Tehnologije spajawa materijala. Podsetnik za predavawa.

Osnovni pojmovi u tehnologiji zavarivawa

3
2.1. OSNOVNI POJMOVI U TEHNOLOGIJI ZAVARIVAWA

2.1.1. Definicije

Definicija
Osnovni materijal OM je materijal koji se zavaruje, navaruje, lemi ili se~e.
Definicija
Dodatni materijal DM je materijal koji se uvodi u zonu topqewa pri zavarivawu, lemqewu
ili navarivawu.
Definicija
Depozit predstavqa koli~inu o~vrsnutog materijala koja ~ini deo {ava ili zavara, ili sloja,
ili navara nastao topqewem dodatnog materijala, DM.

2.1.2. @leb

Definicija
@leb predvi|eno mesto za zavarivawe na radnom predmetu (OM), pripremqeno radi uspe{ne
izrade {ava.

























2.1.3. [av (zavar)

Definicija
[av predstavqa materijalizovano mesto zavarivawa nastalo o~vr{}avawem rastopqenog
osnovnog i dodatnog materijala, ili samo osnovnog materijala (kod postupaka bez DM), a
karakteri{u ga oblik i dimenzije popre~nog preseka.






















Definicija
Zavar predstavqa materijalizovano mesto zavarivawa, nastalo o~vr{}avawem rastopqenog
osnovnog i dodatnog materijala, koje je ostvareno u jednom prolazu elektrodom, pri
vi{eprolaznom elektrolu~nom zavarivawu.
a
nom

a
stv

1
2

1
2

8 10 1 5 2 9
7 3
13
14
1
2

1
5

3 11 4 6
Slika 2.3. Osnovni elementi {ava.
Tabela 2.2. Oznake mera prikazanih na slici 2.3.
1. Osnovni materijal, OM 10. Ivica {ava
2. [av 11. Nali~je {ava
3. Zona uticaja toplote ZUT 12. Nadvi{ewe {ava
4. Koren {ava 13. [irina lica {ava
5. Lice {ava 14. Dubina uvara
6. Povr{ina zavarivawa 15. Penetracija (dubina penetracije)
7. Uvar (zona topqewa, ZT)
a
nom

Nominalna visina {ava
8. Sleme {ava
a
stv

Stvarna visina {ava
9. Granica uvara
Tabela 2.1. Oznake elemenata `leba prikazanih na slici 2.1 i 2.2.
R
e
d
n
i

b
r
o
j

Naziv

R
e
d
n
i

b
r
o
j

Naziv
1. Stranica `leba 7. Otvor `leba
2. Koren `leba 8. [irina otvora `leba
3. O{tar koren `leba 9. Ugao otvora `leba
4. Tup koren `leba 10. Ugao zako{ewa `leba
5. Razmak u korenu `leba 11. Polupre~nik u korenom delu `leba
6. Zatupqewe korena `leba
Slika 2.1. Osnovni elementi `leba.
1
1
2
4
8
9
10
7
5
6
.

8 9 10 7
90
1 1
7
5
6
11
2, 4
8
6
9 8 7
7
2, 4
8
5
1
1
10
1
1
9 8 7
7
2, 3
8
5
1
1
10
1
1
8 9 7 10
2, 3 5 90 1
8 9 10 7
2, 4 5 90 1 6 1
11
Slika 2.2. Primeri `lebova i elemenata koji ih ~ine (v. tabelu 2.1).


Tehnologije spajawa materijala. Podsetnik za predavawa.

Osnovni pojmovi u tehnologiji zavarivawa
4
Definicija
Sloj predstavqa materijalizovano mesto navarivawa, nastalo o~vr{}avawem rastopqenog
osnovnog i dodatnog materijala, ostvareno u vi{e prolaza elektrodom pri vi{eslojnom nava
rivawu. Vi{e slojeva ~ine jedan navar, mada se navar mo`e sastojati od samo jednog sloja.























Definicija
Zona uticaja toplote (ZUT, prelazna zona), predstavqa deo neistopqenog osnovnog mate
rijala u kome su, pod uticajem toplote nastale promene mikrostrukture i svojstava otp
ornosti i deformacija pri izvo|ewu zavarivawa, navarivawa, lemqewa ili termi~kog se~ewa.
Definicija
Zona topqewa ZT (uvar) deo grani~ne zone osnovnog materijala koja je rastapawem pos
tala sastavni deo popre~nog preseka zavara, sloja, {ava ili navara, i u kojoj je ostvaren proces
kristalizacije.
Definicija
Te~no kupatilo (metalno kupatilo) zapremina rastopqenog metala u zoni zavarivawa ~ija
se egzistencija i oblik odr`ava pogodnim vo|ewem procesa zavarivawa (plamena, elektri~nog
luka).
Definicija
Zavariva~ osposobqeni radnik za zavarivawe (poseduje odgovaraju}i atest, uverewe, sert
ifikat), za odre|eni(e) postupak(e), odre|ene vrste materijala (OM, DM), za odre|ene polo
`aje zavarivawa, za klimatske i druge uslove zavarivawa (niske ili visoke temperature).

2.1.4. Kriterijumi podele {avova
a) S obzirom na tip {ava, odnosno na oblik popre~nog preseka




























Slika 2.4. [ematski prikaz zavara i navara.
1
Zavar
8
9
8
9
10
10
10
Navar
Sloj 2
Sloj 1
a) b) v) g)
d) |)
2
3
4
5
6
7
Tabela 2.3. Tuma~ewe oznaka sa slike 2.4.
R
e
d
n
i

b
r
o
j

Naziv Tuma~ewe
1. Koreni zavar Zavar u korenu `leba
2. do 6. Zavari ispune Koriste se najproduktivnije tehnologije zadovoqavaju}eg kvaliteta
7. Slemeni zavar (zavr{ni) Zavar u slemenu {ava
8. Osnovni koreni zavar Koreni zavar koji se prvi izvodi
9. Zavr{ni ili pokrivni koreni zavar Koreni zavar polo`en sa nali~ja {ava na osnovni koreni zavar
10. Obra|ena povr{ina {ava Dobija se uklawawem izbo~ine {ava

Slika 2.5. Izabrani primeri {avova s obzirom na oblik wihovog popre~nog
preseka (tipovi {ava).
a)
v)
b)
g)
d)
|)
`)
z)
i)
j)
a) I {av,
b) I {av sa podlo{kom,
v) V {av,
g) V {av sa podlo{kom,
d) 1/2 V {av,
|) 1/2 V {av sa podlo{kom,
e) U {av,
`) H {av,
z) dvostruki U {av,
i) K {av,
j) J {av,
k) ugaoni {av,
l) {av na uglu,
q) koritasti {av,
m) prirubni {av,
n) ivi~ni {av.
e)
k)
l)
q)
m)
n)


Tehnologije spajawa materijala. Podsetnik za predavawa.

Osnovni pojmovi u tehnologiji zavarivawa
5
b) S obzirom na broj zavara
jednoprolazne, koje ~ini jedan zavar,
vi{eprolazne, koje ~ini vi{e zavara,
vi{eslojne, koji se sastoje iz vi{e slojeva razli~itog ili istog dodatnog materijala.

v) S obzirom na kontinuitet
neprekidne {avove, koji se realizuju na celoj du`ini zavarivawa, a,
isprekidane {avove, kod kojih su naizmeni~no smewuju zavarena i nezavarena mesta naj~e{}e ravnome
rno raspore|ena na du`ini spajawa, b, v, g,
ta~kaste {avove, sa jednom ili vi{e ta~aka u jednom ili vi{e redova, koji su ostvareni ta~kastim ili
bradavi~astim elektrootpornim zavarivawem ili popuwavawa rupa primenom elektrolu~nih postu
paka zavarivawa, d, |, e.


















g) S obzirom na prostorni polo`aj
horizontalni polo`aj, a,
horizontalno vertikalni, b,
vertikalni, v, i
iznad glave (nadglavno), g.
Ostali mogu}i polo`aji zavarivawa d), nazivaju se nagnutim polo`ajima.














Slika 2.7. Osnovni prostorni polo`aji zavarivawa.
a) b) v) g) d)
Slika 2.6. Vrste {avova s obzirom na kontinuitet.
a) b) v) g)
d) |) e)
Slika 2.8. Simboli~ko prikazivawe osnovnih prostornih polo`aja prema JUS EN standardu (ISO).
Polo`aj pi{toqa/gorionika
Pravac kretawa pi{toqa/gorionika
Nadglavni
PE
Horizontalan,
nadglavni
PD
PF
Horizontalno
vertikalan
PC
Horizontalan
PB
Vertikalan,
nani`e
PG
Polo`en (horizontalan)
PA
Vertikalan,
navi{e




Legenda:


Tehnologije spajawa materijala. Podsetnik za predavawa.

Osnovni pojmovi u tehnologiji zavarivawa
6
d) Prema polo`aju {ava u odnosu na pravac delovawa sile
bo~ni ugaoni {av, a,
~eoni ugaoni {av, b, i
kosi su~eoni {av, v.










|) Prema funkciji
nosivi,
spojni,
zaptivni (nepropustni, antikorozivni), i
kombinovani.
e) Prema obliku lica/nali~ja
Na izbor oblika spoqne povr{ine {ava (lice ili nali~je), naj~e{}i uticaj ostvaruju:
~vrsto}a spoja ({ava),
estetski izgled,
u{teda u dodatnom materijalu,
prakti~ne mogu}nosti izvo|ewa, i dr.

[avovi se dele na one sa:
ravnom povr{inom,
konkavnom povr{inom, i
konveksnom povr{inom.

`) Prema pristupnim pravcima
[avovi defini{u kao:
jednostrani i
obostrani.








































Slika 2.10. Vrste {avova prema obliku spoqne
povr{ine (lica).
a) b)
v)
r
r
r =
r
r
Slika 2.9. Vrste {avova prema pravcu delovawa sile.
F
F
F
F
F
F
F
F
F
F
F
F
a) b) v)


Tehnologije spajawa materijala. Podsetnik za predavawa.

Osnovni pojmovi u tehnologiji zavarivawa
7
2.1.5. Zavareni spoj

Definicija
Zavareni spoj celina ostvarena zavarivawem koja obuhvata u~estvuju}e zavarivane delove, a
karakteri{e ga wihov me|usobni polo`aj.






































































Tabela 2.4. Vrste spojeva i wihovo tuma~ewe, SRPS C.T3.001.
R
e
d
n
i

b
r
o
j

Naziv tip spoja Skica spoja Opis
1. Su~eoni spoj.
Nastaje zavarivawem delova ~iji se krajevi su~eqavaju. Krajevi delova
mogu biti povrnuti pre zavarivawa, ali se oni izravnavaju tokom
zavarivawa. Krajevi delova koji se su~eono zavaruju mogu zaklapati ugao
od 160 do 200.
2. Preklopni spoj. Nastaje zavarivawem delova koji se preklapaju.
3. Nale`ni spoj. Zavarivani delovi (trake ili profili) su postavqeni jedan preko drugog.
4. T spoj. Zavareni delovi zaklapaju ugao od 90.
5. Kosi T spoj. Zavareni delovi zaklapaju proizvoqni ugao, razli~it od 90.
6.
Krstasti spoj (ukrsni
spoj).
Tri zavarivana dela se ukr{taju.
7. Vi{ekraki spoj.
Zavarivawe dva dela su~eono postavqena sa tre}im koji je postavqen pod
uglom od pribli`no 90, ili sa vi{e delova pod razli~itim uglovima.
8. Ivi~ni spoj. Zavarivawe dva dela koji me|usobno zaklapaju izvestan ugao.
9. Prirubni su~eoni spoj. Zavarivawe dva dela sa povrnutim krajevima koji se su~eqavaju.
10. Prirubni ugaoni spoj.
Zavarivawe dva dela sa povrnutim krajevima koji su pribli`no pod uglom
od 90.
11.
Prirubni trokraki
spoj.

Zavarivawe dva dela povrnutih krajeva koji se su~eqavaju i izme|u kojih je
umetnut tre}i deo.