Casopis Gradina Naucna Fantastika

,
,
,
:
--
3.0 Srbija (Creative Commons BY-NC-ND 3.0)

2012.

GDE SU TEKSTOVI
RE^ UREDNIKA
Zoran Pe{i} Sigma Dimenzija fantastike...5
PORTRETI
Zoran @ivkovi} Mrtve du{e...9
Slobodan Gruba~i} Obrazloèwe nagrade
Isidora Sekuli}...14
Vesna Triji} Igra~i...16
Aleksandra Gojkovi} Strogo kontrolisana se}awa...20
Boban Kneèvi} Bez obale...23
Zoran Stefanovi} Slobodan i pomalo otpadnik...31
Pavle Zeli} & Comp Boban Kneèvi} monolit srpske
fantastike...34
PROZA
Vladi mir Sergejevi~ Berezin Go lem...57
Jevgenij Pro{kin Kovitlac ìvota...63
Oto Oltvawi Ufolog...67
Ilija Baki} Kako je propala nau~na fantastika...86
Dejan Stojiqkovi} Iza brega...93
Mihailo Te{i} Naslednik...132
Ivana Milakovi} Kril~ica...137
Milo{ Petkovi} Karavan Insomniusa...145
Sadu{a Rexi} Es cape...154
Ivica Milari} Pitawe ~asti...158
Velibor Mihi} Stepenik...165
Ivana Nikovi~ Prijateq...173
Nemawa Miqu{ Istraga u Dubrovniku...177
Zoran Stefanovi} No} pred povratak...182
3
GDE SU TEKSTOVI
Tawa Milutinovi} Izgubqeno doba...188
Nenad Pavlovi} Hokus Lokvud i pustiwak...190
Dragana Stojiqkovi} Metalne suze...195
Du{an Mijajlovi} Adski Svet je {arena laà...198
Andrija B. Ivanovi} Novi svet...203
Pavle Zeli} Veliko grudvawe...206
POEZIJA
Slobodan [kerovi} Delaver...213
Stevan Bo{wak In fi nite...219
Petar Svetli~i} Kodernice...229
TEORIJA I KRITIKA
Aleksandar Mani} Nau~na fantastika - kwièvnost gorweg
ili doweg carstva...235
Irina Antanasijevi} Sajberpank...245
Nikola Todorovi} Literarni pakao umesto
izgubqenog raja...256
Mladen Kalpi} Fenomen serijala Zvezdani ratovi...269
Igor Nedeqkovi} Zabava ili vizija budu}nosti...297
Dragana Stojiqkovi} i Pavle Zeli} @ivimo li mi u nau~noj
fantastici...308
Mi lan M. ]irkovi} Ko predvi|a predvi|a~e...320
Dejan Stojiqkovi} Pustiwa beskona~nosti...329
Mladen Kalpi} Poreklo i zna~aj mastersa...332
Milo{ Petkovi} i Mladen \or|evi} Tamnice i zmajevi...335
Aleksandar B. Nedeqkovi} Dosada{wi doktorati i
magistarski radovi iz oblasti SF-a u Srbiji...339
Ivana Petkovi} Iz zavi~ajnog fonda...344
Dejan Ogwanovi} Ra|awe ànra...348
Ilija Baki} ûdesa detiwstva...353
Slaven Radovanovi} Proza o vilinskom svetu...356
Tamara Lujak Parmenionov svet...360
4
Zoran Pe{i} Sigma
DIMENZIJA FANTASTIKE
Za{to nam treba ne{to vi{e od ovog sveta, ovakvog kakav jeste,
sveta bliske linearne predvidivosti? Tek kada temperatura sko~i
iznad 40 stepeni shvatimo koliko su krhki na{i ìvoti ispod tankog
sloja za{titnog ozonskog omota~a, koliko su nepredvidqive i za -
paqive na{e sudbine. Postoje kwièvnost i umetnost koji se bave
neposrednom stvarno{}u, onim {to je na prvi pogled vidqivo i {to
nas bije po glavi. A postoje kwièvnost i umetnost koje iska~u iz
obi~nih dimenzija svakodnevice i uvode nas u svetove koji nas se na
prvi pogled ne ti~u, uvode nas u dimenziju fantastike.
Ovaj broj Va{eg omiqenog ~asopisa u celini je posve}en fan -
tastici, i to uz dva provokativna izuzetka (prevoda pri~a Berezina i
Pro{kina) posve}en je doma}oj fantastici. Tri stotine i pedeset
stranica bilo je malo da se izme|u korica smeste svi tekstovi koje je
Uredni{tvo Gradine htelo da uvrsti u ovaj tematski broj. Ne{to od
tih tekstova pojavi}e se u narednim sveskama ~asopisa.
Rubrika Portreti posve}ena je bardovima fantastike kod nas
Zoranu @ivkovi}u, nedavnom dobitniku presti`ne nagrade Isidora
Sekuli}, i Bobanu Kneèvi}u, najve}em entuzijasti srpske fan -
tastike.
Tekstovi fantasti~ne proze, do kojih smo do{li putem
konkursa, ili nimalo lakim neposrednim naru~ivawem od ne -
verovatno zauzetih autora (istraìvawem dubokog svemira, robo -
tike, geneti~kog inèweringa i sl) podeqeni su u dve grupe: fentezi,
ili epska fantastika (Dejan Stojiqkovi}, Mihailo Te{i}, Ivana
Milakovi}, Milo{ Petkovi}, Nenad Pavlovi} i dr) i nau~na
fantastika (Oto Oltvawi, Ilija Baki}, Sadu{a Rexi}, Tamara Lujak
i dr).
5
RE^ UREDNIKA
Svaki pesni~ki svet je na tankoj liniji sna i jave, pro{losti i
budu}nosti, tvrdog jezgra stvarnosti i razlivenih unutra{wih
paralelnih svetova du{e. Ne{to vi{e fantastike na}i }ete u po -
eziji Slobodana [kerovi}a, Stevana Bo{waka i Petra Svetli~i}a.
Rubrika posve}ena teoriji i kritici fantastike, naro~ito
nau~ne fantastike donosi obiqe tekstova koji se ne ti~u samo
kwièvnosti nego i drugih umetnosti i kulture uop{te (film, strip,
kompjuterske igrice, futuristika...) Izdvojio bih tekst Aleksandra
Mani}a, koji kroz kriti~ko istorijski pristup sagledava zna~aj i
mesto nau~ne fantastike, tekst Irine Antanasijevi} o sajberpanku,
tekst Nikole Todorovi}a o problemu odnosa utopije i distopije,
tekst Mladena Kalpi}a o fenomenu serijala Zvezdani ratovi
(odlomak iz wegovog magistarskog rada), tekst Dragane Stojiqkovi}
i i Pavla Zeli}a @ivimo li mi u nau~noj fantastici...
Likovni prilozi u Gradini broj 19 su fotografije slika Sande
i Gorana Vuleti}a, umetnika iz Ni{a. Korice ~asopisa i kolori na
po~etku rubrika proze i teorije i kritike ilustrovane su slikama
Gorana Vuleti}a, a kolori rubrika portreti i poezije ilustrovane
su slikama Sande Vuleti} kao i crno bele ilustracije unutar
~asopisa. Posebno je ilustrovana pri~a Iza brega crteìma Jovana
Ukropine i Karavan Insomniusa crteìma Igora Krsti}a.
îtajte fantastiku: nikad se ne zna kada }e wena dimezija da
za|e u na{ svet i izbaci ga iz bezbri`nog sna u surovu javu.
6
Zoran @ivkovi}
MRTVE DU[E
Bio mi je najboqa mu{terija. Ugla|en gospodin poznih sredwih
godina, oniì, malo puniji, rumenih obraza, mekog glasa, neupadqivo
obojene kose, negovanih noktiju. Pre no {to bih izneo robu na
trì{te, donosio sam je najpre wemu. Bilo je zadovoqstvo poslovati
s wim. Traìo je samo najboqe, te stoga i najskupqe. Platio bi svaku
cenu bez poga|awa. U gotovini, razume se.
Kao i uvek, primio me je u salonu. Vitrine su bile ispuwene
statuicama koje su mogle da stoje i po muzejima, zidove su gotovo
sasvim prekrivale slike kojima bi se di~ila svaka galerija, tepih je
bio debeo poput omaweg podijuma, a prvobitni vlasnici name{taja
nesumwivo su bili plave krvi. Nosio je duga~ak ku}ni ogrta~ boje
crnog vina, s leptir-ma{nom u tonu. Cipele su mu se sjajile od
ugla~anosti, a o~i caklile od nestrpqewa.
"îme }ete me ovoga puta obradovati?" upitao je uz {irok osmeh
po{to smo se smestili u dve foteqe u uglu, izme|u kojih je stajao
sto~i} tanu{nih, lu~no izvijenih nogu.
"Bi}ete odu{evqeni, uveren sam."
"Sjajno!" Zapqeskao je. "Pokaìte mi, molim vas. Jedva ~ekam da
vidim."
Poloìo sam aktovku od krokodilske koè na sto~i} i otvorio
je. Unutra{wost presvu~ena tamnoplavim pli{om bila je naro~ito
pode{ena za robu kojom sam trgovao. U ~etiri udubqewa stajale su
ko`ne vre}ice vezane vrpcom.
Pokazao sam prvu.
"Rani dvadeseti vek. Veliki pesnik. Stradao u vrtlogu svetskog
rata..."
"Da ne mislite na...?" prekinuo me je.
Samo sam se osmehnuo, bez re~i.
9
PORTRETI
Lice mu se ozarilo. "Ne mogu da verujem. Da ~ujem, da ~ujem."
"Dok su mesecima sedeli u rovu, prekra}ivao je vreme pisawem.
Upravo je zavr{io poemu kada je izdato nare|ewe za juri{. Nije bilo
vremena da je negde skloni. Samo ju je gurnuo pod {iwel i po{ao.
Granata ga je raznela na svega nekoliko koraka od rova. Sre}om, pod
okriqem no}i pokupili su posmrtne ostatke poginulih i sahranili
ih u velikoj masovnoj grobnici. Od rukopisa, razume se, nije ostalo ni
traga, ali od wega je ipak mal~ice sa~uvano. Dva komadi}a bedrene
kosti."
Na licu mu se javio briàn izraz. "I oba su tu?"
"Oba, naravno."
Odahnuo je. "Oh, sjajno! Stvarno sjajno! I kaète - zavr{io je
poemu? Sasvim?"
"Sasvim."
"Boànstveno! Da vidimo daqe."
Pokazao sam na drugu vre}icu. "Sredina devetnaestog veka. Spi -
sateqica neshva}ena u svom vremenu. Objavqivala je uglavnom pod
mu{kim pseudonimima."
"Znam o kome govorite! Zar je mogu}e? I od we imate ne{to?
[ta? [ta?"
"Novelu. Mo`da najboqu koju je napisala. Deluje tako moderno.
Nikakvo ~udo {to je savremenici nisu razumeli. Uni{tila ju je u
nastupu duboke malodu{nosti zbog ismevawa kome je bila izloèna."
"Ali zar nije okon~ala ìvot tako {to se bacila s hridina u
more? Le{ joj nikada nije prona|en. Ili se mo`da varam?"
"Ne varate se. Nije."
"Pa kako onda?"
Osmehnuo sam se. "Neposredno pre no {to }e po}i u smrt,
poslala je prijateqici opro{tajno pismo. Uz wega je priloìla i
pramen kose."
"Ah, kakva sre}a!" Upro je prst u vre}icu. "Ceo je tu, nadam se?"
"Zar sumwate?"
"Ne, ne, nipo{to. [ta je tre}e? Gorim od radoznalosti."
"Pozni osamnaesti vek. Romanopisac. Veoma plodan. Znamenit
po rasejanosti..."
"On? ûdesno! Divni ste!"
Naklonio sam se. "Jednom je zaboravio da ugasi sve}u pre no {to
je zaspao. Ne zna se kako je pala sa sve}waka pokraj posteqe i izazvala
poàr. Jedva je izvukao ìvu glavu, ali izgorela su dva gotova
rukopisa. Nije ga to mnogo pogodilo. Odmah je po se}awu ponovo
napisao jedan. No, iz nekog razloga, ne i drugi."
"Zar nije nastradao u previrawima na kraju veka? Koliko mi je
poznato, nema wegovog groba."
10
"Nema, ta~no. Ali zato je tu bio wegov berberin."
"Tako|e pramen kose? Ili mo`da brade? Iako pro}elav, bio je
prili~no bradat, koliko se se}am."
"Ni{ta od toga. Berberi su u to vreme bili i zubari. Izvadio mu
je kutwak. Ali nije ga bacio. Vaqda mu se u~inilo da je posredi
svojevrsna znamenitost. Nije mogao ni da pretpostavi {ta je sve
sa~uvao s tim zubom."
"Veli~anstveno!" Na~as se smrkao. "Sigurni ste da mu nije
izvadio jo{ neki?"
"Ako i jeste, nije ni{ta vi{e ostavio. To sam pouzdano
ustanovio."
"Odli~no! A ~etvrta vre}ica? Slutim da ste za kraj ostavili
najve}u dragocenost. Ne}ete me razo~arati, zar ne?"
"Nadam se da ne}u. Po~etak sedamnaestog veka. Dramski pisac.
Za mnoge najve}i..."
Zaboraviv{i na lepe manire, posko~io je iz foteqe. Poloìo
je dlanove na obraze.
"Nemojte mi re}i..."
Ni{ta nisam uzvratio. Samo sam se sme{io.
Lagano se spustio natrag u fotequ, piqe}i u neverici u mene.
"Ali od wega je sve sa~uvano. Nema ni nagove{taja o nekom
izgubqenom delu."
"Nema. Ali ono ipak postoji. Posledwa drama, napisana iste
godine kada je umro. Ve} onemo}alom, ukrali su mu je. To ga je vero -
vatno i dotuklo. Rukopis se nikada nije pojavio. Po svoj prilici je
uni{ten. Zavist je podjednako mo}an pokreta~ u qudskim poslovima
kao i pohlepa."
"[ta ste nabavili od wega?"
"Deli} ~eone kosti."
Ovoga puta {akama je prekrio usta. Kada ih je spustio i
progovorio, gotovo je {aputao.
"Odakle vam?"
"Iz groba, jasno", uzvratio sam ravno.
"Ali kako? Niste se vaqda usudili da ga oskrnavite?" Podo -
zrivo me je odmerio, pa nastavio pre no {to sam stigao da ne{to
kaèm. "Niste, jasno. O tome bi brujalo na sve strane. Kako onda?"
"Imam ja svoje na~ine. Ako mislite da se izlaète nekoj
opasnosti, lako }u na}i odva`niju mu{teriju..."
"Nipo{to!" vrisnuo je piskutavo, ali odmah se postideo ove
neobuzdanosti. "Oprostite. Ne}e me, naravno, upla{iti nikakva
opasnost. Ne{to drugo me onespokojava. [ta ako se neko doseti da
krene va{im stopama? U grobu sigurno ima jo{ kostiju."
"Nema vi{e."
11
PORTRETI
Usta su mu se otvorila, ali nekoliko ~asaka iz wih ni{ta nije
izi{lo.
"Ah", najzad se oglasio. "Ovo je, zna~i, sve?"
"Sve."
Vi|ao sam taj izraz i ranije. Malo je qudskih zanosa koji se po
silovitosti mogu uporediti sa sakupqa~kim. Naro~ito kada uvidite
da ne{to ne moè da poseduje niko osim vas. Imao sam razumevawa za
tu strast, razume se. Da nije we, zar bih ovako dobro ìveo?
"Smem li?"
Nesvesno je skupio {ake kao da me prekliwe. Znao je da nikada
ne otkrivam unapred {ta nudim. Dajem samo nagove{taje. Tako|e ne
dopu{tam probe pre zakqu~ewa posla. Ni{ta tako ne podiè cenu
kao neizvesnost udruèna s nestrpqewem. Ali ovde sam mogao da na -
pravim izuzetak. Bilo je jasno da ne}e odoleti ma koliko mu za tra -
ìo.
Kratko sam se pretvarao da se kolebam. "U redu."
"Hvala!"
Hitro je posegnuo u {iroki xep ku}nog ogrta~a i izvadio ùte
plasti~ne rukavice. Navukao ih je grozni~avim pokretima, pa
ispruìo desnu {aku ka meni. Razvezao sam vrpcu na ~etvrtoj vre}ici
i lagano istresao deo ~eone kosti na otvoreni dlan.
Drè}i ukru}enu ruku, ustao je, uputio se preko salona i
otvorio dvostruka vrata komode u naspramnom uglu. Iza wih ukazalo
se ne{to {to nikako nije i{lo uz ostatak salona: visoka tehnologija.
Ispod ogromnog ekrana nalazio se ure|aj pun dugmadi, prekida~a i
raznobojnih svetiqkica. Imao je veoma stru~an naziv od ~etiri re~i.
Ja sam ga jednostavno zvao plejer.
Nisam bio qubiteq visoke tehnologije. Sre}om, ona i nije bila
neophodna u mom poslu. Jedini izuzetak bio je ovaj zavr{ni deo, ali on
se vi{e nije ticao mene. Imao sam tek op{tu predstavu o tome {ta
radi svetlucava naprava.
Neko veoma pametan otkrio je da se se}awe ne nalazi samo u
mozgu, nego da je, poput DNK, uskladi{teno u svakoj }eliji. Zadràva
se tamo i posle smrti. Sve dok imate i najmawi deli} pokojnika,
moète da rekonstrui{ete sve ono {to je ikada ~uo, video, osetio,
doìveo, iskusio. Za ìvota je sve to moglo i da mu i{~ili iz
pam}ewa. Ali }elije ni{ta nisu zaboravile.
Ugla|ena mu{terija upravo je uskliknula kada se na ekranu
pojavio prizor ùtog lista hartije preko koga je brzo letelo gu{~ije
pero. Video je isto ono {to i davno umrli bard dok je pisao svoju
posledwu dramu - naizgled zauvek izgubqeno, a sada ipak ponovo pro -
na|eno delo koje }e i daqe biti kao izgubqeno budu}i da }e ga pose -
12
dovati samo jedan ~ovek. Jasno je za{to ta jedinstvena povlastica
nipo{to nije mogla da bude jevtina.
Naka{qao sam se.
S naporom je odvojio o~i od ekrana. Idu}i prema foteqi,
pa`qivo je nosio kost na dlanu. Dok je skidao rukavice, stavio sam
vre}icu natrag u ta{nu i zatvorio je.
Ostali smo kratko u ti{ini. Onda sam i samoga sebe iznenadio
brojkom koju sam izgovorio.
Mu{terija je, izgleda, bila mawe iznena|ena. Zadràv{i mirno
lice, izi{ao je iz salona. Vratio se kroz nekoliko minuta s aktovkom
istovetnom mojoj. Nije, naravno, bilo potrebno da je otvaram kako bih
prebrojao novac. Ovaj posao temeqi se na uzajamnom poverewu. Samo
smo zamenili ta{ne.
Ve} sam ustao da po|em, kada sam se setio ne~ega.
"Ima}u uskoro u ponudi ne{to novo. [ta kaète na nekog od jo{
ìvih pisaca? Mogao bih da vam nabavim se}awa jednog savremenog
velikana. Veoma neobi~na li~nost. Ve} sam uspostavio vezu s wego -
vim pedikirom. Cena bi, razume se, bila znatno nià..."
Nije se uop{te dvoumio. "Ne, hvala. @ivi me ne zanimaju. Ali
~im se javi neka mrtva du{a, o~ekujem da najpre do mene navratite."
Objavqeno u kwizi Amarkord u izdawu Lagune
uz dozvolu autora
13
PORTRETI
Slobodan Gruba~i}
OBRAZLO@EWE @IRIJA ZA
DODELU NAGRADE
"ISIDORA SEKULI]"
Nagrada "Isidora Sekuli}" za 2006. godinu pripala je Zoranu
@ivkovi}u za kratki ro man Most. Odluku je ve}inom glasova doneo
ìri ~iji su ~lanovi Dubravka Popovi} Srdanovi}, Milica Lili},
Milena Stojanovi}, Ratomir Rale Damjanovi} i Slobodan Gruba~i}.
Nije lako tuma~iti delo jednog autora koji o ìvotu zna tako
mnogo da bi mogao da pi{e enciklopedije mrtvih i ìvih, i koji o
umetnosti zna apsolutno sve - toliko da bi se u svojim kwigama lako
mogao posvetiti natpojmovnom uskla|ivawu svesnih i nesvesnih
stawa. No, iako sledi na~elo pripovedawa izbru{eno u prethodnim
kwigama, @ivkovi} ovde ne nudi prozu samoposmatrawa i dubokih
unutra{wih rasvetqewa. On je ne sme{ta u astralne predele, u
prostore nedostupne metafizi~ke realnosti. Wemu se, naprotiv,
fantastika svakodnevice pokazuje kao najja~e oru`je u oneobi~avawu
kwièvne gra|e. [tavi{e, u vremenu u kome se anegdota lako pre -
tvara u kosmi~ki doga|aj, a kosmi~ki doga|aj u anegdotu, fantastika
se pokazala kao el e ment koji svakodnevnu prozu doga|aja sa velikim
uspehom prenosi u poeziju kwièvnosti.
I u nagra|enom romanu Most ovo specifi~no na~elo nije ga
napustilo. Motivi dvojnika, mantila, susreta na mostu - prisutni od
Hofmana do Gogoqa i od Hofmanstala do Kafke - re~ito govore o
suverenom poigravawu poznatim i mawe poznatim motivima svetske
kwièvnosti, od kojih je najsna`niji anagnoreza, anti~ki motiv
prepoznavawa. Majstor saètosti, autor Mosta ga koristi gotovo
prema Aristotelu: po znacima, po se}awu, na osnovu zakqu~ivawa, is -
14
pravnom ili pogre{nom, svejedno. Prividna jednostavnost prikriva
razbokorenost jedne savr{ene kompozicije u kojoj likovi neprekidno
preispituju svoju qudsku su{tinu, ìve}i svoje gubitke kao jedini,
neotu|ivi posed.

Zoran @ivkovi} je autor kojeg bi svaka kultura poèlela da
ima.

Sanda Vuleti}: Slika
15
PORTRETI
Vesna Triji}
IGRAÎ
(Zoran @ivkovi}, Most, Laguna, 2006)
Ovo je tipi~an @ivkovi}ev ro man-mozaik ~iji se samostalni
pripoveda~ki tokovi ("Mantil", "E{arpa" i "Patike") ukr{taju tek u
raspletu. Wegovi junaci su "papirnati" qudi koji, pot~iweni para -
nojama, ne umeju da ìve; naravi (sudbine) im se oblikuju kroz odnose
prema temeqnim vrednostima (malo)gra|anske kulture, prema novcu
i pristojnosti: dok se protagonista "Mantila" (samopot cewiva~ki)
odeva na rasprodaji, a gospo|a Olga podleè kupovini (radi
kupovine) kao (sramnoj) strasti ("E{arpa"), dotle gospo|ica Anita
ma{ta o (anti)potro{a~kom raju bez (ropske, frustriraju}e) brige o
novcu ("Patike"); dok se oni sa "praga starosti" ("Mantil", "E{arpa")
koriste konformisti~kom mimikrijom ne bi li, i od sebe i od
javnosti, sakrili intimna ogre{ewa o dru{tvena merila odgovor -
nosti i ugleda (zbog ~ega se pla{e od svega {to je upadqivo i
provokativno, a pred policijom se uvek ose}aju krivima), dotle ~e -
trnaesto godi{wa gospo|ica Anita, nastoje}i da bude prime}ena (u
svetu odraslih), teì uzbu|ewu kao osnovnom kvalitetu ìvota i
({to upadqivijem) razlikovawu od okoline kao garanciji identi -
teta.
Isprovocirani koliko morbidnim, toliko i komi~nim
susretima (sa samim sobom, ("Mantil"), pokojnom kom{inicom
("E{ar pa") i nero|enim sinom ("Patike")), junaci u posetiocima iz
alternativnih vidova stvarnosti, po "robi sa gre{kom" (mantilu,
e{arpi, patikama), prepoznaju svoje (oslobo|ene, antikonfor mis -
ti~ke) dvojnike, i po~iwu da ih prate, nesvesno se nadaju}i da
samospoznaja moè da bude oblik voajerizma (pasivnog, poniàva -
ju}eg uìtka) bez posledica. Oni tako stupaju u svet u kome su ne -
16
vidqivi (nezvani gosti, stranci) i u kome }e se suo~iti sa najdubqim
strahovima karakteristi~nim za wihova ìvotna doba (sredwe, pozno
i rano): sa strahom od sramote ("Mantil"), od smrti ("E{arpa") i
marginalizacije ("Patike").
Sva tri zapleta se razvijaju po logici mitske strukture: junaci
upadaju u (logi~ki nemogu}e) neprilike koje su sve bizarnije {to su
oni daqe od (hermeti~ki izolovanih, bezbednih) ku}a; prolaze}i kroz
tri carstva (kroz crkvu, pozori{te i biblioteku, u kojima vlada duh,
javnu ku}u, zatvor i ludnicu, gde se sve pot~iwava ploti i razne
kockarnice, kao "institucije" Komedijanta slu~aja), oni se suo~avaju
sa isku{ewima na kojima im se proveravaju vrline (karakteri,
dostojnost, kvalitet) i re{avaju zadatke pomo}u "~arobnih" sredstava
koja su dobili (kupili ili ukrali) od tajanstvenih pomo}nika. Ali,
nasuprot mitskim herojima, @ivkovi}evi junaci deluju samo pos -
redno, kroz zalagawe svojih dvojnika, motivi im nisu u vezi sa ~a{}u,
ve} sa sramotom, a uzvi{eni ciq, mesto na blistavom, raspevanom
brodu, wima je ne samo nepoznat, nego i nebitan ("Mantil", "E{arpa");
u ulozi ~arobnih sredstava na{le su se fe leri~ne, jeftine stvari,
{to problematizuje osnovna merila dobrog i lo{eg.
Upotrebqavaju}i mitske na~ine predstavqawa smrti (u kojima
se figura umrlog ~esto razdvaja na vodi~a i vo|enog) i prolaznosti
(reku, kao simbol proticawa vremena, prelaèwe ili skakawe s
mosta, kao odraz puta du{e, dakle, onoga koji je ve} umro, u drugi svet,
i la|u koja, osvetqena i raspevana, podse}a na anti~ko Ostrvo
blaènih), autor istovremeno u wih unosi izmene koje podrivaju
mitsku, ute{no nepromenqivu (dogmati~nu, zatvorenu) sliku sveta:
izostankom zvuka pquska posle skoka dvojnika u vodu, implicirano je
da je reka - prazna, odnosno da je most nadvijen nad (metafizi~kom)
prazninom u kojoj nema ni uàsa ni vedrine; po{to se brod
naizmeni~no kre}e u oba pravca, linearno proticawe vremena, a
samim tim i uzro~no-posledi~na logika doga|aja, zameweni su
(bajkovitom) cikli~no{}u koja junake ne osloba|a samo od odgo -
vornosti (krivice), ve} i od smrti. Omogu}avaju}i susrete "ìvih" sa
umrlima ("E{arpa") i nero|enima ("Patike"), @ivkovi} isti~e
krajwi smisao heraklitovskog poimawa vremena, po kome sve prolazi,
ali ni{ta ne umire, nego se (samo) mewa, i vi{e podse}a nego {to
odgovara na, nau~no-fantasti~nom ànru omiqenu, zagonetku o onome
{to se doga|a sa du{om (ìvotom) pre ro|ewa i posle smrti.
Beskompromisnom depatetizacijom, autor "sniàva" mitske
pred stave do infantilno-seksualnog materijala, ~iji zadatak vi{e
ne moè da bude odgonetawe kosmi~kih tajni, ve} "maskirano" izra -
àvawe napetosti izme|u libida i potiskivawa, ~ija su latentna
zna~ewa za psihoanaliti~are (formulno) jednostavna, a za "zakop -
17
PORTRETI
~ane" junake romana - sramotna ("Mantil", "E{arpa"). Me|utim,
seksualna inhibiranost likova nije prosta: povezane o~aravaju}om
pojavom ène ~ija ri|a kosa ukazuje na wenu vatrenu prirodu, a
uniforme (kalu|erice, vatrogasca, policajca) na dru{tvena (samo)
ograni~avawa, sve tri pri~e govore o potisnutoj ili osuje}enoj
ènstvenosti, kao ~arobnom, osloba|aju}em i stvarala~kom dodatku
qudskosti; to su pri~e o èni zarobqenoj u mu{kom ("Mantil"),
ostarelom, bespolnom ("E{arpa") i de~ijem telu ("Patike"). Pove -
zana sa mimi~kim predstavama prividne smrti (kakvo je ahilovsko
kaqewe vatrom ili ritualno kupawe sina gospo|ice Anite), andro -
ginost junaka moè da se protuma~i kao potreba za o~i{}ewem i
podmla|ivawem, kao te`wa ka prvobitnom (aseksualnom) jedinstvu i
savr{enstvu qudskog bi}a; tako ni pre`deravawe pokojne gospo|e
Vere, u epizodi "proveravawa hranom" uz muzi~ku pratwu, ne upu}uje
samo na (gnusno) zajedni{tvo u rodu (darvinovskog) ~oveka sa maj -
munom, ve} i na "ne{to" nematerijalno i neizrecivo, koje ga nadahwuje
da ~ezne za lepotom i besmrtno{}u.
Tokom putovawa do (kitwastog) mosta na kojem im se razre -
{avaju (eshatolo{ke) sudbine, uloga autenti~nih, delatnih junaka se
sa uhoda (pasivnih posmatra~a), preme{ta na uho|ene (po kre ta~e
akcija). Tako neosetno dolazi do preokreta ne samo u odno sima izme|u
subjekta i objekta (posmatrawa), ve} i u relacijama gore-dole,
levo-desno i, u krajwoj liniji, izme|u ìvota (dobrog) i smrti
(lo{eg). Zbog toga je i skok gospo|ice Anite sa mosta na "bogato
osvetqen brod pun vedre muzike", optimisti~an zakqu~ak kafki -
janskih tegoba junaka iz prve dve pri~e, jer simbolizuje weno umirawe
(samo) za svet kojim vladaju pravila u{togqenog mno{tva, odnosno
zna~aj mladala~ke pobune protiv (ropske) pasivnosti i margi -
nalizacije.
Koriste}i prividno konstantne mo tive iz mitologije (ve{ti -
~inu pe}, ~arobnu kwigu, privremenu smrt), ali i iz postmoder -
nisti~ke kwièvnosti (opsednutost seksualno{}u i smr}u, krizu
identiteta) i detektivskog filma ("promu}urno" {pijunirawe,
akcionu jurwavu ili gotske misterije), autor ih iznutra i do kraja
karnevalizuje, odbacuju}i ih kao nema{tovite kli{ee, "opsenarske
trikove" i nezanimqiv, ve} vi|eni cirkus ("Patike"). Osporavaju}i
vrednost (lepotu, istinitost) svakog unapred zadatog i stati~nog
modela sveta, autor istovremeno ismeva i na{e "paranoi~no" ~itawe,
opsednuto, obrazovawem usvojenim, zna~ewima. Koriste}i apsurdnu
logiku sna i simbole visokih emotivnih vrednosti, @ivkovi} se,
poput pisaca za decu, vi{e obra}a ose}awima nego intelektu publike.
On humorizuje unutra{wi ìvot junaka bez karikirawa, jer ne teì
grotesknim "razobli~avawima", ve} se, sa optimizmom umesto (uobi -
18
~ajene, o~ekivane) ironije, poigrava ~itao~evom strepwom od mo -
gu}nosti kobnog ishoda. Zato se puni smisao i zna~aj ovog romana,
"mozgalice za odrasle", semanti~kog lavirinta od neprevodivih
metafora, pravih, la`nih i umi{qenih zna~ewa, otkriva u samom
~inu ~itawa (odgonetawa); on traì publiku "mladala~kog duha",
oslobo|enu predrasuda o pravilima i du`nostima tuma~ewa, spo -
sobnu da stvarala~ki misli i raspoloènu da se poigrava mo -
gu}nostima (~istog, preporo|enog) razuma.
19
PORTRETI
Aleksandra Gojkovi}
STROGO KONTROLISANA
SE]AWA
(Zoran @ivkovi}, Amarkord, Laguna, 2006)
Iako Zoran @ivkovi} godinama unazad poku{ava da objasni
kako on nije pisac nau~ne fantastike, ve} lit er a ture sa primesama
fantastike, ~itaoci nastavqaju da wegova dela komentari{u ba{ u
ovom kqu~u. I "Amarkord" je u neformalnim razgovorima fanova,
protivno sugestijama pisca, ocewen kao kwiga koja pretpostavqa {ta
bi se, na nekom vi{em stupwu nau~nog razvoja, moglo desiti sa na{im
se}awima, odnosno, kako bi i ona mogla postati deo me|usobne
trgovine.
Ako je @ivkovi} pisac sa ~ijim se stvarala{tvom sre}ete po
prvi put, a spadate u poklonike filmskih klasika, posebno Felinija,
lako vam se moglo desiti da upadnete u sasvim druga~iju gre{ku i ovu
kwigu kupite sa o~ekivawem nostalgi~no obojenih utisaka o nekim
davnim, naravno boqim vremenima.
[ta ustvari nudi ovaj ro man sastavqen od deset poglavqa ~iji
naslovi upu}uju na svetle ta~ke svetske kwièvnosti, na dela sa
kojima se je morao sresti svako ko sebe smatra ~itaocem, u zavetnom
smis lu te re~i?
"Zlo~in i kazna", "Va{ar ta{tine", "Velika o~ekivawa", "Sen -
ti mentalno vaspitawe", "Mrtve du{e", "Izgubqene iluzije", "Jad -
nici", "ârobni breg", "Kwiga smeha i zaborava" i "Farenhajt 451"-
samo su delovima mozaika u okviru koga pisac preispituje ~ovekov
odnos prema vlastitom se}awu i teìnu (ili lako}u, kako }e pri -
metiti cinici) sa kojom se donosi odluka o poku{aju promene
vlastitog identiteta za neki konkurentniji, moderniji, ìvopisniji
20
u smislu vaè}ih pogleda na svet. Ne moè se promeniti pro{lost,
ali se moè promeniti se}awe na wu, kaè u kwizi pisac,
obrazlaù}i na taj na~in i vladaju}i princip mimikrije po kome nije
bitno koliko neko zaista vredi ako ponudu ume dobro da upakuje i nije
bitno koliki teret savesti ili dosade nosi ako ume dobro da
balansira.
Pomaù}i im u uspostavqawu ravnoteè" autor svojim junacima
nudi mogu}nost da ispijaju}i superpametnu tabletu postanu vlasnici
tu|eg nadahnu}a i talenta, da dosadu protra}enih godina uz bezbolnu
infuziju zamene nekim dobro konfigurisanim se}awem, da zarade
trguju}i bizarnim i traumati~nim delovima svoje pro{losti ili da,
umesto pogubqewem, za krupan zlo~in budu ka`weni brisawem svake
uspomene na prethodni ìvot.
U maniru duhovitog cinika, {to jeste jedan od prepoznatwivih
kvaliteta wegovih dela, @ivkovi} ~itaocu stavqa na uvid da se danas
ne ceni ni{ta "normalno" i da je prava {teta i nesre}na okolnost ako
vas u ìvotu nije zahvatila ni jedna ozbiqna devijacija, tragedija ili
krvava storija, makar kao posmatra~a koji }e istu pohraniti u
vlastito se}awe i "izvu}i" je kada se ukaè zgodna prilika za
trgovinu.
"Amarkord" je od po~etka do kraja pisan kao intelektualna igra,
li{ena patetike i svake naratorove iscrpnije analize koja bi mogla
da vas odvede pogre{nim putem sentimentalnog posrtawa. Kad stvari
prete da krenu ovim tokom, jer teren se}awa je ipak prili~no sklisko
podru~je, @ivkovi} pribegava pomenutom cinizmu, realizaciji ili
bar nagove{taju do tad neo~ekivane transformacije lika - ~asto -
qubivi shvataju da je teret ubistva prihvatqiv zalog za vi{e go -
di{we, finansijama neometano uìvawe u umetnosti; starac raz -
matra mogu}nost da dokolicu obogati "kvalitetnim" se}awima, umet -
nik odlu~uje da nedostaju}i talenat kupi prodajom odabranih delova
sopstvene biografije...
Name}e se zakqu~ak da "Amarkord" ne}e razo~arati redovne
~ita~e svetski poznatog @ivkovi}a, jer sadrì sve elemente svojs -
tvene wegovoj prozi, ukqu~uju}i i izvesnu distancu i smireni (na
momente ledeni ton), kojim se sugeri{e da u pripovedawu, ~ak i ako je
iskori{}ena forma prvog lica, subjektivnost ne mora da dominira
nad objektivno{}u.
Ni ~itawe drugog dela kwige ("Trg"), koji na prvi pogled nema
nikakve tematske veze sa prethodnim pripovedawem, ne}e mnogo
naru{iti ovaj utisak. Kad ~etiri skrajnuta posve}enika razli~itih
umetnosti na velikom trgu sretnu svoje oìvqene fantazije, nama
koji sedimo sa ove strane papira stiè poruka da je uìvawe danas
mo`da jedino mogu}e u nekom individualnom azilu, za one duhom
vi{e, pravi, i jedini izbor, bi mogla biti upravo umetnost.
21
PORTRETI
22
Boban Kneèvi}
BEZ OBALE
"Blizu smo", kaè mi voza~.
Gledam kroz prozor dok jednoli~no zelenilo promi~e brzinom
od 100 metara u sekundi. Nema nikakvih oznaka na superstradi kojom
jezdimo, ipak, pretpostavqam da voza~ ima neke skrivene orijentire.
"Koliko blizu... minut, pet minuta... petnaest?"
Ni{ta mi to ne zna~i, zapravo; nervoza po~iwe da me lomi,
drhtaji kolebawa me protresaju.
Voza~ gleda na in stru ment tablu. "Tri i po minuta."
Znam da mogu da kaèm da nastavi i da jednostavno odustanem od
svega. Niko mi ne bi zamerio, bar ne mnogo, bar ne javno, svakako ne bi
uticalo na moju predstoje}u penziju.
Ose}am usporavawe; automobil napu{ta krajwu levu traku; ret -
ka su vozila ovde, uglavnom {leperi i hladwa~e, poneki automobil,
sasvim retko autobus.
Usporewe postaje znatnije, natpis "Odmori{te Kur{umlija"
pro mi~e i ve} ga vidimo, a nekoliko sekundi kasnije automobil
skre}e na pust, lepo ure|en park ing. Stajemo. Nema nijednog auto -
mobila, ali sasvim po strani, tik uz ogradu stoji jedna osoba. Voza~
~eka da iza|em ili da odaberem nastavak puta. Znam da je ovo posledwi
in ter val vremena u kome mogu da se predomi{qam. Osoba kraj ograde,
u skromnom odelu s rukama opu{tenim uz telo, stoji nepomi~no... moj
vodi~ ili mo`da xelat.
Jutro je. Vedro, verovatno prijatno jutro nad pustodolinom u
kojoj nikada nisam bio i za koju ne znam ikoga da jeste. Mogu da sedim
do ve~eri i voza~ me ne}e poùrivati, a ~ovek napoqu, moj vodi~ ili
xelat, ne}e pri}i. Odluka je samo moja, ovde i sada, zauvek.
"Idem", kaèm najednom i dok se eho mog glasa gubi po unu -
tra{wosti automobila ve} iskora~ujem napoqe. Brzo da se ne predo -
23
PORTRETI
mislim, kao samoubica koji je satima stajao na krovu zgrade i najednom
odlu~io da zakora~i u prazninu.
"Bi}u na dogovorenom mestu", rekao je voza~ i jedva sekund
kasnije, muwevito, da se ne predomislim ili da se ne{to nepred -
vi|eno ne desi, izleteo na superstradu i nestao u sporadi~nom saobra -
}aju.
Odmori{te Kur{umlija nije obi~an park ing sa bizarnom
ponudom toaleta i vode i hladovine za predah, to je spona u drugi svet,
izvitoperen, raznorodan od svega savremenim qudima bliskog i
razumqivog; ovde dolaze oni koji èle da izmeste sopstvene granice i
oni koji ne znaju {ta bi sa sobom i posebno oni koji nameravaju da
urade ~udne stvari sa sobom, te poneki ambasador dobre voqe poput
mene.
Okre}em se ~oveku koji me ~eka i pogledi nam se sre}u, te on
odmah kre}e ka meni. Kako prilazi, uvi|am da je sve mla|i i mla|i od
onoga {to mi se u prvom utisku ~inilo i kada se rukujemo shvatam da
imam pred sobom osobu sigurno mla|u od trideset godina.
"Nadam se da ste lepo putovali", govori glasom prijatnim i
razgovetnim, a usta mu krasi osmeh pravilnih, zdravih zuba. "Moje ime
je Ogwen Toma{evi} i ja }u biti va{ doma}in."
"Ja sam Klaus Himer. Pet sati puta", govorim a glas mi ima ~udnu
boju, ovde na odmori{tu Kur{umlija okruèn visokim zidovima od
providne plastike. "Dobar deo sam predremao, prebrza je to vo`wa da
bi se posmatrala okolina."
"Pratite me", kaè Ogwen i kre}e nekud u stranu, ka plasti~nom
zidu.
Prime}ujem ise~eni otvor tek malo ve}i od dimenzija dovoqnih
da se ~ovek provu~e, ilegalna rupa koju niko zvani~no ne èli da vidi
i zapu{i. Verovatno bi se nekom ~ak ne naro~itom akcijom moglo
posti}i da se i ovaj jedini prolaz koji povezuje na{e civilizacije
prekine, ali o~igledno nekome negde to ne odgovara, neko je negde
procenio da kontakt, makar ovakav, treba da postoji.
Provla~im se i korak daqe svet se mewa, zvuk se vitoperi,
postojani huk superstrade postaje tih do ne~ujnosti, a {um drve}a i
ptica para moj um. Korak daqe i nesvakida{wi mirisi mi pune plu}a,
verovatno od zase~enog zelenila ili mo`da od razrovanog tla.
"Ova teritorija ovde, jo{ kilometar dva na tamo", pokazuje moj
pratilac ka {umovitom i brdovitom prostranstvu, "je na{a. Iz -
gradwom puta ste je odsekli od nas i prakti~no dodelili susedima. Ne
postoji nijedno silazi{te u Srbiju, a idete preko na{e zemqe. Za{to
put nije izgra|en dva kilometra daqe? Vidite kako je to nepo{teno
prema nama, nepo{teno do posledweg metra?"
24
"Nije bila zamisao da Srbija ostane van raskrsnice, niko nije
o~ekivao, kada je put gra|en, da Srbija ne}e pristupiti Uniji, evo ve}
~etrdeset godina. Nikome to nije padalo na pamet, svi su mislili da je
to kapric trenutne politike i da }e se vremenom stvari izgladiti..."
"Pretpostavqam da je i va{ sada{wi dolazak upravo jo{ jedna
runda u tim beskrajnim pregovorima."
"Pa, svaki put imamo poneki novi ar gu ment... ali va{ odgovor
uglavnom ostane isti."
"To samo zna~i da smo mi postojani u svojim stavovima, a vi
nepouzdani."
"Nisam ba{ siguran da bi to moglo tako da se rastuma~i."
"Ni ja, samo smo se nadali da }e ovoga puta poslati nekoga
spremnog da nas saslu{a, ne nekog ko }e da nam deklamuje napamet
nau~ene nove uslove pridruìvawa."
Staza se spu{tala strmo nadole i moj pratilac mi pripomaè da
se odrìm na skliskoj podlozi.
Na drve}u udaqenom pedesetak metara stajale su male crvene ta -
ble. Napregao sam vid, ali nisam bio u stawu da razaberem o ~emu se
radi... tih crvenih tabli je bilo na hiqade, na sve strane dokle je
pogled dopirao. Moj pratilac zapazi prema ~emu `mirkam, te re~e:
"Ta ble upozorewa... minsko poqe... ne moè se pre}i, ne moè se
ra{~istiti, postavqeno je pre pedeset godina, verovatno neke mine
vi{e nisu u funkciji, ali ve}ina jeste. Niko nije rad da to
proverava."
"ûdan na~in da spre~ite svoje qude da ne napu{taju dràvu. Zar
vam to ne govori koliko se ovde lo{e ìvi?"
"Nisu to mine koje spre~avaju odliv qudi; to su mine koje
spre~avaju nepozvane goste da do|u do nas."
"Ko bi èleo da do|e u ovu i ovakvu Srbiju?"
Mladi} se nasmeja; grleno, veselo. "Vi ste do{li... i verujete da
}ete oti}i obavqenog posla. Ili ako ne verujete, onda ste ovde samo
zbog izuzetno visoke premije za ovako pogibeqan zadatak, {to je
prili~no jadan postupak... Moè li se znati, koliko vam pla}aju za
ovo smarawe. Mo`da vam mi damo vi{e, da ne tra}ite na{e vreme."
"Nije tako jednostavno."
"O, da, jeste, uvek je bilo i bi}e, a i sad je."
Na dnu strme staze nalazi se tunel, mra~na nepravilna rupa dva
metra {iroka i otprilike dva i po visoka, istegnuta u neznanu
daqinu, bar pedeset metara koliko je neophodno do druge strane. Da,
ba{ sam se bio zapitao kako }emo pro}i preko superstrade. Nisam bio
siguran ni da je potkopavawe ispod puta dozvoqeno i poèqno, ali
o~igledno je pre}utni dogovor obuhvatao mnogo toga. Qudi odavde su
strogo pazili da ne ugroze vozila koja prolaze, nijedan in ci dent nije
25
PORTRETI
zabeleèn u ovoj zoni, na kraju krajeva, put je prelazio preko wihove
zemqe, imali su pravo da prokopaju prolaz kada ve} graditeqi puta
nisu to predvideli.
Iz tunela je tukao leden povetarac. Nije se video drugi kraj.
Osvrnuo sam se, poqe tamnozelene travuqine koju niko nije gazio,
nikakva stoka pasla, red lelujavih stabala sa najavom minske smrti...
ispred mene pomr~ina koja me i{~ekuje, onemogu}ava da se razabere
od ~ega se sastoji tlo u tunelu. Moj pratilac, vodi~ ili xelat,
zakora~io je dva koraka u pomr~inu i ~eka me, nema nikakvog
osvetqewa i ja stojim pre mi{qaju}i se. âk i kada bih sada odustao,
ne znam kuda bih oti{ao, moj voza~ jezdi ka prvoj raskrsnici i ~eka}e
me na odmori{tu Kur{umlija ali s druge strane puta do koje mogu
do}i jedino kroz tunel, kome ne vidim niti kraj niti tlo po kome }u
gaziti.
Ulazim a ne mogu da odagnam misao da kora~am u sam pakao. Da
snimam film, na ovom mestu bih ukinuo boju i ostatak predstavqao u
sivim i mra~nim tonovima.
Moj pratilac pali sna`nu baterijsku lampu i osvetqava
prostor oko na{ih nogu... tvrda, utabana zemqa, mnogobrojni otisci
èns kih potpetica. Da, fensi mesto nesvakida{we zabave koja pri -
vla~i razularenu mladost iz cele Evrope èqnu ne~eg razli~itog.
Odavde svi odlaze presre}i i vra}aju se nanovo, povla~e druge i
brojne sa sobom, jedva pokoja {tura informacija ili fotografija
procuri, niko nije uspeo da sa~ini reportaù ili kompletan
izve{taj. Pretpostavqa se da ima mnogo toga ilegalnog i kada je za
ovu rundu pregovora o pridruìvawu predloèna upravo Kur {um -
lija, sedi{te svekolike zabave, odabrali su mene, mlohavog star ca
pred penzijom, pretpostavqaju}i da ne}u podle}i verovatnim brojnim
mladala~kim isku{ewima.
ôvek bi o~ekivao da ovakav tunel bazdi na mokra}u i memlu,
ali ne - da su me doveli vezanih o~iju, nikada ne bih pogodio u kakvom
okruèwu se nalazim. O~igledno se sve ovo odràva na visokom nivou
i, verovatno, kao i svemu drugome, poklawa izuzetna pa`wa. Mo`da je
to razlog neuspeha mojih prethodnika; previ|ali su organizovanost i
snagu ovda{weg naroda, ukombinovanu sa ko zna kakvim inovacijama i
pretumbacijama zabrawene i zaboravqene pro{losti. Verovali su u
glasine i zvani~ne proglase koji etiketiraju ovo mesto. A sve ono
{to sam video u ovih nekoliko minuta; prijatan sagovornik, duhovit,
inteligentan, izuzetno o{trog ali odmerenog jezika, pristup pro -
blematici, tretirawe situacije i terena... sve to umiruje i onespo -
kojava jednovremeno.
Izlaz iz tunela doga|a se na velikom prostoru ugaène trave i
golemih baraka, o~igledno ovde vlada va{arska atmosfera u tre -
26
nucima pristizawa ve}ih grupa; sada nas i{~ekuje samo jedno
prevozno sredstvo, ~udna ko~ija s dva kowa; prili~nim naporom voqe
prise}am se naziva ovog drevnog vozila za koje nisam ni slutio da igde
postoji u redovnoj upotrebi, a posebno da }e meni biti na usluzi:
fijaker.
Moj pratilac me propu{ta da prvi u|em i kada smo se udobno
smestili, nare|en je pokret. Bila je to ~udna, nesvakida{wa vo`wa u
ququ{kaju}oj qusci. Put je vodio blagom nizbrdicom kroz retku
{umu, ipak nedevoqno retku da bi se razabralo i{ta u daqim
prostranstvima.
"[ta èlite prvo?" re~e najednom moj pratilac. "Da pro bate
neki doma}i specijalitet, pi}e, hranu? Sve {to se pri~a o ishrani
kod nas, ta~no je... recepture i pristupi su pro{lovekovni, sve ono
najsla|e, od neojagwenog jagweta do prasi}a od {est kila, sve postoji
u ponudi. Rakije od svakog zamislivog vo}a, preporu~ujem malinova~u
kao poseban specijalitet... kajmak kakav niste verovali da moè da
postoji..."
"Ne znam. Ne bih..."
"Neka druga vrsta zabave? [ta }e vas u~initi opu{tenim? Lov,
pravi lov, a divqa~ moè da bude doslovno {ta god zamislite. Kupka u
turskom kupatilu sa deset odabranih devojaka, ili dvadeset, samo re -
cite, devica, de~aka, {ta god, ne znam {ta je to {to bi vas u~inilo
sre}nim."
"Mo`da bi kasnije uzeo neku hranu, ni{ta avangardno, par~e
mesa... ~a{u obi~nog piva, nisam ja za neke eksperimente i
nadogradwe. Radije bih da se drìmo planiranog razgovora i tema koje
treba da pre|emo."
"Do{li ste sa spiskom tema? Pretpostavqam da vas ne zanima
na{ eventualni protivspisak."
]utim. Bi}e te{ko razgovarati sa ovim iznena|uju}e vis -
prenim ~ovekom. Verovatno nemogu}e isterati bilo {ta na ~istac,
posti}i ono za {ta mi mislimo da je napredak. Vrednosni sudovi nam
se razlikuju, gotovo da mogu da opipam nezainteresovanost za bilo
{ta {to mogu da ponudim. Mo`da je ~ovek zaista u pravu; mo`da bi
trebalo da se opustim i prepustim; postizawe dogovora bi svakako
bilo veliki plus za mene, ali realno, potpuno neostvariva opcija
vredna zanemarivawa.
Pojavquju se ku}e, neo~ekivano male, ra{trkane po prore|enoj
{umi; ne{to kasnije i grupice ve}ih zgrada, opet livade, {umarci,
ku}ice. Nema nikakvih zasa|enih useva i definitivno nikada u ì -
votu nisam video ovoliko prostranstvo neobra|enog plodnog zem -
qi{ta.
27
PORTRETI
Re|aju se neobi~ni prizori i ja sam sve za~u|eniji da gotovo
ni{ta od foto ili video materijala nije procurelo u ostatak sveta;
mogu da izvadim svoj telefon i snimim sve ovo, ali ne ~inim to. Ne
znam za{to ne ~inim i nije mi jasno za{to niko drugi to nije u~inio...
desetine godina, kolone posetilaca, brojna okupqawa.
I onda kupola... jedna od pedesetak koje postoje ra{trkane na
teritoriji Srbije; gra|evine od nepoznatog materijala, pre~nika od
dva do osam kilometara, potpuno neprozirne za satelitsko nad -
gledawe u bilo kom delu elektromagnetnog zra~ewa. Unutra se sve
doga|a. Unutra su te naj~uvanije ruske tehnologije koja odràva ovaj
svet u mogu}em i prosperitetnom stawu.
Najednom, gledaju}i neshvatqivu konstrukciju qubi~astog
odsjaja spoznajem da u svemu ovome postoji neka potpuno nedostupna
tajna i da ova malena dràvica, jedino ostrvo izvan celovite Evrope,
opstaje ne zbog prkosa ili ponosa, ve} iz interesa koji ne moèmo da
doku~imo ili da spoznamo. Onda je svaki razgovor suvi{an, svaki
predlog nepotreban, svaka ponuda neprimerena.
I tako, dok fijaker staje nedaleko od qubi~aste kupole, ja znam
da nisam uspeo, da sam isti kao svi prethodnici i, verovatno kao svi
koji budu do{li za mnom. Mo`da da virnem u deo tog ~uda, da okusim
deo tog nezaboravnog provoda. Ako je i to uop{te istina. Najednom,
uznemiruje me i to {to niko odavde nije doneo nikakve fotografije.
To je jednostavno nemogu}e, da za deset godina bude koja desetina
hiqada posetilaca i da svi odlu~e da ni{ta ne snime.
Sre}em pogled mog doma}ina i kao da se promenio; mo`da me
izraz lica odao, mo`da samo umi{qam u naplavu panike, mo`da mi
~itaju misli... ko }e znati kakva su sve dostignu}a ruske tehnologije,
odvojene od Zapadnog pristupa i razvijane sopstvenim kolosekom ve}
pola veka. Verovatno smo i wih potcenili, ube|eni da smo daleko
napredniji kao sistem i pravedniji kao dru{tveno ustrojstvo... ova
kupola ne moè biti steci{te nekakve povr{ne zabave; ne moè joj to
biti osnovna namena i smisao.
Stojim, rastrzan izme|u èqe da saznam i poriva da pobegnem.
Situacija potpuno li~i na poker: plati da vidi{ ili se pokrij
u{ima. Osvr}em se ka putu kojim smo do{li i poku{avam da procenim
koliko je daleko do superstrade, da li bi me neko spre~avao da se
vratim tamo, da li bih na{ao put, imao snage da stignem... voza~ }e
~ekati, ali samo to, samo toliko, stajati na odmori{tu, obema nogama
na asfaltu i ~ekati da stignem i da se popnem do wega.
Do|avola, imam sedamdeset osam godina, kome bi bila potrebna
smrt jednog neva`nog starca; `murim nekoliko sekundi, onda os -
matram qubi~astu kupolu, deo do tla i dièm pogled u visinu gde se
spaja s nebom, onda spu{tam pogled na svog doma}ina i pratioca.
28
Nalazim se na stotinu koraka od ulaska u kupolu i suo~avam se sa
najve}om tajnom na svetu, ali samo stojim... bez snage da delam. [ta }u
videti unutra? Kako }e me spre~iti da istinu o tome iznesem u svet?
Po op{tepoznatim podacima, svi koji su ikada do{li ovde i vratili
su se. Normalni, obi~ni qudi... takvi bili i ostali. Ali }ute i ne
donose slike odavde, samo se {apat {iri o ludom provodu i provejava
èqa da se do|e ponovo... i ponovo }uti i vra}a bez slika.
Gledam svog doma}ina i govorim mu: "Ti si zapravo u pravu. Mi
treba da pitamo vas {ta je to {to biste vi èleli, kakvi su va{i
uslovi prikqu~ewa Evropskoj Uniji."
Mladi} se nasmejao, grleno, de~a~ki. "Ali mi ne èlimo uniju;
kako niste u stawu da pojmite tako jednostavnu ~iwenicu? Nikada
nismo èleli; nikada nismo podlegli pritiscima, nismo u{li u pakt
ni sa kim, nikada... znate iz istorije koliko je bilo pritisaka da se
na~ini zajedni~ka dràva svih naroda Balkana, ~ak ste joj i ime dali,
Jugoslavija be{e... i mada je to bila najsla|a ponuda ikada, nismo je
prihvatili. Ne razumem za{to smo vam potrebni; putevi i gasovodi su
nas obi{li, avioni nas prele}u bez pitawa, nemamo izlaz ni na more,
ni na Dunav, ni na Savu ni na Drinu... jedino {to mo`da ima smisla da
nam otmete to je malo ~istog vazduha i vode, nezaga|enog biqa i
ìvotiwa neutovqenih hormonima. Ali i to je sve malo, mrvica u
moru velike, namre{kane Evrope, jedva da se omastite za jedan obrok.
Vi ne razumete nas, mi ne razumemo vas... i tako decenijama; za{to
bismo nastavqali da poku{avamo da se sporazumemo kada nam to
o~igledno lo{e ide?"
Razgovor kao da gubi smisao. Pogledao sam ka kupoli,
neprozirnom quba~astom mehuru nesagledivih dimenzija.
"Mogu li da zavirim unutra? Zaista me zanima {ta se krije
tamo."
"Upravo smo zbog toga ovde. Hajdemo."
Kre}emo se ka ulazu u kupolu. Srce po~iwe ubrzano da mi kuca,
ovde nadohvat tajne. Prvi ciq mi je da spoznam sve, drugi da odem
odavde, tre}i da razglasim svetu istinu, ma kakva bila... qubi~asto se
nadvija nad nama i u poku{aju da mu sagledam visove, hvata me
vrtoglavica i posr}em. Mnogobrojne ruke me prihvataju i dok `mu -
re}ki u napadu lelujavosti poku{avam da shvatim kakve su sad
najednom sve te osobe oko mene, ~ini se da sve prestaje.
* * *
Leìm na ne~em tvrdom, ose}am miris pra{ine i vreline. Imam
utisak da je pro{lo mnogo vi{e od tog trena u kome je vrtoglavica
prestala. Imam dosta problema da se setim ko sam uop{te.
29
PORTRETI
"Dokle misli{ da se izleàva{, len{tino? Ho}e{ li da te
stavim na spisak za Sibir, a? grmi glas nedaleko od mene i kao da je ta
vika probila za{titni mehur i pustila buku ka meni, prigu{eni
àmor mnogobrojnih glasova i neravnomerne, ali brojne praskovite
zvuke odasvud.
Otvaram o~i, bela pra{ina je svuda, tlo od belog kamena i prah i
komadi}i istog. Ustajem naglo i silovito, iznena|uju}e lako; gledam
svoje ruke uvaqane u pra{inu i ne{to nije u redu s wima. Osvr}em se,
na dva koraka od mene grmaq sa ogromnim stomakom i ko{uqom
natopqenom znojem, be~i se ka meni i poziva me da radim... vaqda isto
{to rade ostali, stotine qudi u belom kamenolomu, sa pijucima i
krampovima, lome komade dragocenog i ~uvenog kur{umlijskog lis -
natog kalcita. Gledam svoje ruke i vidim da mi nedostaje burma na
desnoj ruci. Opipavam mesto gde je burma bila, ali nema nikakvog
traga, ruke su mi grube, ~vornovate, nikako moje. Na meni je plavi
kombinezon, isti kao kod svih ostalih, uvaqan u belu pra{inu.
Opipavam lice. Dobovawe pijuka, grmaq koji ne{to ho}e od mene i ja
koji ne znam ko sam. Najednom imam sna`nu i neizostavnu potrebu da
vidim kako izgledam. Osvr}em se po dubodolinama kamenoloma; u
najnièm delu, poravnanom i prepunom tragova od to~kova, zapaàm
kamion... i retrovizor na wemu. Kre}em silovito nadole i dok me
prate zbuweni povici i nekontrolisano kome{awe, iznena|uju}om
brzinom grabim ka kamionu, preska~em po tri metra i s lako}om
zaobilazim prepreke.
ûvari kamenoloma su me ve} opkolili ali bez namere da pri|u.
Nemaju oru`je ali ih ima sasvim dovoqno da nemam nikakvu {ansu. A
~ak i da se probijem napoqe, ~ak i sa vozilom do koga sam stigao, ne
znam kuda bih i{ao, gde bih mogao sti}i i {ta bih mogao raditi.
Dok mi damara u glavi, ja se bacam na retrovizor i okre}em ga ka
sebi, vidim u wemu lice za koje sam tren ranije pomislio da }e biti tu,
lice mog doma}ina i xelata Ogwena. Zamena svesti i uma, to su
uradili sa mnom, to rade sa svima; nema ovde nikakve zabave, nikakvog
provoda, nikakvog ludila do zore... moje telo sada hita ka Savetu
Evrope da podnese izve{taj, a ja sam ba~en u najstrahotniji deo sveta,
da lome}i kalcit do~ekam tre}i milenijum.
Se}am se svojih prvih koraka u ovom svetu, gore u tunelu, kada mi
se ~inilo da silazim u sam pakao... kakav sam samo optimista bio;
imam mlado telo, verovatno predvi|eno da iskopa koju desetinu
vagona kalcita; nekako znam da je ovaj kamenolom verovatno nagrada i
da postoje tamo negde, mo`da u dalekom Sibiru rudnici ko zna ~ega na
ko zna kakvim mestima, te da se treba lepo pona{ati. Odmi~em se od
kamiona i podièm ruke: "Sve je u redu", govorim, "upao mi je bio trun
u oko, morao sam da ga izvadim... sve je u redu."
Da snimam film, na ovom mestu bih utrnuo sliku i ostavio
neprimereno dugo crnilo na ekranu i mo`da uop{te ne bi stavio
odjavnu {picu.
30
Zoran Stefanovi}
SLOBODAN, I POMALO
OTPADNIK: BOBAN KNE@EVI}
U SVOM VREMENU I OPUSU
Znate, kwièvnost je ono {to se pi{e, a ne ono {to
kriti~ari misle da treba da se pi{e.

(KNE@EVI], 1992.)
Ako... rezimiramo Kneèvi}ev doprinos srpskoj i jugoslo -
venskoj kulturi, on ima odre|enu teìnu. Kao pisac je javno prisutan
od 1978. godine, prvo pri~ama i novelama
1)
, a zatim i romanima.
2)
[estostruki je laureat jugoslovenske i srpske nagrade za najboqa
fantasti~ka dela "La zar Komar~i}" (pri~e, novele i ro man), te
dvostruki laureat konkursa "Znaka Sagite" (noveleta i novela). Kao
urednik i prire|iva~ zasluàn je za neke od esencijalnih ànrovskih
antologija,
3)
kao i kwièvne ~asopise posve}ene savremenoj svetskoj
fantastici.
4)
...
Bele{ka o autoru
Dosad imam objav qenih dvadesetak pri~a i novela, ali svega sa
par sam zaista zadovoqan. Od 1984. do 1988. imao sam pauzu u pisawu
(zbog izdava{tva) i tek sam sada kona~no prona{ao snage da neke od
svojih najboqih ideja preoblikujem u dela. (KNE@EVI], 1992.)
Kao {to je istaknuto, SLUTWA ANDROIDA nije izbor "najboqe
od Kneèvi}a", niti bi time ispunila glavni zadatak koji smo joj
postavili. Ovo je prosto "Kneèvi} kakav je zaista bio". A taj se
stalno mewa, jer su i on i ostali istog nara{taja tek sad u svom
najzrelijem delu stvarawa.
Me|utim, smatramo korisnim ovaj odre|eni napor da se detaqno
i otvorenih karata sistematizuje i predstavi jedan li~ni opus, a
31
PORTRETI
zatim i da se daju barem preliminarna zapaàwa o wegovim
osobinama, koliko god iz ograni~ene vizure kolegijalnog pera. Po
takvoj neskrivenoj te`wi da bude i podrobno i analiti~ko, SLUTWA
ANDROIDA je i prvo takvo izdawe bilo kojeg pisca osniva~ke
generacije "Lazara Komar~i}a" i "Znaka Sagite". Velika }e nam
radost biti ako na primeru drugih srodnih autora ovakav manir pre|e
u izdava~ki obi~aj.
Po{to od pisaca koji su debitovali u kasnoj SFRJ sada imamo
Skrobowin i Kneèvi}ev pripoveda~ki opus sabran, a Baki}ev na
putu, daqi prioritet bi sigurno bili obimni, nefiltrirani, izbori
Radmila An|elkovi}a, Zorana Jak{i}a, Vladimira Lazovi}a,
Dragana R. Filipovi}a, Qiqane Praizovi} i drugih, ali dobro op -
rem qeno bibliografskom i biografskom gra|om. Za slede}i
nara{taj, onaj koji je debitovao u SRJ i koji se vi{e pojavquje nakon
TAMNOG VILAJETA 3 (1993), stvari ~ak ni danas nisu jasne, jer imamo
nesazrelu situaciju nedovoqne objavqivanosti mnogih zanimqivih
pojedinaca ili ~ak prekida spisateqskog kontinuiteta, kao i skoro
nikakvo ozbiqnije kriti~ko i uredni~ko sme{tawe u {iri kontekst.
Prob lem ovakvih "belina", hijatusa u kolektivnom pam}ewu i
samosvesti, jedan je od osnovnih problema svake kulture. Isto vaì i
za prob lem realizovawa li~nih potencijala u trusnim vremenima i
na trusnim podru~jima. Sm Kneèvi} je to prokomentarisao na
primeru Lazara Komar~i}a i Dragutina Ili}a, ali ne moèmo
prenebre}i jedan dubqi ton koji u wegovim re~ima odslikava i sen ti -
ment nove srpske fantastike prema sopstvenom dru{tvu:
Ako si bio pisac u to vreme i ako te Skerli} nije voleo, ti si
bio u startu unaza|en. A Skerli} nije voleo fantastiku i tu je kraj
pri~e, i {to se ti~e ove dvojice i jo{ nekih autora. Mi sada
pronalazimo rukopise Dragutina Ili}a i moèmo da vidimo koliko
je taj ~ovek bio zreo kao pisac i ispred svog vremena. [...] Prob lem
belina je zapravo nere{iv, jer mi sada, sa dis tance od pedeset ili sto
godina, prakti~no nemamo mogu}nosti da predvidimo {ta bi se
dogodilo da je neko, za koga sada vidimo da je imao potencijal, taj svoj
potencijal i iskazao. Pisci su ponekad skloni malodu{nosti i da
ukoliko ne postignu uspeh po~etnim delima, odustanu od daqeg
stvarawa. Neki opet, nastavqaju da pi{u i iznalaze na~ina da budu
objavqeni bez obzira na otpor sredine. Dakle, mi sada retroaktivno
moèmo da vidimo {ta su radili "uporni" pisci, a oni koje je ìvot
odneo na drugu stranu i od kojih imamo tek poneku genijalnu
pripovetku, zapravo su zauvek izgubqeni. Tako je svaki poku{aj re -
kon strukcije davno pro{log vremena osu|en na neuspeh. (KNE@EVI],
2000.)
32
***
U slu~aju Bobana Kneèvi}a, pojava SLUTWE ANDROIDA je
resetovawe situacije i skidawe okova. Jo{ jedna uspe{na do ku -
mentaciona obaveza. I to je prosto to.
Sada kada su rane pri~e skucane i skori~ene pod jednu riknu,
neka autor baci kqu~ od svojih lagum i otperja svuda gde je wemu
li~no }ef, gu{t, plezir, ben e fit i trip.
Ili ve} kako bi se u teku}em novogovoru moglo re}i: biti
slobodan.
(Beograd, avgust-oktobar 2003)
Ovo je mali odlomak iz teksta
1) U periodici: GALAKSIJA, EU REKA, EMITOR, SIRIUS, VIDICI, GRADINA,
KWI@EVNA RE^, RE^, SVESKE, POLITIKIN ZABAVNIK, ORBIS.
2) SMRT NA NEPTUNU, Dnevnik 1986; CRNI CVET, Prosveta, 1993 i ÔVEK KOJI JE
UBIO LEPTIRA, SKC, 1996.
3) Devet izbora svetske fantastike MONOLIT, ~etiri izbora srpske i eks-Ju
fantastike TAMNI VILAJET, hrestomatije NOVA SRPSKA FANTASTIKA, kao i temata
"Fantasti~na re~" u KWI@EVNOJ REÎ.
4) ALEF, PERPETUUM MO BILE, ZNAK SAGITE, uz prozin EMITOR koji je dugo ure|ivao.
33
PORTRETI
Priredio Pavle Zeli}
BOBAN KNE@EVI] - MONOLIT
SRPSKE FANTASTIKE
1. Ko je Boban Kneèvi}?
Dr Zoran @ivkovi} (pisac i izdava~):
Ve} tridesetak godina Boban Kneèvi} stoèrna je figura
srpske nau~nofantasti~ke i fantasti~ke scene. Wegov doprinos uis -
tinu je vi{estran. Kao izdava~ objavio je mnoga kapitalna dela, a
"Znak Sagite" jedini je autenti~ni SF/F ~asopis koji smo imali na
ovim prostorima. Osim toga, uzimao je kqu~nog udela u gotovo svim
ànrovskim zbivawima, a wegov vebsajt postao je epicentar okup -
qawa qubiteqa svih oblika fantastike. Kona~no, premda nipo{to
na posledwem mestu, mora se odati priznawe i Kneèvi}evom
kwièvnom stvarala{tvu. On je jedan od retkih doma}ih autora koji
su objavqeni na engleskom jeziku i dobili sjajne kritike. Prava je
{teta {to Kneèvi} nije na{ao vi{e vremena za pisawe.
Miodrag Milovanovi} (esejista i teoreti~ar SF-a):
Boban je, pre svega, jedan od retkih qudi koje mogu zvati svojim
prijateqem. Pomalo neobi~nim, istina, ali mo`da najbliìm koga
imam...
Ilija Baki} (prozaista, pesnik i urednik):
Kao i za sve druge i za Bobana vaì princip 'ra{omonijade'
odnosno svako ko ga poznaje ima svoju li~nu verziju Bobanovog lika i
dela.
U mojoj je Boban jedan iz malog bratstva 'bra}e po peru' kome
nadam se (ili samo umi{qam) i sam pripadam.
34
Ratko R. Radunovi} (pisac i esejista iz Podgorice):
Drago mi je {to Boban kona~no ulazi u prvi plan - ne~ega.
Odavno prièqkujem wegovu prvu solo-zbirku pri~a, me|utim kada se
god raspitam o tome on ili ne odgovori na PM (privatne poruke na
forumu za one neupu}ene), ili odgovori na neko nikada postavqeno
pitawe sa zaka{wewem od 3-4 nedjeqe. Kako god bilo, jednostavno ne
znam ni{ta eksplicitnije pozitivno da napi{em o wemu, iako sam ga
par puta vidio, imao priliku da mu stisnem ruku, ~ak mu i upoznam
porodicu.
Vladi mir Vesovi} (strip autor):
[aqivxija.
Vladi mir Lazovi} (pisac i predsednik kluba "La zar
Komar~i}"):
Bobana sam upoznao, ako ne gre{im, 1987. godine: te godine imao
sam ro man objavqen u ediciji SF-X-100 (pod imenom Valdemar Lejzi!)
i pri~u "Sokolar", koja je dobila i neke nagrade... Tek, jedne ve~eri
zazvonio je telefon, i neko je upitao: "Da li je to pisac Vladi mir
Lazovi}? " Kad vas ovako oslove, te{ko da moète da odbijete ono {to
sledi. A sledio je poziv da do|em u klub qubiteqa fantastike "La zar
Komar~i}"... Vlasnik neodoqivog glasa bio je Boban Kneèvi}.
Ideja je bila da se svi oni koji stvaraju ne{to u SF, okupe u ovom
klubu.
Kako reko{e u filmu "Kazablanka" - bio je to po~etak jednog
dugog prijateqstva.
Da ne bude dileme: SF u Srbiji danas sigurno bi druk~ije
izgledala (ako bi uop{te postojala), da nije bilo Bobana Kneèvi}a.
Jer, SF almanah MONOLIT, SF edicija TAMNI VILAJET, SF
~asopis ZNAK SAGITE (i odavno uga{eni ALEF), bez obzira ko -
liko neredovno izlazili - ~ine osnovu nau~ne fantastike u Srbiji
danas, i mi moèmo da razgovaramo kako da ovo stawe popravimo,
u~inimo ovo ili ono... Ali bez vizije, energije i inata ovog ~oveka,
mislim da danas ne bi bilo ni~ega, ili skoro ni~ega!
Da objasnim: gospodin Zoran @ivkovi} je sa edicijom PO -
LARIS u~inio mnogo (a startovao je pribli`no kad i Kneèvi}):
{tampao je romane svetski poznatih autora, poput Klarka i Asimova.
Boban Kneèvi} je u MONOLITU objavqivao pri~e odli~nih, ali
ne toliko izvikanih autora... a u TAMNOM VILAJETU dao je {ansu
doma}im autorima fantastike (usudi}u se da kaèm, i neke moje pri~e
tu su objavqene).
Danas moèmo da razgovaramo o tome da li je Boban vodio
izdava~ki posao poput kauboja - verovatno jeste. Ali bez wega, uop{te
ne bi bilo isto. I - bez wega, sigurno bi bilo mnogo, mnogo mawe
fantastike.
35
PORTRETI
Dejan Ogwanovi} (esejista, kriti~ar i pisac):
Boban je kontroverzna li~nost, podjednako voqena i omraèna,
ponekad istovremeno, od strane iste osobe. Ume da bude zajedqiv i
grub, i mnogi ne umeju da vide i zale|inu te strategije provokacije.
Zbog toga je, na àlost, od sebe i oterao neke kvalitetne qude nedo -
voqno jakih ìvaca, ili druga~ijeg smisla za hu mor od Bobanovog.
Uro{ Petrovi} (pisac):
Boban Kneèvi} je babaroga u svetu kwiga i ~asopisa u kojima
ona postoji.
Goran Skrobowa (pisac, predvodilac i izdava~):
Izdava~, urednik i pisac nau~ne fantastike, ~ovek koji je
osamdesetih i devedesetih zaduìo qubiteqe ànra aktuelnim i
relevantnim kwigama za koje drugi izdava~i SF-a nisu imali sluha
ili znawa. Trenutno to isto radi sa stripovima.
Zoran Stefanovi} (pisac, dramaturg, urednik projekta
"Rastko"):
Anarhista. Bezbo`nik. Deùrni oponent i kontra{. Jugo -
sloven. Mu~iteq Srba i drugih Hrvata. Sve su svemu: tiranin sa
qudskim likom i narodni dobrotvor.
Aleksandar Markovi} (pisac i prevodilac):
U pozitivnom smislu Ri{eqe na{eg fantasti~nog izdava{tva.
Dragan R. Filipovi} (pisac):
Ko objasni tajnu silu koja goni qude da urade velike stvari bez
koristi ili na svoju {tetu, razre{io je i onu malo ve}u: za{to se, do
klinca, svet ve} nije raspao?
Ko je kadar da se vrati bar ~etvrt veka kroz vreme i po{teno se
priseti praznine, koju ispuweno{}u danas nazivaju, prepozna}e
koliko su kumovi potezi bili vanvremenski, koliko su opredelili
pravac u kom se neke sitne stvari danas kre}u.
Najboqi opit je pore|ewe, recimo, Tamnog vilajeta 1 sa bilo
kojom cuclom, bilo koje boje (svaka je dobra ako je crvena) kroz koju se
nacija la`nim mlekom dojila. O laàma da ne govorimo. Sre}om, Bo -
ban nije svetac. Nagonski poznaje neizvesnost tog puta; malo, malo, pa
kao potre svoje veliko delo. Ako bude kakva istraga qudi koji su
nastojali da makar malo svinu {ine kojima tutwi mo}ni voz ludaka,
on }e stati preko: kad on sebe ocrni, nema posla za komesare.
Ima divnu osobinu da poslu{a pametan savet. Deceniju-dve
po{to ga dobije i nakon {to ga ocrni i obesmisli savetodavcu.
36
2. Boban pisac
Miodrag Milovanovi}:
Vidite, kod nas u klubu, u svoje vreme, a pomalo toga se zadràlo
i danas - vidite samo ju~era{wu raspravu u klubu - kad bi neko traìo
mi{qewe o svojoj prozi - on bi je i dobio. Kad me pitate o Bobanu kao
piscu, imajte u vidu da sam prema wemu stroìji nego prema bilo kome
drugome, jer verovatno mu èlim boqe nego bilo kome drugome koga
znam od pisaca. Boban nije ro|eni pripoveda~, na na~in na koji je to
Harlan Elison ili wegov kum Fipa - da uzmu telefonske imenike i
vozne redove i od wih naprave {tivo od koga ne moè{ da se
odmakne{. Boban je, pre svega, radnik - ~ovek koji promi{qa svoje
kwige - koji radi na wima teè}i da istera najvi{e {to moè...
Ono {to dana{wim piscima nedostaje je ose}aj kada kuca{ na
pisa}oj ma{ini i kada mora{ dobro da promisli{ svaku re~ da ne bi
prekucavao stranice. Sa copy-paste i de lete tasterima mnogo je lak{e i
mnogo teè...
Ako me se}awe ne vara, Boban je, kada je po~iwao da pi{e,
napisao nekoliko klasi~nih SF romana, ali tako {to je svaki od wih
nekoliko puta prekucao od po~etka do kraja - i nikada ih nije
objavio... Se}am se i bezbrojnih verzija wegovih kratkih pri~a koje je
objavqivao u SIRIUS-u.
Ono {to ja volim kod Bobanove proze je upravo ta pro -
mi{qenost, ta zaokruènost ideja. Kada uspe da to spoji sa preciznim
jezi~kim izrazom - {to nije uvek slu~aj, onda dobijamo veoma dobar
rezultat. Ro man "Crni Cvet" je najboqi dokaz za to.
Ako bih izdvajao neke pri~e do kojih mi je stalo, od starih pri~a
bila bi to No} koja ne}e do}i, iz devedesetih Hoda kao ~ovek, a od
uslovno re~eno novijih pri~a, iako je i ona preko deset godina stara -
Dol ina neupaqenih sve}a.
Ilija Baki}:
Ozbiqan pisac. Sklon eksperimentu: {eta kroz teme, nije se
ukalupio ali nema ga ~esto u novim radovima, {to je {teta.
Radmilo An|elkovi} (pisac):
Zapu{ten. Pre nego {to je formiran kao pisac zapo~eo je sa
aktivnostima koje su ga blokirale kao pisca.
Ratko R. Radunovi}:
Iako sam Bobana kao pisca tek bio upoznao, na wega, s ove bande,
gledam sa velikim simpatijama, na mahove umije covjek da bude skoro
magi~an, dok i daqe drìm da nikada ne}e prevazi}i generalni utisak
{to je stvorio "Crnim cvetom", osim ako makar na jedan trenutak ne
krene svojevrsnom stranputicom. Da pojasnim: Mislim da je isuvi{e
ispolitizovao sebe u posqedwe doba, i to svoje nacionalno osje}awe
37
PORTRETI
neskriveno ubacuje u svoja djela, {to moè imati dvojaku funkciju, da
po~ne da se ponavqa i da eventualno klone literarnom du{om i
postane, ne znam... pseudo-ànrovski Dobrica ]osi}, mo`da.
Najgore u svemu je to {to on, kao takav, nije unikatan po pitawu
svojega slova; mnogi dana{wi autori trude se ostaviti nacionalni
trag u svojim djelima. Ne kaèm, naravno, da je takav postupak iole
bez smisla, ako djelo zaista posjeduje kvaliteta, no takvom djelu
obi~no - makar kod nas, koliko sam imao prilike da vidim - prijeti da
svojevremeno postane nadasve monotono. Ipak je Boban ànrovski
fanatik (ili samo ja tako volim da mislim), a ànr, i to ne rijetko,
veoma lako moè dose}i nedosti`ne visine u kwièvnom kanonu bez
mnogo simbolizma. Najesencijalnije je, dakako, da Boban ima svoj glas,
odn. slovo, kao {to sam ve} rekao: na mahove i te kako magi~no.
Na nekom ZS konkursu, kao jedan od sudija, wegova nevjerovatna
pri~a bila je jedina kojoj sam ve} od petog-{estog pasusa znao ime
autora. Nije posjedovala konvencionalnog zapleta ali je zato iza sebe
imala ~ovjeka koji zna {ta èli da kaè i, najbitnije, na koji na~in.
A tvrdim da upravo to pravi razliku izme|u entuzijaste & pravog
pisca. Glupo bi bilo da ga se pamti po tome kako je zaduìo
fantastiku u Srbiji, odn. na Balkanu, zar ne? Ko se uostalom vi{e
sje}a toga?
Vladi mir Vesovi}:
Zabavqa~.
Vladi mir Lazovi}:
Slu~aj je hteo da Boban i ja startujemo kao pisci na istom
konkursu (almanah ANDROMEDA, iza koga je stajao ~asopis GA -
LAKSIJA), tamo negde krajem sedamdesetih godina pro{log veka -
kako god pogledam, Bobanove pri~e uvek su mi pred o~ima! Imao je
vi{e energije od mene, zato je wegov spisak objavqenih naslova duì.
Mislim da je najboqi u pri~ama koje se de{avaju ovde, na na{em
terenu. Paradoksalno - nekoliko najboqih pri~a jo{ nije objavio
(imao sam privilegiju da ih ~itam kao ~lan nekakvih ìrija...) Da ne
duìm, ro man CRNI CVET (Bobanova varijacija teme o Ba{ -
-êliku), po meni spada u nezaobilazna dela doma}e fantastike. Da li
sam u pravu - prosudite po tome, {to se englesko izdawe ovog romana
sasvim dobro prodaje u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama i Velikoj
Britaniji. Danas je mogu}e da srpski pisac objavi fantasti~ni ro man
u Americi - kada smo po~iwali, ranih osamdesetih, ovo nam je
izgledalo najfantasti~nije od svega!
Dejan Ogwanovi}:
Imaju}i u vidu obim wegovog opusa, nemam dovoqno opseàn
uvid za legitiman sud: ono {to sam ~itao (nekoliko pri~a, i ro man
38
CRNI CVET), vredno je po{tovawa. Ipak, ne verujem da }e u
budu}nosti ostati upam}en pre svega po svom pisawu.
Uro{ Petrovi}:
Mislim da je ono {to sam do sada pro~itao - vrh. [to je jo{
zanimqivije, taj izraz se u ovom slu~aju moè odnositi i na vrh
ledenog brega.
Goran Skrobowa:
Uvek prepoznatqiv, osoben prozni glas. Nadma{io sebe
romanom "Crni cvet."
Zoran Stefanovi}:
@e{}i nego {to se misli. Kompleksniji nego {to ga poznajemo.
Treba samo sa~ekati da opet iza|e iz laguma, {to mislim da }e se
desiti brzo.
Aleksandar Markovi}:
Sve {to je Boban pisao daje za pravo da se kaè da je to jedan
ma{tovit pisac i da je kada ho}e izuzetno plodan pisac. Nikada nije
imao problema da smisli pri~u i da je napi{e, za razliku od mnogih
drugih. Li~no, nisam ~itao mnogo od wega ali, da sam mu recimo vodio
kwièvnu radionicu, zamerio bih da wegovom pisawu nedostaje dobra
lektura, a ako ne lektura, onda razgovor o tome {to je hteo da napi{e.
Dragan R. Filipovi} (odgovori na pitawa 2. 3. 4.):
Stvarno je {teta {to se Boban nije rodio kao trojke. U svakoj
od delatnosti umeo je da povu~e i zastra{uju}e zvu~i ideja da se
posveti samo jednoj kako ume: svom snagom. Ako misli da do|e do ciqa
guraju}i sav taj front, mora ìveti bar koliko ja nameravam. Ako
uspe ranije, radova}u se. [to zbog kuma, {to zbog polutalenata i
serowa. Opet, da se nije upleo u trojstvo, ne bi bio motivacija za
neformalnu i nejedinstvenu grupu autora i mnoge pri~e ne bi bile
napisane. Da ga preduhitrim: u pravednom otporu kano nizaciji, re}i
}e: "Nikakva {teta".
3. Boban urednik
Kad je bio mali, Boban je nesvesno upao u kazan sa talentom za
uredni~ki poziv. Ja ne znam ~oveka koji ima boqi ose}aj kada pro~ita
pri~u da kaè {ta s wom ~initi. [teta {to u ovoj zemqi qudi
naj~e{}e ne koriste svoje talente. Po mom mi{qewu Boban ga je samo
delimi~no iskoristio, iako je i to zna~ajno vi{e nego {to je iko
drugi uradio u ovoj zemqi u oblasti uredni{tva SF-a, a sasvim
verovatno i mnogo {ire.
Ako je do faktogafije: Bio je urednik Emitora, zatim Alefa,
edicije X-100 SF (delimi~no), Perpetuum mo bile-a, Tamnog vilajeta...
39
PORTRETI
Ilija Baki}:
Najva`niji ovda{wi urednik, barem kada je u pitawu doma}a
nau~na i srodna fantastika. Imao je poverewa u doma}e autore i
{tampao je ih u svojim izdawima, u nekoliko tomova "Tamnog
vilajate", u "Alefu" i "Znaku Sagite", u antologiji "Nova srpska
fantastika", proteìrao ih u "Politikinom zabavniku" i drugim
~asopisima, i sve to u vremenima kada je otpor prema ànrovskoj
literaturi (pa jo{ i doma}oj) bio ogroman. Da nije bilo wegovog rada
mnoge stvari po pitawu doma}e nau}ne fantastike ne bi bile ovde gde
su sada.
Radmilo An|elkovi}:
Verovatno wegova najzna~ajnija aktivnost. Kao urednik je
godinama pokrivao prostor koji je Dr Zoran @ivkovi} potpuno
zapustio ili ignorisao. Omogu}io je ~itaocima sa srpsko-hrvatskog
jezi~kog prostora pristup SF literaturi tada za nas nepoznatih
stranih autora, aktivirao niz prevodilaca i dosledno podràvao
doma}e autore, bez obzira {to ga je ta aktivnost li~no raubovala.
Vladi mir Vesovi}:
Diktator.
Vladi mir Lazovi}:
Definitivno, Boban Kneèvi} ima uro|eni talenat za
urednika SF izdawa. Ponekad mi se ~inilo da mnogo boqe ekonomi{e
tu|im tekstom, nego sopstvenim. Vrlo precizno bi odredio {ta treba
poja~ati u pri~i, a {ta predstavqa balast... U mom slu~aju, za dve -tri
meni izuzetno va`ne pri~e ("Veliko vreme", "Preko duge"...) po{to je
pro~itao prvu verziju, traìo je da u~inim odre|ene, mawe izmene.
Naterao sam sebe da prigu{im ego, i u~inim ta~no ono {to je traìo.
Uspeh tih pri~a pokazao je da je bio apsolutno u pravu!
Dejan Ogwanovi}:
Boban je odli~an urednik: uvek je imao dobar wuh, i{ao ispred
svog vremena, umeo da odabere dobre saradnike za ono {to sam nije
znao ili umeo, i to se i vidi, kako u naslovima koje je objavio u ediciji
"Znak Sagite", tako i u nenadma{nim Monolitima, i u bogatom,
odli~nom sadràju magazina "Alef" i, naro~ito, "Znak Sagite".
Uro{ Petrovi}:
Bio je moj prvi urednik i nisam u stawu da budem objektivan u
vezi sa odgovorom na ovo pitawe... (za vreme ~itawa prethodne, kao i
naredne re~enice, molim da se u pozadini prizove i zamisli melodija
iz serije "Grlom u jagode")
Goran Skrobowa:
Ulagao ogroman napor i sredstva u ure|ivawe i izdavawe
ànrovskih ~asopisa ("Alef", "Perpetuum mo bile", "Znak sagite").
Mnogim mla|im pregaocima ukazao {ansu i omogu}io im da objave
40
prve pri~e, kritike, eseje i stripove. Mada stasom vi{e li~i na \oku
Bala{evi}a, moglo bi se za wega pre re}i da je Dositej srpske nau~ne
fantastike.
Zoran Stefanovi}:
Znatièqan, drzak, kreativan, ~esto divqa~ki intuitivan.
Jedino {to komunista i novobeogra|anin u wemu ume i da vas nabode
glavom, pa ne zava|ajte kavgu ako ste slabiji.
Bobanu moramo da zahvalimo za xinovski doprinos koji je dao
na{em izdava{tvu. Imaju}i to u vidu, sve ono {to ne volimo kod wega
kao izdava~a ili {to smatramo pomalo sebi~nim se moè opravdati
jer se ve}i deo svoje karijere sam snalazio u onome {to je ra dio. Nije
lako ìveti od fantastike i od izdava{tava i ~ovek mora ponekad da
donosi odluke koje drugima ne moraju uvek da izgledaju logi~no i
preporu~qivo.
4. Boban izdava~
Boban nije prvi koji je kod nas pokrenuo privatno izdava{tvo
SF-a - bio je to Zoran @ivkovi}, a mislim da je ne{to pre wega ili
paralelno sa wim krenuo je i Branislav Brki} (edicija Zo ro as ter).
Ali MONOLIT, prvo Bobanovo izdawe, iz 1984, predstavqalo je
prekretnicu u doma}em SF-u. Naime, tada se na SF sceni pojavqivala
plejada mladih autora (Mar tin, Gib son, Ster ling, Kard, Vilis,
Brajant, Varli) koji su, uz neke stare asove (Elison, Silverberg,
Ursula Legvin...) zna~ajno podigli kvalitet SF-a i pribliìli ga
matici kwièvnosti. Tako|e, "Monolit" je bio zna~ajan jer je
predstavqao mesto gde su se objavqivale najboqe novele, koje zbog
duìne nisu ~esto pronalazile put do drugih izdawa (pre svega,
"Siriusa", itd.)
Druga stvar, koja sasvim sigurno po va`nosti predstavqa prvu
(odgovor na pitawe broj 7) jeste ~iwenica da je Boban u posledwih
dvadesetak godina jedini izdava~ koji je sistematski negovao doma}u
nau~nu fantastiku. U svojim izdawima (pre svega "Tamnom vilajetu")
ali i ~asopisu "Znak Sagite", "Monolitu", nekim antologijama itd.
Boban je iskqu~ivi "krivac" {to je srpska fantastika dostigla
zna~ajan nivo kvaliteta...
Ilija Baki}:
Nezaobilazan. Almanah "Monolit" je bio otkrovewe sjajnih,
novih (barem za ovda{we prilike) ideja i vizura. On je ovde detaqno
predstavio 'novi talas' i ono {to je izgra|eno na tim temeqima. U
kwigama edicije "Znak Sagite" ~itaoci su dobili dela Zelaznija, Di -
41
PORTRETI
lej nija, Dika, Silverberga... bez kojih se savremena nau~na fan -
tastika ne moè zamisliti.
O kwigama doma}ih autora sam ve} govorio.
âsopis "Znak Sagite" je, u ovoliko brojeva koliko se pojavilo,
nezaobilazan za sve ovda{we fantasti~are, {to pisce {to ~itaoce.
Radmilo An|elkovi}:
Od svih karakteristika jednog izdava~a imao je jedino
briqantan koncept. On je sadràvao dela nagra|ivanih ameri~kih
autora (Hugo i Neb ula), povremeno i evropskih autora ako bi na{ao
voqnog prevodioca (francuski ili ruski) i doma}ih autora koje je
selektirao kroz interne konkurse dru{tva "La zar Komar~i}".
Raspolagao je sa najpotpunijim popisom svih kupaca bar jednog SF
dela u biv{oj Jugoslaviji {to se raspalo raspadom SFRJ. Izdava~ku
politiku je vodio u tri pravca materijalizovanih kroz robusnu
ediciju "Monolit" sa delima dominantno stranih autora, ne{to
suèniju ediciju "Tamni vilajet" sa delima iskqu~ivo doma}ih
autora i ~asopisnom periodikom "Znak Sagite" i "Alef" (formalno
kao urednik, ali sa ingerencijama izdava~a). Wegove stale izdava~ke
karakteristike su vi{e anegdotske nego stru~ne. Nepouzdan u
rokovima, do na dan pre {tampe spreman da izmeni sadrìnu izdawa
(samo je ilustrator bio sigurno poznat, ali ilustrator nije mogao da
bude siguran koja }e ilustracija biti upotrebqena), "operisan" od
komercijalne strane izdawa.
Vladi mir Vesovi}:
Graditeq.
Vladi mir Lazovi}:
Ve} sam nabrojao ve}inu Bobanovih izdawa... ûdno, ali bez
obzira na posao kojim se bavim, beletristiku ~itam samo na srpskom a
ne na engleskom. Da nije bilo "Monolita" i "Znaka Sagite", pitawe je
da li bih uop{te ~itao ne{to od Harlana Elisona, Xona Kesela,
Xonatana Kerola ili ranih radova Xorxa Martina i Dena Simonsa...
Kada Boban kaè: "Da nije mene, {ta biste vi ~itali ?! ", u tome ima
neke istine!
Dejan Ogwanovi}:
Kao izdava~, Boban je imao uspone i padove. Poznat je po dugom
~ekawu na neke naslove, po raznim problemima koji idu uz privatno
izdava{tvo i po ne uvek najspretnijom distribucijom i reklamom.
Ipak, uvek se trudio da ispo{tuje obe}ano, makar i sa zaka{wewem, i
makar i na svoju {tetu. U svakom slu~aju, na poqu SF izdava{tva,
mislim da zauzima 1. mesto po kvalitetu objavqenih autora i naslova,
i pred tom ~iwenicom sve ostalo su nebitni detaqi.
42
Uro{ Petrovi}:
Bio je moj prvi izdava~ i nisam u stawu da budem objektivan u
vezi sa odgovorom na ovo pitawe...
Goran Skrobowa:
Kwige iz edicije "Znak sagite" i deset monumentalnih almanaha
"Monolit" ostaju kao ogromno Bobanovo zave{tawe istoriji SF
izdava{tva u Srbiji. Profilisanost wegovih izdawa dosta toga
duguje i ~iwenici da je Boban oduvek bio spreman da prihvati
sugestije drugih i podrì nove trendove u fantastici.
Zoran Stefanovi}:
Prometej realnog socijalizma i posthladnoratovskih vremena,
koji je u nekim periodima izlagao svoju xigeru da bude kqucana. Ali
na kraju se ta muka uvek isplati.
Treba samo pogledati koliko je toga {to je on izdao i da je to
dovoqan odgovor.
5. Zajedni~ki doìvqaj ili anegdota o Bobanu
Bilo je toga dosta... Doìvqaji sa kolima kojima je uvek ne{to
nedostajalo... odre|en broj brzina, i sl. Pri~e o wegovom "sluèwu"
vojnog roka su legendarne...
Ilija Baki}:
Rado se se}am wegovoj pewawa po prozorima stare sale u Domu
omladine u poku{aju da, na jednoj nozi, uslika {to vi{e prisutnih na
sastanku kluba "La zar Komar~i}".
Radmilo An|elkovi}:
Na ovu temu se moè napisati posebna kwiga. Ovde }u pri -
loìti samo jednu anegdotu. Osamdesetih godina smo se wegovim
kolima vra}ali sa nekog SF skupa u Zagrebu ili Qubqani. Sedeo sam
kraj wega, a pozadi je bio Slobodan ]ur~i} i sigurno jo{ neko. Pri
brzini od preko 100 km/~, iznerviran lo{e zatvorenim vratima,
zamolio me je da mu pridrìm volan i stavim nogu na gas. Ne znam {ta
sam mislio kad sam pristao ili nisam imao vreme za razmi{qawe.
Poslu{ao sam ga, a on je otvorio vrata, gotovo potpuno se izvukao
napoqe i neko vreme se zamajavao bravom vrata.
Vladi mir Vesovi}:
Ima ih, i nema ih.
Vladi mir Lazovi}:
Nije ba{ lak kao prijateq. Kad pomislim na wega, prvo {to mi
padne na pamet je - drì re~. Davno, krajem osamdesetih godina
pro{log veka (drugo vreme, druga zemqa...) oti{ao sam sa suprugom na
43
PORTRETI
SFERAKON, konvenciju qubiteqa SF, u Zagreb. Odseli smo u
hotelu za koji se ispostavilo da je u me|uvremenu u~etvorostru~io
cenu no}ewa. Onda u gradu sretnemo Bobana, koji nam kaè da je u
mnogo jeftinijem (a dobrom) hotelu, i da u wemu ima jo{ mesta, {to je
proverio na recepciji! Elem, on ode da nam rezervi{e sobu, a mi da
otkaèmo na{ ho tel... Stièmo u wegov ho tel - da bi nas obavestio da
se situacija promenila u posledwih sat vremena, slobodnih soba vi{e
nema, ali ni{ta zato - on }e nam prepustiti svoju sobu, a sam }e se ve}
sna}i - {to zna~i da }e spavati na klupi u parku... Naravno da mu to
nismo dopustili - zavr{ilo se tako da smo se spakovali svi u wegovu
sobu (ilegalno), ali, preìveli smo!
Uro{ Petrovi}: Jednom prilikom, na samom praskozorju na{eg
poznanstva, poslao sam mu jedan svoj SF crte` u nadi da bi ga Boban
mogao objaviti u nekom od svojih izdawa. Sa nestrpqewem sam
o~ekivao odgovor.
"U vezi sa objavqivawem tvoga "crteà", najiskrenije se nadam
da si se zajebavao...", bilo je sve {to je pisalo u odgovoru.
Goran Skrobowa:
Ovo zapravo nije anegdota, ali jeste jedan od momenata koji je
dosta uticao na moje aktivnosti u "Komar~i}u." Kada sam prvi put
sreo Bobana u klubu, zanosio sam se time da se bavim ilustracijama i
crtawem stripova. Objavio je jedan moj "crte`" Konana u "Emitoru" i
tako definitivno stavio ta~ku na sve daqe ambicije koje sam u tom
pogledu gajio. Otad sam se okrenuo pisawu.
Zoran Stefanovi}:
Za 15 godina saradwe nakupile su se ~itave epopeje doga|aja, a
neki od wih su bili me|u najbitnijima i u mom ìvotu. U par te{kih
situacija wegova ki~ma je nosila i sve nas druge. To mi je ~esto
ostajalo upe~atqivije, nego ono {to smo stvarali.
A anegdota ima na pretek, poput onog kada nam u komplikovanim
okolnostima svima logi~ki dokaè da je "matematika ~udo", a onda ode
i uradi ne{to tre}e.
Moj najja~i utisak su prilike kada me je on vozio kolima. Jednom
kada me je selio, drugi put kada smo se vozili iz grada i doìveli sa -
bra}ajnu nesre}u. Ako ikad sednete u kola sa wim o~ekujte da vam bude
u namawu ruku zanimqivo.
Dragan R. Filipovi}:
Meni su najdirqivije situacije u kojima precizni Boban do -
kaè da leèrni pristup vodi samo u propast, a onaj odozgo pogleda.
Recimo:
No}, sankcije, benzina niotkud. Re{en sam da vozim za Uìce, a
vreme curi; prodavci fla{iranih derivata su se povukli na po~inak.
44
Kum grdi, pokazuje mi gde da skrenem, ne bi li zatekli Jednog
Prodavca, ali skre}em do Ninovog studija. Pijem kafu, Boban
prorokuje mini apokalipsu. "Polako, kume, sve stièmo", kaèm
povremeno i palim duvan. Kad je bio popuno uveren da ne}u sti}i ni do
Petlovog brda, na otvorena vrata studija ulazi tip sa golemom kantom
benzina. "Da ne treba goriva? Jevtino je..."
6. îme vas je zaduìo, a kad vas je najvi{e iznervirao?
Najvi{e me je zaduìo, paradoksalno, jednom svojom kritikom.
Negde sa dvadesetak godina, jedno vreme sam ìveo u ube|ewu da i ja
mogu da budem pisac kao neki drugi iz kluba. Tako sam celo leto
proveo pi{u}i jednu relativno dugu pri~u - dvadesetak stranica, sa
sve istraìvawem u Narodnoj biblioteci, i sli~nim glupostima, da
bih je, ispoliranu, dao Bobanu na uvid i mi{qewe. Ono {to mi je
rekao uglavnom nije za prepri~avawe, ali su{tina je da mi je
hirur{ki precizno ispri~ao {ta tu nije dobro i ukazao mi da je boqe
da se manem }orava posla, da radim ne{to za {ta sam talentovaniji, a
da od ovoga se ne}u 'leba najesti.
[ta me je najvi{e iznerviralo? Te{ko je re}i - ja imam osobinu
da od qudi malo o~ekujem, a i da otprilike mogu da ocenim {ta od koga
mogu da o~ekujem i da se mnogo ne jedim {to ne dobija vi{e. Boban ima
osobinu da qude retko zove bez razloga, tako da, ako èlite da s wim
imate bilo kakvu komunikaciju, uglavnom morate da vi wega zovete.
Jednom mi je dosadilo da budem dosadan, tako da sam odlu~io da
sa~ekam wegov slede}i poziv - da se ja ne javqam, ~isto iz ra -
doznalosti koliko }e mu trebati. Pro{lo je dve godine...
Ilija Baki}:
Objavio je moju prvu nau~no fantasti~nu pri~u u "Alefu", moje
pri~e u ~asopisu "Znak Sagite", u izborima "Tamni vilajet" i "Nova
srpska fantastika", moje prikaze u "Alefu" i "Perpetuum mobileu", moj
prvi ro man u "Znaku Sagite"...
Bio je inspirativan sagovornik ~ak i kada se nismo slagali.
Radmilo An|elkovi}:
I na ovu temu se moè napisati kwiga. Uvek me je dovodio do
belog usijawa svojim javnim komentarima o mom pisawu po{to bi mi
objavio neku pri~u. Sli~no se pona{ao i prema svim drugim doma}im
piscima i mislim da to posledica sopstvene nemo}i da pi{e i bude
urednik, tehni~ki urednik, izdava~ i koje{ta drugo u isto vreme.
45
PORTRETI
Ratko R. Radunovi}:
Svakako ne mogu da ti kaèm da je Boban di van ~ovjek, jer mislim
da nije, ali da je taj ~ovjek ìvotiwa bio bi, mogu}e je, mungos koga
obi~no zami{qamo u gomili zmija. Podsje}a me na nekoga antiheroja,
sto je najve}i kompliment koji mogu uputiti nekome qudskom bi}u.
Abnormalno je izdr`qiv, u najmawu ruku po pitawu gurawa ne~ega
{to niko nikada ne}e uzeti za ozbiqno, i voqan je - u izdava{tvu -
stoi~ki i}i dotle da wegov kona~an uspjeh najposlije ne postane
pozitivna stvar koliko, u stvari, gomila kripto-suicidalnog pesi -
mizma.
Npr., mene je iz nekoga razloga volio da objavquje u svome
~asopisu, ni sam ne znam zbog ~ega niti sam bilo {ta nalik iole
lucidnom obja{wewu ~uo od wega za sve ove godine; ho}u re}i, sumwam
da me uop{te i gotivi kao pisca. Me|utim, to me nimalo ne sprije~ava
da ne mislim kako mi je par pri~ica u "Znaku Sagite" utrlo put ka
mome romanu publikovanom u "Narodnoj kwizi", nedugo potom.
Naravno, sve ti ovo pristiè iz perspektive izvjesnog govnara koji
~itav jedan skrivqeni i nimalo prijateqski raspoloèn mikro kos -
mos posmatra sa poprili~ne razdaqine, danas ve} i iz druge dràve.
Ne{to {to ne volim kod wega: Previ{e ma{e onim foto -
aparatom {to mu non-stop visi za vratom. A, opet, fotoaparat i
pesimista nikako ne idu ruku pod ruku. Kaèm ti, tip je antiheroj.
Vladi mir Vesovi}:
Jeste i nije.
Vladi mir Lazovi}:
Ne mogu da kaèm da me je bilo ~ime izneverio. A zaduìo...
Zaduìo me je ve} time {to mi je verovao, {to je verovao u moje pri~e.
To {to je jednu od mojih pri~a stavio u "Monolit", stoji vrlo visoko
na mojoj li~noj skali: O, birao je on moje pri~e za svaki "Tamni
Vilajet" i mnoga druga izdawa, ali "Monolit" je ne{to posebno!
(Dodu{e, kad se taj znameniti "Monolit" pojavio, Jugoslavija se
raspala...)
Dejan Ogwanovi}:
Pruìo mi je priliku da priredim reprezentativan izbor
Lavkraftovih pri~a, onako kako sam smatrao da se to treba uraditi
({to nije mala stvar, budu}i da se radi o vrlo ambiciozno
zami{qenom izdawu koje nema pandana u dosada{wem srpskom
izdava{tvu). Samo jo{ da to iza|e iz {tampe...
[to se ti~e nervirawa: li~no mene nije nikad (bar ne zadugo),
ali me jeste naqutio kada je od sebe, svojom personom, oterao neke
kvalitetne i talentovane qude koji su mogli jo{ toliko toga da
pruè SF i horor sceni.
46
Uro{ Petrovi}:
Bez Bobana bi moja biografija sasvim druga~ije izgledala.
Nikada me nije iznervirao iako se nekoliko puta svojski
potrudio.
Goran Skrobowa:
Zaduìo me je kada je uvrstio moju novelu "To~ak" u "Alef" br.
16. Da toga nije bilo, ne bi bilo ni serijala strip-albuma po pri~ama
iz univerzuma "To~ka" kasnije objavqenih u Francuskoj. Najvi{e me je
iznervirao, naravno, kada je izdejstvovao da naslov Watch men u
prevodu budu "Nadzira~i" umesto "ûvara."
Zoran Stefanovi}:
Kratak vam je ovaj broj za takve pri~e. Ono ~ime je zaduìo qude
iz par nara{taja, pa i mene, jeste predmet lokalne istorije. A ta jo{
nije zavr{ena. (A i kad bih po{teno odgovorio na ovo pitawe, po -
digao bih mu ego, a to nije dobro da mu iznudim ustupke u budu}nosti.)
A kad me je najvi{e iznervirao... Zanimqivo pitawe. Odgovor
moè ~udno zvu~ati onima koji nas dvojicu i li~no poznaju, jer
uop{te nismo ne`ni jedan prema drugome (i metafori~ki i bukvalno
delimo istu ulicu - kao {ar-planinac i kavkaski ov~ar). Ali istina
je prosta: izuzev jednog jedinog skora{weg ekscesa, koji je dodu{e
mogao imati smrtonosne posledice za srpsku stripsku industriju, za
ovih deceniju i po nije me nijednom iznervirao. ûdno, sa obzirom
kakvi su nam karakteri i temperamenti...
Recimo da me je najvi{e zaduìo kada me je iselio koriste}i
svog starog Moskvi~a. Se}am se jedne mnogo davnije prilike kada me je
veoma iznervirao, ali sam zaboravio o ~emu se ta~no radilo. Znam
samo da je bio posao u pitawu, a kada posluje{ sa Bobanom, mislim da
moè sve da ti se dogodi.
7. Najva`nija stvar koju je uradio bilo kao pisac, urednik
ili izdava~, jedna, ili u sve tri oblasti
Darko Macan (pisac, urednik, i strip autor iz Zagreba):
Ne znam koliko dobro poznajem Bobana, zaista. Ali mi je vaàn
iz barem dva-tri razloga: Prvo, dobrim je dijelom formirao moj ukus
u SF-u, uglavnom kroz almanah Monolit te, ne{to mawe, kroz
biblioteku "Znak Sagite". "Monolit", za kojeg sam prvi put ~uo u
nekoj kasnono}noj emisiji na Radiju 101 (mislim), objavqivao je
svjeìje i è{}e pri~e od bilo koga u tom trenutku. Ve} i to bi bilo
dosta, no Boban je u~inio jo{ ne{to (to je sad drugi razlog):
oblikovao je moje vi|ewe {to DOMA]I SF treba biti. To se do -
godilo kroz one wegove konkurse i, potom, kwige iz serije Tamni
47
PORTRETI
vilajet. Boban je bio taj, ako mene pitate, koji je SF prebacio u na{e
krajeve, na{im qudima. Nakon raspada SFRJ, kad smo hrvatski SF
po~eli graditi od nule, koncept onoga {to je kasnije postao
"sferakonski niz" zbirki (od "Zagreba 2004" iz 1995 pa do
ovogodi{we, trinaeste) bio je utemeqen na Tamnom Vilajetu: duge
pri~e, smje{tene ovdje i nama, doma}i SF za doma}eg ~itateqa, bilo
ikoga briga ili ne. Tako je Boban, posredno, i u korijenima
suvremenog hrvatskog SF-a. A tre}i razlog je ono "bilo ikoga briga
ili ne". Boban je uvijek, kako se meni odavde ~ini, mazgoglavo gazio
prema zacrtanom planu, bio taj plan dobar ili ne, gazio itko uz wega
ili ne. On nije najpristojniji ni najugodniji ~ovjek kojeg ste ikada
sreli, ali mislim da zna kako }e se, jednom, samo djela pamtiti. Ako
nosim {e{ir, nosim ga iz tri razloga: ki{e, sinusa, i da bih ga tu i
tamo mogao skinuti pred qudima kao {to je Boban.
Ilija Baki}:
Najva`nije je da je postojao i opstajao i kao pisac i kao urednik
i kao izdava~ sve ove godine. I {to jo{ radi.
Radmilo An|elkovi}:
Wegov uredni~ki opus i izdava~ka hrabrost su dovoqni za jednu
dobru biografiju.
Vladi mir Vesovi}:
Putaxija, mostaxija i carinik.
Vladi mir Lazovi}:
On je na pozornicu izveo doma}e ànrovske pisce fantastike i
nau~ne fantastike . âsopis SIRIUS je poku{ao to pre wega, ali
wihov doprinos ne moè da se meri s Bobanovim.
Taman da ni{ta drugo nije uradio osim {to je objavqivao
odli~na dela doma}ih pisaca - wegov doprinos je OGROMAN !!!
Dejan Ogwanovi}:
MONOLIT. To je zaista monolitan poduhvat, kapitalan, prvo -
razredan. To su komadine stene koje nikakvi vetrovi ne mogu da
oduvaju ili izliù. Oni stoje, uprkos svemu.
Uro{ Petrovi}:
Wegov doprinos srpskoj fantastici je nemerqiv. Ve} vidim to
ime u nazivima klubova, nagrada i monografija krajem dvadeset prvog
veka. Nadam se da }u umreti bar petnaestak dana posle wega, ne bih li
bio u prilici da metnem u vitrinu jednog zlatnog "Bobana Kneè -
vi}a"!
Goran Skrobowa:
To {to je objavio moju novelu "To~ak" u "Alefu" br. 16.
48
Zoran Stefanovi}:
Zaista vam kaèm: "Kratak vam je ovaj broj za takve pri~e".
Ostavimo to kulturnim istori~arima XXIII veka, da ne bi bilo da
nekoga na vrhuncu snage penzioni{emo.
Ako mora da se navede ne{to konkretno, onda su to edicije
doma}ih pri~a "Tamni Vilajet" i svakako "Monolit" koji je na neki
na~in utro put za te edicije doma}ih pri~a. Mada, po meni je
celokupna wegova pojava u na{em izdava{tvu zapravo to {to je
zna~ajno u vezi sa wim. Sve {to je objavio, izdao, pisao, druge
podstakao je u u stvari wegova najve}a zasluga.
Monolit 2, Tamni Vilajet 1, pri~a Otisak zveri u pepelu.
8. Najva`nija stvar koju (jo{) nije uradio...
Mislim da nije dovoqno uradio na promociji svojih ostvarewa.
Mislim da zbirka pri~a "Slutwa androida" bi morala iza}i u ve}em
tiraù od postoje}eg, ma {ta to zna~ilo... Najavquje i svoj novi ro man
@ivosahraweni...
Radmilo An|elkovi}:
Kao pisac nije potro{en ni 15%.
Ratko R. Radunovi}:
Prilikom drugog na{eg susreta, Boban mi je kazao, (parafraza)
"Ama ba{ vi{e niko (od na{ih qudi) ne pi{e spejs-operu. Nije mi
jasno zbog ~ega? Voleo bih da napi{em ne{to {to se de{ava samo u
svemirskom brodu."
Ovo je jedna od onih gore spomenutih stranputica kojih bi Boban
mogao da se prihvati u budu}nosti. Tako|e, wegova mana je {to ne
pi{e onoliko koliko bi trebalo. Zato i ne ~udi {to su pojave
wegovih pri~a svje rje|e u fandomu, ili mo`da zato {to ih on sam,
pesimista kao {to i jeste, stopira od daqeg silovawa me|u
~itaocima. Ako je to istina, onda eto jo{ jedne mane.
Vladi mir Lazovi}:
Krajwe vreme je da objavi aùriranu, pre~i{}enu, izbru{enu
zbirku pri~a.
Vladi mir Vesovi}:
Nije uradio.
Dejan Ogwanovi}:
NEKRONOMIKON. Zapravo, mo`da ga je i uradio. A mo`da je
to ur bana legenda. Mo`da }e ga uraditi. Mo`da bude gotov u vreme
49
PORTRETI
kada ovaj tekst bude u {tampi. Mo`da... Mo`da - koje traje ve} dve i po
godine. Ako se ikada desi, bi}e to kapitalno izdawe, po mnogo ~emu.
Uro{ Petrovi}:
Do{ao do zasluènog slobodnog vremena. Mislim da veliki
romani nestrpqivo ~ekaju da budu napisani. Da se ispuni naslovni
vapaj iz srpske himne, i da svi oni ~ijim je radovima Boban posvetio
svoj trud i vreme, uzvrate istom merom, on bi mogao do kraja ìvota da
pi{e i uìva. Ako se ikada dovoqno obogatim, posla}u Bobana (sa
porodicom) u neki vrhunski ho tel na planini. Neka se vrati kad ho}e,
sa hrpom rukopisa u rukama, ili bez we.
Goran Skrobowa:
To {to jo{ nije objavio sva ~etiri albuma "To~ka" u serijalu
"Integrali" koju radi za izdava~ku ku}u "Beli put."
Zoran Stefanovi}:
Samo jedno: da zavr{i i objavi svoje sopstvene projekte. Sve
drugo ionako ide svojim redom.
Recimo da napi{e ne{to novo {to }e tako|e biti objavqeno u
inostranstvu ali da u srpskoj verziji pretrpi adekvatnu obradu i
lekturu pre nego {to ode napoqe.
Da poslu{a svoje instinkte, koliko je mogu}e u tranziciono
vreme.
9. Boban i klub "La zar Komar~i}"
Pa, po meni, Boban jeste najva`niji ~ovek kluba. ôvek koji ga je
pokrenuo, sa Mowom i jo{ nekima, ~ovek koji je godinama vukao i
svojim aktivnostima, pre svega na organizaciji internih konkursa za
pri~e, a kasnije i konkursa "Znak sagite", pruào "razlog" za za jed -
ni~ko druèwe...
Ilija Baki}:
"La zar Komar~i}" je deo li~nih istorija mno{tva qudi. Neki su
oti{li iz wega da se nikada ne vrate a par najtvrdoglavijih jo{ se
"muva" okolo. Boban je u "Lazi" od po~etka pa je neizostavni deo te
pri~e. Nesporazumi su dolazili i prolazili ali je Boban uporno
ostajao u klubu da se opet slaè i ne slaè.
Radmilo An|elkovi}: Boban je verovatno najzna~ajniji za
osnivawe dru{tva "La zar Komar~i}". Tu sam iskqu~io po~etni
impuls dr Zorana @ivkovi}a. Prema klubu se odnosio kao i prema
svom izdava{tvu - krajwe neobavezno. U ukupnom postojawu kluba
50
saldo mu je sigurno zna~ajan, ali je naneo i dosta {tete: krajwe
formalizovawe aktivnosti kluba, preusmeravawe ka fantasti~nom
zbog sopstvenog zaokreta u vreme kada je verovao da }e ga doma}i
kwièvni establi{ment tako prihvatiti.
Vladi mir Vesovi}:
Stari ortaci.
Vladi mir Lazovi}:
Bio je tu od po~etka. Naravno, bio je i predsednik u jednom
periodu, ali onaj po~etak je vrlo vaàn: Boban Kneèvi} i Radmilo
An|elkovi} (na{ doajen), tamo osamdesetih, èleli su - a da nikad to
nisu zapisali - da ovaj klub na kraju iznedri jednog doma}eg pisca
fantastike - ali kvalitetnog prema svetskim merilima! Danas,
dvadeset pet godina kasnije, mi oko kluba LAZAR KOMARÎ]
imamo desetak pisaca koji, ako i ne pi{u remek dela, imaju pri~e koje
mogu da objave u bilo kom F/SF ~asopisu u svetu, pod bilo ~ijim
uredni{tvom! Da li je to malo?
Ovoga ne bi bilo, da pored ostalog nije bilo Bobanovih izdawa,
Bobanovih konkursa i Bobanovog cepidla~ewa.
Dejan Ogwanovi}:
Budu}i da sam, kao Ni{lija, 'dopisni' ~lan kluba, nemam pre -
vi{e direktnog iskustva sa aktivnostima kluba, pa bih se uzdrào od
odgovora na ovo pitawe. Ipak, ovako sa strane, imam utisak da je on
jedan od wegovih temeqa, tj. jedan od retkih 'staraca' (iz grupe
prvobitnih osniva~a) koji je i danas aktivan, bilo pod reflektorima,
bilo iz senke, kao pomaga~ i odràvalac toga.
Uro{ Petrovi}:
Jednog dana }e se otkriti da La zar Komar~i} nije ni postojao, i
da je to samo lik koga su izmislile neke babaroge da bi otelotvorile
utrobu po kojoj }e mo}i da stvaraju, luduju, jedre, razvla~e, vedre i
obla~e.
Goran Skrobowa:
Kao i ja, i on je sad u Komar~i}evom "Ve}u staraca", {to }e re}i
da nas niko vi{e ni{ta ne pita, ve} klinci rade daqe po svome.
Naravno, tako i treba da bude.
Zoran Stefanovi}:
Boban je klub, i obrnuto. Ne moè se desiti sukob mi{qewa
izme|u wega i drugih qudi, a da to nije odraz jedne vi{e dijalektike u
srpskoj fantastici. Kao {to sam rekao 2003. povodom ratova u
fandomu: "Mada su polemike imale i nesumwivo li~nu notu u sukobu
dugogodi{wih saboraca, pogre{no bi bilo svoditi ih na tek na
privatne glasove i time im oduzeti objektivnost i autoritet, kao {to
bi mla|i ili spoqni posmatra~i mogli to pogre{no da urade."
51
PORTRETI
Ukratko, Boban je uvek bio tu negde oko kluba. E sad, klub se
uvek odràvao minimumom napora wegovih ~lanova, ~ini mi se. Tako
da je sva~ji, ne samo Bobanov doprinos zna~io da }e klub nekad imati
priliku da jo{ poìvi. Klub danas, kao {to i treba, po~iva na le|ima
nekih mla|ih qudi, i mo`da bi se eventualno moglo re}i da je neka
zasluga nas starijih je {to smo im pokazali kako bi to trebalo
raditi. Ali moram sa zadovoqstvom da napomenem da su klub mla|i
odveli daqe nego {to smo mi to u svoje vreme uspevali. Jedino za ~im
àlim je neka ve}a masovnost koja bi nam svima olak{ala taj zadatak.
Vaqalo bi da qudi u klubu pa`qivo slu{aju {ta Boban savetuje
i da se prave da to nimalo ne uti~e na wih; vaqalo bi da kum iz sve
snage pomaè rad kluba i nove ideje a da se pravi da ga tu ni{ta ne
zanima. Sve bi ostalo isto a bilo bi mnogo druga~ije.
10. Bobanov odjek
Ne znam {ta pod time podrazumevate? Mislim da prema wemu
niko ne moè da bude ravnodu{an. Po meni je to veliki kompliment...
Ilija Baki}:
Svi koji su, ovako ili onako, slu~ajno ili prora~unato,
dobronamerno ili zlonamerno, ozbiqno ili ne, u{li u svet ovda{we
nau~ne fantastike znaju za Bobana - i to je najve}i odjek koji se moè
dobiti, ukoliko je uop{te va`no da li odjek postoji.
Radmilo An|elkovi}:
Hej, Bobaaaaaneeee!
Vladi mir Lazovi}:
Nisam siguran {ta bi bio wegov odjek. Kako bi rekli starci - u
svetu fantastike i nau~ne fantastike u Srbiji, ostavio je dubok trag.
Vladi mir Vesovi}:
Ehooooooooooooooo...
Dejan Ogwanovi}:
Ambivalentan, kao i sama li~nost. Za mnoge je wegov odjek
iskqu~ivo negativan. [to se mene ti~e, mislim da je nedovoqan,
jezivo disproporcionalan stvarnom zna~aju i ulozi. Nekako se - u
medijima i lai~kim napisima - uvek u prvi plan isti~u (nesumwive)
zasluge Zorana @ivkovi}a, ali retko se tu nalazi i Bobanovo ime, a
za mene kao qubiteqa moderne, ekscentri~ne, neobi~ne fantasti~ne
proze, wegov zna~aj (kao urednika i izdava~a) je znatno ve}i od
@ivkovi}evog.
52
Uro{ Petrovi}:
Na Skup{tini kluba "La zar Komar~i}" 2006.godine u
beogradskom Domu omladine, bele plasti~ne stolice u sali po~ele su
vol{ebno da popu{taju i za vrlo kratko vreme nekoliko ~lanova je
tresnulo o pod. Posle svega {to je u~inio za srpsku fantastiku, niko
se nije za~udio {to je ~ak i u tom prelomnom trenutku, najja~i odjek
proizveo upravo Boban Kneèvi}.
Zoran Stefanovi}:
Na}i }emo se na ovom mestu za sto godina. Tada }e sve biti
vi|eno u svom pravom svetlu.
Ja bih u tom pogledu rekao da je u Bobanovom radu i uop{te i
wegovom uticaju na ovu scenu dobro bilo to {to je pored slave,
poku{avao da u ceo taj napor bude ugra|en i novac.
Zavisi i od sudbine svih iz tog fantasti~arskog kruga. Ako nas
ovo vreme obri{e, ne}e jednog dana biti tog po{tenog vrednovawa.
11. Bobanizmi
Pa, Boban je poseban. Jedini ~ovek koga znam koji je promenio
svoje ime... Oti|ite na sajt "Znak sagite"... Ve}ina wegovih postova
moè se citirati...
Radmilo An|elkovi}:
Ne mislim da postoje - Boban je bobanizam po karakteru.
Vladi mir Vesovi}:
"Tja".
Vladi mir Lazovi}:
Poznat je kao polemi~ar bez dlaka na jeziku (da ne kaèm, kao
grub igra~). Me|utim... Na sajtu "Znak Sagite", svaki wegov post u dnu
ima devizu, ispisanu sitnim slovima. Deviza glasi:
KAD JE BOG DELIO DOBROTU I OSE]AJNOST, JA SAM
IZGLEDA STAJAO PREBLIZU!
Goran Skrobowa:
"Nadzira~i"... O, boè.
Dejan Ogwanovi}:
"Ako traì{ razumevawe, utehu, saàqewe...na pogre{nom si
mestu." (govore}i o svom forumu "Znak Sagite")
"Nema povratka, nema predaje, nema oprosta." (wegov potpis na
forumu)
53
PORTRETI
Svi proisti~u iz starovremenskog uverewa da postoje zvani~ni
krugovi na kojima je te{ka odgovornost vrednovawa i kad oni
odvrednuju, sve }e biti boqe.
Uro{ Petrovi}:
"Bobane, kako ti se dopadaju moje pri~e?", upitao sam ga
boja`qivo pred samo filmovawe moje kwige "Pri~e s one strane",
objavqene u ~uvenoj ediciji "Znak sagite" koju izdaje i ure|uje BK.
"Ja da pro~itam ovo {to }u da ti objavim, nikada ga ne bih
objavio!", odgovorio je i pritisnuo dugme na kome je pisalo print.
Zoran Stefanovi}:
"Bobane, da li ti je k}erka gledala Bambija?"
"[ta gledala?! Jela."
54
55
PORTRETI
56
57
PORTRETI
58
59
PORTRETI
60
61
PORTRETI
Vladi mir Sergejevi~ Berezin
GOLEM
Ustanak se gasio. Wegov dim se {irio ulicama, slivao se prema
reci i samo se vrh gradske ve}nice izdizao nad tim masnim oblakom.
Sat na kuli gradske ve}nice se zaustavio a starac sa kosom tu`no je
posmatrao grad.
Ustanak je bio neuspe{an i sada niko nije znao zbog ~ega. Crni
tenkovi u{li su u grad sa tri strane a razbijena cigla pod wihovim
gusenicama krckala je poput kostiju.
Kapetan Rodionov sedeo je u podrumu dva dana i dve no}i.
Pripadao je desantnoj jedinici, a potom je postao oficir za vezu.
Rodionov je mogao da se spusti sa ostalima u odvodni kanal, ali
ostali - obi~na raja. Ostali nisu mogli da mu izdaju naredbu, to je bio
tu| narod, li{en jasne politi~ke svesti. Kapetan Rodionov je bio
oficir Crvene Armije i osim toga kako se ratuje ni{ta drugo nije
znao u ìvotu. On je ratovao kudikamo boqe od onih {to su se razi{li
po kanalizacionim kanalima - i ba{ zbog toga je i ostao. êkao je glas
s druge strane reke, gde se ukopala u boju iznurena armija i odakle je na
ni{anu dràla grad, koji je goreo.
Naredbe nije bilo tri dana, a ~etvrtog, kada je radista izneo ra -
dio-stanicu u malo dvori{te da bi ponovo uspostavio vezu, ku}a se
zatresla. Mina je pala ta~no u centar dvori{ta. Od pokretne ra -
dio-stanice ostao je samo crni deli} ebonitske slu{al ice, a od
radiste - gomila krvavih drowaka.
Sada je morao da donese odluku on sam. Sam, li~no.
Do kanala nije moglo da se stigne, i on je ulazio sve dubqe i
dubqe u staru ku}u, uvijao se u pukotini kao crv, trzaju}i se i
skupqaju}i noge.
Tutwava se gore sti{avala.
57
PROZA
U po~etku su prestali da dole}u avioni, potom je po gradu pres -
tala da radi dalekometna artiqerija - crni su se bojali da ne povrede
svoje.
Ali eksplozije su se pribliàvale - o~igledno, da bi u{tedeli
snagu i da ne bi proveravali svaku sobu, crni su dizali u vazduh ku}u za
ku}om...
Rodionov je imao engleski "sten", napravqen u ilegalnim
radionicama od vodovodne cevi. On je zato ponavqao u sebi -
vodovodna cev, grubi metal, idiotska ma{inka-ali "sten" je imao na
raspolagawu dve kutije municije i to je moglo da bude dovoqno za
kratku borbu. Upucati se iz wega, istina, bilo bi nezgodno.
Rodionov po~e da istraùje podrum. U Trgova~koj ulici ku}e su
bile prethodno gra|ene i po deset puta i na svakom temequ nije se
nalazila ku}a ve} glavica kupusa - iznad skladi{ta gra|ena je
prodavnica, a potom se sve to pretvaralo u mesto za stanovawe.
Pro{le no}i na{ao je rupu dole, odakle se ~uo zvuk vode, koja je
lila-besmisleno - tamo, usred prastarog kamewa, mo`da je tekla voda
iz vodovoda razru{enog bombama ili tanak poto~i} drevnih izvora.
Tako je u wegovoj domovini voda tekla pod slojem kamewa, i bilo je
mogu}e ~uti je, ali nije smela da se pije.
Sada nije imao vode. Vodu je popio jo{ ju~e.
Traìo je ne{to da ne bi poludeo. Rodionov je po~eo da ratuje
kraj druge reke i sede}i pre dve godine u takvom istom razru{enom
domu, shvatio je da }e ga è| isterati pred metke. @eleo je da ìvi,
ali je vodu èleo jo{ vi{e. To je ono {to se zvalo è| za ìvotom, i
Rodionov, koji je odrastao kraj velike reke usred Sibira znao je da }e
bez vode umreti. On se bojao è|i kao Tatarina iz svog davnog
ko{mara..
O Tatarinu mu je pri~ala stara Ciganka, koja je sedela na
èlezni~kim {inama sa mrtvim detetom na rukama.
-Tebe }e ubiti Tatarin, - re~e Ciganka Rodionovu kada se ovaj
zaustavio pred wom na neuglednoj èlezni~koj postaji sa ~ajnikom u
ruci.
-Tebe }e ubiti Tatarin, - re~e Ciganka. Jedno oko joj je bilo
zatvoreno zbog ~mi~ka koji je bio otprilike veli~ine koko{ijeg
jajeta, a drugo, veli~ine dugmeta , gledalo je u stranu. Ona to izgovori
i pqunu u mrtva usta bebe. Tada beba otvori o~i i nasme{i se.
Posle toga Ciganka izgubi intersovawe za Rodionova.
E{elon je krenuo i Rodionov je, slu{aju}i kako mu na uvo lupaju
to~kovi, do ve~eri ismevao glupu staricu. On je pravog Tatarina
video samo jednom - u detiwstvu na Volgi. Samo {to je otac oti{ao,
kad je iz gomile na debarkaderu isko~io Ta tar~i}, skinuo wegovu
58
kapu, natakao mu svoju i pojurio. Neko je zazvi`dao, sitno se zasmejao,
a bole}iva èna je rekla:
- Wima je praznik. Treba i ti da pojuri{, da ga stigne{ -pa to je
igra, de~ko. A sada sa tu|om kapom, ìve}e{ tu|om sudbinom.
Ali vi{e nije imao koga da stigne niti kuda da pojuri.
Rodionov se dugo se}ao te svoje qutwe iz detiwstva. Sada se
se}ao predskazawa Ciganke, terao ga je od sebe - istina od tog vremena
nije uzimao Tatare u svoju grupu.
Nikome nije spomiwao tu pri~u, jer vojnici nisu du`ni da znaju
o slabosti svog komandanta, naro~ito ako je to komandant Crvene
Armije. U martu se sukobio sa Tatarima, koji su sluìli u esesovskom
puku. Tukao se sa wima u {umama Belorusije - gde je muslimanski puk
opkolio partizane. Rodionova su tu izbacili sa padobranom i u roku
od sat vremena on je sa svojom grupom stupio u borbu. Nije spavao tri
dana, i sve vreme je bio pokriven hladnim znojem, odvratnim i lepqi -
vim, bez obzira na sveìnu martovske {ume. Kada su tre}eg dana meci
probili wegovo rame prosudio je da je wegov ìvot prese~en. Wegova
smrt bio je Tatarin u crnom {iwelu.
Tatarin bez lica pri~iwavao mu se nekoliko puta, ali uvek se
pretvarao u umornu figuru medicinske sestre ili u wegove vojnike,
koji su ga teglili na le|ima.
Sve je to pro{lo, a sada se ìvot uistinu zavr{avao, iako
nijednog Tatarina nije bilo. Ne, on je znao da me|u crnim qudima, {to
polako steù obru~ gore, jeste i Prvi Isto~no-muslimanski puk SS,
ali verovatno}a susreta sa Tatarinom bila je zanemarqiva.
On je puzao po sjediwenim podrumima, {ap}u}i tatarske psovke,
kojih u ruskom jeziku ima ili pet ili ~itava stotina.
Tako je dospeo na susedno imawe, gde je na{ao gomilu istrulele
ode}e, brda izmeta mi{eva, trule`, koja je ispadala iz tro{nih
sanduka.
Razbijene posude li~ile su na morske {koqke prosute po podu.
Rodionov je video stare kwige, slepqene uz zbijene cigle.
Beskorisna zar|ala sabqa mu zveknu pod nogom. Ali on je na{ao ono
glavno - u prevrnutom ormanu Rodionov je na{ao fla{u vina. Tu je
odmah otvori bakarnim kqu~em, na|enim na polici. Vino je bilo
slatko kao med i slepilo mu je grkqan. Rodionov se zaboravio i nije
odmah za~uo glas. Glas je bio vlaàn -kao stara saksija u podrumu.
Glas je bio gluv i mirisao je na glinu.
Glas ga je nagovarao da ne spava, jer je malo vremena ostalo.
Rodionov je shvatao da je to buncawe, ali za svaki slu~aj privu~e sebi
topovsku pu{ku, napravqenu od vodovodne cevi. To nije bilo bunca -
we, to je bio ko{mar, u kome se nad wim ponovo nadvio Tatarin bez
lica.
59
PROZA
-Ko si ti? Ko si ti?- izdahnuo je leè}i na podu.
-Go lem -odisao je vlagom nadviv{i se nad Rodionovim. Rekao je:
-Zovem se Go lem ili prosto Golm. Nemci ~esto {tede na
samoglasnicima, a Jehudi Ben-Ravadi dugo je ìveo me|u Nemcima.
To je bio lukav i pametan ~ovek - kolale su glasine da je iz
kalendara prodao subotu, jer mu se ~inilo da je to nepotreban dan.
êsto je slao svog ma~ka da krade hranu, i svi su videli kako crni
ma~or Jehudija-Ben Ravadija tr~i ulicom sa srebrnim posluàv -
nikom.
Jedno oko Ben-Ravadija bilo je veli~ine koko{ijeg jajeta i
nespokojno je gledalo ~as na jednu, ~as na drugu stranu, a drugo,
veli~ine dugmeta ko{uqe, bilo je okrenuto prema unutra{wosti.
Govorili su da tim drugim okom Ben-Ravadi moè da vidi drugu stranu
Meseca, a da ga no}u drì u ~a{i s vodom.
Ba{ on me je izvajao od crvene gline i pozvao me da ~uvam
stanovnike grada, jer u meni nema krvi i mesa. U meni nema saàqewa
i sapatwe, ja sam ravnodu{an, kao oluja i nemilosrdan, kao udar muwe.
Ali ja sam ni{ta bez pentagrama koji mi je Ben-Ravadi stavio u usta.
I jednom u dvadeset godina ja sam kao ~uvar obilazio grad.
Ali jednom, do{lo je do poplave i reka je preplavila sav dowi
grad do same Trgova~ke ulice. Nok{iri su plovile ulicom u jatima,
kao patke, u lutaju}em cirkusu utopio se slon, i tada je voda ras -
kvasila moje usne. Pentagram je ispao, a ja sam po~eo da se uspavqujem.
Sada se pentagram greje u tvojim rukama i ja ose}am wegovu snagu, ali
vi{e ne ~ujem korake mog naroda. Nema ga na zemqi. Niko mi ne moè
pomo}i, izgubio sam svoj narod.
Rodionov je stiskao u rukama kqu~ sa petougaonom plo~icom na
kraju.
-Da, to je on, - Go lem je govorio bez strasti, tiho - Kqu~ je kod
mene, ali ja nemam koga vi{e da ~uvam. Stanovnici grada su se
pretvorili u glinu i dim, nisam mogao da ih spasem. A sada kaì: {ta
èli{? Kaì mi, {ta èli{?
Rodionov je udisao glinenu vlagu i mislio o tome kako èli da
ìvi. @eleo je da pije, ali znao je da to nije najva`nije. Ne, on je,
naravno, hteo smrt svim crnim qudima u kratkim ~izmama, koji se sada
pribliàvaju ku}i. On je èleo smrt neprijatequ, ali vi{e od svega,
èleo je da ìvi.
Kapet Rodionov ratovao je otkako je znao za sebe i bio je
ravnodu{an prema mirnodopskom ìvotu. Mnogo godina je spaqivao u
sebi qudske slabosti, ali spaliti ih do kraja nije bilo mogu}e. Imao
je hirur{ku koncentraciju za mnogo toga, ali ne za sve. @iveti da bi
branio - to je vredelo, to mu je zujalo u svesti, kao desni rafal
"sten-gana" u wegovom korpusu.
60
Zvezda od rubina legla je u glinenu ruku, a qudska ruka je
stiskala bakarnu tablicu.
Zagrlili su se, i Rodionov oseti kako mu se hlade ramena i kako
se zagreva telo Golema. Toplota je gipko tekla iz jednog tela u drugo,
dok je glineni ~ovek ~itao zakletvu.
I tako su oni, zavr{avaju}i rit ual, stezali u zubima svaki svoj
tal is man.
Crni qudi, lupaju}i nogama po lomqenom kamenu, u to vreme su
pro{li staro grobqe, gde su grobovi rasli kao bela ravna trava.
Zaobi{li su ku}icu grobara i u{li u dvori{te posledwe neo{te -
}ene ku}e u Trgova~koj ulici.
Posledwe {to je video Rodionov, dok mu se telo ko~ilo, bio je
Go lem, koji je i{ao dvori{tem u susret qudima u crnim mundirima.
Kada je potro{io municiju, Go lem odbaci nepotreban au to mat i ubi
jo{ nekoliko qudi golim rukama, dok ga eksplozija ne raznese na sve
strane.
Ali Rodionov vi{e nije disao i spavao je nemirnim glinenim
snom.
U te snove me{ali su se hod po ledu na ogromnoj reci i mala
laboratorija sa retortama. Jehudi Ben-Ravadi izdizao ga je za ramena
i razvla~io ga, ba{ kao de~ji hlep~i} od peska. San je bio gibak, kao
riba, kliznuo je me|u prstima, i evo, ve} je glineni ~ovek video, kako
wegov tvorac pije slab ~aj zajedno sa staricom u cvetnim maramama.
Bednici dolaze u tom snu, lupaju}i praznim lon~i}ima po ulici, ~iji
se jedan kraj upire u rusku tajgu, a drugi u Sudetske planine. Glineni
~ovek spava, bezbedno prekriven podrumskom pra{inom i trulim
ritama, spa{en od strane svog dvojnika sa kojim je ostao jedna celina.
On spava, okruèn fla{ama {alitre i ugqem, koji nisu postali prah,
a unaokolo leè stare kwige, u kojima su se sva slova u dokolici
pome{ala i otr~ala na druge stranice.
On se probudi posle dvadeset godina od maglovitog nemira.
Ponovo je slu{ao zveket gusenica i viku gomile.
Glineni ~ovek ustade i opre se glavom o po lice. On vide da je
prozor~i} odavno zazidan, ali da se podrum nimalo nije izmenio.
Morao je da razbije dva zida da bi do{ao do svetlosti. Pro{av{i
dvori{te sa ~udnom skulpturom od lopti i {tapova, on iza|e na
ulicu. Glineni ~ovek nije prepoznao grad, nije prepoznavao qude,
koji bi se odjednom razbeàli na sve strane od wega. Ali je prepoznao
wihove mundire i zvezde na vojni~kim kapama.
On je prepoznao zvezde na bojevim ma{inama, kojih je bilo
svuda, i jo{ uvek ne shvataju}i ni{ta pruì k wima ruke.
Glineni ~ovek stajao je u pusto{i svega minut, i letwi vetar
oduva san iz wega. Ali u tom momentu tenk starijeg vodnika Nihma -
61
PROZA
tulina udari ga sa strane gusenicom. Bakarni petougaoni kqu~ mu
ispade iz usta i glineno vreme se zaustavi.
Glineni ~ovek se spusti, polako se pretvaraju}i u prah, osi -
paju}i se kao suva ki{a na kaldrmu. On pro|e pogledom qude i ulice,
uspevaju}i da shvati da umire me|u svojima, svoj me|u svojima, {ti -
te}i svoj grad od svojih... Sve se pobrkalo na kraju.
Glinu obuhvati nalet avgustovskog vetra, podiè u vazduh i
ponese kao crveni oblak pra{ine iznad krovova.
Oblak je natkrio grad koprenom pra{ine i sve je zamrlo. Samo
je star~i} na gradskom satu klimao glavom sa odobravawem. Starac je
drào u rukama kosu i veoma se qutio kada su ga nazivali Smr}u.
Kakva smrt, mislio je starac, kad se jednostavno vra}amo u
glinu, sjediwuju}i se s drugima, razmewaju}i sudbine sa drugima, kao
kape za vreme tatarskog praznika.
Sa ruskog prevela Vesna Miti}
62
Jevgenij Pro{kin
KOVITLAC @IVOTA
Ki{a. ûdna stvar. Zimi je toliko ~eka{, a kad do|e prole}e -
po~iwe{ da prokliwe{ sve na svetu. Put je klizav, kao komad sapuna,
a guma mi je potpuno }elava. Treba da usporim. Pa dobro, {ta je meni?
Sna}i}u se, nisam dete. A mo`da da priko~im? Ne! Bilo kog drugog
dana, ali ne danas. @ena mi je u porodili{tu, moram uspeti. Put je
pust, nema nijednog automobila. Bi}e sve kako treba. I {ta sam se ja
odjednom uzbudio? Starim. Zar sa trideset i pet?
Iznenada - los. Sdesna - {uma. Volan ulevo. Dva reflektora -
farovi. Otkud autobus? Ni straha, ni bola. Samo ~u|ewe. A los je bio
veliki, kao nilski kow. Sme{no!
* * *
Toplo je i tiho. Nekakvo davno zaboravqeno, ni sa ~im
uporedivo, ose}awe potpunog spokoja. Tako se ose}ala metagalaksija
uo~i Velikog praska. Ba{ tako! Kog bre praska? Koje do |avola
galaksije? Treba razjasniti gde sam to ja. Svest radi jasnije nego ikad,
ali telo - sa wim ne{to nije u redu. Tamno je. ûdan àmor. Pol -
uàmor - polupulsirawe. êga? Svega unaokolo. Veoma li~i na
kucawe srca. Ne mog. Moje - ono kuca samo po sebi. Istina, otkucaji su
suvi{e ~esti. Kako onda da se ne uzbudim.
Nekakav ose}aj nemira. I neugodnosti. Ne{to nije kako treba.
Ne{to treba da se mewa. Meki dodir po glavi. O{tar ubod jarke
svetlosti. U plu}a provaquje vazduh i rastrza ih. Izgleda da nisam
disao. O{tar bol oko pupka. Ni{ta, izdrà}u.
-Pogledajte, ne pla~e. Sila je!
-To nije dobro. Beba treba da pla~e.
63
PROZA
Starija babica pa`qivo razgledala novoro|en~e. Bolnica. Pu -
no je sveta. Pre svega nekih devojaka - staìstkiwa. Tu mi dopire do
mozga da sam potpuno go. Poku{avam da prikrijem svoju golotiwu ali
ruke ne slu{aju.
- Jaoj, pogledajte kako ma{e ru~icama! Sme{na je! - ~uju se gla -
sovi staìstkiwa.
- Dobili ste devoj~icu, - govori babica nekoj izmu~enoj èni.
Izgleda da se radi o meni. Devoj~ica! Jel' to neka {ala? Savijam vrat
koji ne èli da mi se pot~ini i... O, Boè! Gde je ono? Gde je sve ono
{to treba da imam? Vidim samo kratke debequ{kaste noìce, koje se
koprcaju u vazduhu. Moje? To nije mogu}e. Moje su!
- Ej, {ta ste uradili sa mnom? - pitam ja, ali jezik odbija da se
povinuje i iz grla izle}e samo jedno "ehej".
- Brbqa ne{to. Kako je lepa!- razneìle su se staìstkiwe i
po~iwu da tepaju: Gili-gili! Cico-mico!
Zna~i cico-mico, majku vam va{u?! [ta da u~inim?! Gospode,
{ta je s mojim pupkom? Stani, eno je pup~ana vrpca. I ta zgrada i
èna... Postepeno po~iwem da shvatam ali moj mozak odbija da se
sloì sa mojim zakqu~cima. Mene... su rodili?! Ali ja uop{te nisam
devoj~ica! Zovem se Aleksej, imam trideset pet godina, imam ènu i
sina! Uskoro, veoma brzo treba da dobijem i drugog, a mo`da i }erku,
ali to nije va`no. Ja sam putovao, i{ao sam svojoj èni, ali onda - los,
potom - autobus. Ja sve savr{eno dobro shvatam! I odjednom, ja se
ponovo ra|am. I jo{ kao devoj~ica. Ko bi to razumeo?
Dobro. Lepo. Neki veruju u preseqewe du{a. Navodno postoje i
na~ini da se ustanovi kada sam ìveo i ko sam bio u pro{lom ìvotu.
Neka bude. (Uostalom, kako da se sada ne sloìm s tim?) Ali da se
se}am svega? A da nisam dospeo na onaj svet? Ili mo`da, ustvari,
leìm negde privezan za krevet jakim kai{evima? Zanimqivo, Ma{a
ve} zna? Ma ne, naravno, pred porodiqama se ne pri~aju takve stvari.
A ako je tako, kako }e ona protuma~iti moje otsustvo? [ta }e
pomisliti? - Pogledajte kakva lepotica! - babica me, kao ma~e,
prinosi rodiqi. Ma kakva sam ja, do |avola, lepotica? Imam crne
brkove, veliku }elu i krive dlakave noge. Ah, da! Nemam ni brkove, ni
dlakave noge, ni... Jednom re~ju, ni{ta.
I tu sam video weno lice. Umorno, bledo lice, u krupnim ka -
pima znoja, ali svejedno tako lepo i beskona~no blisko lice.
- Ma{a! - vi~em ja, ali ~uje se samo jedno besmisleno "ma".
Poku{avam da joj sve ispri~am, objasnim, ali iz usta se otkidaju samo
nepovezani, neartikulisani zvuci. Pa i kad bih mogao da govorim,
kako bih objasnio da je moja majka - moja èna, a moj otac... Ja sam.
- Dosta je, treba da odmorite, a i devoj~ica tako|e.
64
Babica me uzima i sprema se da me negde odnese. Iznenada ose}am
da moram u toalet, i to hitno. Ja sam odrastao ~ovek, ali kako da im to
kaèm?
- Ej, Natalija Mihajlovna! Jel' ste ~uli? Ona kaè "pi-pi"!
- Ma pustite to, devojke! To je sme{no! Nema ni sat vremena kako
se rodila, {ta ona moè da kaè? Ona je jo{ glupa~ica.
Zna~i, glupa~ica?! Evo ti matora ve{tice! Eh, ào mi je {to si
u plastificiranom mantilu...
- Evo vidite, vidite, Natalija Mihajlovna! Ve} smo vam rekle!-
zatap{a{e staìstkiwe.
Babica me pa`qivo pogleda u o~i.
-Pravi vunderkind. Daleko }e{ dogurati, mila. Mogu unapred da
uzmem autogram?
Devojke-staìstkiwe slo`no i neestetski prasnu{e u smeh,
zbog ~ega sam se, na kraju, uznemirio.
I sam se iznenadih kad zajecah, kao {to to obi~no radi odoj~ad -
gorko i neute{no.
Da, nervi su mi oti{li do |avola.
Krevetac. I {to je najstra{nije, odgovara mi veli~inom. Uop -
{ te mi se ne spava. Svud okolo isti takvi kreveci, a u wima, mirno
dah}u}i, leì novoro|en~ad. Ba{ takva kao {to sa ja. Kaù: ako Bog
èli da kazni nekoga, on mu oduzme razum. A ako uzme telo? I sa wim -
~itav ìvot, sve ~emu sam se pribliìo, sve {to sam postigao za
skoro trideset pet godina? Premda nisam mnogo toga postigao. Zavisi
{ta se uzima za orjentir uspeha. Samo materijalno blagostawe ne
moè da bude svetionik. To je, otprilike, kao vetar: dobro je ako duva
u le|a, a ako duva u lice - pa {ta, moè se i}i i nasuprot vetru. A
mo`da je sudbina izabrala ba{ mene! - i dala mi drugu {ansu? Drugi
poku{aj? Ko nije ma{tao o tome da proìvi ìvot iznova? Ispra -
viti gre{ke, na svim raskr{}ima izabrati samo pravi put. Ko nije o
tome ma{tao? Tako ispada da jo{ treba i da se radujem. "Drugi
poku{aj"... Filozof! Brzo }u da nau~im da govorim. Nije vaqda da me
moj jezik ne}e poslu{ati. I {ta onda? Treba Ma{i da kaèm: "Mama,
ja sam tvoj mu`"? Ili da se pravim da ne znam da ~itam, da ne umem da
pi{em, da vozim. Celoga ìvota da se pretvaram. U po~etku - da sam
devoj~ica, zatim - da sam devojka, zatim... Oblije me znoj pri pomisli
da }u morati da budem ènsko.
Sve po~eti od nule. Od apsolutne nule! Zar je to moja druga
{ansa? Ili mi je prosto data mogu}nost da neko vreme-nekih sedam -
deset godina! - budem u koì ène? Zbog ~ega? Ta~nije - za{to?
A prijateqi? Moj karakter, na kraju, moje navike neprimerene
èni, - sve je to prah i pepeo?
65
PROZA
U bolni~ku sobu u|o{e one iste staìstkiwe da se dive geni -
jalnoj devoj~ici (meni). Zaboraviv{i se, mahinalno rekoh:
- Da nemate cigaretu?
One se ùrno me|u sobom pogleda{e i ponovo zaustavi{e pogled
na men i.
-Uh, ti! Kaì jo{ ne{to!
Napravio sam gre{ku. Nisam mogao da se povu~em.
- Rado }u sa vama popri~ati, ali sada pozovite moju mamu.
Bilo mi je izuzetno te{ko da govorim - kao da su mi za jezik teg
privezali. Ali ipak, to je bila qudska re~ iako ra~lava i vrskava,
ipak, bila je sasvim razumqiva.
Devojke su stajale na mestu kao ukopane, i ja, da bih ih povratio
od zaprepa{tewa (ali u osnovi, naravno, iz nesta{luka), ponovih
svoju molbu na engleskom. Mo`da im je jezik me|unarodne komuni -
kacije bio bliì, jer su posle toga izletele u hodnik kao meci. Nisam
uspeo ni da trepnem, kad je u sobu upala ~itava delegacija lekara i
sestara na ~elu sa ve} poznatom babicom.
-J el' to ona?-pokaza na mene plemeniti starac sa nao~arima.
Bri`qivo me uze u naru~je.
-Zna~i, du{ice, mi ve} razgovaramo?
-âk i na engleskom! - dobaci{e staìstkiwe.
-Pa, o ~emu }emo s tobom porazgovarati?
-O ~emu god ho}e{, dedice! - odgovorih, otvoreno se nasla|uju}i
postignutim efektom. - Ali pre toga èlim da znam da li su mojoj
majci javili o pogibiji moga oca?
Babica je ve}, izgleda, izgubila sposobnost ~u|ewa i samo je
procedila:
-Da-a...
-Tako, dakle, drugari. Prenesite joj da je wen mu` Aleksej
Voronov ìv i zdrav. Eto tako. @iv i zdrav! - ponovih ja. - I, do |avo -
la, dajte mi ve} jednom da zapalim!
Sa ruskog prevela Vesna Miti}
66
Oto Oltvawi
UFOLOG
I
Dok sam jo{ sedeo s druge strane katedre, u osnovnoj {koli,
drugar iz odeqewa mi se poverio da je jedne no}i video lete}i tawir.
Prema opisu, letelica nije odstupala od uobi~ajenog sezonskog
modela 1978/1979: zaobqena kupola i obod ukra{en krupnim svet -
le}im dugmadima. Elegancija je u jednostavnosti.
Zamolio me je to da ostane na{a mala tajna. Za{to bi uop{te
izmi{qao tako ne{to, pitao sam se, ali mu svejedno nisam poverovao.
Ne kaèm da on nije video ne{to. Ne kaèm da ja ne bih video
ne{to drugo.
Ispostavilo se da je na{u malu tajnu podelio i sa drugima, ali
da se niko nije previ{e uzbu|ivao; na kraju krajeva, mo`da ga je
stvarno video. Lete}i tawir u Novom Sadu? Za{to da ne.
Vidite, odrastao sam u nekom drugom vremenu. Jedan sam do
retkih koji se se}a britanske televizijske serije UFO. Veselih se -
dam desetih ~iwenica da nismo sami u svemiru nije morala nau~no da
se dokazuje. Uzimala se zdravo za gotovo.
A svemirci nisu morali da budu neprijateqski raspoloèni
prema nama, Zemqanima. Na svakog Osmog putnika i{li bi jedni
Bliski susreti tre}e vrste. âk i ako nisu bili umiqati "itijevi",
vanzemaqci su dolazili i odlazili, stalno u nekom samo wima znanom
poslu - koji se uglavnom svodio na zezawe usamqenih svedoka - ali
zamu}ena fotografija elipsastog predmeta na dnevnom nebu, ili
grupisanih svetala na no}nom, ugnezdila se prvo u na{u kolektivnu
podsvest, a odatle joj nije trebalo mnogo do svesti. Kako smo od -
rastali, ostavqali smo lete}e tawire za sobom zajedno sa Deda
Mrazom i ostalim slatko-gorkim prevarama za male qude.
67
PROZA
Danas?
Zalu|enost lete}im tawirima predstavqa znake ozbiqnog
mentalnog poreme}aja.
II
"Profesore, jeste li videli Marlu?"
"Marla je ma{ala."
"Nemoj da se laèmo, profesore. Marla je zaqubqena u vas."
Nikada ne bih usporio hod. "Zaqubqena je ona u lete}e tawire",
odgovarao bih.
Oni bi me poklopili detiwim: "U vas vi{e." Protiv toga nisam
imao argumenata.
Kada je ta~no ~itava katedra postala tako vickasta? Ako mene
pitate, sa prikrivenih namigivawa, bezobraznih osmeha i ko{kawa
laktom prebrzo su pre{li na otrovne re~i. Odjednom su se i
profesori i studenti pretvorili u pokvarenu plo~u. Tamago~i i
Marla, to su srca dva. Fakultet nije poput sredwe {kole, zbog takvog
ne~eg ne mogu da izgubim posao ili zavr{im na stubu srama, ali
svejedno nije bilo prijatno. Ruku na srce, kod profesorskog kadra
uglavnom se radilo o zavisti, ba{ kao i kod dela napaqenih mladi}a
koji jo{ nisu znali da fini{iraju - mewa~ ve~ito zaglavqen u
~etvrtoj - a i da jesu, bojim se da im kod Marle to ne bi pomoglo.
Moji verbalni okr{aji sa budu}im akademskim gra|anima
naj~e{}e bi se zavr{avali na isti na~in. Znao bih da mi se prikrala s
le|a, niotkuda, kada bi mali {treberi naprasno u}utali. Jo{ nisu
umeli da se nose sa situacijom kada smo oboje bili prisutni. Zaigrao
bih obrvama, rekav{i im: "Iza mene je, je li?" mame}i wen kikot,
teraju}i ekipu u stampedo.
Tako je bilo i tog aprilskog ponedeqka.
"Nadam se da mi nosi{ seminarski", rekao sam joj kada smo
ostali sami.
Ona se samo sme{kala. "Mora}e da sa~eka."
"Molim?"
Ra{irila je ruke, u nedovr{enom pokretu slegawa ramenima,
kao da je uhva}ena u nesta{luku. "Za sada."
Marla je bila ~udo. Stajala je prekr{tenih martinki nasred
naprasno opustelog hodnika, ravne crne kose, crnih podo~waka, u
jednodelnom crnom kostimu. Bila je minijaturna, vitka, nemirna.
Imala je preterane naslage {minke, ali samo na odre|enim mestima:
kapci, trepavice, mrvica ispod o~iju. Uvek joj se videlo minimalno
mle~nobele koè, a usne su joj prirodno bile boje trule vi{we.
Uzela je vazduh i neumorno izgovorila:
"Moj ufolog kaè..."
68
III
Pro{lo je svega pola godine otkako sam od we prvi put ~uo tu
re~enicu i jo{ se nisam navikao; nikada i ne}u. Kad god bih je ~uo, moj
stomak bi sm od sebe uvukao ru~nu i zalepio se za {ofer{ajbnu.
Moj ufolog ovo, moj ufolog ono.
"Je l' ti radi{ sve {to ti tvoj ufolog kaè?"
Nasme{ila se odsutno. "Moj ufolog je pravi. Morate jednom da
ga upoznate. Imali biste {ta od wega da nau~ite." Iako se i kroz
{minku videlo da je neispavana, kad god bi pri~ala o wemu, mala lujka
je zvu~ala usredsre|eno i ube|eno.
"Da se ti i ja dogovorimo ne{to", rekoh kona~no, mrvicu grubqe
nego {to sam èleo. "Zeza}u se s tim tvojim lete}im tawirima kada
uradi{ doma}i. A posle }u sa zadovoqstvom opovrgnuti sve tvoje teze.
[ta kaè{? Do srede?"
Pruìla mi je ruku. "Obe}avam." Vrhovi prstiju bili su ledeni,
ali joj je dlan bio jastu~ast i topao. Brzo sam zavr{io rukovawe.
Profesor Tamago~i. Mora{ da mu titra{ da bi od wega ne{to
dobio. Ili je bar tako ve}ina govorila. Moja deviza zapravo je bila
"ne spasavati nikoga"; neka spasavaju sami sebe.
Ne i u Marlinom slu~aju: uvla~ila vam se pod koù, kao pir -
sinzi koje je sigurno imala. Nije mi dala da se izvu~em tako lako.
Morao sam sada ja da saslu{am weno predavawe.
"Vi stvarno ne znate za te doga|aje? Ili se samo pravite?"
Zakolutah o~ima. Ponovo mi je nabrojala sve slu~ajeve, klini~ki, sa
nau~ni~kom distancom. Ve} sam i sm, protiv svoje voqe, po~eo da ih
pamtim. "Lajkovac, 1965. Mali Mokri Lug, 1969. Crna Trava, 1972.
Kola{in, 1977. i 1982. Mali I|o{, 1989. To samo kod nas. Misija se
svaki put sastojala od jedno~lane posade, a svaki naredni put ostajali
su duè."
I to je bila na{a mala igra. Nije se istinski qutila na mene
{to joj ne verujem, samo je zvu~ala kao da joj je krivo {to ne moè da me
ubedi. Meni je bilo krivo {to se toliko unosi u te gluposti.
"Sve je pitawe percepcije, profesore."
"Ili mo`da projekcije? Razmi{qam da ti promenim temu
seminarskog u Vanzemaqci u pesmama doma}ih narodwaka."
"Zemqane, jarane..."
"Hej, Rambo se ne ra~una." Imala je smisla za hu mor, zna~i, nije
mogla da bude ba{ potpuno luda. "Marla, Marla. Samo gubim vreme s
tobom." Odlu~io sam da je boqe da za promenu zvu~im kao profesor.
Svaka misija na kraju uspe, ne mora da bude vanzemaqska, samo joj dajte
vremena. Makar to bilo naterati Marlu da se pona{a konvencio -
nalno i preda mi rad.
69
PROZA
U iznenadnom napadu inspiracije, rekoh: "Nego, kaì ti meni,
jesu li te wihove misije uspe{ne?"
"Zar bi dolazili toliko puta da jesu?" re~e ona. "Moramo da
iza|emo, profesore. Vi i ja. Na pi}e. @elim ne{to da vam ispri~am."
"Nema {anse."
Ispod neizve{ta~ene poze, tamne mazarije i alarmantnih
znakova umora, bila je prelepo dete. "Molim vas. Ako ne iza|emo
ve~eras, ko zna kada }emo se videti."
"Mator sam ja za tebe, Marla."
"Uop{te niste." Pobeè joj nesta{ni osmejak. "Ovaj, uop{te
nisi."
"Priznaj, vadi me min|u{a."
"Dragi profesore", re~e ona kora~aju}i unazad, "vas volim naj -
vi {e na svetu, ali moram da putujem",
Pripretih joj prstom. "Ne pre nego {to zavr{i{ ono {to mi
duguje{." Nisam znao od ~ega je to ta~no odgovaram, ali ose}ao sam da
vredi.
"Obe}avam", re~e ona ozbiqno.
"Za{to me pla{i to {to ponekad govori{?"
Poslala mi je poqubac, okrenula se i nestala.
IV
Isprva nisam primetio da je nisam sreo ~itava ~etiri dana. Za
to vreme univerzitetsko za~ikavawe kao da je popustilo i moram da
priznam da sam zbog toga odahnuo.
Nas trojica profesora sa najcewenijih katedri imali smo
kancelarije u potkrovqu i zajedni~ku sekretaricu. Tijana, crveno -
kosa paklena ma{ina {telovana u Grini~u, bila je èna mog ìvota.
Hladno senzualna, ~eli~nih ìvaca, brutalno cini~na, spretnija od
ve}ine qudi koje sam poznavao, mogla je da opsluùje bar jo{ toliko;
osim toga, suprotno svom nadimku, nisam bio preterano zahtevan. U
petak oko sedam, zatekla me je na stepeni{tu, pred veliko bekstvo
ku}i, i cermonijalno mi uvalila pristigle radove. Pregledav{i na
brzaka fascikle, rekoh:
"Nema Marlinog?"
Tijana me pogleda preko okvira nao~ara. Iz gomile je izvukla
crnu fasciklu koja mi je nekako promakla.
Odmahnuh rukom. "Nemoj i ti, molim te. Trebalo je da ga preda
jo{ u sredu."
"Ni{ta nisam rekla."
"Ni nemoj." Pomogao sam joj da obu~e mantil. "Ludilo sa tom
devojkom se otrglo kontroli."
70
"Qudi vode dosadne ìvote, Tamago~i. Kada }e{ ve} shvatiti."
Eto. Profesor sociologije koji je pao iz Uvoda. Objasnila mi je
za{to ne uspevam da ostavim utisak na wu jo{ pre nego {to sam pred
fakultetskom zgradom posmatrao kako nestaje u unutra{wosti crnog
BMW-a svog aktuelnog {valera, visokog funkcionera gradske vlade.
Dokoni profesori ve} su prepri~avali detaqe wihovog seksualnog
ìvota kao da su im prisustvovali. Nisam èleo da ih slu{am, jer
nisam èleo da verujem u wih.
U stanu me je ~ekao televizor, ma~ak po imenu \or|e i rezervna
fla{a pelinkovca. Imao sam priliku da se kona~no ispavam, ali
kome jo{ treba san? Pri pomisli na disertaciju koju sam zapo~eo 11.
marta 1996, odmah sam se prihvatio seminarskih radova. Kada sam
stigao do Marlinog, nisam ga odmah otvorio, pitaju}i se {ta mogu da
o~ekujem od we.
Odgovor je bio: bilo {ta. A ovaj put je stvarno preterala.
U crnoj fascikli nalazio se jedan jedini list papiri na kome je
boldovanim fontom pisalo UPOMO].
V
Marlina neslana {ala upropastila mi je ionako trulo ve~e.
Kad god bih se petkom igrao lava u kavezu, pozvao bih Radicu. Kao i
ona mene, uostalom.
Glatko me je odbila, prvi put u istoriji, {to je zna~ilo da je
prona{la nekoga. Blago woj.
Brat jo{ nikada nije odbio konsultacije sa pelinkovcem do ju -
tra. Kod mene ili kod tebe? Evo stièm. Kada je u{ao u moj stan i
ugledao razbacane studentske radove, rekao je samo au, a ja sam mu
nalio prvu ~a{icu. Qu{tili smo ih kao da nas |avo goni, a ja sam se
trudio da iz glave potisnem slike Tijane i wenog buxe u kompro -
mituju}im pozama.
Do{lo je vreme da sebi priznam kako i sm vodim dosadan ìvot.
A svi znamo {ta o takvima misli sekretarica Tijana.
VI
Kada sam progledao kasno popodne, pred nosom mi se nalazilo
Marlino UPOMO].
Probudio sam brata da ga vozim ku}i. U povratku, ne znaju}i ka -
ko da se izborim sa sopstvenim nemirom, uspeo sam da izvedem vrlo
nepopularan potez.
Odvezao sam "ajkulu" do studentskog doma.
71
PROZA
Marlina cimerka, koja me je do~ekala na vratima wihove sobe,
nije bila umotana u pe{kir, ali je zato nosila majicu kratkih rukava
koja joj je dosezala do kolena. I izgledala je kao da }e svakog ~asa da
prasne u smeh. Svako ko bi nai{ao hodnikom iz oba smera - nisam znao
nikoga od wih - dobacio bi ne{to woj ili meni. Nekoliko puta sam
proverio da li sam obukao sako sa ko`nim zakrpama na laktovima ili
da li na prstima imam tragove krede. Iz aviona se videlo da sam na
neprijateqskoj teritoriji.
"Marla je oti{la ku}i, profesore."
Ispratio sam pogledom grupu tipova u kupa}im ga}ama koja se
du` hodnika dobacivala {arenom loptom za plaù. Juno{e }e ovo na
faksu prepri~avati u slast. A tek kada saznaju profesori...
Jao, glava.
"Dogovorili smo se da uradi ne{to za mene", rekoh. Je li ti
mo`da rekla kada se vra}a?"
Odmahnula je glavom smejuqe}i se. @ivo me je zanimalo kako
izgleda Marlina soba, a izgleda da je to ose}ala i wena cimerka, pa je
namerno propu{tala da me pozove unutra. Ili je mo`da samo krila
svog li~nog kupa~a.
Uradio sam jo{ ne{to {to se ne sme: pre nego {to sam zavrnuo za
ugao, naglo sam zastao i namignuo neprijatequ. Ona je i daqe stajala
na vratima blago nakrivqene glave.
"Sad sam se setio", rekoh. "Ne zna{ slu~ajno odakle je ona?"
Tu me je ~ekala. "Maraskinovo. Slatka kap za sladak ìvot.
Selo blizu Subotice." I {ta }e{ sad s tim?
Stvarno nisam znao {ta bih. "Vredno mi u~i", dobacih.
"Samo to i radim." Zalizala je nesta{ni pramen. "Profesore."
VII
Obe}avam, rekla je Marla. I upomo}.
Prvi put sam se zapitao {ta to radim na {ezdesetom kilometru
od Novog Sada; uveliko je svirao drugi disk Phys i cal Graf fiti.
Kako {ta radim? Zabrinut sam za svoju omiqenu studentkiwu.
"Ajkula" je te{ko podnosila rupe na putu izme|u Feketi}a i
Ba~ke Topole. Zalutao sam samo jednom. Pre ovog impulsivnog
poku{aja seoskog turizma, nisam ni znao da imam fobiju od palanke,
potpuno besmisleno u Zemqi seqaka.
Marla iz Maraskinova. Simpati~no.
Ne znam {ta sam uop{te o~ekivao od sela. Kao prvo, sve vidqive
ulice bile su asfaltirane. U predve~erje je na wima jo{ bilo qudi:
deca na biciklima sa pomo}nim to~kovima, obavezna bezuba ekipa
ispred dragstora, zemqoradnici koji se na traktorskim prikolicama
72
vuku ku}ama sa posla iz poqa. Drugim re~ima, sve normalno i za
najurbanije uslove. Trebalo je samo smisliti kako da prona|em Mar -
lin dom, a do tog stepena planirawa jo{ nisam stigao.
Kao i svaka budala, imao sam sre}e. U posledwi ~as zako~io sam
ispred ène sa oteklim cegerima koja je prelazila glavnu ulicu
dvadesetak metara od izbledelog pe{a~kog prelaza. Propisno sam je
prepla{io. Po{to sam se uverio da joj ni{ta ne fali, ponudio sam joj
prevoz kao iskupqewe. ]askali smo o vremenu, politici i aps -
traktnoj kategoriji "ìvot uop{te". Kada sam je pitao gde stanuje
Marla Vitorovi}, pogledala me je kao da sam poludeo, a onda je pras -
nula u smeh. Objasnila mi je kuda da idem, obrisala suze i vi{e nije
progovorila do ku}e.
Marlina majka je bila starija nego {to sam o~ekivao, ali onako
marlinski simpati~na. Upitno me je pogledala s vrata, dok se oko we
{irio blagotvoran miris kola~a u nastajawu.
"Dobro ve~e, ja sam profesor Bo{ko Radev. Jeste li vi majka
Marle Vitorovi}?
"Marle?" Nasme{ila se. "Mislite, Vi{we."
Marla se zove Vi{wa? Dobro. "Nisam znao da se..." zamucah. "Ja
sam wen..."
Klimnula je glavom i rekla: "Tamago~i." Zvu~alo je Tamago}i.
Spustila je ruke u kuhiwskim rukavicama nalik bokserskim {apama
na moje podlaktice i uvukla me unutra. Ve{to se probila kroz
lavirint uskih hodnika, a ja sam je sledio u stopu, ne usu|uju}i se da je
ispustim iz vida. Kada smo stigli u kuhiwu, bacila se ka rerni, a ja
sam shvatio {ta èli i reagovao za desetku; podigao sam prve krpe
koje su mi se na{le pri ruci i prihvatio drugi kraj usijane tepsije.
Zajedno smo je bacili na drvenu plohu za me{ewe testa i zadovoqno se
nasme{ili jedno drugom.
"Sada imamo pravo da je pojedemo celu", re~e ona, skidaju}i
rukavice i pruàju}i mi uma{}enu ruku. "Ja sam Jasna, Vi{wina
majka. Marlina majka. Ima nekih problema? êmu moèmo da
zahvalimo za ovu posetu?"
"Sve je u redu, ove nedeqe sam o~ekivao Mar lin zadatak, ali ga
nije predala, pa sam se malo zabrinuo. Je li ona ovde?"
"Vi{wa? Ne, nije ovde. Oti{la je na vikend kod moje sestre u
Beograd."
Nisam dobro sakrio razo~arawe, tako da je Jasni bilo malo
neprijatno. Pri~e koje je servirala cimerki i majci nisu se pokla -
pale, ali to jo{ ni{ta nije zna~ilo.
Pijuckao sam rakiju od vi{we i jeo jo{ vreli kola~ od vi{we,
dok je Jasna Vitorovi} prala kontigent posu|a dostojan omawe ka -
sarne. Vi{wa. Vi{we. Smejao bih se da mi nije bilo stra{no; na kraju
73
PROZA
i jesam, posle tre}e ~a{ice. Kezili smo se jedno drugom u ti{ini i
bilo nam je lepo.
Na putu do toaleta, nai{ao sam na sobu koja je nesumwivo
pripadala Marli. Nisam mogao da odolim. Trebalo je da mi otkrije
mno go vi{e nego wena studentska soba, a samo je postavila nova
pitawa.
Na prvi pogled soba je delovala kao da pripada de~aku. Sa
plafona su visili modeli aviona iz Drugog svetskog rata svih ve -
li~ina, pripadnosti i formacija. Minijaturni crno-beli televizor
na no}nom sto~i}u. Skromna kolekcija nau~nofantasti~nih romana
iz {ezdesetih. Sabrana dela âka Polanika.
Po~eo sam da opaàm i druge, neodre|eno ènstvenije detaqe.
Telefon u obliku stopala sa lakiranim noktima. Poster Sis ters of
Mercy iz faze koju ve} nisam slu{ao. Lampa za no}no ~itawe preko
koje je preba~ena roze svilena mara ma. Me|u avionima se stidqivo
klatio klasi~an model lete}eg tawira iz filmova invazije pe -
desetih.
Kada sam se vratio, Jasna je zavr{ila spremawe i nastavila da
licka vi{weva~u.
"Ve} ste sigurno primetili, ali ona je... malo na svoju ruku",
rekla je zagledana kroz retku ~ipkastu zavesu na kuhiwskom prozoru;
napoqu se spu{tao mrak. "Wen otac, znate. Nikada ga nije upoznala."
Klimao sam glavom u napadu razumevawa i sm se prihvativ{i
pune ~a{ice koja me je ~ekala. êtvrta. Ili be{e peta? Pijanstvo
najboqe le~i mamurluk.
Jasna kao da je tek tada postala svesna mog prisustva. Ustala je
da nam ise~e jo{ po par~e kola~a. Razmi{qao sam o strategiji naglog
povla~ewa kada mi je na pamet palo ne{to {to sam prosto morao da je
pitam.
"Mo`da }e vam ovo {to }u vam sada re}i zvu~ati malo ~udno, ali,
Marla, mislim Vi{wa, neprestano pomiwe nekakvog ufologa i..."
Jasna prvo skupi ruke, a potom i usne, mudro klimaju}i glavom,
kao da je jo{ odavno odlu~ila da za`muri pred nekakvim k}erkinim
hroni~nim nesta{lukom.
"Nije on nikakav... ufolog, bar ne pravi. Ma, to je sme{no, ~ovek
se samo razume u narodnu medicinu. Znate ve}, lekovite trave, aku -
punktura i sli~no. Vi{wa ga tako zove odmalena jer sa wim moè da
pri~a o stvarima koje su je oduvek zanimale." Nasme{ila se. "Videli
ste joj sobu." Iz friìdera je izvadila teglu ne~ega {to je li~ilo na
feferone i, ne ponudiv{i me, krenula da trpa jednu po jednu u usta.
"ôvek se zove Bogdan", re~e izme|u dve papri~ice. "Pre ili kasnije,
svi iz sela mu se obrate sa nekom svojom mukom."
74
Progutala je najmawe deset feferona ne sa`vakav{i ih. Poku -
{ao sam nekako da joj privu~em pa`wu, ali sam uspeo tek kada sam
naglo ustao da se pozdravim. Ja sad idem, do vi|ewa, hvala na
gostoprimstvu, hvala na svim ovim... vi{wama. Podigla je glavu po -
lako, pogledala me kao da me u potpunosti razume i jednom klimnula.
I daqe je bila qubazna, ali vi{e nije bila tu, sa mnom.
Napoqu mrkli mrak, vi{e nikog nije bilo na ulicama. Izlaze}i
iz sela, usporio sam do ~etrdeset na sat, i mawe, poku{avaju}i da
uhvatim znake bilo kakve aktivnosti u ku}ama kraj puta. Na sve
prozore uredno su bili navu~eni zastori, kapci i roletne, niotkuda
nije dopirao ni tra~ak svetla.
Znam da no}u u selima uglavnom nema ìvota, ali ovo je bilo
previ{e. Jo{ nije bilo ni deset sati. Zainatio sam se. Nemogu}e da je
moja prvobitna palankofobija bila opravdana. Zastao sam kraj svake
ku}e sa obe strane puta da zavirim u dvori{te. Ni pas da zalaje, ni je`
da uzdahne.
Uzdahnuo sam ja.
Postalo mi je hladno, te sam parkirao na pola jarka da obu~em
jaknu. Iskoristio sam stanku da popu{im cigaretu i razbistrim
glavu. U svakoj drugoj prilici uìvao bih u mrtvoj ti{ini, ali mi ova
nije prijala. @eleo sam {to pre da pometem ovaj fijasko pod tepih i
zaboravim na wega. Quti}u se malo na Marlu u ponedeqak, onako kako
to samo drugarski nastrojen profesor zna, i to }e biti to.
Na krilima vetra do mene je stigao jedini zvuk odavde do kraja
sveta. Tu nedaleko, neko je bezbri`no zvi`dukao poznatu melodiju.
[ta to be{e?
Ah, da. "Space Odd ity".
Iznenada otre`wen, ali ni{ta mawe uznemiren, bacio sam
nedopu{enu cigaretu u jarak, zakqu~ao kola i po{ao pe{ice nazad u
selo.
VIII
Nisam dugo traìo vickastog qubiteqa Bouvija: visoka pri -
lika u crnom ogrta~u sa nagla{enom uspravnom kragnom kretala se
centralnom ulicom ka drugom kraju sela, lagano, kao da lebdi desetak
centimetara od zemqe; velika besprekorno izbrijana }ela blistala je
plavi~astim sjajem na mese~ini, u tom ~asu jedinom izvoru svetla u
Maraskinovu; ~ak ni uli~ne lampe na zar|alim stubovima nisu
radile. Niko osim mene nije prisustvovao wegovoj bezbri`noj {etwi
kroz selo. Hodao je sredinom puta, kao gazda koji obilazi imawe;
wegovo zvi`dukawe se poja~avalo i uti{avalo, povremeno sasvim
75
PROZA
prestaju}i, a ja nisam mogao da ocenim da li je za to zasluàn vetar
ili on sm. Ko god on bio.
Odbijao sam da prihvatim da je ova prikaza ufolog, Mar lin
ufolog, iako mi je stomak govorio da nema nikakve sumwe. Gr~evi u
najavi koje sam ose}ao pojavqivali bi se samo kada sam imao tremu
pred javni nastup, makar to bilo i sopstveno svakodnevno predavawe.
Obojica smo ~uli {kripu ne~ije kapije koja je u ti{ini seoske
no}i odjeknula poput praska bi~a. On naglo zastade. Nije okrenuo
glavu, niti se pomerio na bilo koji na~in, samo je ostao da... lebdi u
mestu. Iz wemu najblièg dvori{ta, pet-{est ku}a od mesta na kojem
sam ~u~ao, iza{la je èna Jasninih godina, {ta vi{e, li~ila je na
Jasnu Vitorovi}, ali sa te udaqenosti nisam mogao da budem sasvim
siguran. Predala mu je u blede ruke ne{to {to je li~ilo na poklop -
qenu zdelu za supu, a on se iz zahvalnosti nadneo nad wu poput
grabqivice i glasno je cmoknuo u ~elo. Dok se èna poslu{no vra}ala
u ku}u, znao sam da je kasno, da sada po{to-poto moram za wim, pa makar
zavr{io na najru`nijem mestu na svetu. A ako }emo pravo, tamo gde je
ovaj i{ao, sigurno nije moglo da bude lepo.
Vi{e nisam verovao ni jednoj jedinoj re~i Marline majke; bilo
mi je ào {to nisam bio navalentniji, postavio vi{e pitawa, mo`da
zatraìo telefonski broj wene sestre u Beogradu. Odjednom su mi sve
rasprave sa Marlom, sva ta za~ikavawa i pre}utne igrice, delovali
kao wen autenti~ni vapaj za pomo}.
Vas volim najvi{e, ali moram da putujem.
Uvalila se u ne{to stra{no, ne{to izvan mo}i poimawa - bar
mog - ne{to {to je ~ak i za malu èstoku Marlu bilo previ{e.
Visoka prilika u ogrta~u ponovo je klizila ka obodu sela, a ja
sam, na bezbednoj udaqenosti, poslu{no kaskao za wom. Stigav{i do
dvori{ta iz kojeg je iza{la èna sa no}nim poklonom za wega, i daqe
nisam mogao da ocenim radi li se o Marlinoj ku}i. Napola sam o~e -
kivao da }e, kako pro|em, iz svakog dvori{ta iza}i stanar i
pridruìti mi se u koloni koju je vodio morbidni frula{ iz ba~kog
Hamelina, ali to se nije dogodilo. Sve ku}e progutao je mrak i sve su
postale fotokopije jedne te iste ku}e. Ubrzo sam saznao koje.
Kretali smo se kroz no}, samo on i ja. Otkako smo ostavili
posledwu nastanbu za sobom, temperatura je osetno opala. Moj vodi~
se nijednom nije osvrnuo. Budu}i da je mese~ina obasjavala krivudavi
put kojim se kretao, uspeh da nazrem na{e kona~no odredi{te -
nezgrapnu zamra~enu gra|evinu na vrhu brda{ceta. @uta ku}a na kraj
sela; verovatno ba{ ona u ~iju je ~ast spevana pesma. Ku}a koja je
seqanima posluìla kao model za wihove ku}e, wihove ìvote.
Eto kuda smo i{li.
76
Umesto da joj se pribliìm, svakim narednim korakom ku}a se
udaqavala od mene - ali ne i od wega. Imao sam ose}aj da do we nikada
ne}u sti}i, zato se nisam ni brinuo {ta }u u woj zate}i. Na momente
ose}aju}i kao da i sm lebdim, pomislio sam da je mo`da bilo ne~ega u
onim silnim vi{wama kojima sam nakqukan u svim oblicima, te sam
brè-boqe nabio dva prsta u grlo. Napiwao sam se u pra{ini i
bquvao u prazno, ali ni{ta nije izlazilo napoqe.
U{mrkah punim plu}ima ledeni vazduh. Napoqu se nije ~ula
priroda, ìvuqke, ~ak ni vetar koji mi je udarao ~vegere u nos.
Plasti~an mesec, plasti~an `bun, plasti~na krava, zbog ~ega sam
plasti~an i ja; sve se presijavalo od bole{wikave glazure.
Zemqa zove majora Toma. Saberi se.
Dok sam se femkao, izduèna prilika je lebdela u mestu, ~e -
kaju}i da se smislim. Uzdahnuo sam, podigao kragnu jakne imi tiraju}i
ga i po{ao daqe. Tek tada je krenuo i on, vuku}i repove ogrta~a u
pra{ini.
IX
îm je prikaza nestala sa vidika, u dvori{tu ku}e na kraju sela,
po~eo sam vidno da smawujem razdaqinu do vrha brda. Jednog trenutka
hodao sam kao na pokretnoj traci koja se kre}e u suprotnom smeru, ve}
drugog neko me je ispalio kao iz pra}ke. Stigav{i do uredne tarabe od
pqosnatih, za{iqenih letvi, ose}ao sam upalu mi{i}a u butinama, a
moja jakna od xinsa imala je tamne elipsaste dezene pod pazuhom. Prvo
na {ta sam naleteo kada sam u{ao u dvori{te bio je pas.
Video sam mu samo o~i, ali obrisom je podse}ao na vu~jaka. Nije
se pomerao, reào, nisam ~uo ni kako di{e. Odlu~io sam da sa~ekam da
na~ini prvi korak i usput malo predahnem. Ubrzo sam shvatio da bih
tako ~ekao ~itavu no}.
Xukac, ni makac.
Stisnuo sam petqu, ono malo {to mi je ostalo, i krenuo napred,
nogu pred nogu. Bacio sam pogled na ~uvarku}u tek kada sam ga ostavio
za sobom.
Antiklimaks: pas je bio pqosnato improvizovano umetni~ko
delo od kartona i debele ìce. Umesto o~iju, trodimenzionalno i na
autenti~noj razdaqini - ne{to nalik efektu suprotnom od pika -
sovskog - imao je dve lampice pozajmqene iz gar ni ture ukrasa za
boì}nu jelku; ve{ta~ke o~i sijale su prigu{enim ù}kastim svet -
lom. Iz repa mu je virilo nekoliko tankih elektri~nih ìca koje su
nestajale u pesku.
Pri{ao sam da ih boqe osmotrim, a vu~jak je iz protesta za -
kr~ao:
77
PROZA
"Av. Av."
Oko vrata mu je visio, kao bernardincu burence, starinski
radijski zvu~nik bez kutije. Snimqeni glas bio je qudski, upadqivo
metaliziran i nerealan, ali sam svejedno pretrnuo. Potraìo sam
upaqa~ u xepu i osvetlio ku~e. Nemarnim potezima molerske ~etke
ne{to je bilo ispisano ~itavom duìnom wegovog tela.
XEKI.
"Av. Av", re~e.
Ubrzao sam korak {to daqe od wega, ka izduènoj vi{espratnoj
ku}i. Svi prozori bili su u mraku, ba{ kao i kod seoskih kapija. U
potrazi za skrovitim prilazom radi osmatrawa i izvi|awa, obi{ao
sam dve strane - preostale su zarasle u mra~no `buwe - ali jedino na
{ta sam na{ao bili su podrumski prozori prekriveni memqivim
kartonima. Do glavnih dvokrilnih dveri stizalo se ispucalim
kamenim stepenicama.
Vrati se. Nije kasno. Vrati se.
Popeo sam se, uhvatio kvaku od kovanog èleza i otvorio vrata.
Ugledav{i crno-bele plo~ice na podu prostranog predsobqa,
upla{io sam se da me ~eka nova opti~ka varka: moja veli~ina
neuskla|ena sa visinom prostorije u wenim razli~itim uglovima.
Ti{ina. Dvoumio sam se da li da se oglasim - Alo! Kom{ija! - i
tako predupredim mogu}u neprijateqsku reakciju doma}ina tanxa -
rom, ili da se pritajim i iskoristim elemenat iznena|ewa. Pod
uslovom da stvarno ne zna da sam stigao. I da ja znam {ta }u po{to ga
iznenadim.
Svaku dilemu otklonio je ènski krik koji se prolomio ku}om.
Do{ao je odnekud ispod mene. Lako sam prona{ao lu~ni prolaz
bez vrata i stepenice koje se uvijaju nadole. Spustio sam se sprat niè
ùqaju}i le|a o zid koji nije pruào nikakav ose}aj sigurnosti.
Podrum je bio laboratorija.
X
Ne znam kako bih je druga~ije nazvao. Imala je sve: staklene
vitrine sa epruvetama, radne povr{ine sa rasko{nim mikroskopima,
minijaturne reflektore, a usamqeni hirur{ki sto prekriven ze -
lenim ~ar{avom bio je naguran u ugao. Do wega su stajala dvospratna
kolica sa metalnim tacnama punim skalpela svih veli~ina. Visoko u
suprotnom uglu, na stalku je visio crno-beli televizor otpawen do
daske na kome je plavojka u pocepanoj haqini beàla pred ~udovi{tem
prekrivenim krqu{tima.
Prostoriju ispuni jo{ jedan plavojkin krik, star najmawe
pedeset godina.
78
Trebalo je da odahnem, ali nisam.
U velikoj staklenoj posudi punoj ruì~aste te~nosti plivao je
mozak, qudske veli~ine, boje i oblika. Bez oklevawa sam umo~io prst
u vodu i owu{io ga. Tem pera. Skupio sam hrabrosti da dodirnem mozak
i ustanovio da je napravqen od plastelina.
[ta je sve ovo? Rekviziti za film Eda Vuda?
Pored mikroskopa stajala je otvorena kartonska kutija sa ampu -
licama bezbojne te~nosti. Kanta za sme}e bila je do vrha napuwena
upotrebqenim {pricevima i tirkiznim vatama. Kada je radwa na
televizoru utihnula, za~uh nekakvo potmulo zujawe.
Zid izme|u ormari}a sa epruvetama i hirur{kog stola ~inila
su panel vrata nenavu~ena do kraja. Upeo sam se da ih pomerim i pro -
vukao se kroz procep u susednu prostoriju. Bila je osvetqena zelenim
neonskim svetlom, a na najudaqenijem kraju drhturila je ove}a
starinska hidrofor-pumpa.
Sve drugo je bilo jo{ zanimqivije.
Du` ~itavog zida protezala se stalaà sa ~etiri po lice tegli
sa vi{wama. Pri{ao sam da pro~itam etikete. Istim nemarnim ruko -
pisom kojim je imenovan kartonski pas u dvori{tu bio je ispisan niz
imena: Mari{ka, Sneàna, Stipan, Jasna, Lajo{. Jedan mawi deo zau -
zimale su neobeleène fla{e za rakiju. Otvorene pakle cigareta
razli~itih marki bile su nabacane u veliku kartonsku kutiju. Sve me
je zabriwavaju}e podse}alo na skladi{te sa primitivnim darovima
seqana.
Hidrofor je imao svoju nalepnicu. MARASKINOVO. Neu mor -
no je negde upumpavao vodu, a slavina koja je izvirivala iz zida iznad
wega nije bila zavrnuta do kraja; voda je padala u krupnim kapima na
blistavi kameni pod. Mozak mi je ra dio ubrzano, koliko je u tom
snenom, razvu~enom trenutku mogao, trude}i se da razradi ono {to je
video, ali nije i{lo. Jebi ga, nije i{lo.
Preko ovoga ih truje ne~im. Bilo je to jedino obja{wewe.
I zatim: moram to nekako da zaustavim.
Pored hidrofora su se nalazila nova vrata. Klasi~na, metalna,
kao u atomskom skloni{tu. Dovoqno sam video; nadao sam se da }e me
odvesti napoqe iz ku}e.
Ni ona nisu bila zakqu~ana, ali nisu vodila u dvori{te, ve} u
novu prostoriju u mraku. Uz slaba{no zeleno svetlo koje je dopiralo
iz magacina trebalo mi je vremena da shvatim da tu ima nekoga.
Napipao sam prekida~, pritisnuo ga i prona{ao ono {to sam sve
vreme traìo, nadaju}i se da ne}u prona}i.
79
PROZA
XI
Tu se krila Marla.
XII
Leàla je na poluizdignutom hirur{kom stolu, potpuno gola,
vezana kai{evima preko grudi i butina. Tek kada sam joj sasvim
pri{ao da vidim da li je ìva - prsa su joj se tek blago uzdizala, ali je
barem disala - video sam {ta joj je sve ura|eno.
Dobro sam pretpostavqao. Imala je pirsinge, ba{ kao i teto -
vaè. Po ~itavom telu.
Oni najsitniji crteì, na podlakticama, listovima i ~lancima,
bili su klasi~ni - zmija, bode`, bodqikava ìca tribala - ali oni
ve}i bili su originalni, ma{toviti ~ak, detaqni u izvedbi i mahom
nerazumqivi. Du` butina su se pruàla dva identi~na stilizovana
kopqa. Levu stranu stomaka krasila je osen~ena slika Saturna. Ta je
bila sveà i jo{ je krvarila. Ono za {ta sam u prvi mah pomislio da su
stidne dlake bila je tetovaà minimalisti~ke rakete kakve se se}am
iz starih stripova o Fla{u Gordonu.
Pirsinzi su uglavnom bili grozdovi prstewa nanizani du`
nadlaktica i listova. Po jedan prsten prolazio je kroz kapqicu
tamnocrvenih bradavica, a jedan ve}i - skoro alka - kroz polni or gan.
Nisam smeo sebi da dozvolim da mi pripadne muka. Ne sada.
Me|utim, ni{ta nije bilo tako stra{no kao oìqci - namerna
skarifikacija tako|e u formi dezena. Ve}inom stare povrede i
nekolicina jo{ nezaraslih rana.
[ta si to uradila sebi, dete, pitao sam se.
Potap{ao sam je po obrazu, ali, ona se, u dubokom snu - zamalo
transu - nije ni pomerila. Kapci su joj bili masnocrni, ali ne od
{minke, shvatio sam, ve} iskonske iznurenosti. I daqe je disala
ujedna~eno i plitko. Otpetqao sam veze i poku{ao da je prevalim na
stranu.
Na ple}kama je imala pojednostavqenu sliku }elave glave i
izdignute kragne. Videlo se da je ta tetovaà najstarija i da je neko od
nastanka vi{e puta pre{ao preko we da je osveì. Dowi deo le|a bio
je prekriven upaqenim, izukr{tanim crvenim brazdama. Pao mi je
mrak na o~i kada sam na zidu ugledao bi~ sa koga je jo{ kapala krv.
Neko me je kucnuo po ramenu.
Naglo sam se okrenuo i skoro se sudario sa wim. Visoka figura u
ogrta~u je ko zna od kada stajala iza mojih le|a. U senci sam mu video
samo levu stranu gorwe usne, koja je podrhtavala. Dah mu se ose}ao na
nekakvu hemiju. Bio je za glavuxu vi{i od mene.
80
Gledali smo se }utke nekoliko trenutaka, a onda sam mu sko~io
za vrat. Ne iz hrabrosti, ve} potpune panike.
Ustuknuo je - udariv{i velikom sjajnom }elom u vise}u sijalicu
- ali se nije opirao. Preturili smo se na pod; on se do~ekao na le|a, ja
na wegove grudi, izbiv{i mu vazduh iz plu}a. Ispod ogrta~a nije
nosio majicu: koà mu je bila plavi~asta, ledenohladna i nekako...
skliska. Brè-boqe sam se odvojio od wega i otpuzao unazad sve dok
nisam udario u zid. On je ostao da leì u istom poloàju.
Sijalica koja nam se wihala iznad glava osvetqavala je ~as
Marlino nepomi~no telo na stolu, ~as wegovo na podu. Pomerao je
usne kao riba na suvom. Pa`wu mi je privukao kockasti komad ne~ega
do wegovih nogu. Pri{ao sam oprezno i uzeo ga u ruku.
Cipela sa visokom platformom od neobra|enog drveta.
Jebena {tula. Hodao je na jebenim {tulama.
XIII
Wegova predimenzionirana }ela sa sve crvolikim venama nije
bila prava, ve} sklepana od nekakve rastegqive gume. Koja mu je bila
pri{ivena za ~elo; koà oko crnog konca bila je upaqena i zagnojena.
Dok se, pogleda prikovanog za plafon, bespomo}no borio za vazduh,
vi{e nije delovao kao vinsentprajsovska figura, nego kao tu`ni,
mali ludak. Jeftini cirkuski prevarant.
Sve su ovo bile kulise, pa i on sm. Kako je samo uspeo da zama -
|ija ~itavo selo i Marlu? Ili takvi mo`da imaju najboqi prolaz?
Prenuo sam se, osovio se na noge i pri{ao stolu.
"Marla", rekoh zadihano. "Marla."
Nije se odazivala.
Potraìo sam wenu ode}u, ali sam prona{ao drugi izlaz iz
prostorije - jo{ jedna mala metalna vrata. Na zidovima oko wih bile
su polepqene mape zemqe iz raznih godina sa obeleènim lokacijama;
ve} na prvi pogled prepoznao sam imena gradova. Sa {trika su vis ile
mutne fotografije ovalnih objekata u vazduhu koje su izgledale kao da
su tek razvijene. Na pokretnom sto~i}u u blizini prona{ao sam
pi{toq za tetovirawe i laserski pi{toq od plastike. Uzeo sam ga u
ruku, ni sm ne znaju}i za{to i povukao okida~. Pi{toq se oglasio
zvukom policijske sirene.
Marla se odjednom uspravila.
Nagnula se preko stola i ispqunula gustu, tamnocrvenu smesu.
Ne krv, kao {to sam pomislio u prvi mah, ve} nesvareno meso vi{we i
jednu ove}u ko{ticu. Zatreperila je kapcima i blago se osmehnula
kada me je prepoznala.
"Do{li ste po mene", re~e slaba{nim glasom.
81
PROZA
"Ima{ li snage da se pomeri{?"
Prvo je odmahnula glavom, zatim klimnula. "Bila sam tamo."
"Molim?"
"Videla sam ih. Sve je istina." Sme{ila se, a niz obraze su joj se
slivale suze.
"Pri~a}emo kasnije. Sada moramo da idemo."
"Vas volim najvi{e na svetu." Nasme{ila se. "Tebe volim naj -
vi{e na svetu."
Ogrnuo sam je belim laboratorijskim mantilom koji sam na{ao
na obli`wem ~iviluku - pored svemirskog odela od staniola i kugle
za kiseonik koja je vi{e li~ila na akvarijum - i pomogao joj da stane na
noge. Ufolog nam je zagra|ivao pristup ka prostoriji sa hidroforom,
a meni se nije prolazilo pored wega. Vreme je bilo da vidimo {ta se
krije iza vrata broj tri.
Iznenadio sam se prostrano{}u hangara koji mi se ukazao.
Kolika je uop{te ova ku}a?
U hangaru je bio parkiran lete}i tawir iz pri~e mog {kolskog
druga. Kupola, obod od svetlosnih dugmadi, stalak. Skalamerija veli -
~ine tenka. Uveriv{i se da figura u ogrta~u i daqe leì bespomo}no
poput korwa~e na le|ima - hibernirao je tamo na podu, putovao, poput
Marle donedavno - poveo sam je du` ivice NLO-a, ka od{krinutim
dvokrilnim vratima kroz koje se video deli} no}nog neba. U jednom
trenutku, kada je Marla izgubila ravnoteù, o~e{ali smo se o
karoseriju letelice odlomiv{i pristojan komad stiropora.
Nisam imao snage ni da se nasmejem. Izbili smo u dvori{te, u
korov sa druge strane kartonskog psa ~uvara. Woj je ozbiqno pozlilo,
pa sam je poduhvatio da ne padne.
Tr~ao sam sa Marlom u naru~ju. Tr~ao sam {to daqe od ku}e na
brdu, ùte ku}e na kraj sela, poovske no}ne more koja nije smela da
postoji. Razmi{qao sam o vi{e stvari istovremeno: kako sti}i do
civilizacije, gde je skloniti, kako {to pre izvestiti policiju da
zatvori onog bolesnika. Razmi{qao sam kako sve ovo dràti {to
daqe od tabloida, ~ak i crne hronike. Najvi{e da bih za{titio wu,
wenu majku, selo. Tim redom.
"Videli su vas kada ste me do~ekali", brbqala je. "Do}i }e i po
vas."
"Jeste, samo su mene ~ekali", odgovorio sam koncentri{u}i se na
odràvawe ravnoteè u trku. Na {umu koju sam nazirao u mraku. U tom
trenutku, nisam mogao da se setim da sam je video kada sam dolazio.
"Super je, vide}ete."
"[{{."
Prvi svetlosni snop nas je prona{ao nadomak puteqka koji vodi
ka {umi. Stigao je iz vazduha, a odmah mu se pridruìo drugi i tre}i.
82
[arali su zemqanim putem, ukr{taju}i se, sve dok se sva tri nisu
zaustavila na nama. Udario sam u sprint. Ne sme{ da podigne{ pogled,
ponavqao sam sebi.
Tr~ao sam sa Marlom u naru~ju, ali snopovi su nas sledili
drhture}i u vazduhu. Kada sam pro{ao prvi drvored, spustio sam je u
travu i zalegao. Svetlo je {aralo po stablima, ali do nas nije moglo
da se probije. Iznad na{ih glava neko vreme se ~ulo nekakvo zujawe
koje nije mirovalo u mestu, da bi se iznenada udaqilo i nestalo.
Nisam smeo da se pomerim. Nisam se pomerio do jutra.
Marla je spavala pored mene, a ja nisam odvajao pogled od neba.
Ali, izvukao sam je. Izvukli smo se.
Ako ne ra~unamo snove, nikada nisam video {ta nas je to jurilo.
XIV
Na sedamdeset devetom kilometru od Novog Sada danas stoje
znakovi "radovi na putu" koji prave obilaznicu oko sela. Seqaci
utovaruju le{ine krava na traktorske prikolice.
U studentskom gradu, profesori i studenti i daqe reaguju kada
me vide - novinama jo{ nije dosadio na{ slu~aj - ali ne kao pre.
Pokazuju prstom, {apu}u me|u sobom, mo`da mi se ~ak i dive, ali mi
vi{e ne prilaze.
Umesto da me suspenduju ili po{aqu na odmor, na fakultetu su
mi dodelili novu kancelariju, na nièm, presti`nijem spratu, nov
kompjuter i novu sekretaricu. Univerzitetlije kaù da im se dopada
publicitet koji sam doneo. I da, vratio sam se pisawu disertacije.
Kad god bih pro{ao pored tezge sa vi{wama na pijaci, obuzela
bi me nekontrolisana mu~nina i u~inilo bi mi se da mi prodava~ica,
zaobqena, zarumewena seqanka, svaki put namigne, poku{avaju}i
ne{to da mi kaè.
Prvi put sam video Marlu bez {minke u bolnici. Sedela je u
krevetu, u obaveznoj spava}ici na tufne, ruku u zavojima i
flasterima. Nikada nismo bili ba{ sasvim sami, oko nas su se uvek
muvali doktori, policija, wene drugarice iz doma, tako da je i na{
razgovor bio nespretan, nedore~en.
"Kako se ose}a{?" pitao sam je.
"Dobro", rekla je i izgledala kao da govori istinu.
"Marla. [ta se tamo desilo?"
"[ta sam vam rekla da se desilo?" Uzela je moju ruku u svoju.
"Da si... bila kod wih. Da je sjajno. Da }u i ja i}i." Oklevao sam, a
onda stisnuo petqu. "Rekla si... da me voli{." Nasme{io sam se da
ublaìm nelagodu.
83
PROZA
"Rekla sam da vas volim?" Kri{om mi je na dlan stavila nekakav
krhak predmet i zaklopila moje prste. "Mora da nisam bila pri sebi.
Volim ja vas, ali ne tako."
Spustio sam glavu. "Ima{ sve {to ti treba?"
"Danas popodne mi dolazi majka u posetu. Ne mogu vam opisati
koliko se radujem."
Sumwao sam da }e Jasna Vitorovi} sti}i do bolnice, bar ne tako
skoro, ali ni{ta nisam rekao. Zastao sam na vratima, a ona mi je
namignula; namignula je neprijatequ. Ose}ao sam se kao da sam je na
neki na~in izneverio.
Predmet koji mi je stavila u ruku bila je igra~kica, nalik onoj
iz "kinder jajeta".
Lete}i tawir.
XV
Koliko se na{e projekcije ostvaruju?
U danima oporavka od na{e male avanture, nisam mogao a da se ne
zapitam da li se Marlina predstava putovawa kod malih zelenih
mo`da ne ogleda u ostvarivawu wenih i tu|ih èqa. Ovde je svako
dobio ba{ ono {to je èleo.
Znam {ta sam video, ali da li su to isto videli i drugi? Pri~a u
novinama poklapala se sa mojim doìvqajem incidenta - PROFESOR
SPASAO STUDENTKIWU OD MANIJAKA - ali ni u {ta vi{e
nisam bio siguran.
Za Marlu su svemirci postali autenti~ni i stvarni. I{la im je
u goste. Kada je prigustilo, spasao ju je profesor u koga je zatreskana.
Ja? Preda mnom su se pokazali kao bezo~ni prevaranti. Usput
sam spasao seqan~icu ("Vi{wa") koja je u stvari kul ("Marla").
Postao sam heroj. @ivot mi vi{e nije bio dosadan.
Nisam smeo ni da pomislim {ta je dobila Marlina majka (nije
li ona doìvqavala Marlinog Ufologa kao seoskog vra~a?). Ili
Maraskinovo. @ivot u seoskoj utopiji kojim bi svi bili zadovoqni?
[to da ne.
Percepcija ili stvarnost? Projekcija ili uteha? A sve nam je
to pruìo on, Mar lin Ufolog. îtave religije osnivane su i sticale
sledbenike sa mawe od toga.
Jedno, me|utim, ne sme da se zaboravi. Pre nego {to se
priklonila, Marla se opirala. Traìla je pomo}, vi{e puta je
beàla. Nije pristala da se prepusti nametawu snova, makar i svojih
sopstvenih. Shvatio sam da nemam toliko snage kao ona.
Verovawe u lete}e tawire danas je znak ozbiqnog mentalnog
poreme}aja. A da bi moja teorija bila u potpunosti ta~na, da stvarno
84
jesam otputovao u Mar lin svet - me|u vanzemaqce jarane - nedostajala
je samo jedna stvar.
Nisam dobio ono {to sam najvi{e èleo. Ono {to sam nekada
mislio da najvi{e èlim.
XVI
Zatekao sam je tre}eg dana nakon {to sam se vratio preda -
vawima, na parkirali{tu ispred zgrade fakulteta.
Stajala je na vetru, razmazane {minke na licu od plakawa, ob -
grli v{i samu sebe.
"Gde si ti do sada?" rekla je Tijana, moja biv{a sekretarica.
Zastao sam samo na ~as, zatim }utke otkqu~ao suvoza~eva vrata
"ajkule" i pustio je unutra.
I vi{e se nisam bavio razlozima zbog kojih je moj ìvot postao
boqi.
Podjednako dosadan, ali boqi.
XVII
Ufologa sam vi|ao samo u snovima, oznojenog, mani~nog,
poluraspadnutog, za volanom lete}eg tawira, onom od plastike, kar -
tona i stiropora, kako besno traì Marlu i mene visoko iznad
kro{wi drve}a u okolini Maraskinova, zatim naglo okre}e letelicu
ka nebu, koje se otvara i guta i wu i wega u jednom zalogaju.
85
PROZA
Ilija Baki}
KAKO JE PROPALA NAU^NA
FANTASTIKA
Da li èlite da saznate pri~u o tajni tajnog nastanka?
Pa, ide ovako nekako:
Ta velika stvar pojavila se nasred Atlantika ta~no za novu
godinu. Potrajalo je malo dok se nadle`ni iz Amerike i Evrope nisu
sabrali, batalili {ampawce i ono {to uz to ide i seli u zatvorene
sobe da, preko obezbe|enih linija, saslu{aju raporte. Onda je trebalo
dati uzbune i dogovoriti se, preko crvenih, plavih i zelenih veza sa
partnerima s druge strane bare. Dok su glavowe, civilne i vojne,
razmewivale planove i pozdrave i najboqe èqe, elitne eskadrile su
ve} letele na lice mesta, armade brodova i podmornica su usmeravane
prema ta~ki X a putawe satelita mewane kako bi se dobile {to boqe
fotografije. I bezbedwaci razbacani {irom sveta odra|ivali su
svoju {ihtu i proveravali da iza svega ne stoje neki teroristi ili
neprijateqski elementi ali su rezultati bili mr{avi: provalili su,
sasvim slu~ajno, neke druge zavere i planove ali ne ono {to je bilo
aktuelno.
I tako, da ne duìm, svi koji su trebali iskupili su se i
skenirali i snimali i zijali i zujali. A to ~udo je visilo ravno 100
metara od povr{ine vode i nije mrdalo. Glatko, bez ikakvih ispup -
~ewa ili udubqewa, bez prozora, vrata, rupa, reflektovalo je, kao i
svako ogledalo, sve oko sebe. I nije reagovalo ni na {ta. Bilo je
dovoqno samo sebi, do{lo ko zna odakle, do{lo kad mu se }efnulo, i
bilo je sasvim jasno da }e oti}i isto tako lako i spontano.
A sva sila zemaqske tehnologije nije ga videla dok je stizalo.
Zapazili su ga tek kada se to wemu dopalo.
86
Okupqeni pojma nisu imali u {ta gledaju. Nikakvi boqi i
precizniji podaci nisu stizali od radara, satelita, sporih i brzih,
toplotnih, IC i ostalih kamera.
Svaka od strana vrlo jasno je rekla da 'to' nije wihovo i da
nemaju pojma ~ije je. Kada su sve sabrali 'to' nije bilo ni~ije pa, po
~istoj logini, ne bi ni trebalo da postoji ali, o~ito, jeste. Dakle,
saberi-oduzmi, 'to' je bilo ne{to izvan ovog sveta, {to bi se reklo -
lete}i tawir. Na pomiwawe poznatog termina svim politi~arima i
generalima je kliknulo u tikvama i klimnuli su glavom zna~ajno tipa
'znao sam ja da su sve vreme lagali'.
Ali, to ozarewe nije re{avalo prob lem; {ta uraditi sa ta -
wirom?
Ne moè se tek tako ostaviti da visi nasred mora.
Ko zna ko je unutra i kakve su u namere?
Itd, itd...
Momentalno su zazvr~ali telefoni u sobama davno penzio -
nisanih funkcionera, koje su wihovi naslednici naprasno èleli da
upitaju gde se nalaze oni planovi za odbranu od vanzemaqaca, oni {to
su prilikom svakog spremawa sefova sklawani sa vi{qe na niù
policu sve dok nisu odatle izba~eni i nestali u nepreglednom nizu
dosijea i fascikli. Po{to su ti stari, ve} zaboravqeni qudi, uglav -
nom bili nagluvi, ubrzo su prema wihovim ku}ama jurile naoruàne
patrole bezbedwaka i specijalaca sa zadatkom da ih izvuku iz kreveta
i dovezu do {tabova za vanredne prilike u kojima su se nervozno
{etali politi~ari u smokinzima i sa konfetama u kosi i generali sa
nakrivo zakop~anim mundirima.
Ali, jo{ dok je tekla akcija prikupqawa stare garde na licu
mesta, mestu H, pojavili su se nezvani gosti - mediji. Nije se moglo
saznati ko im je {apnuo va`nu vest no, vrlo brzo se uvidelo da pris -
tiù u takvom broju da ih je, za tren oka, bilo vi{e nego svih koji su na
lice mesta do{li po slu`benom zadatku. Prenosi su, naravno, odmah
krenuli i sve stanice {irom sveta prekinule su prazni~no veseqe
izve{tajima o lete}em tawiru.
Tako je tajnost ~itavog de{avawa propala na nezadovoqstvo
nadle`nih.
Slede}ih 48 sati nije se desilo apsolutno ni{ta: tawir je bio
gde je, vojske pod zastavom UN uspostavile su koridor oko wega,
planovi za odbranu nisu na|eni i niko nije imao pojma {ta da se radi.
Nisu znali ni zadrigli profesori, fanatici, ufolozi i sli~ni
tipovi koji su popuwavli sav medijski prostor i vreme.
Pro{lo je jo{ 48 sati bez ikakvih promena i svet je postao
pomalo zamoren. Vest koja to vi{e nije klizila je sa udarnih mesta na
prostore rezervisane za standardne uvek aktuelne ali mlake teme:
87
PROZA
prenaseqenost, glad, istro{enost prirodnih resursa, ozonske rupe,
globalno zagrevawe itd. Kabineti i {tabovi su se, sa svoje strane,
malo povratili i po~eli da prave kakve-takve planove. Op{ti
zakqu~ak bio je da 'ako ve} nisu napali to i ne}e ako ne budu izazvani'
i da }e, pre ili kasnije, do}i do nekih pregovora. Zato je vaqalo
napraviti adekvatne delegacije, najpre na nivou UN a onda na
nivoima super-sile, super-pakta pa zajednica i, kona~no, pojedinih
zemaqa. Spiskovi odabranih bili su beskrajni kao i kombinacije
sastava delegacija. Kraja nisu imali ni sastanci na kojima se o ovim
pitawima diskutovalo. Mnogi u~esnici izno{eni su sa sednica jer bi
kolabirali od iscrpqenosti. Ipak, ~inilo se da se po ovom pitawu
napreduje. Gde, to ve} niko nije znao.
I, tako, {ta da vam kaèm, svi su imali nekakve zanimacije oko
tawira pa je ~itava pri~a u{la u nekakvu rutinu koja se kotrqala
lagano i bez ikakvih najava promene.
Ali, stanovnici tawira nisu tako mislili i, ta~no 15 dana od
dana wegove pojave, sve zemaqske javne i tajne ra dio i TV frek -
vencije, zauzete su porukom na ~istom engleskom. Wen sadràj
sa~iwavao je spisak 27.691 imena i uputstvo da svo pomenuti za 15
dana, ta~no u podne po Grini~u, budu na splavu koji }e se nalaziti
ta~no ispod tawira. Obave{tewe je emitovano 24 sata bez prestanka a
potom su frekvencije oslobo|ene za uobi~ajene poruke.
Usledilo je ponavqawe prizora vi|enih za novu godinu. Poli -
ti~ari i vojske su se dogovarali a novinara i wihovi sagovornici
prepirali o zna~ewu onoga {to je ceo svet video.
U roku od 3 sata otkrivena je tajna spisaka: svi sa wega bili su
pisci i to pisci nau~ne fantastike. Neki su bili sveop{te poznati
za druge su znali samo fanati~ni poznavaoci ànra. Najvi{e ih je
bilo iz SAD pa iz zemaqa za koje se zna da imaju tu produkciju ali je
bilo pisaca iz zabiti za koje je op{te uverewe bilo da tamo nema
pismenih qudi a kamoli i onih koji pi{u. Kako bilo da bilo, spisak je
bio poznat i ultimativan tako da nije bilo mogu}nosti da se neko doda
ili obri{e.
Prvi koji su se pobunili bili su politi~ari. Vri{tali su u
glas: {ta je ovo, ko to predstavqa najve}e, najmo}nije zemqe? Kakvi,
bre, pisci? Pa to je banda nepouzdanih, umi{qenih, neprakti~nih
tupaxija kojima se ne smeju poveriti na ~uvawe ni dve nacrtane ovce a
kamoli sudbina dràva, naroda, ~itavog ~ove~anstva.
Vojska i ostatak establi{menta podràvao je ovaj pravedni
gnev.
Drugi po redu pobuwenih bili su fanovi i kwièvni kri -
ti~ari. Vri{tali su: ko je to stavio ovog a obrisao onoga pisca?
Kakvi su to kriterijumi?
88
Mada su se razli~iti tabori qubiteqa i teoreti~ara, potpo -
magani izdava~kim lobijima, èstoko me|usobno krvili, jedinstven
stav je bio da spisak nije dobar iz bezbroj razloga i da bi morao biti
revidiran.
Kako je vreme proticalo i nije se obaziralo na sve primedbe,
ba{ kao i lete}i tawir utonuo upotpunu ti{inu, nije bilo druge nego
da se dràve u kojima ìve pisci (~ija su se dela, naravno, odmah
na{la na listama bestselera) angaùju po pitawu wihove pripreme za
sastanak. To je podrazumevalo duge, poverqive razgovore sa slu`bama
bezbednosti koje su imale nameru da od wih brzopotezno stvore
{pijune u slu`bi op{te stvari. Rezultati nisu bili zadovoqavaju}i
jer su pisci individualisti, zagubqeni u svojim neprakti~nim sveto -
vima, samoqubivi, nam}orasti ili ~iste tupaxije.
Sve u svemu, uradilo se {ta je moglo i zakazanog dana, u zoru, na
ogromnom pontonu istovarivani su buquci pisaca. Svako je, po
sopstvenoj voqi (jer je poku{aj unifikovawa propao), nosio prtqag
za koji je mislio da mu treba. Bilo je tu ogromnih kofera u kojima su
sme{tani garderoba, hrana, pi}e i prenosivi kompjuteri, malih
torbica sa fla{om o{trog pi}a, sveskama i olovkom ali i potpuno
praznih ruku. Na sredini pontona bilo je postavqena bina pred -
vi|ena da se na wu popne pisac koji }e predvoditi ostale i odatle
rukovodi de{avawima. Naravno, nezvani~no su, izme|u vlada vo|eni
pregovori i napravqeni kompromisi po pitawu li~nosti koja }e
predvoditi pisce, i izbor je pao na Artura Klarka jer je najugledniji
a ima i vojni~kog iskustva. Me|utim, stvar je propala jer su okupqeni
pisci pokazali ve}i interes za sadràj lan~-paketa koje su primili
prilikom iskrcavawa nego za slaba{ne i ne naro~ito agilne Klar -
kove pozive. Tako se ~ekawe svelo na gluvarewe pisaca, wihovo
grupisawe i op{tu neorganizovanost, {to je izlu|ivalo dràvno -
-vojne stru~wake koji su to posmatrali sa obli`wih brodova i, preko
satelita, u svojim kabinetima.
Ta~no u podne otvorila su se vrata na trbuhu lete}eg tawira i
odatle je na pisce pala mle~na svetlost. Ubrzo su oni (telesno) lak{i
po~eli da lebde i uzdiù se prema brodu. Za wima su krenuli i oni
kabastiji. Sav prtqag, ambalaà i otpaci ostali su na pontonu. Kada
je i posledwi pisac ulebdeo u tawir, vrata su se zatvorila i utopila u
oplatu tawira.
Pro{lo je 16 sati neizvesnosti pre nego {to su pisci vra}eni
na ponton a zatim sme{teni u karantin u kome su trebali biti pos -
matrani i podvrgnuti ispitivawima. Ali, sva strka oko ovog posla
bila je prekinuta uzvikom koji je utvrdio da lete}eg tawira vi{e
nema. Pregledavawem snimaka utvr|eno je da je tawir u jednom tre -
nutku bio tamo a u slede}em netragom nestao.
89
PROZA
Dvostruka senzacija naterala je penu na usta novinara ali i
vojsci i dràvnim vrhu{kama. Ma koliko se oni gr~ili i be~ili,
tawira vi{e nije bilo i tu se ni{ta nije moglo.
Preostali su samo pisci i sve snage su usmerene na wih.
Sabirawem utvr|eno je nedostaje 186 pisaca na ~elu ba{ sa
Klarkom. Niko nije znao {ta je sa wim ali je izvesno da iz tawira nije
iza{ao.
Svi vra}eni pisci telesno su bili onoliko zdravi koliko su to
bili pre odlaska.
Wihove pri~e, date posle vi{estrukih saslu{awa, pri punoj
svesti ili u hipnozi, slagale su se u svim biitnim detaqima. Nesla -
gawa su tuma~ena kao rezultat mesta na kome se pojedinac nalazio,
wegovog uzbu|ewa, zainteresovanosti i sli~nih indivi dualnih
ograni~ewa.
Ali, ono u ~emu su se svi slagali bilo je slede}e:
Kada su ponovo osetili tvrdo pod nogama mnogi pisci su pali na
pod i zagrlili ga. Drugima se naglo pripi{kilo pa su to obavili tamo
gde su se zatekli jer prostorija u kojoj su bili nije imala vidqive
zidove kao ni plafon. Svetlo je bilo jasno ali kao da je bledelo i
gasilo se odmah iza posledwih qudi. Deo pisaca zbio se u grupu dok su
ostali stajali izdvojeno a bilo je i onih koji su krenuli da istraùju
mesto na koje su stigli. Uglavnom, vazduha je bilo, gravitacija je
funkcionisala, umereni odjeci su umnoàvali retke glasove. Posle
nekog vremena, a postoje neslagawa o tome koliko je to bilo jer su svi
ru~ni i xepni satovi stali, svi su osetili neko golicawe po glavi a
kosa im se poletela u vis kao naelektrisana (naravno, onima koji su
kosu jo{ imali). Potom su svi za~uli glas koji im se obratio. Da li je
taj glas zaista postojao ili ga je svako ~uo u svojoj glavi nije najjasnije
ali je sigurno da ga je svakome govorio na jeziku kojim se naj~e{}e
sluì.
Ono {to su svi ~uli bilo je da su na intergalakti~kom brodu
koji sakupqa pisce nau~ne fantastike sa raznih svetova i vozi ih na
planetu, ~ije je ime bilo nemogu}e izgovoriti (osim, pribli`no, kao
'kmqkrrp{}krrw'), gde se odràva Svegalaksijska konvencija nau~ne
fantastike. Ovo je prvi put da se pose}uje i ova zabita planeta i to
zahvaquju}i tome {to je tema glavnog skupa na konvenciji 'Stvara -
la{tvo na temu kontakata sa drugim oblicima ìvota u marginalnim
galakti~kim kracima'.
Pisci nisu stigli ni da pisnu, osim da se me|usobno pogledaju
izbe~enim o~ima a glas je nastavio da im pri~a: ali, ne mogu svi da idu
na konvenciju, posebno ne oni koji se sa predmetnom temom sprdaju.
âk {ta vi{e, jedinstveni je stav organizacionog odbora konvencije
da se mora stati na kraj vulgarizovawu i zloupotrebama ove teme {to
90
}e biti odmah u~iweno. I, ~ulo se jedno 'cap', mnogim od pisaca oko
glave se stvorio plavi~asti balon. Ova preventivna za{tita, objas -
nio je glas uàsnutim qudima, onima sa i onima bez balona, deluje
tako {to proizvodi elektri~ne {okove koji bri{u sve ideje koje se
sprdaju na temu kontakata sa drugim oblicima ìvota. Pisac biva
najpre malkice pecnut, tek da se okane gluposti, a ako nastavi desi}e
mu se mnogo gori udari. Balon se ne moè ukloniti i doìvotan je.
Dakle, tako je re{en ovaj prob lem, zakqu~i glas. Prelazimo na
slede}e pitawe: ko od onih bez balona je spreman da po|e na kon -
venciju. Oni mogu da se upute prema vratima koja su se pojavila malo
daqe od grupe.
Nad dotada{wi tajac spustio se duboki muk.
înilo se da su mnogi hteli da pitaju pone{to, verovatno o
putu, boravku tamo (gde god da je to) i povratku ali nije bilo nikoga
kome bi se pitawa uputila. Sve se, dakle, svodili na odluku: ostajem
ili idem pa {ta bude. Za~udo, nije potrajalo dugo a u grupi je po~elo
kome{awe {to je zna~ilo da se neki guraju da do|u do vrata. Nije ih
bilo puno ali ih je bilo. Svi su otvarali i zatvarali vrata za sobom.
Kada su vrata ve} duè ostala nedirnuta, glas se zahvalio svima
i najavio da }e biti vra}eni nazad kao i da }e brod svratiti na ovu
planetu i pre slede}e konvencije. Pisci nisu mogli da ne zapaze da
nije bilo re~i o povratku onih koji su oti{li. Zatim je svetlo
postalo mle~no, pod se otvorio i buquk spisateqa bupnuo je nazad na
platformu gde su ih ~ekali doktori i islednici za unakrsna
ispitivawa.
Naknadnim sagledavawem spiskova utvr|eno je da su, osim Klar -
ka, oti{li: matori Vonegat i Bredberi, Zelazni, Dilejni, jedan od
bra}e Strugacki, Le Gvinova, Balard, pa Silverberg, Lem, Ster ling,
Svonvik, Larionova, Pjer Bul, jo{ neki Rusi, Nemci, Japanci,
Francuzi, [panci i, neverovano ali istinito, jedan Srbin.
Koliko znam, ni jedan se od wih nije vratio. Da li su zaàlili
{to su oti{li ne znam ali znam da su neki, koji {to su ostali, za -
àlili {to nisu oti{li. S druge strane, niko od onih {to su dobili
balone, (koji se nisu videli ni na jednom skeneru) nije vi{e napisao
ni jednu jedinu re~ ne èle}i da rizikuje koji {ok. Ova apstinencija
dobro je ~inila nau~noj fantastici. Ni novostasali pisci nisu se
vi{e poigravali vanzemaqcima jer niko nije znao kada }e lete}i
tawir ponovo da osvane i pokupi pisce. Dakle, stvari su se uozbiqile
i - propale. Jer, gomila ~italaca je traìla puca~ine i jurwave po
Univerzumu a to vi{e niko nije smeo da im ponudi. Stari naslovi su
se izan|ali, novih nije bilo i tako je propala ona prava nau~na
fantastika. Ostale su ozbiqne kwige koje retko ko ~ita.
91
PROZA
Naravno, glavna caka je bila i ostala u nepostoje}em odgovoru
na pitawe: kako su oni iz tawira znali ko {ta pi{e? I to svuda na
svetu? Nisu sve pri~e i romani ekranizovani pa emitovani na TV
programima pa onda, znate ve}, otputovali u svemir i stigli tamo gde
treba. Niti su sve pri~e i romani pretvoreni u ra dio drame ili ve}
ne{to elektronsko {to se emituje. A oni su ipak znali za sve.
Kop~ate?
Neko, ma ne neko nego buquk, armije, morao je da se razmili po
Zemqi, da gleda i slu{a, skupqa i ~ita kwige i ~asopise a onda
podnosi izve{taje vi{oj komandi.
A mi o tome pojma nismo imali nego smo se zezali sa raznim in -
va zijama malih zelenih buqookih, ili ~udovi{ta i drugim kere -
fekama.
Kad ono, nije nego, oni ve} stigli i vredno rade.
Da su hteli mogli su da nas razbucaju kao pili}e.
Ili da se uvuku u sve vojne i civilne vlasti. U stvari, ko kaè da
nisu?
Naravno, oni i daqe prate {ta se de{ava tako da nema sprdawa.
Ozbiqne stvari su u igri sa momcima koji ne zabu{avaju.
I, to bi bilo ta pri~a o propasti nau~ne fantastike.
A kako ja sve to znam?
Pa i ja sam bio tamo. I nisam od tada, ~itavih 50 godina, napisao
ni re~. Bacio sam se na krimi}e i kaubojce a kad za{kripi, bogami i
qubi}e.
Me|utim, da vam pravo kaèm, jako ~esto sam se pitao {ta je
bilo iza onih vrata.
Ali, {ta je bilo bilo je...
92
Dejan Stojiqkovi}
IZA BREGA
Zamire dan nad Radan planinom i svet gubi svoju boju, svetlost i
smisao. Tone u mrak iz koga }e se ponovo roditi, druga~iji i isti,
nestaje u sutonu da bi se opet rodio iz svitawa, promewen i nanovo
ìv.
Vojvoda Ivan Kosan~i} stoji na vrhu svoje kule o~iju zanetih u
taj suton, u pro~eqe na kome se me{aju boje: modra i crvena, mrka i
ùta, naranxasta i zlatna... Ne moè da odvoji pogled od tog prizora
koji mu u du{i budi neku toplu, prijatnu jezu. Dobro zna, negde iza tog
brega uz koji se lagano uspiwe sumrak i iz ~ijih }e nedara kroz koji
sat isko~iti beli, okrugli Mesec, leì svet koje wegove o~i nikada
ne}e videti, neslu}ene daqine, bespu}a i gradovi od mermera i svile.
Ali, kao da se ~itav taj svet, dalek i nestvaran, skupio odmah tu, iza
jednog srpskog brega, kao da se smawio, zbio u jedan modri sun~evi
zrak, jednu kap vode bistru kao de~ija suza i ~eka ne~ije obnevidele
o~i i ne~ije èdne, ispucale usne. Mo`da ba{ wegove.
"Gospodaru..."
Ivan ustade sa bedema na kome je dotad sedeo, sluga Radoslav koji
je stajao samo na par koraka iza wega promrmqa:
"Ve~era je na stolu."
Zatim uz blagi naklon nestade ne~ujno u polutami hodnika.
Kosan~i} baci posledwi pogled ka umiru}em Suncu i krenu za wim.
Odaja u kojoj se obreo po svojoj unutra{wosti je vi{e li~ila na
skromnu mona{ku }eliju nego na prebivali{te jednog velmoè. Ma -
sivni sto bio je u wenoj sredini, na wemu poludogorela sve}a, pehar
napuwen vinom, par~e poga~e i zdela sa vo}em. On podiè pehar i otpi
nekoliko gutqaja. Ukus u ustima bio je bakren i opor, poput krvi.
"Radoslave?"
Senka u dovratku se pomeri.
93
PROZA
94
"Ovde sam, gospodaru."
Ivan je stajao okrenut le|ima svom slugi, nepomi~an i
zami{qen.
"[ta èli{?"
"@elim ne{to da ti kaèm... Do{ao je glas iz sela..."
"Kakav glas?"
"Zao glas, gospodaru."
"Zao, kaè{? Jesu li Agarajni opet probili granicu? Ili
mo` da oni Anastasovi razbojnici nanovo prave zasede po drumovima?
Kad ga Toplica bude uhvatio u pqa~ki i paqevini, tupim noèm }e
koù sa le|a da mu skida."
"Nije to, gospodaru...", Radoslavov glas bio je gorak poput vina
koje mu je sipao u pehar.
Kosan~i} se okrenu i pogleda ga.
Senka u dovratku imala je samo o~i.
"Nego {ta je, Radoslave?"
"\ur|ija je mrtva", gotovo da pro{apta sluga.
Kosan~i} otpi jo{ jedan gutqaj iz pehara.
U mislima mu zaigra slika jedre, crvenokose lepotice, k}eri
jedne udove iz sela. Pre ne{to mawe od godinu dana, wen ìvot je bio o
koncu, ali se konac taj tada nije prekinuo. Sve {to se potom desilo
bilo je ne{to ~ega se vojvoda nerado se}a, i o ~emu nerado govori.
Ipak, se}awa vasrksnu{e poput gre{noga Lazara, a zidovi vremena
postado{e tanki i providni. Kroz wih, mogao je da vidi istu ovu odaju,
i omawu ènu, kudeqnicu u poodmaklim godinama, kako stoji pred
wim, svojim gospodarem, oborene glave i pogleda uprtog u pod.
"Donesi mi drugo vino, Radoslave", re~e Kosan~i} slugi, dozi -
vaju}i ga iz pro{losti.
"Ovo je pomalo... gorko."
"[ta mogu da u~inim za tebe, majko?", upitao je tog prohladnog
jeseweg dana ènu koja je stajala pred wim, trude}i se da u glasu nema
one uobi~ajene, plemi}ke strogo}e.
"Gospodaru, k}er mi je bolesna..." rekla je \ur|ijina mati
poluglasno, gotovo {apatom, lome}i ùqevite prste. "Evo, ve} sedam
dana leì u groznici, kaù da joj spasa nema, i popa Milutina su ve}
pozvali da je pri~esti... Ali ja je nedam, gospodaru, ja sam je rodila, ja
sam je othranila i samo ja znam kad }e dete pod zemqu da mi ode... Nije
ona mrtva dok god ìvi nada u meni."
"Nada je varqiva stvar, majko, kako mogu da ti pomognem?"
@ena uzdahnu duboko.
"Ja sam, gospodaru, do{la da od tebe i{tem tvoj Zmajevac."
95
PROZA
"Moj Zmajevac?"
Pogledao ju je preneraèno, ta mala, radom i ra|awem satrvena
ènica traìla je ne{to nemogu}e. Ne{to {to bi mogla da mu uzme
samo iz mrtve ruke.
Wegov ma~.
Par trenutaka nije mogao da se sabere od iznena|ewa, samo je
gledao u wu dok je govorila daqe:
"Da, gospodaru, Zmajevac kojim si letos na Plo~niku
1)
odsekao
glavu Jusuf-Pa{i."
"Ali {ta }e{ ~initi sa mojim ma~em, pobogu èno? Tvojoj k}eri
je potreban vidar, mogu poslati slugu u Prokupqe, po Uro{a
Glasi~anina, on je dobar..."
"Ne...", odmahnula je glavom sa nekom bolnom samouvereno{}u.
"Wen ìvot je u Bo`jim rukama. Nema te qudske sile koja woj sad
moè pomo}i, niko mi ne moè vratiti k}er iz naru~ja |avoqeg, ni
vidar, ni pop, niti bilo koji ~ovek na svetu..."
"Nego }e ti moj Zmajevac povratiti k}er iz groznice? Ne bu -
dali, staramajko. Kad god sam ga potegao iz korica uvek je to bilo da bi
nekog poslao u smrt... Ne da je iz we vratim."
"Gospodaru, ovog puta, mnim, moè da bude druga~ije..."
"Druga~ije? Kaè{ da je ìvot tvoje k}eri u Bo`jim rukama,
onda se Wemu i obrati. Ako ti molitve budu iskrene a vera tvrda,
izle~i}e ti k}er."
"îtavog ìvota moje su molitve bile iskrene gospodaru, a vera
tvrda kao kamen. Pa mi je mladoj Bog uzeo ~oveka... A o koncu }e mi
uzeti i k}er."
"Petra{in je poginuo brane}i sa mojim ocem Hrista od Isma -
il}ana."
Na pomen imena svog pokojnog muà, pronijara poginulog pre
puno godina u jednom obra~unu sa turskom izvidnicom, èna po prvi
put podiè pogled koji je svo vreme bio uprt u pod. Ivan tada oseti
ne{to kao talas nelagode. Gledale su ga, ~inilo mu se dugo, te tamne,
tugom zamu}ene o~i, traè}i tra~ak samilosti. Na kraju, èna je
stisnuv{i zube, poluglasno prormqala:
"Ne{to mnim vojvodo, da je on ipak poginuo brane}i Lazareve
riznice."
Kosan~i} ustade, isprva vi{e zbuwen nego potresen, pritom
slu~ajno rukom zaka~i dopola ispijeni pehar koji se prevrnu i proli
crveno prizrensko vino po stolu i podu.
Kapi guste, tamne te~nosti obli{e goli kamen, poput krvi.
"Radoslave...", glas mu je bio hladan i ravan.
"Da, gospodaru?"
"Izvedi je napoqe."
96
"Ali, gospodaru..."
"ûo si me, slugo. Daj joj ne{to hrane, be{kota
2)
i vina da po -
nese... I one romejske
3)
lekarije iz mojih odaja. I neka je neko isprati
u selo."
Radoslav bez re~i pri|e èni i izvede je iz odaje. Kosan~i} nasu
sebi vina u prazan pehar i stade kraj prozora sa kog su se videli
okolni bregovi. Gledao je neko vreme u nebo na kome je jesen obojila
oblake turobnim sivilom. Sluga je u{ao u odaju malo kasnije i stao na
nekoliko koraka od wega. Nije prozborio ni re~i, ~ekao je da se
gospodar wemu prvi obrati.
"[ta ona to ho}e da u~ini sa mojim ma~em, Radoslave?", upita ga
Kosan~i} nakon {to je otpio malo vina.
"Rekla ti je, gospodaru... Da izle~i k}er od groznice."
"Zna{ {ta te pitam, Radoslave. Groznicu le~e vidari leka -
rijama i popovi molitvama. Kakvu to bezbo`nu stvar ho}e da u~ini
ova o~ajna èna?"
Radoslav malo po}uta, kao da ho}e da skupi hrabrost za ono {to
je naumio da kaè.
"Postoji...", zapo~e sluga glasom koji je istovremeno odavao stid
i skru{enost. "Postoji obred... Sa ma~em kojim je nekom oduzet ìvot.
On se stavqa pod glavu bolesniku, da tamo preno}i sa wim. U cik zore,
neki od roditeqa odlazi do izvora... I donosi vr~ studene vode kojim
se pere o{trica ma~a. Tom istom vodom napoje bolesnika i..."
"I on slede}eg jutra ustaje iz svoje samrtni~ke posteqe, kao da
nikad i nije bio bolestan?", dovr{i Kosan~i} umesto wega.
"Tako je, gospodaru."
Kosan~i} ga pogleda ali sluga ne uzvrati pogled, ba{ kao i
\ur|ijina mati malopre, zurio je u pod.
"Upamti, Radoslave.. I ovo ti ne govorim kao gospodar slugi, ve}
kao {to bi sin ocu... Zaboravi na to {ta si imao sa Petra{inovom
udovicom. âk i da \ur|ija jeste tvoja k}i, wen ìvot je sada u Bo`jim
rukama. I bi}e onako kako On zapovedi, a ne kako se meni i tebi ho}e."
Sluga Radoslav nekako smognu snage da pogleda gospodara u o~i.
Iako je sada bio na sredini odaje odmah pored stola, obasjan plamenom
sve}e, i daqe je izgledao krhko i nestvarno kao senka.
"Kako da zaboravim, gospodaru?", zavapio je poluglasno. "Ona je
meso mog mesa, kost moje kosti..."
"I te }e kosti, moj Radoslave, gavrani da raznesu. Ba{ kao {to
}e moje ili tvoje. Ne znam samo, kada bude do{lo do sudweg ~asa, {ta
}e nam biti boqe... Da li da preteknemo ili da po~inemo? Ti si
u~inio {ta ti se moglo... I {ta ti se dalo. Ne traì vi{e od toga.
Mo`da }e{ da zaàli{."
97
PROZA
Radoslav ponovo obori u glavu, povu~e se par koraka nazad i
stopi se sa tamom hodnika.
Malo zatim, Kosan~i}u se u~ini kako neko tihim, jedva ~ujnim
glasom progovara.
"Ja sam ve} zaàlio..."
Sutradan, u osvit zore, vojvoda Ivan Kosan~i} ustao je ranije
nego obi~no. Ne obedav{i, oti{ao je do odaje u kojoj mu stoji ratna
oprema. Bio je re{en da sa nekolicinom svojih vojnika odja{e drumom
prema granici sa Brankovi}evim zemqama i proveri koliko je
sigurna od pqa~ka{a i odmetnika. Obukao je lanenu ko{uqu i preko
we pancirni prsluk sa~iwen od metalnih kari~ica. Preko wega
navukao azdiju od bagrenice
4)
boje krvi na kojoj je belim i zlatnim
koncem bio izvezen zmaj sa ra{irenim krilima. Skinuo je najboqe
kopqe sa zida, luk i tobolac sa strelama a uz desni bok pripasao dugi
borbeni no`. Za razliku od ve}ine Lazarevih vitezova, retko je nosio
{tit. Bio je nadaleko ~uven po svojoj brzini i neobi~nom na~inu
borewa, istovremenom kori{}ewu dugog noà i ma~a.
Na kraju, kada se ogrnuo dugim, skerletnim ogrta~em, pri{ao je
do isto~nog zida odaje gde je ispod ikone svetih ratnika Mihaila,
Dimitrija, \or|a, Teodora i Merkurija stajao veliki sanduk od
hrasto vine. Podigao je poklopac i dah mu je za tren zapeo u grudima.
"Zmajevac...", pro{aptao je tiho zure}i u prazno dno.
Sluga Radoslav postavqao je jutarwi obed na sto zastrt iz -
vezenim stoqwakom. Nekoliko zdela sa vo}em i povr}em, dobro
usoqenu, pe~enu ribu sa zeqem, nekoliko koluta starog vla{kog sira,
hleb od suraìce
5)
, jedan vr~ crvenog vina i drugi, sa hladnom vodom
iz kladenca. Ba{ u trenutku kada je pri vrhu trpeze, gde gospodar
Ivan uvek sedi kada obeduje, stavqao srebrni tawir i pozla}en pehar
sa ugraviranim grbom Kosan~i}a, vojvoda je stupio u odaju.
Radoslav mu uzvrati jedan ravnodu{ni pogled i sa leve i desne
strane tawira postavi posrebrenu ka{iku, istu takvu viqu{ku i
no`.
"Odve{}e{ me sada, Radoslave, \ur|ijinoj ku}i...", re~e Kosan -
~i} hladnim i odmerenim glasom, koji je u sebi sadrào pretwu i
potisnut bes. "I vrati}e{ mi moj Zmajevac."
Zatim je pri{ao stolu i otpio malo sveè vode iz vr~a.
"Ako budem dobre voqe...", glas mu je bio jo{ hladniji, poput vode
iz dubokog zdenca. "Mo`da ti wime ne}u odse}i ruku do ramena."
98
Kasnije tog jutra, stajao je pred neuglednim sebarskim ku -
}erkom. Sluga Radoslav, pomalo pogrbqen u stidu i sramoti, bio je i
daqe tiha i ne~ujna senka. Nije ni davao glasa od sebe, gotovo i da nije
disao. Kosan~i} jo{ uvek nije mogao da veruje kako mu je ~ovek kojeg je
poznavao ~itavog ìvota kri{om ukrao najve}u dragocenost koju ima.
Radoslav je bio jedan od retkih koji su znali da Zmajevac nije obi~an
ma~ i da ruka koja ga je iskovala nije qudska. Samim tim, wegov greh
bio je jo{ ve}i. Stoga ni Kosan~i} nije znao {ta je teè oprostiti, to
{to ga je na prevaru izneo iz odaja ili to {to ga je dao jednoj ubogoj
kudeqnici.
Vrata sebarske ku}e su se tada otvorila, ali umesto ostarele
mati u àlosti na wima se pojavila zanosna lepotica u tankoj lanenoj
haqini. Kosan~i} se i danas sa ose}awem stida se}a kako mu je tog
trena zastao dah od pogleda na \ur|ijino vitko telo. Napravila je
jo{ korak ili dva i stala bosim nogama u blato ispred wega. Podigla
je ruke u jednom be{umnom pokretu drè}i ~vrsto dugi ma~ u dragu -
qima opto~enim koricama.
"Evo, gospodaru...", pro{aptala je glasom koji je istovremeno
podse}ao na ùbor potoka i {um vetra u vrbaku. "Evo, tvog ma~a. On
me je vratio iz smrti. A ti budi pravedan sudija... Pa ako ti se htedne...
Vrati me nazad."
Kosan~i} prihvati ma~ jo{ uvek ne skidaju}i pogled sa wenog
lepog lica.
"Moje se srce raduje {to te vidim takvu \ur|ija", re~e pomalo
zbuweno.
"Tvoje srce krije tajne koje ni sam ne sluti{, gospodaru...", re~e
\ur|ija, pri|e mu, kleknu na kolena i poqubi ga u ruku.
Ivan se oseti nelagodno {to mu zahvalnost iskazuje na takav
na~in ali ipak ne re~e ni{ta.
\ur|ija ustade i pogleda ga pravo u o~i.
Slapovi bakreno crvene kose slivali su joj se na gola ramena.
Te purpurne reke povezivale su nekom tajnom ve{tinom ono {to
je bilo i ono {to jeste. U jednom trenu, pro{lost po~e da kopni pred
vojvodom od Kosanice, tamne odaje vremena proguta{e \ur|ijine o~i
i svet oko wih i iza wih. Kao kroz hu~e}i vrtlog, izroni polutama
memqivog sebarskog ku}erka...

Ba{ kao i tog {krtim suncem obasjanog dana kada se \ur|ija
ponovo rodila, Ivan je i sada, gotovo jedno leto kasnije, nemo zurio u
pramenove duge crvene kose koji su bili rasuti po posteqi oko wenog
~ak i u smrti beskrajno lepog lica.
Svud oko wega ~uo se lelek èna. Najglasnija me|u wima,
\ur|ijina mati, lica izobli~enog od bola, jecala je otegnuto i
99
PROZA
nerazgovetno i taj jetki, iskristalisani o~aj u wenom glasu zabadao
mu se u srce poput noà bru{enog dijamantima. \ur|ija je leàla
pred wim u svojoj devstveni~koj posteqi, pored ogwi{ta, na slami
zastrtoj asurom i prostirkom od kozije vune. Beìvotna i nema, o~iju
uprtih ka tavanici u neki samo woj znan prizor, usana bledih, u
~udnom, jedva vidqivom gr~u, kao da je na wima zauvek ostala neka
nikad izgovorena re~.
"Kako se to desilo?", upita Kosan~i} oporim glasom.
"Obesila se...", pro{apta Radoslav iza wegovih le|a, glasom koji
je vi{e li~io na bolan jecaj. "Samo {to su je skinuli s konopca..."
"Za{to?"
"Hteli su da je udaju za Pavla, sina tvog kowu{ara..."
"Wu? Za kowu{ara? Posledwi put kada sam je video... Do{la je
da mi i{te Bdinski zbornik
6)
na ~itawe."
"Majka je mislila da }e je tako dobro udomiti. Bili su mnogo...
siroma{ni."
"\ur|ija je bila jedino pismeno devoj~e u selu. Vaqda je vaqala
za ne{to boqe?"
"Vaqala je gospodaru... Ali nikog nije bilo briga za to."
"Sahranite je...", re~e Kosan~i} suvo i iza|e iz sebarskog
ku}erka pravo me|u gomilu koja je stajala napoqu i zurila u wega
o~ima punim neke zloslutne radoznalosti. Zastade i dobro osmotri
sve te qude.
Iz gomile se izdvoji seoski sve{tenik otac Milutin i pri|e
mu.
"Vojvodo..."
"Kaì, pope."
Otac Milutin za}uta za tren, nije voleo kad ga neko tako
oslovqava, bez du`nog po{tovawa, makar to bio i Lazarev vojvoda.
Naro~ito mu se nije svi|alo to {to Kosan~i}, za razliku od ve}ine
plemi}a, uvek ima svoje mi{qewe o stvarima koje se ti~u spasewa
du{e.
"Ja ne}u da opevam \ur|iju, vojvodo...", nastavi malo odlu~nijim
glasom.
"Ne}e{ ili ne moè{, pope?"
"I sam zna{ {ta kaù svete kwige..."
"Zna~i da ne moè{, pope... "
"Ona je digla ruku na sebe. To je najve}i greh."
"Ni{ta mawi od onih koje svi mi ~inimo skoro svakog dana,
pope."
"O na{im grehovima, vojvodo, kad nam do|e Sudwi ~as, a o
\ur|ijinim moramo sada... Kao {to rekoh, ja ne}u da joj drìm
opelo..."
100
"Onda nemoj, pope... Sve to, ionako, ide na tvoju du{u."
Kosan~i} stupi kroz masu nameran da se vrati u svoje odaje, kada
se Otac Milutin opet oglasi.
"Ja ne sporim ni tvoje vojvodstvo, ni tvoje gospodstvo, ni tvoje
juna{tvo, gospodaru...", glas mu je bio gorak i zajedqiv. "Ali se pitam
moè{ li se krstom oseniti i hlebom pri~estiti, dok god nosi{ tu
peksijansku
7)
stvar o pojasu..."
Kosan~i} zastade. Dobro osmotri seoskog sve{tenika koji se po
ko zna koji put drznuo da mu se na takav na~in obra}a.
"Boqe bi ti bilo da skrati{ taj jezik, pope...", re~e i dodirnu
rukom korice ma~a. "Da ti ga ovom peskijanskom stvari ne bih
odsekao."
Rekav{i to, Kosan~i} se okrenu i po|e ka svojoj kuli, negde iza
wegovih ramena, gubili su se obrisi sutona crvenog poput \ur|ijine
kose.
\ur|ija je sahrawena istog dana na jednom proplanku iza brega
koji je delio naseqe od guste hrastove {ume. Na sveù humku pop
Milutin bacio je gomilicu sitnog kamewa, da otera uroke i umiri
savest. I da spre~i stvari o kojima su mu pri~ali wegovi stari. Qudi
znaju i pamte. Isti ti qudi kaù da duhovi onih koji su digli ruku na
sebe ponekad umeju da budu nemirni. I vaqa ih dràti podaqe od
praga, ogwi{ta i kolevke. A vreme }e u~initi svoje. Kada prote~e
dovoqno vode Kosanicom, kada gora nekoliko puta presvu~e svoje
zeleno i zlatno ruho, i kada qudsko pam}ewe, porozno i nesigurno,
izbri{e svaku gre{nu misao na nesre}nu \ur|iju, ona }e umreti po
drugi put. Ali tada }e to biti zauvek. Jedino }e zemqa da pamti, ali je
to pam}ewe nemo, bez sluha, govora i utehe, nemo kao grob bez znaka i
belega. \ur|ijin grob.
Bilo je ta~no ~etrdeset dana posle \ur|ijinog ukopavawa, u
suton, Ivan Kosan~i} je kle~ao pred ikonom Svetog \or|a, svog
za{titnika, i tiho govorio molitve kada se na ulazu iza wega pojavio
Radoslav i skru{eno pro{aptao:
"Gospodaru..."
Kosan~i} se okrenu i pogleda ga.
"Nadam se da ima{ dobar razlog {to me prekida{ u molitvi."
"Ne{to se doga|a u sebarskom nasequ..."
"Ne{to? Ne{to se uvek de{ava dole, moj Radoslave. Radost i
tuga, sre}a i nesre}a, ki{a i grad..."
"Izi|i na kulu, gospodaru, pa se sam uveri."
Ivan ustade i sumwi~avo odmeriv{i svog slugu, izi|e na bedem
kule sa koga je pucao {irok pogled na ~itavu okolinu. Tu zastade kao
101
PROZA
ukopan, jer ugleda ~udan i nesvakida{wi prizor. Gomila naroda,
obasjana svetlo{}u zalaze}eg sunca koje je izduàvalo wihove usko -
me{ane senke do u beskona~nost, stajala je u podno`ju brega na ~ijem
vrhu su se nalazile pojate i obori sa stokom. Skoro je bilo vreme za
po~inak a oni su stajali tu kao na va{aru, sa te razdaqine li~ili su
mu na roj p~ela, crn i uzavreo.
"[ta je ovo? [ta to rade svi ovi qudi?"
"Ne znam, gospodaru..."
"Kaì da mi osedlaju Damjana... Idem dole da vidim {ta se
de{ava."
Kada je ne{to kasnije sjahao sa svog vranca i stupio me|u sebre
Kosan~i} je odmah spazio goru}u iskru sujevernog straha {to je bio
posejan po wihovim pla{qivim du{ama. Stao je posred gomile okru -
èn sebrima, meropsima i ponosnicima, teàcima i ènama {to su u
rukama dràle sitnu decu. Osmotrio ih je strog i podigao glas:
"[ta je ovo narode?"
"\ur|ija!", povika neko iz gomile, iz tame. "\ur|ija se vratila!"
"Ko se vratio?"
"\ur|ija...", promuca Mladen, terzija, levo do wega. "Odvede
ovce na pa{u... K'o nekad."
Kosan~i} razo~arano zavrte glavom i progura se kroz masu
sle|enu od straha. Zastade na izlazu iz naseqa koji je bio u podno`ju
brega i zagleda se ka wegovom vrhu.
"[ta se to desilo?", upita sa ~u|ewem gledaju}i u obore koji su
svi do jednoga bili prazni.
"\ur|ija nam odvede stado u goru..."
"Ba{ \ur|ija?"
"Jeste... Videli su je neki... I ~uli kako peva..."
"Peva?"
"Da. Pevala je... Celo selo je ~ulo tu wenu pesmu..."
"Je li? A koju?"
"Molim?"
"Koju je pesmu pevala?"
"Pa onu... Wenu... Za|e Sunce, du{o moja..."
"Za|e Sunce, je li? E pa, za}i }e nekom za svagda... îm ga
uhvatim."
Rekav{i to, Kosan~i} se pope na kowa i odjaha nazad do kule.
Nije znao zbog ~ega da bude vi{e besan, da li zbog drskosti tog
domi{qatog lopova koji koristi sebarsko sujeverje ili zbog wihovog
kukavi~luka i gluposti, ali to nije toliko va`no, taj preru{eni
veseqak nije mogao daleko da odmakne teraju}i stado ovaca, uz malo
sre}e, potera }e ga sti}i }e uskoro, a onda ima skupo da mu naplati tu
neslanu {alu. Stigav{i pred prvi pirg
8)
, pozva straàra.
102
"Gde je vojska, mom~e?"
"Ve}ina je oti{li dole, u Marinu kr~mu."
"Usladilo im se lenstvovawe i prizrensko vino? [ta rade tamo
po ~itav dan?"
"Igraju mice...", promuca straàr boja`qivo.
"Kockaju se? Tako dakle, lopovi nam pohara{e imawe a oni udri
po vinu i bludni~ewu... E pa, ne}emo tako. Kaì Jovanu Prizrencu da
povede deset qudi sa sobom. Kaì mu da se neko drznuo da nam krade
stoku. Ho}u do pono}i da mi dovede tog lopova vezanog. Ostali neka
idu na po~inak, su tra neka svi u zoru budu na poteci{tu
9)
. Ja }u li~no
da rukovodim ve`bawem!"
"Kako ti zapoveda{, gospodaru."
Potera sa~iwena od dva tuceta kowanika predvo|ena Jovanom
Prizrencem, najamnikom koji je ra dio i za wegovog oca i u koga je imao
najvi{e poverewa izjahala je nedugo potom. Gledao ih je sa kule kako
odlaze preko brda u ruì~asti suton, ostao tako jo{ neko vreme a onda
se povukao u svoje odaje da tamo nastavi prekinutu molitvu.
Nije mu se dalo da te ve~eri svom za{titniku Velikomu~eniku
Georgiju oda du`nu po~ast do kraja. Smirenost du{e koja se u molitvi
predaje Bogu prekinula je vika podno kule. Ustao je, zaklopio Mo -
litvenik i vratio ga na policu me|u ostale kwige. U hodniku se go -
tovo sudari sa jednom od slu{kiwa.
"[ta je ovo pobogu, èno?", upita je gotovo srdito.
"Dole u {tali, gospodaru...", promuca èna upla{eno. "Ne{to se
zlo desilo"
"Opet? Koliko zala }e se ovoga dana desiti pred na{im
pragom?"
Spustio se do severnog dela u kome su dràli kowe. Ve} na ulazu
~ekala ga je graja nekolicine upla{enih teàka. Pro{ao je pored
wih i u{ao u {talu. Pri dnu prostorije stajala su tri ~oveka. Me|u
wima prepoznade Radoslava i wemu se prvom obrati:
"[ta se desilo?"
"Pogledaj prema tavanici i samo }e ti se kazati, gospodaru."
Kosan~i} podiè pogled i blizu tavanice, poprili~no visoko
od zemqe, ugleda beìvotno qudsko telo kako se klati obe{eno o
konopac od rogoza.
"Za ime Bo`je, ko je ovo?"
"Pavle. Jedan od tvojih kowu{ara, gospodaru."
"[ta mu bi naopako?"
"On... Video ju je.", promuca nesigurno Dimitrije, psar.
"Koga je video?", prese~e ga vojvoda pogledom kao ma~em.
103
PROZA
"Wu...", mucao je Dimitrije sa jo{ ve}im strahom u glasu. "\ur -
|iju."
"A gde to?"
"Pre dva sata je uleteo u Marinu kr~mu, mahnit kao da ga demoni
gone... Vikao je kako je posednut. Kako mu se \ur|ija ukazala... I kako
ga je molila da mu bude nevesta..."
"Vama je svima to Ma rino vino pomutilo razum. Ne}u te pitati
{ta si ti tamo traìo, Dimitrije, i ko se za to vreme brinuo o mojim
psima, ali kunem ti se..."
"Gospodaru!", doviknu neko sa ulaza u {talu i ostavi vojvodu
nedore~enog.
"[ta ho}e{?"
"Potera se vratila!"
"Dobro je. Jesu li uhvatili lopove?"
"Ne! Oni su..."
Jedan bolni jecaj prolomi se tada sa ulaza. Neko je u patwi i
muci dozivao majku. Kosan~i} je puno puta ~uo tako ne{to.
Od ratnika koji su umirali na boji{tu.
Potr~ao je prema izlazu pra}en slugama, iza wih ostade mrtvo
Pavlovo truplo da se klati obe{eno o debelu gredu. Kowi u {tali
po~e{e da wi{te i da se trzaju udarav{i kopitima o drvene ograde.
Napoqu ga je ~ekao prizor kome se ne bi nadao ni u najcrwem snu.
Ve}ina vojnika iz potere bila je zauzeta smirivawem svojih
prestravqenih kowa od kojih je nekima ~ak i{la i pena na usta.
Ostali, nekolicina wih, stajali su kraj kamenog zida na koji su bila
oslowena dvojica kowanika. Kosan~i} im pri|e i ugleda prvo onog
~ije su mrtve o~i bile uprte u tamno, zvezdano nebo. Leva ruka mu je
bila krvavi patrqak, a na vratu je zjapila ogromna rana, crna od
usirene krvi. Vojnik do wega bio je onaj koji je je~ao i dozivao mati,
na licu je imao uàsne rane, tragove velikih i o{trih kanxi, a na
levoj butini nedostajao mu je komad mesa, otkinut jakim, silovitim
ugrizom. Dvojica wegovih drugova poku{avali su da ga smire i zaviju
mu ranu koja je samo konopom bila podvezana da ne bi umro od
iskrvarewa, ali im nije uspevalo jer je bio gotovo lud od bola i
prestravqenosti.
Kosan~i} im re~e da se pomere, kleknu kraj mladi}a koji se
batrgao kao da ga pohode stra{ni ko{mari, prekrsti se, dodirnu mu
~elo desnom rukom i promrmqa ne{to na nekom za ostale nepoznatom
jeziku. Vojnik se u trenu smiri, glava mu klonu na hladan kameni zid,
kao da je usnio.
Vojvoda se podiè, pra}en preneraènim pogledima i potraì
Jovana Prizrenca, vo|u potere.
104
Prosedi, ple}ati ratnik u lakom srebrnastom panciru stade
pred wega.
"[ta se desilo?", upita ga Ivan.
"Vukovi, gospodaru... Stotine wih."
"U ovo doba godine? [ta to zbori{? Jesi li pijan?"
"Voleo bih da jesam. Ali tamo... Pratili smo trag do {ume. Kada
smo u{li u wu, napali su nas... Jedva smo im utekli."
"A stado?"
Jedan od vojnika koji su stajali iza Prizrenca baci ne{to pred
noge svom vojvodi. Kosan~i} pogleda tu stvar na zemqi pred sobom.
Blistavo crno oko, na otkinutoj glavi zaklane ovce, jedino {to
se i moglo razaznati na ~equstima i kanxama unakaènom licu,
uzvra}alo mu je pogled pun tupog, studenog mrtvila.
"Poklano", procedi Prizrenac kroz zube. "Sve do jednog."
"Kako...", mucao je Kosan~i} zbuweno. "Vukovi nikad ne silaze sa
planine leti..."
"Silaze ako ih neko dozove, gospodaru."
"[ta to ho}e{ da mi kaè{?"
"Videli smo je", re~e Jovan i obori glavu.
"Koga si video, za ime Bo`je?"
"Wu... \ur|iju... Vampiru{u! Seme joj se zatrlo! Ona ih je doz -
vala! Dok su klali ovce, sedela je na jednom breùqku i pevala... A
onda ih je i na nas napujdala. Da nam nije bilo bistre glave i brzih
kowa i na{eg bi se mesa nagostili!"
Vojvoda je zurio u jednog od svojih ponajboqih ratnika sa ne -
vericom, glavom su mu prolazile razne misli, svaka crwa od
prethodne. \ur|ijin lep lik i vitko telo izroni{e iz tog crnila na
tren, i duga, bakreno crvena kosa, zraci sunca na smiraju...
"Neka neko pozove popa Milutina", promrmqa. "Moramo da..."
"Milutin je oti{ao", prekide ga sluga Radoslav.
"A kuda to?"
"Iza brega."
"[ta to zbori{? Iza kog brega?"
"Iza onog, podno kog smo sahranili \ur|iju."
Kow je besno rzao pod wim dok je, ~vrsto steù}i dizgine, jahao
prema vrhu brega iza kog se nalazila hrastova {uma. Bio je besan {to
se otac Milutin odlu~io da bilo {ta dela pre nego za to upita wega,
svog gospodara. Jo{ besniji je bio zbog onog {to je slutio da pop
namerava da uradi. Ako se to desi, sa Bo`jim blagoslovom ili bez
wega, slede}u krv koja koja }e da padne prosu}e on svojim ma~em i
svojom desnicom.
105
PROZA
Pro{ao je pojate i prazne obore i stu{tio se prema podno`ju
brega pravo ka mestu gde je crvenokosa lepojka, ~etrdeset dana ranije,
na{la ve~iti mir, i tamo, pod sjajem zvezda i Meseca, kraj humke
urasle u travu, ugleda tri siluete. Obode Damjana jo{ ja~e i gnevnije,
naslu}uju}i ko se to usu|uje da skrnavi \ur|ijin grob. Stigav{i do
humke i tri qudske fig ure povijene nad wom, dobi potvrdu tih svojih
slutwi.
Otac Milutin podiè glavu i ravnodu{no ga osmotri.
"Kojim dobrom, vojvodo?"
"[ta to ~ini{ pope, za ime Bo`je?", upita ga Kosan~i} zure}i u
glogov kolac koji je ~ovek u mantiji drào u levoj ruci, u veliki
drveni krst u rukama jednog upla{enog sebra i ove}i ~eki} u rukama
Prvo{a, seoskog potkiva~a.
"[ta ~inim? Ho}u vampiru{i srce kocem da probodem! Da je
vratim u Ad iz koga nam je |avo posla..."
"\avo, kaè{? Blago vama popovima, vi za sve {to vam u ìvotu
krene naopako ne krivite sebe, ve} |avola..."
"Pri~aj ti {ta ho}e{ vojvodo, ovo je |avoqa rabota i ja }u da
u~inim {ta sam naumio..."
"Ti zna{ dobro {ta o tome kaè Zakonik."
"Du{anovi zakoni su za qude od krvi i mesa a ne za decu |avoqu!"
"Du{anovi zakoni kaù da }e sve{tenik koji skrnavi grobove
traè}i vam pire biti ra{~iwen."
"Ja ~inim ono za {ta sam rukopoloèn, velmoò, a ti kako
ho}e{...", re~e otac Milutin i odmahnu prezrivo rukom ozna~iv{i
tako da je ovaj razgovor za wega zavr{en.
Ivan tada trè ma~ iz korica i zamahnu wime. Zaustavio je
o{tricu tik ispod sve{tenikovog vrata, pop preblede i uko~i se, o~i
mu se ispuni{e strahom.
"Slu{aj pope, ako se ne mane{ ove zaludne rabote i smesta se ne
vrati{ u naseqe, ja }u da te ra{~inim sa ovog sveta. Kunem ti se... I
tebe i ove tvoje pomaga~e... Pa nek se pri~a posle kako je Kosan~i}
odrubio glavu svom popu samo zato {to se ovaj drznuo da veruje u vam -
pire."
Otac Milutin stajao je par trenutaka kao okamewen sa
o{tricom ma~a pod grlom, wegova uobi~ajena re~itost iznenada be{e
presahla pred Kosan~i}evom nimalo naivnom pretwom, dobro je znao
da vojvoda zna da ubije i za mawe stvari, osim toga, iako je bio sluga
Bo`ji, nimalo mu se nije svi|ala ideja da postane mu~enik za veru. On
koraknu unazad ne odvajaju}i pogled od se~iva i baci drveni kolac na
humku pred sobom.
"Dobro gospodaru...", promrmqa trude}i se da glasom ne oda da se
upla{io, "Neka bude kako ti ho}e{... Ali zaàli}e{..."
106
"Neko }e ve~eras da zaàli {to se rodio. Ako smesta ne umuk -
ne{ i skloni{ mi se sa o~iju, to moè{ da bude{ i ti, pope."
Odmeriv{i jo{ jednom qude pred sobom, prezrivo i sa visine,
onako kako samo velika{ to ume da u~ini, vojvoda Ivan Kosan~i}
obode svog kowa i odjaha pravo u hrastovu {umu.
Mrak pred wim bivao je sve gu{}i, senke hrastova izduène i
~udovi{no velike, samo je nebo oro{eno zvezdama titravim sjajem
obasjavalo put. Izbio je na jedan proplanak i zastao na wegovoj ivici,
na stotiwak metara odatle protezao se proplanak nasred {ume. La -
ganim kasom kretao se napred a onda, na uzvi{ici ravno ispred sebe,
ugleda qudsku priliku kako sedi na jednom pove}em kamenu. Prvo je
bila nejasni obris pod svetlom zvezda a onda sve stvarnija kako joj je
bivao bliì. Kada je zapazio dugu, raspletenu kosu i belu haqinu koja
je prkosila tami, Kosan~i} tiho promuca:
"@ena?"
Tada, sasvim nenadano, proplankom se prolomi di van, milo -
zvu~an glas i pesma wemu dobro poznata. On oseti kako mu talasi jeze
klize niz le|a. Ve} je ~uo tu pesmu, jednom davno, i taj glas {to mu se
~ini da silazi sa nebesa a ustvari dolazi iz groba.
"\ur|ija?"
Si{ao je sa kowa, lagano i oprezno, dok mu je u u{ima odjekivao
setni, jezoviti glas, kora~ao je lagano ka mestu odakle je taj glas
dopirao o~iju {irom otvorenih da bi {to boqe video ono {to
izgleda i peva kao \ur|ija a mo`da je samo privi|ewe koje tvori
Ne~astivi èqan qudskog mesa i qudske du{e. Kada je do{ao do
uzvi{ice na kojoj je prilika stajala obasjana srebrnim svetlom
mladog meseca, dah mu zastade od iznena|ewa, telo mu se uko~i u
nekakvom ~udnom gr~u i ledeni prst sumwe probode mu grudi, duboko i
bolno. Ta devojka {to je stajala pred wim bila je bez svake sumwe
potpuno istovetna \ur|iji, kao sestra bliznakiwa, isto pitomo lice,
ista duga, bakreno crvena kosa, isti stas, isti glas... Ipak, postojalo
je ne{to nequdsko u samoj wenoj pojavi, ne{to sablasno, ne{to {to ga
je pla{ilo. To ne{to najboqe se videlo u wenim o~ima, bila je to
neka dubina, vrtlog sazdan od mraka.
"Ko si ti?", upita tiho, zagledan u taj vrtog.
"Zar me ne prepoznaje{, gospodaru?", odgovori ona i nasme{i se.
"To sam ja, \ur|ija..."
"Nisi ti \ur|ija... \ur|ija je mrtva."
"Da. Mrtva sam. Za nebo, Boga i nadu... Ali moja du{a jo{ uvek
luta izme|u dana i no}i, neba i zemqe... Moje ste telo ubili, ali du{u
niste, vojvodo... Du{u vam nisam dala. Moè{ je videti kako u gluvo
doba lebdi nad grobom bez belega."
107
PROZA
"Du{a i ne moè da umre... Tako kaù svete kwige."
"Tako je. Ali du{a mora da se smiri... Da otpo~ine, u raju ili
paklu, kako se kome zalomi... A moja du{a nije na{la mir."
"To je bio tvoj izbor, \ur|ija."
"Moj izbor?", utvarno lice zgr~i se u neobuzdanom naletu besa.
"Moj izbor, vojvodo? Jedini moj izbor u ìvotu bio je kada sam stavila
om~u oko vrata, sve do tada za mene su birali drugi."
"Ne razumem te {ta mi to zbori{ \ur|ija."
"A i kako bi, vojvodo? Vi mu{karci nikad i niste imali razu -
mevawa za ènsku patwu, mo`da ba{ zato {to ste oni koji je najvi{e
stvaraju... Vi imate srce za va{ sopstveni bol, on vas zaslepquje, zato
ste toliko okrutni. Niko, pa ni moja majka, ba{ kao i ti sada, nije
shvatio za{to nisam htela da budem snaha jednog kowu{ara i nevesta
prostaku i len{tini... Od ìvota koji bi ve~ito da mi kroje drugi
mogla sam da pobegnem samo na jedno mesto."
"I? Jesi li pobegla dovoqno daleko?"
"Ne, nisam. Prava smrt je samo ona koja ti donese mir. Onaj
ve~ni."
"Koja je cena tog mira, \ur|ija?"
"Cenu mog mira plati}e{ ti, vojvodo."
"Mogu narediti popu Milutinu da te opeva."
"Ne budali, Kosan~i}u, kletva {to lebdi nad mojim grobom ne
re{ava se jednim opelom."
"[ta, onda, ho}e{?"
"To {to ho}u...", glas joj postade sli~an {i{tawu zmije.
"To {to mi treba...", re~i joj postado{e hladne poput srca
tla~iteqa.
Neka neobi~na studen pro{iri se proplankom i Kosan~i} je
oseti svim svojim bi}em. Nije znao otkud je do{la ali je bio siguran
da ju je stvorilo ne{to ne~isto i zlo.
"...Sama }u da uzmem", pro{apta \ur|ija glasom toliko nequds -
kim da je podse}ao na reàwe.
Iz mraka, iz grmqa, iz senki stoletnih hrastova, iz tame, mutne
i zlokobne, pohrli{e dlakave telesine, smrdqive wu{ke i ~equsti,
o{tri, ùti o~waci èdni krvi i ubijawa. Ivan nikad nije video
toliko vukova na jednom mestu, bilo ih je nekoliko ~opora, raspo -
mamqeni i besni, za tren su ga opkolili, jarosni od nedavnog klawa,
spremni da ga rastrgnu na komade.
Najve}i me|u wima pojavio se ispred jednog debelog, visokog
hrasta. O~i su mu bile opto~ene ìvom vatrom, krzno nakostre{eno,
bio je spreman za skok, ali kao okamewen u tom poloàju, gotov
potpuno nepokretan.
108
Ivan mu tada pri|e mirno kao {to pastir prilazi zalutalom
jagwetu.
"Ako si ti vo|a ovog ~opora...", obrati mu se na wegovom jeziku.
"Onda bi trebalo da zna{ da nije dobro okrenuti se protiv onog koji
nosi Zmajevo Znamewe."
Kosan~i} potegnu ma~, ali tek toliko da iz korica iza|e deo pri
dnu, kod bal~aka. Zmaj ugraviran na tom mestu zasija tada vrelim, za -
slep quju}im plamenom. Zveri zacvile{e i po~e{e da se povla~e
nazad, prestravqene i mahnite, bela pena im udari na usta a krv na
brwice i u{i. Kosan~i} napravi jo{ par koraka i cviqewe po~e da se
pretvara u bolne urlike koji zapara{e zvezdanu no} iznad wega.
Kao {to su se i pojavili, vukovi se povuko{e u {umu, iza wih os -
tade nesnosan smrad i tragovi {apa na zemqi.
"Izgleda da sam te potcenila, vojvodo", za~u \ur|iju iza sebe.
"Posledwem koji je to u~inio, odrubio sam glavu."
"Nisam ti ja Jusuf-Pa{a. Meni si ve} oduzeo ono malo ìvota."
"Reci {ta i{te{, \ur|ija."
"Meni treba ono {to ti je jednom iskala moja mati... A ti joj nisi
dao."
"Zmajevac?"
"Da, tvoj ma~. Jednom me je ve} vratio iz mrtvih. Vrati}e me
opet..."
"Nijedan ma~, pa ni Zmajevac, ne moè ~initi stvari tako
~udesne. Iz naru~ja smrti vratile su te molitve tvoje matere. A moj
ma~, ba{ kao i svaki drugi, u tu|im rukama je samo par~e mrtvog
~elika."
"Ja nisam ni rekla da }e me ma~ sam vratiti nazad. Niti da ga
i{tem za sebe."
"Nego za koga ga i{te{, \ur|ija? Ko to èli Zmajevac?"
"Moj gospodar... Nepomenik."
Ivan oseti kako ga ne{to probode u dnu trbuha. Neke
nerazaznatqive senke pomeri{e se iza \ur|ije. Za tren kratak
koliko treptaj oka, Kosan~i}u se u~ini kako ne{to zlokobno i nemo,
staro koliko i svet, stoji izme|u stoletnih hrastova, da bi opet
nestalo u tami.
"Visok je poput gore a crn kao gavranovo krilo...", {aptala je
\ur|ija sablasno. "Ima o~i krupne i ispuwene vatrom. Ja }u wemu
dati tvoj ma~, a on meni novi ìvot."
"[ta god da ti je obe}ao, tvoj crni gospodar... Ta trampa ti ne}e
doneti nikakvog dobra."
"A ko govori o dobru, vojvodo? Dobro i zlo su dva vodeni~ka
kamena. A zna{ {ta smo mi, uzdanice Lazareva? Zrna p{enice {to se
taru izme|u wih. Pra{ina... [to je raznese vetar po poqu."
109
PROZA
"Tako zna~i... Vidim da si odlu~ila."
"Jesam, vojvodo. Sada ti donesi svoju odluku. Donesi je brzo. Jer
ako se vu~ji zubi ne mogu dota}i tvog lica sa ikone, znaj da dole, u
selu... Tvom selu... Ima puno onih ~ijeg se mesa vuci mogu nasititi.
Ako mi ne dadne{ ono {to ti i{tem, ne{to naopako }e se desiti. No}
}e da se prelije u dan. A breg }e se spustiti u dol."
"I {ta onda, \ur|ija? âk i da ostvari{ svoju osvetu, {ta
onda?"
Wene dva mrtva oka zasija{e na tren sjajem u kome je, bar se
Ivanu tako u~ini, ostalo neko ni{tavno zrno ìvota. Dve zvezde koje
se gase.
"Mo`da...", za{umi{e re~i kroz no}. "Mo`da bol prestane."
Ivan zausti da kaè jo{ ne{to ali mu se ne dade. Tuga koju je
tada video u wenim o~ima ostavqala ga je bez re~i i utehe. Znao je to, i
celim bi}em ose}ao, na ukletom mestu gde su poveli ovaj razgovor nije
se dalo zboriti o Bogu i nadi. âk i lagani letwi povetarac koji je
{umeo iznad wih, wi{u}i ogromne kro{we hrastova, imao je zvuk
obojen tugom, u wemu nije bilo ni~eg do praznine koja se kretala.
Kosan~i} zato zaneme i po|e ka kowu koga je ostavio na ivici pro -
planka.
"Idi, Vojvodo...", promrmqa \ur|ija negde u tami iza wega.
"Ostavi no}... Mrtvima."

Hiqadu o~iju gleda sa neba u Ivana Kosan~i}a koji ja{e kroz
mrak du{e prepune crnih slutwi. I misli o tome kako je bilo lako
bilo boriti se na bojnom poqu protiv Anadolaca i Muratovih
Jawi~ara, protiv pqa~ka{kih bandi iz Makedonije i Altomano -
vi}evih pla}enika. Protiv onih kojima moè{ proliti krv, otse}i
glavu ili ruku, koje moè{ upokojiti... I koji se iz tog pokoja nikada
vi{e ne vra}aju. Ali kako se di}i na nekog koga ma~ ne se~e i topuz ne
bije, na nekog ~ijim venama ne te~e krv i u ~ijim grudima ne kuca srce?
U glavi mu, mesto odgovora odjeknu treperavi eho \ur|ijinog
glasa.
Tvoje lice sa ikone...
@iv, zlokoban...
No} }e se preliti u dan...
...proro~anski.
A breg }e spustiti u dol.
Prete}i.
Dugo je jahao, ni sam ne zna koliko, kao u groznici, besan i
o~ajan. I negde u zoru, na raskr{}u puteva koji su ga vodili neznano
gde, umornom mu se u~ini da vidi jednu qudsku priliku kako stoji kraj
110
druma, obasuta modrom svetlo{}u izlaze}eg sunca. On zategnu uzde
Damjanu i iz galopa pre|e u lagani kas. Pribliìv{i joj se, shvati da
je to devojka, verovatno jedna od pastirki iz obli`wih sela.
Pro{la je prstima kroz kosu crnu kao carigradski smaragdi
koje je jednom video u kneèvoj riznici i podigla glavu otkriv{i
neobi~no lepo lice.
"Hvaqen Isus, gospodar Ivane.", glas joj je bio zvonak, gotovo
detiwe razdragan.
"Vo vjeki vjekov, devoj~e...", odgovori joj on zbuweno. "A otkud ti
zna{ moje ime?"
"Jo{ izdaleka poznala sam tvoju crvenu vojvodsku azdiju i belog
zamja na woj... A i tvoje lepo lice... I dugu kosu boje kestena... Ko te
ne}e prepoznati, od tebe je mo`da lep{i samo Bo{ko Jugovi}."
"Odnekud si mi poznata, sestro... îja si ti?"
"Moj je otac vetar Severac a majka mi je zvezda Danica..."
"Jesi li mo`da iz nekog sela u blizini?"
"Nisam."
"Nego odakle si?"
"Moj je dom izvor u planini, leti spavam pod cvetom masla~ka a
zimi sam pahuqa na tvom dlanu, u jesen sa li{}em opadnu moja krila a u
prole}e ponovo izrastu kao pupoqak na drvetu..."
Kosan~i} je zurio u to devoj~e koje ga je za~ikivalo
nerazumqivim zagonetkama poku{avaju}i da pronikne u dubine wenih
modro-plavih o~iju, ona se tada nasme{i na ~udesan, neizrecivo lep
na~in i ponovo dotaknu vrhovima prstiju pramenove svoje crne kose.
"Za{to me tako gleda{, vojvodo? Jesam li ti lepa?"
"Jesi.", promuca on.
Ona se nasme{i, o~igledno obradovana ovakvim wegovim
odgovorom.
"Onda me uzmi za ènu. Rodi}u ti petoro dece."
"Bojim se, lepojko, da sad nije vreme za ènidbu..."
"A ja se bojim, Kosan~i}u, da }e za leto ili dva biti dockan."
"Dockan za {ta?"
"Za sve, vojvodo. Zar nisi ~uo? Breg }e spustiti u dol..."
Talas jeze liznu niz Kosan~i}evu ki~mu kada devojka izre~e
posledwu re~enicu.
"Svoju posestrimu ne}e{ na}i na mestu ka kome si se zaputio...",
re~e ona glasom koji je bio mawe prisan.
"Otkud zna{ da..."
"Naisa je oti{la u goru na ve}awe, okreni kowa ka Zapadu, na
mestu par sati jahawa odavde nalazi se prelaz, pozovi ûvara i pitaj
ga da te uputi ka Crnim Vodama... To je izvor u {umi gde }e biti ve}e...
Sestra }e te ~ekati do pono}i."
111
PROZA
"Je li to sve?"
"Jeste... Putuj s Bogom, Zmaju od Radana."
On obode kowa i krenu nazad, ka zapadu, osvrnu se da jo{ jednom
pogleda crnokosu lepoticu ali we vi{e nije bilo. Na mestu na kome je
stajala uzdizalo se maleno drvo breze.
Otac Milutin stoji pred okupqenim svetom i svojim sitnim,
bademastim o~ima odmerava svako upla{eno lice pred sobom. Da, ti
jadni, odrpani qudi su o~ajni, prestravqeni, zbuweni i iznad svega
slabi. I upravo u toj wihovoj slabosti leì wegova prilika. Sad je
trenutak da on postane i gospodar i ~udotvorac i spasiteq. Par
trenutaka }uti sa zami{qenim i zabrinutim izrazom na licu, zatim
ih gleda nekako saàqivo i nadmo}no, onako kako je to video da ~ini
Knez La zar prilikom jedne posete Kru{evcu, a onda zapo~iwe svoju
besedu. Besedu koja }e mu, iskreno se nada, potpuno izmeniti ìvot.
"Bra}o, va{ i moj gospodar Ivan Kosan~i} sino} je oti{ao na
put, niko ne zna ni gde ni kome... Samo je uzjahao kowa i oti{ao."
Masa se uskome{a, do wega dopre{e uzvici negodovawa i jedna
tiho izgovorena kletva. Oseti u du{i neko ~udno zadovoqstvo,
o~igledno je izabrao prave re~i za po~etak.
"Svi u selu znaju da je na{ gospodar blagorodan ~ovek. Da u crkvu
ide i Bogu se moli. Da ~ita kwige starostavne... A opet... Kaù da
govori jezike nemu{te. Pti~je i zveriwe... I one tu|inske. Od Latina
i Mle~ana, Romeja i Agarjana... Onomad mi jedan kova~ re~e kako ga je
jednom u Prokupqu ~uo da zbori manovski
10)
."
Glasni àmor proprati ove sve{tenikove re~i, sa~ekav{i da se
gomila malo primiri, on duboko udahnu i nastavi da govori:
"Ostavio nas je bra}o! Izdao nas je! Napustio nas je sad, kad nam
je najteè! Izgleda da se sino} toliko upla{io one vampiru{e da je
odmah pobegao u Prokupqe, svom pobratimu Toplici ili mo`da u
Prizren, Milo{u Obili}u. Dok on bude pio hladno vino, nas }e
pro`dirati vuci!"
"Pravo zbori{, pope!", doviknu neko iz gomile i to ga ohrabri
da nastavi jo{ è{}e da optuùje svog vojvodu.
"Ja sam mu lepo govorio da je sve to |avoqe delo, i hteo sam kocem
da probodem onu ku~ku \ur|iju ali mi on nije dao, potegao je ma~ na
mene, hteo da me pose~e... Ko zna, mo`da je i on u dosluhu sa
ne~astivim, mo`da je sve ovo wegovo maslo!"
"Ne gre{i du{u, Milutine...", re~e Dimitrije, jedan od psara.
"Da ne gre{im du{u? Lako je tebi da tako kaè{, sinko, ti nisi
bio na \ur|ijinom grobu, sino}, kad se pojavio taj bestidnik... Nije
tebi stavio ma~ pod grlo! Qudi! Sino} je \ur|ija pozvala ~opor
vukova da nam pokoqe ovce... Koga }e ve~eras da koqu ti isti vuci?"
112
"[ta onda da ~inimo, o~e?"
"Postoji samo jedan na~in da se zlu stane u kraj...", re~e otac
Milutin i podiè duga~ki glogov kolac, "Ve~eras }u oti}i do wenog
groba i u~initi ono {to mi sveta du`nost i vera u Boga nalaù, a od
vas traìm samo jedno... Da ne zaboravite uslugu koju sam vam u~inio!"
"Ne}emo, Milutine, ne}emo!"
"Bog te blagoslovio!"
On stoji i likuje pred izlivom odu{evqewa i zahvalnosti, ~ita
im iz o~iju da }e mu ono {to }e ve~eras u~initi pamtiti do kraja
ìvota i pita se da li se isto tako ose}ao Mojsije kad se pred wim
otvorilo Crveno more. Da, od ovog dana on je postao gospodar, preoteo
je iz ruku svog omrznutog vojvode tu opojnu, najlep{u vlast na ovom
svetu, vlast kojom se ~ovek najvi{e pribliàva Bogu... Vlast nad
qudima i wihovim sudbinama.
Do tog samotnog raskr{}a usred {ume Ivan Kosan~i} stigao je
ba{ u trenutku kad se Sunce izgubilo iza bregova na zapadu i
neprozirni pla{t no}i se spustio na zemqu. Puno vremena je izgubio
lutaju}i po okolini, poku{avaju}i da na|e stazu koja je ona prava.
Zastao je i sjahao sa kowa, osvr}u}i se i traè}i pogledom osobu za
koju je crnokosa lepojka rekla da }e ga uputiti do mesta koje je
ishodi{te wegovog puta. Nervozno po~e pogledom da odmerava svaku
lelujavu senku pred sobom dok mu se u du{i budila sumwa da je, mo`da,
prevaren. Ako na ovom usamqenom prelazu ne na|e ~uvara o kojem je
govorila zagonetna devojka, onda je sve uzalud.
Tek da otkloni te wegove sumwe, jedna senka iskora~i iz mraka,
gotovo ne~ujno. Ivan se okrenu ka woj i poloì {aku na dr{ku ma~a.
Senka krenu jo{ par koraka napred i stade na sred raskr{}a
obasjanog mese~inom.
"Zdravo, Bigo{", re~e Kosan~i} kada ugleda starog poznanika.
Nakazno stvorewe pred wim bilo je visoko nekoliko stopa,
imalo je lice koje je bilo ~udovi{an splet ìvotiwskih sa ponekim
qudskim crtama, izme|u debelih usana virili su o~waci sli~ni
pse}im a ruke su mu bile nalik kanxama. Bilo je obu~eno u iscepanu
zelenu odoru koja je videla i boqe dane a o pojasu, na iskrzanoj kaniji,
visio mu je skupoceni ma~ sa zlatom opto~enim koricama i velikim
crvenim rubinom pri dnu se~iva.
"Gledaj ovo crveno oko, Bigo{ sssada daleko vidi, Zmaju od
Radana." glas mu je bio {i{tav i promukao.
"Moè{ li onda za mene da vidi{ put do mesta zvanog Crne
Vode?"
"Tiiiii... Rasssss... Ra{{{{{ko psssssseto... Crne Vode... Nije
mu messsssto na Crne Vode."
113
PROZA
"O tome ti ne odlu~uje{, Bigo{."
"Bigo{{{ ûvar Prelaza, Zmaju... Plati Bigo{u prelazzzz...
Pusti}e te..."
Kosan~i} otpasa vre}u sa dukatima i dobaci mu je.
"Ima{ ovo... I moju zahvalnost."
"Bigo{ ne treba tvoje dukate, srpsssssski psssssssu! "
"[ta onda ho}e{?"
Nakazni stvor ga je podozrivo gledao svojim ù}kastim,
poluqudskim o~ima, Ivan se trudio da ostane ravnodu{an, mada su mu
misli bili zaokupqene ovim ~udnim bi}em. Bigo{ je bio ono {to se u
Vilinskom svetu naziva ûvarem Prelaza, i Kosan~i} je bio jedan od
retkih koji je to znao. Na mestima od naro~itog zna~aja, a to su
uglavnom bila mesta gde su bila vilinska kola, i gde se ukr{tavaju
razne sile, postojali su ~uvari koji su pazili da ih Qudi u svojoj
bezobzirnosti ne oskrnave. Takva mesta su smatrana ukletim i svi su
ih izbegavali, naro~ito no}u. Sam Bigo{, kako mu je Naisa jednom
rekla, bio je sin jedne seqanke koja je zgre{ila sa vodewakom. Rodila
ga je na jednoj livadi, neposredno po{to su je prognali iz sela, i
umrla. Tu ga je na{la jedna vila Nagorkiwa i odnela u planinu. Iako
je bio uàsnog izgleda, Gorska kraqica se saàlila na wega i
poverila mu ~uvawe tog raskr{}a u {umi. Na taj na~in je wegovom
ìvotu dala kakav-takav smisao.
"Sssssad }u ti re}i, Zmaju... Ali prvo on sssi|e sssssa kowa. Da ga
boqe vidim..." re~e vodewak i izvu~e svoj krivi ma~ iz korica.
"Odakle ti tako lepo oru`je, Bigo{?", upita ga Kosan~i}
silaze}i sa Damjana.
"To je Sssssssabqa sa o~ima, Kosan~i}u. Ssssssss... Bigo{ je
pozajmio od debelog romejskog trgovca..."
"Pozajmio?"
"Da. Sssssss... Lepo ssssssam ga zamolio da mi je dadne... Opirao
ssssssse Bigo{u, pa sam morao da ga malo rasssssssssporim. A sabqu }u
da mu vratim... Na onom ssssssssvetu..."
Kosan~i} stade pred wega, an|ama je bio niì nego {to je tako
izgledalo na prvi pogled, jedva da mu je dosezao do pojasa.
"Bigo{ ne}e tvoje dukate, Zmaju", u glasu mu se ose}ao prizvuk
zlobe.
"Ne}e{ zlato?"
"Ne.... Sssssss... Ne}e zlato..."
"A {ta ho}e{?"
"Bigo{ ho}e da ssssse ogleda ssssa Zmajem."
"Ti da se ogleda{ sa mnom? A u ~emu to?"
"U ga|awu... Ssssssss... Ako te ova sssstrela ne pogodi... Bigo{
ima sssssigurnu ruku... Bigo{ ti wome pokaè put za Crne Vode."
114
Ivan nije mogao a da se ne nasmeje na ovaj predlog, zavrteo je
glavom u neverici i dobro osmotrio svoga takmaca.
"Kako ti drago, an|amo. Reci mi na koji na~in bi da uprili~imo
ovaj megdan?
Bigo{ razvu~e debele usne u kez koji otkri redove o{trih zuba.
"Vile kaù da moè{ da uhvati{ ssssstrelu u letu..."
"Tako kaù vile?"
"Da. Bigo{ prisssslu{kivao... Dole, na potoku..."
"I {ta jo{ kaù?
"Kaù da si napola wihov... Ali i da si ra{ko psssssseto... Ptu!"
"I to je ta~no, Bigo{. Ali ne doti~e se na{eg ogledawa."
Bigo{ podiè ruku i pokaza u pravcu zapada.
"Eno... Ssssss... Sssstaro deblo na sto koraka odavde... Ssssss...
Stani tamo."
"I {ta onda?"
"Bigo{ te ga|ati ssssstrelom..."
"Dobro. Sa~ekaj da ja uzmem svoj luk i tobolac sa kowa."
"Ne!", usprotivi se an|ama. "Bigo{ tebe ssssstrelom... Ti wega
noèm. Ili tako ili ne}e da vidi Crrrrrne Vode."
Kosan~i} zastade iznena|en domi{qato{}u vodewaka.
"Zna~i ti odre|uje{ kako }emo se ogledati?"
"Moj prelaz... Ssssss... Moji zakoni."
"Dobro, onda... Hajde. Da se juna~ki ogledamo."
Ivan zaveza kowa za drvo u blizini i po|e ka deblu koje mu je
Bigo{ pokazao. Pre no {to je stupio pred wega, an|ama mu doviknu:
"I jo{ ne{to... Bigo{ ho}e tvoj borni no`! Lep no`````...
Posssssrebren... Pozla}en... Bigo{u }e lepo da stoji o pojasssssu..."
Kosan~i} se okrenu ka wemu kada izbroja sto koraka.
Bigo{ podignu luk i poteè strelu iz tobolca.
Raskr{}em je gospodario beìvotni muk. ûlo se samo {kri -
pawe tetive an|aminog luka dok je natezao strelu od bukovine.
Rezak, {i{te}i zvuk zapara polutamu, strela sa vrhom od ì -
votiwske kosti prese~e no}ni vazduh. Kosan~i} ju je video kako
dole}e ka wemu ali se ne pomeri. Uz tup udarac ona se zabode u deblo
iza wega.
"Ova ti je za nauk, Bigo{." re~e hladno. "Udri opet."
Vodewak zateè novu strelu i pusti je. Tren potom ona se zabi u
zemqu, odmah kraj Kosan~i}eve leve noge.
"Ova ti je za ni{tost. Udri opet, an|amo."
Tre}a strela polete i uz {i{te}i zvuk nestade u {umi iza
vojvodinih le|a.
"Ova ti je za gordost, Bigo{.
115
PROZA
An|ama poteè i ~etvrtu strelu, zape luk, nani{ani...
Zaustavio je disawe za jedan dug tren, dugo gledao preda se dok su mu
kapi znoja rosile ~elo i ulazile u buqave, poluribqe o~i. Nedugo
zatim, on opusti prste desne {ake, strela kliznu u no}, jedva ~ujno,
poput vetra. U magnovewu mu se u~ini kako, kidaju}i vazduh, leti ka
vojvodinim grudima, poga|a pravo u belog zmaja izvezenog na crvenoj
azdiji, probija meso i kost, i ubija ga poput zveri.
Bigo{ nije ni video {ta se desilo, wegova dva ù}kasta oka
samo su trepnula, i sve je bilo gotovo. Zmaj od Radana i daqe je stajao
na istom mestu, sto koraka udaqen do wega, ~inilo se da se nije ni
pomerio.
Bigo{ spusti svoj ru~no pravqeni luk. Sa severa za{ume blagi
povetarac.
Kosan~i} je radoznalo promatrao strelu koju je drào u
desnici.
"Probaj da ih pravi{ od boqeg drveta, Bigo{. Boqe }e leteti..."
Uz o~igledan napor an|ama pokaza u pravcu istoka.
"Crrrrne vode... Onuda...", ruka mu je blago podrhtavala.
Kosan~i} baci strelu u travu i izvu~e borni no` iz korica.
"Bigo{...", re~e hladno. "Re{io sam da ti ipak dam svoj no`.
Podigni ruku..."
"Bigo{ ne}e no`, vojvodo..."
"Podigni ruku, Bigo{."
"...Ne}e no`... Ne}e..."
"Podigni ruku, an|amo."
"Ne}e... Ne}e... Ne..."
"Podigni ruku, pogani stvore.", Kosan~i}ev glas postade sli~an
reàwu. "Kunem ti se svetim Ilijom, ako to ne u~ini{, zaàli}e{
{to te je tvoja gre{na mati ikad okotila."
Sasvim polako, pokretom koji je odavao strah i neodlu~nost,
an|ama podiè desnicu, istu onu kojom je otpustio sve ~etiri strele
na kosani~kog vojvodu.
Stajao je tako neko vreme uko~en, kao da rukom ma{e neznanom
gostu, a onda, kroz {um vetra i ti{inu letwe no}i pra}eno jedva
~ujnim zvukom, ne{to blistavo dolete iz mraka i probi mu dlan.
Stra{an urlik zapara zvezdano nebo, a onda, ti{ina se ponovo
spusti na raskr{}e.
Dok sunce lagano zamire na zapadu, otac Milutin sa strepwom
koja mu se ugnezdila u srcu, uporno poùruje Drago{a i Mitra, dva
sebra koji su jedini pristali da mu pomognu oko otkopavawa \ur|i -
jinog groba. Jo{ malo pa }e mrak a oni nisu otkopali ni pola rake, ako
tako nastave, uskoro ne}e imati {ta da otkopaju, jer }e vampiru{a
sama iza}i iz groba, a onda neka im je Svevi{wi na pomo}i. Nemirno
116
se obazire oko sebe jer negde u dubini du{e ose}a da to {to radi ba{ i
nije neko delo koje ~oveku i hri{}aninu moè sluìti na ~ast, ali
ako je to jedini na~in, makar on zna~io poricawe crkvenih kanona i
zakona qudskih i Bo`jih, da se zlu {to silazi sa brega i vodi ~opore
vukova sa sobom, stane na put, onda je to malo bezbo`ni{tvo cena koja
se mora platiti. A Bog, ako je zaista toliko milosrdan kao {to kaù
svete kwige, zna}e da oprosti jer, na kraju krajeva, sva qudska dela na
ovom svetu, ~ak i ona najgnusnija, na neki ~udan na~in, sluè Wegovoj
voqi.
Mrak {to se spustio sa oblaka ili mo`da sa Meseca {to visi
oka~en na zloslutnom letwem nebu, do{ao je iznenada i ~ini se
prerano, zatekav{i tri ~oveka u nedovr{enom poslu. Tek, samo tren
kasnije, sva trojica se sledi{e od straha kada iz obli`weg {umarka
jedan dug i prodoran urlik prese~e no} na dva dela.
"\ur|ija!", zavapi Mitar iz dopola otkopane rake.
"Ne boj se...", re~e otac Milutin trude}i se da bude smiren, "Ne
sme vampiru{a na svetog ~oveka... Samo ti nastavi da kopa{, a kolac
ima da u~ini svoje."
Mada nevoqno, dva sebra nastavi{e sa kopawem stalno se
osvr}u}i oko sebe, pop otvori kwigu koju je drào u ruci i prave}i
levom rukom nevidqive krstove u vazduhu, po~e da ~ita iz we. Onom
urliku od pre par trenutaka pridruì se jo{ jedan, ja~i i prodorniji,
zatim jo{ jedan i jo{ jedan, nekoliko trena potom, cela gora po~e da
odjekuje od vu~jeg zavijawa.
Pop Milutin prestade sa pojawem, Prvo{ i Mitar ostavi{e
svoje alatke i o~ima sle|enim od straha po~e{e da odmeravaju senke u
hrastovoj {umi na par stotina metara odatle.
"Sveti ~ovek, kaè{...", prozbori neko ledenim glasom iza wih,
"Ja ovde ne vidim nikakvog sveca. Vidim samo tri le{inara {to
remete snove mrtvima..."
Otac Milutin se okrenu i tada ispred sebe ugleda ne{to od ~ega
mu zastade dah. Bila je to devojka gotovo istovetna pokojnoj \ur|iji,
samo previ{e bledog lica i o~iju crnih i dubokih. Nosila je belu
odoru i venac od uvelog poqskog cve}a na glavi i gledala ga sa nekom
uàsavaju}om slutwom u o~ima, ipak, ono {to je naj~udnije bilo u vezi
wene pojave bila je to da su se kroz tu istu odoru nazirali obrisi
hrastove {ume u pozadini, gledaju}i tako u wu i kroz wu, ocu Mi -
lutinu se ~inilo kao da pred wim stoji bi}e sazdano od jutarwe
izmaglice, prozirno i nestvarno lako.
"Natrag u pakao, |avole!", povika sve{tenik prestra{eno i
podiè svetu kwigu koju je drào u ruci.
"Pakao, pope?", procvili \ur|ija. "Nekom drugom }e se no}as
otvoriti vrata pakla..."
117
PROZA
118
Ona tada svojom prozirnom, gotovo nevidqivom rukom zgrabi
Mitra i podiè ga iz rake kao da je xak p{enice, sebar po~e da vri{ti
i da se otima ali ve} slede}eg trenutka ti krici pre|o{e u samrtni
ropac koji je pratio pucawe wegove ki~me. \ur|ija pusti wegovo
mrtvo telo da klone na humku tek iskopane zemqe i okrenu se ka
Drago{u koji je uveliko beào poqem. Dve re~i nekog nepoznatog
jezika skliznu{e joj sa usana i ~opor vukova izlete iz {ume i stade da
goni nesre}nog ~oveka.
"[ta... [ta to u~ini? [ta u~ini?", mrmqao je otac Milutin sav
izbezumqen od uàsa, gr~evito steù}i ko{~atim rukama kwigu sa
ko`nim koricama.
"Bora tebi, pope...", tu`no se nasmeja \ur|ija dok su iza wenih
le|a u no}i odjekivali krici nesre}nog Drago{a. "[ta si to ti hteo
da u~ini{ ni{ti Milutine?"
"Ja? Hteo sam da ti podarim mir... To sam hteo...", promuca
sve{tenik kora~aju}i unazad.
"Mir? Glogovim kocem? E pa, hvala ti na daru pope...", re~e
\ur|ija i po~e da mu se primi~e. "Kad bi takvi bednici kao ti mogli
da darivaju ne{to tako veliko, onda bi ostali qudi bili bogovi..."
Ona ispruì svoju magli~astu, utvarnu ruku, zgrabi ga za kosu i
podiè sa zemqe. Sve{tenik po~e da jau~e i prekliwe u isto vreme,
negde u poqu jo{ uvek se ~ulo Drago{evo vri{tawe pome{ano sa
vu~jim urlicima.
"Kako si me ono nazvao, pope?" upita ga \ur|ija unose}i mu se u
lice, "Ku~kom? Zar tako o jednoj gospi?"
Otac Milutin ne re~e ni{ta, wegova du{a lagano je zarawala u
crni bezdan wenih o~iju nesposobna da se odupre tom neshvatqivom
zovu ni{tavila. Ono {to mu je bilo najbolnije u tim trenucima
spoznawa, bilo je to da u sebi nije na{ao ni trag onoga {to je nazivao
verom, ni tra~ak one qubavi i nade koju je propovedao drugima
~itavog ìvota. Sve ono {to je prona{ao u svojoj du{i u tim ~asima
punim bezna|a bila su beskrajna prostranstva straha. Zagledav{i se
tada, u trenutku smrti, u svoju du{u, Otac Milutin video je isti onaj
crni vrtlog iz \ur|ijinih o~iju, istu onu prazninu i mrak.
Ve} slede}eg trenutka, uz nequdski osmeh na mrtvim usnama,
\ur|ija mu golom rukom raspori grudi i iz wih izvadi ne{to toplo i
drhtavo.
Ne{to ìvo...
Jo{ jedan prodorni urlik zapara gluvu letwu no}.
Otac Milutin klonu kraj dopola iskopane rake. O~i su mu bile
{irom otvore. Zurio je u \ur|ijin grob kao u svoj sopstveni.
119
PROZA
Do Crnih Voda Kosan~i} je stigao negde oko pono}i ja{u}i
uskim, krivudavim stazama obasjanim {krtim svetlucawem zvezda.
Kada je sjahao sa kowa i pri{ao steni iz koje je kao krv iz rase~ene
vene kuqala voda crna poput kose zagonetne devojke koju je susreo toga
jutra, on za~u kako negde iza wegovih le|a lagano vaskrsava setna,
melodi~na pesma prepuna neke praiskonske tuge. Glasovi koji su
pevali tu pesmu bili su obojeni se}awima na dane i doga|aje zauvek
odnete bujicom vremena i u sebi su nosili tra~ak bola i ~e`we za
zemqom koja ve} odavno vi{e ne postoji. Ivan priveza svog vranca za
jedno drvo kraj staze i krenu u pravcu iz kog je ta pesma dopirala.
Probi se kroz gusti {um i izbi na proplanak obasjan jakom,
nezemaqskom svetlo{}u. Dah mu zape u grudima kada ugleda prizor
pred sobom, iako tako ne{to ne vidi prvi put.
Na malom proplanku od sparu{ene trave, pravilnog ovalnog
oblika, grupa od nekih desetak Vila igrala je uz melodiju prastare
pesme pevane na nekom nepoznatom jeziku zaboravqenom od qudi, jo{
nekoliko wih sedelo je na zemqi ili travi okolo i sa osmehom na
usnama posmatralo neobi~nu svitu. Stajao je tako par beskrajnih
momenata zagledan u taj predivan splet dugih kosa, prelepih lica i
~vrstih grudi ne mogav{i da do|e k sebi od te zaslepquju}e lepote
{to se sjatila tu, na par koraka od wega. Ni sam nije znao koliko je
dugo bio na ivici proplanka op~iwen vilinskim plesom i magijom
wihove boànske lepote, kada iza sebe za~u neàn, milozvu~an glas:
"Kaù da smrtnik koji vidi vilinsko Kolo moè da poludi..."
Ivan se okrenu i ugleda dobro poznat lik. Visoku devojku duge,
zlatne kose koja joj je padala sve do struka, lica an|eoski lepog na
kojem su kao dva smaragda blistala dva plava oka. Stajala je obu~ena u
providnu belu odoru ispod koje su se, poput dve prezrele jabuke,
nazirale wene krupne, okrugle dojke. Wegova sestra, kraqica re~nih
duhova.
"Naisa...", izusti on i krenu joj u zagrqaj.
"Brate moj...", promrmqa ona i obujmi ga ~vrsto rukama, "Ti si
izgleda zaboravio na svoju posestrimu. Ba{ kao {to vreme zaboravqa
nas i ~itav ovaj prolazni svet."
"Ne govori tako, sestro. Bi}a od tvoga roda ne stare."
"Starimo, Ivane...", re~e ona i poloì dlan na wegov obraz,
"Starimo... Iznutra. I ovaj svet je ostareo sa nama. Uskoro }e do}i
vreme da napustimo mi wega ili on nas."
Ona se nasme{i, uze ga za ruku i povede niz ledinu ka ostalim
vilama koje su ve} bile prekinule ples i sedele na travi.
Jedna od wih ustade i pri|e im. Bila je to crnokosa lepotica
sasvim oskudno obu~ena, od ode}e je imala samo jednu srebrnu ogrlicu
oko struka. Kosan~i}a preplavi stid pri pogledu na weno golo telo.
120
"Ovo je Avalina... Gospa od izvora", re~e Naisa, "Verujem da ste
se ve} sreli."
"Jesmo...", promuca Kosan~i} kada u obnaènoj lepojki
prepoznade zagonetnu devojku od jutros.
Avalina mu pri|e zagonetno se sme{e}i i re~e ne{to na
Vilin-jeziku. Zatim ga obgrli rukom i poqubi, dodir wenih usana bio
je kao dodir latice cveta, neàn i nestvarno lak.
"Svi|a{ joj se...", re~e Naisa uz osmeh.
"Bi}e da je tako, sestro."
"Ako èli{ da ti postanem quba...", Avalinin glas bio je mek
poput maj~inog dodira. "Okiti me zlatom i srebrom. Moè{ li to,
vojvodo Lazarev?"
"Sumwam da me takvoga èli{, Avalina. Tvoja lepota zasluùje
nekog mawe smrtnog."
"Ali, ne... Vojvodo moj...", usprotivi se ona. "Moja lepota }e
besmrtnim da te u~ini. Samo ako to èli{."
"Nije potrebno, lepojko", re~e on uz osmeh. "Mene je moj Gospod
ve} u~inio besmrtnikom."
Avalinine o~i tada posta{e dva tanu{na proreza, usne joj se
iskrivi{e u podrugqiv osmeh:
"A reci mi, Zmaju od Radana, je li te taj tvoj Bog... Koji je prognao
mene i moj narod... U~inio otpornim na turske sabqe? Da li }e te on
spasiti kad ti anadolski kowi budu prosipali drob i mrvili kosti u
prah?"
Ivan je pogleda zbuweno ostav{i bez re~i pred ovim izne -
nadnim naletom wenog prezira, ona nastavi, jo{ prezrivije:
"Vi ubogi qudi i va{a gordeqiva }ud. Sve biste bacili pod
noge, mislite da vam nema ravnih pod kapom nebeskom, samo zato {to
ste dovoqno glupi da verujete u milosr|e koje vam ne}e biti dato... Da
ti kaèm {ta vidim, Zmaju od Radana, ovako mnogoo~ita kao heruvim.
Vidim Alaj-barjak kako se vije po golemom poqu. Zelen je kao bezna|e
i crn poput..."
Vila ne zavr{i {ta je zapo~ela jer tada Naisa tiho, zapoved -
ni~ki prozbori:
"Avalina...", glas joj je bio ~vrst i odmeren. "Zar tako èli{
dobrodo{licu mom bratu?"
"On nije tvoj brat, on je jedan od wih, samo {to ima znak na..."
"Nije na tebi da o tome sudi{."
"Ja sam samo..."
"Odlazi."
Avalina uputi Naisi jedan uvre|en, mole}iv pogled, ali sve {to
je dobila bio je beskrajno hladan odgovor.
121
PROZA
"Ja sam ovde druga po stare{instvu. I ti }e{ da u~ini{ ono {to
sam ti zapovedila."
"Da...", promrmqa Avalina, "Moja gospo..."
Naisa zatim bez re~i povede Kosan~i}a ka sredini proplanka
gde je ve} otpo~elo ve}awe.
Skupom vilinskih bi}a dominirala je jedna visoka, sme|okosa
lepotica, dostojanstvenog dràwa, odevena u dugu, zlatom izvezenu
haqinu koja je padala do same zemqe. Kosan~i} u wenom liku odmah
prepoznade Jerisavqu, Vilin-kraqicu i stare{inu skupa. Weno lepo
i ozbiqno lice o{trih crta blistalo je u polutami poput Sunca, sve
na woj, i kosa i ruke i lice, bili su mladoliki, kao u devoj~ice, samo
su wene krupne, crne o~i, na neki ~udan na~in odavale koliko ustvari
godina ona ima. U wihovim dubinama jasno su mogli da se nazru obrisi
starog sveta, zidine od smrznutog zlata, izvori reka {to seù u
beskraj, rajski vrtovi i o~i pramajke Eve... Zaboravqeni krugovi
ìvota u svetu iz koga je wen soj zauvek izgnan, svetu koji jo{ uvek
ìvi u ta dva oka i koji }e jednog dana umreti sa wima.
"Dobro nam do{ao Zmaju od Radana", re~e ona dostojanstvenim
tonom. "Nama, gorskim i re~nim vilama, bi}e ~ast da te bar za jednu
no} primimo u Okriqe."
"Hvala na ovim divnim re~ima, presvetla gospo...", re~e
Kosan~i} i duboko se pokloni, "Meni, obi~nom smrtniku, jo{ ve}a je
~ast biti ovde sa vama."
Jerisavqa mu uzvrati jednim blagim osmehom i naklonom a zatim
naredi ostalim vilama da sednu u krug i da ve}e otpo~ne. Kosan~i} je
zauzeo mesto van kruga, sedaju}i na travu desetak koraka odatle. Naise
mu pri|e, u levoj ruci dràla je veliku, rumenu jabuku.
"Verovatno si umoran od dugog jahawa...", re~e ona bri`no.
"Uzmi. Ovo }e ti povratiti snagu."
"Da je nisi ubrala u Edenskom vrtu?"
"Da", nasme{i se Naisa, "I zmija me je nagovorila da to u~inim."
"Dobro... Da vidimo iz kakvog raja }emo biti prognani", re~e
Kosan~i} i zagrize jabuku. Ve} pri prvom zalogaju oseti kako mu se
vra}a snaga u mi{ice i krv brè struji venama.
"Ovo je ~udesno...", re~e. "Gde raste ovakvo vo}e?"
Naisa ga samo uzvrati blagim osmehom.
"Vi Qudi imate zaista puno toga da nau~ite..."
Dok su negde iza wih ~ulo hu~awe potoka, Ivan upita sestru:
"Zbog ~ega je sazvano Ve}e?"
"Jedna na{a sestra ukrala je u obli`wem selu dete... Treba da
odlu~imo da li sme da ga zadrì."
Kosan~i} je ve} bio ~uo za taj obi~aj u vila. Iako su po prirodi
veoma mo}na bi}a, one ne mogu da odole onom nagonu koji se krije u
122
svim ènskim du{ama. Zovu materinstva. Veoma ~esto se de{ava da
neka od Nagorkiwa si|e u selo, ukrade dete iz kolevke i potom ga
odgaji kao svoje ro|eno. To dete kasnije od svoje pomajke stekne mnoge
osobine i mo}i koje prosti qudi nazivaju svakojako. Ponekad
|avolskim a ponekad sveta~kim. U Srbiji se u to vreme, za mnoge
junake smatralo da su vilinskog porekla ili da su ih zadojile vile.
De{avalo se, dodu{e mnogo re|e, da se neka od vila zaqubi i uda za
smrtnika. Mnoge od wih su tako gubile mo}i koje daruje Okriqa ali
su zato, sa druge strane, postajale verne qube i bri`ne matere.
Jedna ne`na, krhka figura istupi iz mraka i stade pored
Jerisavqa. Bila je to lepa nagorkiwa duge, svetlosme|e kose, u
naru~ju je dràla povijeno dete, bebu staru par meseci.
"Ovo je Galadina...", {apnu Naisa Ivanu na uvo, "Na va{em jeziku
zvala bi se..."
"Znam...", re~e Kosan~i}, "Svetlana."
Ve}e otpo~e Jerisavqinom besedom. Potom prisutne vile
krenu{e u ù~no sporewe koje je Vilin-kraqica povremeno pre -
kidala kada bi re~i po~iwale da budu oru`je besa i zajedqivosti. Sve
to trajalo je veoma dugo i napokon, negde o koncu no}i, do{lo je i do
~asa odluke. Ivan je sa interesovawem posmatrao Galadinu koja je
}utke, gr~evito drè}i dete obema rukama, sa zebwom i{~ekivala
posledwu re~, onu koja obavezuje.
Na kraju, odluka bi done{ena. Kada ju je sme|okosa lepotica
~ula, ona samo obori glavu i tiho zajeca, niz weno prelepo lice
skotrqa{e se dve biserne suze. Ne`no privi bebu uz sebe i poqubi je u
~elo. Zatim skloni pramenove kose sa lica i tiho zapeva jednu staru
uspavanku:
Oj, golube, moj golube,
Ne padaj mi na maline,
Ruò rumena...
Ivan je sedeo kao okamewen slu{aju}i wen an|eoski glas,
~inilo mu se da se sva tuga ovog sveta sakupila u toj setnoj tu`balici..
Pitao se u sebi da li su Qudi nià bi}a od Vilinskih zbog toga {to
ih sopstvena patwa mrvi u prah, {to su toliko bespomo}ni pred wom.
"Ostavimo ih same...", re~e Naisa i uze ga za ruku.
"Vrati}e ga?"
"Da... Ali }e ga prethodno darivati. To dete }e u sebi uvek
nositi ne{to vilinsko. Bi}e to wegov blagoslov i wegov usud."
"Ho}e li preboleti?"
"Bolovati ho}e... A da li }e preboleti... Zna{, Galadina je nekad
davno bila jedna od vas, bila je smrtna. Taj materinski nagon, ta
~e`wa za de~jim osmehom, dodirom... To je klica qudskog {to je ostala
u woj. Ni{ta ne moè da to izvadi iz wene du{e."
123
PROZA
"A ti?"
Naisa zastade i zbuweno ga pogleda.
"[ta ja?"
"Da li si ti ikad poèlela..."
"[ta?"
"Pa, to... Da ima{ dete."
Jedna tamna senka prelete na tren Naisinim licem, vreme se
zaustavi u tom trenu a ne{to zasvetluca u wenim dubokim plavim
o~ima, o{tro i blistavo.
"Brate moj...", promrmqa ona tako ledenim glasom da se Ivanu na -
jeì koà od wega, zatim dodade sa usiqenom ne`no{}u, "Moj slatki
bra ti}u..."
Sa~ekala je par trenutaka, a onda smireno, odse~no i hladno
rekla:
"Nemoj to vi{e nikad da me pita{."
înilo mu se da je prestao da di{e za jednu malu ve~nost. Kada je
uspeo da se povrati, Naisa se ve} bila odmaknula od wega i oti{la da
sedne na vrh uzvi{ewa, pod senku jednog starog jasena, osmeh joj je opet
igrao na licu, kao da se ni{ta nije dogodilo.
"Hajde, ispri~aj mi kakva te je to muka naterala da do|e{ i
traì{ moju pomo}."
"Tu`na je to pri~a..."
"Ba{ kao i sve one koje su istinite. Hajde, brate, po~ni."
Ivan sede na zemqu do we i krenu da joj govori o \ur|iji, o tome
kako ju je Zmajevac vratio u ìvot a potom i o wenom tragi~nom kraju,
o povratku iz mrtvih i svemu {to se potom zbilo.
Dok se zora bliìla, {umom je odjekivao eho Galadinine pesme.
Oj, golube, moj golube,
Ne padaj mi na maline,
Goro zelena...
Naisa podiè pogled ka zvezdanom nebu. Nije ispoqila nikakvo
ose}awe vezano za pri~u koju joj je Kosan~i} no}as ispri~ao. Kao da je
se sve to nije doticalo. ]utala je tako neko vreme, zagledana u zvezde i
na kraju rekla:
"Zna{, ona nije zla."
"Znam to, Naisa", re~e Kosan~i}.
"Ako to zna{, onda si i ti kriv. Jer zlo u qude nikad ne dolazi
samo od sebe. Ili ga prizovu ili im ga neko usadi u srce."
"Ja to nisam u~inio."
"Nikad nisam uspela da razumem vas Qude. Bog vam je dao toliko
slobode, kao nijednom soju na svetu, a vi to nikad niste umeli da
124
cenite. Sve {to ste od davnina znali jeste da tu istu slobodu otimate
jedni od drugih."
"To je na{e prokletstvo, sestro. Nau~ili smo da ìvimo sa
wim."
"I da umirete, vidim... Ve}ina vas velika je samo u smrti."
"Mnogima je jedina uteha. Ako ve} ne moè{ da ìvi{ kao
~ovek, onda umri vaqano."
"Da te oglase mu~enikom i u pesmu stave? To je ta uteha, kaè{?
O, brate, moj, kako je samo lagana ta jednostavnost ìvqewa qudskog.
I kako samo vi smrtnici lako zborite takve tegobne stvari... \ur|ija
se nije ute{ila umiru}i obe{ena o konopac, ne... Za wu je smrt
predstavqala jedini izlaz, ali taj izlaz nije vodio tamo gde je ona
htela. Postoji samo jedno mesto stra{nije od surovosti u qudskom
srcu, a to mesto se zove Pakao."
"Tamo treba da je po{aqem?"
"Ne... Tamo }e zavr{iti oni koji su je na wega osudili. Ti treba
samo da joj pomogne{ da otpo~ine u miru."
"Ja sam u~inio sve za {ta sam bio kadar."
"Nisi, brate."
"Kako to misli{?"
"Za{to joj nisi dao ma~?"
Ivan zbuweno dodirnu dr{ku svog ma~a i promuca:
"Moj Zmajevac? Za{to bih to u~inio?"
"Zato {to je tako iskala od tebe. Zato {to bi je vratio nazad."
"Ho}e{ da kaè{ da je ona pogana vraxbina koju je sa wim
u~inila \ur|ijina mati ipak..."
"Nijedna vraxbina nije pogana brate!", prekide ga Naisa. "Po -
gana su qudska srca. Zatrovana i puna truleì. Vraxbina po sebi ne
moè biti ni zla ni dobra, zao moè biti wen gospodar... I wen ciq."
"I zato sam trebao dati \ur|iji ma~? Zbog ciqa?"
"Ma~ jeste ona nit koja vas veè. \ur|ija i on su jedno, deo wenog
ìvota ostao je u se~ivu i zato ne moè da otpo~ine."
"Ali...", promuca Kosan~i}. "Ona nije iskala ma~ za sebe."
Naisa zastade u pola re~i. O~i joj zasvetluca{e.
"Nego za koga?"
"Pomiwala je nekog Crnog gospodara... Nepomenika. Sa vatrom u
o~ima..."
Vila zaneme. Izraz na wenom licu postade druga~iji, kao da se u
trenu premetnula u kamen.
"Ifrit...", promrmqa tiho.
"Ko?"
"Jedan od bra}e. Strvinar. Pustiwski princ. Jesi li ga video?"
"Ne."
125
PROZA
"O, jesi, brate.... One no}i podno Pirotske tvr|ave."
Ivanu u se}awe do|e ìva slika opsade Pirota od strane Turaka
pre dve godine, kada je zajedno sa Toplicom, Obili}em i Bra}om Musi -
}ima jedva izneo ìvu glavu iz utvrde na koju su Agarjani kidisali kao
horde besnih vukova. Ipak, ~itava bitka i sve {to se de{avalo pre i
posle we, ostala je u senci duge prilike u crnoj odori koja se pojavila
u no}i pred pad Pirota.
"Mora{ da dela{, i to brzo", u Naisinog glasu nazirao se jedva
~ujni prizvuk uznemirenosti.
"Kako da delam, sestro? [ta da ~inim?"
Naisa ga uze za ruku i pro|e svojim prstima kroz wegovu dugu,
kestewastu kosu. Par trenutaka ga je gladala pravo u o~i, a onda
skrenu pogled ka uzvi{ici {to se uzdizala levo od wih.
"Vidi{ li onaj veliki kamen, gore, ispod hrasta?"
"Vidim."
"Postoji sli~an takav kamen blizu jednog sela kraj jezera
Ohridskog. Stara pri~a kaè da je jednom godi{we, leti, na isti dan i
uvek u isti ~as, rano izjutra, do tog kamena iz gore dolazio prelepi
jelen sa rogovima od zlata. Stanovnici tog sela, i Hri{}ani i
Muslimani, svake godine su, wemu u ~ast, na tom kamenu `rtvovali
jedno jagwe. Prolazilo je tako vreme, i jedne godine su{a i bolest
pobi ono malo ovaca {to je ostalo u selu. Me{tani nisu imali {ta da
iznesu kao `rtvu jelenu. Zlatnorogi se ipak pojavio, istog dana, u
zoru, kraj istog kamena... Seqaci su stajali, nemi i posti|eni, i
gledali ga u zbuwenosti i strahu..."
Kosan~i} pogleda u sestrine o~i boje plavog skerleta.
"[ta se tada desilo?"
"Jelen je predloìo da `rtvuju wega."
Ivan pre|e pogledom preko ovalnog proplanka na kome je sada
samo Galadina sa bebom u rukama, tu`nim glasom pevala uspavanku.
"Koga ja treba da `rtvujem, sestro?"
"Na to pitawe zna{ odgovor, Ivane..."
"Da... Vidim", promrmqa on sa gor~inom. "Moram `rtvovati svoj
ma~, je li tako, sestro? Moj Zmajevac?"
"To je jedini na~in, veruj mi... Znam koliko ti zna~i, u koliko
bitaka si ga nosio sa sobom, koliko ti je puta spasio ìvot... Ali nema
ti druge."
Ivan dodirnu vrhovima prstiju dr{ku ma~a, za one koji nisu
poznavali wegovu tajnu on je bio samo komad ~elika, stvar hladna i
beìvotna, za wega, Zmajevac je bio vi{e od oru`ja.
"Reci mi kako."
"U~ini}e{ isto {to i \ur|ijina mati. Uze}e{ sa izvora vr~
hladne vode, oti}i }e{ do \ur|ijinog groba, u suton, ni ranije, ni
126
kasnije. Vodom }e{ politi se~ivo Zmajevca, ravnomerno, ali
zapamti... Kapi moraju padati pravo na humku."
"[ta }e se tada desiti?"
"Vide}e{..."
Kosan~i} pri|e Naisi i zagrli je.
"Hvala ti, sestro."
"Ne tuguj zbog ma~a. Naredi}u Srebrnom Caru da ti iskuje novi.
Bi}e ti potreban uskoro. Plo~nik je bio samo po~etak... Mesto gde su
dva cara ku{ali jedan drugog pred odlu~uju}i boj."
"Pla{i{ se Turaka i wihove najezde?"
"Pla{im se onih koji dolaze sa tom vojskom. Onih koji su
nevidqivi za vas qude i imaju hiqadu imena, a nijedno od wih nikad
nisu izgovorile smrtne usne."
"Sestro, zna{ li onda gde }e biti to slede}e razboji{te?
"Znam, brate... Ali me to ne pitaj. Jer meni je dato da vidim. Ali
tebi nije dato da ~uje{ {ta sam to videla."
"[ta mi je onda dato? Da ìvim i umrem u neznawu?"
"Tvoje neznawe jeste tvoj blagoslov, Ivane. Najboqe bi bilo da
krene{. Uskoro }e zora."
"Zna{ li kada }emo se opet videti?"
"Ne znam... Niko to ne zna, brate. Hajde, po|i... I ja moram da
idem, uskoro }e Sunce da zasja na Istoku, zna{ i sam da neke od mojih
sestara ne vole da ih miluju weni vatreni prsti..."
Ivan prigrli Naisu jo{ jednom, posledwi put, i krenu niz
proplanak. Osvrnu se na tren kada do|e do ivice {ume, ali na ledini
iz wega ne be{e nikog, samo je blagi avgustovski vetar pomerao
lelujave senke drve}a. Za trenutak pomisli kako je sve {to mu se
dogodilo bio san, ali mu tad u glavi odjeknu melodi~an ènski glas.
"Putuj s Bogom, Zmaju od Radana..."
On se nasme{i i pro{apta:
"Neka te Nebo ~uva, Gospo od Ni{ave."
Ivan je stigao na svoj posed slede}eg dana negde oko podneva,
taman na sahranu ocu Milutinu i wegova dva sapatnika, pred portom
crkve do~ekala ga je gomila qudi lica smrknutih i prestravwenih,
kada je si{ao sa kowa i stupio me|u wih, ène su padale na kolena
pred wim i qubile mu ruke i skute, mu{karci ga prekliwali i
molili, sitna deca plakala.
"Pomozi gospodaru!", zavapio je glas iz gomile. "Te{ka kletva
nas sustiè!"
"Spasi nas!", molio je drugi. "Ti si nam jedina nada."
"îni sa nama {ta ti je voqa...", prekliwao je tre}i. "Samo nas
izbavi od ve{tice i wenih kurjaka."
127
PROZA
"Polako qudi.", rekao je mirno, zatim je kratko za}utao
dozvoliv{i masi da se primiri. "Nemate se vi{e ~ega bojati,
sahranite ta tri jadnika i vratite se svojim ku}ama i poslovima..."
"A \ur|ija?"
"Nema \ur|ije... Nikad je nije ni bilo."
"[ta to zbori{, gospodaru?"
"Idite svojim domovima qudi... I ostanite tamo."
Rekav{i to, on uze svog kowa za uzde i laganim koracima krenu
ka kuli, masa se uskome{a ali niko se ne usudi da upita ili kaè bilo
{ta, re~ gospodara je posledwa.
Ceo taj dan Ivan je proveo u molitvi, kle~e}i satima pred
ikonom Svetog \or|a, negde pred sumrak, rekao je Radoslavu da mu sa
izvora donese vr~ hladne vode, kada se Sunce, kao da ga je neko kopqem
pogodio, kona~no strmoglavilo niz nebo na zapadu, odjahao je do
raskopanog groba iza brega kod hrastove {ume.
Dugo je stajao tu, obasjan krvavo crvenim bqeskom velike zvezde
u zamirawu, prostor pred wim kao da se nekako {irio i rastapao u
hiqadu nijansi modre i zlatne. înilo mu se da se tu, pred wim,
otvaraju vrata zaboravqenih svetova, i da ga ti svetovi dozivaju da
zakora~i i u|e u wih, tek, u jednom trenutku van vremena, beskrajno
kratkom, gotovo ni{tavnom, kroz wegovu glavu projuri jedna misao i
natera ga da laganim pokretom ruke izvu~e svoj ma~ iz korica. Kratak,
odse~an bqesak ~elika udari mu ravno u o~i i on ih za tren zatvori,
kada ih je otvorio ponovo, ~inilo mu se da u ruci steè jedan dugi,
bqe{tavi sun~ev zrak. Zatim podiè vr~ sa vodom.
Tada iznenadni nalet hladnog vetra povi zelene kro{we
hrastova, jedno magli~asto obli~je zatreperi mu pred o~ima i po~e da
dobija obrise. Kao da se ra|ao ni iz ~ega, \ur|ijin lik po~e da se
uobli~ava i biva ~vr{}i i jasniji sve dok se ona u svojoj punoj,
besmrtnoj lepoti ne ukaza pred wim, kose duge i raspletene i lica
ubledelog ali opet nestvarno lepog. Stajali su tako, ko zna koliko
dugo, netremice se gledaju}i, on u wenu prozirnu, crvenu kosu, i
lepotu koja seè s one strane groba, ona u wegovo isposni~ko lice
umorno od puta i u ma~ {to mu je poput ogwa blistao u desnoj ruci. Dva
bi}a razli~ita po svojoj su{tini, dva sveta, mu{karac i èna, ~ovek i
utvara, nisu zakoni qudski bili ono {to ih je delilo tada, nije to ni
opsena niti je to re~ Bo`ja, ono {to je wih razdvajalo u tom beskrajno
dugom trenu bio je jedan komad zemqe, jedan grumen {to kao beo~ug
stoji na granici dva sveta.
"Evo nas opet na grobu, Vojvodo...", pro{apta \ur|ija svojim
mrtvim usnama, "Izgleda da je ova rupa u zemqi ishodi{te svih na{ih
puteva."
"Izgleda..."
128
129
PROZA
"Bi}e i da si ti na{ao na~in da mi stane{ u kraj. Bi}e da si tako
naslutio svoju sudbinu. Kada se ona bude ispuwavala u letima koja
dolaze, mo`da }e{ zaàliti {to mi nisi dao Zmajevac, {to nisi
dopustio da ostvarim svoj naum."
"Taj naum bio je naopak i zao, \ur|ija..."
"Zao, kaè{? Ko si ti da sudi{ o dobru i zlu? Smrtnik sa ma~em
u ruci i vilinskom osenom na ~elu. Zar misli{ da Zmajevcem moè{
ozna~iti granicu izme|u onoga {to je dobro i onoga {to je lo{e? Zar
misli{ da wime moè{ ome|iti Carstvo Nebesko i plamene dubine
Ada? Bedna je ta mudrost vojvodo, i tebe ~eka jedan ovakav grob, jedno
isto ovakvo ubogo par~e zemqe, truqewe i tama... Govori{ o dobru i
zlu a i sam ne zna{ koliko oni umeju da budu istovetni. Zavisi samo
odakle ih posmatra{. Da li iz raja ili iz pakla... Da li sa oblaka ili
iz groba... Da li sa brega..."
Ona za}uta na trenutak i pogledom obavi brdo {to se uzdizalo
iza Ivanovih le|a.
"Ili iza brega..."
Ivan je stajao kao ukopan, nemo zure}i u wene tu`ne o~i, ona ga
dodirnu blago, vrhom svojih prozirnih prstiju i nasme{i se.
"U nekoj od tvojih kwiga gospodaru..." pro{apta \ur|ija gorko.
"Pro~itala sam kako je vaseqena zapravo jedna ogromna kwiga...
Napisana Bo`jom desnicom. Ho}u tamo da odem... Da prospem svoju
du{u me|u re~i, kao me|u zvezde."
Kosan~i} je }utao, nije bilo re~i da wima iskaè to {to mu je
pritisnulo du{u, zurio je u wene o~i, dva crna smaragda.
"Hajde, vojvodo... U~ini ono {to mora{. Vreme je."
"Vreme? Za {ta?"
\ur|ija pro|e lagano prstima kroz svoju crvenu kosu, jedan zrak
umiru}eg sunca zaplete se u woj i nestade.
"Da se umre...", re~e ona tiho i zatvori o~i.
Ivan nakrenu glineni vr~, iz wega pote~e tanki mlaz bistre,
izvorske vode.
I tada se desi ne{to ~udesno.
Kako je voda dodirivala i klizila niz dugo se~ivo Zmajevca,
tako se ono rastapalo, kao da je od voska, krupne kapi rastopqenog
metala uz {i{te}i zvuk padale su po goloj zemqi \ur|ijinog groba i
utapale se u woj, wen lik, iz trena u tren bivao je sve ble|i i
prozirniji, da bi se na kraju pretvorio u beli~astu izmaglicu i
nestao. Kosan~i}u u ruci ostade samo draguqima opto~ena dr{ka, u
srcu praznina i ose}awe da je ne{to vredno zauvek izgubio.
Stajao je jo{ dugo na raskopanoj humci zemqe, negde iznad wega
zvezde zaigra{e svoj svetlosni ples na golom, ve~erwem nebu, Mesec
je visio oka~en iznad brda pokrivenih {umom, dole, niz obode bregova
130
{umela je Kosanica no{ena Zmajevim dahom sa Radan planine. Vrata
jednog sveta zauvek se zatvori{e. Na mestu gde su bila ne ostade ni{ta
do par grumewa tvrde, suve zemqe.
Vojvoda Ivan Kosan~i} uzdahnu i prekrsti se. Pogled po~e da mu
klizi niz no}ni krajolik. U~ini mu se tada kako po toj zakrivqenoj
crti stu pa utvarna vojska od crnih sena, u~ini mu se kako ~uje wihovu
pesmu i borbene dobo{e kako odjekuju me|u brdima... U~ini mu se tada
kako vidi zelene barjake u daqini i sjaj ~elika pod wima...
Ali tren potom sve nestade, i mir, lagan i okrepquju}i, pokri
{umarke i livade. Kao da se upokojilo, po~ivalo je ra{ko castvo u
tom miru, kao u kratkotrajnom snu, iz koga }e se probuditi da ponovo
u|e u ko{mar.
Niz gola brda, miluju}i kro{we hrastova, jesen je stizala na
krilima vetra.

Februar 2006.
1) Plo~nik, mesto u blizini Prokupqa gde je u leto 1386. Knez La zar prvi put
porazio Sul tana Murata.
2) Dvopek, vrsta boqeg hleba koji je jelo plemstvo. Smatrao se gospodskim jer
je obi~an narod jeo kukuruzni.
3) Vizantijski.
4) Duga~ka gorwa haqina izra|ena od najvrsnije tkanine koja se jo{ zvala i
''crvqenica'' (u Vizantiji ''blation''), crvene boje, koristila se za izradu plemi}kih
i vladarskih kostima i sve~anih pokrova.
5) Me{avina p{enice i raì.
6) Bdinski zbornik, nastao u Vidinu 1359. ili 1360. po èqi bugarske carice
Ane, pisan je srpskoslovenskim jezikom i sadrì {esnaest ìtija svetih èna.
7) Peksijanski - Ne~ist, neznaboà~ki.
8) Pirg - kula.
9) Poteci{te, mesto na kome su se u sredwevekovnoj Srbiji odvijali vite{ki
turniri, dvoboji i druga nadmetawa.
10) Jezik nekog plemena u turskoj vojsci (najverovatnije Mong)
131
PROZA
Mihailo Te{i}
NASLEDNIK
Kada je [umar stigao do kr~me ve} je uveliko pro{lo vreme
doru~ka, ali bomba-bobice koje je gutao cele no}i su ga i daqe sasvim
dobro dràle. Samo mu je grlo bilo suvo kao korito u ku}i davqenika.
"Kr~marice, daj hladno masla~kovo mleko i jedan topao mra -
viwak", zabrunda ~im je sa upeklog sunca kro~io u prijatno senovitu
kr~mu i spustio te{ku ranac-mahunu i luk na pod pored {anka.
Kr~marica se vidno ozari i odmah se rastr~a: podviknula je devojkama
da donesu pi}e i hranu, a onda se potrudila da svojski o~isti ba{ onaj
deo {anka na kome se smestio [umar. Ipak je bila dovoqno strpqiva
da sa~eka kako bi [umar u dugom gutqaju iskapio mleko, obrisao bele
kapqice sa svoje pepeqaste ~ekiwave brade i pogledao je vragolasto
svojim ìvim, vatrenim okom.
"Kako je beba?" upita ona. Okrugli obrazi su joj se rumeneli
iznad jedva suzdrànog osmeha.
"Zdrav je", lakonski odgovori [umar. Prionuo je na hrskave,
krupne crvene mrave, sa sla{}u im puckaju}i okrugle trupove,
prave}i se da ne prime}uje ustreptali pogled Kr~marice.
"Matora xukelo, reci jo{ ne{to! Niko iz ~itavog Dom-dola je
nije video ve} vi{e od dvadesetinu dana! Jedino si ti dovoqno lud da
se muva{ po [ipra`ju u doba ko}ewa zlobada. Daj mi neke vesti -
posledwi glas su nam donele {eve i zebe, jo{ kada je dete ro|eno!"
prekorno re~e i udari ga krpom po ramenu, kao da je sve to bilo wegova
krivica.
[umar uzdahnu i odgurnu malo tawir, poku{avaju}i da i{~a~ka
jednog jo{ ìvahnog mrava izme|u kutwaka.
"I majka je dobro. Koliko moè biti, sada, kada vi{e nije
Ve{tica."
132
"Zna~i, mali stvarno ima qubi~aste o~i kao {to su {eve cvr -
kutale?"
[umar po prvi put dopusti da osmeh pre|e preko wegovog
o{trog, izboranog lica.
"Qubi~aste kao muwe! Bi}e pravi Ve{tac", nagnu se ka Kr~ma -
rici koja je odu{evqeno stavila {ake na usta. "De~ak je zdrav, krupan
i tako... bistrih okica, qubi~aste su ama ba{ kao u majke. U stvari,
kao {to su bile", uozbiqi se ponovo [umar.
Kr~marica prihvati ozbiqniji ton: "Hajde, zna{ da tako mora
biti. Ve{tica prenosi svu mo} na dete. Tako je od vajkada."
[umar pogleda malo u stranu i kroz stisnute zube re~e: "Sad
godinama ne}e biti nikoga da pospe{i rast [ipraga, da vida povrede,
da osvetqava tokove i pla{i divqe zveri... Bezve{ti~ije doba dok
mali ne stasa." Posegnuo je za novom tikvom mleka.
"Ali ona se postarala. Ambari su puni. Plemena su u miru,
po{tuju je i pla{e je se vi{e nego ijedne Ve{tice od pamtiveka. A
dete }e biti Ve{tac dok trepne{, ako je i malo na majku. Ma se}a{ se
kako je, kao `goqavo pile od svojih {est godina, stala u sred klanca
pred Pipere kada su onomad krenuli u krv na Keqmene..." Kr~marici
glas utihnu.
Kako se ne bih se}ao. Bio sam tamo. Da ubijem {to vi{e Pipera.
Iznenada na vrata kr~me hrupi vi`qasti mladi} i prekide
[umarevu bremenitu zami{qenost:
"Do|ite svi! Na nebu..." zadahta piskutavo, poku{avaju}i da
vikne. "Manta! Na nebu!"
Svi u kr~mi potr~a{e napoqe, neki beli od straha, neki crveni
od uzbu|ewa, a niko ko je u ìvotu ikad video vazdu{nu mantu - o tim
legendarnim zverima su i najstariji samo pripovedali kao o odbqesku
davnog se}awa. [umar iza|e posledwi.
Na nebu se nalazila velelepna bela manta. Zaklonila je sve -
tlost Sunca Oca i wena ogromna senka prekri selo. Nelagodna
ti{ina se spusti na sve. Najednom neko povika:
"Pogledajte znak! Zlatna petokraka!"
Grb Starog Carstva. Sunce mu O~ije, ba{ kao iz pri~a.
***
Vojnici u ko`nim oklopima su napravili krug oko mesta na
sredini seoskog trga, gde se spustio duga~ak brk mante niz koji su se i
daqe iskrcavali, kao niz rampu. Iza kruga vojnika stajao je mladi
Vol{ebnik, obavijen pla{tom u svih deset boja, podignutih ruku je
vikao vatrenim glasom:
133
PROZA
"Majka Eva je progovorila i Otac Tulkevan je zasijao! Jerarsi su
prorekli! Naslednik Carstva je ro|en, ujediniteq posle hiqadu go -
dina raspar~anosti i patwe! Sada, u ovom odsudnom trenu, kada su sve
zemqe Qudi u opasnosti od napada Divqaka iz Pustolina, pojavio se
zrak na{eg spasa! Znamo da je negde u zemqama Kaharada ro|eno dete s
qubi~astim o~ima - o~ima svete boje svih elemenata! To dete je
ujediniteq qudi i elemenata! Taj ~ovek }e biti majstor oru`ja i
ma|ije i vo|a qudi! Svako ko nas odvede do wega bi}e bogato
nagra|en!"
Svi su ~uli za po{ast iz Pustolina. Neki u masi okupqenih
odmah zavika{e "@iveo!", jedna èna prihvati sa pesmom "Majko Evo,
~uvaj nas!" i ve} su se oko Vol{ebnika tiskali mnogi i vikali
"Ve{tica! Ve{tica ima qubi~aste o~i! Rodila je sina qubi~astih
o~iju!"
[umar se povu~e u senke iza kr~me, izvadi ~vrsto umotanu
cigaru i polako je pripali, prizvav{i unutra{wu vatru u jagodicu
kaìprsta. Onda poùri iz sela, ka Mreì [ipra`ja.
Ne}u skoro imati priliku da zapalim.
***
Zujawe. Dobro mu poznato postojano potmulo zujawe zlobada ga
okruùje. Sme{ten je prili~no udobno, na pomalo izdvojenom [i -
pragu, utkan u mreù grawa koje tvori loptastu krunu orija{ke
biqke.
Vidi ih na ivici doline, nekoliko Pipera, ima ih i od Sodveda,
tu je i najmla|i de~ko od Stepojeva, pokazuju put vojnicima i Vol -
{ebniku. Zastaju na kopqomet od prvih [ipraga, dogovaraju se.
Piperi uzbu|eno pokazuju, obja{wavaju. Ne ~uje ih od sve ìvqeg
zujawa svuda okolo. Zlobadi su uzbu|eni. Vidi kako sa krune ob -
li` weg [ipraga, prekrivene vretenastim, lepqivim nitima i
oki}ene desetinama srebrnastih ~auri nalik umotanim novo ro|en -
~adima, pole}u i sle}u jo{ krupniji mu`jaci. Besno {ibaju si -
saqkama i striù antenama, opne krila im histeri~no reflektuju
svetlost popodnevnog sunca, tvore}i sliku plesa raznobojnih muwica
koji zbuwuje oko. Odvra}a pogled ka mestu gde je stajala grupa qudi.
Tamo su samo Piperi i Sodvedovi. Traì ostale ka obodu [ipra`ja.
Eto ih. Stepojev mali zalazi me|u rastiwe ispred vojnika i
Vol{ebnika.
Jadne budale. Zlobadi }e podivqati.
Mislim da }u im pomo}i.
Okre}e se tako da ima pravu liniju do krune visokog {ipraga
obuhva}ene mreòm pulsiraju}ih ~auri zlobada. Uzima strelu, po -
seè za vatrom u sebi, za plamenom u grudima, prepusti mu se i pro -
134
pusti ga. Vrh drvene strele zatiwa, on je brzo stavi u luk, nape i
opali. Oprostite mi, mali{ani. Strela pro{i{ta kroz grawe, po -
godi centralnu ~auru i plamen se poput vatrometa rascveta niz
debele vretenaste niti. Kruna [ipraga istog trena bukne jarkim
oreolom jare. I zlobadi podivqaju.
Nekoliko brzih i jakih otkucaja srca kasnije ve} je u podno`ju
plamte}e krune, pretura po popadalim ~aurama traè}i neku koja je
blizu otvarawa. Ne mawka ih. Uzima najve}u i beì, jer zlobadi su
poludeli toliko da se pla{i da ga ni dim kojim se obavio ne}e
za{tititi.
Kroz tutaw svojeg trka ~uje grozne vriske i vidi qubi~asto
sevawe. Blizu je. Vidi vojnike koji bacaju kopqa, pokrivaju se {ti -
tovima, beè, urli~u}i padaju pod teretom desetina uboda. Bliè je.
Vol{ebnik kune, oko wega se zatvara lopta od qubi~aste sile, muwe
mu sevaju iz {aka i prè desetak zlobada, ali ima ih previ{e i on
nestaje ispod treperave gomile titravih, dlakavih noìca i tre -
pere}ih svilastih krila. Tu je. Stepojev Mali. Gde je?
ûje vrisak, ska~e u tom pravcu, jara sukqa iz wegovog tela, svu
svoju vatru upire u poqe, zlobadi padaju osmu|enih krila. Vidi de -
~aka na tlu, grabi ga za ruku. Lice mu je izobli~eno od uboda, ali i
daqe di{e, cvili bolno. [umar ga obuhvata i zatvara svojom opnom
vreline, podiè na rame i tr~i, tr~i koliko ga noge nose.
***
[umar sa krova kr~me posmatra selo okupano posledwim gri -
miznim tonovima popodnevnog sunca koje zalazi za vrhove Plamte}ih
Planina nadvijene nad dolinom. Po trgu mile qudi, na svetkovini
povodom dolaska Carskih Poslanika okupilo se sve {to je mu{ko i
vredno i sve {to je ènsko i ~edno iz êtiri plemena. Mu{ki se
goste, ène pevaju. Podiè pogled ka manti koja mirno pluta visoko
iznad. Pored wega staje Kr~marica.
"Stvarno misli{ da ide{ do kraja?", glas joj treperi strepwom.
"Ina~e ne bi imalo smisla. Do}i }e novi."
"Kako }e{?"
"Traì}u posledwu uslugu od prijateqa", kaè [umar vade}i iz
ranac-mahune ~auru od lepqivih srebrnih niti, zadiru}i noèm u wu,
paraju}i je i otkrivaju}i lutku.
Lutka se lagano rastvara, pomaqaju se antenice, krila se odmo -
tavaju, ne`ne dla~ice se proteù i prvo {to dodirnu je [umarev
ispruèn desni dlan. Iz torbice uzima malu opnu na~i~kanu sitnim
~ekiwama, stavqa je u usta, pa levi dlan stavqa na srce, svesno
usporava wegove otkucaje dok duboko izdi{e na opnu, koja zazuji.
Mladi zlobad izbacuje duga~ku surlu sa opakom sisaqkom, osloba|a
135
PROZA
predwe noge. Dla~ice mu pulsiraju u ritmu [umarevih otkucaja srca.
Glava mu se okrene za pun krug, polako, upijaju}i okolinu, a onda u
trenu ra{iri krila i poleti uz duboko zujawe koje se brzo izgubi u
graji i muzici.
[umar gleda dok zlobad postaje sve mawi na in digo plavom nebu
pro{aranom naranxastim oblacima. Ocrta se jo{ jednom o{tro kada
pre|e preko Zlatnog Meseca, a onda mu se obris izgubi u velikom
obrisu mante.
[umar `muri, sva ~ula preta~e u sluh. ûje: bubwawe svoga srca,
bubwawe mnogih srca, bubwawe jednog ogromnog srca. ûje: stalno ta -
nano zujawe u pozadini svih tih otkucaja. Otkucaj. Zujawe. I otkucaj.
Zujawe. I otkucaj. Zujawe - naglo prestaje. I...
Otvara o~i taman na vreme da vidi kako drhtaj pro|e kroz mantu.
îtavo telo joj se naglo savije po sredini poput lista, rep dolazi
skoro do usta koja se otvaraju u ne~ujnom ropcu.
A zatim krv {ikne iz wih, iz kloake, iz triju o~iju, na selo pada
ki{a od krvi. Krv sipa po [umaru, curi mu u o~i, Kr~marica se moli
i prokliwe, pesma proslave se pretapa u vriske.
Ali [umar ~uje i povike veseqa - zna da jedan dolazi iz wegovog
grla, ali i iz drugih, neki qudi su na prozorima i radosno
podvriskuju. Ogromna telesina mante pada, pada i sa zaglu{uju}im
treskom se sru~uje na obode sela, protresav{i [umaru kosti i zube
tako da mu glava zazvoni, ba{ kao da hram Majke poziva na jutrewe.
Ima}emo svoga Ve{ca. Da nas le~i, da pomaè, da nas {titi od
zveri. I od nas samih.
A dok mali ne stasa, sna}i }emo se nekako. Uvek smo se
snalazili.
136
Ivana Milakovi}
KRILÎCA
Rea se upla{eno {}u}urila na seniku. âk i odatle, mogla je da
~uje bolne jauke svoje majke, i znala je da ne{to nije u redu.
Sa svojih sedam godina, Rea je dva puta prisustvovala poro|aju,
kri{om. @ene su stewale, je~ale, nekad cvilele - majka male Sane,
nedavno prohodale, je jednom ili dvaput vrisnula - ali nije bilo
ovoga. Neprestanog vri{tawa. Kakvo je to ~udovi{te ra|ala wena
mama?
A moglo je da bude ~udovi{te, devoj~ica je to dobro znala. Beba
sa krqu{tima, ili {iqatim zubima, ili kanxama, dete sa polu -
formiranim krilima ili gu{terskim repom... Mnogo {ta je bilo
mogu}e, a nikakva razlika u odnosu na prave, ~istokrvne qude, nije
bila dopu{tena. âk ni boja o~iju, nijanse ùte, crvene ili srebrne.
Jer, razlika je zna~ila ne~istu krv. Zmajokrvne.
Nekada, u planinama na kojima se nalazilo Reino selo, bilo je
zmajeva. Oni su bili drevna, mo}na rasa, prijateqski nastrojena
prema svim inteligentnim bi}ima. Magija je oduvek bila jaka me|u
zmajevima, a u jedan od oblika magije spadala je i sposobnost promene
oblika. Zmaj je mogao, ako je tako èleo, da izgleda kao qudsko bi}e. I
u takvom obliku mogli su i da imaju decu sa qudima.
Naravno, objasnio je seoski {aman Rei i drugoj deci, takvo
me{awe vrsta bilo je glupo i opasno. Ali, mladi su ~esto budalasti i
nepromi{qeni, kako mladi qudi, tako i mladi zmajevi. I do tih
ne~istih spajawa je dolazilo, i deca iz takvih veza su ra|ana. Nekada
su u potpunosti izgledala kao qudi, samo su imala mnogo ja~i talenat
za magiju od bilo kog ~oveka. Nekada su izgledala isto kao drugi
zmajevi. A nekada bi izgledali kao deformisana, za ìvot nesposobna
me{avina dve fizi~ki veoma razli~ite vrste.
137
PROZA
Zbog ovakvog huqewa protiv svega {to je sveto, prise}ala se Rea
{amanovih re~i, bogovi su poslali su{u. Su{a je trajala dugo, dugo. I
zavladala je glad. Pomrle su mnoge ìvotiwe kojima su se zmajevi
ina~e hranili. Mnogo qudi i mnogo zmajeva je umrlo. Neki zmajevi su
jeli qude, {to je za wih bilo potpuno neprirodno, otprilike kao da
pojedu drugog zmaja. A neki zmajevi su ~ak jeli mla|e, slabije zmajeve.
Neki qudi su jeli qude, ili mrtve zmajeve ako bi ih na{li.
Na kraju, zmajevi su oti{li, upotrebiv{i svoja mo}na krila da
ih odnesu tamo gde je bilo vi{e hrane. Qudi su ostali, i zakon je
donesen da se moraju pro~istiti. Svako dete ro|eno sa bilo kakvom
zmajevskom karakteristikom moralo je biti ubijeno, kao i wegova
majka, ako je ve} sam poro|aj ne ubije. Po{to nije bilo dovoqno
mu{karaca za lov i obradu zemqe, otac bi bio po{te|en, ali nije smeo
da se ponovo oèni niti da ima jo{ dece. Bra}i i sestrama zmajo -
krvnih nije bilo dozvoqeno da se ven~avaju niti da imaju decu.
Zato se Rea molila, ako wena mama ve} ra|a deformisanu bebu,
da to bude neka normalna, qudska deformacija. Tu ne bi bilo kazne,
tako ne{to moglo se desiti svakom. Ili, neka bude da je beba nezgodno
name{tena, pa da zato poro|aj tako te{ko ide. I neka wenu mamu {to
pre prestane da boli.
Samo da ne bude zmajokrvno. Samo ne zmajokrvno.
Rea je oslu{nula. Krici su prestali. Pauza, ili je poro|aj
gotov, ili...
Ne! Rea je sko~ila, pala sa senika, bolno udariv{i kolena.
Jurnula je ku}i, iznenada u strahu za maj~in ìvot.
Do~ekala ju je ti{ina. Izostao je prvi pla~ novoro|en~eta.
Mama joj je jo{ bila ìva, to je odmah videla. U suzama, u krvi - Rea ni -
kada ranije nije videla toliko krvi - ali ìva. Devoj~ica je
pritr~ala i pla{qivo joj dotakla ruku. Majka joj se, kroz sav bol i
suze, osmehnula.
"Pogledaj, du{o", rekla je. "Pogledaj svoju sestricu."
Rea se okrenula taman na vreme da vidi tek okupanu bebu koju je
seoska babica pruàla wenoj mami. Dete nije plakalo, ali je disalo i,
o~igledno, bilo ìvo.
I imalo je krila. Mala krila prekrivena koòm, iste boje kao i
ostatak wenog rumenog tela. Zbog tih krila je poro|aj bio tako bolan.
"Krilata", {apnula je Reina majka. "Dobili smo Krilatu."
"To }e {aman da odredi kad je pregleda" odgovorila je babica.
"Tvoj otac je oti{ao po wega", dodala je primetiv{i Rein pogled.
Kao i ostala deca u selu, i Rea se pomalo pla{ila {amana. Sa
wim nisi smeo da se {ali{, mogao te je za~arati. Deca su {apatom
prepri~avala razne uàse koje je {aman magijom mogao da uradi. Da
u~ini da se razboli{ tako da povra}a{ krv i umre{ od toga, da te
138
pretvori u àbu, da te oslepi ili ogluvi ili te u~ini nepokretnim a
da te ni prstom ne takne... Niko od wih nije nikada video da je {aman
stvarno uradio bilo {ta od toga - {aman je, zapravo, bio tih, mr{av
~ovek za koga se nije znalo da je glas podigao na nekog, a kamoli
povredio bilo koga - ali, kad neko zna magiju, mora{ da se pazi{.
Opasan je.
[aman je brzo stigao, i u po~etku je ignorisao sve osim
novoro|en~eta. Pa`qivo je pregledao bebu i, na Reino iznena|ewe,
veoma ne`no ra{irio mala, ruì~asta krila. Prstima je polako
prelazio preko krila, traè}i nepravilnosti.
"Devoj~ica je zdrava", kona~no je rekao. "Krila su funkcio -
nalna. Krilata je."
Nakon {to je zaustavio krvarewe Reine majke i dao joj ~aj za
umirewe bolova, {aman je oti{ao. Babica je uklonila krvave ~ar -
{ave i krpe i pobrinula se da porodiqi bude udobno, pa je oti{la i
ona. Reina majka je, sa iscrpqenim osmehom na licu i krilatom bebom
u naru~ju, zaspala. Rein otac je smrknuto zurio pred sebe, a Rea je
zaplakala. Tiho, da ne probudi mamu.
Dete sa zdravim krilima je bilo svetiwa. Zmajokrvna, da, tako
da Rein otac ne}e smeti da ima jo{ dece niti da se ponovo oèni, niti
}e Rea smeti da se uda i ima decu, ali ipak svetiwa. Majci }e biti
dozvoqeno da doji dete godinu dana, a onda }e biti ubijena, brzo i
bezbolno ({aman }e, po prvi put da Rea za to zna, povrediti nekog -
ubijawe wene mame }e biti wegov posao). Prema Krilatoj }e svi biti
dobri i pa`qivi, sve do wenog petnaestog ro|endana. Tada }e je
poslati Ki{nom Zmaju, da joj ispri~a kako su svi bili dobri prema
woj, i zauzvrat }e ki{e biti obilne, usevi bujni, i niko ne}e glado -
vati.
Rea je mrzela svoju sestricu. Zbog we }e izgubiti mamu. I ne}e
smeti da se uda i ima sopstvenu decu, niti }e imati brata ili sestru,
ali sve je to izgledalo nebitno naspram gubitka majke.
Mrzela ju je. Malo krilato ~udovi{te.
Slede}eg dana, Reina majka ju je pozvala sebi. I dala joj bebu u
ruke.
"Pogledaj je, i reci mi {ta vidi{", rekla joj je majka. Nevoqno,
Rea je poslu{ala.
"Bebu", kona~no je odgovorila.
"Tako je. Bebu. Ona nije kriva {to je ro|ena s krilima. Ne}u ja
zbog we umreti kroz godinu dana, ve} zbog zakona. Razume{ li?"
Devoj~ica je klimnula. Nije bila ube|ena, ali je znala kakav
odgovor wena mama o~ekuje od we.
139
PROZA
"Ho}u da mi obe}a{ ne{to", produìla je majka. "Ova malecka,
kojoj zbog zakona ni ime ne smemo da damo, je tvoja sestrica. Nakon {to
mene ne bude, ho}u da je ti voli{ i pazi{. Obe}ava{?"
Rea je oklevala.
"Ima}e samo tebe. Drugi }e biti dobri prema woj, ali samo zato
{to moraju. Ne}e je voleti. Tvoj otac... Videla si kako je gleda. Ne
verujem da }e je on ikada voleti, on u woj vidi samo sopstveni gubitak.
Ako je ti ne bude{ volela, bi}e potpuno sama. A {ta je ovako malo
dete moglo da skrivi?"
"Ni{ta", {apnula je Rea. Pogledala je bebu u svojim rukama,
sitnu i bespomo}nu. Pogledala je ruì~asta krilca. Izgledala su
slatko.
"Smem li da je zovem Kril~ica?", upitala je. Majka se osmehnula.
"Sme{, samo pazi da te niko ne ~uje", odgovorila je. Rea je
ozbiqno klimnula glavom. Krilata je smela da bude samo bezimena
Krilata, glasnik Ki{nom Zmaju.
Ali, ova Krilata je bila wena sestrica. Kril~ica.
***
Nakon godinu dana, Reina majka je umrla. Rea je mislila da }e
biti nekakve javne ceremonije, ali sve {to se desilo bilo je da je
{aman doneo nekakav napitak.
"Ne}e boleti", rekao je Reinoj majci. "Samo }e{ zaspati."
"Ostajete?"
"Moram. Ja progla{avam smrt majke Krilate."
Rea nije bila sigurna, ali joj se ~inilo da {aman ne voli to {to
radi. Da ne èli da wena mama umre. Da mu se ne dopada zakon.
Ali, protiv zakona nije smeo da govori niko. âk ni mo}ni
{aman.
Reina majka je zagrlila i poqubila Reu i malu Krilatu. Kril -
~icu. Otac je bio nekud oti{ao, i Rea je zasigurno znala da on Kril -
~icu nikad ne}e zavoleti. Ne}e se usuditi da je povredi - to se niko
ne}e usuditi - ali je ne}e ni voleti.
Nakon trenutka oklevawa, Reina majka je iskapila napitak.
Zaspala je ubrzo potom. A onda vi{e nije disala. [aman je oti{ao da
proglasi jednonedeqnu àlost zbog smrti majke Krilate. I to je bilo
to.
***
Rea se brinula o Kril~ici. Otac ih je obe mawe-vi{e ignorisao.
Kril~ica je bila zdrava i ìvahna. Sve je èlela da vidi, sve da
dotakne. Rea ju je svuda nosila sa sobom, i Kril~ica je uìvala u tome.
Prve re~i Kril~ica je izgovorila jo{ dok im je majka bila ìva, ali
140
je kasno prohodala, sa skoro dve godine. Te{ko je bilo odràvati
ravnoteù sa pomalo nezgrapnim krilima koja su sve brè rasla.
Sa pet godina, Kril~ica je poletela. Wen prvi let isprva je bio
propra}en mra~nim pogledima, a potom, klicawem, kada su qudi shva -
tili da to zna~i da je Kril~ica zaista zdrava, da se dobro brinu o woj,
da lepo napreduje. Rei je srce luda~ki lupalo dok je posmatrala
sestrin prvi let, bojala se da }e pasti i povrediti se. Kril~ica
isprva jeste bila malo nespretna, ali je brzo shvatala {ta treba da
u~ini, kako da iskoristi vazdu{ne struje, {ta je za wu prejako, a {ta
joj pomaè.
Oboàvala je letewe. Kako su joj krila ja~ala, letela je sve
daqe, i qudi su se povremeno bojali da }e pobe}i. Nije bilo razloga za
strah; ~udno krilato dete uvek se vra}alo sestri koju je oboàvalo.
Kril~ica nije imala prijateqa - deca su se bojala da se druè sa
svetom zmajokrvnom - ali sa sestrom je mogla da se igra kad god bi
poèlela. I imala je letewe. Vra}ala se sa svojih pohoda, opisuju}i
sestri {ta je sve videla. Rea je èlela da moè i ona da leti sa
sestrom, ali, na àlost obe, to nije bilo mogu}e. Krila wene sestre
bila su dovoqno jaka da je ponesu u vazduh, ali ne bi izdràla teìnu i
wene sedam godina starije sestre.
A onda je do{ao i Kril~icin petnaesti ro|endan.
***
Celo selo se okupilo za ceremoniju. Nije to bila {ala - radilo
se o najva`nijoj ceremoniji koju }e u ìvotu videti, o ispra}aju
Krilate. Rea je sa zebwom ~ekala da vidi {ta }e se desiti. Trudila se
da prikrije svoj strah, da ne bi upla{ila sestru, ali Kril~ica je
osetila sestrinu nervozu. Kako joj se petnaesti ro|endan primicao,
sve ~e{}e je zapitkivala sestru {ta ona zapravo treba da u~ini, ali
Rea nije znala odgovor. Kako neko nosi poruku Ki{nom Zmaju? I {ta
}e biti posle? Sve {to je mogla da kaè sestri bilo je da }e joj
sigurno {aman sve objasniti kad do|e vreme.
I vreme je do{lo.
Kril~ica je stajala pred okupqenim selom, obu~ena u belu
haqinu sa{ivenu specijalno za tu priliku. Bojala se, mal~ice, ali se
trudila da deluje hrabro i smireno i kao da zna {ta radi. Ovo je taj
dan. Zbog toga se celo selo trudilo da woj i wenoj porodici ni{ta ne
nedostaje. Za ovo je ro|ena. Ne sme ih izneveriti.
Stigao je i {aman. Pruìo joj je {oqu punu nekog toplog,
mirisnog napitka. Rea je prepoznala miris, nalik na ono {to je dao
wenoj majci, nekada davno, da joj umiri bolove nakon poro|aja, samo
mnogo ja~e. Trudila se da ne zadrhti. [ta }e biti sa wenom sestrom?
141
PROZA
Kada je Kril~ica poslu{no iskapila napitak, {aman se obra -
tio selu. Rea, zabrinuta za sestru, jedva da je ~ula re~ od onoga {to je
pri~ao, ne{to o tome kako je veliki dan do{ao, kako ih wihova
Krilata sada napu{ta da bi prenela poruku Ki{nom Zmaju, kako }e
biti nagra|eni za sav trud... Onoliko koliko je bila u stawu da
primeti, kao da ni sam {aman nije slu{ao sebe, kao da je deklamovao
davno nau~en govor. Sa zebwom je primetila da me|u wenim
sunarodnicima nema nesigurnosti. Kao da su svi ta~no znali {ta }e se
desiti, i to su sa nestrpqewem i{~ekivali. A {aman, kona~no je
primetila, kao da je kri{om bacao poglede na wenu sestru.
Kada je Kril~ica po~ela pomalo zbuweno da trep}e, {aman je
zavr{io svoj govor. êkao je da napitak po~ne da deluje, shvatila je
Rea. Wena sestra je morala da bude omamqena za ono {to }e se desiti.
Ali, kako }e da leti tako omamqena? A do Ki{nog Zmaja }e
morati da leti, zar ne?
[aman ih je sve poveo do one litice za koju je deci bilo strogo
zabraweno da joj prilaze. Pad niz wu uistinu bi potrajao.
Dvestotinak koraka pre litice, {aman ih je sve zaustavio.
Pozvao je Kril~icu, sada ve} nesigurnu na nogama, da mu se pridruì,
i Reu da pomogne sestri da ne posrne. Wih dve je odveo do samog ruba
litice.
Pogledi svih qudi koje je Rea ikada upoznala bili su uprti u
wih.
"Drì sestru za ruku. ^vrsto", rekao je {aman Kril~ici.
Poslu{ala ga je, zbuweno trep}u}i. [aman je dohvati jedno weno
krilo i ispruìo ga, a zatim ga brzim pokretom slomio. Kril~ica ga
je samo zbuweno pogledala. Napitak je o~igledno delovao. [aman je
ponovio postupak i sa drugim krilom.
"Kako }u sad...", po~ela je Kril~ica.
"[{{", rekao je {aman. "Samo zakora~i preko. Pusti je sad,
Rea."
O{amu}eno, kao da je i sama popila napitak, Rea je poslu{ala.
Poslu{ala je i Kril~ica. Ispratilo ju je klicawe celog sela.
Jo{ uvek ne shvataju}i, Rea je pogledala {amana. Zatreptao je,
kao da poku{ava da odagna suze. I tada je videla kako mu se na trenutak
promenila boja o~iju, i razumela je ono {to je odavno slutila.
Na {amanovom licu videla je, u istom trenutku, kako se smewuju
bes, i stid, i strah, dok nije poprimilo svoj uobi~ajen neutralan
izraz, kao {to su mu i o~i poprimile uobi~ajenu sme|u boju. Boju koju
je magijom odràvao, jer je prava boja wegovih o~iju bila srebrna.
Bile su to, Rea je gorko priznala sebi, najlep{e o~i koje je ikada
videla. Sigurno ih je {amanov otac, i sam {aman, magijom skrivao dok
mu sin nije porastao dovoqno da bi to sam ~inio. Ba{ kao {to je
142
glupim ritualima i obi~ajima skrivana istina. Istina da ~isto -
krvnih qudi u wihovom selu vi{e nema, ima samo onih koji tako
izgledaju.
Kril~ica je padala dugo, da bi posledwe {to je videla bile
odavno izbledele kosti zmaja.
143
PROZA
Ilustracija: Igor Krsti}
144
Milo{ Petkovi}
KARAVAN INSOMNIUSA
Po ko zna koji put je to~ak tovarnih kola bio zaglavqen u blatu,
jer je put jo{ uvek bio veoma mek od silnih ki{a koje su padale
prethodnih nedeqa. Predwi to~kovi su nekim ~udom uspeli da pre|u
preko kaquge, ali su se zato zadwi dosta duboko zaglibili u blato.
Dva kowa bezuspe{no su poku{avala da krenu napred, ali kola nisu
htela ni da mrdnu. Jo{ dvoja kola su bila u ovom karavanu, ali znatno
mawa, i wih je vukao po jedan kow.
[ta }emo sad Torile, kola ne}e da mrdnu?
Upita gnom divqe, pomalo neuredne kose koji je sedeo za ularom.
Pa ne znam, najboqe bi bilo da preteramo prikolice napred, pa
da uzmemo i druga dva kowa, i sa wima poku{amo, mo`da }e i}i.
odgovori mu Toril, ne{to vi{i gnom koji je stajao sa strane i po -
smatrao zaglibqene to~kove.
Izgleda da se ovaj Torilov plan dopao Kertu, pa je i on si{ao sa
ko la i krenuo pozadi.
Mora da smo poneli previ{e tovara iz Jezergrada ove godine,
ovo je gotovo deseti put da smo se zaustavili. re~e Toril.
Jeste, ja sam to rekao Liriji jo{ dok smo bili u Jezer gradu, ali
ne, moramo poneti {to vi{e {koqki, a i obojene svile, rekla je.
Dovoqno je bilo {to smo uzeli pi}a za "Raspevani hrast", trebalo je
tada da krenemo, a ne da se zadràvamo kod onih tezgi. dodade Kerto.
Tada se ~u jedan ènski glas iz drugih kola, najlep{ih u
karavanu. Bila su crvene boje, a sa streha su visili raznoliki ukrasi
od {koqki, pera i nekakvih ~udnih plodova, tu je ~ak bilo i par
lastavi~ijih gnezda, koja su ove divne ptice svile tu, i tako putovale
zajedno sa karavanom.
Lako ti je da sada pametuje{ Kerto, ali to ti ne}e pomo}i da
izvu~e{ kola iz blata, odgovori na wegovo malopre|a{we gun|awe
145
PROZA
Lirija, starija sestra Kerta i Torila. Ona je bila u drugim kolima,
ali je o~igledno ~ula kritikovawe mla|eg brata.
A i sigurno nisu preteàle moje {koqke i lagana svila, ve} ona
gvo`|urija od oklopa koji si ti uzeo od kova~a. dodade.
Ne po~iwite sa prepirkom, nego dajte da nastavimo daqe, baka i
deka se sigurno ~ude {to stojimo ovde, prekinu ih Toril.
Lirija se vratila u kola, gun|aju}i ne{to sebi u bradu, dok su
Kerto i Toril preme{tali prikolice napred i prebacili kowe
ispred zarobqenih kola. Gnomi su ina~e umeli da budu gun|ala, ali su
vaìli za dobro}udna i miroqubiva stvorewa. Iako maleni, svega
jedan metar od zemqe, oni su bili i veoma ume{ni i sposobni.
Po{to su privezali kowe, Kerto je uzeo par starih dedinih
~izama kako bi pri{ao do zadwih to~kova. Za svaki slu~aj se i pri -
vezao konopcem oko struka i vezao drugi kraj za koren pawa koji je
stajao kraj puta. Pri{av{i zadwim to~kovima uz dosta muke, nekako
uspe da prebaci daske ispod wih, i dade znak Torilu da potera kowe
napred. Nakon par trenutaka bezuspe{nog hodawa u mestu, kowi ne -
kako uspe{e da krenu napred i kola po|o{e. Kola su sada bila na
suvom tlu i karavan je mogao da nastavi put. Upregnuv{i kowe, polako
su krenuli putem, paze}i da im se slu~ajno ne ispre~i jo{ neka od
mnogobrojnih kaquga. Kerto i Toril su sedeli napred na tovarnim
kolima, Lirija je bila u svojoj prikolici, a zadwa prikolica je
o~igledno bila za baku i deku, samo {to su oni u ovo doba dana uglav -
nom dremali. Kowi su sami znali kada treba da po|u, o~igledno
potkovani i iskustvom, jer su dugo bili deo karavana.
Trebalo bi da smo su tra u ovo vreme kod "Raspevanog hrasta",
osim ako ne nai|emo na jo{ par kaquga, re~e Kerto.
Bi}emo, u {umi nema ovoliko blata, zemqa je mek{a i upila je
svu vodu, a i guste kro{we hrastova su za{titile {umsko tlo od ki{e,
re~e Toril.
Vide}emo.
Toril je bio u pravu, jer kada su za{li u {umu videli su da je put
bio mnogo boqi. Tu i tamo je bilo rizi~no, ali kako su kola gnomova
mnogo mawih dimenzija nego li qudska, a putevi pravqeni za qude,
lako su mogli da zaobi|u prepreke na putu. Wihovi kowi su tako|e
bili patuqasti, ali ne mawe sna`ni od svojih ve}ih srodnika, i veoma
ceweni, ne samo kod gnomova. [uma u koju su za{li bila je veoma gusta,
i bilo je tu svakojakog drve}a, od stoletnih hrastova prekrivenih
mahovinom, do kvrgavih bukava tamnosive kore, ~iji su ~udni oblici
zbuwivali prolaznike, teraju}i ih da bar na trenutak pomisle da
gledaju u nekakvo ~udno {umsko bi}e, a ne u stablo. Xinovske paprati
prekrivale su {umsko tlo do kojeg su samo ponegde dopirali sun~evi
zraci. Vijugavi put vodio je karavan na zapad, gde su na izlasku iz
146
{ume trebali da krenu ju`no niz Pitomu reku, i do|u do "Raspevanog
hrasta". "Raspevani hrast" bila je najpoznatija i najpose}enija kr~ma u
ovim krajevima, i karavan je i ove godine imao dogovor sa vlasnikom
oko nabavke retkih, kvalitetnih pi}a iz Jezer grada.
Kr~ma je bila veoma interesantna, jer je bila sme{tena u naj -
ve}em poznatom hrastu u ovom delu sveta. Postoji i veoma inte -
resantna pri~a o ovom hrastu, koja kaè da je on tako porastao
zahvaquju}i ba{ jednom gnomu. Pri~a se da je taj gnom bio jako tuàn
{to je bio mali, i da je èleo da poraste. Traìo je pomo} i uspeo da
na|e u ~arobwa~kim kwigama recept za napitak za rast. Spravqaju}i
napitak u svom domu koji je bio u korewu hrasta, dodao je neki
pogre{an sastojak i do{lo je do malecne eksplozije. Nije bila do -
voqno jaka da obori sna`no drvo, ali je zato hrast narastao tako puno
da se mogao videti iz velike daqine. Sada je tu bila kr~ma, poznata po
dobrom i}u i pi}u, bardovima i wihovim divnim odama, ali i po
raznolikim gostima koji su svra}ali ovde. Svi iz karavana su voleli
to mesto, zato {to su me|u stalnim gostima imali puno prijateqa.
Pro{li put kada su tu svratili, bilo je planirano da odsednu dva
dana, a zadràli su se gotovo celu nedequ. Gnomi su poznavali ovu
{umu, jer su tuda pro{li nebrojano puta, i znali su da malo ispred
wih postoji mali proplanak gde bi mogli da postave kamp za ve~eras, a
bio je pogodan i zbog ~iwenice da u blizini proti~e i mali potok
odli~ne vode.
Toril se prebacio na Lirijinu prikolicu i u{ao da je obavesti
da }e uskoro da se zaustave, dok je Kerto ostao za ularom. Liriji je
bilo svejedno, jer se ba{ bila udubila u jednu od mnogobrojnih kwiga
koju je pozajmila od sve{tenica Deonorinog hrama. Ona je ve} poz -
navala lekovita dejstva svih {umskih i livadskih biqaka, i bila je
veoma ve{ta u spravqawu raznolikih melema i ~ajeva.
Me|utim, kako je Deonora bogiwa mora, takozvana koralna gos -
pa, iz ovih kwiga je mogla da sazna o lekovitim svojstvima algi i o
nekom drugom morskom rastiwu, i da pro{iri svoja saznawa. Uvidela
je da se neke od morskih biqaka koriste i za spravqawe magijskih na -
pitaka, pa je ba{ planirala da porazgovara o tome sa svojim dedom,
koji je i sam bio poklonik magije.
Toril se prebacio na prikolicu kod bake i deke, ali oni su jo{
uvek spavali jer su no} pre toga pratili de{avawa na nebu i kretawe
zvezda, pa je ponovo oti{ao napred. Malo se umorio, jer nije bilo
nimalo lako prebacivati se stalno naprednazad u putu. Rekao je Kertu
da je Liriji svejedno gde }e se ve~eras zaustaviti i napomenuo da opet
izu~ava neku kwigu na {ta se ovaj nasmejao.
Verovatno }e na}i recept za najodvratniji bu}kuri{ koji }u,
naravno, ja morati da popijem re~e Kerto.
147
PROZA
Nemoj tako, pa da pro{li put nisi ispio ~aj koji ti je spravila
ko zna koliko bi te dugo tresla groznica.
Jeste, ali ja sam i pokisao do gole koè zbog we, traè}i one
mrke pe~urke. A i video bih tebe da si morao da ispije{ onaj ~aj, koji
ima miris isti kao u Pacovoj kr~mi u D'Ainu, a o ukusu i da ne go -
vorim re~e Kerto napraviv{i kiselu facu, prise}aju}i se tog ni -
malo prijatnog iskustva.
Baka i deka spavaju, tako da im nisam mogao re}i da }emo da se
zaustavimo na onom proplanku, ali nema veze re~e Toril koji je hteo da
promeni temu, jer se i sam se}ao "mirisa" toga ~aja, lica Kerta pri -
likom ispijawa, ali i sestrinog gun|awa o zdravqu i tome sli~no.
Daqi put je pro{ao u maloj raspravi o tome da li je boqe u borbi
sa {umskim trolom koristiti vatrene strele ili mo`da specijalne
bo~ice puwene kiselinom i premazane borovom smolom koje su mogle
da se na|u kod nekih trgovaca. Ina~e, tako retka roba je ~esto pro -
davana u tajnosti, ili su se prodavci dogovarali sa kupcima o prodaji
van ve}ih gradova, jer bi vlasti hapsile sve u~esnike takvih radwi.
Na kraju su se sloìli da bi beàwe verovatno bilo najboqe jer su
trolovi ina~e veoma sna`na i mo}na stvorewa, i mnogi odli~ni
borci bi dvaput razmislili pre nego {to bi se upustili u borbu sa
jednim takvim. Mrak je ve} po~eo da pada, a zemqa je po~ela da
isparava i napravila se magla. Sada je {uma delovala pomalo jezivo,
jer su i oblaci kojih je dodu{e bilo mnogo mawe nego pro{lih dana
bacali senke na put ispred wih. Gnomi se obradova{e kada su ugledali
proplanak i polako su doterali svoja kola prema rubu {ume, paze}i da
se slu~ajno ne zaglave u kakvom blatu. Postavili su kola tako da su
ona sada ~inila trougao, i pored tovarnih kola podigli platneni
zaklon za kowe, kako ne bi pokisli u slu~aju da padne ki{a. Me|utim,
oblake su izgleda rasterali visinski vetrovi, tako da je sada moglo da
se vidi nebo koje je polako poprimalo boju mastila, i jato zvezda
sjajnih poput draguqa. Kako je izgledalo da ki{e ne}e biti, Kerto i
Toril su u sredini kampa zapalili vatru, jer su no}i ina~e sveè, i
pozvali Liriju i baku i deku na ve~eru.
Lirija je nevoqno ostavila kwigu, uzela posude, tawire i ~a{e
i iza{la napoqe. Uzela je i ogledalce, jer je èlela da o~e{qa svoju
zift crnu kosu {to je uvek radila pre ve~ere. Iz drugih kola prvi se
pojavio Hikrik, wihov deda. Bio je veoma star, ve} godinama se hvalio
kako mu se bliì ~etiristoti ro|endan, a kada je on bio pro{le
godine, bio je tuàn. Kosa i dugi brkovi bili su sedi, a bore ~inile
lice grubim za razliku od milih o~iju, punih topline koje su se krile
iza malih nao~ara. Nosio je plavu mantiju sa pri{ivenim platnenim
listovima zlatne boje. Pomalo drhtavim glasom, koji je govorio o we -
148
govoj starosti, ujedno i mudrosti, re~e - Do|i Mogra, da vidi{ nebo
ve~eras, puno je zvezda kao zmajeva riznica draguqa.
Utom se pojavi iz kola i Mogra, koja je do pre par minuta
poku{avala da protuma~i neke stare rune, gotovo sigurno patuqa~ke,
ali ve} par dana nikako da mrdne daqe od po~etka. To ju je izner -
viralo, i mislila je da }e joj san pomo}i, ali avaj, kako je sawala san u
kome jo{ dugo tuma~i rune, jo{ vi{e iznervirana dobaci Hikriku -
Ba{ me briga sada za zvezde, pogotovo kada ih ti poredi{ sa glupavim
draguqima. Draguqi interesuju samo pohlepna bi}a, kao {to su
zmajevi, i mogu ti doneti samo zlo, a zvezde su ne{to drugo, ne{to {to
nema cenu, a ni vlasnika.
Ma ja sam mislio da sjaje kao draguqi, draga, a nisam ih poredio,
to nikako, pa znam ja... poku{a da se malo opravda Hikrik.
Wih dvoje pri|o{e vatri, i sedo{e na hoklice koje su izneli
Toril i Kerto. Dok se jelo kr~kalo u kazanu, Lirija je u avanu me{ala
miri{qave za~ine. Toril i Kerto su se kobajagi naqutili na sestru,
samo da bi joj dali kompliment, jer su rekli da je miris jela tako dobar
da }e gotovo sigurno privu}i sve ìvo iz kraja, pa }e oni morati cele
no}i da straàre oko kazana i brane ga od napada~a. I zaista je jelo
tako dobro mirisalo da su svi, pa i Lirija, nestrpqivo i{~ekivali da
ga probaju. Jelo je bilo zaista izvrsno, svi su uìvali gledaju}i kako
se veseli plamenovi vatre igraju, dok je suvo grawe povremeno puc -
ketalo. Kerto i Toril nisu morali da ~uvaju straù ove ve~eri, kako
su to obi~no ~inili, jer im je deda rekao da }e on biti kraj vatre, kako
bi u dru{tvu svoga teleskopa mogao da posmatra kretawe zvezda. To je
obradovalo bra}u, jer su bili umorni od ne ba{ lagodnog puta. Pre
nego da krenu na po~inak, sakupili su na gomilicu jo{ suvaraka koje
bi deda mogao da dodaje na vatru i pokupili posude za jelo. Gnomi su
uvek voleli da im sve bude na mestu, i nisu voleli da ostavqaju bilo
kakav posao za kasnije. Lirija je oti{la da uz svetlost svoje lampe jo{
malo pregleda kwigu pre spavawa, dok je Mogra odmah oti{la na
spavawe. Hikrik je ostao sam kraj vatre, i neko vreme {telovao ~udne
zup~anike i poluge. Povremeno je gledao kroz teleskop, koji je ina~e
bio malih dimenzija, i ~ija je vrednost bila ve}a verovatno i od
~itavog tovara karavana. To je bio veoma redak i skupocen predmet, a
Hikrik ga je dobio od svoga oca veoma davno.
Na samrti mu je otac rekao, se}ao se Hikrik, kada wega ne bude
bilo, da }e uz pomo} ove divne sprave Hikrik mo}i da prona}e zvezdu
na nebu, onu najsjajniju, koja }e biti wegov otac, koji }e ga i daqe
posmatrati i ~uvati sa nebeskih visina. Zato se i qutila Mogra kada
je zvezde poredio sa draguqima, jer je znala za te re~i, pa joj nije
zamerio. Posle nekog vremena uznemirio se, i nervozno gladio brkove
jer nikako nije mogao da prona|e sazve`|e kowa, iz kojeg je obi~no
149
PROZA
tuma~io kakvo }e im putovawe biti narednih dana. To mu je bio po -
rodi~ni hobi, to prou~avawe zvezda, koji je naàlost bio prekinut
pogibijom wegovog sina. Ta tradicija nije mogla da bude nastavqena,
jednostavno, takav je kod wih bio obi~aj.
Wihova porodica bila je poznata u mnogim krajevima, jer su
stalno putovali kru`no ovim zemqama i trgovali. Mnogi su znali
Insomniuse, i oni koji su ih slabije znali, pri~ali su da oni nikada
ne spavaju, ve} da no}u posmatraju zvezde, ba{ kao {to to rade i
kentauri. To nije bilo ba{ u potpunosti ta~no, ali zaista jesu malo
spavali, najvi{e zbog svog na~ina ìvota. Dugo je posmatrao nebo,
desnom rukom pomeraju}i mali to~ak kako bi mewao ugao teleskopa.
Povremeno bi prekinuo da bi odmorio o~i, koje su poznavale nebo kao
{to renxer poznaje {umu. Tada bi dodao koje drvo na vatru i osmotrio
okolinu. Iako se podigla magla, te{ko da bi neko mogao da mu se
pri{uwa, a da ne bude prime}en, jer je nebo sada bilo vedro, a naj -
bliè drvo iza kojeg se moglo sakriti je bilo na nekih pedesetak
metara.
Hikrik se nije bojao borbe, a i znao je da u ovim krajevima nema
za wega opasnih bi}a, jer je on uvek mogao da iskoristi neku od svojih
magija. On je bio jedan od onih samoukih ~arobwaka, koji su bili
~esti, ali nije bio varalica, kao ve}ina wih, jer je magije u~io i kod
nekih mo}nijih poklonika magije, pred kojima, kako jedna izreka
kaè, drhte i cele tvr|ave. Uglavnom je voleo iluzije i obmane, i uvek
kada bi na{ao u kwigama ne{to o iluzijama, bilo kakvo uputstvo za
izvo|ewe neke od wih, zarad toga bi znao da zapostavi i posmatrawe
zvezda.
Neke od iluzija su se pokazale korisnim u posledwih par godina,
jer su kao putuju}i trgovci bili na meti razbojnika. Tako je, pre -
pro{log leta, popla{io grupu razbojnika koji su hteli da ih
opqa~kaju tako {to je stvorio iluziju pobesnelog planinskog diva, da
su oni pobegli glavom bez obzira.
No} je po~ela da biva sveìja, magla je postala gu{}a, a i vetar
izgleda nije spavao, jer je po~eo da {umi kroz kro{we obli`weg
drve}a. Hikriku bi hladno pa je ustao i krenuo ka kolima da uzme }ebe
da se ogrne. Za kowe nije brinuo, jer su ih Toril i Kerto nahranili i
prekrili im le|a pre nego {to su oti{li na spavawe. Gledao je u
pravcu puta i u~inilo mu se da je video siluetu ~oveka na trenutak,
ali nije bio siguran jer je magla sad ve} bila veoma gusta, pa je zastao i
gledao u tom pravcu. Magla se podigla visoko, u ravni drve}a, tako da
nije mogao da zna da li se prevario. Me|utim, nakon par trenutaka
ugledao je siluetu iste osobe, samo sada mnogo bliè. Bio je siguran da
je to elf, jer samo oni imaju boju kose kao boju koju bi imala legura
srebra i zlata, a upravo je takvu imao stranac koji je i{ao ka wemu.
150
Duga kosa padala mu je preko ramena, tako da nije mogao najboqe da mu
vidi lice, ali je zato dobro video kada se stranac zaustavio na nekih
tridesetak metara od wega. Slede}e {to je uradio sledilo je krv u
ìlama Hikrika. Stranac je potegao luk i muwevito izvadio jednu od
strela iz svog tobolca. Hikrik je znao da sada gleda smrti u o~i, jer
vremena da bilo {ta poku{a nije imao. Da izvede neku od svojih magija
nije mogao, jer je za to trebalo vi{e od par sekundi, a da zove nekog od
svojih koji su bili u dubokom snu nije mogao ni da pomi{qa. Stajao je
tako, u i{~ekivawu, dok su mu se kapi znoja spu{tale niz naborano
~elo. Hikrik je zbog silnog straha samo zatvorio o~i, i kada ~u fijuk
odapete strele, ostade skamewen. Osetio je da je strela proletela
malo pored wegovog levog ramena, i onda je iza sebe ~uo grubi, duboki
uzdah i udarac u zemqu. Pogledao je u elfa, koji je sa spu{tenim lukom
krenuo ka wemu, a zatim se okrenuo. Prestravio se. Iza wega je leàla
telesina rogatog vuka, sa polovinom strele koja je {tr~ala izme|u
rogova. Nije mogao da veruje. Ovi vukovi, ina~e crne kudrave dlake, sa
belim o~ima i rogovima, bili su poznati samo iz pri~a, a jedan takav
je sada leào kraj wega. Elf je pri{ao Hikriku, potap{ao ga po
ramenu i umiruju}im glasom rekao: - Ne brini, prijatequ, mrtav je.
Hikrik je ugledao lepo, milo lice, ali mu je pogled brzo pre{ao
na mnogobrojnu opremu koju je elf imao kod sebe. U koricama je imao
ma~, luk je jo{ uvek drào u ruci, ukra{ena veri`wa~a se nazirala
ispod tamnog pla{ta, a iz mnogobrojnih pregrada na {irokom kai{u
vir ile su bo~ice i dr{ke bodeà. O struku je imao konopac sa
sna`nom kukom, a tobolac sa strelama je leào na {titu ~udnog
oblika. Hikrik bi ~as gledao u stranca, a ~as u rogato ~udovi{te ~ije
je beìvotno telo leàlo kraj wega. Hteo je da se zahvali elfu, koji
mu je o~igledno spasao ìvot, ali nije uspevao da progovori. Zato elf
re~e - Jurim ovog |avola jo{ od Crvenog vodopada, i znao sam da }e
ve~eras krenuti na va{e kowe, glad ga je naterala na to.
Pa za{to nas niste obavestili da nam preti opasnost, nego ste
nas gotovo iskoristili kao mamac jedva izusti Hikrik.
@ao mi je, to je bila jedina {ansa da ga ulovim, pre nego li
napravi pokoq. Dobio sam poruku od druida da se pojavio kod Crvenog
vodopada, i odmah sam krenuo da ga gonim, ali me je osetio, i evo, do
ovde mi je beào.
Ja ne znam {ta da vam kaèm, ali ja sada moram da probudim moje,
ako se ve} sami nisu probudili.
Strah je polako napu{tao Hikrika, koji je krenuo da probudi
svoje, dok je elf ostao kraj ~udovi{ta. Dok je on budio Mogru, Lirija
je iza{la i, videv{i {ta se desilo, upla{eno pozvala bra}u. Ova
dvojica su, iako do pre par trenutaka u dubokom snu, za gotovo par
sekundi isko~ila iz tovarnih kola ~uv{i glas svoje sestre. Obojica
151
PROZA
Ilustracija: Igor Krsti}
152
naoruàni, Kerto sa sabqom, a Toril sa dva bodeà, stajali su ispred
Lirije i gledala u pravcu elfa. Nije im bilo ba{ najjasnije {ta se
dogodilo, ali kako su videli da niko od wihovih nije povre|en,
posmatrali su elfa, ali i telo neke ogromne zveri, wima nepoznate,
kraj wegovih nogu. Toril se okrenuo ka deki, koji je sa Mogrom stajao
po strani i upitao ga - [ta se zbilo ovde, i ko je stranac?
Pa, stranac mi je spasio ìvot, iako je prvo izgledalo
obrnuto...a ovo bi}e...pa ne znam, mo`da je najboqe da pitamo wega
odgovori mu Hikrik.
Kerto i Toril odloì{e svoje oru`je, i iz po{tovawa prema
strancu koji je wihovom deki spasio ìvot duboko se pokloni{e.
Beskrajno hvala prijatequ, tvoji smo du`nici re~e mu Kerto
ali pre nego nam se pridruì{ kraj vatre, da li bi nas udostojio svog
imena?
Ime mi je Adaron, a {to se ti~e duga, moète mi ga vratiti samo
u vidu prijateqstva, ni{ta vi{e.
Gnomi se predstavi{e Adaronu, ali im bi ~udno {to je on wima
rekao samo svoje ime, a ne i poreklo, koje elfovi obavezno pomiwu
prilikom predstavqawa. Me|utim, niko ga ne upita ni{ta u vezi s
tim, jer ih je mnogo vi{e interesovao rogati vuk kojeg je ustrelio.
Toril i Kerto su ga pogledali izbliza, i prelaze}i pogledom preko
wegovih ogromnih ~equsti po~e{e da ih podilaze `marci. Lirija i
wena baka nisu imale hrabrosti da pri|u telesini, iako im je Hikrik
vi{e puta naglasio da je sigurno. Kada su se svi smestili oko vatre,
Hikrik prvi progovori Lirija, Mogra, spremite kakvo okrepqewe za
sve nas, a posebno za na{eg novog prijateqa. I dok vas dve to uradite,
ja moram da pitam na{eg novog prijateqa par stvari koje mi nisu jasne
u vezi s ovim {to se dogodilo ve~eras. Nadam se da to ne}e biti prob -
lem, Adarone?
Ne}e, ionako vam dugujem obja{wewe, svima vama, imamo pred
sobom celu no}, a to je va{e vreme, zar ne, Insomniusi?
Odlomak iz rukopisa Vukovi sudbine
153
PROZA
Sadu{a Rexi}
ESCAPE
Bio sam van sebe od sre}e! Sunce, talasi, palme... Oduvek sam
voleo more. Moja tetka kaè da je to tako zato {to sam u horoskopu
rak, vodeni znak. Zato sam uìvao svakom porom svog poslom iz -
mo` denog bi}a! Kona~no odmor !
Plaà je bila neverovatno lepa, zapravo - kao iz snova: mali
zaliv, okruèn stenama, obala od sitnog, ùtog peska, plavetno nebo
sa iscrtanim pramewem belih obla~aka, sunce pode{eno da prijatno
prli koù kad nisam u hladovini, talasi zapquskuju stabla ~upavih
palmi, a more... More ~isto, kakvog vi{e na planeti nema, kristalno
prozirno, bledozeleno, skoro tem per a ture tela!!! Plivao sam dugo, a
onda se popeo na stene. Neki qudi su lovili ribu {tapovima sa
ve{ta~kim mamcima. Ribe? Ha, bili su to xinovi, sve sami trofejni
primerci... sabqarke, tune, ili ne~eg sli~nog wima. Jasno su se videle
sa stena, tamne i modre, kako polako plivaju kroz providnu vodu, lewo
pomeraju}i qubi~asta repna peraja levo-desno.
Poèleo sam da ulovim jednu, da osetim wenu teìnu, weno
koprcawe, da se izborim sa jakim trzajima i pobedni~ki je izvu~em iz
vode! Odmah sam naru~io najkvalitetniji {tap sa mamcem u vidu male
ribe. Ta~no sedam i po minuta po zabacivawu, riba je zagrizla! Ve -
lika, naravno. Plava, sa crvenim prugama na bokovima - ba{ onakva
kakvu sam prièqkivao! Bila je te{ka i jaka. Besnela je, trzaju}i
glavom u stranu, velikom brzinom! Voda se zapenila, {tap se povijao
pod silinom! Borba je trebalo da potraje oko pet minuta, ne duè... a
onda me je riba tako jako povukla, da sam se okliznuo i strmoglavio se
u vodu! Bu}!!!
E, za ovo }e neko da plati... pomislio sam, i osetio da me riba
jo{ uvek vu~e za sobom kroz vodu. Ustvari, ve} me je povukla u dubinu.
154
Rezigniran, pustio sam {tap i zaplivao nagore. I tu sam se na{ao o~i
u o~i sa stvorewem!
Gledalo me je odozgo, plutaju}i u vodi, poput meduze. Nikada
nisam video ne{to takvo: veli~ine qudske glave, a ~inilo se da ni{ta
osim glave i nema: nakazne glavice sa sitnim, mutnim o~ima bez ze -
nica, nalik na ajkuline, ili na 3-d dugmi}e, usa|enim visoko i sasvim
blizu jedno drugome, i ogromnim organom na sredini koji bi mogao da
bude nos od jedne jedine, skoro okrugle, velike nozdrve, pregra|ene
pri dnu na ve}i i mawi deo ne~im {to je asociralo na tananu koìcu.
Ve}i deo je ritmi~no pulsirao, kao da je periodi~no uvla~io vodu, a
iz maweg dela su, s vremena na vreme, izlazili sitni mehuri vazduha da
bi odmah odlepr{ali ka povr{ini.
'Koà' mu je bila bleda, ali gusto pro{arana plavim i crvenim
ìlicama nalik na kapilare, pa je izgledala prqavo. Lebdelo je tu,
ispred, i malo iznad mene, gledaju}i me prete}i zlim okicama, i ja sam
odjednom znao da vi{e ne}u iza}i na povr{inu... Stvorewu su od
napetosti i neskrivene mr`we (ne znam ~ime sam je izazvao?) drh -
turili mi{i}i ispod koè, pa je izgledalo kao da se trese: bilo je
spremno na akciju, samo je ~ekalo moj pokret da krene u napad. Iz wega
je izbijala neverovatna koli~ina agresivnosti i hostilnosti.
Odjednom sam postao svestan da mi ponestaje vazduha i da moram
da udahnem. Prvobitni strah od stvorewa se izgubio pod pretwom
gu{ewa, i ja instinktivno zagrabih rukama ka povr{ini. Kroz svest
mi je pro{la misao da sam upravo imao privi|ewe, jer takva stvorewa
ne postoje (znam da ne mogu da postoje!), a ~ak i da ih je kojim slu~ajem
stvorila jeziva gre{ka prirode ili ne~iji bolesni genetski
inèwering, ne bi moglo da ih bude ovde. Zar ne? Mislim, nikada ih
niko nije video ni ovde ni bilo gde drugde, a kamoli da je neko stradao
od wih...
A onda me je, brzinom misli, pogodio udarac u trbuh, tako jak, da
sam se prevrnuo u vodi i sasvim jasno video jo{ jedno stvorewe sli~no
prvome, samo ne{to mawe veli~ine i znatno mawe agresivno. Uvi|am:
ono je svo vreme bilo iza mene i ~ekalo...
Nisam mogao da verujem da mi se ovo de{ava!!! Iza prvog udarca,
koji mi je izbio sav preostali vazduh iz plu}a, usledio je jo{ jedan, i
jo{ jedan posle wega... a ja sam izgubio svest gutaju}i vodu.
'Probudio' sam se od udarca u glavu. Shvatio sam da su me stvo -
rewa izvukla iz vode i da me sada vuku uzbrdo po kamewaru, drè}i me
~eli~nim stiskom za mi{ice. îme? Pa, oni nemaju ruke, zaboga?!
Kakva snaga! Kolika ìlavost! Kosti, mi{i}i, glava-sve me je
bolelo. Borio sam se za kiseonik, iska{qavaju}i morsku vodu, isto -
vremeno nastoje}i da se primirim, ne bih li nepotrebno izazvao jo{
koji izliv agresivnosti.
155
PROZA
Ranije ose}awe ugroènosti, panike i predose}aj neumitne
pobede ovih jezivih bi}a nada mnom, potpunog oduzimawa integriteta
i strah od mogu}eg oduzimawa ìvota (ali, za{to?!) vratilo se u jo{
ve}em intenzitetu. Tresao sam se od uàsa, ne usu|uju}i se da se
pomerim i ne razmi{qaju}i o bekstvu. Mo} mi{qewa kao da mi je
bila blokirana nekom jakom psihi~kom silom, koja je imala
direktnog upliva u moj um, poja~avaju}i instinkte i afekte, isto -
vremeno umawuju}i voqne elemente, ali sam uspeo da formiram
nejasnu predstavu o tim stvorewima, verovatno zahvaquju}i svom
profesionalnom znawu iz biologije. Odnekud mi se javqala i vrsta
saznawa, spoznaje o wima, kao da sam nesvesno dopro do znawa koje mi je
dato u snu, ili bilo genetski prisutno u mom umu, ali 'uspavano'. Sada
sam bio prili~no siguran da je onaj ve}i i opasniji ustvari bila
dominantna ènka, a mawi je woj podre|eni mu`jak.
Vukli su me u svoje 'gnezdo', koje se nalazi na vrhu brda, a
izdubqeno je nadole u steni, tako duboko, i tako glatkih ivica, da je
nemogu}e odatle pobe}i. Tu }e me baciti svom mladuncu... ènskom
mladuncu! A ja sam potpuno paralisan! Pre nego {to su me gurnuli
dole, jo{ par udaraca u rebra.
Da li je mogu}e da niko na plaì nije video {ta se de{ava? Da me
niko ne traì? Da niko nije primetio da me nema? Pa, ovo nije
mogu}e!!!
Pao sam na ne{to i skotrqao se u stranu. Bol! Slomqena leva
noga ispod kolena. Iz vi{e povreda na glavi i telu tekla je krv.
Vrtelo mi se u glavi i bilo mi je muka. Sa mnom u rupi je leàlo
ne{to, obliveno krvqu, neprepoznatqivo, ali ìvo. Je~alo je. Tek
kada je progovorilo, shvatio sam da je pored mene ~ovek i usudio se da
se dovu~em bliè wemu. Boè!!!
Stvor ga je jeo! Jeo ga je ìvog, zalogaj po zalogaj, namerno ga
ostavqaju}i u ìvotu, da mu se obroci ne bi ubajatili! ôvek je bio
obmotan lepqivom sluzi, koja je, po mom mi{qewu bila polup -
ropustqiva i spre~avala da iskrvari, prijawaju}i uz otvorene rane,
preuzimaju}i privremeno funkciju tkiva... Gad je znao {ta radi: od
nogu i ruku ostali su tek patrqci - kosti, najja~e ìle, tetive i ve}i
krvni sudovi, sve oblepqeno sluzavim omota~em, skoro sva mi{i}na
masa je nestala - namerno ga je jeo po~ev od udova, da mu duè potraje ...
Povratio sam, uàsnut. ôvek me je slaba{nim glasom zvao da
pri|em bliè. Molio me je {apatom, ispod semipermeabilne sluzi
koja se klobu~ala iznad wegovih usta:
-... mogu vi-{e... molim... ubij... - krkqawe.
Jadnik se onesvestio. Da ga ubijem? Smem li? On umire, u
mukama. U~inio bih dobro kada bih mu sada oduzeo ìvot. Ionako mu
nema spasa. Samo, kako? îme? Osvrnuo sam se. Da udaram wegovom
156
glavom o stenu dok je ne razbijem? Da mu slomim vrat? Da ga
jednostavno ugu{im? Da prekratim jadniku muke...
A ja? [ta }e biti sa mnom?
Nada me je obasjala! Ako ovaj poìvi jo{ malo, prvo }e wega da
dokraj~i, ja sam sve`, ~uva}e me za kasnije, ja mogu duè da mu po -
trajem...
Izvini, ali ne mogu da ti u~inim, prijatequ. Ako ti poìvi{
jo{ malo, mene }e mo`da neko da prona|e. Nego, gde li je malo ~u -
dovi{te? U jazbini nije, koliko sam mogao da vidim, sa ovo malo
svetla koje se probijalo do dna rupe. Odvukao sam se do stene i
naslonio se. AH! Noga... Kada bih imao ~ime da je imobili{em...
Mo`da sam zaspao ili se onesvestio, ali slede}e ~ega se se}am je
jeziv krik iznad 'gnezda', a odmah zatim je dole sko~ilo 'mlado'.
Smrkavalo se, a wegove zle o~i su svetlucale poput ma~ijih dok se
osvrtalo u potrazi za hranom. [tapi}aste }elije omogu}avaju
monstrumima da vide u mraku! Par trenutaka su se zadràle na meni, a
onda su potraìle nesre}nika. Mladun~e se stu{tilo na wega, a
o{tar vrisak zaparao je vru}i vazduh, o~ajni~ki udaraju}i o steno -
vite zidove tamnice. Ali, ~udovi{te se ponovo okrenulo ka meni.
Umro je! Proklet bio, crk'o je!!! Ja sam na redu!
Okrenuo sam se ka steni i po~eo bespomu~no da grebem i udaram
po woj, ponovo ophrvan strahom. Vri{tao sam traè}i pomo}, znaju}i
da je nema...
A onda je Zoi (Zoi je najboqa supruga na svetu, moja voqena
èna) pritisla 'es cape' i spasila me! Kasnije je objasnila da je pri -
metila trzaje na mom licu i to ju je nagnalo da pomisli da mi se de{ava
ne{to neprijatno, pa je odlu~ila da prekine pro gram za odmor.
Neprijatno? NEPRIJATNO?!?!?
Zoi, zna{ li koliko te volim!?
'Kompanija' je kasnije objasnila da je do{lo do gre{ke u
programu (ali nije objasnila ni kako, ni za{to je do gre{ke do{lo) i
odlu~ila da mi isplati sumu od osam miliona kredita kao od{tetu za
pretrpqeni strah i stres, pod uslovom da se obaveèm da ne}u podi}i
optu`nicu. Hteli su da zata{kaju stvar...
Zoi i ja smo razmislili, posavetovali se sa na{im pravnim zas -
tup nikom i odlu~ili da ne prihvatimo ponudu, zato {to 'Kompa -
nijini' qudi nisu uspeli da objasne brojne uboje i modrice koji su se
pojavili po iskqu~ewu, kao ni trajno o{te}ewe levog kolena.
Ustvari, tuì}emo ih... Zato {to smo uvereni da nije bila u pitawu
gre{ka u programu, ve} da se neki insajder-sadista dokopao pristupa i
bespravno se nasla|ivao mojim mukama! A kada dobijemo proces (ne}u
ni da pomi{qam na sumu, dok je ne budem imao na ra~unu!) naru~i}u da
se na~ini unikatna, dijamantska 'esc' dirka, za Zoin ro|endan. Ili
na{u godi{wicu. Ili... Ma, svejedno. Odra}emo ih!!!
157
PROZA
Ivica Milari}
PITAWE ÂSTI
Potreban mi je trenutak da se priviknem na svetlo. Zaklawam
o~i ma~em, i prvo {to vidim jeste da su sva mesta popuwena. Sala je
urowena u àmor, ali se glasovi brzo uti{avaju; sve o~i su na meni.
Stavio sam ve}i deo oklopa jo{ u svla~ionici, sve sem maske, men-a, i
rukavica, kote-a, koje nosim pod desnom rukom; ma~ od bambusa, {inai,
steèm laganim stiskom u drugoj.
Ne obra}am pa`wu na vi{e hiqada pogleda koji me procewuju,
ve} kora~am daqe.
Znao {ta misle - ho}e li uspeti? Isto mislim i ja.
Moje bose noge ne proizvode zvuk, ali iza sebe ~ujem {u{kawe
dva para ~arapa po papirnoj podlozi. Mi lan i Slavko Komni} prate
me u stopu.
Stajem ispred kvadrata borili{ta, podièm glavu i gledam
ispred sebe.
Moj protivnik stoji sa druge strane, udaqen metar od grani~ne
linije koja ozna~ava borili{te. Ceo je u oklopu, sa sopstvenim
{inai-em na boku. Poku{avam da vidim kroz metalne {ipke wegovog
men-a, ali iza wih je mrak. Oko wega, grupa od desetak mu{karaca u
odelima krivi se da me boqe osmotri. Nekolicina sedi na podu,
zagledana u svoje ra~unare.
Spu{tam se u seiza, kle~e}i stav, odlaèm svoj {inai, i polako
stavqam men. Desetine bliceva po~iwe da seva istog trenutka, a
àmor u sali se podiè glasnije nego pre.
Mi lan se spu{ta u seiza odmah do mene.
- Nemam {ta da ti kaèm - moj trener nikada nije bio veliki
govornik - Ako si boqi, ako ose}a{ boqe; i zapamti, OSE]A[,
dobi}e{. Ako ne, pa, imamo sedam dana u Tokiju.
158
Mi lan je mlad skoro kao ja i nikada ranije nije bio u Japanu.
Delovalo mi je da se vi{e radovao putu nego samoj borbi. Sa druge
strane, Mi lan je uvek bio realan.
ûjem naka{qavawe iza ramena, pa se okre}em ka zvuku. Slavko
Komni}, predsednik kendo saveza Srbije se samo malo nagnuo.
- Samo opu{teno, i sve }e biti super - sme{i mi se nervozno, a
krvave o~i mu cakle.
Slavko je imao preko {ezdeset godina, i znam da je wemu ovo sve
sem opu{teno. Ako pobedim, dobijam nagradu od sto hiqada dolara. I
pre nego {to smo krenuli, obe}ao sam da }u u slu~aju pobede donirati
polovinu nagrade savezu. Slavko, koga je svaki kendo klub u dràvi
konstantno gwavio oko svake sitnice, sve~ano je obe}ao da }e Srbija u
tom slu~aju postati kendo prestonica Evrope.
^vrsto vezujem men, i odmah ose}am dobro poznati pritisak na
licu. Navla~im kote preko ruku koje blago drhte, hvatam {inai i
ustajem.
Sala postaje tiha dok prlazim liniji borili{ta.
Trojica sudija ulaze u kvadrat.
Svi se klawamo komisiji koja zauzima duga~ak sto sa na{eg boka.
Moj protivnik se pokre}e po prvi put, i wegov naklon je
perfektan.
Ulazimo u borili{te. Gledam ga kroz masku, prou~avam pokrete
dok izvodimo rei, tradicionalni pozdrav. Pribliàvamo se centru
borili{ta i ja izvla~im svoj {inai iz zami{qenih korica. Hvatam
ga sna`no sa obe ruke, i odmah znam da sam nervozan.
Stajem u gard, a moj protivnik ~ini isto.
Srce mi kuca sumanuto. Sve na wemu je glatko, svaki ud
sinhronizovan. Drì svoj {inai opu{teno.
- Ha|ime! - ~ujem jednog sudiju. Japanska re~ ima samo jedno
zna~ewe: kreni.
Borba po~iwe.
Povla~im se unazad, i ispu{tam svoj kiai, ratni pokli~, iz
samog dna plu}a. îni mi se da nastavqa da odzvawa unutar mog men-a,
ali se moj protivnik ne pomera.
Protresam ramena u poku{aju da ih opustim. Moram da budem
reka, moram da te~em. Zakora~ujem bo~no, izvla~e}i se iz wegovog
direktnog garda. Vrh protivnikov {inai-a me prati.
Ispu{tam novi kiai, ne{to ti{i, i pravim fintu ka wemu,
spu{taju}i malo gard.
On se ne pokre}e, wegov gard ostaje na mestu. Nastavqam da
kruìm, a on me prati istim tempom. Ne predose}am nikakav potez.
Tama iza wegove maske me ~ini sve nervoznijim.
159
PROZA
Lansiram se pravo u wega. Vidim kako udarna zona mog {inai-a
leti ka wegovom men-u. Trep}em trenutak pre udara, ali nema potresa
u mojim rukama. Pomerio se za nekoliko centimetara u stranu, i
pustio da moj {inai pro{ara vazduh. Odmah se uzmi~em u gard,
instinktivno o~ekuju}i kontranapad, ali wega nema. Protivnik
mirno stoji u gardu, a tama wegovog lica gleda kroz mene.
U kendu postoje ~etiri udarne zone: Kote-zglobovi pod ru -
kavicama, Men-gorwa polovina za{titne maske, Do-bokovi stomaka
prekriveni plo~om koja, pored wih, {titi i grudi, i Cuki-vrat iza
ko`nog jezika koji se spu{ta sa Men-a. Cuki se ubada tapaciranim
vrhom; sve ostale zone se zasecaju, tojest udaraju gorwom tre}inom
{inai-a.
Pravim la`ni korak u desno, i napadam wegov desni ru~ni zglob.
Vidim da je finta delimi~no uspela, ali umesto udarca u kote da
ose}am wegov {inai kako skre}e moj. Podièm {inai visoko i
napadam men. Sada me blokira direktno i stojimo licem u lice. Tama u
wegovom men-u zuri u mene kroz za{titne hromirane {ipke.
Odska~em nazad i poku{avam da ga pogodim u do, iako ve} vidim kako
se povla~i.
Kre}em se napred-nazad nekoliko sekundi, i ~ekam na wega da
napadne, iako znam da on to ne}e u~initi.
Da bi ostvario poen u kendo me~u, pogodak mora da padne u
bodovnu zonu, i bude pra}en ispravnim iskorakom i ispravnim
kiai-em. Znam da moj protivnik nema ni{ta od toga, ali je u stawu da
se brani i parira kao niko protiv koga sam se ja borio. Zasecam ka
wegovom do-u, forsiram blok, i brzo mewam pravac na kote. Wegov
{inai se pomera dole pa gore, i moj klizi ka podu.
Vra}a se u gard. Izla~im se nazad i posmatram, traìm propuste
u wegovom dràwu, stavu, bilo ~emu. Ve} di{em duboko, kiai mi slabi
sa svakim napadom.
Svi veliki svetski kendo savezi su ve} poslali svoje predstav -
nike. Bilo je to pitawe ~asti. Niko od wih nije uspeo da uzme ni jedan
poen, ukqu~uju}i predstavnike Japana i Ju`ne Koreje, zemqe koje su
paralelno tvrdile da su izmislile ve{tinu. Savez Srbije je glasao, i
odlu~io da moè da po{aqe svog predstavnika. Ve}ina predstavnika
klubova je glasala za mene, budu}i da sam trenutni dràvni prvak.
Napad, finta, napad, povla~ewe, ~ekawe, disawe, kiai, napad,
povla~ewe.
Kraj prve runde. Stajemo na po~etne pozicije i po~iwemo
ponovo.
Zadwi napadi su mi slabi i znam da se otvaram. On bi dobio poen
samo kada bi napao.
160
O~i mi klize preko gledali{ta. Svi su mutni i tihi. Sudije
samo ma{u svojim zastavama kada su moji zaseci blokirani ili
izbegnuti. Blicevi bqe{te, i glava mi postaje sve lak{a.
Bacam se na wega uz divqa~ki kiai. Moj {inai seva na sve
strane, a wegov ga prati kao da mi ~ita misli. Gledam o~ajno wegov
desni kuk, mesto odakle uvek dolazi prva naznaka pokreta, ali tamo
nema ni~ega. On se kre}e kao da klizi preko borili{ta: Odbija moje
zaseke elegantno kao da sam po~etnik.
Kraj druge runde. Kraji~kom oka gledam Milana koji ve} raz -
mi{qa gde }emo jesti kada izgubim, ili boqe re~eno, kada ne uspem da
pobedim. Slavko poku{ava da mi se nasme{i, ali znam da se opra{ta
od svih tih sala, turnira, i kompleta oklopa koje je mogao da nabavi za
pedeset hiqada dolara.
Zadwa runda po~iwe. Iscrpqen sam i slomqen. Jednostavno,
nisam dovoqno dobar - to je sve. Napadam, ali ukqu~ujem celo telo.
Svi su proma{aji.
Nisam dovoqno dobar. Finta, finta, finta - napad, finta, novi
napad. Ni{ta. Ose}am o~ajan pogled Slavka, ali ose}am o~ajan pogled
sudija, komisije, pa ~ak i gledalaca. Osmesi svetlucaju samo na
desetini qudi u odelima nasuprot moje strane borili{ta.
Oni mi pomaù da kona~no odlu~im. Povla~im se unazad i malo
spu{tam glavu. Unutar men-a, prevla~im zube preko male bradice koju
nosim ispod dowe usne. Lièm ih, i ose}am ~udan, neprijatan ukus
lekova. Di{em duboko, gledam protivnika, i brojim u sebi do pedeset.
Ose}am titrawe iza o~iju kada stièm na trideset. Na ~e tr -
deset devet vidim male korekcije u gardu protivniku. On nije od
kamena. Pokre}em se ka wemu, i gledam kako mu se noge, malo, samo
malo, preme{taju u o~ekivawu mog napada.
Sada sam spreman.
Finta u levo, i on se pomera desno. O~i me peku, ali mogu da
vidim kako se sprema da se vrati. Fintiram u desno, on se pomera, i
umesto da napadnem u wega, lansiram vrh mog {inai-a u ono {to je sada
prazan prostor. Wegov cuki ulazi gde sam o~ekivao, i korigujem pu -
tawu vrha samo malo. Sva moja preostala snaga je u tom ubodu.
Telo {inai-a je sa~iweno od ~etiri spojena {tapa bambusa.
Wegov {inai kre}e da odgurne moj, ali vidim gde }e pro}i. Izmi~em
{ake sa dr{kom, ali ne sklawam vrh. Vidim kako se ~etiri {tapa
{ire ispred mene. Ose}am tvrdu povr{inu sa druge strane mojih
{aka, i ne popu{tam pritisak. Bamus se {iri i {iri. ûjem kako
ne{to puca tiho, a zatim se moj {inai raspada u stotinu malih i
velikih komada. [inai mog protivnika pada na tlo, i on ga prati.
Slaè se na papirnu podlogu uz teàk potres.
161
PROZA
Iza mene, prvo ~ujem vri{tawe Milana i, jo{ glasnije, Slavka.
Hiqade glasova im se pridruùje. Zastavice sudija su podignute
visoko.
Prilazim mom protivniku, i posmatram kako male varnice
ispadaju iza za{titnog jezika wegovog men-a.
Jedna noga mu se koprca mahnito, a drugi udovi izgledaju kao da
su zakovani za pod.
Prilaze mu neki iz grupe u odelima, ali sada bez osmeha. Pa -
` qivo mu svla~e men.
Mrak iza re{etke je, u stvari, potpuno crna glava lutke.
Skidaju mu grudnu plo~u kao i gi, tradicionalnu ko{uqu.
Posledwe {to vidim je veliki natpis TO[IBA postavqen preko
groteskne imitacije grudi sa~iwene od gomile crne plastike i
hidrauli~nih zglobova. Posle toga, nalazim se u rukama gomile koja
me podiè i iznosi iz sale urlaju}i neku japansku pesmicu.
*
Satima kasnije, Mi lan je mrtav pijan u hotelskoj sobi, a
Slavi{a u krevetu do wega, sa ra~unarom preko grudi na kom
upore|uje cene kendo opreme.
Ja sam i daqe u holu hotela, okruèn tinejxerkama koje mi guraju
stvari za potpisivawe.
Napokon ma hladna ruka hvata ispod mi{ke. Niheji Tutsomu,
predsednik kendo saveza Japana se kratko obra}a gomili na japanskom
i izvla~i me ka izlazu. Iza nas ostaju me|unarodno razumqivi uzdasi
razo~arewa.
Ispred hotela je parkirana srebrna limuzima, i nasmejani
portir otvara vrata za obojicu. Unutra sedi ~ovek sa kapom i
nao~arima za sunce. Sedamo, a ~ovek izgleda kao da ne zna da smo tu.
- Vrlo dobro, - progovara Niheji na engleskom tek kada je
limuzina krenula - Zaista vrlo dobro, Sa{a. Ovo je veliki uspeh za
sve nas.
Pogledao sam ka neznancu sa nao~arima.
- On je prijateq, slobodno govori pred wim.
- Ni{ta ne bi mogao da u~inim bez ''ubrzawa''. - pre me~a, Ni -
hejin ~ovek mi je nakapao nekoliko kapqica na kratke dlake brade -
Ro bot je stvarno boqi borac. - ''ubrzawe'' je bila ''napravi sam''
varijacija leka koji su koristile specijalne vojne i policiske
jedinice.
Pravilno doziran, mogao je da izo{tri ~ula do vanqudskih
granica.
162
- Gluposti, Sa{a! Ro bot je ro bot. On ulazi u me~ zbog programa,
to je sve. Sve na ~emu je kendo zasnovan ismevano je dok se ta ma{ina
vra}ala u borili{te. Video si kako su qudi bili odu{evqeni kada si
ga oborio; uveravam te, svi su ovo èleli.
Posmatram kako se {arene zgrade Tokija smewuju kroz
zatamweni prozor.
- Ipak, ovo je prazna pobeda. - nastavqam da forsiram - Gospodne
Tutsomu, To{iba }e iskopati moje rezultate testirawa. Na}i }e
nekog ko zna istinu. - lek je bio godinama na dop ing listi, i znao sam
da Nihejini qudi ne}e mo}i da falsifikuju sve analize urina koje
sam dao pre me~a. Bilo je previ{e interesa, previ{e medijske pa`we.
Prvi put sam se zapitao da li sam pogre{io.
ôvek preko puta nas skinuo je kapu i nao~are. Tek sam ga tada
prepoznao.
- To{iba ni{ta saznati, to vas uveravam. - Usumura Fuxa je bio
vo|a tima To{ibe koji je proizveo Musa{ija 2, nepobedivog robota -
-ma~evaoca, kako ga je nazivala japanska {tampa do ve~eras - Pi{a}ka
koju }e dobiti na testirawe }e biti ~ista kao sok od jabuke. - govorio
je prefektan engleski, a glas mu je bio leden.
- Gospodine Fuxa... - nisam znao {ta da kaèm - Ali...
- Zato {to nikada nisam planirao da poniàvam qude kao vi,
kendoke. To nikada nije bila moja ideja. Ro bot je mogao da radi bilo
{ta, ali je mar ket ing tim mislio da bi borbe bile dobar promotivni
potez. Bili su i u pravi, prokletnici! Oni su i smislili ime; Musa{i
2, kakva stamota! - Fuxa se namr{tio i pogledao u stranu - Moj deda je
bio kendoka u Osaki vi{e od {ezdeset godina. Kakva je ~ast u robotu!
Je li on po{tuje svog protivnika? Ako zbog ni~ega drugo, zbog se}awa
na moje predke nisam smeo da dozvolim da se ovaj cirkus nastavi.
- Onda... vi ste procurili informaciju.
Niheji je nasmejano klimnuo glavom.
- Gospodin Fuxa je pruìo dragocena obja{wewa robotovih
slabosti. A koliko ~ujem, To{iba se naglo ohladila od daqeg razvoja.
- Postara}u se za to. - Fuxa je delovao mra~no poput wegovog
robota - Ve} je drasti~no o{te}en, a popravke }e biti te{ke, ako ne i
nemogu}e. Malo po malo, projekat }e se usporavati, sve dok ne bude
ukinut. O, sigurno, sama senzo-moto tehnologija je zna~ajna, ali }u je
prebaciti na izradu marsovskih sondi za Kineze ili ne~ega sli~nog.
Gospodo, mogu da vam garantujem da se naredni ro bot kendoka ne}e
uskoro pojaviti u borili{tu.
- Ali - jedna stvar me je i daqe grizla - Za{to ja?
- Vi ste veoma dobar borac. - Niheji me je potap{ao po kolenu,
osmehuju}i se isto kao kada mi je prvi put izneo svoju ponudu - Sigurno
jedan od najboqih sa starog kontinenta. Ali, jo{ va`nije, dolazite iz
163
PROZA
daleke zemqe. Da je Musa{ija oborio Japanac, Amerikanac, pa ~ak i
Koreanac, novinari bi kopali i kopali. Ovako je najsigurnije. Za
nekoliko dana, bi}ete na drugom kraju sveta. A svu pa`wu koju
dobijete u Evropi, pa... iskoristite je da pro{irite popularnost ove
ve{tine koju svi tako volimo. - Niheji je za}utao, i posegnuo ka malom
friìderu - A sada, pijmo u ~ast va{e pobede!
I pili smo. Pomislio sam na crnu glavu lutke koja je zurila u
mene dok je odbijala moje najboqe napade, i bez trunke sumwe znao
pravi rezultat borbe.
U sebi, poklonio sam se robotu koji me je pobedio.
164
Velibor Mihi}
STEPENIK
Iskustvo drugih qudi, kao i moje, govori mi da ~ovek mora da
vodi ra~una {ta i kako ne{to radi: ne sme ìveti "kao muva bez
glave", nije preporu~qivo "vrdnuti" iz kolote~ine ìvota jer... Da
li }ete se pomiriti ili ne s "novom situacijom", zavisi od vas...
Junak ove pri~e se nije sloìo s onim {to ga je iznenada
zadesilo... Moj savet vam je: nikad nemojte ni vi!
Idu}i na posao, ta~nije, voze}i se prigradskom èleznicom,
Tomas Bentli je, ni sam ne znaju}i ni kako ni za{to, presko~io jedan
stepenik pre nego {to je iz vagona spustio stopalo na peron...
Da, re}i }ete: vrlo va`no, ali... molim vas, ~itajte daqe, ovo je
tek samo po~etak pri~e... Da, da, da... presko~io jedan stepenik...
U tom trenutku, Tomas je... te{ko je re}i {ta... ali je osetio (to
bi mogla biti prava re~: "osetio") ne{to... najta~nije re~eno "kao da
ga je neko maqem udario po glavi"!
Hm, nije ose}ao nikakav bol, ali... kao da se malo zaneo... poveo...
po{ao cik-cak korak-dva... mo`da i svih deset i...
Sve ostalo, bilo je "kao pre", da ne kaèm ono otrcano "isto"...
- O, danas smo u{li u istoriju firme, Tome! - rekao mu je kolega
Stivenson, jedan od 23-oje zaposlenih u zajedni~koj kancelariji koju
su zvali "golubarnik".
- Kakva istorija?! O ~em pri~a{, Stive?!
- Hej, ne pravi se lud!... Uostalom, {ef je rekao da mu se javi{
kad "izvoli{" da do|e{! Ja, samo, prenosim wegovo nare|ewe... a nisam
wegov ni tuma~ ni zastupnik...
Nije shvatao o ~em se radi. "Istorija"... " da mu se javi{"... pa ono,
{to ga je malo "ujelo" za srce... "kad izvoli{ da do|e{"... To je sve bilo
novo za wega. Iako je s kolegom iz paravan-boksa Stivensonom bio
165
PROZA
dobar drug, ~ak su se i porodi~no pose}ivali, taj Stivensonov "stil"
uop{te mu se nije dopao.
I za{to da se javi {efu?!
Pred {efovim "staklenikom", Tomas je kri{om (kri{om od
samog sebe!... tako je osetio!) "bacio" pogled na sat i... samo {to se nije
sru{io od iznena|ewa!...
Vide}i ga kroz staklen zid, sam {ef mu je nekako naro~ito
qubazno otvorio vrata i zagledao se u wega "kao u ~udo".
- ûjte, Bentli, ne mogu vam re}i "dobro jutro" jer ono vi{e nije,
odavno je pro{lo, nego... da odmah pre|em na stvar! - {ef je zapo~eo
veoma o{tro.
Tomas je }utao.
- Izvolite - samo je promrmqao.
- Ja da "izvolim"?!... To ste rekli?!... Vi - meni?!... Treba ja da
crvenim zbog vas!... Imate li vi sat, pobogu?!
- Naravno da imam...
Nije hteo da pogleda, znao je koliko je sati, pre nego {to je
u{ao, pogledao je...
- Pogledajte koliko ste zakasnili!
Nelagodnost (i to bi mogla biti prava re~) koju je u tom
trenutku osetio, grani~ila se s ne~im... ne~im... Nije mogao da oceni
sa ~im bi mogao da je "grani~i", ali, nelagodnost je bila "od krvi i
mesa" (ovo, ba{, stilski nije korektno)... nelagodnost, ba{ ga je
"stiskala". Jo{ pred {efovim vratima, izra~unao je da je zakasnio
tri sata i 20 minuta!!!...
Zemqo, otvori se!...
Tomas je tiho rekao koliko je sati...
[ef se grohotom nasmejao (on koji se nikad ne smeje!).
- Nisam vas pitao koliko je sati, nego koliko ste zakasnili!...
Ha... ha... ha!... Dakle?!
- Tri sata i 20 minuta - promrmqao je Tomas.
- ûjte, po vama su ovde navijali satove, koliko ste bili ta~ni!...
A {ta je, sad, ovo?!... Ne interesuje me {ta se desilo, ali ja ne èlim
da crvenim pred glavnim {efom zbog vas! To nek vam je jasno! Izvoz
mesa ne moè trpeti takav java{luk! To, vi{e, da vam se ne desi,
jasno?! A sad idite na mesto i nastavite rad!...
Dok je Bentli izlazio, u~inilo mu se da ga je {ef nazvao
"pacovom"! Ali nije bio siguran...
Seo je na svoje mesto i ose}ao se "kao pokisao". Kako je zakasnio,
posebno kako je mogao onoliko da zakasni, uop{te mu nije bilo jasno...
- Hej, da li te je mnogo... "ribao" "cvikera{"?!
- Stive, dragi, pa {ta, nemoj, jo{, i ti da "dosoqava{" - rekao je
Tomas pomirqivo.
166
- U redu... Ispod telefona ti je poruka iz klanice, javi se na
lokal 447!... Zapisao sam ti i ime...
- Kakva klanica?!
- Hej, ne pravi se lud!... [ta je tu ~udno s klanicom?! Pa s wom mi
samo i poslujemo!... [ta je s tobom, danas?! Ne{to si mi "na tri
}o{ka"?!
- êkaj, pa zar se mi ne bavimo prodajom kancelarijskog
materijala?!
- Zna{ {ta, Tome, treba da ode{ kod doktora Lija, kakav
kancelarijski materijal, kakvi "bakra~i"?! Nemoj da te {ef ~uje,
smesta }e ti "dati nogu"!... [ta je tebi, ~ove~e?!... Je l' te Marta mnogo
nasekirala u nedequ?!
- Koju nedequ?!
- Pa ju~e!
- Ju~e je bila sreda, Stive!
- Brzo kod doktora, moj ti je savet, onako, prijateqski!... I nek
mi se Marta javi, a i moja Xenifer }e se javiti woj... Ne{to se s tobom
de{ava, Tome...
- Kako to misli{ "de{ava"?!
- Pa ono tvoje s kancelarijskim materijalom... Pa tvrdi{ da je
danas sreda, a nije...
- A koji je dan?
- Danas je ponedeqak... Kalendar ti je iznad glave, izvoli,
pogledaj sam, nisam ti ja dadiqa! - re~e Stiv i kao da se malo qutnu.
Pogledao je, stvarno: ponedeqak!...
- Hej, drugar, uzmi ovu slu{alicu, zar ne ~uje{ da zvoni?...
Klanica!... Po{to ti nisi zvao lokal 447, oni zovu tebe!
Uzeo je slu{alicu.
Ponu|ena mu je "dilema": 250 ili, kao "pro{li put", 350 june}ih
ple}ki u vakuum pakovawu?
- Isto - suvo je odgovorio.
- [ta "isto", gospodine Bentli?... Dakle, 250 ili 350?
Odjednom, ne{to mu "sinu":
- êkajte... uze}emo... ovog puta naru~ujemo 500 komada! Ravno
500!
Ose}ao se ponosnim. Obavio je to lako i brzo. "Druga strana"
ni{ta nije primetila.
- Dogovoreno! - ~uo je s druge strane ìce, mada posle ne{to
malo duè pauze. - Gospodine Bentli, s vama je divno poslovati!
Hvala!...
Posle tog, malo je gledao kroz prozor...
167
PROZA
Da se javi doktoru? Za{to kad je zdrav?... I kako to da danas nije
sreda, nego...?! Ali, kalendar jasno "kaè" da je... A za{to ne bi
proverio kod Marte?!... Dobra ideja!...
- Halo, Martice, ja sam, Tomas...
- Znam, Tome, ne mora{ se predstavqati, poznam ti, macane,
glas... Upravo se javqala Xezabel... Zamisli, ima poplavu, a
~ekaonica joj prepuna!
- Poplava?!... êkaonica?!...
- Da.
- A odakle se javqala?
- Pa iz svoje zubarske ordinacije!
"Opa, na{a k}er ima zubarsku ordinaciju?!" - pomisli Tomas.
"Nije lo{e!... Nije {efovica na odeqewu galanterije u KOLO -
SEUMU, ve}...".
- A otkad to? - upita Tomas, ali tiho, ne mora Stivenson ba{ sve
da ~uje.
- [ta otkad, Tome?
Umalo nije upitao otkad wihova k}er Xezabel ima zubarsku
odinaciju, ali se "ujede" za jezik pa re~e sasvim obi~no:
- A otkad je poplava?
- Mora da je ju~e, u nedequ, pukla cev... Jutros - Venecija!
Nova potvrda! Ako je ju~e bila nedeqa, onda je danas...
- Da, da... shvatam - zakqu~io je Tomas.
- De~ko, za{to si zvao?
- Pa tako... Hteo sam, hteo... Marta, zar danas nije sreda?!
O, kako se Marta zasmejala! Mora da je i Stivenson ~uo taj smeh
jer je podigao glavu i za{kiqio u Tomovom pravcu.
- Tome, Tome... Danas je ponedeqak... Na koju si sredu mislio,
{a{avko moj: onu pro{lu... ili onu budu}u... ha-ha-ha...?!
- ûj, nisam filozof, nisam pisac nau~no-fantasti~nih pri~a,
nisam ni... ali... Tebi je, izgleda, jedna mo`dana hemisfera nalegla na
drugu pa... pa... ne zam kako da kaèm, ali... Idi, hitno, kod lekara! Da
te podsetim koji je na{ lekar, mo`da si i to "smetnuo s uma": dr X. V.
Li! Op{ta praksa! O~ekujem od tebe: put pod noge!
* * *
"A {ta }u tek novo otkriti u vezi s Martom?!" - mislio je, sa
zebwom, Tomas Bentli na svoju dragu suprugu dok se vra}ao
prigradskim vozom ku}i, bio je izmo`den, kao da je parni vaqak
pre{ao preko wegovog mozga jer je obavqao neke nove poslove u vezi s
mesom, ni sam ne zna kako je iz sveg tog "isplivao", ali, posre}ilo mu
se, napravio je samo sedam oma{ki... par don!... osam... koje je "druga
168
strana" ispravila "u hodu" {to se kaè, na ~emu je bio veoma zahvalan,
da, da... novo iskustvo, mada, kad zrelo razmisli... kancelarijski
materijal i meso... kakva je razlika: roba ovo - roba ono!... "Xezabel
ima zubarsku ordinaciju - {to i nije tako lo{e! - ali {ta je s Martom,
nije, vaqda, ostala bez posla, s obzirom na ekonomsku krizu?!... O,
boè, samo to ne!" - kredit mu je visio nad glavom kao... damoklov ma~...
ili Damoklov ma~... Kako bi to napisao? "D" ili "d"?
Tomas Bentli je imao hobi da sve {to mu do|e pod ruku,
lektori{e! Akta, kwige, novine, uputstva za upotrebu, pozori{ni
programi, nazivi firmi, pisma... sve je to wegov "lektorski genije"
popravqao. Davno, èleo je da postane pisac kratkih pri~a u nekom
zabavnom ~asopisu, mnogo je ra dio na jeziku... pa je digao ruke, nije
imao ìvaca, ali... "gen lektorisawa", ostao je.
Izvadio je mali re~nik iz xepa i potraìo na "D": ma~a nema,
ali ima sli~an izraz: "Ahilova peta", pi{e se s velikim po~etnim
slovom "A". Dakle, bi}e i "Damoklov ma~"! Veliko "D"!...
"O, Boè, ~ime se ja bavim, a ne znam kakvo }e mi iznena|ewe
prirediti Marta kad je zagrlim!"
Vratio je, brzo, re~nik u xep jer ga je sused u kupeu nekako ispod
oka posmatrao (mada mu se, mo`da, u~inilo, u situaciji u kojoj se
na{ao, ko bi to mogao znati!).
* * *
Kad je u{ao u ku}u, zapawio se: Marta je ne{to nerazumqivo
govorila dvema devoj~icama s kikicama! Dve male plavu{ice s
krupnim radoznalim okicama... ne se}a se da ih je ikad video u
susedstvu...
Smesta ju je mimikom pozvao u predsobqe:
- Ko su ta deca?
- Kako ko su?! Pa moje u~enice, Tome!
- Kakve u~enice?!
- Ne razumem tvoje pitawe... Drìm im ~asove francuskog!
- Ti zna{ francuski?!
- Ti{e... Pobogu, pa ja sam profesorka francuskog jezika i kwi -
èvnosti, Tome, a ti me...
"Aha, to je to!" - pomislio je. "U tom je ta pomerenost, sad znam na
{ta sam nai{ao kod ku}e: Marta vi{e nije apotekarka, ve}
profesorka francuskog jezika!... Lepo! Kad je tako, s tim se treba
pomiriti!"
Popeo se na sprat, u{ao ne u zajedni~ku ve} u svoju sobu i licem
"bacio" na krevet. ûdne misli, po~ele su da mu se roje (hm!... umalo
nije pomislio "u glavi" kad ga wegov "lektorski gen" zadrà, ostade
169
PROZA
samo "roje", a ne "roje u glavi"... ne}e, vaqda, u ko{nici). [ta se to s
wim de{ava (ne doga|a!). Nije hteo da se preda, bori}e se svim silama,
ne}e se tako lako dati! Borac je, to se zna, jo{ od sredwe {kole, jo{ od
vremena kad je bio glavni dasa, kad je predvodio ekipu... "Bio sam neko,
i sad sam, takav }u ostati!"
ûo je, Xezabel se vratila. Str~ao je u prizemqe.
- Tata, za{to juri{, kud juri{?! - ~udila se k}er.
- Xezabel, kako je bilo u ordinaciji?
- U redu je, jutros sam zatekla poplavu zbog prskawa proklete
cevi, ali situacija je sanirana... A za{to pita{?
- Onako...
"Istina je, ona je zubarka!" - pomislio je.
- A otkad si ti zubarka?
- Boè, tata! [ta je s tobom?!... Jo{ me, samo, pitaj odakle mi
zubarska ordinacija, pa...
- A otkud tebi zubarska ordinacija?! - pitao je upravo to.
Xezabel ga pogleda.
Marta ga, tako|e, pogleda.
- Gde su u~enice?!
- Oti{le su - rekla je k}er. - Srela sam ih na kapiji.
Zatim se okrenula prema majci.
- Mama, {ta je tati danas?!
- ûj, Tome - Marta je zanemarila k}erkino pitawe - iz ovih
stopa da si oti{ao kod doktora Lija! Sme-sta! Od-mah!... Ako treba,
idem s tobom!... Je-si li me ra-zu-me-o?!
Nije shvatao za{to Marta razvla~i re~i na slogove, nikad nije
govorila tako.
* * *
- Molim vas kod doktora Lija - rekao je.
- Doktor Li radi utorkom i ~etvrtkom - odgovorila je
slu`benica kartoteke.
"Hvala bogu, Li postoji i doktor je, to nije pomereno!" -
pomislio je Tomas Bentli.
- Je li danas sreda? - nije mogao da odoli.
- Ne, gospodine, danas je ponedeqak.
"Hm, oni teraju svoje. Ponedeqak, a on ta~no zna da je sreda!"
- Zna~i, su tra, u utorak da do|em na pregled?
- Izvolite, do|ite, doktor Li }e vas primiti. Evo, zapisujem:
Bentli, Tomas...

170
* * *
Kako je Tomas spavao te no}i, sam u svom krevetu, a ne s Martom
na velikom bra~nom trosedu, te{ko je re}i... mo`da, uop{te nije ni
trenuo...?!
Telefonirao je, proveravao koliko je {ta pomereno od
stvarnosti! Jer, o~igledno, sve je bilo pomereno od stvranosti,
pomereno u izvesnom pogledu. Mo`da, ipak, samo, doktor Li... mo`da
on...?! Prilikom telefonskih razgovora, saznao je {to{ta...
Drug iz detiwstva, odneo je filmski sce nario u Holivud svom
menaxeru - nije, vi{e, bio automehani~ar, ve} scenarista!... Devojka
iz susedstva kojoj se davno, pre Marte, ~ak i udvarao - nije vi{e bila
zaposlena u hotelu "Princ od Velsa" kao kwigovo|a - ve} je na
promenadi, kraj jezera, prodavala deci zmajeve od hartije!... "Jo{,
samo, kad bih video one dve devoj~ice s kikicama kako te zmajeve i
kupuju!").
Zaspao je, izgleda, tek pred zoru, a spavao je, mo`da, ciglih pet
minuta... mo`da ~etiri!... pod uslovom da nije "proma{io" dan, godinu,
deceniju?!...
- Svako dobro, Tome, pazi na sebe. ûvaj se, dragi moj!... I{la bih
s tobom, ali sam danas zakazala pismeni iz...
- Iz francuskog! - dovr{i Tom.
- Naravno, pa iz kog drugog jezika?!... I, molim te, pozdravi mi
mog {kolskog druga doktora Lija! - mahnula mu je Marta kad je polazio
od ku}e.
"Doktor Li, doktor Li... Bar kad je on ostao doktor!" - te{io se
Tomas Bentli. "Li mi je posledwa nada!"
* * *
Ali kakvu nelagodu je osetio Tomas kad je na vratima pro~itao s
mesingane plo~ice: "Dr X. V. LI, KARDIOLOG"! Zar i on?! Zar i ti,
dr Li?!
Tu, ne{to nije u redu...
U{ao je... nije, vi{e, mogao da odustane, da prese~e proceduru...
bio je u {emi...
Ispri~ao je doktoru Liju, svom starom poznaniku, u ~em su
wegove tegobe.
- Prijatequ, to nije za mene, ne...
- Kako to?!
- Pa ja sam kardiolog... Srce, razumete?... Srce, krvotok... Va{i
simptomi su za...
"Izleteo" je iz ordinacije kao gladan bumbar iz tegle!
171
PROZA
Do{lo je posledwe (ne zadwe jer nema predwe!) vreme da sam sebi
prona|e "lek"! Oko wega su svi poludeli, zato }e jedino on biti
pametan! To, jednostavno, vi{e ne}e trpeti! Kako god zna, re{i}e, on,
sam, svoj prob lem!
Setio se u trenutku! Jo{ Tomas Bentli nije za bacawe, ne!
Samo }e sa~ekati su tra{wi dan. I...
Sve }e se re{iti u trenutku, zna to!...
* * *
Stari dobri prigradski voz, nekako je veselo "purwao" voze}i ga
na posao. Tomas se radovao, znao je da je kraj wegovim mukama blizu,
samo {to nije!...
Nekako sve~ano veselo je pristupio izlaznim vratima iz vagona.
Imao je "debeo" razlog za to. Jo{ minut, jo{ sekund... sad!
Iza{ao je iz voza i - nije presko~io stepenik! Ni-je!
I sve se vratilo iz "zone sumraka": na poslu, bavio se kance -
larijskim materijalom, a kad se vratio ku}i, i Marta se vratila iz
apoteke...
Sve je bilo kao pre!...
* * *
Pazite kad izlazite iz voza, dobro pazite, otvorite ~etvere
o~i: samo stepenik po stepenik!
Ste-pe-nik...
(Ili se ne vozite vozom, nek se voze drugi, dodajem, ja,
sarkasti~no.)
172
Ivana Nikovi~
PRIJATEQ
Posledwa no}.
Proveravam da li je sve spremno. Dve stolice ispred komjutera.
[est sendvi~a. Dva tawira. Dve ~a{e crvenog soka.
Vreme je.
Iz bele plasti~ne bo~ice uzimam ~etiri bele tablete. Koncen -
trisano ih gutam. Sedam na stolicu. êkam. Ose}am laganu vrto -
glavicu. Jo{ petnaest minuta.
Ta~no je 20h. O~i su mi zatvorene.
Ose}am wegovo prisustvo. Seda na drugu stolicu. Vizija u
belom. Bez lica.
"Po~iwemo." Kaè jednostavno.
Bez re~i klimam glavom. Polako pi{em. Ukazuje mi na gre{ke.
Zastajem. Pronalazi odgovaraju}u re~. Uskoro zaboravqam da razgo -
varam sa utvarom. Privi|ewem, ve{ta~ki izazvanim.
Ponekad se pitam za{to dolazi ta~no u 20h. Kada sam po~eo da
pijem tablete za spavawe, preko dana se nije pojavqivao. Ni posle
pono}i.
Pitam se da li mu je lice skriveno ispod bele maske.
Ipak, moja radoznalost je zanemarqiva. Istina je da me ne
interesuje ni{ta o wemu.
Najbitnije je da mi pomaè dok pi{em. On je moja inspiracija.
To je sve {to mi je potrebno.
Kucam posledwu re~enicu. Gasim kompjuter.
Nestaje.
Iscrpqen leèm na krevet.
Budim se u 18h. Po navici.
173
PROZA
Zadovoqan sam. Rukopis je gotov. Pre utvr|enog roka. Ve~eras
mi ne}e trebati tablete. Zapravo, narednih par meseci ne}u pisati.
Zaslièni odmor, odlu~ujem.
Uzimam kola~e iz friìdera. Posmatram svet kroz mutni
stakleni prozor. Brojim golubove. Ide mi dobro. Iznenada nailazi
~itavo jato. Iznerviran, spu{tam roletnu.
Mogao bih da pozovem prijateqa. Da gledamo utakmicu. Pijemo
pivo. Kasnije moèmo naru~iti ro{tiq.
Ali, ja nemam telefon. Ne posedujem televizor. Ne pijem
alkohol. Ne jedem meso.
I nemam prijateqa.
Prime}ujem novine na stolu. Za~u|en sam. Da tum, ju~era{wi.
Nikada ne kupujem novine. Varovatno su se gre{kom na{le ju~e u mojoj
kesi, dok sam kupovao sireve i sok od paradajza.
Razmi{qam. Da li da prelistam novine? Da, u~ini}u to, ko -
na~no odlu~ujem.
Uzbu|eno posmatram fotografije. Pa`qivo okre}em listove.
îtam o meni nepoznatim dràvama. ûdnim izumima. Novim
religijama.
Nedostaje mi bela utvara. Uskoro }e 20h.
Dugo posmatram belu bo~icu.
"Ne." Kaèm sebi glasno.
Nastavqam da listam novine.
Odjednom ~ujem zvuk brave na ulaznim vratima. U dnevnu sobu
ulazi ~ovek u belom, sa belom maskom. Klima glavom u znak pozdrava.
"Dakle, ne}emo da mewamo kraj." Glas mu je dubok.
"Ko ste vi?" Pitam.
Ne ose}am strah. Zapawen sam.
Seda na fotequ. Pa`qivo skida masku sa lica. O~i su mu plave
boje. Prodorno me posmatra.
"Ako ste smislili ovu scenu da bi izbegli pla}awe mojih usluga,
moram re}i da sam razo~aran. Ali, ne i iznena|en. Vama je uvek
mawkala originalnost. Zato ste me i angaòvali, zar ne?"
"Ko ste vi? I za{to sam vas angaòvao?"
Ne skrivam paniku u glasu. Strah u o~ima. Izbezumqeni izraz
lica.
"Ne odustajete od svoje male igre. Dobro. Pristajem da u~es -
tvujem."
Uzima kola~.
"@elite znati ko sam ja. U redu. Upoznali smo se pre {est
meseci u parku, ispred zgrade. Zapo~eli smo neobavezan razgovor.
Rekli ste da pi{ete romane. Prolazili ste kroz krizu u pisawu, koja
je trajala zabriwavaju}e dugo. Zbog odsustva inspiracije, javile su se
174
nesanice. Po~eli ste da pijete tablete za spavawe, koje vam nisu
pomagale. Nakon kra}eg razgovora, gledali ste me za~u|eno. Rekli ste
da vam ideje odjednom nadolaze. Odmah ste mi ponudili posao.
Neobi~an, najblaè re~eno. @eleli ste da svakoga dana dolazim kod
vas i pomaèm vam u pisawu. Obzirom da preko dana imam obaveze,
predloìli ste ve~e. Pomenuli ste i probni rad, prvih {est meseci.
Dogovorili smo se za 20h."
"Jo{ samo mi odgovorite, zasto nosite belu ode}u i masku na
licu?" ûjem svoje pitawe.
"Misli{ ste da moja mimika ili izraz lica mogu da vas de -
koncentri{u dok radite. @eleli ste samo moje prisustvo. Vi niste
èleli ~oveka pored sebe. @eleli ste inspiraciju. Zbog toga je va{
jedini uslov bio da nosim belo odelo i masku koju ste mi kupili. I da
budem ta~an."
"Za{to se ja ni~ega ne se}am od svega o ~emu pri~ate?"
"Upozoravao sam vas da pijete previ{e tableta za spavawe.
Niste se slagali sa mnom. Otkrili ste da dupla doza pilula ima
suprotno dejstvo. Odràva vas budnim. I, izaziva neobi~na stawa
va{e svesti. To vam se dopalo. Mogu li sada dobiti novac?"
"Da, da. Naravno. Podsetite me koliki iznos treba da vam
isplatim."
Spremno odgovara. Pruàm mu nov~anice.
"Samo jo{ ne{to. Kako da znam da niste moje privi|ewe?"
Pitam zatvorenih o~iju. Umoran sam.
Glasno se smeje.
"Listali ste novine kada sam u{ao, zar ne? Vi ne kupujete
novine. Sino} sam ih zaboravio na stolu."
Udaqava se.
U posledwem trenutku viknem:
"Gde vas mogu prona}i? Zbog... mogu}e saradwe."
"@ivim u stanu ispod va{eg. Mi smo kom{ije. Laku no}, prija -
tequ."
Rukama obuhvatam glavu. Eksplozija nepovezanih re~i, misli,
re~enica. Sedam na parket. Prolaze minuti. Sati. Eksplozija se
postepeno sti{ava.
Ostaje samo jedna re~.
Prijateq.
I jedna re~enica.
Ja imam prijateqa.
I jedna misao.
Ho}e li mi biti prijateq? Ili }u ponovo ostati sam.
Moram da saznam odgovor. Odmah. Tr~im ka wegovom stanu.
Pomahnitalo zvonim.
175
PROZA
Otvara vrata. Na sebi ima kariranu pixamu. Izlizane, ko`ne
papu~e. Podsme{qivo podiè desnu obrvu.
Drhtavim glasom pitam:
"Ho}ete li do}i su tra u isto vreme?" Ve} se kajem. Kasno.
"Pro{ao sam na probnom radu?" Ironi~no kaè.
"Zapravo, ne, ja ne govorim o poslu. @elim da budemo prijateqi."
Gotovo. I to sam rekao.
"Ho}ete li vi kupiti pivo ili ja da ga donesem?" Ozbiqno me
posmatra.
"Ja, ja }u ga kupiti. Vidimo se."
Odlazim bez pozdrava. Srce mi luda~ki udara. Odlu~ujem da
odmah kupim potrebne stvari za su tra ve~e. Mo`da bih mogao da kupim
i televizor.
Na ulaznim vratima zgrade zalepqen natpis. Otvaram vrata.
Susre}em se sa wegovim o~ima. Posmatraju me sa male slike na
crno-belom papiru. îtam kratak tekst ispod slike. Moj prijateq je
umro pre {est meseci.
Po~iwem da se tresem.
Ponovo sam ispred vrata wegovog stana. Otvara mi, pre nego {to
sam pokucao.
"Vi ste umrli pre {est meseci."
"Prijatequ, smrt je relativna kategorija. Govorim iz iskustva."
"Ali, ali" Ne znam {ta da kaèm.
"U koliko ne moète da prihvatite neke ~iwenice o meni, ne
moèmo biti prijateqi. Odlu~ite." Zna~ajno me gleda.
Razmi{qam. Kratko.
"Onda, sutra u isto vreme."
"Laku no}." Vrata se zatvaraju.
Ulazim u svoj stan. Bacam belu bo~icu sa belim tabletama.
Vi{e mi nisu potrebne.
Znam da }u ga i su tra videti. Uzbu|en sam. Toliko toga imamo da
pri~amo.
Moj prijateq i ja.
176
Nemawa Miqu{
ISTRAGA U DUBROVNIKU
Jugo {apta{e Calma mia sangue
1)
. Odbija{e se i uzdiza{e
Lovrijencem. [uwa{e kroz prozore. Za~u se kikot.
Uze sun|er pa ga natopi alkoholom. U wemu be{e rastopqen
plav lotos. Lucciana se nasloni na wegove grudi. Voda se zatalasa te
izli iz ogromnog bureta. Levom rukom joj podiè bradu. Desnom
{akom stegnu sun|er. Tirkizna te~nost se o{tro spu{ta{e niz jezik.
-Eco - izdahnu mladi {ti}enik dominikanskog samostana.
-Za{to smo uvik u vodi? Ho}e{ li da se okuìm?
-Lepida
2)
, voda {titi od kuge. Dodao sam jo{ alkohola i
lavande? Osje}a{ li?
-Osi}an - re~e i umili mu se zabaciv ruke unazad oko wegovog
vrata. -Ovo je zasigurno neka receptura iz tvoje apoteke.
-Mogla bi obrijati dlake?
-Kako?
-Ni{ta - izusti - sva sre}a pa su plave iako duge - re~e sebi u
bradu. -Ina~e, u vodi puca mu{kar~evo sjeme pa ne moè{ zatrudniti.
-Ne mogu ti ja od simena zatrudnit! - re~e te nakon {to oseti
kako je {ti}enik za~u|eno pogleda, zasmeje se.
-Tvoj mu` radi?
-Pasko gradi crkvu del Santo Giovanni. Jesi li vidija kipove {to
je napravija? Giovanni z disna a Isus s liva. Zlatne ruke ima.
-I ne samo ruke. Pri~a se da je sa dukatima do{ao iz Svete
Zemqe i Provanse - te se nakezi kako ne bi izgledao osu|iva~ki. -Je li
te takao otkako je do{ao?
Lucciana ra{iri ruke nasloniv se o ivicu bureta te isko~i iz w.
Po~ela se hitro brisati i obla~iti.
-Hej! Ma bene... Polako. Ostavi to...
177
PROZA
[ti}enik uze nakva{ene nacrte. Pogleda kako se natpis
Cathedrala a Ressurectio a Virgo Maria
3)
razliva. Spusti hartiju.
Izo{tri pogled na Luccianu.
-Nisam ja kriv {to ti je mu` buzerar
4)
!
-Proklet bija tvoj jezik mleta~ki. Puj! Bogat je. Jeste. I ne}e
vam ni{ta dat. Ni frawevcima ni dominikancima. Ni Vije}u ni
knezu. Nikom. Sam }e izgradit crkvu i siroti{te.
-O, i siroti{te. Pitawe je da li je to uop}e crkva ili kakav
hram za wegov ceh.
-A je li? Smeta vam {to je okupija kamenoresce oko sebe pa, prc,
ne mere te im koù oderat jer se bune.
-Organizzazione dei Lapicidi
5)
... natpis na porti... Chiesa del Santo
Giovanni... On je buzerar! S wima treba kao {to je i fran~eski kraq
Philippe.
-Zbogom! Poslat }u ti sina po qek!
*
îm u|e u grad uputi se desno. Ne moga{e ni pogledati prema
fraweva~kom samostanu gde se nalazi{e apoteka u kojoj radi{e
{ti}enik. Dok {eta{e ose}a{e podsmehe i saàqewe. Ubrzo skrenu
k ulici od do mina. Sapleto{e se. Zapla~e.
-Vrati mi dite. Vrati. Sve }u ti dat. Samo mi vrati }er. Znan.
Isti dlakav mlade` na disnom dlanu. Moja je. Svitlana, molin te!
Smiluj se.
-Ostavi me, luda èno! Ostavi.
-Ti si je nosila. U tvojim je rukama navodno umrla. Tek po
ro|ewu. Znan da ste je zaminili u dogovoru sa don Nikolom.
Lucciana, ili kako je slavenski puk zvao Svitlana, usta i krenu
ku}i. Okrenu se s gorwe stepenice i baci cekin pred luda~u.
*
[ti}enik dominikanskog samostana u apoteci fraweva~kog
samostana pravi{e sebi ~aj od crne metvice. Doda{e mleko i na vr'
noà cimeta. Razmi{qa{e kom redu da prstupi. Frawevci ili
dominikanci? Pri|e mu don Nikola i opali {amar.
-Upropastio si nacrt! [ut! Trebaju nam novci! Ima{ rok do
kraja mjeseca! Ne vi|aj se vi{e sa gospom - posledwu re~ izusti
sarkasti~no - Svitlanom. Pokaja}e{ se!
Don Nikola uze {oqicu ~aja i popi je na iskap. O{amari ga jo{
jednom pa ode. [ti}enik zapla~e. Pogleda u mladi}a pred sobom. Ne
~u kako ga pozdravi sa Dobra ve~er!
178
-Babbo, oh babbo mio... - pla~e}i izgovori, uhvati mladi}a za ruku
i poqubi je.
Luccianin sin, jer to be{e on, zaneme. Uze platnenu kesicu na
kojoj be{e napisano Lucciana te ode. Pre no iza|e baci pogled i vide
mladi}a na kolenima ra{irenih ruku kako ga gleda.
-Non anda... non anda novamente...
6)
- jadikova{e {ti}enik.
*
Lucciana i Pasko leà{e.
-Ne poznati qudi mi ku}om hode - re~e Pasko.
-To su na{a dica.
-Tvoja dica. Ja sam jalov!
Luccianu prereè u stomaku. Utrnu.
-Kad sam onomad kao de~ki} skaka u uvali Dan~e. Bejah ra{irija
noge. Budala! - okrenu se - razba{tini}u te - zaspa.
û se dreka. Razbi{e se vrata. Dvojica ulete{e u sobu.
-Pasko Pribi~evi}u, bit }e te izvedeni prid ~asni sud crkve
zbog sodomije i pqa~ke Hristova groba.
-[ta se di{ava! Svitlana!
-Pasko!
-I vi gospa Lucciana. Vi ste svidokiwa - odbrusi jedan.
-Svidokiwa ~ega...
*
U vrtu dominikanskog samostana, na mestu budu}eg klaustra,
seda{e monasi, moreplovci i puk koji je odvo|en u samostan. Tik
ispred bunara iza katedre namesti se sudija. Na katedri be{e
prikazan pas kako trza{e jeretika. S leve strane postavi se
{ti}enik, na desnoj Pasko Pribi~evi}. U prvom redu seda{e don
Nikola. Postupak zapo~e s puno formalnosti. û se re~i: "red bra}e
propovednika", "psi Gospodwi", "inkvizicija", "jeres".
-Na osnovu ovlasti pape Grigorija IX, u ime osniva~a Dominika
de Gouzmana, po~nimo - smireno }e sudija.
-Po{tovani pu~e - re~e {ti}enik glasno kako bi primirio
okupqene - pre je nekoliko godina fran~eski kraq Philippe pobio
takozvani Red siroma{nih vitezova hramovnika. Ti su la`ni
siromasi opqa~kali jeruzalemsko blago i na{li se na pravdi Boga
pred fran~eskim kraqem i papom Klementom V. Za{to? - uze umotan
papir odmota ga i udaqi od sebe, pa nastavi - zbog oboàvawa vraga,
odricawa od krià, pquvawa na kri`, spavawa s mu{karcem kao sa
ènom... a naposletku, wihov je vo|a na loma~i prokleo papu za è -
179
PROZA
lev{i da umre za godinu dana. Papa je umro nekoliko mjeseci docnije!
Naàlost, templarski je vrag porazio papu!
Dok izgovara{e optu`bu puk uzdisa{e-izdisa{e glasno
komentari{u}i. "Au!", "Ah!" ~u se iz publike.
-Da li ste Pasko Pribi~evi}u bili u Jeruzalemu koncem 1309.
godine?
Pasko }uta{e.
-Da li ste bili u Provansi gdje se pogibija templara zbila, u to
vrijeme, Pibi~evi}u, prije terzo anni, dakle 1314?
Pasko }uta{e.
-Da li je Chiesa del Santo Giovanni templarski hram za va{
kamenoreza~ki ceh?
Pasko }uta{e.
-Da li ste templar? - re~e, pribliì mu se, rastrgne mu ko{uqu
te se na mlitavim grudima obznani urezani natpis: Pauperes
commilitones Christi Templique Solomonici
7)
.
-Odvjedite ga - uzviknu sudija.
[ti}enik ~u~nu kraj don Nikole.
-Ovo je bilo suvi{e lako. Sad ide najboqi dio. Lucciana.
Don Nikola ga uhvati za ruku ali ne uspe da ga spre~i u naumu.
-No, ovo nije sve - po~e samouvereno i nastavi saèto. -Lucciana
Pribi~evi}, poznata i kao Svitlana. Lucciana nije imala odnose sa
svojim maritom. Wen je najstariji sin nalik mome ocu, wena najmla|a
}er ima mlade` na desnom dlanu kao i nedono{~e lude Lune, weno je
ostalo troje dijece ro|eno ta~no osam i pol do devet mijeseci nakon
smrti Pazzania, Vuk~eti}eve i Jareti}a. Prije se nekoliko
desetqe}a crkva nastojala izboriti protu heretika iz Albigoua,
Kathara i Bosne. Svi su ti kultovi poznavali ènsko boànstvo pod
imenom...
- Lucciana e mala spirita?
8)
-... da, demiurg femina. @ena koja otima dah qudima. Ubija ih!
-Au - dreknu puk - mala spirita, mala spirita.
-Ona je iz Bosne, zna san ja, znan! - re~e jedan.
-Balav~e! Ne ubijan ih ve} se ponovo ra|aju kroz mene... uziman
im dah kako bih za~ela te ih rodila.
Nasta pometwa. Monasi kleknu{e mole}i se, puk se razbeà{e.
-Balav~e! [ta umi{qa{ da si! Kroz mene se ra|aju nepravedno
umrli. Tvog oca san rodila zbog tebe, pseto! Proklet bia! Prokleti
svi zbog para!
Redari strepe}i odvedo{e Luccianu.
Don Nikola se pribliì {ti}eniku pa ga o{amari.
180
-Ali don Nikola, da smo samo Paska osudili, sve imawe bi
ostalo woj i dijeci. Ovako, imawe ostaje gradu odnosno crkvi, a dijecu
moèmo poslati u siroti{te u Veneciju.
-Da nije bilo we ne bih imao drugu priliku - re~e, pqunu ga i
o{amari.
*
Lucciana i Pasko behu vezani le|a uz le|a oko jednoga {tapa. Pod
nogama behu slama i suvo pru}e. Stajahu na kru`nome par~etu
lokrumske borovine. Pasko pade u nesvest kad vide koliko se visoko
nalazi. Naime, behu na visokom dimwaku postavqeni. Na dnu dimwaka
behu {iqci a pod wima loì{te. U tom dimwaku se spaqiva{e umrli
od kuge. Dakako uspravno da {iqci onemogu}e wihov pad. Kako be{e
vi{e zraka me|u wima, brè i gori{e.
Don Nikola Luccianinu decu be{e poslao u samostan da se najedu,
napiju i naspavaju. Kle~ahu pred dimwakom on, {ti}enik i vascelik
puk. Moli{e se. Vatra se zapali{e. Lucciana vri{ta{e. Pasko be{e
odavno u nesvesti. Brzo vatra sagori borovinu te oboje propadnu niz
dimwak.
Smr}u Lucciane behu umrli sve koje ova demiurg femina rodi: don
Nikola, sve petoro dece i {ti}enik.
1) Italijanski: Smiri mi krv
2) It: mila moja
3) Latinski: Stolna crkva Uznesewa Marijina
4) Venecijanski italijanski: sodomit
5) It: Udruèwe kamenorezaca
6) It: Ne idi, ne idi ponovo...
7) Siroma{ni vitezovi Hrista i Hrama Solomonovog
8) Lucciana je zloduh!
181
PROZA
Zoran Stefanovi}
NO] PRED POVRATAK
Vreme je ovo nevoqe!
Elektri~no pra`wewe ju~era{wice!
Ozna~eni ~as!
Sinova protiv sinova. Naroda protiv naroda. Avatara protiv
avatara.
Vremena protiv vremena.
I svi koji su spremni, neka srknu @ivu Vodu i po|u! Ukotve se u
ta~no izra~unatom mesto~asu, ìì Multiverzuma! Svete Binarne
Monade.
I to ne}e biti stajawe naspram vojske Belijalove koja se sjatila
sa svim bqe{tavim egzoskeletima, zgodnim implantima i nadahnutim
poboq{awima. Jer ta suo~avawa su nebitna, i ovo nije dan osvete
omogu}ene ma~em Bo`jim.
Osvetu smo ukinuli, a u duhu se u stvari borimo.
***
Mozak je previ{e uslovqen. Sad sam lutka malih strujnih
celina. Si}u{nih bi}a, ukopanih u belu i sivu masu. Zvukova {to
svetle i miri{u.
Nisam gledao kitajska pozori{ta senki, ali o wima pri~aju o
trgovci, {to se vra}aju odande suludi kao lo{e dresirane kamile.
Moj san je takvo pozori{te. Tamni prorezi. Brojevi u obliku qudi.
@iv~anost prise}awa.
I ni{ta vi{e od pukog posmatra~a nisam bio. Samo unutra{we
o~i, moje krivo ogledalo, oble}u oko poznatih osoba i doga|aja, ve}
jednom sawanih, ve} umrlih, ali zauvek pohrawenih nulama i
jedinicama.
182
Kao freska, kao jelinski mozaik, mene se}awe zavodi. Ska -
meweno u trenutku, stvrdlo u grlu, ono iznova vra}a isto lice,
usa|eno u izdaju koju sad ne moèmo potrti.
Grkqan guta, a srce preska~e. Izvodi poznatu igru prilikom
srkawa kapqica gorke vode. [iroki lepet krila me preseca u
kolenima. Klecam, a san kre}e iznova. Do novog gutawa, novog lepeta.
Bahanalija boja i utisaka sa ledenom rado{}u usisava me kao i
pre.
Ali sad me ~a{a ne}e zaobi}i. Ustani, juna~e!
***
Ovo je dan odre|en davno za istrebqewe sinova tame. U wem }e se
sukobiti zajednica an|ela i op{tina qudi.
A Sunce ispira senke.
Dolazi mi svest o svakoj ~estici pra{ine u vazduhu. O toploti
koja golica i dra{ka. O kiseloj grudvici ispod nepca, na zubima,
ode}i. A na dnu grla: usta su nu`nik.
Teturam kroz podnevno sunce ovog vertikalnog groba, moje sobe.
Ko me je sino} doveo do kreveta? Neki od u~ewaka koji me zapijahu
pred varvarskom vojskom? Taj me je gledao dok povra}am u snu i kako se
trzam dok posle dugo vremena sawam bez ikakve pomo}i. Neko je pazio
da se ne ugu{im, jer mi je ìv~ani sastav na~et.
Teturam se oko bureta kraj ku}e. Borim se sa o~nom jabu~icom -
boli. Zahvatam dlanovima ustajalu vodu, ali izbegavam da se ogledam.
Kao da plu}a ispiram.
Dièm glavu ka suncu, wu{im ga.
Zracima nagriza, {kakqa o~i, reklo bi se - isto kao i ju~e. A
nije. Zbog toga se i borismo. Nabijam glavu u bure, kvasim ùte
pramenove. Drìm se pod vodom dok ne pomislim da }u se udaviti.
***
A preko pomazanika, videlaca ôve~anstva, ve} je objavqeno
vreme svih ratova.
I zato nije moje da odve} razmi{qam.
Ja gegam po gradu. Izvla~im se iz sokaka punih kaldrme i
strmine. Tu{ta i tma vojske i naroda. Devojke, po dve ili tri, lebde
mimo mene. Tkanina haqina kao da im prolazi kroz telo, vijori se, a
one ni~im ne pokazuju da su me prepoznale. I pokreti dece pod novim
suncem varaju oko, ~ini se: u vodi smo.
Rano je za kr~mu ili bilo {ta drugo. Izgubqen sam u kamenom
lavirintu.
Dopu{tam sebi da sednem me|u prosjake, uz sami zid. Qudi
prolaze usporeno - kao da me ne vide, kao da me ne znaju.
Ne{to nije u redu.
I sklapam o~i. Sun~am hladno ~elo.
183
PROZA
Preko puta seda slepac; ne moram da otvorim o~i da bih znao.
Mo`da je ~ak i osetio prob lem, te poku{ava da me razumevawem
doku~i kroz metre pra{ine koju prolaznici izme|u nas slaù.
***
Kaèm sebi: "Ustani, juna~e. Pleni plen svoj, ~ini juna{tva."
Ali kada uspem da ustanem i krenem u kr~mu, ne}e pro}i dugo
vremena i slepac }e ustati, dotapka}e razjedenim sandalama po mom
tragu. Ne ~uje se zveckawe brojanica, ali jasno je kao ogledalo da i on
odbrojava milost.
I poku{avam da odaberem: kr~me za obi~an svet? One za
kurvarluk i opojne trave? Ili one za u~enije, probirqivije u svojim
izopa~enostima.
I jasno je kuda }u oti}i.
***
A junak rata u na{oj je zajednici, a vojska je Duhova wegovih sa
pe{adijom i kowicom na{om.
No, to ovi jo{ ne znaju.
Kafana spoqa li~i na napu{tenu ko{nicu. Ali iznutra:
akvarijum dima i zapare. Dom riba koje tek {to se nisu otrovale od
divizme.
Stepenik prvi i drugi, pa nabijeni pod; svla~im sa peta uli~no
|ubre. Samorodan je to vazduh. Redak. Miris hrane, biqne i one druge;
alkohol; opojne trave koje se `va}u, pale i piju - a gore su od vina.
Miris znoja oba pola, gde ènski mirisi svojim nemirom i drsko{}u
o{tro bri{u ostale, izazivaju}i nostalgiju za onim {to se nije
dogodilo.
Svaqujem se u ugao. Kroz pomr~inu i male ogweve sve}waka
gledam da li ima nekoga koga znam. Svi sklawaju pogled, osim onih ve}
oduzetih od pi}a, koji i nisu svesni da buqe zakrvavqenim, sasu{enim
o~ima. Prijateq slepac je na klupi preko puta; sedi sti{an, malo
iskrenute glave prema tamnim prozorima - taj wu{i mesec, a ne sunce.
A ja gledam ène: slu{kiwe i kurve, mladih i zrelih tela. Kose
su im divqe i ruse. K}eri naroda moga, uskliknite su tra glasom
radosti! Nakitite se nakitom slave!
A one se kre}u kroz bu~nu gomilu sigurno, sa nekom prisno{}u u
gestovima. O~i su im skupqene, plamte od brzog smeha, i ve} vidim
kako me neka od tih ruku iznenada raduje. A zavet kaè: ne bih smeo da
ih gledam druga~ije nego kao sestre.
Nekad se ponosih cenom kojom me je vera izabrala, ali crno i
belo ~esto daju sivo kopile. I svaki moj greh je za dobro Ve~nog Rata,
jer {to vi{e poboàn, vi{e o~ekivan.
Smejem se u sebi. Bacaju me kao nov~i} sa dve glave.
184
O~i devojke iz ugla me ve} neuqudno promatraju. Kad je
pogledam, sporo skre}e pogled, a blede ruke ne miruju, gu`vaju}i
isprane skute. Kosa je bolesno crna, glatki profil odve} dobro znan
iz nekih boqih vremena.
Prizivam pri~u druge epohe, mo`da sopstvene pro{losti:
mladi bogoslov voli stariju sestru i sastavqa joj lo{e stihove, ali
mla|a sestra raste. Zar je mogu}e da je preda mnom curica koja tek
prohodala, kad sam se ja otisnuo od doma na misije od glasa?
Krv navire u glavu, ne samo od vina. O, ~udo nam u~ini, ~udno i
pre~udno! Od davnina nije bilo takvoga.
***
I nije mi ~udno za{to je ba{ ona ovde, radosna i pripita,
prisiqena da bude na usluzi. êkam da me prepozna.
Sto za kojim sedi je jedva pet koraka od mene. Oni koji prolaze
mi je zaklone, ali se upiwem da je ne izgubim iz vida. Ona ne}e pri}i,
skupila se na kraju klupe. I ve~e je izglobqeno, uznemireno
mrvqewem iz mamurnog stomaka. Zakqu~ujem da se u meni jo{ poneki
deo, neizjeden sumwom, nada boqem.
Spremam se da ustanem, nedopitog drugog vr~a, i pro|em pored
slepca. Uhvatio bih za ruku ono krhko stvorewe. Ali: vrata.
Vrata su ta koja me presecaju {kripawem. Razgovor se razbija da
bi se osmotrile dve prido{lice, jer mutan je bio dan u gradu, i zlo nam
dani donose.
Kafana brzo nastavqa da di{e damarom zapitog tela, ali moj
pogled vi{e nije upu}en devojci. Vitke ispijene prilike kao stubovi
stoje nad na{im glavama.
Dva produhovqena gavrana, u~ewaci grada, upalim o~ima
{amaraju mrak sa namerom da nekog na|u. Grlo i razum ne daju da se
javim. Ali nije ni potrebno. Ve} me nagonima slute i probijaju se k
meni kroz zajapureno klupko.
Iznad mene staju bezazleno, ali mi re~i nisu ugodne.
- Uvaèni, zar je mogu}e da ste ovde? U gradu svi ~ekamo.
"Uvaèni" drhtavom sipa sebi u ~a{u preostalo vino. Ne nudim
ih da sednu. Niti zborim, niti romorim.
- Prekliwemo! Zar ste duhom bliì ovom {qamu?
I kao neka krpena lutka ustajem klecavo i ulivam u se kiselu
te~nost, novu krv Wegovu.
Vode me pod ruku kroz kafanu, ali devojka naglo ustaje. I staje
pred nas. Oni me pu{taju. Pla{e je se, a verujem i da ne znaju {ta daqe
da urade.
Cura me zagrli, u gr~u. Ose}am prepletene ruke na le|ima,
di{em plesnivi miris crne kose i tu|i teàk dah na prsima.
185
PROZA
A onda: malo ne`no elektri~no pra`wewe na mojim ve|ama i
bradi. Zelene o~i devojke se prelivaju sitnim vlasima naranxaste,
kao znak da je uzela {ta je htela.
Bezvremeni, arhan|elski trenutak se prekida, a devojka ve}
prilazi drugom stolu gde spaja vr{kove prstiju sa dve ène. Ali je
elektri~no pra`wewe izme|u wih presitno da se vidi.
Ionako sam ve} napoqu. Dvojica qubaznih qudi me vode na
slavqe, ali ih stvarno vi{e ne prepoznajem.
***
Ja slu{am glas slave. I vidim svetle an|ele, ~ije su u{i
otvorene i koji imaju sluha za dubine.
Ali se brzo osve{}ujem.
Vlasi mi jo{ diskretno varni~e. Klecam pod sveìm vazduhom.
Moji pratioci zastaju, daju priliku da se povratim. Osvr}em se:
tamo kraj vrata kr~me vidim samog sebe kako bih da u|em unutra. A
kroz prozor vidim isto sebe, a crnokosa me qubi.
I tada svest priznaje da devojku iz kr~me ve~eras prvi put
sre}em i da mi ~ula ve} prelistavaju milenijume. Bila je to kopija,
ali i najlep{i an droid nove ere. Hteo bih da se vratim, ali voqe
nemam.
Previ{e su me uslovili, `gadiwe. A zbog previ{e uslov -
qavawa, mozak }e da pregori.
Strah od ludila se prekida lupkawem {tapa. Ali to je {ala, ne
treba wemu {tap. La`ni slepac, a jo{ la`niji prosjak, izvire pred
nama i grubo me hvata za zglavke. Vu~e sebi.
I star~ev glas prokliwe i preti:
"Neka je proklet Belijaal zbog nauma mr`we! I neka je uklet
zbog postupka krivice wegove! I svi nek su prokleti koji su duha
wegovog u naumu zlosti svoje!"
No, u stvarnosti starac }uti. Vadi omamqiva~ sa elektri~nim
nabojima, ali okleva da puca u vrane u~ewake, da ne bi mene pogodio.
Nastaje zbuwenost kada se sva ~etvorica teturamo ispred kr~me,
izgubqenog oslonca. Tik kraj zgrade je kameno stepeni{te {to silazi
u grad, a mi se gu{amo ba{ na ivici.
A oba gavrana su telekinetici. U jednom bezvremenom trenutku
svi lebdimo metrima iznad ruba praznine.
Ali slepac ne pu{ta.
ârolija splasne, celo se klupko sunovra}a niz stepenice.
Obr}em se niz kamen kao seme u oluji, i bolni su bqeskovi kad stena
udari u potiqak. U laktove. U ~elo. U bok.
Zaustavqam se duboko dole, u kovitlacu bola. Gore, uz
stepeni{te, vidim svetlo kafane, a iznad wega kroz mrak tiwaju}e
zvezde, hladne o~i legij.
186
Slutim poziciju svakog ve{ta~kog satelita tri hiqade godina
unapred.
Titanske napore Pravovernih Loà i svih Katakombi protiv
Novih Vatikana, da se Vreme prirodno izvr{i.
Gore ~ujem jauke, elektri~na pra`wewa, ali starca i dvojicu
fariseja ne vidim. Wihov slu~aj je ina~e re{en.
***
Neka smo blagosloveni svi koji sluìmo u pravdi, ali sada sam
jedino ja ostao da stojim u sredi{tu Jerusalima.
I mada sam se upiwao kao kibor{ka zver, razmi{qam sad ko -
liko sam pomogao nameri svoje vere. Zami{qam kako i ja stojim gore
na drugom brdu, gde se drama dovr{ava ili po~iwe, da gledam svetla
morbidnog grada poda mnom. Ili da sam i ja obavijen zavojima i
namazan uqem, ali ispred moje pe}ine niko ne}e do}i da kaè: Ustani!
Zami{qam sve moje dvojnike {irom grada, simpozijum ne -
sre} nika i kandidate za najbitniju ulogu me|u sinovima ~ovekovim,
kako no}as i zauvek poku{avaju da se spasu.
Meni niko ni{ta vi{e ne moè.
A sumwa je privid, tamna ~arolija. I brzo }e pro}i. Jo{ samo
ose}am sitne drhtaje zemqe, nagove{taje pod bosim stopalima. I kao
da mi Wegov glas, proìmaju}i tamu i slepilo, u ritmu mojih damara
{ap}e:
- Judo brate, ne boj se...
I vi{e nema straha.
U pravom ishodu, na meni krivice nema. Tvojom promi{qu, mi
smo uvek ta Tama koja Ti pomaè.
***
Jer Tvoj je rat.
I snagom tvoje ruke bi}e smo`dene le{ine mrskih bez pokopa.
Sve milosti strujnog blagoslova i vibriraju}eg Saveza Mira
Tvoga urezao si binarnom pisaqkom ìvota, da bi vladao nad nama za
sva uporedna i jednovremena razdobqa, dok je ovoga Sveta i wegovih
Posvetina.
Zar Ti i ja ovakav, uslovqen i poturen, nisam Bo`ji narod? Zar
nisi Ti iskri~avi Savez sklopio, sa o~evima mojim unapred i unazad,
i zar ga ne}e{ odràti za potomstvo unutar ve~ne, staja}e kugle
Vremena? I kroz sve }udqive struje, nesta{na pra`wewa vremenskih
tunela.
Zaista, vreme je ovo nevoqe. I ozna~eni ~as ju~era{wice.
Ali svi koji su spremni, neka ipak srknu @ivu Vodu i po|u ka
izra~unatom mesto~asu.
@iì Multiverzuma. Svete Binarne Monade.
(1988 / 1995 / 2006)
187
PROZA
Tawa Milutinovi}
IZGUBQENO DOBA
Bilo je to petog godi{weg doba Reni
*
, posledweg pre velike
promene. Sedeo sam na jezeru Go lem i zadivqen posmatrao nebeski
kaleidoskop. Jednom u Mani* suton je trajao celoga dana, prire|ivao
orgiju boja, a na dalekom horizontu in digo nebo ih je upijalo sporo i
neprimetno, nagove{tavaju}i tminu. Nad namre{kanim jezerom
qubi~asto drve}e se vijalo samo od sebe, jer su trake vetrova satima
stajale na jednom mestu, kovitlaju}i semewe koje je pevalo, poput
barskih ptica, izumrlih jo{ u mom detiwstvu.
înilo se da drve}e igra na pesmu okrilatelog semewa.
Na platformi, nekoliko stopa daqe od mene, stajala je ona.
Gledao sam wen mirni lik, ~udno spokojan, u neskladu sa priredbom
Reni. Odvojena od svega svojim mirom, ustala je i pro{la spram
sinerame tog ogromnog konkavnog platna, na kome se odvijao jezerski
prizor sa mnom u wemu. Nije me pogledala.
Te Mane iskoristili smo pravo na Ugovor. Nakon iscrpquju}ih
psihofizi~kih testova, pregleda i analiza, Komisija za produèwe
vrste mi je odobrila zahtev. Najstru~niji tim specijalista prona{ao
mi je ekvivalentnu partnerku. Poklapawa su bila blizu norme. U
takvom slu~aju nije moglo biti oma{ke. Ostalo je samo da se sretnemo.
Prekidawe tako ustanovqene zajednice nije bilo predvi|eno Ugo -
vorom, i povla~ilo je veoma neprijatne zakonske mere. Dali su mi pet
godina da se odlu~im. A ona }e ~ekati. Nakon toga ona }e biti slo -
bodna, a meni po~iwe zabrana kontakta, ~ak iako ne budem imao drugu
partnerku.
I ja sam pristao. Dobio sam ènine podatke.
Prvi put sam do{ao na jezero Go lem, jer mi je re~eno da je tamo
ugovoren na{ susret.
188
Ona je izabrala da ne poznaje moj lik. Isprva sam je posmatrao iz
daqine. Gledao sam je, ali nisam ose}ao nesavladivu èqu da joj
pri|em.
Ne{to u wenom mirnom dràwu, u spokojstvu wenih pokreta,
obe}avalo je da moè beskona~no ~ekati.
Ra~unaju}i na to, èleo sam da isprobam {to vi{e èna. Voleo
sam ih, mislio da ih volim, ostavqao ih, tugovao kada su odlazile.
Ponekada, kada mi je bivalo te{ko, i{ao sam na jezero Go lem, da
gledam beloputi lik svoje ène kako mirno promi~e kraj staklaste
vode, obe}avaju}i spokoj nakon qutih nemira. Ni tada joj nisam
prilazio. Weno strpqewe, re{enost da me ~eka, bilo je ravno wenoj
odanosti {to se ~inila neprolaznom.
" Jo{ samo malo", mislio sam " i bi}u spreman".
Bio sam mlad, èleo sam da vidim toliko toga. Tu glad za
vidicima utolio sam na sedmogodi{wem putovawu Intersfera. Kada
sam se vratio, mislio sam na wu kao na davno odlagani plan, ~ije se
ostvarewe ~inilo izvesnim, samo ga je trebalo sprovesti u delo.
Nisam se zabrinuo kada je nisam na{ao prvoga dana: "Pojavi}e se
ona koliko su tra", mislio sam.
Ve} mnogo puta sam odlazio na jezero, ali od we ni traga, ni
glasa. Zakupio sam mali bungalov i sada ìvim tu celu Manu.
Ali moje ène nema.
Odavno je nestalo godi{we doba Reni. Niko vi{e ne navra}a da
{eta po staroj platformi, jer nema vi{e ni{ta da se vidi na jezeru
Go lem. Voda je mrtva, vetrovi ne lete po woj gone}i semenke da pevaju.
Bezbojno drve}e kr{i svoje grane pod naletom blatwavih ki{a. Mrak
se spu{ta na vodu brzo i te{ko, ne propu{taju}i ni jednu boju da
promine nebom. Hladno}a bije sa negostoqubive vode. A na sivoj,
maglenoj plo~i mog vidokruga, posledwi trag svetlosti je lik odsutne
ène.
Mana*- Vremensko razdobqe blisko staroj godini, ali ne{to duè zbog pojave
novih godi{wih doba.
Reni*- Peto godi{we doba i{~ezlo u velikoj promeni.
189
PROZA
Nenad Pavlovi}
HOKUS LOKVUD I PUSTIWAK
Hokus je leào opu{teno, tela utonulog u veliku qudsku ko`nu
fotequ, a misli utonulih u izmaglicu. Nije mogao da otvori o~i a i
kad bi ih otvorio ne bi video ni{ta od gustog aromati~nog dima koji
je ispuwavao prostoriju. Pored svoje qubavi ka pi}u, Hokus je voleo
povremeno da pose}uje pu{ionicu u Isto~nom delu Ko{nice. On
povu~e jo{ jedan dim iz nargile, a zatim mu crevo iskliznu iz ruke a
um iz svesti. Koliko je pro{lo? Trenutak? Sat? Tri? Nije bio si -
guran kada je ponovo otvorio o~i. Ali je znao da je bilo vreme da se
pokrene. Teturavim korakom on se dovu~e do izlaza gde mu straàr
vrati ru~ni samostrel i rapir. Napoqu je bilo hladno i o{tar vazduh
ga malo vrati u fokus. On udahnu duboko, namesti oru`je i zakora~i.
Isto~ni deo Ko{nice je uvek bio ìv: uvek je bilo uli~nih trgovaca,
goni~a kamila i kowa, male musave dece i sumwivih likova. Hokusu se
nije i{lo ku}i, pa odlu~i da malo pro{eta isto~nim delom, po{to to
dugo nije ra dio. Pun mesec se video kroz tamne oblake i gurao ga kroz
razne fantazije. Iz misli ga prenu poznati glas:
-Ej, Hokuse!
Hokus se okrenu ka glasu. Na ulici su stajale tri osobe. Neki
pustiwak u beloj odori, sa la`nim draguqima oka~enim oko vrata i na
pojasu, i dva Hokusova poznanika, Obi Prepona i Ken Kurvar, najgori
{qam grada. Obi i Ken su bili pla}enici, onakvi kakve su unaj -
mqivali samo najo~ajniji i najsiroma{niji qudi. Radili su samo
najgore poslove, a i wih nisu radili dobro. Preìveli su ovoliko
dugo u poslu samo zato {to su bili gwide i {to nisu imali hrabrosti
da se upuste u bilo {ta opasno. Obi Prepona je dobio nadimak zato
{to je tri puta bio rawavan u prepone. [ta je ostalo u wegovim
pantalonama, to su znale samo najjeftinije kurve. A wih je pak
najboqe znao Ken Kurvar, koji je ~esto pri~ao o svojim podvizima iz
190
bordelima kao da su epske bitke. Ovaj tre}i je verovatno bio neki
novodo{li bogata{, prodavac kamila ili sli~no koji je hteo da
napravi ime u ovom gradu. Sitna riba koja misli da je krupna.
-Hokus Pokus, istraìteq alkohola! - Re~e Ken posprdno.
-Dobro ve~e gospodo, - re~e Hokus svojim uobi~ajnim
otmeno-sarkasti~nim tonom. Koja je tema ve~eri?
-Ja i Ken smo uleteli u neke dobre poslove. Radimo za gospodina
Hanorama kao li~ni straàri. - Onda dodade ne{to ti{im glasom: -A
i naleteli smo na stra{nu robu, zrelu za brawe!
-A ti, Hokuse. - Je l' si isterao nekog duha iz podruma skoro? Je
l' si se borio sa pacovima iz paralelnog sveta? Kaì nam, ~iju ènu
si pratio zadwi put?
Hokus odlu~i da ignori{e ove provokacije i mirno odgovori
glancaju}i cilinder.
-Naàlost, ja radim samo za gospodu, a i sm sam gospodin, tako
da ne mogu otkriti informacije o osvojim klijentima.
Ken cimnu pustiwaka za rukav i re~e:
-Vidite gospodine Hanoram, ovo je tipi~an primer qudi koji su
toliko glupi da ne mogu da se prilagode vremenu. Hokus Lokvud jo{
uvek po{tuje stare lordove, siroma{ne i sli~ne gubitnike, i zato
nikad nema ni para ni posla a ni ugleda.
Pustiwak progovori nadmenim glasom:
-Vremena se mewaju. Ovakvi kao mi sad upravqaju gradom. Zlato
sve okre}e. A i bitno je da poznaje{ uticajne qude.
Obi re~e:
-Gospodin Hanoram poznaje neke jako bitne qude u gildi Ubica.
Hokus se nasmeja u sebi. Ovaj kamila{ je mo`da u ìvotu video
pripadnika gilde Ubica, ali te{ko da je sa nekim prijateq.
Poku{avao je da se napravi opasnim, {to je izgledalo sme{no s
obzirom da su mu telohraniteqi Obi i Ken.
Obi dodade:
- Zamisli Hokuse, jedan puc prstima i moè da te nema!
Stra{no, zar ne?
Hokusu se u glavi po~ela kuvati ideja:
-O pa ne bih ba{ rekao. I ja imam uticaja u nekim jako opasnim
krugovima.
-Slu{aj se {ta pri~a{, budalo! Nema nikog na svetu ko moè da
te za{titi od gilde Ubica!
-Moè. Red Oniksa.
-Ko?
- Drevni red iz koga se razvila gilda Ubica. Oni su bili
osniva~i gilde, i imaju najvi{i poloàj. Jedan od starih kultova.
(Hokus naglasi ovo 'starih').
191
PROZA
Lica wegovih slu{alaca su imala izraz sumwe.
-Aha, a kako ja nisam ~uo za wih?
-Malo wih jeste. To je ipak tajni red.
-Ma izmi{qa{, to ne postoji, re~e Obi, ali mu be{e malo
nesigurnosti u glasu.
-Nije mudro tvrditi tako ne{to. Takva pretpostavka moè biti
opasna.
Pustiwak se po~e busati:
-Ma ne pla{im se ja nikakvog Reda Oniksa. Neka poku{aju da me
napadnu, to }e im biti zadwe!
Hokus odglumi izraz zaprepa{}ewa i uàsa:
-Niste to smeli re}i naglas gospodine. Niste smeli nikako.
Bojim se da je za vas kasno.
Hokusova gluma je bila toliko ubedqiva da su se svi zagledali u
wega.
-[ta ho}e{ da kaè{?
-Vidite, Red Oniksa ima u{i svuda, a pogotovo su na~uqene u
ovom delu grada. Ako su ~uli ovo, pa bojim se da }e napraviti primer
od vas.
Pustiwak se preznoji.
-Ma kakvi! Izmi{qa{! A i da probaju, ne}e uspeti, imam dva
sposobna telohraniteqa, a i sam sam veliki ratnik!
Hokus slegnu ramenima, i napravi tu`no lice. Pustiwak se
okrenu i od{eta.
-U redu, kako vi kaète, nadam se da ste u pravu. Nego da pre|emo
mi na neke veselije teme. Kene, na kakvu ste robu to naleteli?
-Deset sanduka oru`ja, ru~ni samostreli. Ostavqeni u
sanducima u uli~ici, niko ih ne ~uva. Uze}emo za to bar trista zlat -
nika.
-U kojoj uli~ici?
-Kod kr~me '[e{ir' u ârobwa~kom kvartu, - izlanu se Ken i
shvati prekasno.
Hokus se pravio da nije obratio pa`wu. Zapali lulu i re~e:
-Vidi se da ste vas dvojica u poslu! To je lepo! Ja sam, k'o {to
kaè{, stara {kola, nisam ja za te ozbiqne poslove. Nego, kako }ete
da kradete te sanduke kad ~uvate gospodina Kamilrama?
-Hamirama? Ma ne ~uvamo ga mi ceo dan, nego tako dok je ovde.
Posle se on vra}a u svoj {ator u kampu.
-Aha, pa lepo. Dobro gospodo, drago mi je da smo popri~ali, ja sad
odlazim. Laku no}!
-Zbogom Hokuse, i pazi na pacove iz paralelnih svetova!
Ideja koja se kuvala u Hokusovom umu je kona~no bila skuvana.
192
U uli~ici kod '[e{ira' zaista nije bilo nikog. Hokus se ~etri
puta vra}ao do skrovi{ta sa sanducima, i na kraju baci kamen u prozor
kr~me, da vlasnik primeti kra|u i onemogu}i onim propalicama da
pokupe ostale sanduke.
Morao je da radi brzo: oti{ao je ku}i i iz rupe u zidu iza ormana
pokupio pribor, i zatim s wim i sa jednim sandukom samostrela
unajmio nosa~a sa mazgom da ga {to pre odveze ka isto~nom izlazu.
Od isto~nog izlaza do kampa pustiwaka bilo je oko pet stotina
koraka prazne savane, pustog predela sa visokom travom i retkim
prolaznicima Postojao je put od ugaène zemqe, ali se jedva video od
vegetacije. Hokus odabra jedno zgodno mesto na putu i krenu da radi: da
pobada klinove, zateè sajle, pravi zaklone.. Brzo je sve bilo gotovo,
i on se sakri u visoku travu i stade da posmatra put.
Ubrzo su se ~uli koraci i prigu{eni glasovi: grupa pustiwaka
je dolazila putem. Hokus pro~isti grlo i ispucka prste. Nije ovo dugo
ra dio.
Uz eksploziju dima na putu se pojavi osoba u crnom ogrta~u, sa
dubokom kapuqa~om i ogrlicom sa velikim crnim draguqem. Bila je
visoka i krupna, a ispod kapuqa~e su joj sjajile crvene o~i, kao
grabqivoj ma~ki.
Povorka pustiwaka zastade prestra{eno i svi isuka{e sabqe.
Pojava progovori glasom koji kao da je dolazio iz kripte:
-Trgov~e Hamirame, zbog uvrede koje si naneo drevnom Redu
Oniksa, osu|en si na smrt.
Hamiramovi saputnici se zagleda{e u wega, pa ponovo u
priliku.
Hamiram progovori nervozno:
-Ni{ta nam ne moè{. Nas je petorica, a ti si sam, a nisi ni
naoruàn!
Figura se nasmeja ledeno, re~e:
-Ja sam bi mogao da pobijem pedeset vas, golim rukama. A i
opkoqeni ste skrivenim strelcima. Jedan korak i svi ste mrtvi.
-Ne verujem! Re~e jedan i krenu levo u travu. Tri strelice
prolete{e iz razli~itih pravaca, jedna se zabi jednom od pustiwaka u
rame.
Sada se pustiwaci zbi{e jedan drugom uz le|a, ali tako da su
Hamirama izgurali napred.
-Hamirame, oni tebe traè! Ne}emo da poginemo zbog neke tvoje
uvrede!
Hamiram se znojio nekontrolisano, iako je bilo hladno. Nije
hteo da ispadne kukavica, ali nije hteo ni da umre.
-Gospodine.. re~e on nervozno. Ja, nisam imao nameru da vas
uvredim, ja sam, ja sam to rekao onako, mislim, nisam znao..
193
PROZA
-Naneo si te{ku uvredu Redu. Dana{we novoprido{lice ne
po{tuju stare zakone. Ovo }e biti lekcija za sve! - Re~e prikaza i
koraknu napred. Iz trave levo i desno se za~u{e kliktaji samostrela.
-Ne! Molim vas, molim vas! U~ini}u sve, posta}u va{ sluga,
molim vas..
-Ako èli{ da zadrì{ ìvot, mora{ nam dati svoju ~ast!
Skini sve sa sebe, svu opremu, oklop i ode}u i baci je na zemqu. I
odlazi.
Pustiwak zbuweno i upla{eno po~e gledati levo-desno u
potrazi za spasom, ali je nalazio samo na qutite poglede svojih
prijateqa, i po~e se posramqeno skidati.
Skinuo je (podebelu) vre}icu s novcem, ko`ni oklop, ogrlicu,
pojas, ode}u dok ne ostade sasvim go sa isukanom sabqom u ruci, i
krenu nazad.
-Baci i sabqu!
-Ali, to je, to je sabqa mog oca, to je porodi~no nasle|e, magi~na
je...
O~i prikaze zasija{e ja~e crvenim sjajem, i ovaj baci sabqu i
potr~a pani~no nazad sa svojim drugovima.
Prikaza ih je posmatrala jo{ malo dok nisu iza{li iz
vidokruga, zatim se razloì poput dima i otkri lik malog gnoma.
Hokus pokupi sabqu, vre}ice sa novcem i ostale dragocenosti, a
ostalo baci u travu pored puta. Odmeri sabqu. Magi~na sabqa, ovo
moè dobro da se proda. On odjednom shvati da je trenutno bogat: imao
je para za luksuzan ìvot za slede}ih mesec dana. Po~e da razmi{qa
na {ta prvo da ih potro{i, a zasim zvecnu vre}om nov~i}a i uputi se
polako u pu{ionicu u isto~nom delu.
194
Dragana Stojiqkovi}
METALNE SUZE
Ponekad je zalivao ruè u dvori{tu crkve Sv. Marka. To ga je
smirivalo. Voleo je da {eta Knez Mihajlovom i posmatra qude. Sedeo
bi na Kalemegdanu, drào o~i zatvorenim i slu{ao pri~e
zaqubqenih. A onda bi se vratio u svoj maleni stan u Kara|or|evoj, sa
naramkom dnevne {tampe i proveo sate i sate ~itaju}i. Prolop je
voleo qude, doga|aje. Voleo je ìvot.
Ra dio je kao kroja~ u studiju za izradu torbi i jakni od koè. Bio
je spretan sa ma{inom, precizan u kroju i nikada nije oma{io dnevnu
koli~inu proizvodwe. Gazdarica, Milena Gojkovi}, saàlila se na
wega kada je jednog ki{nog dana pokucao na wena vrata, sa zgu`vanim
{e{irom u rukama. Plata nije bila velika, ali bila je dovoqna. I
tako je po~eo da pretvara metre koè uvezene iz Italije u prelepe
kreacije za kojima su uzdisale ène. Po~etka se se}ao sa prijatnom
setom. Bio je ispuwen. Na{ao je mrvicu smisla u svom ìvotu. A onda
je iznova po~ela da ga obuzima praznina umotana u sladak ose}aj
panike zbog neispuwenosti. @eleo je ne{to vi{e. Znao je da te`wa o
druga~ijem ìvotu nije bila namewena da je prati. Propisi su o tome
bili strogi - robotima nije dozvoqeno da napu{taju grad proizvodwe.
êsto je sedeo u kafi}u "Asimov" u ulici Strahiwi}a Bana.
Bio mu je blizu stana i ponekad bi se sakupila grupica robota sli~nih
wemu. Satima bi pri~ali o Luvru, Bakingemskoj palati, vo`wi
gondolama i ostalim znamenitostima sveta o kojima su ~itali u
bro{urama turisti~kih agencija. Bile su to lepe pri~e koje su
Prolopu umele te{ko da padnu.
- Za{to se svaki put kada pomenemo putovawa ti tu`no zagleda{
u ~a{u? - pitao je Sim eon, najstariji me|u wima.
- Eh... Moj Simo... â{a je ta koja tu`no gleda u mene. Vidi{ da se
prazni.
195
PROZA
I tako bi nasmejao ostale i ostavio da muke budu samo wegove.
Nije se pla{io da im kaè da on zaista èli da otputuje na sva ta
mesta. Svi su znali da roboti imaju te èqe. Samo nije mogao da slu{a
wihove komentare pune pomirqivosti sa sudbinom. Nije Prolop bio
glup. Mati~na plo~a je savr{eno radila u wegovoj glavi. Znao je {ta
je pametno, znao je {ta se mora. Ali èqa je ta koju nije mogao da ubije
niti da provodi min ute, ponekad sate, u obja{wavawu ose}awa koja ni
sam ne razume u potpunosti. Kada bi do{lo do trenutka gde opisivawe
svih tih mesta prelazi u prepri~avawe doìvqaja koji bi se tamo
odigravali, Prolop bi ispio pi}e i oti{ao. Nije èleo da svoja
ma{tawa kazuje onima koji ih ne razumeju. Gazdarica Milena je ~ula
najbliè pri~e onome {to on èli, zato {to je i ona sama
proputovala sva ta mesta u svojoj mladosti. Ispravqala bi wegove
opise, preporu~ivala druge znamenitosti i slu{ala ga sa velikim
interesovawem. Znao je da to radi iz znatièqe i puke zanimqivosti,
a ne od srca. I nije mu smetalo. U tim trenucima, ose}ao se kao neko ko
bi mogao odmah da spakuje kofer i uputi se na aerodrom.
Jednoga dana je i spakovao kofer. Rezervisao je avionsku kartu
na ime Radenko Petrovi}, koje je izabrao prelistavaju}i dnevnu
{tampu. Kada je do{lo vreme da se krene na aerodrom, uzeo je kofer u
ruku, proverio da li je nov~anik u unutra{wem xepu sakoa, pogledao
po stanu da nije ne{to zaboravio i do{ao do vrata. Uhvatio se za
kvaku, pritisnuo je, ali nije povukao vrata ka sebi. Samo je stajao.
Bacio je pogled na kofer, na kvaku, okrenuo se i vratio u stan. To je
bilo najbliè putovawu {to je Prolop doìveo. Sutradan na poslu,
ispri~ao je gazdarici Mileni {ta je uradio. Dugo ga je gledala.
- Prolope, {ta te je spre~ilo da otvori{ vrata?
- Strah.
- Zar roboti umeju da osete takav strah? Ja sam mislila da vi
radite po nekim programima.
- To je ta~no, gazdarice Milena. Ali ti programi su napisani da
nam daju odlike qudi. Pijemo, jedemo, ~itamo. Radimo sve {to qudi
svakodnevno obavqaju. Ciq je da vam budemo bliskiji, da nas se ne
pla{ite.
- Znam ja to. Ali ta tvoja èqa... Prolope, ona jeste qudska
èqa. Ona nije neka mehani~ka radwa. I strah. Roboti se ne pla{e.
Jednu ruku je stavila na struk a drugom se oslonila na sto.
Gledala je zabrinuto u wega. Onda je po~ela da {eta po studiju.
Uzdisala je tako da se Prolopu ~inilo kao da vu~e dim za dimom
cigarete. Zatim se okrenula, privukla najbliù stolicu, sela i
stavila ruke na kolena. Gledala je u pod, potap{ala kolena
dlanovima, izdahnula i zamolila ga da sedne.
196
- Ovo mi nije trebalo. Taman kada je sve lepo krenulo. Imam
dosta kupaca, naruxbine stiù da ne mogu da se odbranim. Jedino od
~ega sam strepela je bilo da ne}u uspeti da isporu~im toliku
koli~inu robe na vreme. I sad sve ovo. E ìvote!
- Gazdarice Milena, nema potrebe da o~ajavate. Ja nigde ne idem.
Robotima nije dozvoqeno da napuste grad proizvodwe.
- Pa {to mi onda ispri~a sve ovo, crni Prolope?
- Uvek ste lepo pri~ali sa mnom o svetskim znamenitostima.
Jedini me niste prekoravali. Mislio sam da }ete razumeti {ta sam
poèleo i uradio.
- Ma jasno je meni {ta si ti uradio. Ali, Prolope, ti si ro bot.
Nisi ~ovek. Za ovakve stvari se {aqe u servis - otrgao joj se teàk
uzdah. - Majko mila, {ta }u sad?
- Shvatam ja vas, gazdarice. Ali, zar ne moète da se pretvarate
da vam nisam sve ovo ispri~ao? Vidite da nisam oti{ao.
- @ao mi je, Prolope. Razumi me. Ako te ne odvedem u servis,
bojim se da }e{ otvoriti vrata i oti}i. Vodi{ se kao moj zaposleni.
Meni }e pisati prijave i kazne. Mogu i u zatvoru da zavr{im. Jo{ ako
te uhvate pa im kaè{ {ta smo sve pri~ali, ispa{}e da sam te ja
nagovorila. Jao, crna zemqo otvori se!
- Gazdarice Milena, da sam oti{ao na aerodrom poslali bi me u
servis istog trenutka. Ja ne èlim u servis. Oduze}e mi snove. Zar
niste vi sami rekli da ~ovek bez snova ne zna {ta je ìvot?
Gledao je u wu kao upla{eni de~ak. Da roboti mogu da pla~u,
gazdarica Milena je sigurna da bi iz tih o~iju krenule suze.
- Ti nisi ~ovek, Prolope.
Ustala je i pri{la natkaznici na kojoj je stajao telefon.
Uzdahnula je i drhtavim rukama podigla slu{alicu. Neko vreme je
dràla otvorenu liniju. Pogledala je u Prolopa. Iz o~iju su joj i{le
suze. Gledala je jo{ malo u wega. Spustila je slu{alicu ali nije
sklonila ruku sa telefona.
- Idi Prolope. Mo`da }e{ na}i na~ina da ostvari{ svoj san,
mo`da }e te uhvatiti na slede}em }o{ku. Ne èlim da znam. Ne èlim
da tu muku nosim do kraja ìvota. Iza|i na ova vrata a ja }u onda da
okrenem broj. Bio si dobar radnik i, bez ikakvog dvoumqewa,
prijateq.
Prolop je lagano ustao i pri{ao ~iviluku. Obukao je ka put i
stavio {e{ir na glavu. Skinuo ga je i poklonio se u znak naklonosti.
Do{ao je do vrata, pritisnuo kvaku i ovaj ih put otvorio. Iza{ao je
napoqe.
- @ao mi je Prolope - pro{aptala je kroz suze gazdarica Milena
i po~ela da okre}e broj.
197
PROZA
Du{an Mijajlovi} Adski
SVET JE [ARENA LA@A
Tri sata i trideset tri minuta. Jedan sam svoj deo video u
dnevnoj, drugi, u spava}oj sobi. Crvenilo zore se naziralo u ovla{
zatvorenom prozoru. Ne znam kako je pas u{ao u moj stan, ali sam ga
jasno ~uo:
- Ne ùri mi se. Ipak, to va{e srce...
Nisu me iznenadile wegove re~i, umeju i psi danas da sastave po
koju re~enicu.
Iznenadio me wegov izbor. Srce. Samo je pseto primetilo da i ja
imam, srce! Volim duhovite qude, nekako podnosim duhovita pseta.
Ne volim kad mi je du{a u nosu, volim kad neko ima duha. Hegel kaè:
[to se ti~e sporosti svetskog duha, treba imati u vidu da on nije
gowen, da ne mora da ùri i da ima dovoqno vremena - hiqadu godina
ispred tebe jesu kao jedan dan - on ima dovoqno vremena upravo zato
jer se sam nalazi izvan vremena, jer je ve~an.
Nisam rad da s nepozvanim psetom vodim polemiku o duhu,
Hegelu, ili Kjerkegoru koji kaè: Za koga svetski duh ima toliko
vremena, ako je ~ovek ve} poodavno tu?
Odjednom, i te kako mi je stalo da svoje telo vratim u prvobitan
poloàj.
Pas je to osetio. Pre{ao je na {apat, k'o psi} koji je dobio
}u{ku. Moja ga desna polovina ponudi pi}em. Leva, koskom. Du{a ga je
videla kao skotnu stonogu. îwenica, da sam obi~an ~ovek, a
velikomu~enik, dade mi ~udnu snagu- sastavih se.
U sobi bqesnu svetlost. Osetio sam toplotu u sastavqenim
grudima, Pas, po prvi put saè glavu. Poùrih da stavim ruke u
xepove . Tada shvatih da sam go. Nisam se postideo svoje golotiwe pred
psom. I za{to bih, koji se to (po)bednik u istoriji ~ove~anstva
198
postideo svoje pobede. A bio sam pobednik, uspeo sam sam sebe da
sastavim.
***
Stigao sam na vreme. I u celosti. Mada sam unapred znao za
presudu, pona{ao sam se kao da sam pao s Marsa.
Svedok je bio u odvratnom mantilu sa jo{ odvratnijom
kapuqa~om na glavi. Bio sam ube|en: to je onaj stvor {to mi ~esto
rovari po snovima. Slu{am:
- Zahvaquju}i svojoj marqivosti i upornosti, dvoume}i se samo
onda kad je to bilo neophodno, razotkrio sam ovog ~oveka. Gospodin,
vr{i izvanredno naprezawe kako bi otkrio vezu izme|u laì i
istine. Pouzdano znam, u wegovoj glavi vlada pravi haos, da budem
precizniji, totalni haos. On pojma nema da svaka istina traì dokaz,
a da la` od pamtiveka s nevi|enim apetitom pro`dire dokaze.
Dok on pri~a ja ~eprkam po se}awu. I, uvek na isto nailazim;
najvi{e je pospanih, posle dolaze dremqivi, a po nepisanom pravilu,
najmawe je budnih qudi.
Drugi je svedok bio bez maske. Slep. Tre}i je dobro video ali
nije mogao da govori. Na kraju je sudija pretresnog ve}a istresao svoj
hrapavi nos u svilenu maramicu, i dreknuo:
- Sad neka istupe, oni!
- Porota- {apnula mi je na uvo èna koja je na nozi, umesto svi -
lenih ~arapa, imala ~arape od kozje dlake.
Dok su ~lanovi porote zauzimali svoja mesta, neprozvan ustadoh,
otkop~ah pantalone, i po~eh da mokrim. Kad je video {ta ~inim,
pridruì mi se i svedok pod kapuqa~om. Znao sam da je to onaj pas,
svedok mog udvajawa; za{to bi ina~e mokrio uz moju nogu.
- Ne morate da ùrite- upozoravao je sudija porotu geldaju}i u
na{e polne organe.
Porota je, na moju veliku àlost, poùrila. Ustala je neka
ko{tuwava èna i, kao da je decembarskih dvanaest dana i no}i
uve`bavala re~enicu, izvali:
- Istina istom brzinom ide nizbrdo i uzbrdo. Kriv je!
- Optuèni, ustanite! Imate pravo samo na dve re~enice - sudija
}e.
- Da, jo{ jedanput mora Zaratustra u svoju u samo}u: ali nerado
se medved ovog puta vra}a u svoju pe}inu.
- Prigovor!- zareào je neko iz publike.
Izvan protokola, sudija mu dade re~:
- Po{tovani sudijo, po{tovani porotnici, optuèni je upo -
trebio citat. On nije
Zaratustra, on je...
199
PROZA
- Hvala na primedbi. Usvaja se!- prekide ga sudija. - Okrivqeni,
otkriveni ste.
- Ne razumem vas! - nacerih se.
- Kako, ne razumete! Upravo nam je predo~eno da vi niste
Zaratsu tra.
- Naravno, po{tavani sudijo i uvaèni porotnici. Ne da nisam
za rat su tra, ve} sam protiv rata uop{te.
- U redu, u redu! Vratimo se predmetu optu`be. Molim vas, da
~ujemo va{u zakqu~nu re~, par don, re~enicu, dve - sudija se povrati od
prvobitnog {oka.
- Po{tovani sude, neka me prvi svedok, a ja dobro znam ko je on,
vrati u stawe od trinaestog drugog, zna on, bio je petak.
Kad se moje telo prepolovi, u sudnici zavlada strah.
Ne se}am se boje glasa, ali se se}am ko{tuwave porotnice,
jedino je ona imala hrabosti da izjavi:
- Kazna je, kazna! Ipak, umawuje se za polovinu.
Nikad nisam saznao za{to je wena bila posledwa. Sudiji su
naglo porasle u{i, i o~i, sav se be{e izbe~io - ali wenu posledwu
nije preina~io.
***
Za mene su pripremali duple obroke. Pred svakom }elijom,
~u~ao je po jedan pas. Onaj, ispred leve }elije, neprekidno je drhtao,
onaj ispred desne uvek je dremao sa isplaènim jezikom. Kako sam bio
raspolovqen, danima nisam mogao da spavam. Ponekad sam uspevao da
podmitim straàre i za trenutak budem ceo. Ponekad bi se oni
saàlili. To mi nije bilo dovoqno za normalan ìvot.
Najgore mi je bivalo dok sam ~itao kwige. Levo oko je ~italo u
desnoj }eliji, gledano od ulaza, a desno, u levoj. Otprilike, to bi
ovako izgledalo:
LEVO OKO: Lice mu je imalo tamnosme|u boju stolice na kojoj
je, izgleda, sasvim udobno sedeo. Bilo je mirno, zadovoqno, skoro
sre}no. A patiti je morao. Na sebi nije imao haqina. Jama~no ih je u
bolovima s tela strgao.A poloàj u kome je sedeo ni{ta o mukama
govorio nije. Pre o uìvawu. Gnoj koji mu je iz guka iscurio druge je
ruìo, a na wemu izgledao kao zlatan premaz i podse}ao na ù}kasti
elajon, uqe za preparaciju drveta, wegov tajni alhemi~arski recept.
Zari{e mu kuke u meso da ga odvuku, a veliko bi wihovo udiv -
qewe kad na pod s le{om pade i stolica. (Borislav Peki}: " Megalos
Mastoras i wegovo delo, 1347 ")
DESNO OKO: Pevao je, ali za~u|en {to ne moè da prepozna
sopstveni glas. Onda s uàsom shvati da to, u stvari, kroz wegova
usta- ustima punim zemqe- lele~e iz svoje tmine pradeda Joksim,
200
zloslutno ogla{avaju}i da ga kona~na smrt tek sada stiè, s
posledwim potomkom kome, eto, nema spasa. "Ali ja sam spasen",
pomisli on, "ja sam zaista pobegao!" I obuzet mi{qu da {to pre
ustane, jedva se poma~e. Me|utim, od tog jednog jedinog pokreta ona
~udesna slika vaskolikog sveta koju je dotle gledao- naglo se prosu
kao da je bila od pra{ine tako da sve ono {to se nalazilo dole
bes{umno sunu u visinu, a sve ono odozgo mu se odjednom sru~i u {irom
otvorene i zaprepa{}ene o~i. (Branimir [}epanovi}: " Usta puna
zemqe").
Posebno su mi ruke bile nesre}ne. Krene leva, u desnoj }eliji,
a za wom i desna, u levoj. O mo`danim vijugama, koje sre}om ne imadoh
mnogo, da ne pri~am. Bivalo mi je sve teè i teè. Sve sam vi{e
drhtao, sve sam se brè hladio, a srce, srce mi se sve vi{e smawivalo.
I levo i desno oko se pretvori{e u bele klikere staklence. To me
najvi{e pogodilo, vi{e nisam mogao ni da ~itam, ni da pi{em. Zbog
toga sam odlu~io da prestanem da di{em.
Oba su psa bila budna. Upravnik zatvorske jedinice bio je
obave{ten istog trenutka o mojoj nameri.
Kad su dva straàra, istovremeno, u{la u dve }elije, Ono je
zaplakalo. Niko nije video gde se to dete krije. Ja sam tako plakao kad
je pokojni otac posekao hrast u kojem su se senice gnezdile. Pas ko da
je samo to i ~ekao. Jurnuo je da traì de~aka. U tom sam trenutku
poèleo najlep{u ma~ku na svetu, a ne zgodnu ènu:
- Gospodine, slobodni ste!
- Ali, ja sam ka`wen na deset godina robije. I, {to je jo{ gore,
jo{ uvek sam iz dva dela - pobunih se.
- Koliko ja vidim, celi ste. I da znate, dopada mi se va{ izgled.
Da odmah nisam ugurao ruke u xepove, ne bih joj poverovao.
***
Nepotrebno zapostavqen, memqiv, k'o nikad svadqiv, osamih se.
Java me nije zanimala a snove vi{e nisam umeo da prizovem. Svakog
dana kao, negde krenem, i uvek stignem sebe da ubedim, da nikuda ne
krenem. Imao sam kraqicu, koja je odlazila i dolazila, ali ja nisam
bio kraq. [ta mi vredi da sam i car bio; {ta vredi biti car ako ne
moè{ da donosi{ carske odluke. Dvorska luda sam bio, naàlost,
bez dvorca.
De~ak je jednog dana do{ao po svog psa. Ube|ivao sam ga da je pas
sumwivog porekla, da ujeda iznenada i bez potrebe, da voli da svedo~i,
pa i to, da je i alhemi~ar. Na kraju sam zaplakao, kao onog dana, kad je
moj pokojni otac posekao hrast; dok sam iz rupe na hrastu izvla~io
jednog po jednog mrtvog pti}a.
201
PROZA
De~ak me gledao, podrugqivo, poput kakvog starca. Kad je naglo
progovorio, zadrhtao sam:
- Jadni moj tatice. [to drugi ho}e, to ti trpi{. Ja se boqe
snalazim, ja koristim svoje razdvajawe.
- Da ustanemo sine, i ako smo po meri, da se zagrlimo i izqubimo-
rekoh ganuto.
Uskoro sam se uverio da je dete puno ìvotne mudrosti, one
mudrosti, koju ja i pored dugog ìvota nikad ne doku~ih.
- O~e, ko te slagao da je svet crno-beli?- iznenadi me deran
pitawem.
- Svi tako kaù- morao sam da budem iskren prema malom geniju.
- Svi! Glupost. Misli{, to kaù oni koji su u prilici bilo {ta
da kaù. Ostavi
ti, o~e, tvoju nezaja`qivu doktorku, tvoje nikad dosawane snove,
pa da krenemo.
- Kuda!?- bio sam zapawen.
- Na kraj sveta! Kako ti to zvu~i?- pita me najozbiqnije.
- Za{to, tako daleko?- pitam ga sa najve}om zapitano{}u u
ìvotu.
- O~e, mora{ po~eti sve iz po~etka.
Ne znam kako je mali{a uspeo da aktivira sve moje mo`dane
vijuge. Shvatio sam
{ta je dete htelo da kaè.
p.s.
Svet zaista nije crno-beli, ve} {arena laà. Mi smo jo{ uvek
na putu...
202
Andrija B. Ivanovi}
NOVI SVET
Kona~no smo stigli na ciq.
Posle dugih 13 godina putovawa u{li smo u sistem zvezde HD
98618 i za nekoliko nedeqa }emo pri}i jedinoj do sad otkrivenoj
planeti na kojoj ima ìvota.
Jedva ~ekam. I ne samo ja. Svi smo nestrpqivi.
Znamo koliko je ova misija va`na i da }e na{a imena biti
zlatnim slovima zapisana u istorijske kwige. Uz Gagarina, Arms -
tronga, Rokkana... Pa, bi}emo prvi qudi koji su videli bi}a sa druge
planete.
***
Kapetan Ro man je posmatrao ekran sa komandama.
- Pribliìli smo se. Bi}emo u orbiti na{e planete za nekih
dvadesetak minuta.
- I kad }emo dole?
Poru~nik Runt je bio najnestrpqiviji. A nestrpqivost i nije
tako ~udna, pomislio je kapetan, ako se zna koliko dugo putuju.
- Ne skoro. Ne bar naredne tri godine.
- Za{to toliko?
- Jo{ pre polaska je tako odlu~eno. Najmawe tri godine nam je
potrebno da sve detaqno ispitamo iz orbite. Ne èlimo da ugrozimo
ni misiju, ni na{e ìvote. A ni domoroce.
***
Od pamtiveka razmi{qamo kakva su bi}a iz drugih svetova. Da
li podse}aju na qude, ili vi{e li~e na neke insekte? Koliko nogu ili
203
PROZA
ruku imaju? Koliko o~iju? I niko nije mogao da odgovori na ovo
pitawe. Do danas.
Danas }emo dobiti odgovor.
Upravo se spremamo da spustimo prvu sondu i snimimo kako
izgledaju stanovnici ove planete.

***
Skoro svi ~lanovi posade, najmawe wih dvadesetoro, stajali su
oko poru~nika Runta i gledali u veliki ekran pred wim.
- I {ta vi mislite, kapetane, kakvi su?
- Pri~ali smo o tome hiqadu puta. Otkud znam. Sazna}emo brzo.
- Sonda se pribliàva nasequ. Uskoro }emo mo}i lepo da
vidimo kako izgledaju domoroci.
Poru~nik je }utao nekoliko sekundi, sve dok se na ekranu nije
pojavila slika povr{ine.
- Evo ga.
Uzvik odu{evqewa prolomio se kabinom.
***
Prvi poku{aj ispitivawa nije ba{ uspeo.
Sonda koju smo poslali na povr{inu uspela je da preleti tek
nekoliko naseqa, ali je onda pala na povr{inu. Izgubili smo
kontakt.
Dodu{e, ono {to smo videli bilo je fascinantno. Naseqa u
kojima domoroci stanuju mnogo li~e na neka zemaqska. I to ona iz 20.
ili 21. veka.
***
Kapetan Ro man je sedeo sam u kantini kada je poru~nik Runt
u{ao.
- Nadam se da ih sonda nije mnogo zbunila, ili upla{ila. Mi smo
ovde da ispitujemo, ne da sejemo strah.
Kapetan je podigao {oqu kafe, ispio gutqaj, a onda nastavio:
- Koliko toga smo uspeli da ~ujemo i saznamo?
- Dovoqno.
- I? Kakav uticaj ima na{ ure|aj na domoroce?
- Veliki. Izazvao je paniku me|u qudima.
- Paniku me|u qudima? Qudima?
- Da, qudima. Kapetane, ovo su qudi. Potpuno isti kao mi.
- Kako to misli{?
204
- Lepo. Prou~avao sam ih slu{aju}i {ta pri~aju. To je jedina
funkcija na sondi koja i daqe radi. Jezik mi je i te kako poznat, kao i
mesto pored kojeg se sonda sru{ila. Znate li kako se zove?
- Kako?
- Rozvel. A godina je 1947. po wihovom ra~unawu vremena.
- Misli{...
Poru~nik nije odgovorio, ve} je samo klimnuo glavom.
***
Volter je rekao jednom kako nije ni{ta mawe zadivquju}e
roditi se jednom, nego roditi se dvaput. Sigurno nije mislio na ovo
{to smo otkrili, ali velike misli nadilaze pojedince. Tek sad sam u
to siguran.
U stvari, sve misli nadilaze pojedince. I ne samo misli.
Za{to?
Planeta do koje smo stigli je divna. Stanovnici je zovu Zemqa,
kao i mi na{u. To nije jedina sli~nost. Sve je sli~no. Dràve, jezici,
imena... I oni imaju Spartance, Aleksandra Velikog, Henrija Osmog,
Hitlera...
Sve izgleda kao neki eksperiment, ponovqeni galakti~ki
eksperiment.
205
PROZA
Pavle Zeli}
VELIKO GRUDVAWE
[kola je bila najve}a stvar koju sam u ìvotu video.
Zastajem na prvoj re~enici. [ta u stvari èlim ovime da
postignem? Ovu stranu pri~e niko ne èli da ~uje. Ipak, ja sam jedan
od retkih koji zna kako je sve po~elo. Zato pi{em daqe, i sve lak{e mi
je da se vratim u davni septembar kada smo se preselili u prestonicu,
i to u sam centar grada.
"Toga jutra koje nikada ne}u zaboraviti, otac me je pomirenog sa
sudbinom ali lica naduvenog od proplakane no}i odveo u za mene
nepoznatu i stra{nu novu {kolu. Bila je to prete}a, monolitna
gra|evina koja nadvisuje okolne zgradice, ~ak i one novoizgra|ene
kao na{u koja je bila ba{ prekoputa. U{li smo u predvorje, ali
po{to se moja u~iteqica nije pojavila da nas do~eka, otac je oti{ao
da je potraì. Radoznalost je prevladala strah, i ubrzo sam se na{ao
iza ~eli~nih vrata koja su vodila u dvori{te.
Preda mnom se otvorio svet.
Stotine i stotine dece se igralo na prostranom terenu poplo -
~anom betonskim blokovima iz kojih su na nepravilnim razmacima
izbijali kestenovi toliko veliki da su kro{wama tvorili svod. Na
polovini ga je presecao zid sa {irokim i plitkim stepeni{tem u
sredini kojim se pelo u gorwe dvori{te.
Zapawen, zverao sam tamo-amo, kada se kroz graju prolomi:
"TUÂ!"
Grupica de~aka se ko{kala i me|u prvima sam bio u prilici da
im pritr~im i vidim {ta se de{ava. Krenuo sam da se proguram, i
nehotice gurnuh krupnog de~aka, bar ~etvrtaka. Izgleda da se spremao
da {utne nekog, po{to je bio na jednoj nozi. Poku{avaju}i da ne padne,
uhvati se za jo{ dvojicu. Prosto neverovatno, ali i oni se iznena|eni
zaneso{e, saplete se i tre}i, ~etvrti... Par trenutaka kasnije, stajao
206
sam sam nad gomilom isprepletanih tela, iz koje me je obasula
kanonada psovki.
"[ta je ovo pobogu?" vikala je u~iteqica koja nam je prilazila.
"Ti! Kako se zove{? Nisam te vi|ala ranije."
"Di-di-dimitrije... Dimitrije Pavlovi}. Ja-ja sam novi..."
promucah.
"E pa Pavlovi}u, lepo si po~eo. Mar{ kod direktora da dobije{
ukor. Vi ostali, diìte se i na ~as!"
"Mali, plati}e{ mi za ovo." Rmpalija kojeg sam prvog oborio se
sa mukom dizao. U prolazu me èstoko u{tinu za ruku. Ugrizoh se za
usnu da prigu{im jauk.
"Ovo ti je prva rata."
Gu`va se ra{~istila, ali na zemqi je ostao da leì jo{ jedan
zgr~eni de~ak. Onako sklup~anom, nisam mogao da mu vidim nijedan
deo tela.
On je o~igledno bio uzrok gu`vawca. Preplavi me ose}aj ponosa
zbog toga {to sam ga, makar i slu~ajno, odbranio. Osvrnuh se jo{
jednom ka u~iteqici koja je terala |ake iz dvori{ta. Zapreti mi
prstom, ali preko prilike na zemqi samo pre|e pogledom.
Kao da nije bila tu.
"Ej, jesi dobro?" Sagnuh se i pruìh ruku. Iznenada iz nabora
tkanine izlete {aka i zgrabi moju.
Bila je plava.
***
Plava ruka se pruà ka meni i ja je prihvatam. Vi~e mi ne{to.
Ne ~ujem od huka bitke. Noge mi se klizaju po zidu, ali on me cimne i
nekako se uskobeqam do ograde.
"[ta sad?" Urlam mu u uvo.
"Sad JURI[!!!"
Okrenemo se i prekora~imo ogradu, spremni za trk. I obojicu
nas istovremeno zvizne po grudva u lice. Sevne blesak beline i bola.
Usta su mi puna snega, pqujem ga i zagrabim {akom da otresem ostatak.
U ruci mi ostane {aka krvavog snega. Pipam, samo je nos.
Ne opet. Wemu izgleda nije smetalo, dere se i pravi golim
rukama nove grudve koje odmah zafrqa~i. Progledam, a ka nama tr~i
gomila starijih de~aka.
"Tutaw!" okre}e se i povla~i me ka ogradi. Ska~emo u mekan
nanos u zavetrini i tr~imo pod paqbom u zaklon kestena i zadihani,
skqokamo se na zemqu. Susretnu nam se pogledi. I wemu curi krv iz
nosa.
207
PROZA
"Pffffff..." poku{am da se zadrìm, a onda obojica istovre -
meno provalimo u smeh.
Plavi je bio najboqi drug kojeg sam mogao da zamislim da }u ikad
imati. Ubrzo posle onog prvog incidenta u dvori{tu, postali smo
nerazdvojni. Pre nego {to sam do{ao, sve {to je Plavi znao od {kole
su bila povremena tabawa i ignorisawe. U~iteqica ga na ~asovima
nije prozivala, ne znam kako je dobijao ocene. Ako su ga uop{te
oslovqavali, bi je prosto - Plavi, pa sam ga i ja tako zvao. Rodio se
takav, sa neobi~nim pigmentom koji mu je obojio celu koù u nijansu
debelog leda. Roditeqi su mu bili 'normalni', ali ni wemu ni{ta nije
falilo. Prosto je bio plav. Vi{e nije rekao, a ja nisam pitao.
Veliko grudvawe je bila nezvani~na {kolska tradicija. îm
padne prvi sneg, spontano ili ugovoreno, dvori{te je postajalo
popri{te pravih bitaka. Uglavnom su se vodile izme|u |aka u
starijim razredima iz gorweg dvori{ta, i onih mla|ih iz doweg, koji
bi bezuspe{no cele zime poku{avali da osvoje protivni~ki teren, pa
makar i samo za jedan veliki odmor.
Plavi i ja smo uvek bili u prvim redovima, rame uz rame, dok nas
je na zidu redovno do~ekivao moj stari poverilac Mati}.
Ve} u drugom razredu, Plavi vi{e nije bio jedini. Znao sam
malo, a iz nekog razloga ku}i nisam pomiwao sa kim se druìm i
raspitivao se o tome, ali svake godine sve je vi{e dece nalik Plavom
poha|alo na{u {kolu. Do vremena kada smo krenuli u ~etvrti razred,
bilo ih je dovoqno za puna tri odeqewa prvaka.
Pla{t ignorisawa kojim ih je cela {kola pokrila je bio
apsurdan. Tek poneki sporadi~ni pro test roditeqa je podse}ao da
qudi znaju da su oni tu. Sve je to tada prolazilo preko moje glave.
Mo`da sam i ja zatvarao o~i, ali u drugom smeru. Neka ~udna ti{ina je
obavijala {kolu tih posledwih par meseci. A ja sam, eto, najvi{e
brinuo {to }e uskoro biti petak, a nikada nisam zauzeo gorwe dvo -
ri{te.
Tog jutra smo se spremali da odemo na selo. Kada sam ustao
zatekao sam roditeqe pred televizorom. Na vestima su javili da su od
sino} svi putevi i prilazi gradu neprohodni i da se savetuje qudima
da ostanu kod ku}e. Bez daha sam dotr~ao do prozora i {irom razmakao
zavese. Padao je sneg. Na prvi maj.
[kola je bila zatvorena za praznike, ali sam se ipak nalazio
pred wom. Plavi mi je javio da ga ~ekam i ubrzo je provirio iz rupe u
ogradi.
Dvori{e je bilo sablasno pod punim mesecom. Videlo se kao po
danu, a teàk, vlaàn sneg koji je tek malopre prestao da pada je
netaknut, pokrivao sve. Iz senki ispod drve}a iskora~i{e i ostali.
Bili su tu svi wegovi. Ne{to tre}aka, gomila drugaka i naravno,
208
najvi{e prvaka. Niko nije progovarao, kao ni ina~e. Krv mi se ledila
od wihovih pogleda.
"Oj {trumpfovi! Uuujaaa! Gde ste se sakrili?" glas je dopirao iz
gorweg dvori{ta. Mati}.
"Tu smo." Plavi do|e do stepenica.
"Ovo ste vi zakuvali, a? Volite kad je hladno? E pa, naje{}ete se
snega. Na u{i ima da vam izlazi." Zviznu, i do ograde pri|o{e i
ostali. Nije ih bilo mnogo, ali prepoznao sam sve najgore pro -
palitete {kole. âk i neke osmake. U {ta si me to uvalio, Plavi?
"Zna{ pravila", nastavi Mati}, "po~iwemo sa zida, na{e je
gorwe dvori{te, ali ako ne krenete na nas, do}i }emo vam dole. I
nema posle kukawa mamama, jasno?"
"Puno pri~a{. Deset minuta za pripremu municije, ok?"
Mati} samo odmahnu rukom.
"Jesi ti lud? Ugazi}e nas! I jo{ si doveo ovu klin~adiju sa
sobom."
"Dosta je bilo, Diksi. Vreme se mewa, ose}am to. Ne}u da se
stidim i trpim zbog onoga {to sam. A ako nas ne prihvataju, do|avola
sa svima wima."
"Oni nisu èleli da do|e{," dodade. Osvrnuh se prema plavcima
koji su me streqali o~ima. "Ti si jedni koji me ikada bio dobar prema
meni, i zato sam hteo da vidi{ ovo. Ali mo`da je boqe da ne
u~estvuje{."
"Ne seri. A ko }e da popije sve one grudve tebi namewene?"
Trudio sam se da mi glas ne zadrhti. Licem mu se ra{iri kez. Pokupi
sneg sa zemqe, tapnu ga jedanput drugom rukom i pruì mi grudvu. Bila
je savr{eno okrugla, laka i prekrivna slojem leda. Klinci su ve}
pravili gomilice naslagane kao |ulad.
Prva grudva je opalila Plavog u vrat nepun minut kasnije. Za
wom su usledile desetine. Nisam ni mislio da }e igrati fer.
Klinci se nisu dali omesti, i usledila je kontra. Wihove
ledeware su sa hirur{kom precizno{}u skidale jednog po jednog
protivnika sa ograde na zidu, sve dok se oni nisu potpuno povukli.
"Napred!" viknu Plavi. Jurnu ka stepenicama pra}en ostalima.
Skoro se uspeo, kada se na vrhu stepenica pojavi Mati} sa nekom
motkom u rukama.
"E vala ne}e{!" zamahnu i tresnu Plavog posred ~ela. Ovaj se
zanese, a onda stumba niz stepenice. Na stepenicama su se pojavili i
ostali, svako sa po ne~im te{kim i tupim u rukama. Klinci uzmako{e.
"Ovo smo trebali odavno da uradimo."
Poklopi ga gromada snega.
"[ta koji moj...?"
209
PROZA
Razlistali kesten iznad nas je otresao granu optere}enu
nanosom kao ku~e iza{lo iz vode. Jo{ jedna komadina pade na Mati}a.
Ova je do{la sa druge grane. Hitnuta. Tre}a ga obori na kolena. Posle
~etvrte i pete, iz smeta je virila samo ruka koja je jo{ uvek gr~evito
stezala motku.
Ne znam da li su to oduvek umeli da rade, ili se mo} javqala
usled wihove broj~anosti i mr`we. Pretpostavqam da to nisu poka -
zivali jer nisu èleli da postanu predmet eksperimenata. Ili su
mo`da upravo bili plod nekog... Jedno je bilo sigurno, ovo je bio... tek
po~etak.
Pritr~ao sam Plavom. êlo mu je bilo obliveno krvqu ali se
smejao na sav glas. Iz vedrog neba se na dvori{te sjuri vihor o{trog
snega, i udari pravo u gorwe dvori{te. Ki{a grudvi i nanosa sa
drve}a zapqusnu grupu nesre}nika koji su se sada jedva videli. Plavi
naredi pokret i svi se opet uputi{e gore. Ja ih nisam pratio. Ovo
vi{e nije bila moja bitka.
To je bio posledwi put da sam video Plavog. Nekoliko dana
posle toga, ponovo je po~ela {kola, ali nikog od wih nije vi{e bilo
na ~asovima."
Na vestima javqaju da se borbe intenziviraju. Sprema se tre}i
krug mobilizacije. Ovoga puta me ne}e mimoi}i.
Nadam se da }u ponovo videti Plavog. Nadam se da }e me se moj
drug setiti.
Iako se vi{e ne borimo na istoj strani dvori{ta.
210
211
PROZA
Slobodan [kerovi}
DELAVER
1.
dragi gavranovi {epure se
po te{kim lijanama
Delaverske xungle
pleme ubojica sastavqa
krinove i brzibode
u opasne asemblaè
virovitih dubina nacionalnih
magistrala; razvaqeni
kadilaci smrde gumama
i mrqama i oru`ja sjaje
utrobama svinutih cevi:
gnev je uobli~io
vijuge glavnog junaka,
Morga, mamutskog gospodara
me| huqama i me| |avolima
vatrenih krinki i purpurnih
oda{iqa~a, sred topografija
piritskih stena i r|avih
lokalizama, u podno`jima
uraganskih pustiwa i
mo~varskih vejavica,
213
POEZIJA
Morg, zaslepqen mr`wom
pa triot, uspostavqa poredak
zevalica, u poqima raì,
na otpadima ri|ih svlakova
smaknuti vetrobrani
klate se pod stopalima
vetra i gladnih, stra{qivih
glodara, neonske stvari
{i{te iznenada u
belim no}ima pla{qivih
vukodlaka
dok Morg {iba skorelim
repom gila-~udovi{ta
lica bolesnih klonova-igra~aka,
vowaju dizenterije i
elektronske akupunkture
pobijenih bratskih desni~ara
wihove {iqate kape
popadale po strati{tu,
a bela krv usirena u bquzgama
po rupicama lica
i lente s natpisima...

Morg-leukocid miluje pogledom
crne ptice post-traumati~nog
preobraàja povampirenih Delaverqana
u gradovima Morg susre}e
delimi~no posednute organizme
Ridike - senzualne ve{tice iz
doranskih laboratorija Leukopolisa
214
wene trake lepr{aju hlorskim
varijacijama rip-klip melodija
istarskih skladateqa,
zrna roga~a kotrqaju se niz
bedra aluminijuma,
padaju u dra~aste nabore
~ojanih haqa
vertileti ùre
natovareni iluzo-cvetovima
polivinilskih ravnica
isto~ne Pensilvanije
a Morg zastaje opijen
nektarima
on slu{a jezik jecomanije
sricawe slogova i treptaje
grafova hadske polifonije,
u wegove struje uvla~e se
jecaji ne`nih isticaja
valovi bakarnih ko{mara,
izliva se iz wega bujica
nagove{taja pokoqa,
rad mi{ica dobuje
slepoo~nicama,
iz dubokih {upqina provaquju
mlazevi nazala
qutit je Morg u suton
dok iskidani pramenovi sunca
àre liniju horizonta,
{kqocaju dveri nebeskih odaja
nad ru{evinama Novog Orleana,
slani peskovi polegli po
verandama,
sporo se wi{u poqa algastih
oboda okeana
215
POEZIJA
u mitska vremena bio je Pas
gospodar oslobo|enih du{a,
kroz brda ùtih listova
jurio je drhtaj zimskog daha,
pred zoru se budile ptice
slepe, oki}ene hujom vodopada,
tada je Morg u kraji~cima sna
kro~io bistrim stazama
iwastog jutra...
tamo gde pogledi vide iza brda
Morg je {ibao stra{ila agrikola,
gazio leje
patlixana; opi{avao }erpi~
volovskih {tala; ki~me
jesetri mrvio u stupama i
plugovima drao koè
{ugavih murina; palio mostove i
kamare, solio bunare
a sada, Ridika peva iz tmine
mrkog sina sjaja
Morg, neumrli, u
slinama sperme zemqom
vatru zatrpava
ridaju preìveli evnusi
nad tu`nom sudbinom ~a|avih
ventilacija, paklene sprave
posejane u doba divqih
demokrata, prepune opruga
i slatkih sokova, {aqive smrti iz
kositarskih {katlica,
morlo~ke terevenke nad telima
pseudo{akala
216
BELA POVORKA
u xungli Amazonije
ili pod kaldrmama Sirije
u Zavolgovqu ili hunskom
paklu:
pitome zveri sri~u litanije
la`ni mrci ula{tenih krinki
skakutavi Kromawonci
lakirani Inuiti
Angli u kramponkama
miluju lobawe davalaca
istrebqenih praotaca
iz bu{manskih kaquga
prerijama do savana
svojim dugim ìvotima
crtaju puteve Rimqanima
vetri}ima 'lade popare
sakatih baba
puzavci mole za mrvice
martira, drowke, smole
stubove srama
u travama Transilvanije
leè sklup~ani tapiri
gatare bi{tu mrave
jo{ daqe tamo, na rogu
Gondvane, kopali su okere
skretni~ari du{a
pali su ni~ice pred
uzhuktalom nadom
na niz kamenova, snopqa,
na zlatne barikade
217
POEZIJA
wihove o~i zure u plami~ke
zore
jesu li ne{to zaboravili, obuzeti
sobom? tigrove kanxe
latice limuna
sirove kore kinina?
teraju koze u provalije
da zemqu napoje vinom
sviraju u okarine
crni magovi opsidijanskih
urvina; snovi pome{ani u hladu
crnih jama, du{e
u vatrama zmijskih otrova
pre vojski i pre bola
u toplim majkama
navikli se na asparaguse,
na izdrndane rukave
velike reke preplavile su
ìreve, krda se posula
pra{inom, krpeqi se
nazobali brusnica
dok ide povorka bela
pepeqastim wivama
smi{qa zigurate i luke,
bogove tera zvon~i}ima u
plavi~aste izmaglice
nebeskih okeana
28. jun 2006.
218
Stevan Bo{wak
IN FI NITE
OSTRVO ZA In fi nite
__________________________
Krajolik u kom se Pavel na{ao
uspokojava
Doba jesewe
ona sredwa topla jesen
sa vetrom koji budi herojska ose}awa
a ~uda ~ini mogu}im
Rtaw u jesen
i nebo je jesewe i kristalno plavo
sa jednim oblakom
koji se zakovao za planinsku kupu
i {ume su srebrne i li{}e srebrno
po granama
i jata ruì~astih dugorepih ptica
lete posvuda
Sunce osvetqava beskrajne horizonte...
u sretawe ispod sunca
dolaze neke drage ène
obu~ene u belo
prodava~ice qubavi
koje no}u rade
a dawu odmaraju umorne skute
219
POEZIJA
Tu pod Rtwom je i jedan siv i leden
i taman i olujan
i pust skoro crn grad
i jedna àlosna luka
~iji se dokovi urivaju
u tkivo tu`nog grada
ta se luka uliva u Crni Timok
koji plavi beskraj
Nad gradom
to~i se zlatasto jutro
i kristalna pesma te~e
iz brojnih izvora ìve vode
Gle
u tim izvorima
svadqive ribe sa sedre i bigara
mudre àbe
mno{tvo du{a neboigra~a
krdo debelih pacova
i jedna dlakava bela {uma
koja besmisleno pluta
u te{koj magli
povremeno potpuno nestaju}i u woj
na kraju i sama postaje magla
i odjezdi Negde
A gde?
Ko bi znao!
Horizonti gore
su{i ih vreo vetar
{to dolazi od Golubca
i negotinske povije
Jedna {uma leluja kroz fatamorganu
kao ona davna no}
od koje je ostao vitra`
radosnih se}awa
Nekoliko gu{tera
pretr~ava put
vidi da pla~u }ilibarskim suzama
ùti gu{teri preko ùtog puta
220
u ùt gusti{ pod ùtim nebom
Odasvud
sa padina Rtwa
silaze Lutalice zida
Hajduci
Jataci, Kalu|eri
urvinama
pustama, {umama
kroz mastiqave magle
i zeleni vetar êstobrodice
I jedno ostrvo je tu
na wemu je In fi nite
Ostrvo dvaput duè
no {to mu je {irina
al gle
sve se to sad mewa
{irina prema duìni
mera je drugoga sveta
Iz te{ke magle
izroni Ra{inac
zelen, }utqiv, olujan
memqiv, u vrtlogu ~udnih sila
saveznik drve}a
trava i biqa lekovitog
Do|o{e i ène
~ulne, tople, meke opsenarke
zavodqive plesa~ice
abonosnih bedara
rumene pukotine ku~ajskog krasa
rascvale rtawske ruè
Do{le su sa tihom pesmom
na usnama
nose}i tirsove
od jasminovog drveta i br{qena
A onda je pao sumrak
na procesije
221
POEZIJA
koje brdima zami~u
ka manastirima
u visokim planinama
Ka slavi
Ka ve~nosti
koja bi tek
Puteqak do du{e sna
DIPTIH ZA In fi nite
___________________
JEDNOM
Kad
Bude{
Ponovo
*
Milenijum
Il' eon...
posle
Ovog ìvota
*
Poèli
Da Sam
sa Tobom
*
Tad
Bilo koje ime
Bilo kakvo telo
Mi daj
Da se
Prepoznam
Se}awa ova
da se vrate
Ne{to
Od mene sa~uvaj
222
*
Pa kad no}u
Sa prozora svoga Doma
Na vrhu neba
Svetlosti brojne
Ugleda{
Tad
Duvan~icu pomiri{i
*
U mirisu wenom
Svetle}e kao ìàk u travi
Qubav
[to me|' ponorima
Me|' prazninom
i tamom
Dele} ih
i
Tmast u plavet i srebro
Pretvaraju}
Du{e ko Svetove-Boànsko mehurje
Nedri
*
Sluti}e{ me
Tad
u no}no nebo
Zagledanog
U tvoje vreme
{to }e do}i
*
Od Galapagosa u hipu
Potere krenu}e tad brojne
Do Doma u kom si
Trgaju} smiso
I za wim tragaju}
One }e po}i
*
Ta zar bi smisla
Ikakvog bilo
223
POEZIJA
Da je ìvot samo ovaj
I tvoje
Ovde nequbqene usne
Da ne mogu qubiti
u nekom drugom
Postojawu
*
Brda tonu
u {ume duboke
[ume
u senke tonu
Samo senke
I senke samo
Sa zapada ki{e miri{u
Paprat i pesme
u senke tonu
Pod na{im nogama
*
In fi nite
Tvoje je rame svitac
Usamqena
Preko Vremena obala
Broji{
Oseke i Plime
@estoka si svetlost
kroz Tamu
*
Svetionik si i Senka
Ne rasta~u Te
morbidna tornada
Ni televizijski harikeni
izmi{qenih ènskih imena
*
Nikakvi la`ni potopi
i otapawa ledenih bregova
ne ometaju te
U krajwem naumu
224
*
Ni jedan Titanik
ne preìvqava
Tvoju
Ledenu odlu~nost
Da jedne blage
tople no}i
Pomiri{e{ duvan~icu
Na prozoru svog doma
DVOJE
Se na|o{e u krajoliku iz davnog sna
Doba jesewe
Ona topla jesen
Sa vru}im vetrom
Kad su ûda
mogu}a
a qubav ve~na...
*
Te je jeseni
Nebo nad Svetom
bilo su|ajno plavo
*
To su se an|eli igrali
kuglama od kristala
u ~ijim se prizmama
svaka sudba videla
*
Bili su pod nebom
sa jednim oblakom
kao marinskom kapom
i {ume su srebrne
pod wim iskrile
jata dugorepih ptica
*
225
POEZIJA
Gle!
Lete ptice probodene
Faetonovim strelama...
a no} je brzo priticala
Vide{e
u senkama tame
koja nahrupi ùrno
jedan siv
i olujan
zaboravqen
nekad spokojan
Grad
*
Vide{e
i @alosnu luku
~iji se dokovi urivahu
u tkivo Grada
*
Iz luke
brodovi tule}i
isplovqavahu
za Beskraj
*
Vide{e
da je to qubav
wihova
i sve qubavi
{to ikada
i igde behu
*
Neiskazane
Pod zvezdama
Ovog Neizrecivog
Nedore~enog Sveta
Jedna zvezda
du{a je jedna
226
I svaka du{a
Zvezdu svoju veè
*
Nekoliko gu{tera
Pretr~a im put
gu{ter~i}i govorahu
}ilibarskim suzama:
I kad sve
Budete zaboravili
Kad zaboravite
I ukus va{ih usana
Se}a}ete se
Mirisa va{e kose
Samo mirisa kose
Godine niz padinu!
*
@uti gu{ter~i}i
preko ùtog puta
u ùt gusti{
pod ùtim nebom
Sloboda!
Godine niz padinu
*
Sa vama
nesta}e sve
Sem
zlatne staze
Mladosti
*
Svud oko wih dvoje
to~io se
zlatasti sumrak
sen~en
bojama vina
227
POEZIJA
*
Drè} se za ruke
uz mnogo brzih celova
kao Luna i Sunce
str~a{e u dolinu
Dok je jo{ iskrilo
Ni{, jesen 2005 - jesen 2006.
228
Petar Svetli~i}
KODERNICE
Oni su prisutni i prelamaju se kao zraci

preko àluzina, tada ih vidim, na sve se odnose
{to zasja u tom trenu
otvara se i {iri prozor sa hiqade mlazeva
koji me kupaju, sa hiqade mlazeva srebrnih kapi mleka
sa poqa brestovskih, jantarskih, sa staza urowenih u mreàstu
modrinu
pritisnut teìnom surovom, masivnom
inercijom mase sa kojom sagoreva moj svet,
ja poput tu~anog livka niz koje sporo klizi olovna staza
primio bih i svetlost wihovu, ali tek doseèm fluidne
maglene otiske koji se zatim razilaze i ~ile
to su najsre}niji ~asovi, ta utrnu}a svesti
o vlastitoj teìni, o teìni stotine tona blata
pod vrte{kama prozra~nih stupova,
zakovitlanih u vihor koji nestaje izvan
tvojih o~iju,
o~iju koje su sve to meni nosile.
229
POEZIJA
Marsitasia
Marsitasia ulazi u moju sobu kao u vrt
nudi mi hologramski buket najdivnijih bi}a
nudi mi in digo pquvaonicu u koju urawa svoj mle~ni prst
Marsitasia koju prozva{e demonom u podobju ène,
seda za moj sto i ispisuje, prekrasne, svete re~i:
"Oloaris mori netefet,
Uritir moors ronotari,
Uritir moors disentema,
Oleno, oleno ur."
îtava je zemqa za~arana dol ina

Niz koju tr~e, sve daqi i daqi Boìji de~aci
Ne mogu da ih pratim, ali kao da sam sa wima,
Zajedno letimo na najlak{im noìcama dok se
Iznad nas spu{taju vise}e lestvice
Sre}emo usput bronzane statue {to su ih
Neki baskijski divovi spu{tali sa neba,
Vetar nas nosi ko {apat stihova Kalevale
îtava je zemqa na{e kretawe ka moru
Ven~awe prole}a i jeseni,
Svarena i Terda sa Nevionom, sa Liskom
Ontine [umske sa Meronom Ka
Osmehe im darujemo, i predugi na{i pramenovi
Pale se i dugo dugo svetle za wih,
Zemqa blista i oti~e niz lavinaste delte,
Svi smo skenirani vatrom, i prolazimo kroz vatru
Dodiruju}i se plamenim prstima
Ne pomiwi Kartopa, ne pomiwi Braska,

Pomeni Hatelainen snenu i rasko{nu
Kako ti prilazi na prstima ruì~astim,
Kako te celiva lagano ti kosu sa ~ela sklawaju}
I jedva di{e{, i vrisnuo bi, al strah te suzdràva,
Ne budi Kartopa, ne budi Braska
230
Nego u zoru, izi|i u poqe,
U poqe Sezamovo, u polutamu mese~evog poqa Sezamovog,
Uberi nistin cvet rujnih latica,
Pomaì ~elo, pomaì usne
I sawaj Hatelainen,
êkaj i sawaj u nestvarnoj komori
Slu{aju}i vodu, slu{aju}i vodene princeze,
I bele nevine reke
û}e{ nas kako pla~emo
Zovi to senkom i svetlo{}u
I nekom davnom melodijom,
Senka je za vremena, svetlost je za vremena,
Hatelainen za vremena je
Prah nistinih lati
ûj onaj mese~ev glas u poqu Sezamovom:
"Oleora akka Loris
Akka nista"
Veliki bubwevi kidaju

vilovne konce, ìli{ta srebrnih sati,
buka wihovih tirada, razbija vaqkasta sunca
povre|uje Nevnu i Javenu, remeti Moiru i Zeleznu
buka~i razdiru opna, i u vo}wacima Stormoruma bude
usnule Lahte, bude Roàne.
Od Dorfa pa Do Svetlog, do Jantarnog,
Veliki bubwevi biju
Prizivaju}i Morta i Kosanu
Moj glas se ne ~uje, od kodernica,
Od svitlinih kodernica membra i alta.
231
POEZIJA
232
233
POEZIJA
Aleksandar Mani}
NAU^NA FANTASTIKA -
KWI@EVNOST GORWEG ILI
DOWEG CARSTVA ?
"Mrzim Gernsbeka i optuùjem ga da je od nau~ne fantastike
na~inio poseban kwièvni ànr. îtaoci su se pre wega, u
Francuskoj kao i u Americi, sladili ekspedicijama na Veneri ili
susretima sa nevidqivim ~ovekom, kao {to je gospodin @urden pisao
prozu, a da to nije ni znao - kaè Filip Kirval, francuski pisac
nau~ne fantastike. Me|utim, podela Huga Gernsbeka (1884 -1967) nije
imala lo{e posledice sve dok se we nije do~epalo trì{te. Etiketa
"ànra" najvi{e je pogodovala trgovcima, potom kriti~arima, a na
kraju i fandomu kao najve}em potro{a~u. Danas, mnogi smatraju
nepravednim da se nau~na fantastika getoizira u jednu ànrovsku
odrednicu, ma koliko ona bila {iroka. Zato i postoji ~itav pokret
degetoizacije i poku{aja da se odre|ena dostignu}a nau~ne
fantastike svrstaju, kako kaè Stanislav Lem, u "Gorwe carstvo", u
kwièvnost "glavnog toka".
Termin glavnotokovska kwièvnost nekada je ozna~avao rea -
listi~ku kwièvnost. Me|utim, dolaskom Borhesa, Bucatija, Pavi}a
i drugih pisaca udaqenih od realizma, kwièvnost glavnog toka je
pomerila granice. Danas bi to mogla da bude kwièvnost visokog
umetni~kog i duhovnog kvaliteta koju jednoglasno prihvataju
kriti~ari, teoreti~ari i akademski krugovi. Takva kwièvnost,
ànrovska ili ne, odlikuje se izlaèwem sa utabanih staza i
otkrivawem bogatstva ìvota za kojim teìmo ili protiv koga se
borimo. Ona nije samo izraz pi{~evog ìvotnog shvatawa i iskustva,
nego je i su{tina qudskog ìvota, otkrivena i prikazana u wegovom
najdubqem i pravom smislu, u svoj puno}i i totalnosti. Takvo
235
TEORIJA I KRITIKA
kwièvno delo je i dru{tvena pojava. Ono trajno deluje na obli -
kovawe dru{tvene svesti, jer izraàva stalnu dru{tvenu te`wu.
Za razliku od dobre kwièvnosti, princip lo{e kwièvnosti,
najlak{e se vidi u tipi~nim ànrovskim ostvarewima. Sve je
podre|eno jednom elementu, glavnom ànrovskom elementu, i sve se
~ini da potro{a~ u|e u niz stereotipnih i prepoznatqivih
situacija, da doìvi predvi|ene efekte, da zadovoqi jednu potrebu.
To je i princip ki~a, industrijske produkcije jeftinih "umetni~kih
predmeta" namewenih masovnoj potro{wi. Ki~ podrazumeva estetiku
neukusnih i vulgarnih elemenata i stvara stereotipe koji odgovaraju
brzom zadovoqavawu popularnih potreba.
Nau~na fantastika se po svojoj su{tini udaqava od principa
masovne kulture i od stereotipa. Naime, odbijaju}i na{u verovat -
no}u, estetika nau~ne fantastike ne moè da se zadovoqi
uobi~ajenim sadràjima. Stvarnost je paradoksalna, te je neophodno
dati wen prevod, kondenzovati qudsku sudbinu i dru{tveno -poli -
ti~ke prilike. Otklon nau~ne fantastike od stvarnosti mora da se
razlikuje od obi~nih "prevoda" poznatih situacija. Ona mora da bude
originalna i ometaju}a. Nau~nofantasti~na kwièvnost je otvo -
rena, a od ~itaoca zahteva ma{tu i razmi{qawe. Ina~e, nau~no -
fantasti~no delo se distancira od realisti~nog, a moè se re}i i od
fantastike, kroz tri elementa: vreme (budu}nost, vremensko
putovawe, odlazak u pro{lost i budu}nost), prostor (planeta Zemqa,
svemirski brod, druga planeta, druga galaksija, kosmos) i prota -
gonisti (~ovek, mu tant, vanzemaqac, ro bot, kompjuter). Svaka osovina
u minimumu zapo~iwe u sada{wosti, na Zemqi, sa ~ovekom, na li -
kuju}i verovatno}i na{e svakodnevnice. Na drugom kraju, u maksi -
mumu, nalazi se daleko, druga~ije, nezamislivo. Ve}ina NF dela
kombinuje elemente ove tri osovine, stvaraju}i tako pomak u odnosu
na na{u stvarnost, i nadgra|uju}i kroz karakterizaciju likova i
zaplet.
Upotrebqavaju}i sve elemente i posebnosti nau~ne fantastike,
odre|ena dela prevazilaze ànrovske granice i upisuju se u "Gorwe
carstvo", u kwièvnost glavnog toka, dok mnoga druga ve~ito ostaju
zalepqena za "Dowe carstvo". Za{to?
REMEK-DELA @ANRA I GLAVNOG TOKA
Kada se pojavila kwiga "Marsovske hronike" (1950) ameri~kog
autora Reja Bredberija, bila je prihva}ena kao zna~ajno delo kako u
okviru ànra, tako i van wega. Kwièvni kvalitet i umetni~ki naboj
u~inili su da se i glavnotokovski kriti~ari, prvi put, zamisle nad
236
degetoizacijom nau~ne fantastike. U pitawu je poetska i reakcio -
narna kwiga o osvajawu i kolonizaciji Marsa. Uprkos veselom tonu,
sadrìna je vrlo pesimisti~na. ôve~anstvo nikada nije imalo
milosti prema onima koji su se nalazili na putu wegovog prospe -
riteta. Istovremeno, jedna od sredi{wih tema "Hronika" je i svet u
kome nestaje kultura. Struktura "Marsovskih hronika" je prili~no
netipi~na, jer je sa~iwena od kratkih pri~a, vezanih istom te -
matikom. Stil je heteroklitan, a ponekad mu nedostaje artiku -
lisanost. Me|utim, Bredberi je taj nesklad pravilno upotrebio za
efikasnije promene ugla gledawa. Najva`niji el e ment "Hronika" je
atmosfera nestvarnosti, oniri~ka dimenzija, upletena u odre|eni
poetski izraz. Pored {arma malo zastarele ideje, "Hronike" su, kao
~itavo Bredberijevo delo, dobrim delom reakcionarne u svojoj
nostalgi~nosti, strahu od tehnologije i mr`wi prema nauci.
Mawe reakcionaran od Bredberija, poqski pisac Stanislav
Lem se bori protiv iracionalnosti dana{weg ~oveka i wegovog samo -
qubqa. Wegovo remek-delo "Solaris" (1961) moè da sa`me u jednu
re~enicu - ~ovek nije oti{ao u svemir da na|e druge, nego da na|e
ogledalo. Ro man govori o nemogu}nosti komunikacije, o usamqenosti,
o neshvatawu drugih... Lemovi junaci uz veliki bol spoznaju iluziju o
sebi i shvataju sopstvenu su{tinu, svoja ograni~ewa, ali i svoju snagu.
Istovremeno, autor obja{wava da je ~ovek merilo samo za ~oveka i da
wegov mentalni model ne moè da bude primewen univerzalno. Kraj
"Solarisa" sa obesmi{qavawem predmeta donetih sa Zemqe (kqu~evi
stana, bele`nica...), ukazuje da ni{ta nije sigurno, niti stalno, da
nema sudija, ni su|enih. Za razliku od Lema, ameri~ka spisateqica
Ursula Legvin ne poseduje veliko poznavawe prirodnih nauka.
Me|utim, u romanu "Leva ruka tame" (1969), remek-delu nau~no -
fantasti~ne i svekolike kwièvnosti, ona govori o istoj stvari, - o
ograni~enosti ~oveka u komunikaciji sa drugima. Upotrebiv{i prin -
cip ekstrapolacije, ona poja~ava odre|eni broj elemenata sa -
da{ wosti, stvaraju}i svetove Ekumena. Potom, uvodi dualitet koji joj
sluì kao osnova za gra|ewe zapleta - "Dan je leva ruka tame, a tama je
desna ruka dana." Legvinova gradi svoj ro man kroz simfonijsku orga -
nizaciju u kojoj je detaq oja~an celinom, a celina oboga}ena detaqem.
Izuzetna je wena lako}a kojom se uzdiè od posebnog ka op{tem i
alegori~nom.
Tako|e upotrebqavaju}i ekstrapolaciju, ruski pisci Arkadij i
Boris Strugacki konstrui{u ro man "Piknik kraj puta" (1972). U
osnovi ovog fascinantnog dela leì pretpostavka da su na zemqu
stigli predmeti jedne strane i tehnolo{ki nadmo}ne civilizacije.
Presko~iv{i senzacionalizam svojstven ve}ini ànrovskih dela,
bra}a Strugacki otklawaju invaziju, katastrofu, paniku i borbu.
237
TEORIJA I KRITIKA
Istovremeno, oni nam ne daju bilo kakvo obja{wewe doga|aja.
"Piknik" nije samo va`no ànrovsko delo, nego ima i veliki zna~aj u
vanànrovskoj kwièvnosti zbog svog psihosocijalnog aspekta. Ro -
man bra}e Strugacki omogu}ava, kako kaè Lem, da se napravi
eksperiment u domenu filozofije istorije. ûdnovati zakoni koji
vladaju u Zoni - "zamke" oko predmeta, oìvqavawe mrtvih, kao i
legende koje se ispredaju o neophodnosti qudske `rtve, o zlatnoj
kugli koja ispuwava sve èqe, ukazuju na naivno verovawe u ~uda.
Potreba za ~udima u vremenu bez vere i morala, izraèna je kroz
nau~no-tehnolo{ku mitologiju. "Piknik kraj puta" je kritika na{eg
racionalnog dru{tva, ro man o nadi i strahu, o qudima koji su u dodiru
sa nepoznatim, sa izvorom znawa, ali i izvorom smrti. Na poetski
na~in bra}a Strugacki nam ukazuju na qudsku nesavr{enost, wegovu
èqu da ovlada znawem na brzinu, a pre svega, na wegovo neznawe i
nedostatak skromnosti.
MAJSTORI @ANRA, ALI...
Nasuprot navedenim autorima, nalaze se pisci, majstori nau~ne
fantastike, ~ija dela nikada nisu probila granicu ànrovskog, niti
su se popela u "Gorwe carstvo". Me|u wima je najzapaèniji ameri~ki
pisac Filip K. Dik koji je imao sve elemente da dostigne glavno -
tokovski nivo, ali nije uspeo. "ôvek u visokom dvorcu" (1962),
Dikovo remek-delo, okre}e realnost Drugog svetskog rata i sudbinu
sveta stavqa u ruke pobednika - Nema~ke i Japana. Majstor vrto -
glavice, paradoksa i neuravnoteènosti, on na ~udesan na~in kompo -
nuje ro man "Ubik" (1969), jedan od vrhunaca ànra. Wegova dela su
uticala na nekoliko generacija pisaca, a wegova imaginacija dosta
puta prevazilazi sve vi|eno u okvirima nau~ne fantastike. Za
razliku od ve}ine ànrovskih dela, Dikovi junaci su obi~ni qudi u
ekstremnim prilikama, a glavni autorov interes nosi u sebi pe~at
duboke qudskosti. âk je i struktura pripovesti posebna. Kidaju}i
granice konvencionalne kwièvnosti, upotrebqavaju}i multi fo -
kalno pripovedawe, on ~itaocima mewa vi|ewe sveta. Me|utim, Dik
nije uspeo da prevazi|e ànr, jer nije uspeo da sistematizuje svoj
pristup i da savlada haoti~nost u radu.
Tomas Di{, jedan od va`nijih predstavnika tzv. ameri~kog
"novog talasa", ostao je na ivici ànrovske i vanànrovske kwi -
èvnosti. Romanopisac, pesnik, kriti~ar, esejista i scenarista, on je
najve}i deo svog spisateqskog vremena proveo u NF-u. Wegova dela su
prili~no pesimisti~na i malo cini~na. Za razliku od ve}ine
ànrovskih pisaca, on se ne trudi da ima samo unutra{wu koheziju,
zasnovanu na jednom ili dva na~ela, nego ide ka vi{ezna~nosti.
238
Me|utim, fandom nikada nije oberu~ke prihvatio Di{a, jer su
potro{a~i ànrovskih dela naviknuti na jednostavnost i laku
zabavu. Istovremeno, uprkos razra|enoj psihosocijalnoj strani, on
nikada nije postao legvinovska ili lemovska referenca u okviru
vanànrovske kwièvnosti. Uzrok ovom fenomenu mogla bi da bude
Di{ova intelektualizacija i samozadovoqna erudicija, kao i
nedovoqan zanatski kvalitet, previ{e oslowen na stil, ali bez neke
ja~e strukture samog dela ("Logor koncentracije", 1968).
Poseban fenomen nau~nofantasti~ne kwièvnosti predstavqa
"Kantikulum za Lajbovica" (1957) Voltera Milera. @anrovsko
remek-delo, Milerova kwiga nikada nije uspela da osvoji istinito
mesto u kwièvnosti glavnog toka. "Kantikulum" govori o postkata -
strofi u kojoj katoli~ka crkva ~uva znawe, ali ga ne razume, o
~ovekovoj mogu}nosti preìvqavawa u najgorim uslovima, ali i o
wegovoj bezumnosti da ponavqa iste gre{ke i da ide ka sopstvenom
uni{tewu. U svom delu, Miler je poku{ao da uspostavi vi{ezna~nost,
obra|uju}i probleme sa politi~ke, ideolo{ke, eti~ke, verske i
etnolo{ke strane. Snaga kwige po~iva u cikli~nosti katastrofa, u
nepostojawu re{ewa, u neprekidnoj tenziji izme|u zavodqivog
neznawa i neophodnog napretka. U osnovi dela nalazi se tvrdwa da
~ovek ne treba da se vezuje samo za bogatstvo i mo}, a da znawe ne moè
da zameni nestanak morala, nego mora da bude vezano sa jakom
duhovno{}u, da bi se izbegla propast. Erudicija autora i wegova
briga o detaqima, doprineli su da delo dobije zanimqiv kolorit.
Mawkavosti "Kantikuluma" imaju podjednaku teìnu kao i
wegovi kvaliteti. Religija, znawe, mo} i tehnologija prikazani su
povr{no i formalno, bez ulaèwa u su{tinska pitawa. Veliki prob -
lem kwige je wena struktura sa~iwena od tri labavo vezane pripo -
vetke sa doga|awima razmaknutim po pola milenijuma. Prirodno,
takva struktura ne dozvoqava postojawe intrige, niti pravog junaka,
a niz protagonista, zbog skiciranih karakterizacija, nedovoqno za
sebe vezuju ~itaoca. Istovremeno, wihovo delawe skoro da nema
nikakvog zna~aja i uticaja na doga|awa. Slabo poznavawe
spisateqskog zanata odvodi Milera u nepotrebna i duga obja{wavawa
koja se ~esto zavr{avaju brzim upro{}avawima. Ipak, najve}i prob -
lem kwige jeste vrlo maglovit ciq pisca i wegova neopredeqenost
kojim pravcem da krene.
IZLET U DOWE CARSTVO
Za degetoizaciju i za pro{irivawe granica nau~ne fantastike,
pored odli~nih majstora ànra, podjednako su zaslu`ni i van -
239
TEORIJA I KRITIKA
ànrovski autori. Wihovo silaèwe iz "Gorweg" u "Dowe carstvo",
omogu}ilo je efikasnije skretawe pa`we na svetlu stranu ànra.
Autori kwièvnosti glavnog toka upotrebqavali su ànrovske
elemente u retori~kom pogledu, da bi se uspe{nije izrazili, ili su ih
koristili shodno unutra{wim ànrovskim vrednostima. To im je
pomoglo da reqefnije postave pitawa o savesti, se}awu, moralu,
odnosu duha i tela... U ve}ini slu~ajeva, u wihovom prosedeu nema
frivolnosti, jer wihov eksperiment ima heuristi~ko zna~ewe.
Ro man "Gospodar muva" (1954) velikog engleskog pisca Vilijama
Goldinga fascinantna je sociolo{ka, antropolo{ka i filozofska
analiza qudskog dru{tva. Autor razmatra prirodu zla, ideju nap -
retka, granice demokratije i su{tinu civilizacije. Za wega je
civilizacija samo sloj laka na povr{ini na{e prirode. Bez ure|enog
represivnog sistema, ~ovekova sloboda postaje divqa{tvo, prazno -
verica i nasiqe. Kraj romana pokazuje rasplakanu decu pred
mornarima vojnog broda. Metafori~ki, ~ovek beì od svoje slobode
i, ~im moè, trudi se da je stavi u ruke neke vi{e strukture.
Antoni Barxis, Goldingov savremenik i sunarodnik, u nau~no
fantasti~nom romanu "Paklena pomoranxa" (1962), postavio je dva
kontradiktorna problema - granica slobode u demokratskom dru{tvu
i prikrivena odmazda samog dru{tva u odnosu na osobe. Barxis,
sli~no Goldingu, ne daje nikakav odgovor i to kwigu ~ini ja~om i
dvosmislenijom. Filozofsko razmatrawe slobodnog qudskog prosu -
|ivawa, ostavqa wegovo razmi{qawe na klackalici izme|u reakcio -
narnog i revolucionarnog. "Aleks smo mi sami, ali na intenzivniji
na~in - kaè Barxis za svog junaka kome je nasiqe na~in izraàvawa -
on poseduje tri glavna kvaliteta ~oveka: qubav prema agresiji, qubav
prema lepoti i qubav prema jeziku." Trude}i se da dosegne umetnost
svog "u~iteqa" Xejmsa Xojsa, Barxis upotrebqava jezik i re~i ne samo
da bi ispripovedao svoje misli, nego i da bi sugerisao odre|enu
stvarnost. Istovremeno, poseban jezik kojim govori banda, zamagquje
sliku i pravi fil ter izme|u ~itaoca i nasiqa u delu.
Francuski glavnotokovski autor Rober Merl, u romanu
"Malevil" (1972), postavio je scenu postkatastrofe u kojoj se grupa
preìvelih sklawa u jedno utvr|ewe i trudi se da ponovo stvori
qudsko drutvo. Za razliku od Renea Baràvela i wegove kwige
"Pusto{" (1943) u kojoj se, posle kataklizme, naivno slavi povratak
ruralnom ìvotu, Merl odlazi daqe, razmi{qaju}i o ~oveku, wegovoj
politi~koj organizaciji i manipulacijama. Ro man "Mogu}nost
ostrva" (2005) francuskog pisca Mi{ela Uelbeka govori o sekti koja
~lanovima obe}ava besmrtnost kroz klonirawe. Me|utim, ova pod -
loga sluì autoru da razotkrije mehanizme modernog dru{tva zasno -
vanog na manipulaciji, prevari, skandalu, novcu i odsustvu duhov -
240
nosti. Wegov ro man, dobro konstruisan, odlikuje se ravnim i
bezizraàjnim stilom, nalik vremenu u kome autor ìvi.
Sva navedena dela nalaze se na ivici nau~ne fantastike.
Ta~nije, one upotrebqavaju posebnosti ànra da bi jasnije ukazale na
tretiranu problematiku. Potom, svaki od obra|enih problema se
ti~e na{eg dana{weg dru{tva. Zajedni~ka crta svim romanima je
simboli~nost i vi{ezna~nost, kao i struktura izgra|ena na vi{e
na~ela, zna~i, daleko od ànrovskog upro{}avawa. Spaja ih i jedna
sitnica, premisa da se svet deli na ostra{}ene vo|e i mlitave
sledbenike. Tako|e, pored neverovatne erudicije, svi navedeni
autori imali su vrlo formalno obrazovawe, vezano za kwièvni
zanat. Ipak, wihova planetarna slava nije do{la samo kroz kwi èv -
nost, nego posle filmskih adaptacija wihovih dela.
KO ODLUÛJE O STATUSU DELA ?
Ko odlu~uje da li je delo ànrovsko ili glavnotokovsko?
Najmawe odlu~uju ~itaoci. Iznad wih su urednici i izdava~i, dok su
kriti~ari i teoreti~ari daleko zna~ajniji. Na prvom mestu, sa
najve}om mogu}no{}u odluke, nalaze se pisci. Kurt Vonegat je
savr{en primer za ilustraciju ko odlu~uje {ta je ànrovsko, a {ta
glavnotokovsko.
Vonegata je lansirao i usmerio, Horas Gold, urednik ameri~kog
NF magazina "Galaksi". Wegov prvi ro man, distopija "Mehani~ki
pijanino" (1952), bio je ànrovsko ostvarewe. Me|utim, romani "Si -
rene sa Titana" (1959) i "Kolevka za macu" (1963) od nau~ne fan -
tastike preuzimaju formalne elemente upotrebqene samo kao
sredstvo, bez èqe da se odrì unutra{wa logika tipi~na za àn -
rovsko delo. Istovremeno, on se bori za svoj vanànrovski sta tus.
Kriti~ari i teoreti~ari su ga iz "Doweg carstva" ànrovskog
stvarala{tva svrstali u "Gorwe carstvo", glavnotokovsku kwi -
èvnost, tek po izlasku romana "Klanica 5" (1969). Uprkos NF
elementima, ova kwiga se prona{la na policama "savremene kwi -
èvnosti", povukav{i za sobom i Vonegatov opus prethodno smatran
za nau~nu fantastiku.
Vonegatova dela su zasnovana na satiri, ironiji i apsurdu.
Nau~na fantastika, tretirana kao kwièvno nasle|e, daje mu
neophodnu sarkasti~nu distancu i omogu}ava mu pripoveda~ku
slobodu. "Bez posredni{tva NF-a, Vonegat nikada ne bi uspeo da
ukaè na stra{an i nerazumqiv holokost u Drezdenu - kaè ameri~ki
profesor kwièvnosti Vilis I. MekNili. Zato, putovawe kroz
vreme kod wega nema ànrovski, nego retori~ki zna~aj, funkciju
analepse u realisti~koj kwièvnosti. On tako povezuje dva doga|aja
241
TEORIJA I KRITIKA
koji normalno nikako ne bi mogli da budu povezani, poja~avaju}i el e -
ment apsurda i ironije. Teoreti~arima i kriti~arima trebalo je
odre|eno vreme da shvate wegov prosede, a potom su ga svrstali tamo
gde mu je mesto.
Pored pisaca, uticaj na sta tus i degetoizaciju nau~ne fan -
tastike vr{i celokupno kwièvno nasle|e jedne zemqe. Za razliku
od Amerike, gde je NF bila namewena brzoj i lakoj zabavi, u Engleskoj
su se nau~nom fantastikom bavili i glavnotokovski pisci: [eli,
Stivenson, Hagard, Vels, Kipling, Dojl, Stepldon, Haksli, Orvel...
êsto je nau~na fantastika bila upotrebqavana kao satira, poezija
ili filozofska meditacija. U posleratnoj invaziji ameri~ke pod -
kulture, engleski kriti~ari i teoreti~ari morali su da se bore za
o~uvawe statusa nau~nofantasti~ne kwièvnosti. Kingsli Ejmis je
krajem pedesetih, pred zabezeknutim profesorima prinstonskog
univerziteta, objasnio da je NF, u Engleskoj, jedan od retkih umet -
ni~kih oblika kojim moè da se bori protiv malogra|anskog vik -
tori janskog nasle|a.
Za degetoizaciju nau~ne fantastike, i weno prelaèwe iz
domena zabave u domen umetnosti, neophodni su kriti~ki i nau~ni
radovi. Jedan deo fandoma dopu{ta samo kritiku koja dolazi od
strane u~enih ~lanova fandoma. Drugi deo, u strahu od izolacije i
etikete pod-kwièvnosti, veruje samo glavnotokovskim kriti~arima
i teoreti~arima. "Ube|en sam da NF moè da sudi i procewuje, u
pravoj vrednosti, samo ~italac koji poznaje ànr, wegovu istoriju,
tematiku, zajedno sa kli{eima i stereotipima, kojima jedno delo
ulazi u dijalog. Me|utim, ~in ~itawa, tako|e, zahteva i mnogo ve}e
znawe i sposobnosti - pi{e @erar Kordes, francuski profesor
kwièvnosti i teoreti~ar: Ina~e, prva velika studija ànra bila je
ura|ena u Americi 1934. godine. J. O. Bailey je doktorirao na tezi "Sci -
ence Fic tion in Eng lish, 1817-1914: A Study of Trends and Forms". Me|utim,
akademski radovi su i daqe bili vrlo retki. Tokom 60-ih, a posebno
70-ih godina pro{log veka, po~iwu da se javqaju vrlo zna~ajni
kriti~ki, teorijski i akademski radovi. Novonastala situacija
favorizuje stvarawe kvalitetnijih dela i davawe zna~aja nau~noj
fantastici, ne vi{e kao proizvodu, nego kao umetni~kom delu.
INOVACIJA KAO PREKRETNICA
Izlaèwe iz komercijalnog koncepta nau~ne fantastike jeste
samo jedan od na~ina degetoizacije ànra. Engleski pisac Xon
Braner, u tekstu "The Developement of a SF Writer", postavqa pitawe
potpunog napu{tawa sveprisutnih i neprekidno upotrebqavanih
242
ànrovskih elementa. Na kraju teksta, on se pita da li to zna~i da
"ambiciozan pisac mora neizbe`no da se na|e prognan iz NF-a". Ipak,
postoji jo{ jedan put koji vodi upravo kroz upotrebu ànrovskih
elemenata, ali na vrlo osoben na~in - kroz inovativnu nadgradwu
elemenata tipi~nih za NF. Zoran @ivkovi}, srpski teoreti~ar
nau~ne fantastike, podvla~e}i na~elo autonomnosti, obja{wava "da
bi jedno delo spadalo u uspelu nau~nu fantastiku, nije dovoqno da ono
bude samo uspelo umetni~ko ostvarewe". Da bi delo bilo vaqano, mora
da se zadovoqi i differentia spe cifica ànra, odnosno wena "nau~nost".
Nezaobilazan primer je Ursula Legvin i wena "Leva ruka tame".
Upotrebom tipi~nih NF elemenata (spejs-op era, izaslanik Galak -
ti~ke Federacije, svemirski brodovi, vanzemaqci, ESP...), i
netipi~nog heroja u netipi~nim prilikama, ona zapo~iwe inovaciju
bez izlaèwa iz granica ànra. Istovremeno, inovacija Legvinove
doti~e i sagledavawe prirode i porekla ~oveka. Fantasti~na kwi -
èvnost, razvijena tokom 18. veka kao reakcija na racio nalizaciju
qudske prirode, upotrebqava tipi~ne fig ure vampira, vukodlaka,
dvojnika... Komercijalna nau~nofantasti~na kwièvnost koristi se
mehani~kim stvorewima, ve{ta~kim qudima, vanzemaqcima, u osnovi
nequdskim figurama, koje na taj na~in defini{u i potvr|uju qudsku
prirodu. Kao i pisci fantastike, oni slikaju qudski negativ,
ostaju}i fundamentalno protiv "drugog". âk i kasnije, kada su me -
hani~ka stvorewa i vanzemaqci postali uslu`ni i prijateqski,
~ovek je kroz razliku potvr|ivao svoje biolo{ko i zemaqsko
poreklo.
Moderna NF potpuno je promenila taj odnos. Pojavili su se
vanzemaqci qudskog porekla, mutanti sa strahovito razvijenim
qudskim mo}ima, kiborzi koji su pola qudi a pola ma{ine, klonovi,
androidi... Priroda ~oveka, kod Legvinove, nije vi{e sigurna, a ni
odre|ena. Nije vi{e bilo sigurno ni ~ovekovo biolo{ko, niti
zemaqsko poreklo, kao ni wegovi mitovi o poreklu. Vi{e nije moglo
da se pribegne upotrebi mita na na~in kako ga je objasnio francuski
etnolog Klod Levi-[tros, kao "logi~kog modela za razre{avawe
kontradikcije". Darko Suvin, hrvatski teoreti~ar nau~ne fan -
tastike, kaè da je bio fasciniran "it ain't nec es sar ily so" aspektom NF
kwièvnosti, koja za wega nije po~ela sa "Gernsbekom, Vernom ili
~ak [elijevom, nego sa univerzalnim legendama o Zemaqskom Raju i
prometejskom impulsu prema znawu koje bi trebalo da se ujedini sa
samovladaju}om sre}om na Zemqi."
Nau~na fantastika je uspela da se oslobodi gernsbekovske i
kempbelovske hegemonije, a tako i vezanosti za prirodne nauke.
Umesto univerzalnih zakona, wu vi{e zanimaju sistemi van ravno -
teè i vi{ezna~nost. Arhai~an tip nau~ne fantastike oslowen na
243
TEORIJA I KRITIKA
jednostavnost, prepu{ta mesto sloènijim konceptima i umetni~koj
rafiniranosti. Zlatno doba "tehni~ke" nau~ne fantastike je
pro{lo, a novi autori se mawe bave prirodom stvari, a vi{e
prirodom ~oveka. "Sawamo da putujemo kroz univerzum. Zar univerzum
nije u nama? Dubine na{eg duha jo{ uvek su nam nepoznate.
Tajanstveni put vodi unutar nas - pisao je nema~ki poeta i romansijer
Novalis.
244
Irina Antanasijevi}
SAJBERPANK
"[ta je to fantastika, ~italac dobro zna
- i to iz svog ~ita la~kog iskustva"
Oleg Pav lov
Ve} vi{e decenija kwièvni kriti~ari vode suvoparne ras -
prave: postoji li pank kao kwièvno-fantasti~ni pravac ili ne?
Da li je to ànr ili metod? Stil ili tehnika?
I ko su, zapravo, ti pankeri u fantastici? Dakle...
Osniva~ ovog pravca bio je Brjus Betke, pisac pri~e Sajberpank
(Cyberpunk), koju je 1983. godine u svom ~asopisu objavio Isak Asimov.
Kovanica koju je smislio ovaj pisac (sajber - od kompjutera, a pank -
asocijalni el e ment, protivqewe svakom obliku masovne kulture)
brzo se ra{irila me|u qubiteqima fantastike. Termin "sajberpank"
jo{ uvek nije imao prakti~nu primenu, a ve} se ose}alo da je
fantastika na pragu otkri}a novog pravca. I onda je sve krenulo: u
romanu Xona Varlija "Pritisnite En ter" ("Press En ter"), jo{ uvek
veoma udaqenog od stila savremenog sajberpanka, po prvi put se javqa
grupa qudi, takozvanih "zlih hakera", Mervin Minski pi{e tekstove
o ve{ta~koj inteligenciji, izlazi ro man "Kalemovi" Roxera
@elaznog u koautorstvu sa Fredom Saberhagenom i nastaje ... "Po -
kret" ("The Move ment"). Dosadne enciklopedije defini{u "Pokret"
kao neformalno dru{tvo pisaca, koji pi{u u stilu sajberpanka.
"Pokret" je, me|utim, bio revolucionarni projekat, koji je imao pred
sobom ciq- uni{tewe stereotipne, banalne i krajwe dosadne
tradicionalne fantastike. Kao i svaki drugi revolucionarni
pokret, i "The Move ment" se bavio ilegalnom delatno{}u. âsopis
koji su izdavali pod nazivom "Jeftina istina" ("Cheap Truth") sastojao
245
TEORIJA I KRITIKA
se iz povezanih fotokopiranih listova na kojima su bili objavqeni
novi tekstovi u revolucionarnom sajberpank-stilu, a wihovi autori,
preziru}i ideju kulta imena - kao i ideju svakog drugog kulta, svoje
radove objavquju pod nadimcima ili pseudonimima. Ne{to kasnije,
kada se slegla revolucionarna pra{ina a autori se vratili svojim
imenima, javnost je saznala da su na popri{tu "Pokreta" stvarali
takva ~uvena imena kao Vilijem Gib son, Greg Bir, Brus Ster ling,
Luis [ajner i Pet Kedigan. Malo ko je, osim samih "sajberpankera",
mogao pretpostaviti da je sajberpanku su|eno da postane glavni
kwièvno-fantasti~ni pravac osamdesetih, a upravo to se desilo. I
to ne zato {to je otkrio novo poqe stvarala{tva, koje se moglo
uspe{no eksploatisati, ve} zato {to mu je uspelo da ukrsti
fantastiku sa postmodernisti~kim mejnstrimom. Oni su obra|ivali
ideju o sajberslobodi, zameniv{i pragmati~nu filozofiju novom
kibernetskom kognitologijom, koja je zahtevala sasvim nove
atribute: grani~na sredina, u koju upadaju junaci Filipa Dika
posredstvom narkotika, prerasta u sajberprostor - sredinu nerealnu,
iluzornu, ali takvu, koja u sebi poslu{no reflektuje crte realnog
sveta; ona predstavqa jednu mra~nu sredinu, ali daleku od ko{mara
antiutopije, koja opisuje ono {to }e se desiti prekosutra. Sajberpank
nije bio tako nemilosrdno dalek. Sajberpank je bio jutro su tra{weg
dana.
Pisci iz "Pokreta" su sa za~u|uju}om ta~no{}u prepoznali na
kakvoj tehnolo{koj osnovi leì wihov svet. Kompjuteri su u to vreme
tek po~eli da se razvijaju, ali su oni shvatili da je u wima budu}nost
sveta. U potpunosti su kompjuterizovali su tra{wicu, stvoriv{i od
komunikacionih kanala globalnu informacionu mreù. Nakon toga
su stvorili sajberprostor i spojili qudsko telo sa remek-delima
nanotehnologije.
U takvom svetu, najstra{nije za ~oveka jeste jedno - Kontrola. I
to ne prosto kontrola, ve} kontrola pomnoèna sa savr{enstvom teh -
no logije. Opstati u paranoi~nom svetu globalne Kontrole, mogao je
samo ~ovek, koji je u sebi objediwavao bunt duha i tehni~ko sa -
vr{enstvo: Sajber+Pank.
Ba{ takav ~ovek po prvi put se javqa na stranicama dela "oca"
sajber panka, Vilijama Gibsona. Wegov Xoni Mnemonik ("Johnny-Mne -
monic") je usamqenik i o~ajnik, koji `rtvuje svoje pam}ewe kako bi
naru~iocu preneo informaciju za razumnu svotu novca. Junaci druge
Gibsonove pri~e-"Spaqivawe Hrom" ("Burn ing Chrome") Xek-au to mat
i Bobi bave se onim, ~ime se bave svi revolucionari-uni{tavaju LED
- interaktivni sistem za{tite monopolisti~ke korporacije ge -
nijalne nakaze Hrom, koriste}i pritom ruski vojni krek-pro gram,
kupqen na crnom trì{tu. Devedeset procenata "plena" sajber pank -
246
-sledbenici Robina Huda daju u dobrotvorne svrhe, jer ne znaju kud bi
sa svim tim novcem - tako postavqaju sebi ciq da sakupe novac za svoju
voqenu prijateqicu, koja sawa o skupocenim o~nim implantima. I
tek potom Gib son stvara bibliju sajberpanka - ro man "Neuromant"
("Neuromancer"). Pri~a o talentovanom provalniku, koji u nedostatku
novca ne preza da opeqe{i kako qude, tako i korporacije i to ~esto
~ini samo iz sopstvenog hira, bez la`ne moralne didaktike. Ro man
"Neuromant" zajedno sa romanima - "Mona Liza Overdrajv" i "Grof
Nula" - ulaze u prvu sajberpank trilogiju Vilijama Gibsona, kojih
ukupno ima tri.
Ako Gibsonu pripada ~ast da bude otac-osniva~ pravca, to se kao
teoreti~ar pravca neosporno javqa Brus Ster ling, koji ne samo da je
pisao u stilu sajberpanka, ve} je napisao i desetak manifesta i
teoretskih radova o kompjuterskim tehnologijama i samom sajber -
panku. Sterlingova kwiga "[izmatriks" ("Schismatrix") govori o ras -
kolu sveta na pristalice dva razli~ita puta razvoja: na mehaniste,
koji daju prednost sintezi ~oveka sa savr{enim mehanizmima i na
{ejpere, koji razvijaju qudsko telo pomo}u nanotehnologije. Glavni
junak Linsdej tako potpada pod odrednicu sajberpanka jer sam smi{qa
pravila igre, sam je igra, rukovode}i se principima revolucionarnog
anarhizma. On je, naime, pokazao, da haj-tek nije ono najboqe u
sajberpanku, i za razliku od Gibsona, ne stavqa akcenat na tehno -
lo{ka dostignu}a, ve} na sociolo{ke prognoze.
Ranom periodu sajberpanka pripadaju dela pisaca kao {to su
Greg Bir, Rudi Ruker ("Bela svetlost", "Zapovednik prostranstva i
vremena"), Luis [ajner, Majkl Suenvik ("Cve}e vakuuma", "Put
plime"), Patrisija Kedigan, Patrik Keli ("Sun~eva prekretnica").
Devedesete godine su izbacile u orbitu Nila Stivensona.
Wegovi romani "Lavina" i "Dijamantski vek" govore o svetu sa hiqade
najrazli~itijih "slobodnih dru{tava" (fila), koja neprekidno vode
ideolo{ke ratove. Sve to je u isto vreme i razblaèno i zasi}eno ot -
vo renom sajberpank terminologijom (nanotehnologijom, "ìvim
ostrvima", orbitalnim stanicama, kwigama-kompjuterima, koje su
sposobne da iz deteta naprave li~nost sa punim integritetom). Ve}
sama ~iwenica, da se sa tim dru{tvom ne treba boriti starim anarho -
revolucionarnim metodama pokazuje da se sajberpank promenio...
postao je blaì, ali isto tako pretvorio se u ono, protiv ~ega su se
borili tvorci "Pokreta". Pretvorio se u kult. U kult filma "Ma -
triks", u kult tamnih nao~ara i kompjuternih gaxeta. Shvativ{i {ta
se de{ava, Brus Ster ling je sa tugom izjavio: "Sajberpank je mrtav". I
on je zaista umro, budu}i da je su tra{wi dan, koji nas je zastra{ivao
masovnom kontrolom, prenaseqeno{}u, legalizacijom narkotika,
monopolisti~kim korporacijama, kompjuterima koji misle, doleteo
247
TEORIJA I KRITIKA
na zlosutnom neonskom svetlu, brè nego {to smo o~ekivali - i
postao dana{wi dan. U dana{we vreme "~isti" sajberpank proizvod ne
moè se sresti. Majkl Suenvik, na primer, kombinuje ga sa staro -
modnim ànrom kosmi~ke opere (Cve}e vakuuma) ili fantazije
("K}er gvozdenog zmaja"). Tehnologija na taj na~in postaje samo
spoqa{wi plan pripovedawa, koji otkriva autoru prostor za es -
tetske eksperimente i semanti~ke igre, gde pisci ve{to òngliraju
elementima klasi~ne i savremene kwièvnosti, slikarstva, muzike i
filma. Izme|u redova lako se provla~e poruke razli~itih svetskih
religija, filozofskih i sociolo{kih teorija. Jasno je da ovde imamo
posla sa prefiwenom zabavom intelektualaca.
U ruskoj kwièvnosti, po~etkom devedesetih godina, javqa se
pravac, koji se moè nazvati "ruskim sajberpankom". U najranija dela
sajberpanka moèmo svrstati pri~u A. Tjurina i A. [~egoleva
"Mreà" i ro man A. Tjurina "Kameni vek", koje su objavqene 1992.
godine. Ove romane odlikuju sloène koncepcije uzajamnog delovawa
~oveka i kompjuterske mreè sa ma{insko-qudskim interfejsima,
organskim i neorganskim sajberimplantima, sa digitalnim "dvoj -
nicima" realnih objekata, sa intervencijama kompjuterskih sistema u
upravqawe dràvom. U ànru sajberpanka napisan je i ro man Viktora
Peqevina - "Princ Gosplana".
Kao savremena grana sajberpanka javqa se - "nanopank". Ponekad
se jo{ naziva i biopank, a razmatra socijalne i psiholo{ke aspekte
primene nanotehnologije, genetskog inìweringa i biolo{kog
oru`ja. U nanopanku razmatraju se mogu}nosti manipulacije mate ri -
jom na molekularnom i atomskom nivou, a tu se ubraja stvarawe
supstanci, koje poseduju svojstvo programirawa ("pametna materija"),
kao i stvarawe korisnih virusa, koji su u stawu da obezbede ~oveku
prividno ali o~ito savr{enstvo u vidu zombija ili neke druge vrste
post~oveka. Javqaju se perspektive i opasnosti u vezi sa kori{}ewem
programiranih molekularnih ure|aja - nanorobota i tzv. "sakupqa~a
materije", koji se bave nanofabrikovawem materijalnih makro -
objekata. Tako u romanu Ribofank opisuje se propast sveta zbog
nekontrolisanog razmnoàvawa silikroba (nanobota). U zapad -
wa~koj fantastici jednim od prvih dela ànra nanopanka moèmo
smatrati ro man Nila Stivensona "Dijamantski vek" i Pola di
Filipa "Ribofank", dok je primer za delo u ànru biopanka ro man
"Genom", ruskog pisca S. Lukjawenka i "Freeware" ("Halva.exe") Rudija
Rukera. U ànru nanopanka stvarane su ~ak i skulpture (poput dela
Patricije Picinini).
Kao naslednik sajberpanka, nanopank nosi u sebi niz wegovih
elemenata-transnacionalne kompanije i strogo-poverqiva istraì -
248
vawa u tajnim laboratorijama; uli~ne nerede; karantinske slu`be;
epidemije, poku{aje nalaèwa vakcina.
U revolucionarnom naletu stvarala~ke ekstaze sajberpank ne
samo da je iza{ao iz bremenite utrobe fantastike, ve} je pomogao i
drugim pravcima da ugledaju svetlost dana. Tako se pojavio-
Stimpank
Pokret stimpankera, poznat jo{ i kao "neoviktorijanstvo",
objediwuje estetske prin cipe viktorijanske epohe i sklonost ka
savremenim tehnologijama. Termin "stimpank" prvi su upotrebili
pisci, ujedno i prijateqi- Xejms Blejlok i Kevin Xeter u vreme
diskusije koja se odvijala na stranicama ~asopisa Lo cus, 1987. godine.
Termin je nastao kao parodi~no suprotstavqawe sajberpanku, zato se
rani stimpank stvarao po tradicionalnim scenarijima svog "starijeg
brata" sa mehani~kim prenosom radwe u realnost, u kojoj vladaju
parne tehnologije. Hakeri, ve{ta~ka inteligencija, korporacije,
dràvna ma{inerija - sve se to jednostavno pome{alo sa okolnostima
19. veka i u skladu s tim i sa tada postoje}om tehnologijom. "Pan -
kerski" odnos glavnih junaka prema stvarnosti koja ih okruùje
sa~uvao se bez ikakvih su{tinskih izmena. Prva stimpankerska dela
bila su manifesti socijalno-filozofskog pesimizma i u tom smislu
nimalo se ne razlikuju od sajberpanka. Naj~e{}e se pri~a razvijala u
nekom, ne previ{e sre}nom "alternativnom" svetu (istovetnom
Evropi ili SAD-u 19. veka). Antiutopija je bila potkrepqena
estetikom noara, woj su dodavani izraàjni motivi bulevarske
fantastike, koju je svako mogao da razume - i tako je nastao novi ànr.
Kasnije su se u stimpank ulili pozitivniji elementi poput
romanti~arske op~iwenosti naukom, utopizma i estetike "stare
dobre Engleske".
Stimpank-moda je sinteza gotik-stila, panka i "indastrijala" sa
nekim elementima viktorijanstva. Stimpank ima svoje karakte -
ristike, svojstva i "boje", po kojima se razlikuje od ostalih pravaca
fantastike. Karakteristika stimpanka je parna tehnologija.
Prevozna sredstva su diriàbl, parovoz, parobrod, paromobil, paro -
bus, avioni na parni pogon - sve je napravqeno od lima sa ogromnim
ekserima, nagla{eno nezgrapnim ru~kama i ure|ajima za upravqawe
sa obiqem broj~anika. Mehanizmi su pokriveni uqem i ~a|i, is -
pu{taju dim, paru, varnice, oni tandr~u, zveke}u, zvi`de, a kada se
pregreju - eksplodiraju. Glavno oru`je su glomazni revolveri
Lefo{e, masivne ma{inke Tomson i mitraqezi Gat ling, ~udovi{ne
prete}e poruke, artiqerijsko oru`je i bombe. Informacione tehno -
logije su telegraf, pneumopo{ta, staromodni telefoni. Tipi~ni
likovi stimpanka su do{qaci iz viktorijanske epohe, ta~nije, iz
249
TEORIJA I KRITIKA
savremene predstave o woj: {pijuni, proleteri, gramzivi kapi -
talisti, prostitutke, ~estiti burùji, de~aci-uli~ari i mnoga druga
prepoznatqiva lica tog vremena. Stvar je u tome {to stimpank ima
temeqan rodoslov. Wegovim dedom smatra se @il Vern, ~ija su dela
zna~ajno uticala na stilistiku savremenih pisaca. Stimpankeri su
oboàvaoci i drugih ~uvenih pisaca viktorijanske epohe - Herberta
Velsa, Marka Tvena, Edgara Alana Poa. Ba{ zbog toga istori~ari sa
Zapada svrstavaju izabrana dela ovih pisaca u "klasi~ni stimpank".
Slede}i stepenik je "proto-stimpank", ~iji su autori, savre -
meni pisci fantastike, zbog svoje estetike po svom stilu svrstani u
klasike 19. veka. Tu se izdvajaju "Bomba kraqice Viktorije" Ronalda
Klarka, "Ma{ina prostranstva" Kristofera Prista, "Vrata Anu -
bisa" Tima Pauersa, "Homunkulus" Xejmsa Blejloka, "No} Morloka"
Kevina Vejna Xetera, i "@iveo transatlantski tunel, ura!" Garija
Gari sona. Treba svakako izdvojiti i ciklus Majkla Murkoka, napisan
u tradiciji @ila Verna, o Osvaldu Bastejblu. U posledwe vreme stim -
pank se interpretira krajwe {iroko - pod wim se podrazumeva svaka
varijanta preme{tawa savremenih (pseudosavremenih) tehnologija u
pro{lost-od kamenog doba do viktorijanske epohe. Sve ono {to se
sada naziva stimpankom, moè se uslovno podeliti na dve velike
kategorije: originalni stimpank i fentezi-stimpank.
Originalni stimpank stilisti~ki pripada svetu 19. i po~etka
20. veka i svesno je suprotstavqen kibernetskoj sada{wosti i bu -
du}nosti. Wegovi junaci su ~esto realne istorijske li~nosti ili
kwièvni likovi klasike te epohe. Najkarakteristi~niji su au -
torske stilizacije pod engleskim uticajem epohe kraqice Viktorije
i princa Edvarda. Prepoznatqivo delo posle koga je stimpank pre -
rastao iz zabave u fenomen jeste ro man Vilijama Gibsona i Brusa
Sterlinga "Ma{ina razli~itosti" (1992). To je zapravo man i fest
ovog pravca, i wegov zna~aj za originalni stimpank jednak je zna~aju
koji je "Neuromant" imao za sajberpank. U wemu figuriraju takvi
oblici stvarnosti, poput ma{ine za uni{tavawe Bebixa, koja se
pretvara u super-kompjuter, progresivne tehnolo{ke veze, monopoli -
zacija jedinstvenog indeksa cifara od strane podanika Britanske
imperije, "ma{inski" virusi na perforiranim kartama i globalne
politi~ke intrige. Zanimqivo je da su vode}i pisci sajberpanka,
odlu~ili da opi{u Englesku 19-og veka, u kojoj je ârlsu Bebixu
uspelo da napravi proto-kompjuter, kako bi u hodu udahnuli ìvot
novom pravcu fantastike. Moè se izvesti zakqu~ak da je stimpank
procvetao nad humkom sajberpanka. I ne samo da je procvetao, ve}
svake godine postaje sve popularniji. Nije ni ~udo-u na{em
sumanutom vremenu, 19. vek mnogi doìvqavaju kao doba humanosti,
kao "zlatnu epohu". Zabava putem stimpanka i fentezija tipi~na je
250
odlika masovnog eskapizma. [to je dana{we vreme nespokojnije, to je
vi{e onih koji èle da "zbri{u" u stilizovani alternativni svet.
Stimpak je zanimqiv zbog svoje neobi~nosti. On predstavqa
novo poqe stilisti~kih re{ewa i manevrisawa sièom. Sinteza
starine i visoke tehnologije zanimqiva je kako qubiteqima fen -
tezija, tako i poklonicima nau~ne fantastike. A to zna~i da }emo se
jo{ sretati sa stimpankom.
Kao uzor, stimpanku su posluìli strip Alana Mura i Kevina
O'Nila "Liga savr{enih xentlmena", kao i istoimena ekranizacija
Stivena Noringtona. Pred nama je alternativna Engleska 1898.
godine ~iji mir ~uvaju slavni junaci klasi~nih kwièvnih dela poput
Nevidqivog ~oveka i istraìva~a Alana Kvotermejna. Oni imaju
tradicionalne protivnike: zlikova~ko udruèwe doktora Fu-Man -
~ua, marsovce iz Velsa, megalomana-profesora Morijartija. Antu -
ra` (atmosfera) stimpanka odli~no je do~arana u ciklusu de~je
fantastike Lemoni Sniketa "Lanac nesre}nih doga|aja" a naro~ito u
istoimenom filmu Breda Silberlinga. Parna tehnologija u stim -
panku preovladava zahvaquju}i prirodnom toku doga|aja ili, pak,
prodire nasilnim putem, kao u trilogiji "Velika Zima" Australi -
janca [ona Mak-Malena. U wegovom delu Zemqa je okupirana od
strane ve{ta~ke inteligencije, koja je zabranila razvoj tehnologije,
{to ima za posledicu slede}e: ~ove~anstvo je u svom razvoju vra}eno
hiqadu godina unazad. U po~etku qudi su upotrebqavali parni pogon,
a potom parni pogon smewuju ma{ine, koje rade pomo}u solarne i
eolske energije. Sva elektronika se nemilosrdno uni{tava. Postoji
jo{ jedan model stimpanka, a to je ameri~ki model stilizacije pod
uticajem perioda osvajawa Divqeg Zapada. Veliku popularnost
doìvela je tv-serija Wild Wild West, koja posluìla kao osnova
bioskopskog filma Barija Zonenfelda. Stilistika vestern-stim -
panka kori{}ena je i u tre}em delu ciklusa "Povratak u budu}nost". U
kwièvnosti vestern-stimpank je mawe zastupqen - najzapaènije je
originalno delo - tetralogija Xemsa Svoloua o streli Gabrijela
Tajlera, koji se zajedno sa indijskim {amanom Pet Pera suprotstavqa
zlikovcu "Bezli~nom".
Od ostalih popularnih dela stimpanka treba spomenuti
"Anti-Led" Stivena Bakstera i "Paklene ma{ine" Kevina Xetera.
Drugi glavni tok jeste fentez-stimpank, ~ija radwa se odvija u
potpuno izmi{qenom svetu, gde se parne ma{ine uspe{no uklapaju sa
magijom i bi}ima uobi~ajenim za fentezi ànr. Ovaj pravac se u
mnogome grani~i sa tehnofentezi ànrom.
Najpoznatiji pisac "parnog" fentezija je Britanac âjna Mel -
vil, tvorac ~udnog grada Wu-Krobizona. Po svoj prilici, on se
najvi{e pribliìo sajberpanku. Wegovi junaci ~esto su qudi s one
251
TEORIJA I KRITIKA
strane zakona i morala - ìve u ~udnom megalopolisu, koji podse}a na
betmenovski Gotam-siti. Tehnologija u Wu-Korbizonu je egzoti~na,
te ga ne moèmo nazvati "~istim" stimpankom. Uostalom, "~isti"
stimpank, kao i "~isti" sajberpank u svojoj su{tini se nisu odràli.
U ànru fentezistima pi{e Pola Volski ("Velika Elipsa" i
Tereza Exerton ("Mesec goblina", "Ma{ina gnoma"). Popularnost
stimpanka postala je o~iglednija kada se pojavila ~uvena igra
Arcanum: Of Steamworks and Magic Obscura (kompanije Troika Games,
2001)-me{avina fentezija i stimpanka, u kojoj glavni junak treba da
izabere izme|u magijskog i tehnolo{kog puta razvoja. Fentezi -
stimpank prodire i u kinematografiju: filmovi "Edvard Makazo -
ruki", "Van Helsing" i "Vidok" - sve su to dela koja pripadaju razli -
~itim pravcima, a koja objediwuju svetovi, u kojima magija i mistika
koegzistiraju sa alternativnom tehnikom.
Osim ova dva glavna pravca ponekad se sre}e i unutra{wa
podela na:
-tajmpank (timepunk), koji ozna~ava sve one alternativno -
-tehnolo{ke svetove, koji su usmereni na razli~ite istorijske
periode civilizacije. Dominacija parne tehnologije poèqna je, ali
ne i neophodna: pogonska tehnolo{ka sila moè biti bilo {ta - od
golema do dinosaurusa.
-"stounpank" (stonepunk) oblikuje svet, koji je na tehnolo{kom
nivou kamenog doba. Najboqi primer stounpanka jesu crtana serija i
film "Flinstouns", parodija na savremeni ameri~ki ìvot, prenesen
u praistoriju.
-"sandalpank" (sandalpunk), gde se slika ìvot anti~ke epohe,
ali sa tehnolo{kim anahronizmom-kori{}ewem nau~nih otkri}a,
~ija je realizacija nemogu}a. Stoga nastaje budu}nost, u kojoj staro -
gr~ka ili starorimska civilizacija nisu nestale, ve} nastavqaju da
postoje. Tako je, na primer, parni mo tor, koji je izumeo Heron Aleks -
andrijski, zaista napravqen i u korenu mewa tok istorije ("Druge
pesme" Poqaka Jana Dukaja).
-"midlpank" (middlepunk) -isto {to i sandalpank, s tim {to se
rad wa odvija u okolonostima Sredweg veka.
-"klokpank" (clockpunk) nadahnut je epohom Renesanse i baroka.
Naziv poti~e od upotrebe satnih mehanizama, koji u klokpanku
obi~no zamewuju parne ma{ine. Na primer, u romanu Pola Makoulija
"Paskalov an|eo" Le o nardo da Vin~i pokre}e industrijsku revo -
luciju 400 godina pre nego {to se ona zaista desila. Drugim prime -
rima klokpanka moèmo smatrati neke od romana iz "Ploskogo mira"
Terija Pra~eta, ciklus "Epoha bezumqa" Gregorija Kiza, stripove
Nila Gejmana "1602".
252
Sa malim odstupawem od stimpanka i retropanka tu je i
"retro-futurizm" (retro-fu tur ism) - slika sveta, u kome po nekom hiru
istorije realna i fantasti~na tehnologija pro{losti dominiraju u
svetu budu}nosti. U nekim od svetova tehnolo{ki razvoj poprima
naro~ito groteskan karakter. Kao dobar primer retro-futurizma
moèmo navesti ciklus Filipa Riva o @ivim ma{inama, ro man
Teodora Xadsona "Rat Ficpatriha" i strip Neotopia.
U stimpank spadaju i dela u kojima uop{te nema parne
tehnologije. Pa`wa autora je fokusirana na atmosferi, unutra{wem
anturaù, nagla{enoj estetici viktorijanske epohe i neogotike -
takav je "stimpank atmosfere" (romani "Ma{ina lorda Kelvina"
Xemsa Blejloka i "Londonski vukodlak" Brajana Stejblforda).
Bilo da je tehnologija u retro-futuristi~kim svetovima mogla
da se realizuje u stvarnosti ili ne, ona je u svetu kwièvnost na{la
svo je otelotvorewe u tradiciji gigantomanije: tu su ogromni avioni
sa proplerima, transkontinentalni diriàbli, gigantski dizel-ro -
bo ti, ma{ine jezivog izgleda. Ova grana retro-futurizma poznata je
kao:
Dizelpank
Naivna retrofantastika, u duhu tridesetih godina dvadesetog
veka, sada doìvqava svoj preporod. Ovaj ànr obi~no se naziva
"dizelpank", mada ga ~esto me{aju sa "stimpankom", fantasti~nim
svetom parnih ma{ina, nevidqivih qudi, agresivnih posetilaca s
Marsa i plemenitih junaka @ila Verna. Termin dizelpank"
(dieselpunk) pojavio se prilikom nastajawa RPG Chil dren of the Sun. Kao
tipi~an predstavnik dizelpanka pojavio se film "Nebeski kapetan i
svet su tra{wice".
Za{to u prvom delu naziva ovog ànra stoji re~ "dizel"? Krivac
za to je Rudolf Dizel (1858-1913) - nadareni nema~ki inèwer, izu -
miteq cilindri~nog motora sa unutra{wim sagorevawem putem sa bi -
jawa zapaqive materije. Takvom motoru nije bio potreban sloèni
mehanizam elektri~nog paqewa. Gorivo se potiskuje u cilindar pod
pritiskom, a do wegovog potpunog sagorevawa dovodi visoka tempera -
tura. Zato Dizelov mo tor nije zahtevao, u ono vreme, skupi i retki
benzin, ve} je ra dio zahvaquju}i jeftinim sirovinama.
Dizelpank je izuzetno mlad ànr. Od wegovog nastanka jedva da
se navr{ilo nekoliko godina, zato }e daqe nabrajawe wegovih odlika
biti krajwe uslovno. Stvar je u tome da je dizelpank pre svega fantas -
tika. Iz gore navedenih ~iwenica moè se izvesti zakqu~ak da su
razvoj nauke i tehnike mogli da krenu potpuno druga~ijim putem - da
se to zaista desilo danas bismo ìveli u xinovskim oblakoderima a
na posao bismo odlazili redovnom linijom diriàbla. Ipak, ostali
253
TEORIJA I KRITIKA
~inioci dizelpanka su do te mere fantasti~ni, da bi se te{ko mogli
ostvariti u dana{we vreme.
Kao, na primer, manijakalni usamqeni geniji. O~aravaju}e
li~nosti bez kojih je te{ko zamisliti bilo koje delo ànra retro -
fantastike. Karakteristi~no je da su svi oni nau~nici u nekoj
oblasti tehnike.
Ovi "doktori" i "profesori" i ostali ludi intelektualci sa
svojim zastra{uju}e zvu~nim pseudonimima (npr. Doktor "Mrtva~ka
glava" iz gorepomenutog filma "Nebeski kapetan") sasvim su ra -
zumqiva pojava, proistekla iz realija po~etka pro{log veka.
"Hiperbolid inìwera Garina" - ro man Alekseja Tolstoja,
sjajan je primer pravog dizelpanka: nepoznati inèwer konstrui{e
izu zetno mo}an la ser, pomo}u koga pravi bu{otinu u zemqi i dolazi
do slojeva zlata u Zemqinom omota~u i samim tim postaje najuti -
cajniji ~ovek na svetu.
No dizelpank kao pojava u kwièvnost ulazi zahvaquju}i komp -
ju terskoj igri. Prvi put u istoriji se de{ava da igra uti~e na
kwièvnost, a ne obrnuto. U pitawu je igra "Crim son Skies" ("Purpurno
nebo"). Siè je bio nov. 1930 - te godine Velika Depresija je razbila
SAD na 20 nezavisnih dràva. Svaka od wih sada ima sopstvenu
ideologiju i politi~ko-ekonomske interese. Pruge i federalne
trase postale su beskorisne - naime, one su presecale teritorije
desetak dràva, koje su ~esto ratovale me|u sobom. U nebo su se vinuli
gigantski diriàbli - najpogodnije prevozno sredstvo u takvim
uslovima. Glavna vojna sila postala je avijacija. Nastupilo je vreme
leta~a (pilota) - vazdu{nih pirata i Robin Hudova, koji paraju ne -
mirno nebo biv{eg SAD-a u potrazi za pustolovinama. Zbog svog
originalnog sièa, veli~anstvenog stila i neobuzdane akcije ova
igra zadobila je sta tus "kultne igre". Naravno, igra~u je preostalo
samo da se ukrca u kokpit neverovatne letelice i da pa~kami
uni{tava jo{ neverovatniju tehniku. Pravac je dobio naziv po
kompjuterskoj igri "Deca Sunca", koju je izbacila kompanija
Misguidedgames. Ova firma poseduje pravo na za{ti}eni robni znak
"Dieselpunk".
Junaci dizelpanka, u potpunosti odgovaraju antiherojima - to su
hrabri usamqenici, ve{ti pilo ti, pomorci (osnovna stihija dizel -
panka jesu nebo ili voda), nadareni nau~nici. Oni imaju na raspo -
lagawu najnovije tehnologije svog vremena. Wihova sredstva su
ograni ~ena, ali wima pomaù odani prijateqi, agenti vlade i {to je
najva`nije - wih uvek prati sre}a.
Svet dizelpanka je prqav. Industrijalizacija se zahuktala - u
vazduhu se ose}aju ma{insko uqe, izduvni gasovi i barut. Staro dobro
vatreno oru`je u dobrosusedskim je odnosima sa novim energetskim, a
254
reaktivni i elisni motori ìve u harmoniji jedni sa drugima. U spoju
stare i nove tehnologije nema nikakve protivre~nosti - naprotiv,
upravo taj spoj stvara istinski duh i atmosferu dizelpanka. Stari
parobrod je u potpunosti opremqen laserskim topovima, podmornica
- elisom i krilima, kako bi mogla da se preobrati u avion, voz na
parni pogon s lako}om silazi sa {ina i transformi{e se u tenk, a
diriàbl moè da poleti do vi{ih slojeva atmosfere i lansira
raketu pravo u kosmos.
Zajedno s tim dizelpanku je svojstvena romantika tridesetih
godina: valcer, ~arlston, {ampawac i ruè. Plavokosi pilo ti sa
zaslepquju}e blistavim osmehom kre}u u podvig zarad hladnih i
prelepih èna sa so~nim crvenim usnama. Cigare se pu{e iskqu~ivo
na mu{tiklu.
Svet je sna`no "germanizovan". Tridesetih godina Nema~ka je
bila jedna od najnaprednijih zemaqa. Ona se naglo obnavqa posle
Prvog Svetskog rata, sprema se za novu ekspanziju, a potom ostvaruje
mo}an nau~no-tehnolo{ki proboj. Otuda, svi genijalni nau~nici
dizel panka, a samim tim i svi problemi glavnih junaka ovog ànra na
ovaj ili onaj na~in stoje u vezi sa nacisti~kom Nema~kom.
Promukli gramofon, plinsko osvetqewe, qudi u stilizovanim
ratnim uniformama, obavezni odlasci u pozori{te i crkvu - to je
dru{tvo progresivnog dizelpanka. Ali wegov umereni ìvot naru -
{avaju razvratni kabarei, neskrivena rasko{ u kojoj ìve fabri -
kanti i bankari i gomile pijanih revolucionara sa {arenim trakama
oko rukava. Nauka se razvija brè od socijalne sfere, qudska psiha i
na~in ìvota jo{ uvek nisu uspeli da se usklade sa ritmom vremena.
Kursevi akcija na berzi, razlo`ni interesi i zdrav pragmatizam - sve
to postepeno bri{e granicu izme|u razli~itih slojeva dru{tva,
ipak, aristokratizam, lepo vaspitawe i nagla{ena individualnost u
modi su kao i ranije. U dizelpanku se ~esto koristi militaristi~ka
simbolika, u kojoj kriti~ari vide (ponekad sasvim opravdano) aluzije
na masovnu umetnost Tre}eg Rajha i drugih fa{isti~kih dràva.
255
TEORIJA I KRITIKA
Nikola Todorovi}
LITERARNI PAKAO UMESTO
IZGUBQENOG RAJA
Prob lem odnosa utopije i distopije (ili: anti-utopije
1
)) nije
jednozna~ni prob lem fenomena i wegove inverzije, ve} treba doka -
zati da je distopija legitimni naslednik utopijske misli danas.
Svaka distopija u sebi implicitno sadrì jednu utopiju (ili vi{e
utopija), na ~ijim je (hipoteti~kim negativnim) posledicama sa -
gra|ena. Distopija tako moè biti u konfliktu sa jednim konkretnim
eksplicitnim utopizmom, ali i sa celokupnom utopijskom tradicijom
1. 1. Klasi~na utopija kao "angaòvana proza"
Nesporne su sasvim konkretne dru{tveno-kriti~ke intencije
velikog dela utopijske proze. Ona kritikuje sa ciqem mewawa
socijusa i socijalnih odnosa na boqe (filozofija Fridriha Engelsa
i Karla Marksa nastala je upravo na klasi~nim utopijama kao
prauzorima). Utopija je "ideolo{ka projekcija
2)
", u kojoj se imagi -
narno svesno i namerno upotrebqava u korist ideologije.
Zasnovana na Morovoj socijalnoj kritici, najva`nija - i prva
-utopija koncipirana je kao kwiga-vodi~ sa dva lica: u prvoj je kwizi
"Utopije" predstavqeno englesko dru{tvo XVI veka sa svim svojim
negativnim detaqima, dok je druga pan orama boqeg dru{tva i dràve,
kakve bi trebalo ostvariti u ciqu op{teg (qudskog) prosperiteta.
Socijalna kritika je, od tada, i zaista postala retori~ki rekvizit i
elementarni impuls za pokretawe velikih utopijskih projekata, kako
kwièvnih, tako i globalnih. Druga kwiga Morove "Utopije" je,
su{tinski gledano, Platonova "Dràva" adaptirana u dati socio -
istorijski trenutak, tako da je neki kriti~ari s pravom nazivaju
256
"pokretnim sokratskim dijalogom", iako je re~ o svemu drugom, samo ne
o dijalo{koj formi.
Sama segmentacija kwige ukazuje nam na wen imanentni
monologizam: svaka literarna tvorevina na strukturalnom nivou u
sebe inkorporira disparatne ànrovske tipove, dok oni koje se
odlikuju striktnim monologizmom bivaju i fizi~ki markirani.
Postupak naporednog postavqawa dva diskursa istog ili sli~nog
tipa u sebi sadrì izvesni totalitarni - i totalitaristi~ki - meha -
nizam: ~itaocu nije dozvoqeno previ{e strate{kog prostora za
wegove zakqu~ke, ve} su sve implikacije "unapred programirane". To
moèmo detektovati i na planu realizovane naracije - ~itaoca/
~itaoce (zapravo: putnika/ putnike) kroz Utopiju (spro)vodi vodi~,
koji u svom monologu daje gotova re{ewa, dovr{ene eksplikacije koje
nisu podlo`ne relativizaciji, ~ak ni onoj najmaweg stepena.
Proizvedeni efekat miopije
3)
je, ako ni{ta drugo, klaustrofobi~an,
i ne trpi nikakav poku{aj dijaloga (i druga~ije recepcije). Moèmo
~ak zakqu~iti kako je dru{tvena kritika u Morovoj "Utopiji" mawe
va`na od retori~kih osobina dela. Upravo ovakav na~in inter -
ferencije socijalne kritike i despotskog naratorovog super-ega
pruà polazni model za sve budu}e utopije/ distopije: narator/ autor
na sebe preuzima ulogu kriti~ara totalitarnog dru{tvenog ure|ewa -
inicijatora dijaloga - kroz strukturu koja je skoro sasvim zatvorena,
autoritarna i nekomunikativna. Autorovo distancirawe od svakog
fleksibilnijeg tuma~ewa prepoznajemo i u apendiksu, zapravo mapi
Utopije, dok je efekat stati~nosti u vremenu ("zaustavqenog vre -
mena") dodatno proizveden shemom kretawa putnika po uputstvima
vodi~a (oni kao da prolaze kroz prizore "zamrznute" u vremenu - i
prostoru), kako bi narator dobio dovoqno mesta za sva potrebna
obja{wewa. "Utopija je uvek stati~na, uvek je opis i ne sadrì
nikakvu stvarnu dinamiku doga|aja.
4)
"
1. 2. Utopija kao zatvoren sistem
Utopija emanira prin cipe strogih hri{}anskih kanona. Iako
modifikovano, utopijsko vreme je nedemokrati~no, linearno vreme
dijalektike, ina~e u sna`noj suprotnosti sa cikli~nom koncepcijom
obrednog vremena - ono je uvek projektovana, dislocirana (i uvek
pravolinijska, bez obzira na predznak smera) temporalnost. Utopija,
literarna kao i dru{tvena, globalni je projekat: rad, red i disci -
plina angaòvani su u ciqu op{teg napretka ~ove~anstva. Ovakav
sistem predstavqa otklon od stvarnosti utemeqene na principima
drevnih rituala, od koje je razlikuju arhitektonika, geografija i
svrha, dok je "obi~na" kwièvnost direktno povezana sa karnevalskim
257
TEORIJA I KRITIKA
praksama renesansne Evrope, koje su za osnovnu funkciju imale ob -
navqawe i pro~i{}avawe, zasnovane na aboliciji hijerarhije, normi
i linearnog protoka vremena, poni{tavawu, zapravo, razlika izme|u
pro{losti, sada{wosti i budu}nosti, i time, odagnavawu (i
anulirawu, poni{tavawu) grehova, bolesti, demona i ostalih zlih
sila.
Literarne, jednako kao i dru{tvene utopije mogle bi biti
autoritarne i iz razloga {to zastupaju op{te, zvani~ne vrednosti
(vrlina, proizvodwa, progres), transcedirane iz realnih datosti i
dru{tvenih potreba proiza{lih iz tih datosti. Tamo gde se trans fer
mo}i i kreativnosti odvijao u pravcu individua - kolektiv, a zatim
kolektiv - povla{}ena individua ({to izvesno ima korene u
hri{ }anskim dogmama), u utopiji, demokrati~nost vi{e nema
najva` niju ulogu. Vizija sveta realizovana je po preskripcijama
jednog ~oveka ili grupe qudi, a u ime op{teg boqitka. Kosmogonija se
ovde ostvaruje kao op{ti ciq, a zapravo je re~ o li~nim (ili grupnim)
projekcijama "inèwera qudskih du{a". Utopija je, od samog svog
prakoncepta (bio on platonovski ili druga~iji), (grad-)dràva u
skoro klasi~nom zna~ewu te re~i, i to - dràva ustrojena po ugledu na
crkvene zamisli, ma koliko da je retko koje utopijsko dru{tvo zasno -
vano na religioznim principima
5)
.
Na kraju, ~ini se da sam na~in strukturirawa "Utopije" Tomasa
Mora, utopije iz koje su proiza{le sve slede}e, diktira osnovne
karakteristike ànra svojim monocentri~nim odbijawem komuni -
kacije i naknadnih tuma~ewa. Bez obzira na hermeti~nost, Mor,
sli~no Platonu, stvara jednu deskriptivnu utopiju, ali se utoliko
razlikuje od svog anti~kog uzora zbog toga {to je oboga}uje mno{tvom
recepata za wenu materijalizaciju. Druga~ije re~eno: Morova je
"Utopija" bazi~no totalitarna zato {to je preskrip tivna6). To je
obrnuto proporcionalno sa wenom polaznom - hipoteti~kom - demo -
krati~no{}u, za {ta nam ar gu ment daje ~ak i povr{na komparacija sa
anti~kim protoutopijama. Renesansna utopija teì da nadvlada
upravo takvu visoku restriktivnost anti~ke utopije, ali je wena
intencija kratkog dometa i zavr{ava se liberalizacijom duhovnog
ìvota i wegovim "{irewem" na plebs. Tako projektovano "savr{eno
dru{tvo" i daqe }e patiti od nekada{weg mawka slobode: krimi -
nalci bivaju surovo ka`wavani, dok je vanredno stawe svakodnevica, a
rat svakog trenutka mogu}. Ako su stanovnici Platonove "Dràve"
ratnici, moramo uo~iti da je Morovo ostrvo sna`no fortifikovano,
dok je Kampanelin "Grad sunca" opasan visokim zidovima. Utopija je
zatvoren sistem, (poku{aj) idealno(g) je uvek u opasnosti.
258
1. 2. 1. Hermeti~nost utopiz(a)ma
Lokus kako klasi~ne, tako i savremene utopije, podrazumeva
wenu striktnu odvojenost ("izdignutost"), izolaciju koja moè biti
realizovana po uzoru na Atlantidu ("Ostrvo" Oldosa Hakslija, "Uto -
pija" Tomasa Mora, Bejkonova "Nova Atlantida"), ili po uzoru na
Spartu (grad-republiku; Sidnijeva "Arkadija", Stabsova "Anatomija
zloupotrebe", Kampanelin "Grad sunca", Hakslijev "Vrli novi svet",
Morisove "Vesti niotkud"). Tranzicija u utopiju jo{ moè biti os -
tvarena i kroz pronalazak nepoznatog grada (dràve, republike, do -
line, planete) u kojem je uspostavqeno savr{eno dru{tvo, kao i
tempo ralnom dislokacijom, naj~e{}e putovawem kroz vreme, pri
~emu se poznata teritorija pronalazi u "stawu utopije". Ve}i broj
teore ti~ara nagla{ava da su dva osnovna principa utopije upravo
"izdvajawe" i "naru{avawe", te da bi osnovni kriterijum razlikovawa
utopijskih od drugih tekstova bio upravo odgovor na pitawe zadovo -
qewa oba ova kriterijuma:
"I utopija i negativna utopija izdvajaju prostor de{avawa iz
okvira realnog svijeta. Pri tom negativna utopija pokazuje vi{e
inventivnosti. Weni svjetovi su, ~esto, veoma dosjetqive, katkad i
sasvim nepredvidqive konstrukcije u kojima se radwe jednostavnog
pomjerawa izvan doma{aja na{eg svijeta kombinuju sa radwama
uvo|ewa veoma sloènog paralelnog postojawa svjetova. Ta razlika u
stepenu raznovrsnosti izdvajawa duguje se ~iwenici razli~ite
osnovne funkcije utopije i negativne utopije7)."
Osobine procesa izdvajawa zavisi}e u mnogo ~emu od na~ela
verovatno}e, odnosno, od kvaliteta dis tance koju utopist èli da os -
tvari. [to je utopija akteulnoj stvarnosti blià u prostoru i vre -
menu, to je "verodostojnija", ~ime se ujedno obja{wava sna`niji
efekat mawe izdvojenih utopija (Orvelova "1984", kod koje je i tempo -
ralna izdignutost znatno mawa no {to je uobi~ajeno). Stepen vero -
vatno}e uvek je obrnuto proporcionalan stepenu izdvojenosti.
Izdvojenost podrazumeva i izolaciju, nepristupa~nost i ne -
permeabilnost, tako da strukturna restriktivnost utopija prelazi i
na fizi~ki plan. Utopija nije pastorala: ona se ne odvija u libe -
ralnim prostorima koji su pristupa~ni, ve} je ur bana i zatvorena, za
razliku od arkadije koja je otvorena i prirodna. Razloge za generi~ku
artificijelnost utopije mogli bismo potraìti daleko u pro{lost,
do "Epa o Gilgame{u", i jo{ ranije, sve do najprimitivnijih varijanti
mita o Edenu: istrgnutost ~oveka iz wegove prapostojbine - prirode -
i fortifikacija wegovih naseobina mogli bi da budu prauzroci
èqe za promenom stvarnosti i povratak na primordijalno. Polu -
~ovek-polubog, primoran da funkcioni{e u restriktivnim uslovima
259
TEORIJA I KRITIKA
gradova kao zatvorena, neslobodna ìvotiwa, morao bi da ~ezne
ponovnom poprimawu svoje "boànske" komponente, znatno oslabqene
ili potpuno izgubqene u strogo ograni~enim prostorima.
Zatvorenost tih prostora "~itamo" i na jezi~kom planu: od srpskog
grad - ograda, preko nema~kog Brger - Burg
8)
, do engleskog i fran -
cuskog City/ Cit - Cit a del
9)
, utopijski prostori nam se ukazuju kao jasno
ome|eni i utvr|eni. Utopija je uvek zatvoren sistem.
1. 3. Utopija Vs. Progres
Ukoliko savremeno doba shvatimo kao pobedu kapitalizma nad
hri{}anstvom, "utopi~nost" utopije moè da poprimi dimenziju
su{ tinske religioznosti. Op{ta svojina op{ti je princip:
ravnomerna distribucija dobara, demokrati~na edukacija i porodica
kao zajedni~ko vlasni{tvo ("om nia sint communia") neke su od osnovnih
karakteristika renesansne utopije. Jednakost, ~esto manifestovana
i kao uniformnost, jedan je od osnovnih biblijskih postulata. No, ve}
od renesansne utopije moèmo da pratimo unutra{we procese
suprotnog smera: dok se prvobitna utopija kretala u pravcu "ko -
lektivizacije" (poop{tewa vlasti i ekonomskih dobara), moderna
utopija se kre}e u smeru "individualizacije". Uloga naratora utopije
vi{e nije poverena naoko nepristrasnom vodi~u, putniku ili,
jednostavno, strancu, ve} wenom konkretnom protagonisti, {to je u
koliziji sa tvrdwom Nortropa Fraja da je osnovna distinkcija
izme|u utopijske i ne-utopijske kwièvnosti "narator - vodi~
10)
". Taj
trenutak promene modela poverenika ujedno bi mogao biti i trenutak
nastanka prvih distopijskih formi.
Devetnaesti vek, budu}i da je doba industrijalizacije, naglasak
stavqa na progres, pojam koji, utopijski shva}en, sublimira duhovni,
dru{tveni i tehnolo{ki razvoj. Naglasak je, svakako, na ovom po -
sledwem, pa se tako i pitawe ho}e li industrijski napredak biti u
mogu}nosti da ostvari idealno ili wemu blisko dru{tvo name}e kao
logi~no (ravnomerni duhovni razvoj je u prethodnim fazama razvoja
utopije bio obezbe|en demokratizacijom edukacije, dok je dru{tveni
nastavio transformaciju zapo~etu jo{ u anti~kim primerima). Ba{
kao {to Berdjajev tvrdi kako je utopija ostvariva, iz pesrpektive XIX
stole}a skoro nema razloga za sumwu u to. Progres ostvaren nau~nim
dostignu}ima mora da proizvede savr{en svet.
Literarne utopije XIX veka po~iwu da preispituju kako kla -
si~nu utopijsku misao, tako i savremene pozitivne utopije. Osnovni
prob lem koji prvi distopi~ari uo~avaju svakako je prob lem cent -
rali zacije i institucionalizacije, dok je najspornije pitawe
individualnosti
11).
Iako literarne utopije ovog vremena svojim
260
protagonistima nude aproksimativni maksimum sre}e i slobode, ten -
dencija ka apsolutnoj jednakosti uslovqava dominaciju kolektivnog.
"Strah od institucionalizacije qudi bio je ono {to je alarmiralo
satiri~are poput Hakslija i Orvela
12)
", a avet totalitarizma,
sublimiran iz centralizacije i institucio nalizacije, postaje
dominanta novovekovne utopije (da podsetimo: jo{ je u Morovoj
"Utopiji" uspostavqen "demokratski centralizam" bez politi~ke
elite, u kojem je piramida vlasti bila obrnuta odozdo na gore,
naopako u odnosu na ustrojstvo vlasti u monarhiji). Individualnost
biva `rtvovana u ime striktnog egalitarizma i boqe kolektivne
budu}nosti, tako da na strahu od mehanicisti~kog progresa kao
supstratu nastaju prve distopije u dana{wem zna~ewu te re~i ("Mi",
"Vrli novi svet", "Majmun i bit", "1984", "@ivotiwska farma").
1. 4. Od projekta do teksta ili
Emancipacija od utopije
Dok Ernst Bloh i Her bert Markuze utopijsku imaginaciju
defini{u kao qudsku aktivnost koja se sastoji iz zami{qawa (i,
samim tim, prièqkivawa) na~ina ìvqewa druga~ijeg u odnosu na
onaj koji nudi aktuelni dru{tveno-politi~ki sistem, ~esto je
smatrano da je utopijska èqa u kwièvnosti manifestovana
"figurama nade
13
)" ili "na~elom nade
14)
" koji pre-artikuli{u qudske
odnose i aktivnosti, a koje istorija jo{ uvek nije ostvarila.
Kwièvnost udaqena od realizma i empirizma, nerealisti~ka i
(samo uslovno) nemimeti~ka kwièvnost, kwièvnost je potenci -
jalnog i eskapisti~kog. Darko Suvin razlikuje tri oblika
nemimeti~ke kwièvnosti: bajku, ~istu fantastiku i pastoralu
15)
,
gde posledwe dve imaju korektivnu intenciju, dok bismo utopijsku
kwièvnost grubo mogli nazvati "fantasti~nom pastoralom sa
nau~nim elelementima"
16).

Utopijska misao, na drugoj strani, ne sme biti shva}ena kao
~ista spekulacija u odnosu na realnu istoriju, ~ak naprotiv: ona je,
prema Manhajmu, Gram{iju, Altiseru ili Fukou, izazov ideologiji
dominantnoj u odre|enom dru{tveno-politi~kom sistemu, a utopijski
spisi teè da spre~e degradaciju i totalitarizaciju modernog
kapitalizma i wegove centralizovane birokratije. Utopijski tekst
savremenog doba
17)
je antihegemonijski tekst, za razliku od teksta
renesansne utopije koji teì uspostavqawu nove, iako pravednije,
boqe i prosperitetne - ali ipak - hegemonije. Socipoliti~ki para -
metri koji iniciraju ra|awe utopije XX veka skoro su u potpunosti
promeweni: dok utopija Morove provenijencije teì svojevrsnoj
demokratizaciji (u smislu obrtawa piramide vlasti naopako i
261
TEORIJA I KRITIKA
ravnomerne distribucije mo}i - koliko je god to mogu}e - na svakog
pojedina~nog pripadnika), u utopiji modernog doba taj je proces ili
zavr{en, ili se pokazao nemogu}im, tako da je neophodna
emancipacija od utopije. Aleksander Kluge govori o "op{toj degra -
daciji buròaske svesti" i zastupa stav o neophodnosti formirawa
opozicije tehnokratskoj eliti, dok Aleksandra Oldrix u svojoj kwizi
"The Sci en tific World View In Dys to pia", nastavqaju}i wegovu, ali i misao
Jirgena Habermasa i Oskara Negta, insistira na tezi da distopija -
ili savremena utopija - nije "utopija obrnuta naglavce", odnosno, da
nema puno dodirnih ta~aka sa utopijskom satirom i anti-utopijom
XVIII i XIX stole}a. (Savremena) Utopija, ujedno, prestaje da bude
filozofsko-sociolo{ki traktat i postaje "~ista" kwièvnost.
Utopijski mo dus ponu|en od Mora, Bejkona i Belamija
doìvqava transfiguraciju u kwièvnost mainstreama
18)
: D-503 ili
Vinston Smit su junaci koji pate od alijenacije, izolacije, duhovne i
emocionalne praznine, ba{ kao i "klasi~ni" pro tag o nist ne-uto -
pijske, post-xojsovske proze. Alijeniraju}i efekti nauke i tehno -
logije u fokusu su distopijskog diskursa, ~ime je on su{tinski
distanciran od diskursa regularne "beletristike". U filozofskoj
ravni, savremena je utopija radikalna kritika nau~nog pogleda na
svet karakteristi~nog za ve} postoje}u utopijsku misao, sa ciqem da
napadne (utopijsku) privrènost instrumentalnim vrednostima, kao
i "izdizawe funkcionalnog i kolektivnog iznad individualnog i
humanog". Klasi~na utopija prestaje da postoji i weno mesto zauzima
distopija ("savremena utopija"), koja je intelektualna koncepcija sa
temom kriti~kog ispitivawa reìma, ideologije, religije, a gde se
alegorijska funkcija javqa kao osporavaju}a, kao ona kojom se
"ugroàva postoje}i ili strate{ki projektirani poredak
19)
".
2. Fantastika distopijskog diskursa
Dualizam satiri~nog i parodijskog
20)
dvostruko je "dvostruk":
pored podrazumevanog ("podtekstualnog") supstrata za parodirawe/
satirizaciju, podrazumeva se i prauzor koji implicira wegovu
"poboq{anu" verziju. Sama ideja o stvarawu novog, boqeg sveta, a sa
wim i druga~ije i boqe stvarnosti, podrazumeva da sa stvarnim
svetom ne{to nije u redu. Distopijski (primarno satiri~ki)
mehanizmi se ne zadovoqavaju Platonovim ili Morovim tehnikama
odvo|ewa ~oveka u savr{eno ure|eni svet i, na taj na~in, pokazi -
vawem {ta je lo{e u datoj (podrazumevanoj) stvarnosti stvar nog
sveta, ve} mu prezentuju nesavr{enosti savr{enog sveta, ne zato da bi
mu stvarni prikazali kao podno{qiv, ve} da bu ga upozorili u {ta bi
se mogao izvrgnuti. U samoj osnovi ovog postupka je ambigvitet koji
262
bi se mogao artikulisati otprilike ovako: ~ovek, kao nesa vr{eno
bi}e, nije u stawu da stvara besprekorne svetove, ~emu je istorija
civilizacije najnemilosrdniji svedok; ali, ~ovek, kao nesavr{eno
bi}e, moè biti u stawu da stvori savr{eno represivne svetove, samo
ukoliko se i daqe bude trudio da ostvari ono {to nije u stawu.
2. 1. "Fantasti~na dru{tvena kritika"
Odgovor na pitawe "Otkud fantasti~no u satiri (u-/ dis-topi -
ji)?" moè biti dat na strukturnom i na figurativnom planu.
Strukturni bi sadràvao stavove Mi{ela Bitora
21)
, prema kojima
fantasti~no u utopijskom diskursu nastaje u trenutku sagledavawa i
ispitivawa mogu}ih posledica koje nau~ni i tehnolo{ki progres
nosi sa sobom. Pri tom je "posledica" vrlo ~esto jednaka "uzroku":
besprekorno dru{tvo sa savr{enim pojedincima prikazano u
Hakslijevom "Vrlom novom svetu" ostvarivo je jedino putem genetske
manipulacije i strogog kastinskog sistema. Mawkavost ove teze
22)
podse}a na pitalicu o koko{ki i jajetu, pa ostaje nejasno da li je
"savr{eno dru{tvo" uzrok ili posledica, rai son d'tre ili konse kvenca.
Stepen wegove ostvarivosti analogan je stepenu wegove kontrole.
Figurativni pristup polazi od samog na~ela dualnosti sat ire,
ta~nije: od principa implikacije, odnosno odusustva (ili prisustva)
"eksplicitnog imaginativnog okvira
23)
". Savremena utopija - dis -
topija - tako bi bila implicirana nekada{wa utopija sa svim wenim
posledicama. Fantasti~no se u tom slu~aju moè javiti i kao
primarno, i kao sekundarno. Primarno fantasti~no bi se mani -
festovalo kao nau~no i tehnolo{ko upotrebqeno u ciqu èqenog
progresa, dok se sekundarno fantasti~no javqa kao suplement
primarnom, dodatak koji konkretizuje nedostatke i negativne posle -
dice prvobitnog fantasti~nog. U klasi~nim kwièvnim dis -
topijama, onima koje vi{e orbitiraju u kwièvnosti glavnog toka no
u SF-u ("Mi", "Vrli novi svet", "1984"), sekundarno fantasti~no je u
potpunosti ne-fantasti~no (predstavqeno je pojmovima poput
slobode, qubavi, qudskosti). Mehanicisti~ki materijalizam XIX
veka je, zahvaquju}i svojoj fiksaciji na nad-precizne istine, odvodio
u ma{inske vizije dru{tva na samoj ivici totalitarizma i proto -
-fa{izma, pa se Hakslijeve i Zamjatinove distopije javqaju kao svoje -
vrsna "pani~na reakcija". Budu}nost je otvorena i nepredvidiva,
svaki fantasti~ni poku{aj da se ona u~ini mawe fantasti~nom i
vi{e predvidivom van je doma{aja, kako qudskih mogu}nosti, tako i
elementarne logike.
Sekundarno fantasti~no u ne-klasi~nim distopijama (Bredbe -
rijeve "Marsovske hronike", "Rasposednuti" Legvinove, "Potopqeni
263
TEORIJA I KRITIKA
svet" Xejmsa G. Balarda, Klarkov "Kraj detiwstva", Vonegatov
"Mehani~ki pijanino" ili "Kolevka za macu"), na drugoj strani,
"klasi~no" je instrumentalno fantasti~no, jer funkcioni{e po
principu deus ex ma china i vrlo je ~esto ortodoksni nau~no-fan -
tasti~ni instrumentarij ili frekventni ekskurs sli~an harle -
kinskim delovima u {ekspirovim dramama.
Za to da distopija nastaje kao "utopija na utopiju" jedan od
najeklatantnijih primera jeste strukturna naporednost "Raspo -
sednutog" Ursule Le Guin: Anares i Uras su utopija i "utopija na
utopiju" ~ijim produènim kontrastom dolazimo do prili~no neo~e -
kivanih zakqu~aka. Alternirawe poglavqa vezanih za dva razli~ita
sveta, utopiju i ne-utopiju (ili: kontra-utopiju; ili: utopiju u za -
metku; ili: posle-utopiju) perpetuira prob lem "utopi~nosti": {ta je
utopi~nije, utopija ili ne-utopija? Le Guinova na taj na~in realizuje
"otvorenu utopiju" koja skoro eksplicitno tera na izbor: blagostawe
ili moral.
2. 2. Utopija kao uhronija
"Da bi se dospelo do vi{ih nivoa kosmi~ke evolucije, utopiju
treba prihvatiti samo kao sredstvo, a ne kao kona~no ispuwewe. Sa
one strane svih utopija, ukalupqenih u efemerne ideale iz razdobqa
'detiwstva' ~ove~anstva, nalaze se nove dimenzije postojawa. Put do
wih moè ponekad biti u suprotnosti sa svakim altruizmom, odnosno
sa krajwom svrhom svake utopije: samozadovoqnim blagostawem.
24)
"
"Samozadovoqno blagostawe" koje je samo sebi ciq ili sama
wegova projekcija, osnovni su impuls celokupne utopijske misli, koji
je u stawu da ukine prvu komponentu utopijskog hronotopa, prirodno,
linearno ili cikli~no vreme, pa se tako termin "uhronija", u nauci
skovan za utopije specijalne temporalnosti, moè primeniti skoro
na svaku, dru{tvenu kao i kwièvnu utopiju. Jednako kao u Morovoj
"Utopiji", i u savremenim utopijama "vlada" "zaustavqeno vreme",
stagnacija. Prodor realnog, pre svega linearnog vremena u stagni -
raju}e vreme utopije ujedno je i ta~ka prelaska u-topije u dis-topiju:
svaki poreme}aj "eksplicitnog imaginativnog okvira", alterna -
tivnog empirijskoj stvarnosti, ravan je po~etku inverzije svetova
25)
.
Anti-vreme utopije biva zameweno realnim vremenom koje (realno)
proti~e, a deskripcija biva zamewena naracijom: u utopijskom svetu
po~iwe ne{to da se doga|a. Pasivnost klasi~noutopijskog filo -
zofskog traktata zamewuje aktivnost distopijskih modela delovawa.
Da li je trenutak kada primetimo da je vreme u utopiji zau -
stavqeno zapravo onaj trenutak u kojem utopija (prestaje da vr{i
svoju socijalnu funkciju i) postaje mit? U mitskoj su svesti odnosi
264
~oveka prema svetu i drugim qudima konstante, zauvek date veli~ine,
mit "ne samo {to ne priznaje, ve} i ne poznaje historiju, sluè}i se
povijesnom motivacijom samo za zakrivawe svog ahistorijskog jez -
gra
26)
". Darko Suvin smatra da utopiju od mita razlikuju "izno{ewe
varijabilnih, budu}nosnih elemenata iz empirije", "te`wa da se
pojave i problemi prona|u i razre{e", kao i "razvijeni smisao za
istoriju
27)
". Sumwa u "normalnu temporalnost" utopije podrazumeva
da bi svakako najsporniji bio "smisao za istoriju", budu}i da, za
razliku od mita, utopija nije aistori~na.
2. 3. Distopija kao slom vremensko-prostornog
kontinuuma ili utopizam kao mitologema
Utopija je onoliko istori~na koliko je svesna istorije, i,
budu}i da je socijalno angaòvana, te da utopijski mehanizmi
pretenduju na "proizvodwu istorije", nivo te svesti skoro je obavezno
vrlo visok. Svaka, dru{tvena kao i literarna utopija pretenduje da
bude popravqena "budu}a istorija". Prob lem, ipak, nije ni u per -
fektu, ni u futuru, ve} u prezentu: koncepcija konkretnog utopijskog
vremena ~esto je sasvim enigmati~na. Pored kripti~nog temporalnog
locirawa (zdruènog sa zbuwuju}im prostornim locirawem),
problemati~an je sam na~in organizacije konkretnog vremena u
pripovedanoj stvarnosti. Klasi~noutopijski traktat je, kako smo ve}
naveli, katalog utopijskih mogu}nosti, deskripcija simulakruma
nastalog iz "napetosti izme|u empirije i sawarewa" u kome vlada
"zaustavqeno vreme". Takva deskripcija je stati~na, u woj se ne de{ava
ni{ta, osim {to ~italac dobija gotove informacije o svetu koji je
(ta~nije: mogao bi da bude) poboq{ana verzija empirijskog sveta.
Utopija je prospekcija.
Mit je, na drugoj strani, aistori~na "poboq{ana verzija
empirijskog sveta" sagledanog unatrag. On je, za razliku od utopije,
retrospekcija u kojoj jednako vlada "zaustavqeno vreme", okameweno
vreme koje se ve} desilo. Tako bismo na osnovu upore|ivawa hrono -
topa, a pored na tezama Ernsta Bloha zasnovane Suvinove argu -
mentacije u prilog jasne demarkacione linije izme|u utopije i mita,
do{li do sumwe u su{tinsku razli~itost utopije i mita. Nije li
svaka utopija zapravo Novi Jerusalim, Atlantida, Eden projektovan u
budu}nost, umesto da je projektovan iz pro{losti? Rob ert M. Filmus
smatra da je proces nastanka fantasti~ne utopije zapravo proces
"transponovawa stvarnosti u mit, i to posebno u mit stvoren
prikazivawem metafori~kog sadràja razli~itih modela stvar -
nosti
28)
".
265
TEORIJA I KRITIKA
"Sva nau~na fantastika koristi se u izvesnoj meri metaforama
sadrànim u savremenim idejama, preobraàvaju}i ih u mit. Ali
pisac satiri~ne nau~ne fantastike isti~e ograni~ewa op{te -
prihva}enih ideja i ideala, prikazuju}i ih obi~no kao univerzalne
prin cipe ili mitologizuju}i wihove antiteze. U oba slu~aja mitska
iluzija otkriva parcijalnost i nesavr{enstvo ovakvih modela
stvarnosti.
29)
"
Filmus nije jedini koji, za razliku od Suvina, uspostavqa jake
veze utopije i mita: za Nortropa Fraja je fantasti~na utopija "vid
romanse sa jakom inherentnom tendencijom ka mitu
30)
", dok Mi{el
Bitor smatra da veze uspostavqene izme|u romana @ila Verna obra -
zuju jedinstveno strukturisanu mitologiju. Ve} je jasnije da uto -
pijsko -fantasti~ka kwièvnost moè biti posmatrana kao speci -
fi~na prospektivna mitopeja, te da model vremena hri{}anske esha -
tologije, o~igledno, ne funkcioni{e, kako u mitu, tako ni u kla -
si~noj utopiji.
3. Transmigracija utopije u distopiju
Iz svega navedenog moèmo zakqu~iti da se, pored neminovnog
gubitka principa preskriptivnosti, novovekovna utopija od kla -
si~ne razlikuje u najmawe tri aspekta, dva strukturna i jednom onto -
lo{kom:
1) Su{tinski je promewen model poverenika, medijatora. Za
razliku od klasi~noutopijskog (pseudo)neutralnog vodi~a/ stranca,
savremeni narator utopije postaje "objekat utopije".
2) U savremenoj utopiji uspostavqa se "normalna" temporalnost;
"okameweno vreme" klasi~ne utopije, ba{ kao i svi weni strukturni
principi, bivaju poreme}eni i postavqeni na potpuno nove osnove.
3) Moderna utopija prestaje da bude filozofsko-sociolo{ki
traktat, i po~iwe da egzistira kao kwièvnost u najuèm zna~ewu te
re~i.
Pretpostavke da klasi~na utopija, srodna mitu, kako po
temporalnosti, tako i po intenciji da u verbalnoj stvarnosti
restitui{e diskurs Zlatnog doba, postav{i isluèna i prevazi|ena,
postaje nova mitologema, i da se moderna utopija danas skoro bez
izuzetka nalazi pod kwièvnoistorijskim terminom distopije, mogu
se samo u superficijelnim razmi{qawima ~initi smelima. Dis -
topija moè nastati kao reakcija na utopiju, ali joj se intencije, za
razliku od jednozna~nih anti-utopija XIX stole}a, ne iscrpquju samo
na osporavawu utopijskog. Kao takva, ona je kritika ~iweni~nog, a ne
hipoteti~kog; weno osporavawe ne ti~e se ciqeva utopije, jer su im
oni, su{tinski zajedni~ki. "Ona je kritika stvarnog, upravo u
266
dimenziji u kojoj se stvarno pribliàva boqem, ne gube}i i neka
negativna svojstva, a ne kritika wegove kwièvne interpretacije
ili vi|ewa.
31)
" Me|utim, i komunikacija u pravcu empirijske
stvarnosti nekada{we utopije i dana{we distopije su{tinski se
razlikuju: dok je prva teìla preskriptivnoj promeni empirijskog,
druga po~iva na svesti o tome da je socijalni efekat teksta radikalno
maweg opsega, pa se zato zadovoqava intranarativnim intencijama za
promenom (pripovedne) stvarnosti, te se realizuje kao kritika ne
samo te`we za uspostavqawem boqih svetova, ve} i kao kritika
op{te utopijske svesti i wenih produkata. Istorijski gledano, me|u
utopijskim projektima bi se mogli na}i svi sistemski poku{aji
realizacije poboq{anog - ili, konsekventno, idealnog - dru{tva, pa
~ak i inkvizicija ili Tre}i rajh. Zato se ponekad ~ini da se utopizam,
po{to se restitucija Izgubqenog raja na zemqi pokazala nemogu}om,
okrenuo sanirawu (ta~nije: poku{aju sanirawa) literarnih paklova.
1) Prob lem nije samo u dvostrukoj negaciji /anti - i u - (ne-)/, ve} i kwièv -
noistorijski: pod antiutopijom se podrazumeva utopijska satira iz XIX i XIX veka
~iji je ciq negacija ve} postoje}ih utopijska dela.
2) Ferid Muhi}, "Negativna utopija XX stoqe}a", IV deo, u: SIRIUS, br. 124,
oktobar 1984, Zagreb, str. 106
3) Najjednostavnije, monocentri~ne utopije.
4) Jevgenij Zamjatin, "Her bert Vels", Ideje, Beograd, 1979.
5) Utopizam, mogu}nost realizacije idealnog dru{tva, vrhunsko je boànstvo.
Religioznost utopije retko registrujemo na povr{inskom sloju ~itawa, po{to je ona
dubinska, strukturna, za razliku od one ranih utopija (u Morovoj "Utopiji" nema
oprosta za ateiste). Ukoliko u modernoj utopiji nai|emo na manifestacije kakvog
religioznog kulta, obi~no je re~ o visokom stepenu travestije, kao, na primer, kod
Philipa K. Dicka (u "Three Stigmatas For Palmer El dritch" glavni je simbol plasti~na
lutka, dok je u "Clans Of Alphane Moon" dru{tvo organizovano u religiozne kaste,
koncipirane prema premisama psihijatrije).
6) [to je, kona~no, najve}a razlika izme|u utopije i arkadije. Novovekovna
utopija (koja je, evidentno, u sebe inkorporirala nekada{wu arkadiju) uvek je katalog
upustava za popravqawe ~ove~anstva i dru{tva, uvek je preskriptivna, za razliku od
eskapisti~ke arkadije koja je, bez izuzetka, deskriptivna. îni se da u onom trenutku
kad deskripcija pre|e u preskripciju, arkadija postaje utopija.
7) Ferid Muhi}, "Negativna utopija XX stoqe}a", u: SIRIUS br. 132, maj 1987,
str. 115
8) Burg: palata, Bur ger: gra|anin (nem),
9) Cit a del: tvr|ava (engl); City - grad (engl), Cite - grad (fr)
267
TEORIJA I KRITIKA
10) Northrop Frye, "Va ri ety Of Lit er ary Uto pias", u: "Uto pias and Uto pian Thought",
priredio Frank E. Manuel, Boston, 1965, str. 26
11) Glenn R. Negley and J. Max Pat rick, "The Quest for Uto pia: An An thol ogy of Imag i -
nary So ci et ies", Wujork, 1952, str. 8
12) Ibid.
13) I: "Figurama nadawa" ("Fugures Of Hope").
14) Darko Suvin, "Nau~na fantastika i utopizam", u: "Umjetnost rije~i", br.2,
1963, str. 124
15) Darko Suvin, navedeno delo, str. 121
16) Ukoliko èlimo da izbegnemo mogu}nost, na osnovu Suvinovih postavki
lako mogu}u, da ukupnu nemimeti~ku kwièvnost, ili kwièvnost u celini,
proglasimo utopijskom.
17) Ili: Distopijski tekst.
18) Alexandra Aldridge, "The Sci en tific World View in Dys to pia", MI: UMI Re search
Press, Ann Ar bor, 1984, str. 17.
19) Ferid Muhi}, Ibid.
20) Smeha, teksta, diskursa.
21) Michel Butor, "Rep er toire", Edi tions de Minuit, Paris, 1967.
22) Koju zastupa i Ferid Muhi} u svojoj znamenitoj studiji "Negativna utopija
XX stoqe}a".
23) Darko Suvin, "Nau~na fantastika i utopija", str. 89
24) Zoran @ivkovi}, "Utopija", u: "Ogledi o nau~noj fantastici", XX vek,
Beograd, 1995, str. 128
25) Utopijskog sveta u distopijski.
26) Darko Suvin, "Nau~na fantastika i utopija", str. 120
27) Ibid.
28) Rob ert M. Filmus, "Nau~na fantastika kao mit", u: "Nau~na fantastika",
priredio Zoran @ivkovi}, XX vek, Beograd, 1976, str. 107
29) Ibid, str. 97
30) Nortrop Fraj, "Anatomija kritike", Naprijed, Zagreb, 1979.
31) Ferid Muhi}, "Negativna utopija XX stoqe}a".
268
Mladen Kalpi}
FENOMEN SERIJALA
"ZVEZDANI RATOVI"
FILMSKI SERIJALI
Po~etkom 20. veka pod filmskim serijalima podrazumevali su
se epizodni filmovi sastavqeni iz vi{e kra}ih (tridese to -
minutnih) nastavaka naj~e{}e melodram sko/ akci ono-avan turis -
ti~kog karaktera projektovanih u bioskopu jednom nedeqno, naj -
~e{ }e subotom u vidu matinea pre dugometra`nih filmova, tokom
perioda od nekoliko meseci. Nastavci su se zavr{avali tipi~nim
klif-hengerima - nerazre{enim napetim situacijama ~iji je saspens
i neizvesnost podsticao gledaoce da slede}e nedeqe ponovo do|u i
pogledaju nastavak.
Filmski serijali imali su svoju literarnu prethodnicu vek
ranije u novinskim serijalima o de~acima skromnog porekla koji
preko trwa stiù do zvezda koje su uz ekstati~ne reakcije ~italaca
pisali i objavqivali prominentni kwièvnici tog doba na ~elu sa
najtipi~nijim piscem viktorijanske ere ârls Dikensom (1812-1870)
autorom "Ol i ver Tvista" objavqivanog u nastavcima u periodu
1837/38. i "Nikolas Niklbia" 1838/39. Dikensove neverovatno ma{to -
vite fabule i melodramske konstrukcije, hu mor, pateti~na
sentimentalnost i hiperboli~an manir crtawa upe~atqivih
karaktera koji su okupirali pa`wu ~itaoca izme|u dva novinska
nastavka avanture bi}e kalup za sve potowe stripske, filmske i
televizijske serijale. Fenomen filmskih serijala, koji je za svoju
temu dikensovski redovno uzimao najrazli~itije melodramske
peripetije mladih mu{kih i ènskih protagonista, potekao je 1908.
iz Francuske s Viktorin Jasetovim "Nik Karterom" i tokom nared -
269
TEORIJA I KRITIKA
nih godina pro{irio se na Sjediwene Dràve gde je pionirski
serijal zapo~et 1912. T. A Edisonovom melodramom "[ta se zbilo s
Meri?" s Mery Fuler u naslovnoj roli) koji je simultano s sineasti~kim
epizodama bio i novelizovan u nastavcima u ènskom ~asopisu
"MekKlurs Lejdiz Vrld". Serijalnu {tafetu potom preuzimaju V.N
Seligove "Avanture Katlin" (1913) u kojima je u reìji F.J. Krandena
igrala Katlin Viliamson. Ovaj serijal od 13 nastavaka trajao je sve
do maja 1914. Wegov prvi deo je bio dug tri rolne a nastavci svaki po
dve. Od tada su dve rolne (R2) od po 15-20 minuta postale standardna
duìna epizoda filmskih serijala.
Serijal koji je ovaj ànr u~inio internacionalno popularnim
bio je 20-todelni "Paulinine peripetije" Donalda Mekenzia s Pearl
White u glavnoj roli prikazivan izme|u aprila i decembra 1914.
Ameri~ka filijala kompanije "Pate" koja je producirala "Paulinu"
preuzela je dominaciju na svetskom trìstu u snimawu novih nemih
serijala ~ije su glavne protagonistkiwe bile ènske her o ine. Perl
Vajt je i pored jake konkurencije (Luiz Lorejn, Helen Holms...) ostala
najpopularnija glumica ovog ànra snimiv{i dugogodi{wi serijal o
avanturama Ilene ("Ilenine Istrage" 1915. "Ilenina romansa"...) U
Francuskoj tog vremena bio je izuzetno popularan serijal o
"Fantomasu" Luis Foladea a u Nema~koj {estodelni "Homonkulus"
Oto Riperta, u Italiji "Za-La-Mort" Emilio Geiona... Najdugo -
ve~ niji serijal bio je "Helenini hazardi" koji se sastojao od 119
epizoda emitovanih izme|u 1914. i 1917. Po~etkom dvadesetih seri -
jali su bili toliko popularni da su ih u Americi snimali i do 30
godi{we. No s pojavom zvu~nog filma pa`wa publike se preusmerila
na mjuzikle te je hiperprodukcija serijala bitno redukovana i
preusmerena sa odrasle ènske na mu{ku de~iju publiku. Zapleti i
raspleti postali su jo{ predvidqiviji a ono {to je privla~ilo
de~iju pa`wu bile su besomu~ne jurwave, pucwava i spa{avawe
glavnog junaka u zadwi ~as. Prvi od zvu~nih serijala bio je "Asovi
Skotland Jarda" (1929) ali zvuk je i daqe igrao perifernu ulogu u
wima jer su serijale krasili kratki dijalozi i duge akcione scene.
Naj~e{}e teme ovih serijala bile su borba protiv zlo~inaca koji su
hteli da zavladaju svetom putem fantasti~nih nau~nih pronalazaka.
Ameri~ki serijski film tridesetih (tako|e poznat i kao ~epter -
-plej) u kojem su najpoznatija ostvarewa koja su za kompaniju "Ripa -
blik Pik~rs" snimali Viliam Vitni i Xon Ingli{ postao je, po
Noelu Bir{u
1)
naj~istiji kinematografski primer filmova koje u
potpunosti obja{wavaju dominantni kodovi: "Nameweni deci ovi
filmovi su dosegli luda~ki nivo kodifikacije (apsolutno tipizovan
dekor - sig nal koji se svaki put iznova pojavquje pred tu~u, ili uvek
istovetni kadrovi-uvo|ewa-u-atmosferu koji nas upozoravaju da }e se
270
slede}a scena odigrati u tajnom skrovi{tu junaka-koji-se -bori -
-za-pravdu ili u jazbini wegovog opasnog neprijateqa). Ovi filmovi
u izvesnom smislu dejstvuju u pravcu jedne vrste razgra|ivawa i to
upravo kroz ovako "detiwastu" shematizaciju narativnih kodova (uz
ironi~an odnos prema odraslom gledaocu)"
Mnogi filmski serijali su u 30-im i 40-im svoje junake po~eli
pozajmqivati iz popularnih stripova kao {to su bili: Mandrak
Ma|ioni~ar, Fantom, Dik Trejsi, Teri i Pirati, Su per men, Betmen,
Bak Roxers, Fla{ Gordon...
Fla{ Gordon serijal (zapo~ev{i 1936. s "Svemirski brod leti u
nepoznato" i nastaviv{i s "Putovawem na Mars" i "Fla{ Gordon
osvaja univerzum") je tako postao najvitalniji izdanak ovog ànra
koji je nakon uspeha u bioskopima sa jo{ ve}im uspehom potom
prikazivan i na televiziji. Fla{ Gordon serijal u kome su igrali
olimpijski prvak u plivawu Baster Krejb kao Fla{ i ârls Midlton
kao wegov arhi-neprijateq Im per ator Ming bio je i najskupqi
serijal do tad snimqen sa utro{enih 350000 $ {to je bilo triput vi{e
no {to je uobi~ajeno.
Popularnost ovih bezbri`nio eskapisti~kih subotwih matine
serijala dramati~no je opala nakon trauma Drugog svetskog rata te se
zvani~no ra~una da je posledwi filmski serijal u gorepomenutom
maniru "Rasvetqavawe slu~aja" snimqen 1956. Ali sama su{tina
serijala opstala je u donekle izmewenoj formi i nakon Drugog
svetskog rata. Filmovi o Tarzanu sa Xoni Vajsmilerom (1932-1947) i
potom serijal o avanturama wegovog sina "Bomba de~ak iz xungle"
koga je, kao i u Vajsmilerovom serijalu, tuma~io Xon [efild
(1949-1955) bili su duplo duì, ~etiri rolne nekad i vi{e, i nisu se
zavr{avali klif-hengerom ve} razre{ewem peripetije unutar svake
pri~e te su se u tom domenu razlikovali od svojih matine serijal
prethodnika koliko i sit-kom od soup-opere u domenu tv repertoara
ali su i daqe pratile u nedogled wihove kli{eizirane obra~une sa
lovcima na zlato i slonova~u. Serijal o avanturama Tarzana i
wegovog sina (1932-1955) tako je obuhvatio stasavawe nove generacije
glumaca i publike. Nakon Tarzana usledili su jo{ popularniji
moderni serijali: o agentu 007 Xejmsu Bondu (zapo~et 1962. filmom
"Dr. No") i neustra{ivoj posadi svemirskog broda En-Si-Si
Enterprajz "Star Trek" (zapo~et TV serijom 1966) koji sa svojim
desetinama, {to televizijskih {to filmskih nastavaka, traju do dan
danas. Na osnovnim smernicama serijala o Fla{u, Enterprajzu,
Tarzanu i Bondu Xorx Lukas se odlu~io da uvede modernizovane
B-serijale u visoko avangardnu A-produkciju. Na ruku mu je i{lo i to
{to su neposredno pred po~etak snimawa Star Wars-a 1974. filmski
serijali dobili i prvo zvani~no priznawe filmske akademije - drugi
271
TEORIJA I KRITIKA
deo Kopolinog "Kuma" oven~an je oskarima i od ve}ine kriti~ara
zvani~no progla{en boqim od prvog dela serijala.
NAU^NA FANTASTIKA NA FILMU
Iako se to naj~e{}e previ|a nau~na fantastika je ne samo
najpopularniji ve} i jedan od najstarijih filmskih ànrova. Filmska
nau~na fantastika ne samo {to se, zbog tematski u woj vazda prisutne
ezoterije i metafizike, ~inila kao najpogodnije tlo za postavqawe
tri fundamentalna egzistencijalna pitawa "Ko smo?", "Odakle dola -
zimo?" i "Kuda idemo?" ve} su i tri tradicionalne sf teme - space/ti -
me/ma chine-
2)
izuzetno odgovarale samoj prirodi filmskog medija.
Sam film snima se u variraju}em prostoru i vremenu putem jedne
ma{ine a potom se projektuje u drugom za to odre|enom prostoru i
znatno kra}em vremenu putem druge ma{ine. Pored toga neiscrpna
ma{tovitost sf tema savr{eno se uklapala u snoliku atmosferu
ritualnog grupnog sawarewa u bioskopskoj sali.
Pionirski film George Melies-a "Put na Mesec" (1902), Fric
Langovi monumentalni "Me trop o lis" (1926) i "@ena na Mesecu"
(1929) kao i V.C. Menziev "Stvari koje }e do}i" (1936) najzna~ajniji su
sf filmovi iz ranog perioda istorije filma.
êsto se zabavni nau~nofantasti~ni filmovi nazivaju spejs
operom. Ovaj termin poti~e od kriti~ara Wils ton Tuckera koji ga je
skovao 1941. kao oznaku za kli{eiziranu nau~nu fantastiku, svedenu
na princip jednostavne akcione interplanetarne avanture. Iako je
@il Vern svoje junake otposlao na mesec jo{ 1865. a Ed gar Rajz Berouz
na Mars Xona Kartera ve} 1911. rodona~elnikom stereotipne spejs
opere smatra se Edvard I. "Dok" Smit. On je stvorio ovaj ànr 1928.
svojom novelom "Vragolije u svemiru". Ona je opisuju}i interplane -
tarni rat (borbene krstarice, svemirske pi rate, heroje i mra~ne
lordove koji se bore) za dominaciju u dalekoj galaksiji izvr{ila
izuzetan uticaj na stvarawe prvih nau~no-fantasti~nog strip heroja:
Filip Fran cis Nolanovog "Bak Roxersa" i Aleks Rejmondovog "Fla{
Gordona", Frenk Herbertovu "Dinu" i sva potowa sf ostvarewa.
Dok Smit je 1937. jo{ vi{e zaduìo -Star Wars- pokoqewe
napisav{i kwigu "Galakti~ka Patrola". Do tad su svi nau~no -
-fantasti~ni romani opisivali dogodov{tine obi~nih qudi u
neobi~nom okruèwu drugih planeta. Dok Smit tu radikalno mewa
koncept uvode}i kao junake "Galakti~ke patrole" elitnu grupu rat -
nika telepatskih sposobnosti koji ~uvaju red i mir u galaksiji po
sistemu "sve vas vidi svemirska policija" (poput Lukasovih Xedaja i
Frenk Herbertovih Bene Xezerita)! Po{to sa sobom nose magi~ni
tal is man Lens koji kanali{e wihovu mo} ove pripadnike galakti~ke
patrole zovu i Lensmeni (i svaki Lukasov Xedaj vitez tako|e u svom
272
svetlosnom ma~u poseduje po jedan takav kristal). Kao i Luk
Skajvoker u "Zvezdanim ratovima" u Smitovoj kwizi jedan Lensmen
ve`ba zatvorenih o~iju i potom u svom jednosedu uni{tava neprija -
teqsku bazu. Lukas kao postmodernista naravno nije krio svoju
inspiraciju ovim delom te je iz wegovog slenga izvukao i naziv svoje
centralne planete u dalekoj galaksiji - Korusant. Korusant je u Dok
Smitovoj kwizi oznaka za sve {to je sjajno i svetlucavo.
êtrdesetih za vreme Drugog svetskog rata nau~nofantasti~ni
heroji kao perjanica Savezni~ke propagande predvo|eni Aleks
Rejmondovim Fla{ Gordonom i Xeri Sigel / Xo [usterovim Super -
menom napu{taju svoje egzoti~ne daleke planete i pridruùju se
antifa{isti~kom pokretu.
Tokom pedesetih nau~na fantastika je po~ela da okupqa sve
brojniju i verniju publiku najvi{e zahvaquju}i filmovima Roberta
Vajza "Dan kada je Zemqa stala" (1951), Bajron Haskina "Rat Svetova"
(1953) i Don Siegela "Invazija otima~a tela" (1956).
Tokom {ezdesetih dva najzna~ajnija autora novog talasa posve -
tila su pa`wu i sf filmovima. @an Lik Godar 1964. snima "Alfavil"
a Fransoa Trifo 1967. "Farenhajt 451". Oni daju ovom ànru
kredibilitet novim estetskim i ekspresivnim kvalitetima. U istoj
dekadi Xorx Palov "Vremeplov" (1960) i Stenli Kjubrikov "2001:
Odiseja u svemiru" (1968) donose istovremeno epohalne specijalne
efekte i usmeravaju ànr ka fundamentalnim filosofskim
pitawima o vremenu i bitku. Na istom putu kultna TV serija "Star
Trek" 1966-1969. koriste}i dubine neistraènih svemirskih
prostranstava kao metaforu za qudsko nesvesno postavqa uznemi -
ruju}a pitawa o na{em su{tinskom identitetu u inteligentnim
epizodama koje asociraju na nadrealnost, nekoliko godina ranije
prikazane, "Zone sumraka". Mnoge zaplete i pitawa o paralelnim
svetovima i varqivosti qudskog opaàwa postavqena u ovoj seriji
dove{}e do estetskog i ontolo{ki upitnog savr{enstva ruski
rediteq An drej Tarkovski svojim sf filmovima "Solaris" 1972. i
"Stalker" 1979.
Dva vode}a reìsera sedamdesetih Xon Karpenter i Xorx Lukas
ne samo {to nau~noj fantastici dodaju {mek avangarde ve} svoje
karijere zapo~iwu upravo sf filmovima: Lukas sa "THX 1138" (1971) i
Karpenter sa "Tamnom zvezdom" (1974).
Tokom osamdesetih zahvaquju}i Lukasovom epskom Star Wars
serijalu i Stiven Spilbergovom vanzemaqskom alegorijom Hrista
"Ekstraterestrial" I.T-iju (1982.) nau~na fantastika ulazi u
mejnstrim. Ona oko sebe okupqa fanati~ne poklonike iz redova
najmla|ih gledaoca, istovremeno zadràvaju}i kredibilitet i kod
zahtevnije starije publike zahvaquju}i inteligentnim egzistencia -
273
TEORIJA I KRITIKA
listi~kim ostvarewima Ridli Skota "Tu|in / Osmi putnik" (1979) i
"Blejd Raner / Istrebqiva~" (1982).
NOVI HOLIVUD
XORX LUKAS I DRUGI POBUWENICI PROTIV
STUDIJSKOG SISTEMA
Stilska i ekonomska hegemonija Holivuda u svetskoj kinemato -
grafiji uspostavqena je u drugoj dekadi dvadesetog veka dok se Evropa
jo{ uvek oporavqala od posledica Prvog svetskog rata. Osnovni
sistem Holivudske organizacije ekonomske infrastrukture bio je
sistem studija u kome su za stu dio bili ugovorom vezani scena risti,
glumci, reìseri, tehni~ko osobqe i menaxeri ~ija pa`wa nije bila
usmerena na pojedina~ni film kao proizvod ve} na ja~awe samog
distribucionog lanca kompanije. Sistem studija je odlikovao
menaxment piramidalne hijerarhije sa ta~no utvr|enim pravima i
obavezama. Na vrhu ove piramide bio je producent - naj~e{}e vlasnik
kompanije koji je po svim pitawima imao odlu~uju}u re~ od izbora
scenariste, reìsera i glumaca do potpisivawa buxeta i odobrewa
finalne kopije filma. Studiji oformqeni u tom periodu kao {to su
bili Markus Levov i Louis B. Mejerov "Metro Goldvin Majer", Karl
Lemlov "Uni ver sal", "Paramaunt" koji su osnovali Xesi Laski i
Adolf Kjukor... "Vorner Braders" bra}e Vorner i 20
th
Cen tury Fox koji
su osnovali Deril F. Zanuk i Viliam Foks tako|e nastali u istom
periodu i danas su dva najuspe{nija studija na svetu. Filmovi su pre
distribucije projektovani probnoj publici i rigidnim cenzorima
~iji je sud bio odlu~uju}i za finalni izgled filma. U slu~aju wihove
negativne reakcije na bilo koji deo filma producent je nare|ivao da
se taj deo ponovo snimi tako da zadovoqi wihova o~ekivawa. Film se
u to vreme nije doìvqavao kao autorska vizija reìsera. Reìser je
bio samo link izme|u producenta i gotovog filma koji je trebao da
donese novac producentskoj ku}i.
êli~ni stisak producenata nad filmskom industrijom lagano
je popustio tokom pedesetih i {ezdesetih godine kada je ve}ina gore
pomenutih osniva~a oti{la u penziju, da bi po~etkom sedamdesetih
nastala potpuna anarhija. Iskoristiv{i ovu pometwu {a~ica mladih
reìsera - pobuwenika protiv represivnog studijskog sistema: Xorx
Lukas, Stiven Spilberg, Mar tin Skorseze, Brajan De Palma i Xon
Milius sa Fransisom Fordom Kopolom na ~elu uspela je da se na -
metne kao vizionarska grupa mladih autora ~iji }e izuzetno komerci -
274
jalno uspe{ni filmovi pokazati studijima u kom smeru treba da idu.
Izuzetan umetni~ki i finansijski uspeh Kopolinog "Kuma" iz 1972. i
wegovog nastavka dve godine kasnije kao i potpuna histerija publike
1975. za Spilbergovom "Ajkulom", dobar prijem Skorsezovog
"Taksiste" i De Palminog "Keri" 1976. ukazivao je na to da publika
ponovo èli revitalizaciju u B produkciji potisnutih ànrova
krimi i horor filma. Mo`da ~ak i nau~ne fantastike? Xinovska
ajkula je svakako imala u sebi ne{to nadnaravno, poput King Konga
koji je zajedno s Franken{tajnom i Drakulom bio me|u najgledanijim
filmovima po~etkom tridesetih. U svakoj holivudskoj dekadi ~ini se
da je postojao oprobani recept za uspeh: ~etrdesetih Volt Dizni je u
potpunosti fascinirao publiku svojim izuzetnim dugometra`nim
crtanim filmovima, dok su pedesetih gledaoce najvi{e privla~ili
istorijski spektakli poput "Deset Bo`jih zapovesti" i "Ben Hura".
Najuspe{niji block buster {ezdesetih bio je "Moje pesme moji snovi"
Roberta Vajza i svi studiji su se od tad uzaludno utrkivali da ponove
wegov uspeh kroz formulu visokobuxetnog mjuzikla. Tek Denis
Hoperov niskobuxetni "Izi Rajder / Goli u sedlu" 1969. o tragi~nom
putovawu dvojice hipi moto ciklista koji poku{avaju da prona|u
izgubqenu du{u Amerike, koji nije bio mjuzikl ali su svi bitniji
momenti u filmu bili propra}eni gromoglasnim rok antemama
otvorio je svojim umetni~kim (Kan - nagrada za najboqi film novog
reìsera) i komercijalnim uspehom nove perspektive.
Pou~en slabim odzivom publike na wegovu hermeti~nu viziju
orvelovske budu}nosti "THX-1138" Xorx Lukas je 1973. uspe{no
ponovio "Izi Rajderovu" formulu zarazno-spotovskog rock' n' roll filma
u svom nostalgi~nom flash-back-u na bezbriàn pred-vijet namski pe -
riod ameri~ke omladine u "Ameri~kim grafitima". Mladi glumci
Ron Hauard, Ri~ard Drajfus, ârls Mar tin Smit, Kendi Klark,
Sindi Viliams i Harison Ford jurcali su kolima po gradu uz hitove:
-Runnaway- Del [enona, -Jonny B. Goode- âk Berija, -Maby Baby- Badi
Holija i kulirali uz Great Pre tender i Only You Pletersa. "Ameri~ki
grafiti" kao tre}i najgledaniji film distri buiran te godine
otvorio je Lukasu manevarski prostor za nove poduhvate.
Iako ve} s Milijusom i Kopolom angaòvan na projektu "Apo -
kalipsa danas" Lukas mewa direkciju i ostaviv{i Kopolu bez predvi -
|enog reìsera (Xorx Lukasa) i producenta (Geri Kurca) da tumara
po filipinskoj xungli, upu{ta se u poku{aj revitalizacije
zaboravqenog ànra spejs opere sa Geri Kurcom kao svojim produ -
centom. Kopola im ovo nije oprostio te ih je obojicu pomenuo u svojoj
zavr{enoj verziji "Apokalipse" u kojoj Kolonel X. Lukas {aqe
speci jalne snage da uklone pukovnika Kurca.
275
TEORIJA I KRITIKA
U to vreme niko od glave{ina studija nije verovao u oìv -
qavawe nau~ne fantastike na filmu te su "Juniverzal" i "Paramaunt"
odbili Lukasov projekt zvezdane sage. Ni Alan Led Xunior iz "20
th
Centyry Fox-a" koji je jedini pristao da stane iza wega nije verovao u
dugoro~nu revitalizaciju spejs opere ve} samo u Lukasa kao reìsera
koji ume da pogodi ukus publike u tom trenutku.
Ne o~ekuju}i previ{e od wegovog predstoje}eg filma
producenti su mu ustupili sva mr~ndajzing prava u vezi novog filma u
zamenu za niù cenu pla}awa wegovog scenaristi~kog i reìserskog
anga`mana. Tu su se grdno prevarili jer nisu znali da se filmski svet
kakav su do tad poznavali upravo mewao. Lukas je to znao, on ga je i
izmenio.
ESTETSKI ASPEKT 2
ANALIZA SAGE U CELINI
1. STILIZACIJA SEKSA I NASIQA
Xon Milius u Kenet Bouzerovom dokumentarcu o Novom
Holivudu -Easy Rid ers, Rag ing Bulls- tvrdi da je Lukas kao dijabeti~ar
fragilnog zdravqa jo{ od vremena {egrtovawa u Zootrop Studiju
oduvek vi{e voleo da snima scene u enterijeru nego u eksterijeru i
bez dijaloga. Ovo bi ga, po Miliusu, da nije izmislio na~in da pomo}u
efekata snima sve {to zamisli u studiju, najverovatnije dovelo do
pozicije prvog ~oveka porno industrije. Ma koliko qubomore i
cinizma ima u ovoj izjavi reìsera "Konana" Lukasov implicitni
afinitet zaista nije neuo~qiv. Naravno Star Wars ima bi svakako bilo
nemogu}e da postignu tako nezapam}en uspeh da nisu pored agresije
natopqeni i ve{to stilizovanim sexualnim aluzijama: eksplicitno
falusoidni oblik R2-D2-a, koji ga ve} 30 godina ~ini najpopu -
larnijim -Star Wars- likom kod devoj~ica (i dovodi ga u reklamu za
Nacionalnu Lutriju u kojoj se kupa u |akuziju sa dvema ve{ ma{inama
kao idealnim partnerkama), fali~ko nadmetawe svetlos nim
ma~evima, odsecawe udova kao simboli~na kastracija oponenta,
qubavni trouglovi sa implicitno edipalnom konotacijom, Mos Ajsli
kantina kao hipertrofirani Gej Bar (prema kriti~aru Robin Vudu),
potpuno goli dlakavi xinovski primat ûbaka, konstantna desa -
dovska zlostavqawa glavnih junakiwa, bacawe zarobqenih mu{ka -
raca u pro`drqivu rupu u pesku, neprestano uvla~ewe maweg
svemirskog broda u ve}i, poga|awe zatvorenih o~iju u maleni otvor
stanice, itd... Xar Xar Binks u Epizodi I mesto ex cuse me kaè
276
ex-squeeze me a u Epizodi II u trenutku kada predlaè dodeqivawe
dodatnih ovla{tewa kancelaru obra}a se senatu aluzijom na felaciju
rekav{i im umesto Fel low del e gates Delow fellaguts! Jednom re~ju aluzija
na sex u Star Wars-u (ne samo {to ima nego ih) ima mnogo.
Lukas je sli~no u~inio i u svom prvom filmu THX 1138. Prema
tvrdwama ko-scenariste Volter Mar~a ime glavnog junaka THX (teks)
je aluzija na SEX (seks) a ime wegove partnerke LUH (lau) aluzija na
LOVE, jer su love & sex smrtno zabraweni u autoritarnom sistemu kome
se wih dvoje svojom romansom odupiru. Ni u Star Wars filmovima kao
ni u uobi~ajenoj holivudskoj A-produkciji (Xejms Bond od 1962. na
ovamo ni jednoj od svoje 44 dosada{we partnerke nije pomenuo kondom)
junaci ne odaju ikakvo poznavawe kontraceptivnih sredstava. Anakin
i Amidala iako kriju svoju vezu od ~itave galaksije ne nalaze za
shodno da se za{tite od neèqene trudno}e koja }e ih o~igledno
otkriti pre no bilo {ta drugo. Potpuno odsustvo kontrole glavnog
junaka kada su seks i emocije prema suprotnom polu u pitawu ~esti su u
nau~nofantasti~nom ànru: ~ak i hiper logi~ni Mr. Spok iz "Star
Trek" TV serijala biva potpuno nemo}an da kontro li{e svoje
postupke i pretvara se u krvoèdnu zver kada mu do|e vreme parewa, u
epizodi "Vreme ludila" iz 1967.
@enski likovi kod Lukasa su naj~e{}e too-hot-to-han dle od LUH
koja odlu~uje da prestane sa uzimawem libidinalnih sedativa i stupi
u zabraweni seksualni odnos sa THX-om, preko devojaka koje
preuzimaju potpunu inicijativu u odnosima s mladi}ima i kontrolu
nad wihovim ìvotnim planovima u "Ameri~kim grafitima", do
neustra{ivih zvezdanih ratnica plave krvi. Svi glavni ènski
likovi: Leja, Padme, Beru, sporedni: Korde, Dorme, Xamila, Opera -
torka jonskog topa, Oola, Mon Motma, Kami, dve devojke u Mos Ajsli
kantini i sve ène koje se pojavquju u iole kakvom bitnom kontekstu u
Star Wars-u su brinete! Crna kosa junakiwa u Lukasovoj zvezdanoj sagi
javqa se kao lakanovski Objet Pe tit-a-
3)
- feti{ objekat koji uzrokuje
èqu. No istovremeno ~isto stereotipno gledano crnke pruàju
mawu opasnost od toga da ova èqa za wima bude zaista i usli{ena jer
junakove èqe prema wima naj~e{}e nisu istovremeno i poèqne tj.
dru{tveno prihvatqive jer su naj~e{}e incestuozne (Luk/Leja) ili
bazirane na Edipalnoj fascinaciji (Ani/Amidala). Ergo Mer lin
Monro i Debi Hari ne bi mogle ni da privire u Xorxovu Galaksiju
sem mo`da u razuzdani bar sa po~etka Epizode II u kojem u tre}em
planu moète primetiti par plavu{a kako posetiocima nude svoje
usluge. Lukas o~igledno, poput Al fred Hi~koka, plavu{e povezuje sa
stereotipom izrazite ènske seksualnosti (od Marlene Ditrih do
Madone) te se stoga trudi da ih izbegne jer su, za razliku od
Hi~kokovih, wegovi junaci isuvi{e zauzeti spa{avawem sudbine
277
TEORIJA I KRITIKA
kosmosa da bi gubili vreme na seks. Jedini koji u tom smislu pravi
izuzetak je Anakin (u prvoj trilogiji) za {ta biva surovo ka`wen
padom na Tamnu Stranu. U drugoj trilogiji taj izuzetak pravi Han
Solo i wegova qubav prema princezi Leji preobra}uje ga sa tamne
strane na svetlu (od kriminalca do borca za slobodu).
U oba slu~aja ènama je poverena odlu~uju}a uloga u eti~koj
disoluciji postupaka glavnih junaka. Lukas u Star Wars-u izbegava
ènske likove {to vi{e moè ali onim nekoliko koliko ih u filmu
ima poverena je magi~na sila da pretvaraju dobre momke u lo{e, lo{e
u dobre, prin~eve u àbe i obratno... [teta {to ih u galaksiji nema
vi{e... Mo`da bi onda svi vodili qubav a ne rat... Al' onda to ne bi
nikako bio RAT ZVEZDA.
Simptomati~ne za Lukasov opus su i ne`ne godine wegovih
glavnih junakiwa. Princeza Leja (Keri Fi{er) na po~etku origi -
nalne trilogije ima devetnaest godina - isto koliko i wena majka
Amidala (Natali Portman) na kraju prikvel trilogije kada umire na
poro|aju. Iako je 21. godina zvani~na granica punoletstva u Lukasovoj
domovini Xorxove junakiwe nikako da je dosegnu. Amidala umire pre
toga a novoro|ena Elora Danon iz "Viloua" ima dobro da se na~eka
dotle. Glavni razlog sva|e i razlaza izme|u In di ana Xonsa i wego -
vog biv{eg profesora Abnera Rejvenvuda u "Otima~ima izgubqenog
kov~ega" je to {to je Indi obqubio wegovu maloletnu }erku Merion.
U "Ameri~kim grafitima" John Milner ima nepla nirani dejt sa
dvanaestogodi{wom devoj~icom koja se zaqubquje u wega i koje uspe
da se otarasi tek kad joj pripreti silovawem. Ovako u~estalo
ponavqawe motiva maloletnica u Lukasovom stvarala{tvu svakako
ukazuje na wegov afinitet prema pubertetlijkama ali isto tako i na
anksiozni odklon od zrele ènske seksualnosti.
Ne samo {to mlade devojke dominiraju Lukasovim opusom ve} su
one u wemu redovno i zlostavqane. U "Epizodi I" sa Palpatinove leve
strane tokom wegove konverzacije sa ~etrnaestotogodi{wom
Amidalom moèmo jasno uo~iti obezglavqeni akt devoj~ice u
pubertetu. Leja u svakom filmu biva zarobqena i mu~ena: u "Epizodi
IV" od strane sopstvenog oca Darta Vejdera, u "Epizodi V" tako|e je
zarobqavaju imperijalni juri{nici u roze haqini nakon ~ega ne
vidimo {ta joj konkretno rade ali nakon te scene vi{e nije u sukwi
nego u pantalonama... U "Epizodi VI" Leja je zarobqena i zlostavqana
od Xabe Hata kome postaje konkubina. Pred kraj filma uz to jo{ biva
i blasterom rawena u ruku... Motiv zarobqavawa glavne junakiwe
nezaobilazan je i u drugim Lukasovim filmovima: svim delovima In -
di ana Xonsa, "THX-u" i "Vilou". Sli~no se ponavqa i u prikvelima s
Padme Amidalom: u Epizodi I zarobqavaju je ~elnici Trgova~ke
Federacije, u Epizodi II zarobqavaju je Grof Duku i \ango Fet i
278
bacaju u arenu gde joj mutirana ma~ka kanxom razdere le|a, dok je u
Epizodi III gotovo fatalno pridavi sopstveni mu`... Lukas je
prili~no sadisti~an prema svojim junakiwama: Padmina dvojnica
Korde gine u atentatu, Zam Vesel, èna lovac na ucene biva
obogaqena pa ubijena otrovnom strelicom, zelenoputa xedajka Aajla
biva ubijena s le|a od svojih Klontrupera, [mi Skajvoker je od
pustiwskih qudi zlostavqana do smrti, Amidala umire na poro|aju,
igra~ica Oola biva ba~ena u jamu i pro`drana od strane Rankor
~udovi{ta, ujnu Beru ubiju i spale juri{nici... Lukasova teza da u
svemiru niko ne nosi dowi ve{ rezultirala je podizawem grudi Keri
Fi{er lepqivom trakom mesto brushaltera. Za Lukasov feti{izi -
raju}e/nipoda{tavaju}i odnos prema ènskoj seksualnosti simpto -
mati~an je i posledwi kadar Epizode IV koji se suàva u krug koji
nestaje izme|u Leiinih nogu...U Star Wars-ima kao i u Lukasovom
privatnom ìvotu ima proporcionalno stra{no malo èna a one koje
se i pojave obi~no gadno nastradaju. Sve se to ~ini kao Lukasova
osveta u imaginarnom svetu za negativna iskustava sa Mar{om
Grifin i Lindom Ronstad
4)
. U odnosima sa lep{im polom Lukas
o~igledno svaki put pri brawu ruà ostaje vi{e izboden nego o~aran
wihovim mirisom. Otuda Xorxova univerzalizacija povezivawa èna
sa emocijom straha kod mu{karaca. Prvo junakov strah da se ènskoj
osobi pri|e (Luk) i da je osvoji a potom strah da je zanavek ne izgubi
(Anakin). Kako re~e Ber nard de Morle "Jedino {to ostane od ruè
kada uvene je weno ime" a jedino {to ostaje Anakinu/Vejderu nakon
Amidaline smrti je tako|e weno ime - a Ami(g)dalino ime je sam
strah
5)
. U tom diskursu se ~ini da nije ni malo slu~ajno prva
inkarnacija Imperatora u "Imperija uzvra}a udarac" (1980) bila
starica u crnoj kukuqici s upalim o~ima {impanze (!) Lukasov strah
od ènske dvoli~nosti eskalira u liku Zam Vesel iz Epizode II koja
ima ~as lice devojke ~as gadnog gu{tera, ali ostaje utisak da je to samo
posledica preterane feti{izacije jer ne treba zaboraviti - pokre -
ta~i radwe u obe trilogije su Princeza i Kraqica {to nas vra}a na
Rob ert Grejvsovu (1895-1985) teoriju da svi mitovi svojim mu{kim
protagonistima u prvom planu samo prikrivaju zajedni~ki matrijar -
halni koncept
6)
. No iako se u mnogo ~emu trudi da emancipovawem
svojih junakiwa u politi~koj i fizi~koj borbi odstupi od stereotipa
prikazivawa èna kao ne-mu{karaca (koji je uo~ila Lora Malvi)
ène kod wega i daqe ostaju pretwa negaciji mu{kosti - Padme je
uzrok Anakinovog pada kao EVA. @enska opasnost kod wega biva
neutralisana na isti na~in kao i u Hi~kokovim filmovima ène na
kraju ili bivaju ubijene - kao Padme i Marion Krejn (Xenet Li) u
"Psihu" ili udate kao Leja i Marni (Tipi Hedren) u "Marni". Svoj
strah od preteranog pribliàvawa ènama Lukas je najboqe prikazao
279
TEORIJA I KRITIKA
u sceni sa presom za sme}e u Epizodi IV: Luk (na dnu bunara poput
junaka "Stalkera") poèli da se pribliì Leji. Suprotni zidovi na
kojima se wih dvoje nalaze u to krenu da se pribliàvaju prete}i da ih
u procesu me|usobnog pribliàvawa zdrobe. Luk odustaje od svoje
èqe zovu}i u pomo} 3PO-a i R2-a (simboli~ke supstitute za oca i
majku) da interveni{u.
Mnogi eminentni kriti~ari poput Robina Vuda i Pau line Kil
redovno zanemaruju va`nost uloge princeze Leje u sagi smatraju}i je
tradicionalno podre|enom previ|aju}i da i ona iako ènski lik kao
i Luk poseduje natprirodne mo}i. Krajwe nekonvencijalno Princeza
Leja je prvobitno bila zami{qena kao centralni lik originalnih
Star Wars-a i pri~a je trebala da bude fokusirana na wu i weno otkri}e
da je polu-bog a ne na wenog brata Luka. (Kako bi prvobitno
zami{qen feministi~ki Star Wars izgledao moèmo donekle naslu -
titi iz Besonovog "Petog elementa" koji koristi mnoge od Lukasovih
odba~enih ideja koje su kod Xorxa ostale samo u naznakama). Ipak i u
finalnoj verziji Leja je (kao i Lilou) ostala glavni pokreta~ radwe
Luk, Han i ekipa ukqu~uju se u WENU borbu protiv imperije. Lejine
nadnaravne mo}i mogu se jasno uo~iti u svakom delu trilogije: u
Epizode IV - Vejder mu~i Leju halucinogenom sondom za ~itawe misli
u nadi da }e mu otkriti gde se nalazi skrivena pobuweni~ka baza i ona
svemu tome stoi~ki odoleva. U Epizodi V ona jasno ~uje Lukovu
telepatsku poruku. U Epizdi VI ona se za razliku od Luka se}a wihove
na poro|aju preminule majke i otkriva mu da je sve vreme "nekako
znala" da je u bliskoj rodbinskoj vezi s wim i Vejderom {to govori o
wenoj kognitivnoj i pre-kognitivnoj superiornosti nad Lukom. Leju
ne krasi samo mentalna ve} i fizi~ka nadmo} - golim rukama uspeva da
zadavi kraqa podzemqa Xabu Hata. I ne samo to, pedantni Star Wars
fanovi su izra~unali da Leja od svih junaka u serijalu ima najvi{e
preciznih pogodaka iz laserskog pi{toqa.
U sveop{toj infantilizaciji koju "ozbiqni" filmski
kriti~ari prebacuju Star Wars-u ne samo da se ne prime}uju u teksturu
pa`qivo ugra|eni religijski, filosofski, politi~ki i seksualni
stavovi ve} se previ|a da je u Star Wars serijalu (~ak samo u Epizode IV)
verovatno pobijeno najvi{e qudi u dosada{woj istoriji kinemato -
grafije. Negativci u -Star Wars-u naj~e{}e nose oklope kao,
imperijalni juri{nici, te im samrtni gr~ i ropac nikad ne vidimo
niti registrujemo. Oni koji oklop ne nose naj~e{}e bivaju ba~eni sa
visine u bezdan bez naknadnog close-up-a u kome bi smo ih videli
zdrobqene u krvavu ka{u.
O~igledno bukvalno "prolivawe krvi" u Star Wars-u Lukasu se
omaklo samo jednom 1977-me u sceni u kojoj Obi Van odseca ruku
napasniku u kantini. To je jedino mesto gde vidimo odse~enu ruku kako
280
leì u lokvi krvi. U svim slede}im -Star Wars- filmovima iako }e se
svi se}i uzdu` i popreko, ruke i noge }e (za razliku od meta-verizma
"Kil Bila" i "Grada Greha") otpadati bez i jedne kapi krvi. Upravo
zahvaquju}i visokoj stilizaciji nasiqa te{ko je poverovati da u
svakom bajkolikom Star Wars delu zaista pogine vi{e qudi nego u
prose~nom [varcenegerovom filmu, ali mi svesno ne registrujemo
koliko je poginulih sem ako je ubijeni izdahnuo u krupnom planu.
Shodno tome pozitivci umiru u krupnom planu (Kvaj Gon, [mi
Skajvoker, Joda, Anakin...) za razliku od negativaca (Dart Mol,
Palpatin, Boba Fet, juri{nici...). Dejvid Mo rel tvorac lika Xon
Ramboa odavno je s pravom tvrdio da je wegov Rambo mawe nasilan od
prose~nog stanovnika Star Wars galaksije. Na vrhu top liste celulo -
idnih ubica, na~iwene u decembru 2002., upravo zahvaquju}i tuma -
~ewu Lukasovih junaka Han Soloa i In di ana Xonsa, na{ao se Harison
Ford sa 498 ubistava u karijeri dok su za wim na bezbednoj udaqenosti
kaskali ârls Bronson sa 334, Stiven Sigal sa 187, Van Dam sa 175
du{a na du{i itd... Ali ako ste i uspeli precizno da izbrojite koliko
je lo{ih momaka stradalo u endorskoj {umi ili na Xabinom skifu
svakako vam je promaklo da je jednim razornim pucwem sa Zvezde
Smrti u Epizodi IV stradalo min i mum nekoliko milijardi miroqu -
bivih stanovnika planete Alderan, ne ra~unaju}i celokupnu floru i
faunu, po{to je cela planeta razneta na atome. Lukas nam ne prikazuje
armagedon na Alderanu iz perspektive wegovih stanovnika ve} samo
eksploziju planete iz astronomske vizure komandnog mosta Zvezde
Smrti. Pre nego {to Briìt Bardo na ~elu dru{tva za za{titu
ìvotiwa i Van Helsinzi iz helsin{kog odbora stignu da se priberu
Lukas stiè da starozavetno na genocid uzvrati genocidom, ni{ta
mawe stilizovano. Luk Skajvoker iz svog X-Wing Fighter-a diè u
vazduh Zvezdu Smrti - svemirsku stanicu veli~ine omawe planete sa
celokupnim na woj zaposlenim vojnim i civilnim osobqem. U
nuklearnoj katastrofi prema kojoj havarija u êrnobilu izgleda kao
piknik ponovo ne vidimo agoniju nikoga iznutra ve} samo stanicu
kako eksplodira poput pregorele sijalice i potom wene uàrene
ostatke kako svetlucaju kroz svemir poput vatrometa. Da li neko u
tom trenutku pomi{qa da to svetle zapaqena qudska tela? Te{ko. Na
ovih par miliona nastradalih dodajte jo{ isto toliko poginulih sa
druge nezavr{ene Zvezde Smrti koje u ve~na lovi{ta na sli~an na~in
{aqe Lando Kalrizian. Te{ko da }e u skorije vreme iko oboriti ovaj
Star Wars ubija~ki rekord. Kjubrikov Dr. Strejnxlav mu je za sad jedina
konkurencija sa pobijenim celokupnim stanovni{tvom pla nete
Zemqe od strane jaha~a na atomskoj bombi (Slim Pikinsa). Mo`da
nakon podrobnije analize ogromnih koli~ina nasiqa, seksualnih
aluzija i jakog prisustva najrazli~itijih filosofskih, politi~kih i
281
TEORIJA I KRITIKA
religijskih koncepcija posta}e jasnije za{to su Star Wars-i naj -
unosniji filmski serijal svih vremena...
Jo{ od vremena kada je napisana Starozavetna Kwiga Postawa
ma~ sa plamte}im se~ivom kojim su iz Edenskog vrta zbog svog
praiskonskog greha isterani Adam i Eva, i koji im je potom branio
ulaz u wega raspaquje ma{tu generacija simboli{u}i istodobno i
qubavni ~in i kaznu za wega.
7)
Nimalo slu~ajno mladi Luk Skajvoker
}e u naponu svojeg edipadnog rivalstva napasti svoga oca Dart Vejdera
upravo ma~em s plamte}im se~ivom: svetlosnim ma~em i to istim
onim koji je Vejder razmahivao kada je bio u wegovim godinama i
identi~nim problemima. Ma~ kao i prob lem neumitnog suo~avawa sa
ocem (a pritom i samim sobom) ostavqa mu u amenet Obi Van uz re~i:
"Tvoj otac je èleo da dobije{ ovo kad dovoqno odraste{." "Svetlosni
ma~ u vreme kad smo po~iwali da snimamo serijal nije bio funkcio -
nalno oru`je ve} vi{e simbol" isti~e Xorx Lukas. Simbol vite{kog
na~ina opho|ewa poput Princ Valiantovog "Raspevanog Ma~a".
Poput Valiantovog zvu~nog ma~a i svetlosni ma~ je za sobom is -
pu{tao karakteristi~an zvuk kad god bi se aktivirao ili su~elio sa
nekom preprekom. Referiraju}i laserskim ma~em kao oru`jem na
vite{ki kodeks okruglog stola i samurajski bu{ido u kome se svaka
umetnost i ume{nost ne smatra pitawem tehnike ve} plodom duhovnog
uvida i obuke Lukas ovim elegantnim oru`jem u svoj serijal elegantno
uvodi i lakanovski ozna~iteq falusne mo}i koju reprezentuje
kosmi~ka Sila.
Sa svetlosnim ma~evima junaci se upu{taju u komparativne
fali~ke okr{aje naj~e{}e kastriraju}i jedan drugog odsecawem
udova. Oru`je kao ozna~iteq falusne mo}i moèmo lako identi -
fikovati i u drugim popularnim filmskim serijalima kao {to je
Volter PiPiKej u filmovima o Xejmsu Bondu (naro~ito u
stilizovanim uvodnim {picama) i ~arobni {tapi} kod Hari Potera
(najo~iglednije u sceni sa po~etka tre}eg nastavka u kojoj se on
kri{om igra sa wim ispod ~ar{ava), ali Lukasov svetlosni ma~
(lightsaber) je u ovoj kategoriji daleko najeksplicitniji. Poput penisa
ni svetlosni ma~evi nisu stalno na gotovs ve} to postaju tek kad se
pritisnu na pravo mesto - kontrolno dugme (G ta~ka) dok sam wihov
{i{te}i zvuk pri paqewu podse}a na ùbor pri mokrewu. Sli~noj
metafori pribegao je znatno kasnije i Bigas Luna u svom filmu
"[unka, {unka" u kojem se dvojica protivnika bore udaraju}i se
komadinama su{ene {unke. Mel Bruks u svojoj Star Wars parodiji
Spaceballs prikazuje svoje junake kako upore|uju duìne svojih (nad
preponama aktiviranih) laserskih se~iva uz komentar: I see your
Shwartz is as big as mine. dok se u komediji Blejk Edvardsa Skin Deep
oponenti u oma`noj Star Wars sceni ma~uju naduvanim plavim i
282
qubi~astim fluoroscentnim kondomom. Izgleda da je transpa -
rentnost svetlosnog ma~a kao falusnog ozna~iteqima mnogima bila
jasna od samoga po~etka. Kako Star Wars nastavci odmi~u i Luk
Skajvoker duhovno i borbeno (u ovom kontekstu seksualno) sazreva
svet losni ma~ sve mawe ostaje simbol a sve vi{e postaje pravo ubojito
oru`je kojim se ~ak odbijaju i zraci iz laserskih pi{toqa. Tipi~no
za ma~evawe na filmu a daleko od same realne ve{tine ma~evawa
(koja podrazumeva {to precizniji pogodak uz {to mawe zamahivawa
unaokolo) svetlosnim ma~evima se neuporedivo vi{e zamahuje i
razmahuje iznad svoje i protivni~ke glave u egzibicionisti~kom
"vidi {ta ja imam" stilu nego {to bi to bilo dovoqno za realnu
demonstraciju ove drevne ve{tine. Ve}ina pokreta koji su pri
borbama ma~evima demonstrirani u filmu preuzeta je ne iz klasi~nog
ma~evawa ve} iz kendoa, dok sam naziv lightsaber najverovatnije poti~e
iz japanskog filma Light ning Swords Of Death Kewi Misumia iz 1974.
Oslawaju}i se na hi~kokovsko pojmawe filma kao ìvota iz kog
su izba~eni svi dosadni momenti Lukas ne retko u izbacivawu
nezanimqivih momenata i pretera te gledaoci bez neophodnih
trenutaka predaha na kraju bivaju zamoreni neprekidnim akcionim
scenama koje se besomu~no prepli}u postaju}i same sebi svrha
(jurwave Obia i Ania s po~etaka Epizode II i III) (Pod-rejsing trka u
"Epizodi I" i jurwava s Bajker Skautima u Epizodi VI) gde tell ing
prerasta u show ing... Svaki od {est Star Wars filmova sadrì
hipomani~nu posledwu {estu rolnu - odnosno posledwih dvadeset
minuta filma furioznog tempa u kojoj se doga|a glavni preokret i
rasplet...U {estoj rolni su sadràna sva tri napada na zvezdanu
stanicu u Epizodama I, IV i VI u kojima Ani, Luk i Lando uni{tavaju
stanicu pred kraj filma. U {estoj rolni moèmo na}i i {est
kqu~nih dvoboja svetlosnim ma~evima slede}ih sli~nosti:
U svakom od Star Wars filmova (sem Phan tom Men ace) neko nekome
odse~e ruku: u Epizodi II Obi-Van Zam Veselu, Grof Duku Anakinu, u
Epizodi III Anakin obe ruke Grof Dukuu i jednu Mejs Vinduu, Obi Van
Anakinu, u Ep i sode IV Obi-Van napada~u u kantini, u Epizodi V Luk
sne`nom ~udovi{tu i Dart Vejder Luku, u Epizodi VI Luk Vejderu.
Tipi~an kastracioni motiv... No kako i Anakin i Luk po odsecawu
ruku dobijaju po novu bioni~ku u wihovom slu~aju se ovo moè
tretirati vi{e kao prvo vatreno kr{tewe - obrezivawe nego ~ista
kastracija.
U Epizodi IV Han Solo preti C-3PO-u da }e mu ûbaka i{~upati
ruku iz ramena. Pretwa kastracijom (i to bukvalnom) odjekuje i kroz
druge filmove u Lukasovoj produkciji. Sul tan od Madagaskara preti
Indiani Xonsu da }e ga kastrirati u "Hramu Sudbine" a Sor{a
kastracijom preti Medmartiganu u "Vilou-u".
283
TEORIJA I KRITIKA
Drugi vid kastracije (samsonovski) odsecawe kose poti~e od
Lukasove traume iz detiwstva kad ga je otac Xorx Se nior svakog leta
{i{ao na }elavo u strahu od va{ki. Da bi ovo abreagovao Lukas je
celokupnu gluma~ku ekipu svog prvog dugometra`nog filma -THX
1138- o{i{ao na }elavo da bi {to plasti~nije predstavio stanovnike
u represivnom sistemu... Odjeci ovoga mogu se osetiti i u Star Wars-u:
}elav je Vejder ispod maske, Joda, Mejs Vindu, Palpatinova
poverenica u senatu Slaj Mure i Landov pomo}nik Lobot (kome je uz
to izvr{ena i lobotomija i mesto mozga ugra|en kompjuter!) Svaki
Xedaj pa i Anakin po po~etku treninga biva uredno kratko pod{i{an
i od kose sme da pu{ta samo malu kikicu koja mu po kraju obuke opet
biva odse~ena (ritualno obrezivawe?) i tek nakon toga moè pu{tati
kosu u duìni u kojoj mu je voqa (Ani, Obi, Kvaj-Gon).
Kako je kod Lukasa sve naj~e{}e crno-belo scene smrti ([mi
Skajvoker) i sahrane (Kvaj-Gon Xina, Padme Amidale i Darta
Vejdera) de{avaju se no}u.
U svakom filmu tako|e imamo no}nu scenu pri po~etku: begstvo
R2-a od ku}e, Luk i Han na ledu daleko od Leje van baze, Leja postaje
Xabina konkubina, Dart Mol traì kraqicu, zmije napadaju Padme,
Ani ima no}nu moru da Padme umire, (sve u kontekstu traumati~nosti
primalne scene koja se odvija no}u). Pod okriqem mraka majka je iz
de~je perspektive uvek u opasnosti a naro~ito dok otac oteàno di{e
(kao Dart Vejder).
Borba junaka sa monstrumom jedan je od nezaobilaznih motiva
koji proìma sve legende sveta od Gilgame{ove i Beovulfove borbe
sa ~udovi{tima, preko Tezeja koji pobe|uje minotaura, Odiseja koji
oslepquje Kiklopa, Edipa koji nadmudruje Sfingu, do Zigfrida i
Svetog \or|a koji ubijaju zmajeve. Ovaj mitski obra~un s ~udovi{tem
po Karl Gustav Jungu (1875-1961) ozna~ava junakovu borbu sa wegovim
nesvesnim. Kao takav ovaj motiv se provla~i i kroz Star Wars epizode.
U Epizodi II Obi, Padme i Anakin bivaju ba~eni divqim zverima u
Geonozijskom koloseumu. Svaka zver predstavqa negativni aspekt
li~nosti jednog od wih: Obi - xinovska bogomoqka, Padme - mutirana
ma~ketina, Ani - kombinacija nosoroga i triceratopsa. Obi Van us -
peva da pobedi svoju ubiv{i je svetlosnim ma~em. Anakin ne. Mesto da
je zaustavi i usmrti on je jo{ i uzja{e u nameri da wome ubije Padminu
zver. Nakon toga zver mu se otima kontroli i nastavqa da divqa kroz
arenu. Ovo je odli~na metafora koja nam prikazuje Obiev i Anakinov
odnos prema wihovim ìvotiwskim porivima. Luk tako|e uspe{no
izlazi na kraj sa svojom zveri (Rankorom u podrumu Xabine pal ate) u
Epizodi VI.
Zanimqivo je da u originalnoj trilogiji Luk ni{ta ne postiè
sam ve} tek uz pomo} drugih u odlu~uju}em trenutku. U Epizodi IV u
284
zadwi tren mu u odlu~uju}u pomo} priti~u Han i ûbaka, u Epizodi V
Lando i Leja, u Epizodi VI sam Dart Vejder. Lukova funkcija je tek da
stavi prvi nogu u vrata i ruku u vatru a jezi~ak na vagi prevaquju
drugi povedeni za wegovim pravednim primerom i dobrim namerama.
Sli~an koncept ponovqen je donekle sa Obi-Vanom u pri -
kvelima. Iako je on mozak operacije Anakin ga u kriznim momentima
triput spasava od sigurne smrti (dvaput u Epizodi II i jednom na
po~etku Epizode III nakon ~ega se slaù da mu je ovo bilo deveti put
kako mu Ani spa{ava glavu).
Iz ovog moèmo zakqu~iti da Star Wars-i ne glorifikuju
individualni heroizam ve} grupni doprinos. Individualizam ostaje
odlika negativaca u Star Wars-u: Sitovi imaju samo po jednog u~enika i
na kraju on ubija svog gospodara da bi zauzeo wegovo mesto (Dart
Sidius, Dart Plegusa, Dart Vejder Dart Sidiusa).
...
4. FILOSOFSKI ASPEKT
Iako u Americi filosofija ima toliko lo{ pop-kulturni
tretman da se naziv prvog filma o Hari Poteru "Phi los o pher's Stone"
morao za wihovo trìste preimenovati u "-Sor cerer's Stone-", u "Star
Wars - New Hope" ~ak i jedna od prvih re~enica koju razmene C-3PO i
R2-D2 direktno referira na filosofe: -Don't call me a mind less phi los o -
pher you over weight glob of grease!- U Epizodi II mi{qewe se ~ak i
direktno povezuje sa kori{}ewem Sile gde Obi Van kaè Anakinu:
-Use The Force. Think!-
Kao {to je u svom prvom filmu "THX-1138" Lukas odao po{tu
trojici filosofa koje je najvi{e cenio: Sartru kroz lik SRT-a,
Platonu kroz lik PTO-a i Ni~eu NCH-a.
8)
elemente wihovih u~ewa
lako moèmo uo~iti i u Star Wars serijalu: Ni~eov voluntarizam (koji
krasi borce i Svetle i Tamne Strane) i slepu voqu za mo} (koja vodi
na Tamnu Stranu), Platonovu dràvu
9)
(idealan na~in ustrojstva Sta -
re Republike) i svet ideja (duhovi Xedaja), kao i Sartrovu tezu da je
~ovek ono {to od sebe ~ini, ukupnost svojih delovawa do posledweg
trenutka svoga ìvota u kome postoji mogu}nost za heroja da prestane
biti heroj i kukavicu da vi{e ne bude kukavica (i jedno i drugo doga|a
se Anakinu kad prelazi na Tamnu i vra}a se na Svetlu Stranu). Obi
Van citira Fransisa Bekona kad kaè Luku da ne veruje o~ima jer one
varaju, Kvaj-Gon citira [openhauerov "Svet kao voqa i predstava"
10)
tvrde}i Anakinu da wegov fokus determini{e wegovu realnost,
Palpatin odaje podrobno poznavawe Makjavelijevog "Vladara"
11)
: All
who gain power are afraid to loose it., dok Joda ìvi u malenoj pe}ini u
285
TEORIJA I KRITIKA
mo~vari jedva tolikoj da on moè da se uvu~e u wu - poput Diogena iz
Sinope
12)
u buretu.
Dobro i Zlo, Svetlost i Tama to je taj ve~iti dualizam koji
pokre}e svet i neizbeàn motiv koji prati ~itavo ~ove~anstvo.
Svetla i Tamna Strana postoji u svakoj kulturi i umetnosti i u
svakom ~oveku. Na ovim Jin-Jang principima nastala je i sf saga
"Ratovi Zvezda". Ako Star Wars epizode odgledamo ne redom koji su
snimqene ve} po wihovoj unutarwoj hronologiji od I ka VI uvide}emo
da ~itava pri~a o Anakinovom padu po~iwe proro~anstvom o onome ko
}e vratiti balans Sili. Kvaj Gon Xin veruje da je upravo mali Anakin
Odabrani "Cho sen One" koji }e taj balans povratiti i koristi sva
sredstva da primora xedajski savet da ga treniraju za viteza.
O~igledno Sila je u vreme "Epizode I" van ravnoteè, Xedaji koji (S
Svetlom Stranom Sile - kao vladaju}om ideologijom) odràvaju red u
Staroj Republici veruju da su jo{ pre 1000 godina potpuno istrebili
perjanike Tamne Strane - Sitove ali ose}aju da ne{to nije u redu
budu}i da je wihova mo} kori{tewa Sile u zadwe vreme umawena. Dva
preìvela Sita Dart Plagus i Dart Sidious kuju plan protiv Xedaja
i wihova mo} je u usponu. To je stoga {to Xedaji svoju snagu demo -
kratski raspodequju na sve svoje adepte dok wihovi Sit oponenti
ubijaju sve sli~ne sebi dok ne ostane samo jedan - jedan u~iteq i jedan
u~enik (koji }e ga naslediti). U Sit diskursu u~enik nasle|uje
u~iteqa u trenutku kada ga ubije. Sidius tako ubija Plegusa u snu i
preuzima wegove mo}i. Potom angaùje novog u~enika Dart Mola ali
on gine u sukobu sa Xedajem Obi Vanom. Novog u~enika Sidious
angaùje upravo iz reda Xedaja zavrbovav{i Grofa Dukua da postane
Dart Tiranus. Anakin koji pod vo|stvom Obi Vana u to vreme stasava
u najmo}nijeg Xedaja privla~i Dart Sidiousovu pa`wu i on `rtvuje
vreme{nog Tiranusa zarad svog novog u~enika Anakina koga }e
preobratiti u Sit Lorda Dart Vejdera. Vejder }e po wegovom
nare|ewu pobiti sve Xedaje osim dvojice koji }e pokoq izbe}i no
tako }e istovremeno oja~ati xedajsku mo} u kori{}ewu Sile koja }e
se sad (vice versa) zadràti samo na dva adepta koja se kriju u tajnosti
(Obi i Joda) dok }e mo} Sitova biti razvodwena postav{i vladaju}a
ideologija novoosnovane Imperije u kojoj }e se Dart Sidius pro -
glasiti za Imperatora. Obi Van i Joda pred smrt treniraju za Xedaja
Anakinovog sina Luka u~e}i ga da se koristi Svetlom Stranom.
Nakon wihove smrti Svetla Strana je ja~a nego ikad jer je poseduje
samo jedan prosve}enik - Luk. Luk kre}e u odlu~uju}u borbu protiv
Sitova u nastojawu da preobrati svog oca Dart Vejdera ponovno na
Svetlu Stranu. To mu i uspeva: Vejder ubija Sidiusa a potom umire od
pritom zadobijenih povreda - vrativ{i balans Sile u korist Svetle
Strane kao {to je i prorokovano. Luk tako na kraju (misli se na kraj
286
pri~e prikazane u filmu a ne i na wen nastavak u potowim
novelizacijama) ostaje jedini prosve}enik Sile u Galaksiji. I
Svetla i Tamna Strana na kraju nalaze svoj balans u wemu samom
budu}i da za razliku od wegovog oca ume pravilno da kanali{e svoje
emocije i ìvotiwske porive. Eros i Tanatos u ovoj pri~i kao Jin i
Jang pronalaze u wemu svoju ravnoteù u balansu wegovog Ida i Ega.
Id i Ego se u Star Wars-u ne pojavquju samo kao tasovi na vazi Lukovog
jastva ve} i metafori~no u likovima robota R2-D2 i C-3PO za koje je
Lukas vi{e puta izjavio da ih ne treba posmatrati kao dva zasebna
lika ve} jedan koji se sastoji iz dve (Id/Ego) kompatibilne celine.
Na kraju Epizode III Bail Organa poverava droide na ~uvawe
kapetanu Antiliusu i nare|uje mu da 3PO-u izbri{e memoriju. Tako
originalna trilogija predstavqa ono ~ega se 3PO se}a a prikvel ono
{to je zaboravio (potisnuo). Ne treba zaboraviti da je 3PO ustvari
Vejderovo "tre}e dete" po{to ga je on konstruisao. C-3PO ~esto ima
uzre~icu: "Thank The Maker" ~ak i nakon brisawa pam}ewa. R2-D2-ova
memorija ostaje netaknuta tako da on ostaje jedini koji bi mogao
ispri~ati celu pri~u. Naravno niko ga ne bi mogao razumeti bez
3PO-vog prevoda. 3PO i R2 kao tatin-ro bot i mamin-ro bot pred -
stavqaju nadopuwuju}i jin-jang princip i u fizi~kom obliku... U
vreme postojawa samo originalne trilogije 3PO i R2 zahvaquju}i
svojoj robotskoj aseksualnosti tuma~ene od kriti~ara kao biseksu -
alnosti naj~e{}e su progla{avani za mehanizovani gej par. Me|utim
u kontekstu ~itave heksalogije i odnosa wihovih prvobitnih vlas -
nika Anakina i Padme oni predstavqaju jedini funkcionalno zdravi
aspekt wihovog odnosa koji nadìvqava wihovu vezu i kroz me|usobnu
robotsku brigu se prenosi na wihovu decu Luka i Leju. 3PO-a zato ne
bi trebalo ~itati kao feminizovanog mu{karca ve} kao Anakinovu
ANIMU (wegov ideal ène - sve fine i zlatne poput 3PO-a) a R2-D2
kao Amidalin ANIMUS (wen ideal preduzimqivog mu{karca ne
preterano atraktivne spoqa{wosti ali uvek stabilnog i pouzdanog -
R2-D2-ov eksplicitno falusoidni oblik to samo potkrepquje).
Ve{ta~ka (robotska) inteligencija kao jedan od osnovnih
obele`ja nau~nofantasti~nog ànra pomno je pro{ivena i kroz
Lukasov serijal. Ve{ta~ka Marija u Fritc Langovom "Metropolisu"
(1926), HAL 9000 u "Odiseji" (1968), Pobuna ma{ina u "Vestvrldu"
(1973), roboti kao atraktivni seksualni objekti u "Stepfordske
ène" (1974) supermo}ni kompjuter MOTHER u edipalnoj simbiozi sa
androidom u "Alienu" (1979) Androidi i Androidice nerazlu~ivi od
obi~nih qudi koji sawaju jednoroge i elektri~ne ovce u "Blejd
Raneru" (1982), op{ti rat izme|u qudi i ma{ina u "Terminatoru"
(1984) i "Matriksu" (1999)... Lukas koketiraju}i sa svim ovim raz -
vojnim elementima robotske evolucije (zamewuju}i Karel âpekov
287
TEORIJA I KRITIKA
termin "ro bot"
13)
svojim "droid") daje u Star Wars-u najvi{e mesta svojoj
pop-verziji, {irokim narodnim masama i do dan danas potpuno nejasne
(i zbog rekordnih 88 minuta bez ikakvog zvuka il dijaloga u wemu -
dosadne), Kjubrikove "Odiseje u svemiru 2001". Kao {to Kjubrik
izvr}e Ni~eovu trijadu
14)
majmun - ~ovek - nat~ovek (kompjuter) u
korist primata tako i kod Lukasa ~upavci iz {ume trijumfuju nad
otu|enom tehnologijom. Mel Bruks je to isto tako shvatio - C-3PO-ov
lik u wegovoj parodiji "Spaceballs" (1987.) predstavqen je ènskim
robotom Dot Matriks. Na po~etku "Epizode I" (1999) susre}emo se sa
TC-14 droidom identi~nog izgleda 3PO-vom ali sa ènskim glasom.
Mo`da upravo zbog toga {to su istorijski ène najvi{e radile -
operativno ku}ne poslove ènski roboti imaju najduù filmsku
tradiciju: "Me trop o lis", "Stepford Wifes", "What Are Lit tle Girls Made Of",
"Alien", "Bladerunner", "2010", "Ter mi na tor 3"...
Wookie predvode}i -E-wook-ies-e tj. male Wookije - Ewokse- po -
be|uju nad klonovima i ma{inama bazirani imperijalni pan-teh -
ni~ki teror. Qudsko-majmunska priroda Lukasu je pozitivnija od
qudsko-kompjuterske... Kod Lukasa majmuni na kraju pobe|uju
HAL-ove dok se kod Kjubrika HAL na kraju promajmuni{e pevaju}i
tu`no ditiramb "Dazy"... Lukas supstitui{e wihove denotativne
biolo{ke odlike u jedno konotativno svojstvo: Kao {to je i kod
Kjubrika majmun Gleda-Mesec (Moon-Watcher) pozitivniji od ~oveka
koji uz pomo} tehnike (koske-kompjutera) kojom ovladava a potom ona
ovladava wime Na-Mesec-Stiè tako se majmunoliki ûbaka otkriva
kao najemotivniji lik u Star Wars serijalu koji se (iako ga prati
reputacija opasne divqe zveri) stalno grli sa svima i pla~e na glas
kad god je tuàn kao velika beba. Klonovi se pojavquju u -Star Wars-u
kao zamena za nepouzdane droide. U Lukasovom svetu klonovi su boqi
od robota, qudi su boqi od klonova, a Vuki-majmuni su boqi
(iskreniji spontaniji) od qudi. Nimalo slu~ajno beè}i iz
represivnog robotskog sistema THX pred izlazom susre}e upravo
majmune. Ma{ine kod Lukasa uvek zakaù kao {to R2-D2 zakaè u
odsudnim trenutcima epizoda IV i VI. Kao {to kod Kjubrika na kraju
"2001." ~ovek s {rafcigerom triumfuje nad svemo}nim kompjuterom
zvanim HAL (akronim od IBM sa svakim pretrhodnim slovom abecede)
i u Kiborg-slu~aju Darta Vejdera qudsko trijumfuje nad robotskim
mehani~kim implantima kao i dobro nad zlim. Rusoovsko Tarzanska
deca prirode Vukiji i Ivoksi u sukobu su sa svim mehanizovanim u
galaksiji sem sa Jin-Jang droidima C-3PO i R2-D2. Ivoksi oboàvaju
zlatnog materinskog droida 3PO - matrijarhat, dok se ûbaka Vuki
igra ({aha) sa falusoidnim R2-D2 - odnosno igra se sa svojim
falusom. Falus odnosno R2-D2 pobe|uje ûbaku u igri na {ta ga C-3PO
materinski savetuje da bi ipak bilo pametnije da: -Let the Wookie win.-
288
odnosno da se stavi pod kontrolu celokupne li~nosti mesto da on
kontroli{e celokupnu li~nost. Svi ostali droidi koji nisu
povezani sa roditeqskim principom predmet su podsmeha i
nipodi{tavawa od droida Trgova~ke federacije koji stalno prazno -
glavo ponavqaju: Roger, roger. do onih opasnijih droida ubica. U
"Epizodi II" Deks kaè Obi Vanu : -If droids could think there would be none
of us here...
15)
- I to argumentuje time {to droidi uskra}eni za kqu~an
emotivni aspekt ne znaju "dif fer ence be tween knowl edge and wis dom"
16)
..
Kao da slede fraweva~ko u~ewe: "Odbaci prora~unatu racionalnost
svog razuma i uzdaj se u profetsku mo} svog srca." Lukasovi junaci
naj~e{}e i reaguju krajwe iracionalno i emotivno u nadi da }e tako
najbrè osvojiti svoje prijateqe...Pa i nepijateqe. I u tome za~udo
uspevaju.
...

ZAKQUÂK
Op{te je prihva}eno mesto da se filmski narativ koristi kao
terapijski lekovit osloba|aju}i izraz za stvaraoca
17)
i adepte
wegove onirije. Stiven Spilberg je tako izjavio da mu nije potrebno
da se podvrgava psihoanalizi od strane stru~waka jer on samog sebe
le~i kroz svoje filmove
18)
. Lukasova saga, svojom komercijalnom
prisutno{}u u svim fascetama (post)modernog ìvota, ~ini ovo
delotvorno celuloidno terapeutsko sredstvo svima lako-dostupnim
poput aspirina. Star Wars serijal ne samo {to je svojom efektnom
postmodernom simboli~kom eklektikom promenio granice na{e
vizuelne i emotivne recepcije filmova postav{i novi univerzalni
kli{e za kreaciju i komercijalizaciju sineasti~kih ostvarewa, ve}
je Lukas maestralno destiluju}i najrazli~itije (mitske, stripske i
filmske) arhetipe ponudio novim nara{tajima novi simboli~ki
model za lak{e podno{ewe mukotrpnog procesa odrastawa koji
podrazumeva neizbeàn generacijski sukob ali i mogu}nost wegovog
konstruktivnog re{avawa kroz dijalekti~ko prevladavawe nega -
tivnih aspekata i oca i sina. Star Wars-i su postali novi simbol u
lakanovskom simboli~kom poredku pred-egzistiraju}ih struktura u
kojima se deca ra|aju i putem kojih lak{e u~e da se identitet
zadobijen u imaginarnoj (zvezdanoj) fazi kona~no gradi putem simbo -
li~kog poretka carstva (Dartvejderolikog) Oca koji zabrawuje in -
cestu ozni odnos izme|u majke (sestre princeze) i deteta (Luka). Jezik
pripada Ocu - odnosno patrijarhalnom poredku falusa (koga simbo -
li~ki predstavqa ro bot R2-D2) i mu{ko dete razre{ava svoj
edipalni "ubila~ki" konflikt sa ocem upravo identifikuju}i se sa
wegovom falusnom mo}i (The Force) ogledaju}i se u wemu i istodobno
289
TEORIJA I KRITIKA
ogledaju}i se sa sa wim. On to moè u~initi jer poseduje lakanovski
ozna~iteq - pe nis (Your fa thers lightsaber) koji u carstvu ozna~enog
predstavqa falusno-seksualnu mo} (The Force will be with you. Al ways...)
Ovaj filmski serijal kao semiolo{ko poqe
19)
isporu~uje
kolektivnu shemu poèqnog pona{awa
20)
u skladu sa vladaju}im
multi kulturnim, multi istorijskim i multi jezi~kim obrascima,
kombinuju}i, kroz najraznorodnije medijske manifestacije, staro i
novo, (majmune i svemir, ma~eve i atomsku bombu, rimsko carstvo i
partizanske eskadrile), cinizam i patetiku. Star Wars-i su u pogledu
na~ina na koji pri~aju pri~u i u pogledu pri~e koju pri~aju
istovremeno i postmoderni i romanti~ni. Postmoderni po eklek -
ti~nom oma`no kola`nom pristupu a romanti~ni jer su "pripo -
veda~ko delo u kome se zbiva ne{to nestvarno ili se opisuju pejsaì s
melanholi~nim ugo|ajem."
21)
Po Fukou romantizam bi upravo i tre -
bao biti protivotrov za ravnodu{nost postmodernizma. Xorx Lukas
kroz ovaj fukoovski lekoviti koktel i svoju "fast food coca-cola light
story" diskretno servira i vitalan hranqivi sastojak. Mo`da se
upravo zbog ovog vitalnog sastojka naizgled krhka Star Wars kons -
trukcija odràla toliko dugo i na svojim le|ima iznela generacije.
Ako u skladu sa teorijom Beatris Kobou
22)
filmove smatramo
komunikativnim namerama wihovih stvaralaca da svoje vi|ewe sveta
prenesu {to ve}em broju qudi moèmo sa sigurno{}u konstatovati da
je Lukas u sprovo|ewu svoje komunikativne namere u delo bio naj -
uspe{niji u dosada{woj filmskoj istoriji. Jedina dva filma koje ga
preti~u wegov na top listama
23)
sveop{te gledanosti (kao vrhunskog
kriterijuma komunikatibilnosti) "Prohujalo s vihorom" i "Titanik"
samo su jedno~inke koje se nisu protegle u uspe{ne serijale. Za
razliku od one-off uspeha Viktora Fleminga i Xejmsa Kamerona Xorx
Lukas je uspe{nost svoje Star Wars komunikativne namere u posledwih
30 godina potvrdio ~ak 6 puta uzastopno.
Filmovi kao posebna vrsta instrumentalnih radwi u svetu nisu
ni pribli`no arbitrarno konvencionalni znakovi na na~in na koji
su to obi~ne re~enice u svakodnevnom jeziku ve} su mnogo ekspli -
citniji i ekspresivniji poput nare|ewa. Nare|ewa koje glasi:
-Pogledajte svet na ovaj na~in.- Ovo nare|ewe moè izvr{iti svoju
komunikativnu nameru ili ne: publika se moè uìveti u autorovu
ta~ku gledi{ta ili s je negodovawem odbaciti i prekinuti gledawe
filma. [to je jezik kojim se autor obra}a publici univerzalniji
ve}a je i mogu}nost da ga ona boqe razume. Zato Lukas za jezik kojim se
u Star Wars-u publici obra}a bira univerzalni jezik simbola kul turne
ideologije kasnog kapitalizma - postmoderne. Sve {to je uspelo da
preìvi to~ak vremena do dvadesetog veka zadràv{i svoju
amblematsku vrednost Lukas u{iva u svoju zavesu zvezdane no}i
290
utkav{i u pri~u sve raspoloìve sineasti~ke pop(ularne)-elemente
od samurajskih i revolvera{kih okr{aja iz Kurosavinih i Xon
Fordovih filmova do samoironiziraju}ih naslova od kojih ~ak tri
(Star Wars epizode V, VI i III) rezoniraju sa naslovima Blejk Edvardsove
heksalogije o avanturama Inspektora Kluzoa (Pink Pan ther Strikes
Again, Re turn Of Pink Pan ther, Revange Of Pink Pan ther). Od {amanskih
kultova Severne Amerike do Biblije, read ers di gest filosofije i
qubavnih romana s kioska, ne libe}i se da posegne za bilo kojim
vizuelnim, jezi~kim ili kulturnim kontekstom da bi nam pribliìo
svoju viziju Lukas je svoju komunikativnu nameru u~inio razumqivom
bilionskom auditorijumu. I ne samo razumqivom nego i omiqenom.
Ne samo komunikabilnom izjavom umetnika ve} i novim normativnim
konceptualnim okvirom za daqu komunikaciju me|u ~lanovima
zajednice.
Zadobiv{i brojne eufori~ne poklonike me|u publikom Lukas
je istovremeno stekao i mnogobrojne osporavateqe me|u kriti~arima
i kolegama kojima je preoteo gledaoce svojom efektnom svemirskom
bajkom. Isti ovi nezadovoqnici, poput Glorije Svanson u filmu
"Bulevar sumraka", tako tvrde da su oni i daqe veliki samo su
filmovi (Lukasovom krivicom) postali mali. Glavna optu`ba na
wegov ra~un bila i ostala da je upravo on izvr{iv{i revoluciju u
specijalnim efektima podigao nepremostivu barijeru izme|u onoga
{to publika èli da vidi i onoga {to je realno isplativo snimiti.
Kada vremenom digitalni softveri za generisawe specijalnih
efekata postanu jeftiniji ({to se u dana{we vreme ve} de{ava) i
dostupniji ve}em broju filmskih stvaralaca te kad isti ovladaju
wime na zadovoqavaju}em tehni~kom i estetskom nivou ({to jo{ u
globalnim razmerama nije slu~aj) verovatno }e ove optu`be na
Lukasov ra~un da je tehnologijom uni{tio umetnost zvu~ati sme{no
kao {to iz dana{we perspektive zvu~e protesti onih koji su tvrdili
da "u tehnikoloru glumci izgledaju ko dimqeni lososi umo~eni u
majonez"
24)
i da je "sinemaskop dobar samo za snimawe zmija i
sahrana"
25)
. Filmovi kao savremena spojnica izme|u ars i techne uvek su
umetni~ki (i komercijalno) profitirali na progresu tehnologije
koju su koristili. Pojava zvuka, pojava tehnikolor boje, pojava
sinemaskopa i pojava digitalnih specijalnih efekata svaki put
nanovo su povla~ili sve ve}e i ve}e talase publike da nahrupe u
bioskopske dvorane. No dok su zvuk i boja pribliàvali film
dokumentarnosti svakodnevnog vizuelnog iskustva Lukasovi efekti
su ih svetlosnom brzinom udaqavali od wega. Jo{ je [arl Bodler
(1821-1867) izjavio da je prvi posao umetnika u tome da ~oveku zameni
prirodu i ustane protiv we: -Smatram nekorisnim i odvratnim
prikazivati ono {to jest. - To {to jest je upravo ki~, to je priznavawe
291
TEORIJA I KRITIKA
sveta onakvim kakav on u svom pukom fakticitetu, nedirnut i
neizmewen umetnikovom rukom doista postoji.
26)
Lukas tako nudi
publici baudlerovski beg od realnosti. Svet Star Wars galaksije tako
je dalek dosadnoj svakodnevici a tako blizak iskustvu sawawa i
sawarewa. Lukasovi ma{toviti filmovi o zvezdanim ratovima ne
pretenduju}i nijednog trena na dokumentaristi~ki verizam postaju i
ostaju (zahvaquju}i svojim ubedqivim specijalnim efektima) sve
uverqiviji dokumentarci o na{oj podsvesti. Sude}i po rekordnom
odzivu publike zajedni~ki imeniteq miliona sneva~a je wegov
celuloidni san.
Prikazuju}i snove koji ne mare za verovatno ali za koje svako od
nas duboko u sebi veruje da su mogu}i Star Wars-i su istovremeno
projekcija mitskog i izraz iskustvenog. Luk Skajvoker otelotvorewe
je socijalnih, politi~kih i eti~kih ideala dru{tva (~iji repre -
zentativni kod u sebi nosi kao izraz socio-politi~kog etno-etosa
zajednice) koja èli sebe da vidi kao nastavqa~a tradicije
gra|anskog liberalizma. Luk je svojim na~inom re{avawa edipalnog
problema i humanim aspiracijama prevazi{ao razmere kulturnog
kruga i istorijskog trenutka u kom je nastao, postakav{i omladinu s
kraja sedamdesetih na planetarnu identifikaciju sa wim. Gotovo
trideset godina kasnije, nakon {est Star Wars filmova, Xorx Lukas
nam je u skladu sa dana{wim razo~arewem u ideale lepote, slobode,
istine i qubavi podario i antiheroja izuzetne simboli~ke vrednosti
jo{ sloènije psihe i jo{ kontradiktornije a samim tim i jo{
qudskije prirode. Kao {to je ju~era{wica verovala u misije i
iskrenost tako dana{wica favorizuje zlo~in i obmanu i zato je
Anakin Skajvoker sa istom lako}om postao model za globalnu iden -
ti fikaciju u prvoj deceniji dvadesetiprvog veka kao i wegov sin Luke
tri decenije pre wega. Poput Anakina u Dart Vejderovom oklopu i
~itavo ~ove~anstvo danas balansira izme|u mr`we, straha i sumwi
koje ga vode u propast i nade u iskupqewe za ranija nedela kroz brigu
za drugoga i svet oko sebe. Lukasova fiktivna stvarnost u kojoj se
bori za ovakve ideale izgleda u ovom diskursu kao istinskija i
stvarnija od realne stvarnosti. U ovoj igri dvostrukih ogledala iz -
me|u ìvopisne fikcije i tmurne stvarnosti ponekad se moèmo za -
pitati da li je Lukasova saga u svojoj mitolo{ko-umetni~koj formi
pribli`nija odrazu Bi}a i Duha nego surovoj realnosti svako -
dnevice. Nada u ostvarewe Lukasovih ideala naravno uvek postoji jer
sve zlo koje nas sad priti{}e mo`da je samo preludij za do bro znanu
originalnu trilogiju sa happi endom. I mo`da stari ideali vite{tva
ponovo prona|u svoju Novu Nadu posegnuv{i ovoga puta za Star Wars
opusom kao podsetnikom. Recentni izuzetni komercijalni uspeh
filma "Tajna {kriwe" iz serijala "Pirati S Kariba" govori upravo u
292
prilog kori{}ewa Star Wars-a ne samo kao podsetnika nego gotovo i
okvirne kwige snimawa. Ovaj film sadrì pregr{t citata iz
Lukasovog opusa: od (Xoni Depove i Or lando Blumove) avanture s
qudo`derima koja rezonira sa nesporazumom u kome Ivoksi na -
meravaju da kanibalisti~ki `rtvuju Luka i Hana, preko "mnage a trois"
qubavnog trougla izme|u glavnih likova (Dep-Kira Najtli -Blum),
viteza koji nastoji da spasi izgubqenu du{u svoga oca (Blum),
razbojnika (Dep) koji kao Han Solo sve vreme izvrdava iz nevoqe da
bi na kraju ipak pritekao prijateqima (Najtli-Blum) u pomo}, i
nakon izdaje od strane osobe od poverewa (Najtli) biva `rtvovan u
drugom delu trilogije da bi ponovo bio Vaskrsnut u tre}em.
Na kraju trebalo bi jo{ jednom podvu}i da je upravo Lukas prvi
pravi pionir postmoderne iako se naj~e{}e kao takvi pomiwu Ser|o
Le one (sa svojim {pageti izvrtawem kanona klasi~nog vesterna), Mel
Bruks sa svojim parodi~nim ("Visoka napetost","Mladi Franken -
{tajn") i Dejvid Lin~ sa svojim usputnim omaìma ranijim filmo -
vima ("Poliveni poliva~" sa po~etka "Plavog Somota"). Luka sovi
citati za razliku od Bruksovih i Lin~ovih nisu ni parodi~ni ni
ironi~no usputni ve} su{tinski kostur za pri~awe pri~e i upravo
zato tako dobro i poga|aju ciq - ukus publike jer slede univerzalnu
shemu koja publiku emotivno angaùje gotovo kao pritiskom na dugme.
Izrada ove univerzalne sheme uz oslawawe na Propa i ostav{tinu
kult-pop-a li~no je Lukasov - krajwe autorski poduhvat, iako se u
gotovo svakom filmskom priru~niku moè za Lukasa pro~itati da je
paradoksalno upravo zbog ove sheme i wene primene pre svega "su -
preme-anti-autor"
27)
pa tek onda sve ostalo. Bez obzira {to mu mnogi
zaista i odaju priznawe na tehnolo{kim inovacijama koje je uveo
unutar filmskog medija naro~ito u pogledu usavr{avawa filmskog
zvuka wegovim digitalnim -THX- sistemom, elitisti koji se gnu{aju
same mogu}nosti {tampawa Lotrekovih slika na majicama i slu{awa
Rahmawinovog klavirskog koncerta u liftu nikad mu ne}e oprostiti
medijsku sveprisutnost wegove kreacije u savremenom svetu jer
nikada ne}e biti potpuno bezbedni od bezbroj najrazli~itijih
produkata sa natpisom Star Wars koji }e im svako toliko iskrsavati na
putu podse}aju}i ih da ìve u vreme potpune prevlasti popularne
kulture u kojoj je umetnost svima dostupna dodirom na dugme
daqinskog upravqa~a te se u woj moè uìvati iz ku}ne foteqe kao
{to se i hrana moè naru~iti putem telefona a ne mora se vi{e i}i u
lov na ìvotiwu koju èlite pojesti. Endi Vorhol je u Lukasu dobio
dostojnog naslednika koji je usmerio masovnu proizvodwu pop arta ka
masovnoj potra`wi za pop kulturnim artefaktima i tako zatvorio
krug izme|u kulture i umetnosti jednostavnom skra}enicom za
popularno - POP a istovremeno tim krugom elegantno obuhvativ{i
293
TEORIJA I KRITIKA
dosada{wu religiju, filosofiju, politiku... Umesto Endi Vorholove
(~uvene slike) "Mer lin Monro {est puta" Lukas je ponudio Star Wars
{est puta kao univerzalni pop kulturni znak za raspoznavawe na{eg
kulturnog identiteta.
[ta su konkretne dana{we kulturolo{ke i medijske posledice
sineasti~kog astralnog okr{aja - Lukasove kosmi~ke fuge? Star
Wars-i su amblematska pojava na{eg doba - sineasti~ki simbol na{eg
herojskog doìvqavawa pro{losti i na{ih zvezdanih nada u
budu}nost. Star Wars-i su najuverqiviji prikaz fiktivnog sveta
nestvarnih situacija od kada je Orson Vels 30. oktobra 1938.
adaptirao H.X. Velsov "War Of The Worlds" za ra dio s estetskom
realisti~no{}u kojom je izazvao paniku {irom Amerike. Star Wars-i
su vrhunac opti~ke opsene savremene kinematografije i vrh
suspenzije neverice publike. Oni su cajtgajst i jedinica za meru
komercijalnog uspeha. Star Wars-i su jedan od prvih postmodernih
fenomena sa~iwen od citatno-kola`nih elemenata izvu~enih iz
razli~itih religija, legendi i kulturnih konteksta. Posegnuv{i za
arhetipskim momentima Lukas je èleo da stvori jedan novi moderan
mit {to mu je vi{e nego po{lo za rukom. Pri tom je od ànra koji je do
tad predstavqao B produkciju napravio najunosniju fran{izu svih
vremena. Nakon Star Wars-a svima je postalo jasno da je upravo nau~na
fantastika najpogodniji na~in za pri~awe modernih bajki: lete}e
tepihe su zamenili svemirski brodovi i vremeplovi, ~arobwake-ludi
nau~nici, zmajeve-mutanti iz kosmi~kih dubina, dobro}udne patuqke
- mali zeleni ekstraterestrijalci. Novo pokoqewe je sa dubokim
patosom u sf ruhu prigrlilo drevnu mitologiju, koju su jo{ Ksenofan
i Demokrit u (5. veku pre n.e) ismejavali, a da nije bilo ni svesno da je
o mitologiji uop{te i re~. Lukasov filmski pothvat istovremene
revitalizacije nau~ne fantastike i starih legendi potpuno je
jedinstven i fascinantan. I pored posmodernisti~no-eklekti~kog
diskursa u kome je stvarao te{ko je Lukasu osporiti autorstvo i
umetni~ki i organizacioni talenat kojim je svoju viziju sproveo u
realnost i potom nazad u kolektivno nesvesno ali ovoga puta sa svojim
potpisom. Transponuju}i svoje snove u day dream ing ne samo jedne ve}
vi{e generacija Xorx Lukas je postao jedan od najva`nijih reìsera
na{eg vremena - jedan od najve}ih tehni~kih inovatora na poqu filma
i najuspe{niji nezavisni filmski stvaralac. Mo gul najja~e
socio-ekonomske sile na{eg doba - sedme umetnosti. Oru`ja ja~eg od
atomske bombe, ali daleko blagotvornijeg dejstva ako se koristi sa
merom i smislom za etiku, estetiku i univerzalne vrednosti
kulturnog identiteta ~ove~anstva.
Uticajne misli i preovla|uju}i pogledi na svet vi{e se ne
izlaù u preobimnim kwigama ve} u naizgled neobaveznim {arenim
294
vizuelnim minijaturama koje nam propisuju sve od modnih do radnih i
rodnih normi. Tu se filosofija spaja sa filmom jer nas veliki
reìseri u~e da razmi{qamo u slikama, o onome {to bi smo u
obi~nom tekstu presko~ili ili prespavali kao hermeti~no, odbojno
ili dosadno, slikaju}i na platnu svojim mislima putem snopa
svetlosti koji konstitututivnu sliku realnosti tad privremeno
zamewuje slikom koja konstitui{e realnost omogu}uju}i nam tako da
na woj kao probnom balonu izvr{imo sve radikalne zahvate kojima
}emo dubinski prou~iti na{u stvarnost seciraju}i na bezbednoj
udaqenosti samo senku wenog odsjaja.
Kao {to u plemenskim kulturama {aman pada u trans da bi
wime kanalisao esencijalnu paniku svojih saplemenika i putem wega
iscelio celo selo Lukas svojim filmom koji transendira realnost
ve} tri decenije uspe{no iscequje na{e globalno selo.

Odlomak iz magistarskog rada "Fenomen serijala Zvezdani
ratovi (estetska i medijska analiza)".
1) "Propozicije"Noel Bir{, Horhe i Jorge Dana u "Teorija filma" str. 527-530,
Du{an Stojanovi}. Beograd 1978.
2) Prostor (svemir) /vreme/ma{ina.
3) Elzabeth Cowie "Feti{ u filmskoj reprodukciji" u zborniku "Psiho analiza i
film"(Beograd 2001 str. 75.).
4) Vidi George Lucas Timeline na kraju rada.
5) Amigdala - naziv za deo mozga koji kod qudi kontroli{e i proizvodi
emociju straha.
6) Rob ert Graves "The White Godess-A His tor i cal Grammer Of Po etic Myth" (1948.).
7) 1 Moj.3,5 " 23. I Gospodin Bog izgna ga iz vrta Edenskoga da radi zemqu od koje
bi uzet;
24. I izgnav ~ovjeka postavi pred vrtom Edenskim herubima s plamenijem
ma~em, koji se vija{e i tamo i amo, da ~uva put ka drvetu ìvota." Stari Zavet
strana 3 Beograd 1984.
8) Au dio komentar DVD-a THX-1138.
9) Platon "Dràva", Beograd 1966.
10) Artur Schopenhauer "Die Wellt Als Wille und Vorstellung' - Svet kao voqa i
predstava, tom I Novi Sad 1981.i tom II Novi Sad 1986
11) Niccolo Machiavelli "Il Prin cipe" - Vladar, Zagreb 1979.
12) Diogen Laerttije "@ivoti i mi{qewa istaknutih filosofa" str
174-193 , Beograd 1985.
13) Ro bot od ~e{kog rabotati - raditi, onaj koji radi .
295
TEORIJA I KRITIKA
14) Ni~e F. "Tako je govorio Zaratustra", "Sva su bi}a do sad stvorila
ne{to iznad sebe a èlite li vi biti oseka ove velike plime i radije se vratiti
ìvotiwi nego preovladati ~oveka! Sto je majmun za ~ovjeka podsmijeh ili bolni
stid. I upravo to treba da bude ~ovjek za nad~ovjeka : podsmijeh ili bolan stid.
Pre{li ste put od crva do ~ovjeka a mnogo toga je u vama jo{ crv. Bili ste jednom
majmuni, i jo{ je sad ~ovjek vi{e majmun od bilo kojeg majmuna..." "ôvjek je uè,
pri~vr{}eno izme|u ìvotiwe i nad~oveka. Uè iznad bezdana." str 9-13, Zagreb
1962.
15) Da droidi umeju da misle ne bi ni ti ni ja sad stajali ovde i pri~ali
16) Razlika izme|u znawa i mudrosti.
17) Nevena Dakovi}"Psihoanaliza i film" - "Ekran snova" str 7 Beograd 2001.
18) Don Shiach "Movie Clas sics A Com plete guide to the di rec tors, stars, stu dios and movie
gen res" Endquotes pg 250 Lon don 2005.
19) "Les Unites Traumatiques au cin ema" Roland Barthes 1960.
20) "Ohne Leitbild"/"Filmtransparente" Theodor Adorno 1967.
21) Enciklopedija Leksikografskog Zavoda Tom VI (Perfekt-Sindhi) strana 500
Zagreb 1962.
22) Beatrice Kobow "See what I Mean - Un der stand ing Films As Com mu ni ca tive Ac tions /
Prologomena to a Poetics of Film, pg 119-129 Boston 2005.
23) Vidi tabele blockbustera na stranama 11 i 12
24) Rich ard Plat "Cin ema" pg 27 Lon don 1990
25) Fritz Langov citat iz dokumentarnog filma "A Per sonal Jour ney With Mar -
tin Scorsesse Thru Amer i can Mov ies Part 2".
26) Danko Grli} - Odabrana djela vol. 3 "Filozofija i umjetnost" str. 174 Beograd 1988.
27) CD-ROM Microsoft Cinemania 97
296
Igor Nedeqkovi}
ZABAVA ILI VIZIJA
BUDU}NOSTI?
Od svog nastanka, Nau~na Fantastika kao ànr se trudi da
predvidi budu}nost, da otkrije posledice nau~nog razvoja i da
upozori na opasnosti koje prete od prebrzog razvoja nauke i
tehnologije. Rodona~elnikom ànra nau~ne fantastike smatra se ro -
man "Franken{tajn" Meri [eli iz 1818. godine. Naro~itoj popu -
larizaciji nau~ne fantastike doprinela su dela Herberta Xorxa
Velsa (Rat Svetova, Vremeplov itd.) i @ila Verna (20.000 miqa pod
morem, Put u sredi{te zemqe itd.). Iako sva ova dela ispuwavaju
uslove da se nazovu nau~nom fantastikom, sam termin nije postojao do
1926. godine kada ga je skovao Hugo Gernsbek, koji }e kasnije osnovati
prvi ~asopis posve}en nau~noj fantastici "Amasing Sto ries". Po
wemu je nazvana i najpoznatija nagrada za dela nau~ne fantastike,
"Hugo".
Nau~na fantastika se po prvi put pojavila na televiziji tokom
tzv. "Zlatnog Doba" nau~ne fantastike koje je trajalo od kasnih
1930-tih do sredine 1950-tih godina, i to prvo u Velikoj Britaniji, a
zatim i u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama. Razvoj specijalnih
efekata je omogu}io snimateqima da prikaù ìve slike za -
mi{ qenih svetova bez ograni~ewa realnosti. Ovo ~ini televiziju
od li~ nim medijumom za nau~nu fantastiku. Jedna od prvih nau~no -
fantasti~nih televizijskih serija je bila ameri~ka serija "Kapetan
Video i wegovi Video Renxeri" iz 1949. godine. I pored malog buxeta
(25 dolara po epizodi), ovo je bila zna~ajna serija, jer je zainte -
resovala mnoge za putovawe u svemir, nekoliko godina pre osnivawa
ameri~kog svemirskog programa.
297
TEORIJA I KRITIKA
Po~etak vladavine "Staza"
Me|u najpoznatije i najpopularnije serije ikada snimqene
spadaju ~uvene "Zvezdane Staze". Originalnu seriju je osmislio Xin
Rodenberi, ameri~ki pisac nau~ne fantastike. Ova serija, koja je
emitovana od 1966 do 1969 godine pratila je avanture U.S.S En ter -
prise-a, broda Ujediwene Federacije Planeta u 23. veku. ûvene re~i
kapetana broda Xejmsa T. Kirka sa po~etka svake epizode najboqe
opisuju seriju: "Svemir, posledwa granica. Ovo su putovawa sve -
mirskog broda En ter prise. Wegova petogodi{wa misija: da istraùje
~udne, nove svetove, da traì novi ìvot i nove civilizacije, da
smelo ide gde ni jedan ~ovek jo{ nije i{ao."
Pa ipak, Zvezdane Staze se nisu koncentrisale iskqu~ivo na
istraìvawe svemira. Me|uqudski odnosi su bili veoma bitni.
Rodenberi se potrudio da u postavku ukqu~i protagoniste razli~itih
rasa i narodnosti, kao {to su japanski poru~nik Hikaru Sulu (Xorx
Takei), ruski inèwer Pavel êkov (Valter Koening), crna
poru~nica Niota Uhura (Mi{el Nikols) i vanzemaqac sa planete
Vulkan - Spok (Leon ard Nimoj).
I dan danas, originalne Zvezdane Staze imaju vernu publiku
zbog svojih poruka o rasizmu, seksizmu, politici i po{tovawu
razlika. Snimqena u jeku hladnog rata i u vreme borbe crne
populacije Amerike za svoja prava, serija je govorila o Federaciji,
grupi od nekoliko desetina planeta i inteligentnih vrsta obje -
diwenih pod jednu zastavu. Sama ~iwenica da je jedan od glavnih
karaktera rus izazvala je mnoge polemike u vreme emitovawa serije.
Tada je bilo nezamislivo da jedna èna, a naro~ito crnkiwa, bude
oficir. Vreme je pokazalo dalekovidost autora Zvezdanih Staza.
Zanimqivo je da su Zvezdane Staze prva serija koja se drznula da na
Ameri~koj televiziji prikaè ne{to po onda{wem merilu
skandalozno: prvi "me|urasni" poqubac izme|u kapetana Kirka i
poru~nice Uhure. Osnova serije jeste poruka da su qudi kompleksna
bi}a i da dileme ~esto nemaju ispravan ili pogre{an odgovor. Kada
se serija pojavila, kriti~ari su je mrzeli. Jedva je preìvela
emitovawe prvih par epizoda. Uga{ena je posle samo tri godine
prikazivawa, posle ~ega je do{lo do pada popularnosti nau~ne
fantastike na ameri~koj televiziji. Ipak, serija je postala veoma
popularna me|u gledaocima i ovo nije posledwi put da }e se ~uti ime
"Zvezdanih Staza".
1977. godine, film "Ratovi Zvezda" je ponovo probudio zanimawe
publike za nau~nu fantastiku. Ubrzo posle toga(1978.), snimqena je
serija Battlestar Galactica - pri~a o {a~ici preìvelih posle napada
zle vanzemaqske rase na wihovih 12 naseqenih planeta. Izbeglice
298
predvo|ene komandantom Adamom poku{avaju da na|u izgubqeno 13.
pleme qudi, za koje legenda kaè da su se naselili na planetu zvanu
Zemqa. I pored velike popularnosti i dobrih kritika, serija je
prekinuta posle samo godinu dana prikazivawa zbog prevelikih
tro{kova - serija je ko{tala milion dolara po epizodi.
Posle mnogo zahteva od strane fanova, 1987. godine po~elo je sa
snimawem nastavka serijala Zvezdanih Staza, "Zvezdane Staze:
Slede}a Generacija". Sa radwom sme{tenom 80 godina posle origi -
nalne serije, Slede}a Generacija je drasti~no pro{irila jednu od
glavnih tema originalne serije: idealizam posve}enosti qudske
vrste da poboq{a sebe. Tako|e, nastavila je sa kori{}ewem ele -
menata nau~ne fantastike i vanzemaqskih vrsta za analizu mnogih
stvarnih dru{tvenih, politi~kih, li~nih i duhovnih pitawa. Mnoge
epizode imaju o~iglednu moralnu pouku. Serija je poku{ala da opi{e
optimisti~ku viziju budu}nosti Xina Rodenberija u kojoj je qudska
vrsta prerasla rasizam, predrasude, gramzivost, siroma{tvo, pa ~ak i
religiju, i posvetila se gotovo iskqu~ivo istraìvawu.
Slede}u Generaciju su hvalili da vi{e prati duh "tradicio -
nalne" nau~ne fantastike od drugih serija sli~ne tematike u to
vreme. Ipak, kritikovana je {to je, na Rodenberijevo insistirawe,
izbegavala konflikte me|u protagonistima, kao i zbog toga {to se
previ{e oslawala na "Deus ex Ma china" za re{avawe problema -
pre~esto se de{avalo da hrabra posada naglo izmisli potpuno novu i
~udotvornu tehnologiju da bi re{ila trenutni prob lem.
Dok je "Slede}a Generacija" jo{ trajala, 1993. godine, po~elo je
prikazivawe jo{ jedne serije Zvezdanih Staza - Zvezdane Staze:
Svemirska Stanica 9. Za razliku od prethodnih serija, ova se
odvijala na nepokretnoj stanici. Samim tim, bila je ograni~ena u
raznolikosti tema za prikazivawe. Zbog toga se serija vi{e
fokusirala na odnose me|u protagonistima, u tolikoj meri da je
do{lo do toga da su je neki prozvali "{panskom serijom u svemiru",
ali ipak, ova serija ima najkvalitetniju glumu i najboqe razra|ene
likove od svih iteracija "Zvezdanih Staza". Tek u kasnijim sezonama
radwa dobija na zamahu i postaje uzbudqivija. I ova serija je
prikazivana sedam godina.
Nekoliko godina posle, 1995. godine, snimqen je jo{ jedan
nastavak "Staza" - "Vojaxer" prati avanture posade malog broda koji
nesre}nim slu~ajem biva ba~en na drugi kraj galaksije. Posada broda,
na ~elu sa kapetanicom Xejnvej poku{ava da se vrati ku}i i usput
nailazi na mnoge nove vrste i mnoge nove probleme. To je unelo malo
sveìne u seriju, po{to je u prethodne tri serije Zemqin "kom{iluk"
ve} bio podrobno opisan i ponestajalo je mesta za nove i originalne
pri~e. Ova serija je mnogo sli~nija originalnim "Zvezdanim Sta -
299
TEORIJA I KRITIKA
zama" od "Slede}e Generacije". Dok se posada iz "Slede}e Generacije"
pridràva ideala zacrtanih od Rodenberija i stalno poku{ava da
probleme re{i na miran na~in, po{tuju}i druge kulture, posada
"Vojaxera" je primorana da ~ini mnoge neprijatne stvari kako bi
preìveli. Ovo u su{tini zna~i da u "Vojaxeru" ima mnogo vi{e
akcije nego u prethodnim serijalima, {to se dopalo mnogim
fanovima.
Posledwi serijal "Zvezdanih Staza" do sada snimqen je
"Zvezdane Staze: Enterprajz" iz 2001. godine. Kako je koli~ina
snimqenog materijala, istorije i ~iwenica kojih se trebalo
pridràvati postala ogromna, autori su odlu~ili da ovaj serijal
smeste u vremenski pe riod pre originalne serije, u vreme kada
Ujediwena Federacija Planeta jo{ nije ni postojala. Tokom serije, u
prilici smo da vidimo razvoj i uvo|ewe u upotrebu stvari koje su u
ranijim serijalima bile uobi~ajene, kao {to su poqa sile ili
"fotonska torpeda". Sti~e se utisak da su autori pomalo preterali
upiwu}i se da u {to kra}e vreme uvedu {to ve}i broj ovakvih
"otkri}a". Qubiteqi "Staza" su "Enterprajz" do~ekali podeqenih
mi{qewa. Najvi{e su mu zamerali {to ne prati "zvani~nu" istoriju
serije, odavno utvr|enu u brojnim epizodama prethodnih serijala,
zvani~nim romanima, kwigama i stripovima. Serija je zbog slabe
gledanosti ukinuta posle ~etiri sezone - prvi slu~aj da neki serijal
"Zvezdanih Staza" bude ukinut, umesto da bude zavr{en regularno.
Relativni neuspeh "Enterprajza" je naterao producente
serijala da na neko vreme "zamrznu" snimawe novih serijala. 2.
februar 2005. godine je bio prvi dan u osamnaest godina da na tele -
viziji nije emitovana nova epizoda "Zvezdanih Staza." Zagriènim
qubiteqima je preostalo samo da gledaju reprize na brojnim
kanalima.
Konkurencija
Naravno, "Zvezdane Staze" nisu jedina nau~nofantasti~na
serija. Jedna od popularnijih serija sa sli~nom tematikom
"Svemirske opere" je bila serija "Vavilon 5" iz 1993. godine. Za nas je
posebno zanimqivo da jednu od glavnih li~nosti u ovoj seriji sa
velikim uspehom glumi Mira Furlan. Serija prati de{avawa na
stanici Vavilon 5, posledwoj od Vavilon stanica, koja pretstavqa
posledwu {ansu za mir izme|u velikog broja rasa. Qudi, Centauri,
Narni, Minbari i mnoge druge. Univerzum u kome se serija odvija je
veoma dobro osmi{qen. Radwa se doga|a nekih dvesta godina u
budu}nosti. Qudi su otkrili da nisu sami u svemiru. Rat je potresao
temeqe qudskog dru{tva, i nategnut mir koji traje tek deset godina
300
donosi nadu za uspe{nu budu}nost me|u zvezdama. Ipak, svet je
okrutan i javqaju se znaci nevoqa na pomolu.
Autori Vavilona 5 su se trudili da prevazi|u stereotipe
tipi~ne za druge nau~no-fantasti~ne serije. Od po~etka je planirano
da serija bude {to vi{e verna nauci. Potrudili su se da za autore
scenarija uzmu vrhunske pisce nau~ne fantastike. Serija je trebalo
da bude revolucionarna po vizuelnim efektima i sadràju. [to je
najva`nije, serija se oslobodila stega epizodne televizije, konti -
nualno prate}i jednu veliku pri~u tokom celog svog trajawa. Autori
su ovu seriju ozbiqno shvatili i kako dramsko delo i kao nau~nu
fantastiku, i uspeli su da briqiraju u oba slu~aja.
Osnovna karakteristika serije je bogata i kompleksna radwa.
Po{to je od po~etka planirano da radwa serije traje pet godina, sa
naglim promenama i iznena|ewima planiranim od po~etka, Vavilon 5
nudi veliku dubinu i kompleksnost pri~e. Sitni detaqi sa po~etka
prve sezone dobijaju na zna~aju tek negde u tre}oj ili ~etvrtoj sezoni.
Druga jaka strana serije je da se protagonisti zaista razvijaju i
mewaju tokom serije. Nema jasno definisanih heroja i zlo~inaca, ali
ima mnogo kompleksnih karaktera sa sopstvenim ciqevima i
motivacijama, koje su u ve}ini slu~ajeva na po~etku sakrivene.
Vavilon 5 spada u vrhunac nau~nofantasti~nog pripovedawa, u
potpuno razli~itoj kategoriji od "Zvezdanih Staza" kod kojih svaka
epizoda ~ini zasebnu celinu.
Ovo je prva televizijska serija koja je koristila ra~unarsku
grafiku za sve scene u svemiru, pa ~ak i za scene sa protagonistima u
skafanderima. Razvoj tehnologije je doveo do toga da se danas kla -
si~ne makete i druge metode gotovo uop{te i ne upotrebqavaju. Ra~u -
narska grafika je postala stan dard za moderne nau~nofantasti~ne
serije.
Povratak na zemqu
Po{to je televizija vizuelni medijum, ona koristi mnogo mawe
obja{wavawa i naracije za obja{wavawe pozadine zami{qenih sve -
tova od kwièvnih dela. Zbog toga, definicije i granice ànra
nau~ne fantastike se mawe po{tuju nego u {tampi - pod definiciju
nau~ne fantastike ~esto potpadaju serije koje se bave fantazijom ili
hororom.
Najklasi~niji oblik nau~ne fantastike na televiziji je
takozvana "Svemirska Op era", u kojoj glavni junak ili grupa qudi
istraùje nepoznate krajeve svemira. Ovo olak{ava posao autorima
po{to scenografija moè biti ograni~ena na relativno sku~en
301
TEORIJA I KRITIKA
prostor svemirskog broda {to smawuje cenu produkcije i omogu}ava
autorima da se koncentri{u na razvoj likova i u{tede novac.
Sa druge strane, javqaju se serije koje se odigravaju na Zemqi,
kako u bliskoj budu}nosti tako i u dana{wici, sa elementima
neuobi~ajenog ili paranormalnog. Najboqi primer ovakve serije je
"Dosije X" iz 1993, jedna od najgledanijih serija svih vremena. Ova
serija prati doìvqaje agenata FBI Foksa Moldera i Dejne Skali i
wihovo istraìvawe paranormalnih slu~ajeva - svega od mutanata i
smrtonosnih insekata do globalne zavere za prikrivawe koloni -
zacije Zemqe od strane zlih vanzemaqaca. Agenti Molder i Skali su
potpuno razli~iti. Molder veruje u paranormalno dok je Skali
skeptik. Zajedno istraùju paranormalne slu~ajeve koji stavqaju
wihove ìvote na kocku.
Ova serija je imala veliki uticaj na popularnu kulturu.
Ugledaju}i se na ranije popularne serije kao {to su "Twin Peaks" i
"Zona Sumraka", serija je unela sveù krv u televizijsku nau~nu
fantastiku. Ona kombinuje elemente natprirodnog i horora sa ele -
mentima nau~ne fantastike sa naro~itim akcentom na biologiju,
genetiku i druge nau~ne dis ci pline. Kombinuje teorije zavere, se -
rijske ubice, vanzemaqce, demone i mnoge druge elemente u poznatu
"oblandu" detektivske serije, sa elementima humora i mistike.
Glavni prob lem serije je neprestana tenzija. Stalno se
postavqaju nova pitawa dok odgovori stiù retko ili nikada. Serija
je i zavr{ena bez odgovora na kqu~ne nedoumice koje je postavila.
Autori su se odlu~ili da najso~nije stvari ostave za celove~erwe
filmove. (prvi film je snimqen 1998 godine, a trenutno traju
pregovori za po~etak snimawa drugog filma). Okosnica "Dosijea X" je
filmski stil i atmosfera. Svaka epizoda serije izgleda pre kao
film u malom. Natprirodne stvari izgledaju {to realnije mogu}e,
bri{u}i granice izme|u normalnog i paranormalnog.
Jo{ jedna nau~no fantasti~na serija koja se odvija na Zemqi u
dana{we vreme je "Stargate SG-1" ura|ena na osnovu filma "Stargate" iz
1994. Premijeru je doìvela 1997 i jo{ uvek se prikazuje, {to je ~ini
jednom od najdugove~nijih nau~nofantasti~nih serija ikada. Osnovna
premisa serije je da je ameri~ka vojska otkrila vanzemaqski
artefakt - kapiju koja omogu}ava putovawe do drugih planeta. Na -
ravno, protagonisti kre}u u istraìvawe misterija kosmosa. Scena -
risti serije su imali dosta vremena da razviju mitologiju ove serije.
Zvezdane kapije su stvorili Drevni, ultranapredna rasa koja je
nestala pre vi{e hiqada godina, i qudi i nekolicina drugih rasa
polako u~e da ih koriste. Jedna od wih je parazitska, zmijolika rasa
Goa'ulda koja je gotovo uspela da pokori celu galaksuju u trenutku
kada zemqani stupqaju na scenu.
302
Svoju privla~nost serija vu~e iz toga da je potencijal Zvezdane
kapije neograni~en: Nikad se ne zna {ta }e na{ tim otkriti sa druge
strane kapije. Ovo ~ini seriju veoma zaraznom, iako je ponekad po -
trebno nekoliko epizoda da bi se razjasnilo {ta se de{ava.
Kako se razvija, "Stargate SG-1" se razvija u konvencionalnu
televizijsku svemirsku operu. Kra|om tehnologije i trgovinom sa
naprednim rasama, ameri~ka vojska dobija pristup sve naprednijim
tehnologijama, koje se negde od sredine serije mogu meriti sa
tehnologijom vi|enom u "Zvezdanim Stazama."
Zbog velike popularnosti, serija je dobila i zvani~ni "spinof" -
"Stargate Atlantis" koji tako|e uìva veliku popularnost. Radwa serije
se odvija u samoj Atlantidi - velikom gradu - svemirskom brodu
Drevnih koji je vekovima leào sakriven u drugoj galaksiji. Zemqa
{aqe internacionalni tim istraìva~a da ispita grad i prou~i novu
galaksiju. Zanimqivo je da tom timu pripadaju i ~lanovi sa podru~ja
Srbije, ~iji se govor moè ~uti u pozadini u nekoliko navrata.
Neki novi klinci ili reciklaà starog?
Vremenom su se pojavile mnoge serije koje opona{aju neke od
navedenih. U velikom broju kopija, ipak se izdvajaju serije koje
sadrè tra~ak originalnosti. Takva je na primer serija "Farscape" iz
1999. Glavni junak serije je Xon Krajton, savremeni as tro naut sa
Zemqe koji za vreme eksperimentalnog leta nailazi na crvoto~inu i
dospeva na drugi kraj univerzuma, u sred me|uzvezdanog rata. Po{to
mu je brod o{te}en, Krajton dospeva na xinovski ìvi brod po imenu
Moja, ~iju posadu sa~iwava grupa begunaca od zakona. Mnogi od wih su
izgubqeni koliko i on i serija prati wihove poku{aje da se vrate
ku}ama.
"Farscape" ima mnogo sli~nosti sa drugim nau~no-fantasti~nim
serijama, sa grupom avanturista koji iz epizode u epizodu nailaze na
nevoqu dok istraùju svemir. Pa ipak, ova serija se isti~e dobrom
produkcijom i specijalnim efektima. Nekolicina ~lanova Mojine
posade su lutke iz produkcije Xima Hensona (Mapet {ou), ali ni u
jednom trenutku ne izgledaju mawe ìve od qudskih glumaca.
Jo{ bitnije, pri~a i dijalozi serije variraju izme|u ozbiqnih
i komi~nih. Krajtonova tendencija da stalno navodi citate iz
pop-kulture 20. veka, od filma "Umri Mu{ki" do "Montija Pajtona"
je bila naro~ito popularna kod fanova.
Najja~a strana serije je to {to su li~nosti jasno definisane.
Odnos izme|u glavnih junaka se postepeno razvija tokom serije, od
netrpeqivosti na po~etku do duboke privrènosti i uzajamne brige
303
TEORIJA I KRITIKA
na kraju serije. Me|uqudski (ako se taj izraz moè primeniti na
vanzemaqce) izdvajaju ovu seriju i ~ine je vrednom gledawa.
Jo{ jedna nau~no-fantasti~na serija koja se oslawa na likove i
pri~u je serija "Fire fly".
I to je ono {to je ~ini odli~nom. SF je u "Fire fly"-u prisutan
samo kao alatka, kao sredstvo kojim je ispri~ana pri~a. Pri~a o qudi -
ma i wihovoj slobodi.
Malkom Rejnolds je bio narednik u velikom gra|anskom ratu.
Bio je to ~ovek pun snage, voqe i vere u Boga, ali u i ìvot i sve {to uz
wega ide. A onda je wegova strana izgubila rat, a on veru. Godinama
kasnije, Mal Re jnolds, sada kapetan najve}e svemir ske krntije jo{ od
Mileniumskog Soko la, luta od planete do planete, traè}i posao.
Ako je posao van okvira zakona, tim boqe - jer zakone ionako sada
prave wegovi neprijateqi, pobednici u velikom ratu. Kroz sve
avanture ga prati wegova hrabra posada, ako tako moète nazvati je
bandu dobrodu{nih gubitnika sa tamnom pro{lo{}u. Sa wi ma Mal
leti kroz svemir, kroz avanture, znaju}i da je to jedini na~in da
ostane slobodan i, povremeno, ukrade ne{to vredno.
Kako kaè uvodna pesma - mogu da mu uzmu sve, i qubav, i zemqu,
ali ne mogu da mu uzmu nebo.
Ritam serije je odli~an. Weni tvor ci ne poku{avaju da ispri -
~aju pet pri~a odjednom, barem ne kroz tok jedne epizode. Zapravo,
li~na saga svakog ~lana posade se polako razmotava to kom cele serije
i upotpuwuje glavnu radwu. Ovo nije jedna od onih serija u kojoj se
fabula zaokruùje na kraju svake prenatrpane epizode, i, sa malim
izuzetcima, sve se resetuje na po~etku slede}e. Ovde oìqci ostaju.
Ovakvim sporim pristupom, autori daju vreme na gledaocima da udahnu
radwu, ali i sebi da uguraju dobre {toseve i fine detaqe kojih je
"Fire fly" prepun. Sve podse}a na pri~e oko logorske vatre, {to je u
savr{enom skladu sa naslovom serije (uzgred, Fire fly je naziv klase
Malovog broda, po imenu Se ren ity. Naravno, i iza ovog imena postoji
pri~a, ali za to treba pogledati seriju).
Atmosfera je jo{ boqa. Rad wa je sme{tena na nekoliko planeta,
ograni~ena na relativno mali deo svemira (ako se uzmu u obzir ostale
space far ing serije). Sve je u vestern duhu: ima kowa, ima pi{toqa koji
li~e na stare revolvere, ima pqa~ke voza, ima kantri muzike. Ali kao
i sve ostalo, vestern pristup nije tu zarad sebe, ve} je u pitawu sjajan
na~in da se prenese ose}aj usamqenih qud skih kolonija u pustoj
preriji svemira. Kao ponovno osvajawe divqeg zapa da, u space-age
varijanti. Samo bez pobesnelih indijanaca (mada, tu su pomahnitali
Reaver-i, ako ba{ èlite da vu~ete paralele).
Ipak, likovi su ti koji ~ine seriju posebnom. Pored kapetana
Rejnoldsa, za koga je najboqi opis kombinacija Robina Huda i likova
304
koje je tuma~io Xon Vejn, tu je i doktor-begunac, wegova ultra -
inteligentna i mentalno poreme}ena sestra, veoma simpati~na
tom-boy mehani~arka, neka vrsta ratnika-sve{tenika, lepa prosti -
tutka, detiwasti pi lot, wegova zgodna i ratoborna èna (vet eran iz
rata i Malov prvi oficir) i "ôvek Zvani Xejn". A Xejna, to ban -
ditsko kopile, ne}u ni da poku{am da objasnim, osim {to }u re}i da
takvu osobu morate sami videti. Jednostavno, vredi odgledati seriju.
Naravno, a kao da je to u duhu same serije, sve {to je dobro ima i
mra~nu stranu. Kod "Fire fly"-a, u pitawu je ku}a Fox, i ~iwenica da su
ugasili ser iju posle desetak epizoda. Pi lot i trinaest dodatnih
pri~a je sve {to imamo od ovog fantasti~nog TV ostvarewa. Zbog
inici jalne niske gledanosti i velike cene proizvodwe, Fire fly je
prestao da leti, ali, na sre}u, zbog velike potra`we, snimqen je i
film pod naslovom "Se ren ity". Ako sve bude kako treba, glumci su
potpisali za jo{ dva nastavka.
Se}ate li se da sam ranije pomenuo seriju Galaktika? 2003.
godine emitovana je prva epizoda "rimejka" ove popularne serije.
Qubiteqi originalne serije su strahovali da }e wihovo ~edo biti
upropa{}eno, da nije mogu}e ponoviti uspeh stare dobre Galaktike...
Ipak, serija je iznenadila ve}inu. Nova verzija Galaktike
po~iwe idejom da se ~ove~anstvo razvilo na drugom kraju galaksije.
Wihov tehnolo{ki napredak se pokazuje kobnim kada Sajlonci,
samosvesni roboti koje su qudi napravili, odlu~uju da su qudi
nesavr{eni i da moraju biti uni{teni. Serija po~iwe smrtonosnim
napadom koji gotovo uspeva u tome, i mali broj preìvelih beì u
svim brodovima koje su bili u stawu da na|u.
Osim osnovne prem ise i imena nekolicine glavnih junaka, ova
ozbiqna serija ima malo toga zajedni~kog sa originalom iz 1978.
Orig i nal se nije mnogo brinuo za realizam i putovawa broda iz imena
serije su vi{e li~ila na veliku ùrku u svemiru nego na o~ajni~ko
preìvqavawe. Rimejk je mnogo realniji i mra~niji, prikazuju}i
napore preìvelih da odrè pribranost dok im ponestaje hrane, vode,
goriva i nade.
Jaka strana nove Galaktike jeste na~in na koji se likovi bore sa
ovom situacijom. Komandant Adama svojim qudima daje razlog da se
bore tako {to im postavqa zadatak da prona|u planetu za koju se
odavno smatra da je mit - Zemqu.
Glavna razlika u odnosu na staru seriju jeste da su neki od
Sajlonaca identi~ni qudima. Ve} u prvoj sezoni, za neke od glavnih
junaka se ispostavqa da su u stvari Sajlonski "spavaju}i agenti" i
sami nesvesni svoje prave prirode.
Me|u najsveìje serije koje obe}avaju svakako spada i serija
"Heroes" iz 2006. godine.
305
TEORIJA I KRITIKA
Zamislite da ste u stawu da letite, ili da se teleportujete. Da
~itate tu|e misli ili da predvi|ate budu}nost. Ovo bi vas u~inilo
druga~ijim od ostalih. Dok bi vas neki smatrali posebnim, drugi bi
vas proglasili za nakazu. Ovo je jedan od centralnih motiva nove
NBC-jeve serije "Heroes".
Na prvi pogled bi bilo lako nazvati ovu seriju kopijom
popularnih X-men. To ne bi bilo pravedno. Iako se serija trudi da
imitira "feel ing" stripa, autori su uspeli da izbegnu razmetqivost
karakteristi~nu za stripove o superherojima i da protagoniste
serije opi{e kao normalne qude, sa svojim stremqewima, strahovima
i nadama, kojima iznenada po~nu da se doga|aju ~udne stvari.
Radwa serije je veoma kompleksna, i koncentri{e se na razvoj
likova. U seriji "Heroes", grupa obi~nih qudi {irom sveta otkriva da
poseduje natprirodne sposobnosti. Me|u wima je i Hiro, japanski
slu`benik, treki i zaqubqenik u X-men stripove koji je u stawu da
zaustavqa vreme, Kler, nerawiva sredwo{kolka iz Teksasa kojoj
svaka povreda zarasta gotovo trenutno, Isak, mladi slikar koji pod
uticajem droga slika budu}nost i mnogi drugi. Wih sve sudbina vu~e
jedne ka drugima dok poku{avaju da shvate {ta im se de{ava i spre~e
uni{tewe Wu Jorka u nuklearnoj eksploziji koju je Isak predvideo.
Za sada, serija ima mnogo potencijala i postigla je veliku
gledanost. Iako u seriji nema mnogo akcije, gotovo svaka epizoda se
zavr{ava uzbudqivim "cliff hanger-om" zbog koga je te{ko izdràti
~ekawe slede}e.
Nau~na Fantastika na na{oj televiziji
Kod nas je stawe sa nau~no-fantasti~nim serijama oduvek bilo
sredwe àlosno. Osamdesetih godina kod nas je emitovana originalna
Galaktika, u okviru tada{weg bosanskog no}nog programa "No} i Dan"
emitovano je pola prve sezone "Zvezdanih Staza: Nova Generacija" sa
sve bezobraznom porukom "Kraj Serije" po zavr{etku posledwe
epizode... A onda se raspala stara Jugoslavija i etrom je zavladao haos.
Sporadi~no je pu{tano po par epizoda ove ili one serije, nikad do
kraja, uvek u nekim egzoti~nim terminima. Po~etkom 21. veka,
televizija "Ko{ava" je emitovala kompletnu seriju "Zvezdane Staze:
Svemirska Stanica 9", RTS je emitovao gotovo celu seriju "Farscape",
ali uvek u "udarnom" terminu subotom posle pono}i...
U kom{iluku su stvari bile malo boqe. Oni koji su mogli da
"uhvate" drugi pro gram hrvatske ra dio televizije bili su u prilici da
odgledaju sve {to je ikada snimqeno od "Zvezdanih Staza" i mnoge
druge serije.
306
U posledwe vreme, i kod nas se popravqa stawe. Nova
televizijska stanica "Avala" je skoro zavr{ila sa emitovawem
"Enterprajza", Stu dio B trenutno reprizira "Farscape", a RTS je
krajem pro{le godine emitovao pi lot epizodu nove Galaktike, uz
obe}awe da }e pustiti i seriju kad tad...
Do tada, ostaje nam samo satelitska televizija ili polulegalno
preuzimawe novih epizoda serije sa interneta. Zanimqivo je to da se
NBC, televizijska ku}a koja snima seriju "Heroes" odlu~io da epizode
serije u~ini dostupnim za besplatan down load sa zvani~nog sajta
serije www.nbc.com/Heroes/. Nove epizode se na sajt postavqaju odmah
posle emitovawa na televiziji. Pa ko voli...
307
TEORIJA I KRITIKA
Dragana Stojiqkovi} i Pavle Zeli}
@IVIMO LI MI U NAU^NOJ
FANTASTICI ?
Tri zakona predvi|awa Artura Klarka:
1. Kada ceweni nau~nik u godinama izjavi da je ne{to mogu}e,
gotovo je sigurno da je u pravu. Kada izjavi da je ne{to nemogu}e, vrlo
je verovatno da nije u pravu.
2. Jedini na~in da se otkriju granice mogu}eg je preneti ih malo
u zonu nemogu}eg.
3. Svaku dovoqno razvijenu tehnologiju nije mogu}e razliko -
vati od magije.
Budu}nost, kako to samo zastarelo zvu~i! Lete}i automobili i
kolonizacije drugih planeta, ~esti u nau~no-fantasti~nim delima,
danas sluè kao najistaknutiji primeri ~uvenih gre{aka pisaca,
naro~ito onih iz prvog i drugog "zlatnog doba" SF-a tridesetih i
pedesetih godina 20. veka. Ni uz najboqu voqu brojnih ludih izu -
miteqa i stru~waka automobilskih kompanija (ili je mo`da ipak, u
pitawu neka zavera) nismo ni do dana{weg dana do{li do prak ti~nog,
komercijalnog lete}eg automobila. Ovo je op{te mesto svako like
futuristi~ke kwièvnosti a, na kraju krajeva, ako pitate bilo koga
na ulici kako je kao dete zami{qao budu}nost, ~ak i pre Marti Mek
Flajevog lete}eg Delorijana iz "Povratka u budu}nost", vaìlo je
op{te uvreèno mi{qewe da }emo svi leteti nebom u mercedesima,
ili makar, fi}ama.
Kada se uzme u obzir celokupno stvarala{tvo u ànru nau~ne
fantastike: kwièvnost, pa filmovi, beskona~ne serije i kona~no
kompjuterske igre, od ~ega je jedan ogroman procenat posve}en upravo
308
budu}nosti qudske rase na zemqi i u svemiru sa svim mogu}im zamis -
livim izumima - tehnolo{kim, kulturolo{kim, socijalnim i poli -
ti~kim, logi~no je pretpostaviti da, kao sa onom ma{inom sa
mehani~kom rukom u luna-parku koja hvata pli{ane ìvotiwice, i
SF autor izvu~e poneki la ser, ve{ta~ki satelit ili Velikog brata.
Nau~na fantastika kao ànr popularne fantastike vu~e
korene jo{ iz drugog veka nove ere kada su autori izmi{qali
fantasti~ne svetove da bi komentarisali savremena verovawa. Sam
ànr vodi poreklo od tipa proze koji se ponekad naziva Lucijanska
satira (Po Lucijanu iz Samosata, gr~kom piscu iz 2. veka na{e ere).
Lucijanska satira - tako|e poznata i kao "Menipska satira" po
ranijem autoru Menipu ~ija su dela danas izgubqena - je vrsta fikcije
koja teì fantasti~nom ali tako|e stavqa naglasak na dramatizaciju
i raspravu o idejama. U Lucijanskoj fikciji, ideje o kojima se ras -
pravqa i koje se ~esto ismevaju su ideje klasi~nih gr~kih filozova,
od kojih su mnogi bili zagovornici ranih nauka.
U 17. veku ovakve pri~e su nazivane razli~itim imenima kao
{to je "utopijska fikcija" i opisivale su tehnologije nastale
nau~nim otkri}ima. Za prvi futuristi~ki ro man smatra se "L'An
2440" od Luisa Sebastijana Mersijera, napisan 1771. Prvom pravom
nau~no-fantasti~nom pri~om smatra se "Franken{tajn", ili moderni
"Prometej" Meri [eli, napisan 1818. Ocem nau~ne fantastike
smatra se Hugo Gernsbek koji je 1911. godine nekoliko strana ~asopisa
koji je ure|ivao popunio kratkom pri~om Ralf 124C41+: Romansa
godine 2660. Gernsbekova proza je bila lo{a, ali wega nije zanimalo
pisawe. Zanimalo ga je nau~no predvi|awe. Ovo mu je i{lo od ruke.
Predvideo je mikrofilm, solarnu energiju, holograme, faks ma{ine,
pa ~ak i aluminijumsku foliju (koji su svi bili deo Ralfovog
svakodnevnog ìvota). Tako|e pomiwe i "paraboli~ni reflektor
talasa" danas poznat kao ra dar. Uspeh pri~e Ralf 124C 41+ je naterao
Gernsbeka da 1926. osnuje ~asopis Amaz ing Sto ries. To je bio prvi
nau~no-fantasti~ni ~asopis, i to je razlog za{to se godi{wa nagrada
za najboqa dela u nau~noj fantastici zove "Hugo".
@anr nau~ne fantastike je smatran jeftinom zabavom sa retkim
kwièvno vrednim izuzecima.
Ono {to nikako ne bi trebalo uraditi je pojednostaviti i sva
SF dela posve}ena budu}nosti i svesti ih na bezbrojne mawe ili vi{e
uspe{ne pretpostavke {ta }e se ta~no desiti sa nama za 5 ili 10
miliona godina. Svakako da, u velikoj meri, ima i toga. Vels je
verovatno zaista mislio da }e svet budu}nosti biti ba{ onakav
kakvim ga je zamislio u "Vremenskoj ma{ini". Ali upravo je snaga i
sveìna SF-a u tome da pretpostavqa ne{to ~ega nikad ne}e ni biti,
samo da bi istraìli mogu}nost da se svet bazira na nekom bitnom ili
309
TEORIJA I KRITIKA
~ak bezna~ajnom temequ na kojem nastaje ne{to razli~ito od svega
{to znamo. Zato preciznost u proricawu koje poseduje neko delo
nau~ne fantastike nikada ne sme biti reper wegovog kvaliteta {to
je, naro~ito kada se govori o delima ~ije se radwe de{avaju u godinama
koje su danas ve} iza nas, ~esta i maletne iz podsvesti dirigovana
gre{ka. Da, pro{la je 1984, i mi ne ìvimo u totalitarnom svetu u
kojem bukvalno kontroli{u {ta mislimo. Zaista?
Mo`da je to najboqe rekao Teri Gilijam kada je obja{wavao
mesto i vreme radwe svog remek-dela "Brazil". Rekao je da se de{ava
"deset minuta od sada" ili jednostavnije: da je u pitawu "druga strana
od sada" (the other side of now).
Najzad, zagrizimo u ono {to jeste i uvek }e biti najve}i poligon
za futuristi~ke naprave svih vrsta i namena - filmove i serije. Ne
treba posebno napomiwati da Zvezdane staze vode po broju svakojakih
sitnica koje ìvot zna~e a smi{qene su tako da pokriju sve detaqe
ìvota u jednom visokotehnolo{kom dru{tvu.
Ali dolazi do promene. Dok su neki SF autori predvi|ali
daleku budu}nost i istraìvawe svemira, drugi su se zainteresovali
za realisti~no predvi|awe budu}nosti napretka tehnologije i raz -
vili ànr tvrdog SF-a i sajberpanka. Osnova tvrdog SF-a je strik -
tno pridràvawe prirodnih zakona i nauke.
Budu}nost je po~ela da izgleda mra~no. SF autori kao {to su
Xon Bruner, Nor man Spinrad i X. G. Balard primetili su uticaj
tehnologije na qude i prirodu. [ezdesetih i sedamdesetih godina 20.
veka, Bruner je napisao ~etiri romana koji opisuju kraj sveta: The
Sheep Look Up, Jag ged Or bit, Stand on Zan zi bar i Shock wave Rider.
The Sheep Look Up iz 1972. opisuje apokalipsu izazvanu zaga -
|ewem.
Ove apokalipti~ne vizije budu}nosti su po~ele da odzvawaju u
javnosti. Sada se ~ini da su mnogi nadareni autori SF-a, nau~nici i
filozofi koji mogu da vide daqe od mogu}e budu}e apokalipse
naleteli na zid - koji su sami stvorili.
Ru{ewe zida
Dobitnik presti`ne Hugo nagrade, SF pisac Vernor Vinx (koji
je i profesor Ra~unarskih nauka na Univerzitetu u San Dijegu) tvrdi
da je SF prvi osetio da se ne{to ogromno nadvija nad hori zontom
~ove~anstva. On pi{e: "Autori tvrdog SF-a se trude da pi{u
konkretne pri~e o tome {ta tehnologija moè da uradi za nas. Sve
ve}i broj ovakvih autora ose}a prisustvo neprozirnog zida iza kojeg
nije mogu}e pogledati. Oni su shvatili da wihove najmarqivije
310
ekstrapolacije budu}nosti rezultuju nemogu}no{}u predvi|awa
bliske budu}nosti."
Publika moè da "vidi" ovaj zid koji skriva budu}nost u
modernim SF filmovima kao {to su Matriks, Ter mi na tor ili AI
(ima ih jo{ te tematike), u kojima antiutopijski tehnolo{ki doga|aj
omogu}ava ma{inama da preuzmu kontrolu. Taj deo pri~e postaje
prekid u radwi i gledaocu, zajedno sa protagonistima, ostaje samo da
naga|a kako se to desilo. Ova velika dilema je deo klasi~ne SF pri~e
Vernora Vinxa "Brodolomnici u vremenu" iz 1986. godine gde prota -
gonisti poku{avaju da otkriju {ta se dogodilo sa milijardama
stanovnika Zemqe po{to se probude iz hibernacije od jednog veka.
Rezultati su bili, naravno, apsurdni: vozila koja se kre}u brè
od zvuka do sredine dvadesetog veka, qudi na mesecu ne{to kasnije.
Uprkos tome razvoj se nastavio. Eksploati{e se energija, ra~unarska
snaga i brzina vozila i samim tim se dobijaju besmisleno velike
cifre za drugu polovinu dvadeset i prvog veka. Brojevi su bili
preveliki da bi se poverovalo u wih. To je nazvano Singularitetom -
"mesto gde ekstrapolacija postoje}ih trendova prestaje da funkcio -
ni{e i potrebno je primeniti nove modele."
Ako su wegova SF dela znak ta~nosti wegovih predvi|awa,
Vernor Vinx je 1979. godine napisao ro man "True Names" koji opisuje
ìvot u virtuelnoj realnosti unutar ra~unara, par godina pre nego
{to je Vilijem Gib son zapo~eo ànr sajberpanka svojim romanom
"Neuromanser". U to vreme, Vinxovi rani hakeri, nazvani "vandali" su
inspirisali mnoge istraìva~e koji su gradili temeqe dana{weg
Interneta. U ovoj pri~i, grupa protagonista, koja krije svoja prava
imena pod {arenim pseudonimima, koriste opremu za virtuelnu
realnost da se preko svojih ku}nih ra~unara poveù u veoma
realisti~no opisanu svetsku mreù virtuelne realnosti. Za{to li
nam forumi sada padaju na pamet?
Neki od eseja Vernora Vinxa detaqnije opisuju ovaj "zid preko
budu}nosti" - ono {to on i drugi istraìva~i nazivaju dolaze}im
tehnolo{kim singularitetom. Vinx je bio prvi koji je upotrebio
matemati~ki termin "Singularitet" da opi{e trenutak u istoriji gde
ubrzawe tehnolo{kog napretka postaje blisko beskona~nosti i zbog
toga nepojmqivo. Mark Peske, koautor VRML (Vir tual Re al ity Markup
Lan guage) jezika i autor kwige The Play ful World: How Tech nol ogy Trans -
forms Our Imag i na tion, smatra da je Vinx u pravu i da je su tra{wica kojoj
se ubrzano pribliàvamo neprozirna kao zid od cigala.
Singularitet je matemati~ki izraz, koji je mo`da najlak{e
objasniti onim {to se de{ava na mapama sveta u standardnim
atlasima. Sve izgleda ta~no sve dok se ne obrati pa`wa na regione
veoma blizu polovima. U standardnoj Merkatorovoj projekciji,
311
TEORIJA I KRITIKA
polovi nisu prikazani kao ta~ke ve} kao prava linija. Svaka linija je
singularitet: cela gorwa ivica mape sadrì ta~nu lokaciju Severnog
pola, a dowa linija ceo Ju`ni pol.
Singularitet na ivici mape nije ni{ta u pore|ewu sa
singularitetom u sredi{tu crne rupe. Ovde je mogu}e na}i astro -
fizi~ku singularnost - procep u prostor-vremenskom kontinuumu u
kojem Ajn{tajnovi zakoni vi{e ne funkcioni{u. Nailaze}i
tehnolo{ki singularitet, kao i singulariteti crnih rupa, ozna~ava
ta~ku odvajawa od realnosti. Istraìva~i su nekada na ivicama
starih mapa poznatog sveta pisali "Ovde su zmajevi" - da bi ozna~ili
da niko ne zna {ta se tamo nalazi. Slika ìvota u budu}nosti dok
nau~nici prilaze ovim ivicama poznatog ~ine se isto toliko
misteriozne, opasne, kontroverzne i nepoznate.
Ne postoji precizna definicija tehnolo{kog singulariteta.
Pisac i pronalaza~ Rej Kurcvel defini{e ovaj fenomen kao:
"Tehnolo{ki razvoj toliko ubrzan i apsolutan da bi mogao da
stvori procep u qudskoj istoriji."
Kurcvel i drugi transhumanisti ga defini{u kao "Trenutak u
budu}nosti kada }e dru{tvene, nau~ne i ekonomske promene postati
toliko brze da iz perspektive dana{wice ne moèmo ni da zamislimo
{ta }e se dogoditi." Za ovaj trenutak se daje {irok vremenski raspon.
Vernor Vinx je po~etkom 21. veka rekao da bi "bio iznena|en ako se to
dogodi pre 2003. ili posle 2030. godine". Karakteristi~na osobina }e
biti da }e ma{inska inteligencija prevazi}i ili se ~ak spojiti sa
qudskom inteligencijom. Druga definicija je: "Trenutak u vremenu
kada razvoj tehnologije postane najbrì." Iz perspektive o~uvawa
prirode, singularitet se moè definisati kao trenutak kada
tehnologija i priroda postanu jedno. Kako god da se gleda na to, u tom
trenutku svet kakav mi danas poznajemo prestaje da postoji i
neophodno je napraviti nove definicije za ìvot, prirodu i qude.
Sitne ali dinamitne
Fantazirawe o drugim svetovima moè dovesti do re{ewa
stvarnih problema. Nau~na fantastika to radi ve} decenijama.
U martu 1990, Motorola je reklamirala kombinaciju ru~nog
sata i pejxera krilaticom "To vi{e nije nau~na fantastika." Ova
reklama je isticala da je najpoznatiji rekvizit ~uvenog detektiva iz
stripa Dika Trejsija najzad dostupan svakome. Onda je do{la bu -
du}nost. Dana{wi xepni ra~unar PalmOne Treo je istovremeno
telefon, sat sa alarmom, ra~unar, rokovnik, ure|aj za slawe tekstu -
alnih poruka i kamera. Tako|e ima pristup Internetu, moè da
posluì i kao diktafon i u stawu je da po{aqe va{u elektronsku
312
vizit kartu va{im saradnicima. Ugra|eni GPS dodatak vam omogu}ava
da uvek znate gde se nalazite, ma gde bili u svetu, moè da vam
predloì put do odre|ene destinacije pa ~ak i da se razonodite
razli~itim igrama za jednog igra~a ili vi{e igra~a preko
Interneta.
Filmovi o Xejmsu Bondu nisu nu`no SF, a ipak sadrè neke od
najma{tovitijih sprava i ma{ina koje su ikada zami{qene. One ne bi
mogle da imaju neku prakti~nu primenu u sada{wosti, pa mo`da ni
budu}nosti, najzad, tu su pre svega da olak{aju Bondu da porazi zlog
genija i odvu~e najzgodniju devojku (ili dve, tri) u krevet. Ali su zato
tako prokleto kul.
Pobogu, Bond je ~ak imao i nevidqivi auto!
Ra{~lanimo jo{ jednu stvar. Inovativnost koju su SF stvara -
oci pokazali u svojim delima moèmo, za potrebe ovog ~lanka, grubo
podeliti na onu koja se odnosi na ~isto materijalna, zanatska i najzad,
~isto tehnolo{ka otkri}a koja su se u brojnim slu~ajevima i
ostvarila - od malih kao {to je friìder koji se otvara kada ubacite
nov~i} ({ta li se de{ava kada do|ete ku}i gladni i nemate sitno?), do
gigantskih poput svemirskih brodova. Drugi pravac kojim su se
autori kretali u svojim ma{tawima, smeliji i dubqi, je onaj koji se
bavi dru{tvenim ure|ewem i me|uqudskim odnosima u budu}im
dru{tvima. Zbog samog zadatka koji tekst ima, moramo se odre}i svih
mogu}ih dela koja pretpostavqaju susret sa vanzemaqcima, iako s
obzirom na sve scenarije koji su bili u igri, kada i ako se taj
sudbonosni trenutak u istoriji ~ove~anastav desi, bi}e to ba{ onako
kako je neki SF pisac zamislio: pobi}emo se ili ban~iti u nekoj
kafani.
No, u oba slu~aja, imamo ponekad fascinantno, ponekad i za -
stra{uju}e precizna predvi|awa. Va`no je napomenuti da sem
velikih pisaca poput Asimova i Klarka, autori SF-a nisu bili u
stawu da zamisle u potpunosti onostrane svetove, jer je to jednostavno
isuvi{e te{ko za opisati i jo{ teè ~itaocu da razume i emotivno se
poveè sa takvim {tivom.
Neverovatno je da to ne smatramo neverovatnim. @ivimo u
nau~no-fantasti~nom svetu. Naslovne strane novina su pune vesti o
eksperimentima sa klonirawem, teleportaciji atoma, ra~unarima
kontrolisanim mo`danim impulsima, robotima koji hodaju i sviraju
muzi~ke instrumente, privatnim avionima koji nose putnike do ivice
svemira, svemirskim sondama koje sle}u na asteroide i implantatima
koji vra}aju sluh gluvima. Kada ovakva ~uda postanu uobi~ajena, kako
fantazija moè da se poredi sa tim? Prostije re~eno: Za{to bismo
~itali nau~nu fantastiku? Evo nekoliko razloga:
313
TEORIJA I KRITIKA
Nauka protiv fantastike
Mnogi pisci nau~ne fantastike su iznosili svoje vi|ewe
budu}nosti i wihova predvi|awa su ~esto bila ta~na. Rob ert A.
Hajnlajn je predvideo pojavu li~nih RFID predajnika, ku}nih robota,
prostorija za umawewe buke i sl.
Artur Klark je majstor inovacije. U svom romanu "Rajski
vodoskoci" iz 1979. on je opisao sistem kablova vezan za zemqu u ta~ki
na ekvatoru koji se izdiè do geostacionarne orbite po kome se pewu
i spu{taju vozila na elektri~ni pogon. Ova vozila, poput teretnog
lifta, mogla bi da izdiù svemirske letelice u orbitu, elimini -
{u}i potrebu za lansirawem raketa koje su skupe i {tetne po
okolinu. Dugo je smatrano da je ovakav "svemirski lift" nemogu} zbog
toga {to se smatralo da nijedan materijal nije dovoqno jak da izdrì
teìnu kabla duga~kog 35.000 kilometara. Sam Artur Klark je izjavio
da }e ideja o svemirskom liftu biti realizovana 50 godina po{to
qudi prestanu da joj se smeju.
Nagli razvoj novih, nesawano jakih materijala kao {to su
ugqeni~ne nanocev~ice izveo je svemirski lift iz carstva nemogu}eg
u podru~je ostvarivog. Vi{e ameri~kih kompanija danas radi na tome
da ostvari takav "svemirski lift", koji je tehni~ki prvi opisao ruski
inèwer Jurij N. Artsutanov 1960. godine. Ipak, Artur Klark je u
SF-u oti{ao najdaqe po pitawu konstrukcije i prakti~nog izvo|ewa
projekta.
Ameri~ka kompanija "LiftPort Group" planira da postavi fun -
kcio nalan svemirski lift do 2020. godine.
Ovakve ideje se ~esto ra|aju na granici izme|u nauke i nau~ne
fantastike. Ova granica je jo{ nejasnija zato {to su mnogi uticajni
pisci nau~ne fantastike istovremeno i nau~nici, kao na primer Rob -
ert L. Forvard, Gregori Benford i Vernor Vinx. Zato nije ni ~udo da
pisci, nau~nici i inèweri mogu imati udela u stvarawu novih
tehnologija kao {to su solarna jedra za pogon svemirskih letelica na
me|uplanetarnim putovawima. Ideja o solarnom jedru se ~esto po -
miwala i u nau~noj fantastici i u tehni~kim analizama, sve dok
japanska svemirska agencija nije uspe{no testirala takvo jedro
pro{log leta. Isto tako, ideje za "teraformirawe" Marsa kako bi se
stvorili uslovi pogodni za ìvot qudi se ve} dugo razmatraju u
NASI, gde se mnogi dive piscu Kimu Stenliju Robinsonu zbog
wegovog detaqnog nau~nog predvi|awa teraformirawa Marsa u
svojim romanima Crveni Mars, Zeleni Mars, Plavi Mars.
Nije potrebno napu{tati Zemqu da bi prona{li predvi|awa.
Mnogi romani, kao {to je "Dijamantsko doba" Nila Stivensona iz
2000. godine istraùju mogu}nosti nanotehnologije. Putnici u ovom
314
svetu bivaju identifikovani nanosenzorima pru prolasku kroz
kapije gradova. Kwige su izra|ene od nanoma{ina i mogu da u~e od
svojih korisnika i izmene svoj sadràj kako bi ih boqe pou~ile ili
zabavile.
U svom delu "Futurolo{ki Kongres" iz 1971. Stanislav Lem
pi{e: "ôvek moè da kontroli{e samo ono {to razume, a da razume
samo ono {to je u stawu da opi{e re~ima."
Karel âpek se suo~io sa tim izazovom kada je izmislio ~oveko -
lika bi}a, ro|ena u ba~vama koja se pobuwuju protiv svojih gospodara
u svom komadu iz 1920. godine R.U.R. On ih je nazvao robotima, od
~e{ke re~i za rad, i ta re~ je u{la u sve svetske jezike. Na sli~an
na~in, Vilijem Gib son je krstio Kiberprostor u delu Neuromanser iz
1984. godine. Koje re~i nas tek o~ekuju?
Inovacije mewaju na{e pona{awe. Vozovi i avioni su
olak{ali putovawe izme|u gradova, zemaqa i kontinenata. Auto -
mobil je izrodio autoputeve koji su izrodili predgra|a koja su
izrodila velike tr`ne cen tre koji su izrodili generacije dece koja
provode vreme u tr`nim centrima umesto da se igraju u kom{iluku.
Nau~na fantastika nam govori kuda nas vode takvi izumi - i gde }e
odvesti na{u decu. Nau~nici i inèweri mogu predvideti, na
primer, kako mo`dani implanti mogu pruìti qudima posebne
sposobnisti. Ipak, potrebna je pri~a kao {to je "Rev e la tion Space"
Alistera Rejnoldsa iz 2000. da bi se ovo istaklo, pitaju}i ko }e biti u
stawu da priu{ti te implante, a ko moè biti primoran da ih ugradi.
U delu "Beg gars in Spain" iz 1991, Nensi Kres je zamislila tehniku
modifikacije gena koja elimini{e potrebu za snom. Istog trenutka,
vreme dostupno za rad i u~ewe se pove}ava za 50%. Po{to je ovaj
tretman skup, ne mogu ga svi dobiti. Nova klasa "besanih" tokom
decenija evoluira u mawinu kojoj zavide, koje se pla{e i koju mrze.
Danas se sve ~e{}e pojavquju sredstva kao {to je Provigil,
normalno namewen za le~ewe narkolepsije, kojeg koriste mnogi koji
ne pate od we, da bi duè ostali budni.
Tu je i Robinsonov serijal o Marsu. U wemu, Rob in son analizira
tehnologije koje bi bile neophodne da bi se planeta izmenila na taj
na~in da qudi mogu da ìve na woj. Ipak, kwige opisuju i ù~nu borbu
"Zelenih" koji veruju da imaju pravo da transformi{u Mars protiv
"Crvenih" koji }e sve u~initi da zadrè Mars u originalnom stawu.
Da li nau~na fantastika zaista uti~e na svakodnevna de{avawa?
Ameri~ki vojnici veruju u to: Lista obaveznog {tiva u ameri~kim
vojnim akademijama ukqu~uje "Umetnost Ratovawa" [en Cua kao i
Hajnlajnov militaristi~ki SF ro man "Svemirski vojnici" (1959).
315
TEORIJA I KRITIKA
Nau~na fantastika ne sluì samo da zabavi. Ona u umove mladih
~italaca donosi strast za naukom. Dona [irli, koordinator NASA -
-inog Programa istraìvawa Marsa vrednog milijardu dolara, kao
mala je bila o~arana "Marsovskim Hronikama" Reja Bredberija i
"Peskom Marsa" Artura Klarka. Po{to je pro~itala Klarkove
ozbiqne opise leta u svemir, gradova pod kupolama i preoblikovawa
Marsa, shvatila je da istraìvawe svemira nije samo fantazija.
"Pomislila sam: "O Boè, pa ja mogu to da radim", se}a se ona. U svetu u
kojem nauka i tehnika mogu da se suo~e sa gotovo svim izazovima koje
qudski um moè da smisli, nau~na fantastika nam je potrebna da
premosti praznine, da nas fascinira i da budu}nost u~ini stvarnom.
[to nas dovodi do zanimqivog pitawa: da li su SF dela uticala
i na savremene pronalaza~e i nekako uticala na tok istorije, i na{
na~in ìvota uop{te? Nije tajna da su, naro~ito ameri~ki kampusi,
npr. na Masa~usetskom institutu za Tehnologiju (MIT), prepuni
nekada{wih {trebera, sada vode}ih nau~nika u svojim oblastima koji
ipak i daqe religiozno gledaju Zvezdane staze i zalu|uju se ~ak i
najjednostavnijim SF-om. Logi~no je pretpostaviti da su, makar u
sferi projekata, ovi nevini genijalci poku{ali da oìve stvari koje
se nalaze u wihovim omiqenim SF serijama i kwigama. Najzad, oni to
i priznaju.
Ma{tovita vidovitost
Nau~na fantastika se ~esto bavi predvi|awem budu}nosti, sa
vi{e ili mawe uspeha.
Vels se brinuo zbog dru{tvenih problema. Ro man The Shape of
Thing to Come opisuje velike ratove u 20. veku, {to se pokazalo
istinitim. Pri~e @ila Verna su bile konvencionalne avanture koje
su vodile ~itaoce na Put oko sveta za 80 dana, Od Zemqe do Meseca, i
naravno 20.000 miqa pod morem.
SF u po~etku nije bio po{tovan, pa ipak, pisci SF-a su
napravili neka veoma precizna predvi|awa.
Tokom Drugog svetskog rata, pojavile su se pri~e o
zastra{uju}em novom oru`ju koje koristi energiju sadrànu u samim
atomima. Zbog ovoga su neki pisci i izdava~i "zaradili" posete FBI-a.
Naravno, pisci nisu znali ni{ta o projektu Menhetn: samo su se
pozivali na postoje}e stawe u nauci i predvi|ali do ~ega mogu
dovesti.
Rob ert Hajnlajn je napisao pri~u Waldo o ogromnom ~oveku
zarobqenom u orbiti koji manipuli{e stvarima putem daqinski
upravqanih ma{ina. Danas se daqinski upravqani manipulatori
kori{}eni za rukovawe opasnim materijalima nazivaju "waldoes" u
316
~ast Hajnlajnovog dela. (Usput, Hajnlajn je prvi izmislio i vodeni
krevet u jednoj od svojih pri~a.)
Naravno, istraìvawe svemira je oduvek bilo va`na tema
nau~ne fantastike. Pokazalo se da je ve}ina (ako ne i svi) inèwera i
nau~nika, koji su radili na programu "Apolo", bila inspirisana
Hajnlajnovim pri~ama o kolonizaciji Meseca i planeta - jo{ dok su
bili deca. Ipak, dok je SF popularizovao koncept putovawa kroz
svemir, detaqi su ~esto ostajali nedora|eni. Ovo nas dovodi do druge
strane SF predvi|awa - proma{aja.
@il Vern je ispravno predvideo da }e prvi putnici na Mesec
biti lansirani sa Floride. Na àlost, on je svoje istraìva~e
ispalio iz xinovskog topa.
Brojne SF pri~e se de{avaju u vla`nim xunglama Venere. Bila
je prava {teta kada smo saznali da se ispod tih neprozirnih oblaka
krije pusto mesto gde padaju ki{e sumporne kiseline a tem per a ture su
tolike da tope olovo. Sli~no ovome, mnoge pri~e zavise od "~iwe -
nice" da je Merkur uvek jednom stranom okrenut ka suncu, na isti
na~in na koji je Mesec stalno okrenut ka Zemqi, tako da je jedna
strana Merkura veoma, veoma topla a druga veoma veoma hladna. Na
àlost, otkrilo se da ovo nije istina. Onda na red dolaze brojne
pri~e koje se odigravaju izme|u kanala na Marsu. Za ovo je kriv
astronom iz 19. veka Persival Lovel koji je bio siguran da je video
kanale. Svi su bili spremni da veruju u ovo sve dok svemirska sonda
"Mar i ner" nije dokazala da to nije ta~no.
Artur Klark je u delu Odiseja u Svemiru 2001 predvideo
xinovske svemirske stanice u orbiti i kolonije na Mesecu pre kraja
20. veka. Ovo se nije ostvarilo.
SF i daqe pravi predvi|awa. Trenutno aktuelne teme su:
- Virtuelna Realnost. Gotovo svaka pri~a sme{tena u budu}nost
danas ukqu~uje neki pomen kompjuterski generisane simulacije
realnosti.
- Nanotehnologija. Minijaturni roboti koji su u stawu da ~ine
neverovatne zadatke, od ~i{}ewa zapu{enih arterija do iskopavawa
mineralnih ruda.
- Genetski inèwering. Da li je ~ovek jo{ uvek ~ovek ako mu se
genetskim inèweringom dodaju {krge i prsti sa koìcom za
plivawe? Da li je takav postupak eti~ki ispravan?
- Mars. U su{tini, svi se slaù da je vreme da se ode tamo. Poznati
fizi~ar Stiven Hoking je nedavno izjavio da je vreme da ~ove~anstvo
najzad iza|e iz kolevke i naseli druge planete, kako bi osiguralo
preìvqavawe qudske vrste u slu~aju globalne katastrofe.
317
TEORIJA I KRITIKA
- Sajberprostor. Kana|anin Vilijem Gib son je napisao ro man
Neuromanser sredinom osamdesetih godina 20. veka. Ovaj ro man
opisuje mra~nu budu}nost u kojoj se qudi bore za prevlast unutar
svetske ra~unarske mreè, carstva koje je on nazvao sajberprostor.
Ovo je inspirisalo nekoliko sli~nih romana i kratkih pri~a
razli~itih autora, i novi ànr je smesta nazvan "sajberpank". Ovaj
termin je kasnije zaìveo i postao deo svakodnevnog re~nika.
Ovo nas, za~udo, vra}a Hajnlajnu i ostvarenim predvi|awima
ranije generacije pisaca (i drugim, kao {to je globalni
termonuklearni rat, koja se na sre}u nisu ostvarila). Iako SF gleda
u budu}nost, ~vrsto je ukorewen u dana{wa saznawa i brige. Zbog
ovoga predvi|awa SF-a mogu uticati na budu}nost, bilo putem
inèwera inspirisanih Hajnlajnom bilo uvo|ewem termina poput
sajberprostora u kolektivnu svest qudi. Efekti nau~ne fantastike
mogu biti proaktivni - mogu da ubede jednu generaciju da je mogu}e
poslati qude na Mesec ili reaktivni, mogu da upozore na opasnost
prenaseqenosti, zaga|ewa ili ~ak i virtuelne realnosti.
I {to je najboqe od svega, nau~na fantastika to postiè dok
zabavqa ~itaoca dobrim pisawem i uzbudqivom pri~om.
Koji drugi ànr moè time da se pohvali?
Antrfile 1:
Podvodni hoteli
Firma "Po sei don Re sorts" planira da izgradi ho tel na dnu okeana.
[ezdeset posto povr{ine hotela }e biti pokriveno prozorima. Ho -
tel se trenutno gradi blizu privatnog ostrva na Fixiju. Otvarawe je
planirano za slede}u godinu. Proceweno je da }e sme{taj nedeqno
ko{tati 15.000 dolara.
Antrfile 2:
Ra~unarski interfejs sa mozgom
Istraìva~i iz Berlina rade na sistemu koji omogu}ava
direktnu komunikaciju qudskog mozga sa ra~unarom. Signali iz mozga
koje o~itava 128 elektroda pri~vr{}enih za glavu korisnika se
analiziraju i pretvaraju u naredbe za ra~unar. Dugoro~no,
istraìva~i se nadaju da }e omogu}iti qudima sa te{kim
invaliditetima da komuniciraju sa spoqnim svetom. Trenutno je
potrebno 5 do 10 minuta da se ispi{e re~enica uz pomo} ovog sistema.
Ovo je o~igledno previ{e sporo za svakodnevnu upotrebu ali
poboq{awem tehnologije istraìva~i se nadaju da }e dati glas
paralizovanima.
318
Antrfile 3:
Robotizovano odelo za medicinsko osobqe
Profesor univerziteta Tsukuba Jo{ijuki Sankai je napravio
HAL robotsko odelo koje je spremno za serijsku proizvodwu. U 2007.
godini se planira proizvodwa 20 odela, a u 2008. oko 400-500. Odelo je
nameweno da pomogne medicinskom osobqu pri no{ewu pacijenata, u
oporavku i rehabilitaciji slabo pokretnih, radu u fabrikama i pri
spa{avawu povre|enih u nesre}ama. Ovo odelo pruà prose~nom
~oveku uve}awe snage od oko 80%. Odelo ko{ta oko 50.000$.
Ideju odela koja poja~avaju qudsku snagu prvi put je opisao
pisac Rob ert Hajnlajn u svom kontroverznom delu "Svemirski
vojnici" po kojem je Pol Verhoven 1996. godine snimio i film. U
kwizi, vojnici koriste te{ko naoruàna i oklopqena robotska
odela koja im omogu}avaju da pre|u nekoliko desetina metara u jednom
skoku i poja~avaju im snagu. Na àlost, ova odela nisu prikazana u
filmu zbog nedostatka finansija za specijalne efekte. Sli~no odelo
je prikazano u kultnom nau~nofantasti~nom filmu "Osmi putnik 2"
Xejmsa Kamerona iz 1986. godine.
Antrfile 4:
Roboti za kuhiwu
Japanski nau~nici su napravili robota koji je u stawu da skuva
~aj, posluì ga i zatim opere sudove. Ro bot prima glasovne naredbe i u
stawu je da pomogne qudima koji nisu u stawu da sami obave osnovne
poslove u kuhiwi. Sli~ni roboti se mogu koristiti i u industriji,
naro~ito u uslovima opasnim za radnike.
Antrfile 5:
Eksperimentalna podmornica dostigla brzinu od 207 km/h
Ameri~ka agencija DARPA radi na podmornici koja je u stawu da
postigne brzine od preko 200 kilometara na ~as pod vodom. Ovo se
postiè uz pomo} fenomena zvanog "Superkavitacija" - iz nosa
podmornice se ispu{ta gas pod visokim pritiskom koji stvara mehur
oko podmornice i izoluje je od okolne vode, time smawuju}i trewe.
Sli~an princip se koristi i kod ruskog torpeda "[kval" koji je u
stawu da postigne brzinu od 230 km/h.
319
TEORIJA I KRITIKA
Mi lan M. ]irkovi}
KO PREDVI\A PREDVI\AÊ?
Re~e jedan od wih, wihov vlastiti pro -
rok: "Kri}ani su uvek la`qivi..."
Pavle iz Tarsa, Poslanica Titu, 1:12
Pro{lost nam se ~ini dostupna preko dokumenata i se}awa; o
budu}nosti u najboqem slu~aju imamo nejasnu slutwu. Ima li {ta
besmislenije od te prozai~ne istine sa stanovi{ta fundamentalne
fizike, gde je sve vremenski simetri~no i gde kada okrenemo smer
vremena (zamenimo t sa -t u svim formulama) sve ostaje potpuno
isto?
1)
Drugim re~ima, budu}nost bi morala biti isto onoliko
fiksirana i "zatvorena" koliko i pro{lost; i obrnuto - pro{lost bi
nu`no trebalo da bude podjednako neizvesna i "otvorena" kao i
budu}nost. Jedan izlaz leì u poricawu vremena. Jo{ je poznoanti~ki
filozof Sekst Empirik sugerisao da ni{ta ne postoji osim
sada{wosti, jer je pro{lost ve} nestala, a budu}nost jo{ nije. Samo
jedan korak je od tog poricawa do onog stava koji obeleàva nauku od
Wutna naovamo, a to je da svi empirijski podaci koje sakupimo
marqivim eksperimentalnim i posmatra~kim radom pripadaju
sada{wosti, a do saznawa o pro{losti dolazimo retrodikcijom, na
isti na~in kao {to i do saznawa o budu}nosti dolazimo predikcijom
(za koji - odslikavaju}i vremensku asimetriju samog jezika! - imamo
lepu re~ predvi|awe).
ôveku na ulici koga bismo suo~ili sa ovim pogledom na stvari
mogla bi se ideja da se nauka uglavnom bavi predvi|awem ~initi u
najmawu ruku ~udnom, ako ve} ne potpuno nesuvislom. Zar nismo
navikli da je predvi|awe ne{to neizvesno i varqivo, u najboqem
slu~aju povezano sa ~esto nepouzdanom vremenskom prognozom, a u
najgorem sa vra~arama, vidovwacima i drugim prevarantima? (Blizu
320
potowe grupe su politi~ari i wihove "procene" i "najave", naro~ito
blizu kraja izbornih perioda.) Tih se predrasuda, me|utim, moramo
otresti ako èlimo da steknemo ma i ovla{nu sliku o na~inu na koji
se nauka razvija. Prvi nu`ni korak jeste da napravimo razliku na
kojoj je ser Karl Poper naro~ito insistirao, izme|u predvi|awa i
proro~anstva (engl. pre dic tion vs. proph ecy)
2)
; samo ovo drugo je kvazi -
nau~no i obi~no neozbiqno. Sa druge strane, predvi|awe je osnovni,
svakodnevni posao gotovo svakog nau~nika; previ|awe ishoda
eksperimenata je najsu{tinskiji, centralni zadatak nauke - jer kako
druga~ije znati da li su na{a teorijska obja{wewa fenomena dobra,
ako ne proverom wihovih predvi|awa? Me|utim, ono zanimqivije
pitawe kome se obi~no ne poklawa dovoqno pa`we prethodi svemu
tome, a ono glasi: da li je sam svet predvidqiv?
Jedna od najdetaqnijih i najpou~nijih ilustracija sloènog i
veoma zna~ajnog problema predvidqivosti sveta klasi~ne (u smislu
'ne-kvantne') fizike i svakodnevnog sveta koji je wome opisan data je u
pripovetki Filipa K. Dika "Mawinski izve{taj". Ovaj prob lem,
kojim su se od Wutna, preko Ru|era Bo{kovi}a i Laplasa, do Popera,
Rajhenbaha i savremenih analiti~kih filozofa, bavili brojni
mislioci, dotakli su i drugi kwièvni stvaraoci (npr. Borhes u
pri~ama "Smrt i busola", "Utopija za umornog ~oveka" ili "Druga
smrt"), ali nigde sr` problema i suptilno razlikovawe realne i
idealizovane situacije predo~eno na toliko dramati~an i
ìvopisan, a uistinu ~udesan na~in. Kako to ina~e biva, ova
pripovetka, objavqena originalno januara 1956. u ~asopisu Fan tas tic
Uni verse, pojavila se svega par godina nakon slavnih Poperovih
~lanaka u Brit ish Jour nal for the Phi los o phy of Sci ence posve}enih
"paradoksu" nepredvidqivosti deterministi~kog sveta klasi~ne
fizike.
3)

S obzirom da se ove, 2007. godine navr{ava ~etvrt veka od smrti
Filipa Dika, a tako|e je i 105 godina od ro|ewa ser Karla Popera,
~ini se pogodan trenutak da se osvrnem na tajanstvenu vezu koja, kroz
pripovetku "Mawinski izve{taj" povezuje ova dva tako razli~ita, a za
savremenu kulturu u toj meri va`na mislioca. Ovo utoliko pre {to
smo ba{ u godini Poperove stogodi{wice, 2002, sticajem okolnosti
ili napredovawem Zeit geist-a, imali prilike da u bioskopima
gledamo filmsku verziju Stivena Spilberga - po prili~no iz -
mewenom scenariju Skota Frenka i Xona Koena - sa Tomom Kruzom i
Maksom fon Sidovom u glavnim ulogama. Naàlost, kako to ve} sa
filmskim hitovima uz retke izuzetke biva, filozofski temeq Di -
kovog malog remek-dela je ovde bez traga izgubqen.
Prisetimo se po~etka nau~ne kontroverze. Wutn je uveo
paradigmu "svemira kao ~asovnik" (engl. clock work uni verse) da bi
321
TEORIJA I KRITIKA
slikovito predstavio viziju mehani~kog univerzuma kojim upravqaju
jednostavni principi me|udejstva prostih ~estica. Kosmos je poput
ogromnog bilijarskog stola: proste sile deluju na sve sastavne delove,
intuitivno lako razumqive interakcije opisane Wutnovim zakonima
mehanike odre|uju evoluciju ~itavog sistema do najsitnijeg detaqa.
Ru|er Bo{kovi} je, tri ~etvrti veka docnije, oti{ao korak daqe i
tvrdio da se takav univerzum mora, ultimativno, izvesti iz jedins -
tvenog zakona sile (u svojoj monumentalnoj "Teoriji prirodne
filozofije", objavqenoj originalno 1758. godine u Be~u, a potom
1763. u Veneciji), koji }e na velikim rastojawima reprodukovati
Wutnov zakon op{te gravitacije, dok bi na veoma malim rastojawima
trebalo da objasni fenomene koje gravitacija sama ne obja{wava,
poput postojawa makroskopskih ~vrstih tela iz na{eg svakodnevnog
iskustva. êtiri decenije nakon Bo{kovi}a, markiz Pjer-Si mon de
Laplas, polihistor i kratkotrajni Napoleonov ministar policije je
pisao kako bi neko bi}e ("demon") koje bi posedovalo informacije o
poloàjima i brzinama svih ~estica u svemiru u jednom trenutku bilo
u stawu ne samo da rekonstrui{e ~itavu pro{lu istoriju svemira do
najsitnijih detaqa, ve} i da potpuno pouzdano predskaè wegovu
budu}u istoriju sa savr{enom ta~no{}u i bez ikakve mogu}nosti
pogre{ke. Drugim re~ima, u klasi~nom wutnovskom svetu, sva infor -
macija kako o pro{losti, tako i o budu}nosti sadràna je u sa -
da{ wosti "i nema ni{ta novo pod suncem". Tako|e, nema princi -
pijelnih prepreka da se ova informacija sakupi; Laplas je bio
svestan, naravno, da je to poduhvat koji nema nikakvih izgleda na
prakti~nu realizaciju. Kao ozbiqan nau~nik, me|utim, shvatao je
va`nost tog misaonog eksperimenta za utvr|ivawe determinizma kao
kqu~ne odlike klasi~nog pogleda na svet. Zato je ova vrsta
mehanicisti~kog pogleda na svet ostala i zabeleèna u istoriji
filozofskih i nau~nih ideja kao laplasovski determinizam. Laplas
se ne smatra uzalud ocem nebeske mehanike, te najpreciznije od svih
nau~nih disciplina koja je omogu}ila da se, na primer, predvide
budu}a pomra~ewa Sunca i Meseca na isti na~in i istim metodama
kojima se rekonstrui{u pro{la pomra~ewa, bila ona u doba Talesa iz
Mileta ili u doba dinosaura.
Naravno, najva`nija nau~na revolucija XX veka - ona povezana
sa imenima Planka, Bora, Ajn{tajna, Hajzenberga i [redingera - nas
je nau~ila da svet nije odista ure|en po Wutnovim mehani~kim
zakonima (~ak i ako im dodamo obe teorije relativnosti), ve} po
sasvim druga~ijim, i znatno mawe intuitivnim na~elima - onima
kvantne mehanike. Kvantna mehanika je, paradoksalno, u isti mah i
vi{e i mawe deterministi~ka od klasi~ne fizike. Vi{e je determi -
nisti~ka zato {to wen osnovni entitet - [redingerova talasna
322
funkcija - sadrì deterministi~ku evoluciju u samoj srì svoje
definicije; mawe je deterministi~ka zato {to pokazuje da svim
merqivim stvarima, dakle svim stvarima sa kojima moèmo uspo -
staviti nekakav empirijski odnos, upravqa verovatno}a i to putem
jednostavnog Bornovog pravila za dobijawe verovatno}e ma kog
pojedina~nog ishoda bilo kog merewa ili ogleda. Potowa su{tinska
uloga verovatno}e i na{a nemogu}nost da ikada presko~imo taj
epistemi~ki zid oli~ena je u slavnim Hajzenbergovim relacijama
neodre|enosti koje nas zauvek spre~avaju da istovremeno saznamo
obadve razli~ite fizi~ke veli~ine koje u kvantnomehani~kom svetu
stoje u izvesnom odnosu, poput poloàja i brzine ~estice. Savremeni
zagovornici indeterminizma, odnosno "otvorene" budu}nosti se
obi~no okre}u ba{ kvantnoj mehanici kao onoj temeqnoj disciplini
koja ukazuje da je materijalni svet su{tinski nepredvidqiv. Ta je
tema, me|utim, suvi{e velika da bi smo je ovde razmatrali. Stoga
}emo se ograni~iti na klasi~ni svet, svet na{eg svakodnevnog
iskustva i postaviti pitawe predvidqivosti u wemu.
Poper je, kao {to danas gotovo svako zna, insistirao da se
atribut "nau~ni" moè primeniti samo na iskaze koji su opovrgqivi.
Stoga on nije prihvatao bilo kakvu metafizi~ku definiciju
determinizma, ve} je definisao ne{to {to je zvao nau~ni
determinizam kao tvrdwu da se ma koji doga|aj moè racionalno
predvideti, sa èqenim stepenom preciznosti, ako imamo dovoqno
precizan opis pro{lih doga|aja kao i poznavawe svih zakona prirode.
Ali, Poper se nije samo zadovoqio time da je ova tvrdwa opovrgqiva -
on je tvrdio da je ona uistinu i opovrgnuta savremenim nau~nim
znawem! A pri dokazivawu te za~u|uju}e tvrdwe on se uop{te nije
pozivao na kvantnu mehaniku i neodre|enost koja se obi~no povezuje
sa Hajzenbergovim principom! Upravo zbog ove svoje neo~ekivane
osobine, Poperov dokaz dobija osveàvaju}i zna~aj i van striktno
nau~nog konteksta i zasluùje da ga ovde ukratko razmotrimo.
Demoni su do sredine XX veka definitivno iza{li iz mode. U
Poperovoj verziji predvi|awe postaje prob lem prora~una od strane
neke sloène ma{ine, "predvi|a~a" (engl. pre dic tor) kako ju je Poper
zvao. Poperov dokaz se tada svodi na dokazivawe iskaza da nijedan
predvi|a~ ne moè predvideti rezultat sopstvenih predvi|awa.
O~igledno je da ve} tu naslu}ujemo trag samo-referencije, te "zlatne
niti" koja izvire iz Zenona Elejca, a potom spaja Don Kihota, Baha,
Gedela, Borhesa, Eshera i tolike druge kulturne ikone. Poper nam
sugeri{e da zamislimo dva identi~na predvi|a~a od koji svaki ima
mo} Laplasovog demona. Ovaj uslov implicira da su oba predvi|a~a
otelovqewa deterministi~ke Wutnove fizike i kao posledica toga,
oni su savr{eno predvidqivi spoqa. Sada zamislimo da je zadatak
323
TEORIJA I KRITIKA
postavqen pred svakog od ovih predvi|a~a da predvide neko
konkretno budu}e stawe drugog predvi|a~a, i neka to bude isto stawe
u oba slu~aja. Ovaj drugi uslov implicira da se zadatak stavqen pred
predvi|a~e moè interpretirati kao zadatak samo-predvi|awa. U
skladu sa svojom definicijom mehanizovanih Laplasovih demona, oni
svakako moraju biti u stawu da zadatak izvr{e. Me|utim, po{to su po
pretpostavci identi~ni, oni moraju prolaziti kroz isti niz stawa;
tako, na primer, ako je zadatak predvi|a~a A da predvidi stawe u kome
}e predvi|a~ B ot{tampati rezultat svog zadatka (koji je identi~an
sa upravo opisanim predvi|a~kim zadatkom, uz inverziju oznaka "A" i
"B"), tada predvi|a~ A ne moè zavr{iti svoj prora~un pre nego {to
predvi|a~ B uistinu dosegne to stawe. A to, te{ko je ne sloìti se, i
nije ba{ neko predvi|awe vredno pomena; vi{e je nalik na onu
dosetku koju je Nils Bor citirao (verovatno u {ali) kao "drevnu
dansku poslovicu", a koja glasi: "Predvi|awe je uvek te{ko, a posebno
kad se radi o budu}nosti!"
Ovo ima za rezultat da je samo-predvi|awe, odnosno predvi|awe
iznutra nemogu}e za ma{inu, ~ak i ako je ona obdarena savr{enim
laplasovskim uvidom. Za Popera, ovo tako|e zna~i da nau~ni
determinizam ne moè biti istinit, zato {to sada predvi|a~, u
nedostatku znawa o sopstvenim budu}im akcijama, ne moè izra~unati
efekte tih akcija na svoje okruèwe. Samim tim, ~ak i ako su dati
po~etni uslovi tog okruèwa, wegova budu}a stawa ne mogu biti
izra~unata ve} samo posmatrana a pos te ri ori. Grubo govore}i, ponovo
imamo posla sa zenonovskim beskona~ni regresom: da bi predvideo
stawe sveta, predvi|a~ mora predvideti sopstveno stawe koje uti~e
na svet, a to znawe mewa wegova predvi|awa, koja opet mewaju svet, te
je wemu potrebno novo predvi|awe, i tako u beskona~nost.
Pored kritike determinizma, teì{te Poperove diskusije
ti~e se zabune koja nastaje kad se pome{aju razli~ite vrste
determinizma. Pored metafizi~ke verzije i nau~nog determinizma,
on razmatra "tre}u" varijantu determinizma: "...svaki fizi~ki sistem
je predvidqiv u smislu da makar nakon {to se predvi|eni doga|aj
odigrao, moèmo videti da je on bio predodre|en stawem sistema, u
smislu da bi dovoqno detaqan opis sistema (zajedno za prirodnim
zakonima) logi~ki ukqu~ivao predvi|awe." Ovaj tre}i oblik je veoma
blizu onoga {to je Al fred Nort Vajthed nazivao uzro~nom
objektifikacijom pro{losti: Vajthed pori~e da pro{lost nestaje
sa nestajawem neposrednog iskustva prolazne sada{wosti. Pro{lost
je dostupna, tvrdi on, kroz uticaj u nastajawu ("izrawawu") nove
sada{wosti. Zapazimo, dodu{e, da ova Vajthedova maksima ne povla~i
predvidqivost sada{wosti kao shva}ene kao budu}nost sa
stanovi{ta pro{losti; ba{ kao i kod Popera.
324
U Dikovoj briqantnoj pripovetki, policijski komesar Xon
Anderton, wegov ambiciozni naslednik Ed Vitver i penzionisani
gen eral Leopold Kaplan ukqu~eni su u surovu igru rivalstva
policije i vojske u post-apokalipti~nim SAD, koja se vrti oko nove
tehnike borbe protiv kriminala koja bi se mogla prevesti kao
pred-zlo~in (engl. precrime). Policija, naime, koristi usluge
prekognitivnih mutanata koji su u stawu da vide budu}e doga|aje i
identifikuju potencijalnog zlo~inca pre no {to on ostvari svoj
zlo~ina~ki naum. U eksperimentalnoj stanici kojom rukovodi
Anderton, tri mutanta, "Xeri", "Dona" i "Majk", predskazuju budu}e
zlo~ine i omogu}uju hap{ewe i izolaciju budu}ih po~inilaca.
Naravno, oni to ne rade direktno, niti je mogu}e da se uvek sloè -
stoga policija uzima u obzir samo doga|aje oko kojih se bar dva
prekognitivca slaù da }e se odigrati. Socijalne, politi~ke i
pravne posledice ove tehnike borbe protiv kriminala su mnogo -
brojne, ali se ovde wima ne moèmo baviti; dovoqno je napomenuti da
se ona pokazuje veoma uspe{nom u suzbijawu krivi~nih dela i
Anderton je sa pravom ponosan na svoje rezultate sve dok sistem ne
predvidi da }e naredno ubistvo po~initi... Xon Anderton, policijski
komesar!
Prob lem koji se kroz Andertonovu li~nu dramu prikazuje jeste
situacija u kojoj se predvi|awa troje mutanata razlikuju. Ako su oni -
po pretpostavci - pouzdani predvi|a~i, tada je razilaèwe na prvi
pogled nemogu}e. Ispostavqa se - i to je zna~ajan deo radwe pripo -
vetke koju ovde ne treba prepri~avati - da postoje uslovi pod kojima
se wihovi izve{taji mogu razilaziti iako su svo troje potpuno
pouzdani predvi|a~i! A to je, kao i u Poperovoj aporiji, slu~aj u kome
sama informacija o predvi|awu mewa budu}nost. U situaciji koja
izrawa kroz burna zbivawa u pripovetki ispostavqa se da ne postoji
jedan "ve}inski" i jedan "mawinski" izve{taj (tj. dva prekognitivca
koji se slaù oko nekog budu}eg doga|aja i jedan ~ije se predvi|awe
razlikuje), ve} su sva tri izve{taja "minorizovana" tako {to je najpre
informacija o prvom predvi|awu promenila tok doga|aja, a zatim je
sadràj (sada ve} neistinitog!) mawinskog izve{taja ponovo pro -
menio istoriju.
Kqu~na stvar jeste da uo~imo da do utvr|ivawa koja je verzija
predskazane budu}nosti realisti~na nije do{lo sve dok se rele -
vantni doga|aji nisu odigrali. Ovde Dikova imaginacija ponovo ima
solidno filozofsko utemeqewe. Kako je pre vi{e od pola veka (i par
godina pre pojave "Mawinskog izve{taja") sugerisao oksfordski
filo zof Majkl Dame, uticaj budu}nosti na pro{lost (poznat i kao
retrokauzalnost ili "uzro~nost unatrag") koji vodi do mnogobrojnih
paradoksa, poput onih sa putovawem kroz vreme, bi se mogao legi -
325
TEORIJA I KRITIKA
timizovati u slu~aju kada se ishod ne moè verifikovati pre nego
{to protekne dovoqno vreme da relevantna budu}nost postane
sada{wost.
4)
Dakle, informacija o predvi|enom zlo~inu moè uti -
cati na izmenu te budu}nosti, ali ne}e biti samo-kontradiktorna
ukoliko za verifikaciju sa~ekamo da budu}nost istekne, tj. postane
najpre sada{wost, a zatim i pro{lost. Dikova pri~a sadrì, u pravom
{erlokholmsovskom maniru, lepo napisan pasa` u kome se, nakon {to
se buka i bes akcije okon~avaju, rekonstrui{e {ta se ustvari do -
godilo.
Zanimqivo je da Dik predstavqa raznolike stavove po pitawu
predvidqivosti ili, naprotiv, "otvorenosti" budu}nosti, po~ev od
slepe vere u predvidqivost i neizmenqivost budu}nosti (i shodno
tome, nepogre{ivost sistema pred-zlo~ina), koju demonstrira, na
primer, Andertonova supruga Liza. Najekstremniji poperovski stav
na drugoj strani zauzima Kaplan u svom govoru pred (stvarni) zlo~in,
tvrde}i:
Ali ne moè biti nikakvog vaqanog znawa o budu}nosti. îm se
dobije prekognitivna informacija, ona se sama poni{tava. Tvrdwa
da }e ovaj ~ovek po~initi budu}i zlo~in je paradoksalna. Sam ~in
posedovawa ovih podataka ih ~ini la`nim. U svakom slu~aju, bez
izuzetka, izve{taj troje policijskih prekognitivaca je obezvredio
wihove sopstvene podatke. âk i da nisu po~iwena nikakva hap{ewa,
i daqe ne bi bilo nikakvih po~iwenih zlo~ina.
Poper bi zbiqa bio sre}an - budu}nost je otvorena u meri koju
nisu o~ekivali ni najekstremniji libertarijanci! Samo postojawe
predvi|awa (makar i nepogledanog u nekoj birokratskoj fascikli
ili fioci) mewa istoriju na istinski nepredvidqiv na~in. Ironija
je da se u pri~i ovakav stav demantuje akcijom na najdramati~niji
mogu}i na~in. Sude}i po razvoju doga|aja, nasuprot ovom ekstremnom
poperovskom stavu, sam Dik se izgleda priklawa jednom umerenijem
pogledu na odnos determinizma i protoka informacija, {to se moè
videti iz Andertonove replike pri samom kraju pri~e, nakon {to je
(poput Borhesovog reinterpretiranog Jude) `rtvovao svoju nevinost
i mirnu savest za ve}u stvar:
"To se moè desiti samo u jedom slu~aju," rekao je Anderton. "Moj
slu~aj je bio jedinstven po{to sam imao pristup podacima. To bi se
moglo desiti ponovo - ali samo narednom Komesaru policije. Tako da
se pazite."
Ovaj pristup ima vrlina kompromisnog re{ewa - on zadovoqava
na{u intuitivnu predstavu o pouzdanosti predvi|awa u klasi~nom
deterministi~kom univerzumu (i time generalnu smislenost tehnike
pred-zlo~ina), ali tako|e i legitimi{e i poperovsku rezervu u vezi
sa samo-predvi|awem koje moè, makar i samo kao redak sticaj
326
okolnosti u stvarnosti, potpuno razru{iti zgradu predvidqivosti,
uprkos tome {to determinizam i daqe blista, neugroèn.
U pri~i Zorana @ivkovi}a "Virtuelna biblioteka" (u zbirci
Biblioteka), o~igledni indeterminizam je povezan sa odsustvom
informacije u ranijem vremenu ( la Dummett). Protagonista pri~e
dobija elektronsku po{tu koja sadrì informacije o budu}em radu i
ìvotu protagoniste, poput broja kwiga koje }e napisati u svojoj
spisateqskoj karijeri, wihovih naslova, itd. On nema na~ina da
neposredno proveri ta~nost ovih informacija (~itava stvar se
odigrava jako brzo). Drugim re~ima, jedino nakon {to protekne
odgovaraju}i broj godina, mogu}e je potvrditi da je doista do{lo do
transfera informacija iz budu}nosti. Kada se to ve} desi, nestala
je mogu}nost da do|e do poznatih paradoksa sa zatvorenim vremenskim
petqama. U @ivkovi}evoj pri~i ne saznajemo da li se to doista
dogodilo, tj. da li je protagonista odista napisao upravo predvi|eni
broj kwiga, itd. U zavisnosti od toga, mogli bismo govoriti o
pouzdanom ili nepouzdanom predvi|a~u - mada je ovde kontekst
prevashodno psiholo{ke prirode i ima vi{e sli~nosti sa
kontekstom proro~anstva (pa i samoispuwuju}eg proro~anstva!) kako
ga je Poper shvatao.
Jesmo li onda poraèni? Ako je predvi|awe su{tinski zadatak
nauke, a u isti mah je potpuno ta~no predvi|awe nemogu}e, nije li onda
zadatak nauke bezizgledan? Ne nu`no, mada se iluzija izvesnog i
savr{eno pouzdanog saznawa koja je bodrila umove poput Wutna,
Lajbnica, Bo{kovi}a ili viktorijanskih nau~nika, nepovratno
raspr{ila. Savremena je nauka - nakon relativnosti, kvantne fizike
i Poperove evolucione epistemologije - neizvesna, provizorna, u
neprekidnom fluksu. Na mnogim mestima je statisti~ka verifi -
kacija ili neka "efektivna", pomalo zamu}ena, kratkovida slika
najboqe {to moèmo posti}i. Nauka definitivno nije za one koji
traè apsolutne i kona~ne istine (crkve ili politi~ke stranke tu
nude daleko "sjajnije" perspektive), niti za one slabog srca, ne -
spremne sa suo~ewem sa problemima koji se ~ine nere{evim. Sre}om,
qudski duh je takav da najteà pitawa ~esto privla~e najboqe umove.
Ako to nije dovoqno, treba se podsetiti re~i jo{ jednog velikana
savremene filozofije nauke, Pola Fajerabenda kojima nas podsti~e
da se radujemo toj ve~noj nepouzdanosti: " Nauka je u biti anarhis -
ti~ki poduhvat: teorijski anarhizam je humanitarniji i verovatniji u
pogledu podsticawa napretka nego wegove al ter na tive zakona -
-i-reda."
Kao i mnoge druge posledice nau~nog pogleda na svet, i ova
su{tinska nepredvidqivost, ~ak i onog pojednostavqenog klasi~nog
sveta, ima kako uznemiruju}u, tako i o~aravaju}u stranu. Ono {to nam
327
TEORIJA I KRITIKA
se ~inilo udobnim i komfornim materijalnim domom za na{e duhovne
poduhvate rastvorilo se u nepreglednu i zastra{uju}e kompleksnu
mreù uzroka i posledica, koje se ne moèmo ni nadati da sagledamo
iz na{e ograni~ene, qudske perspektive. Izazov budu}nosti jeste
upravo suo~ewe sa tom otvorenom i ~esto zastra{uju}om perspek -
tivom.
1) Maju{ni i neobja{weni izuzetak od ovog pravila ti~e se egzoti~nog
procesa raspada K-mezona u svetu elementarnih ~estica. Dovoqno je ovde pomenuti da
se jo{ nije pojavila ni najspekulativnija ideja kako bi se ova anomalija (koja se
manifestuje otprilike u jednom od milijardu slu~ajeva!) povezala sa strelom
vremena.
2) Pop per, K. R. 1982, The Open Uni verse (Hutch in son, Lon don).
3) Karl R. Pop per, "Indeterminism in Quan tum Phys ics and in Clas si cal Phys ics.
Part I." The Brit ish Jour nal for the Phi los o phy of Sci ence 1, pp. 117-133 (1950); "Indeterminism
in Quan tum Phys ics and in Clas si cal Phys ics. Part II." The Brit ish Jour nal for the Phi los o phy of
Sci ence 1, 173-195 (1950).
4) Dummett, M. 1954, "Can an Ef fect Pre cede its Cause?" Pro ceed ings of the Ar is to te -
lian So ci ety Sup ple men tary Vol ume 28, 27.
328
Dejan Stojiqkovi}
PUSTIWA BESKONA^NOSTI
"ELAZAR", ZABORAVQENI
KLASIK DOMA}EG STRIPA
(Dejan Nenadov - Elazar (strip al bum)
UPPS Beograd, 2006)
Sve je po~elo fantazmagori~nom slikom dvorca/grada ukle -
sanog u kamen. Kadar je bio dovoqno velik da popuni ~itavu stranu.
Taj to tal grada razvio se u pri~u "Smrt u Vavilonu" i tako je Dejan
Nenadov, slikar ro|en u Novom Sadu 1966. krenuo u stvarawe jednog od
najboqih ostvarewa u istoriji doma}e devete umetnosti.
Nenadova je jo{ po~etkom osamdesetih (ta~nije, 1982.) Du{an
Vukojev odveo u "Marketprint" tada{weg presti`nog izdava~a i
upoznao sa direktorom i glavnim i odgovornim urednikom. Dve ta ble
stripa "Straàr" bile su dovoqne da Nenanadov potpi{e svoj prvi
profesionalni ugovor. Prva epizoda "Elazara" nastala je dve godine
kasnije, i za wu je dobio prvu nagradu na konkursu ~asopisa "Vidici", a
~itav serijal od pet epizoda stvaran je u periodu od dve godine. Ba{
kao {to je to nekada ~inio Hal Fos ter, i Nenadov je na tablama
pedantno upisivao mesec i godinu nastanka.
Kona~no, svih pet pri~a objediweno je dvadeset godina kasnije u
strip al bum koji kao izdava~ potpisuje Udruèwe za promociju i
produkciju stripa iz Beograda kao prvenac u svojoj ediciji
"Horizonti". Ova zbirka sadrì epizode: "Ve~na ptica", "Ruìn
dvorac na brdu Mitlah", "Bunar", "Na poqima |avoqe trave" i
pomenutu "Smrt u Vavilonu" koja je prva nacrtana, ali hronolo{ki je
posledwa, zavr{na pri~a. Uvodni esej napisao je Marko Stojanovi}, a
pored istog, na kraju je uba~ena i biografija Dejana Nenadova. Svi
329
TEORIJA I KRITIKA
primerci su numerisani i, {to je redak slu~aj u nas, potpisani od
strane autora.
âk i laik ne moè da, i{~itavaju}i al bum, ne primeti da dve
decenije koje su pro{le nakon nastanka ovog stripa ne uti~u na
percepciju samog dela. Maestralan crte`, detaqan i funkcionalan,
sa stilom i poetikom koja se mewala iz epizode u epizodu, borhe -
sovsko vi{eslojne pri~e sa poentom koja ne dolazi na prvu loptu
deluju zrelo, ubedqivo i {to je najva`nije - savremeno.
Ono {to jo{ vi{e {okira jeste ~iwenica da je u vreme stvarawe
ovog strip remek- dela Dejan Nenadov bio jo{ uvek sredwo{kolac.
Ne kriju}i da mu je sa literarne strane Borhes najve}i uzor
(toliko da se wegov portret pojavquje u samom stripu na posledwoj
strani pri~e "Na poqima |avoqe trave") Nenadov je crta~ku ve{tinu
u~io od klasika poput Bilala, Moebiusa, Hermana... Niù}i ta ble
prepune majstorski nacrtanih kadrova, on pripoveda legendu o
misti~nom kaganu Elazaru, vladaru velike dràve u pustiwi, ~oveku
visokog morala, velike mudrosti i neutaìve strasti prema ìvotu.
Strip nije vezan striktno za odre|eno mesto ili pe riod u istoriji,
{to ga na neki na~in ~ini univerzalnim, a samo ime glavnog junaka je
na momente druga~ije u transkripciji {to, po samom priznawu autora,
daje privid apokrifnosti. Arhitektura i kostimografija ne pripada
nijednoj prepoznatqivoj epohi ali ima upori{te u nekim realnim
istorijskim tendencijama tako da je me{avina stvarnog i fantas -
ti~nog. To se pokazalo kao dobitna kombinacija, jer dok ~itate strip
imate utisak da je pred vama neko izgubqeno istorijsko delo koje za
temu ima stvarne li~nosti i doga|aje koji su se zaista desili. A onda
vas Nenadov iznenadi kadrom koji izgleda poput razglednice sa nekog
drugog sveta, na primer: crte` zamka na ~etvrtoj tabli pri~e "Ruìn
dvorac na brdu Mitlah" gde isti podse}a istovremeno na islamsku
bogomoqu, pravoslavnu crkvu i delo nekog zvezdanog arhitekte.
Magija protkana setom, istorija protkana ma{tom, religioznost
protkana misticizmom i Nenadovqev crta~ protkan stilskim i
crta~kim bravurama ~ini pri~e o Elazaru jednim od najubedqivjih
doma}ih stripova, ne{to {to u mnogim segmentima jo{ uvek nije
dosegnuto i prevazi|eno.
Specijalno za ovu priliku, autor je uradio i naslovnicu za al -
bum i to tehnikom uqe na platnu. Na woj vidimo Elazara kao za -
mi{qenog mistika, zagonetnih o~iju i punih, ìvotnih usana, iza
wega je ve~ita i beskona~na pustiwa i arabeskni obrisi ~arobnog
grada. Sti~e se utisak da Nenadov jo{ uvek nije izgubio onu stvara -
la~ku nit koja ga veè za ovog junaka i da u sebi krije jo{ neku pri~u o
velikom kaganu zami{qenog lica. Iako je strip napustio odavno,
zbog, kako kaè, ubita~ne kombinacije lo{ih scenarista i jo{ gorih
330
izdava~a/trgovaca koji umetnost tretiraju kao robu, on ne iskqu~uje
mogu}nost stvarawa nekih novih pri~a o Elazaru.
Kada se osvrnemo na istoriju devete umetnosti na ovim pros -
torima, naro~ito na wen vrhunac u osamdesetim, moèmo videti va -
tro met ideja, stilova i poetika. Ipak, u masi kvalitetnih ostvarewa
i autora, "Elazar" Dejana Nenadova ima svoje posebno mesto. Zbog
toga, kao i ~iwenice da je strip u dana{woj Srbiji degradiran i
oteran na marginu ({to zbog krivice deùrnih mudrija{a koji u wemu
nisu videli "umetnost", {to zbog autodestruktivnog u~inka nekih
"qudi od stripa") ostaje itekakav àl nad ~iwenicom da se Dejan
Nenadov danas bavi iskqu~ivo slikarstvom i to tamo daleko, u
Amsterdamu, gde ìvi jo{ od 1992.
Paradoksalno, "Elazar" nije samo vanserijski dobar strip ve} i
konkretni dokaz u {ta je mogla da se izmetne doma}a strip scena. Ba{
kao i u avanturama pustiwskog kagana, jedno oko doma}eg stripa
gledalo je u rasko{ne ~arobne gradove, a drugo u golu, beìvotnu
pustiwu. Ono {to danas imamo plod je takve {izofrenije.
331
TEORIJA I KRITIKA
Mladen Kalpi}
POREKLO I ZNAÂJ MASTERSA
IZBLAJHANI KONAN U BORBI
ZA FABRIKU IGRAÂKA
Mnogi etablirani globalni pop-kulturni fenomeni imaju
krajwe neo~ekivane i neslavne po~etke. U mnogim slu~ajevima autori
uop{te nisu ni èleli da stvore ni{ta novo i epohalno ve} samo da se
pozabave ve} poznatim junacima ali im prava za to nisu ustupqena.
Takav slu~aj bio je sa Xorx Lukasom koji je samo èleo da snimi svoju
verziju Fla{ Gordona ali nije imao dovoqno novaca da plati za
licencu potrebnu za kori{tewe ovog lika te je stoga izmislio svoje
Zvezdane Ratnike koji su publici postali jo{ draì od planiranog
junaka i doneli mu bilione dolara. Sli~no je bilo i sa hronolo{ki
par godina mla|im Mastersima. Naime, ~uvena firma za proizvodwu
igra~aka Mattel odbila je svojevremeno Lukasovu ponudu da radi
propratne figurice za Star Wars misle}i da }e ova kosmi~ka bajka
propasti na bioskopskim blagajnama. Kada je suprotno wihovim o~e -
kivawima Star Wars postao najgledaniji film svih vremena i konku -
rentska firma Kenner u kratkom roku postala najprofi tabilnija na
trì{tu igra~aka {tancuju}i fig ure Lukasovih {arolikih droida i
Xedaja, Mattel je shvatio da hitno treba da ispravi gre{ku i na~ini
seriju igra~aka po slede}em velikom filmskom spektaklu. U to vreme
Xon Milius je upravo snimao svoju adaptaciju Konana koji je imao
izuzetno veliku bazu fanova {to zahvaquju}i novelama Roberta E.
Hauarda {to zahvaquju}i Marvelovim strip adaptacijama Roj Tomasa
i Xon Bu{eme. Logi~no se ~inilo da }e sa igranim filmom ovaj pop
kult dose}i svoje usijawe i privu}i gomilu dece te se Mattel brzopleto
bacio na proizvodwu igra~aka sa likom Konana i wegovih saboraca i
protivnika pre no {to je video finalnu verziju filma i pre no {to je
332
ovaj qudski bio i snimqen. Gre{ka u proceni je bila ogromna jer
Milius je svog filmskog Konana napravio prevashodno kao pri~u za
odrasle sa obiqem seksa i nasiqa te je film jo{ bio i bio zabrawen
upravo za decu ispod 15 godina koju je Mattel planirao za glavnog kupca
igra~aka s Konanovim likom. Fabrika lutaka na{la se u panici. [ta
~initi sa tolikim igra~kama nabildovanih varvara na lageru? Iz -
vesni Roxer Svit bis tro je izna{ao izlaz iz ovog }orsokaka. Dao je
ideju da se kosa Konan lutke ofarba u plavo i doda joj se {titnik za
grudi sa crvenim malte{kim krstom. Ova blondi-mu{kar~ina naz -
vana je He-Man. Konanova ì votna saputnica Valerija uz par sli~nih
sitnih prepravki postala je ratnica Tila a ve{tica sa puta za
Zamoru postala je ~arobnica Zoar. Konanov brkati sadrug Subatai
postao je Man-At-Arms a Mount Doom zlog Thulse Dooma koji se pretvara
u xinovsku zmiju, Snake Moun tain. Po uzoru na Jawase iz Star Wars-a
nastala je figurica ~arobwaka Orcoa a po uzoru na Darth Vadera (Klytusa
iz Fla{ Gordona) i stripskog junaka Johnny Blazea - Ghost Ridera nastao
je i glavni negativac sa lobawom umesto lica - Skeletor. Po uzoru na
Star Wars logo napravqen je Mas ters logo koji nije sam po sebi ni{ta
kazivao ali je imao u sebi sva slova iz slavnog Star Wars logoa
ukqu~uju}i slovo W okrenuto naopa~ke. Kad je novi brend za glavne
li kove kona~no smi{qen ostali pozitivni i negativni junaci
dobijeni su tako {to se na jedno te isto (Konanovo) mi{i}avo telo
koje se bojilo u razli~ite nijanse do davala samo druga~ija glava naj -
~e{}e u vidu groteskne karikature neke ìvotiwe. Lutke su iz -
gledale dovoqno zanimqivo da zagolicaju de~iju ma{tu ali jo{ uvek
nije postojala pri~a koja bi ih povezivala. Tu se na{ao Don ald F Glut
autor naknadne kwi{ke novelizacije filma "Imperija uzvraca
udarac" koji je u bazi~no mitolo{kom stilu Star Wars-a osmislio
ve~itu borbu izme|u sila Dobra i Zla na dalekoj planeti Eterniji.
Sa ovom epskom pri~om upoznao bi se svaki mali kupac Mas ters lutke
preko mini stripa na ~etiri jezika (engleskom, nema~kom, francus -
kom i italijanskom) koji je prikazivao lutku koju je kupio u odre|enoj
avanturi. Da bi se ovaj produkt Mattelove industrije igra~aka ade -
kvatno reklamirao bilo je potrebno sklopiti ugovor sa firmom koja
}e uraditi seriju crtanih filmova za decu o ovim junacima. Kao
proveren izbor tu se na{la firma Filmation ve} dokazana sa {irom
sveta omiqenim crtanim filmovima o Sport Billy-ju i Tarzanu. Sce -
naristi firme Filmation uvode dualnu super herojsku prirodu He-Mana
po ugledu na Klark Kenta koji postaje Su per men, Brus Veina koji
postaje Betmen i Piter Parkera koji postaje Spajdermen. U slobodno
vreme He-Man je tako bio razmaèni Princ Adam koji se unaokolo
izleàva u ruì~astoj garderobi nalik na virtuelnog mu{kog pret -
hodnika Paris Hilton. Kad ovaj do koli~ar podigne ma~ koji mu je
podarila ~arobnica Zoar za borbu protiv sila zla i pozove se na mo}i
333
TEORIJA I KRITIKA
wenog zamka Grayskull postaje najmo}niji ~ovek u svemiru. Igrawe na
ovu kartu èqe za infan tilnom omnipotencijom potpuno je odu{e -
vilo decu sredinom osam desetih godina pro{log veka upravo u vreme
kada je Lukas na pravio pauzu u svojoj Star Wars heksalogiji. Mastersi su
preko no}i postali svetski hit. Crtani serijal je dosegao
neverovatan rejting u svetu sa ~ak 130 emitovanih epizoda a ni
razli~itih igra~aka nije bilo ni{ta mawe. Pozivawe na mitologiju
obilno pozajmqivawe iz we zainteresovalo je i odrasle koji su u
imenu ~arobnice Zoar mogli da otkriju ostav{tinu drevnog Zoro -
asterskog kulta a u imenima Adama i Tile imena prvog mu{karca i
ène iz apokrifnih biblijskih spisa - jer Tila je ustvari bila Lilit
napisana unazad. Osvojiv{i srca de~ahcke populacije Mattel nastoji
da Mastersima privu~e i ènsku populaciju putem dugo metra`nog
crtanog filma u kome He-Man pronalazi svoju davno izgubqenu sestru
bliznakiwu She-Ru (odnosno princ Adam svoju sestru Adoru) na ist
na~in na koji Luk Skajvoker saznaje da mu je princeza Lea sestra u Star
Wars-u. Nakon ovog uspe{nog crtanog filma usledila je serija
crtanih filmova o She-Ri ali ona nije uspela da ujedini de~ake i
devoj~ice da kupuju isti proizvod firme Mattel. Devoj~ice su ostale
verne svojim Barbikama a de~aci su ubrzo prona{li nove crtane
idole iz crta}a preto~ene u akcione figurice - Ninxa Korwa~e.
Poku{aj da se stvar preokrene u korist Mastersa igranim filmom u
kome je Dolf Lundgren (poznat po ulozi Ivana Draga u Rokiju III)
igrao He-Mana a Kortni Koks (budu}a zvezda serije Friends) wegovu
savez nicu sa zemqe nije urodio plodom da povrati pozicije Mastersa
na trì{tu dok ih je povratak Star Wars-a na veliko platno i u prodav -
nice igra~aka devedesetih bespovratno poslao u muzejsku arhivu.
Nova preoblikovawa likova Mastersa u crtanim serijama New Ad ven -
tures Of He Man nisu mi{i}avim vanzemaqcima privukle ni nove
nara{taje ni stare fanove. Ipak mnogima je ova serija ostala u lepoj
uspomeni i rado je se sa nostalgijom se}aju se}aju}i se svog bez -
bri` nog detiwstva naro~ito oni na ovim pros torima koji je se se}aju
kao posledweg idili~nog odsjaja harmonije pre po~etka rata na pros -
to rima biv{e Jugoslavije. Tako je pre nekoliko nedeqa 11. marta
2007. grupica starih qubiteqa Mastersa odlu~ila da se okupi u jed -
nom kafi}u u centru Beograda i odgleda nekoliko najboqih epizoda
ove crtane serije na DVD-u. Preko {ezdeset qudi uìvalo je i
aplaudiralo na svaku crtanu epizodu. Neki klinac koji je bezuspe{no
hteo da sedne u krcati u kafi} za~u|eno je ostao na vratima nazvav{i
svog drugara mobilnim telefonom. -E zamisli ovde sedi gomila qudi
od trideset godina i mrtva ozbiqna gleda crtane filmove za decu.
[ta je to?- Pa eto mo`da bio ovaj tekst donekle mogao da mu
odgovori na pitawe {ta je to. I za{to.
334
Milo{ Petkovi} i Mladen \or|evi}
TAMNICE I ZMAJEVI
(Dun geons and Drag ons - Role
Play ing Game)
[TA SU TO ''TAMNICE I ZMAJEVI''?
''Tamnice i Zmajevi'' su nakompleksnija dru{tvena igra ikada.
Kada qudi prvi put do|u u dodir sa igrom te{ko im je da shvate
mnogobrojna pravila, zato za ovu igru treba imati strpqewa. Igra
sama po sebi je jako zanimqiva i za razliku od drugih dru{tvenih
igara u woj moète raditi bukvalno sve {to vam padne na pamet.
Postoje tri osnovne kwige pravila: Dun geon Mas ter Guide, Mon strous
Man ual i Play ers Hand book. Naàlost kwige jo{ uvek nisu prevedene na
na{ jezik, tako da nekim potencijalnim igra~ima to moè
predstavqati prob lem. Zato }emo mi sada poku{ati da vam
predstavimo ovu zaista interesantnu igru koja }e vas sigurno
privu}i! Ova igra je predvi|ena za sve uzraste, mada ga mi ne
preporu~ujemo deci mla|oj od 12 godina ba{ zbog svojih op{irnih i
te{kih pravila.Tako|e, ne preporu~ujemo je nema{tovitim osobama.
Ova igra je sme{tena u fantazijski svet prepun ~arobwaka, hrabrih
ratnika, neverovatnih ~udovi{ta, uzvi{enih sila itd.
Prvo izdawe ove igre, koja je kasnije usavr{avana, iza{lo je
davne 1989. Napravila ju je grupa ma{tovitih mladih qudi sa
Oksvorda. [est godina kasnije Steve Win ter i Dave Cook usavr{ili su
igru, uprostili pravila i napravili balans. Danas postoje tri
osnovne edicije ove igre i jo{ nekoliko modifikovanih verzija koje
su mawe zastupqene.
335
TEORIJA I KRITIKA
Igra nastaje tako {to DM (DungeonMaster) osmisli avanturu i
doga|aje u kojim }e glavnu ulogu imati upravo igra~i (~lanovi wegove
druìne). Svaki igra~ pre po~etka igre ima mogu}nost da kreira svog
jedinstvenog lika kojeg }e voditi kroz avanture. Avantura se sastoje
iz mnogobrojnih borbi sa razli~itim neprijateqima, re{avawu
zagonetki, prolaèwu kroz smrtonosne tamnice i lavirinte...
DM-ova najbitnija obaveza je da igra~ima verodostojno predstavi
wihovo okruèwe, likove sa kojima se susre}u i opise raznih
situacija, predela kroz koje oni putuju itd... [to se ti~e igra~a, oni
treba da se poistovete sa kreiranim likom i unesu ''ìvot'' u wega.
[TA JE SVE POTREBNO ZA IGRU?
Za igru je, pored poznavawa osnovnih pravila, potrebna dobra
doza ma{te, standardni komplet kockica, papiri za likove (Char ac ter
Sheets), olovke i gumice, eventualno i fugurice, priru~nici za igru.
S obzirom da se igra veoma dugo i da se druìna uglavnom sastoji od
tri pa do {est ~lanova, potreban je odgovaraju}i prostor (slobodna
prostorija i veliki sto) da bi igra~i uìvali u igri. Igra nema
osnovni ciq tako da nema ni kraj. Jedna partija se moè igrati
godinama {to zavisi od snala`qivosti igra~a.
KAKO SE IGRA?
Nekome najdosadniji a nekome najinteresantniji deo je kre -
irawe lika! Igra~ ima veliki izbor mogu}nosti! Bitno je da odlu~i
koja }e biti rasa, klasa, i zavisno od toga koje }e ostale karakte -
ristike izabrati. Igra~ ako èli moè biti: neustra{ivi ratnik,
zli ~arobwak, plemeniti pal a din, tajnoviti renxer, raspevani bard
ili pla}eni ubica...
[to se ti~e rasa, tu su plemeniti i odva`ni vilewaci, ponosni
i borbeni patuqci, radoznali i o{troumni gnomi, umiqati i uvek
simpati~ni hobiti, i naravno qudi. DM moè igra~ima iza}i u su -
sret i dozvoliti im da izaberu neku specifi~nu rasu ukoliko mu to
odgovara. Druìna bi trebalo da bude raznovrsna i po rasama i po
klasama ne samo zbog zanimqivosti ve} i zbog toga {to svaka rasa ili
klasa ima svoje prednosti i mane i time bi se ~lanovi druìne me|u -
sobno upotpuwavali. Svaki lik ima svoje atribute: snagu, agilnost,
harizmu, mudrost, inteligenciju i konstituciju, kockice se bacaju na
po~etku da bi se videlo kakvim }e on atributima da raspolaè. Osim
toga kockice se daqe bacaju da bi se videlo koliko }e lik imati
zdravstvenih poena (Hit Points). Ukoliko je lik ratnik ( Pal a din, Ranger,
Fighter) ima}e {irok spektar oru`ja, mo}i }e da koristi sve oklope i
336
mo}i }e da usavr{ava svoje borbene sposobnosti. Ukoliko je lik
~arobwak, oru`ja i oklopi ga ne}e zanimati, ve} magija, artifakti i
ve{tine koje }e unaprediti wegove magije (Spellcraft, As trol ogy, Al -
chemy). Lik moè biti i lopov, tako da }e {uwawe, xeparewe, obijawe
sefova i demontirawe zamki biti wegova osnovna preokupacija. Bard
je jedna vrsta ''lopova'', samo {to je on ne{to raznovrsniji kao lik. Tu
su naravno i qudi od vere, sve{tenici, koji svoje magije za razliku od
~arobwaka dobijaju tako {to se mole svom bogu. Jedna vrsta
sve{tenika (Cleric, Priest) je druid koji svoje magije dobija
sjediwavawem svog uma sa prirodom. Wegov osnovni zadatak je
odràvawe ravnoteè u prirodi.
Likovi napreduju u toku igre tako {to sakupqaju iskustvene
poene (Ex pe ri ence Points), svakim nivoom su sve sna`niji i
raznovrsniji. Nakon dugog igrawa likovi mogu da postanu pravi
heroji epskih razmera, {to je i jedan od mnogobrojnih ciqeva ove
igre.
Ina~e, igra po~iwe tako {to DM ~lanovima druìne ispri~a
uvodnu pri~u, npr. objasni im kako se nalaze u nekoj kr~mi, sede za
stolom i pri~aju. Kaè im da im za vreme ve~ere prilazi tajanstveni
hobit sa crnom kapuqa~om i pita da li su oni avanturisti, i ako jesu
da li su zainteresovani za jedan posao. Tada ~lanovi druìne mogu da
razgovaraju sa hobitom koga }e glumiti DM i odgovarati na wihova
pitawa shodno pri~i koju je zamislio. Dole je primer jedne od
avantura.
PRIMER IGRE
DM vodi tro~lanu druìnu koja se trenutno nalazi u podzemnim
pe}inama. ^lanovi druìne su renxer Elgar, ~arobwak Dargoron i
lopov Itan koji su u potrazi za nestalim ~lanovima kraqevskog
saveta....
DM: Tunel vodi pravo ispred vas, mra~no je i hladno, u daqini se
~uje {um vode. Na tlu ispred vas je mala bara.
ELGAR: Da li je tlo kamenito ili peskovito?
DM: Vi{e je peskovito.
ELGAR: Gledam da li tu ima tragova neke ìvotiwe, ~oveka ili
~udovi{ta.
DM: Previ{e je mra~no da bi video do detaqa tragove.
DARGORON: Po{to je isuvi{e mra~no izve{}u magiju
Svetlosti (Light) kako bih osvetlio tlo.
DM: U redu, sada vam je tunel lepo osvetqen.
ELGAR: Sada poku{avam da na|em tragove.
337
TEORIJA I KRITIKA
DM sakriveno od pogleda igra~a baca kockice i uvi|a da je
renxer prona{ao tragove.-
DM: U redu. Dok si traìo, primetio si tragove na pesku, ne{to
ve}e od qudskih stopala. Rekao bi da su najstariji dva dana.
ITAN: Ja kre}em napred i {uwam se po senkama.
DM: I{ao si tako neko vreme i nai{ao do masivnih drvenih
vrata na kraju tunela.
DARGORON: Nemoj jo{ da ih otvara{ (obra}a se lopovu)
poku{a}u da potraìm tajne prostorije ili neku polugu ( jedna od
sposobnosti vilewaka ).
DM: nakon bacawa kockica Nisi na{ao ni{ta {to bi ti
privuklo pa`wu.
ITAN: Sumwiva su mi vrata, proveri}u da li ima zamki ( Find
or Re move Traps ).
DM: nakon bacawa kockica Primetio si da na bravi postoji
zamka. Otklonio si je, izmaknuv{i se u stranu tako da su te se~iva
zamke proma{ila.
ITAN: Super. Da li su vrata zakqu~ana. Ako jesu, poku{a}u da
ih obijem alatom.
DM: Da, zakqu~ana su. (Baca kockice i uvi|a da Itan ne moè da
ih obije alatom ). Ne uspeva{ u svojoj nameri. Vrata su i daqe
zakqu~ana.
ELGAR: Vra}amo se nazad. Izgleda }emo morati da na|emo kqu~.
Ovo je kratak primer jedne od standardnih situacija u
avanturama.
EPILOG
Poku{ali smo da vam u najkra}im mogu}im crtama predstavimo
ovu zaista fenomenalnu igru. Ako vas barem malo privla~i
fantastika poku{ajte da igrate, mo`da se prona|ete u ulozi nekog od
likova kojeg va{a ma{ta kreira. I, kao {to smo napomenuli, nemojte
da odustajate, igra zaista iziskuje dosta strpqewa.
Iz li~nog iskustva vam kaèmo da nakon zamornih dana u {koli,
na poslu dobro do|e malo odmora od realnog sveta i uìvawe uz malo
fantastike. Mo`da }e vam prijati da u sjajnom oklopu i sa magi~nim
ma~em porazite vojsku orkova i goblina, da svojim mo}nim magijama
porazite sile zla ili da se u{uwate u riznicu bogatog vojvode i
posluìte se onim {to vam treba. Zavisi {ta volite. Iskreno se
nadamo da }e vam se igra dopasti. Uìvajte.
338
Aleksandar B. Nedeqkovi}
DOSADA[WI DOKTORATI I
MAGISTARSKI RADOVI (IZ
OBLASTI SF) U SRBIJI
(1) Prvi doktor. Autor velike dvotomne Enciklopedije nau~ne
fantastike (Beograd, 1990)
1)
Zoran @ivkovi}, magistrirao je na
Filolo{kom fakultetu u Beogradu 1979. godine, sa temom:
"Antropomorfizam i motiv prvog kontakta u delima Artura
Klarka"
a doktorirao na samom kraju decembra 1982. godine, sa temom:
"Nastanak nau~ne fantastike kao ànra umetni~ke proze"
2)
(2) Drugi doktor. Aleksandar B. Nedeqkovi} magistrirao je
1976. godine sa temom:
"Kwièvna obrada putovawa u svemir kao teme u ameri~koj
nau~nofantasti~noj kwièvnosti 20. veka"
a doktorirao 12. oktobra 1994. godine (dakle, skoro dvanaest
godina posle dr Zorana @ivkovi}a) sa temom:
"Britanski i ameri~ki nau~nofantasti~ni ro man 1950-1980. sa
tematikom alternativne istorije (aksiolo{ki pristup)".
(3) Tre}i doktor. Tre}i srpski nau~ni radnik u ovoj oblasti je
dr Milica @ivkovi} (nije ni u kakvoj rodbinskoj vezi sa dr Zoranom
@ivkovi}em), koja predaje englesku kwièvnost na Filozofskom
fakultetu u Ni{u, na Departmanu za anglistiku; magistarski rad
odbranila je 1997. godine, sa naslovom:
"Nastanak i trajnost mita o Franken{tajnu"
a u novembru 2000. godine (dakle, {est godina posle Nedeq -
kovi}a) profesorica @ivkovi} odbranila je doktorsku disertaciju
~iji naslov glasi:
339
TEORIJA I KRITIKA
"Tema dvojnika u engleskoj prozi 19. veka"
gde je naglasak na nekoliko dela me|u kojima su novela "ûdni
slu~aj dr Xekila i gospodina Hajda" (Rob ert Luis Stivenson, 1886,
nesumwivo klasi~no delo nau~ne fantastike) kao i ro man Slika
Dorijana Greja (Oskar Vajld, 1891, klasi~no delo fantazije).
Profesorica @ivkovi} jasno kaè da wena disertacija nije "iz
oblasti nau~ne fantastike" nego je, naprosto, iz engleske
kwièvnosti, ali ipak nema sumwe da ta tre}a disertacija koju
pomiwemo zahvata SF oblast, i to ne marginalno nego bitno. Zahvata
i oblast horora. Profesorica @ivkovi} {iroko postavqa pojam
"dvojnik", obuhvataju}i i mnoge siblinge (bra}u, sestre) pa zato i
moè da na|e dvojni~ke parove ili tandeme, kao binarne opozicije, u
samim temeqima mediteranskih mitologija - tu su Eva i woj suprotna
Lilit, Hrist i Satana, Romul i Rem, Prometej i Epimetej, itd. Ona
uzima u obzir i malo poznatu pri~u Edgara Alana Poa "Vilijem
Vilson". Jedno va`no poglavqe (str. 43-66) ove disertacije nosi naziv
"Dvojnik u faustovskoj' kulturi i kwièvnosti", ali, izgleda da
profesorica @ivkovi} ne koristi taj termin (faustovski') na onaj
na~in kao Dejan Ogwanovi} u naslovu svoje kwige Faustovski ekran
(2007) nego vi{e u skladu sa tekstom Vlade Uro{evi}a "Fantastika i
nau~na fantastika: srodnosti nasuprot svim razlikama" iz ni{ke
"Gradine" iz 1991.
3)
Bogata kulturolo{ka gra|a u ovoj disertaciji
zahvata i gotske romane (koji su, striktno uzev, fantazija, dakle
pripadaju tom ànru, ali su neki od wih, istorijski, odigrali ulogu
proto-SF), a zahvata i mnoge druge oblasti fantazije (religijske,
naro~ito); pronalazi dvojni{tvo i tamo gde to nikad ne biste
o~ekivali - u klasi~nom romanu [arlote Bron te Xejn Ejr (1847) i jo{
na ponekim iznena|uju}im mestima; ali, po na{em uverewu, bukvalno
zna~ewe re~i dvojnik najkonkretnije je zastupqeno, u ovoj diser -
taciji, novelom o Xekilu i Hajdu. Ova pri~a, o Xekilu i Hajdu, je
realni pojmovni stoèr ~itave disertacije, jer ta dvojica jesu pravi
dvojnici, u najuèm smislu te re~i. Ujedno oni su verovatno naj -
poznatiji dvojnici u celom SF ànru. Za razliku od toga, doktor
Viktor Franken{tajn i wegovo ve{ta~ki sklopqeno stvorewe (an -
droid) bez imena, nisu stvarno dvojnici, osim u jednoj {irokoj
kulturolo{koj perspektivi, koja onda zahvata i dvojni{tvo kao
metaforu otu|ewa ~oveka od samoga sebe, itd. Po na{em utisku,
dakle, doktorska disertacija Milice @ivkovi} jeste o SF, jer je
centralni stub te disertacije, weno glavno realno pojmovno
upori{te (bez obzira na {irinu wenog zahvata), ipak pripovest
Roberta Luisa Stivensona o Xekilu i Hajdu. Centar nikako ne moè
biti Vajldov fantazijski (ne SF) Dorijan Grej, jer wegova slika na
340
platnu iza zavese, koja postepeno stari i ispoqava posledice mo ral -
nog raspada, nije pravi dvojnik, ne kaè ni{ta, ne ide nikud, to je samo
slika. Disertacija profesorice @ivkovi}, kao neki ogromni ogrta~
{iroko razmahnut po prostorima "me|u javom i med snom", ipak je
~vrsto prikop~ana za ple}a doktora Xekila i gospodina Hajda.
(4) êtvrti doktor. Novica Petrovi}, zaposlen na anglis -
tici na Filolo{kom fakultetu u Beogradu, odbranio je 7. jula 2001.
godine na tom fakultetu magistarski rad:
"Motiv entropije u delu Tomasa Pin~ona i X. G. Balarda"
4)
Pin~on i Balard su objavqivali prete`no dela u ànru
fantazije, ali sa jakim SF elementima, ali je Balard imao i
nesumwivo SF dela, prema tome, Balard je i SF pisac. Novica
Petrovi} je zatim, 6. jula 2005. godine, na istom fakultetu odbranio
doktorsku disertaciju sa temom:
"ôvek i kosmos u delu Artura Klarka i Stanislava Lema".
Treba znati da na Filolo{kom fakultetu u Beogradu postoji i
kolega veoma sli~nog imena, a to je dr Novica Petkovi}, koji nije
anglista, nego srbista; ~ak i u {tampi su ih ponekad me{ali.
Anglista, i ~etvrti doktor SF, je Petrovi}.
Jedan raniji, sporni slu~aj. - Interesantno je pitawe diser -
tacije Ferida Muhi}a. Po nekim interpretacijama, on je prvi na
jugoslovenskom prostoru doktorirao iz oblasti nau~ne fantastike.
U pomenutoj enciklopediji Zoran @ivkovi}, na str. 479, izri~ito
kaè: "Muhi}, Ferid. Jugoslovenski izu~avalac SF ànra. (...) Diplo -
mirao je na Filosofskom fakultetu u Skopqu, da bi po boravku u
Parizu i SAD odbranio, kao prvi u Jugoslaviji, doktorsku tezu iz
nau~ne fantastike". Me|utim, to je bilo u Makedoniji, a ne u Srbiji, a
Muhi}eva teza ima naslov:
"Negativna utopija 20. stole}a - ispitivawe srodnosti sa -
vremene utopijske i negativno utopijske kwièvnosti"
@ivkovi} ne navodi kad, dakle koje godine, niti na kom jeziku, je
Muhi} odbranio disertaciju. Ali, u "Siriusu" br. 81, marta 1983,
tada{wi glavni urednik tog ~asopisa, Borivoj Jurkovi} (koji je
preminuo 4. juna 2006. godine, u Zagrebu, nakon duge bolesti) pi{e da
je Muhi} doktorirao 28. decembra 1980. godine, dakle ta~no dve godine
pre Zorana @ivkovi}a, i da je u disertaciji insistirao na "dis -
tinkcijama fantastika - nau~na fantastika - utopija - negativna
utopija", {to nas navodi na sumwu da je ta disertacija, ipak samo
jednim delom o SF, a prete`nim svojim delom o ne~emu drugom.
Jedan podatak koji moè nekoga iznenaditi, ali je ta~an:
disertacija dr Darka Suvina, svetski proslavqenog (i sigurno jednog
341
TEORIJA I KRITIKA
od deset najve}ih svih vremena) prou~avaoca SF, odbrawena u
Zagrebu, nema nikakve veze sa SF, nego je o ne~em sasvim drugom.
Magistarski radovi:
Na Filolo{kom fakultetu u Beogradu je maja 1988. godine
Goran Boji} magistrirao sa temom:
"Tipovi imaginacije u SF romanu"
5)
Boji} zasad nije doktorirao.
Na anglistici Filozofskog fakulteta u Novom Sadu radi dr
Zorica \ergovi}-Joksimovi} koja je aprila 1998. odbranila magi -
starski rad sa naslovom:
"Utopija i distopija u modernom engleskom romanu (Oldos
Haksli, Xorx Orvel, Entoni Barxis)"
Wena doktorska disertacija, me|utim, je iz druge oblasti.
Va{ skromni gorepotpisani izve{ta~ mogao bi ovom prilikom,
ako dopustite, da se ne~im pohvali, u vezi sa naslovima. Naime, ako
analiziramo svih tih deset naslova magistarskih i doktorskih
radova (od {est osoba; ili, ako bismo ukqu~ili i sporni slu~aj,
Ferida Muhi}a, kao jedanaesti naslov), vidimo da su re~i "nau~na
fantastika" eksplicitno prisutne kod dr Zorana @ivkovi}a samo u
naslovu doktorske disertacije, kod Gorana Boji}a samo u
magistarskom radu, a jedino kod Nedeqkovi}a u oba naslova, i
magistarskog rada a i doktorske disertacije. Kod drugih ne. U
realnim uslovima opstanka u srpskom akademskom prostoru, ovo
Nedeqkovi}u nije bilo ba{ najcelishodnije; bilo je, moèmo se
izraziti na engleskom, "look ing for trou ble" jer je lako mogao biti
osporen kao trivijalan, kao ki~ i {und, pa se to moglo zavr{iti kao
biografija pojedinca karijerno sasvim nastradalog, ili, da se
izrazimo malo u ruskom stilu, "pogib{ega". Na celom eks-jugo -
slovenskom prostoru, eto, jedino je Nedeqkovi} eksplicitno,
naslovom, vezao i svoj magistarski, ali i svoj doktorski rad ba{ za
nau~nu fantastiku. îtavu karijeru, takore}i. To je bila jedna
velika upornost, poprili~no nesmotrena, otprilike na principu
"postupiti opravdano i iskreno, pa, nek bude {to bude!" Ali, eto, nije
se to lo{e zavr{ilo, provukao se nekako kroz osporavawa, a danas i
predaje studentima anglistike u Kragujevcu, na Filolo{ko -
-umetni~kom fakultetu - FILUM-u, predmet "Britanska i ameri~ka
nau~na fantastika" kao obavezni dvosemestralni predmet na ~etvrtoj
godini studija. Jedno predavawe im je, me|utim, nedavno odrào dr
Novica Petrovi}, kao gostuju}i profesor, tako da sad imamo dva
univerzitetska predava~a nau~ne fantastike, ali samo jednog
stalnog. Me|utim dobri su izgledi, sada sa bolowskom reformom
342
srpskih "unervoziteta",
6)
da }e se ovaj predmet, SF, pojaviti kao
redovni nastavni predmet i drugde. Ali, opet, samo na anglistici, a
na srbistici, izgleda, jo{ ne.
Dopuna: bukvalno pre nekoliko minuta dobili smo od Zorana
Pe{i}a Sigme informaciju da je Mladen Kalpi} (koji je diplomirao
filozofiju 2002. godine) nedavno, dakle godine 2007, magistrirao na
Fakultetu dramskih umetnosti - FDU, u Beogradu, na odseku za film i
medije, sa temom "Fenomen serijala Zvezdani ratovi - Star Wars
(estetska i medijska analiza)", i da je men tor bila prof. dr Nevena
Dakovi}. Eto - ode filologiji monopol! Zapravo je na{ pregled
obuhvatio samo magistarske i doktorske radove na filologiji, a da li
ih je jo{ bilo, i koliko, na FDU, o tome bi trebalo uraditi posebno
istraìvawe.
1) Te{ko je poverovati, ali, Zoran je to napisao sam. Obi~aj je da enciklo -
pediju pi{u mnogobrojni saradnici, recimo, pedeset wih, a da neko bude urednik, i
onda se taj urednik smatra za autora enciklopedije. Me|utim, Zoran - sve sam.
@ivkovi}, Zoran, Enciklopedija nau~ne fantastike, Beograd, "Prosveta", 1990, dva
toma.
2) Ovo je pro{irio dodaju}i deset SF pri~a, tako da je nastala kwiga koja je
ujedno i doktorska disertacija, sa fusnotama i bibliografijom, ali i antologija.
@ivkovi}, Zoran, Savremenici budu}nosti, pri~e i tvorci nau~ne fantastike,
Beograd, "Narodna kwiga", 1983. Ali posle 2000. godine on se sasvim distancirao od
SF.
3) Uro{evi}, Vlada, Fantastika i nau~na fantastika: srodnosti nasuprot
svim razlikama, Ni{, "Gradina", br. 7-9 za 1991. godinu, str. 146-190.
4) Objavqeno kao pogovor u: X. G. Balard, êtvorodimenzionalni ko{mar,
Beograd, "Fabrika kwiga ", 2005, str. 297-436.
5) Tri kqu~na poglavqa ovog rada imate na:
http://www.srpsko-dnf.com/magistarski.php
343
TEORIJA I KRITIKA
6) Srpski pesnici nadrealisti govorili su, pre Drugog svetskog rata, za
univerzitet, da je "unezveritet", a mi danas verujemo da bi, sa ovoliko hitnog posla oko
na{e bolowske tranzicije, boqe odgovarao izraz "unervozitet".
344
Ivana Petkovi}
IZ ZAVIÂJNOG FONDA
Povodom konkursa objavqenog u va{em ~asopisu za izbor
najboqe nau~no fantasti~ne pri~e, eseja, kwièvne kritike ... ~iji je
ciq da revalorizuje ovaj ànr i pribliì {iroj ~itala~koj
publici, obra}am Vam se u ime Odeqewa zavi~ajnih i posebnih
fondova Narodne biblioteke "Stevan Sremac". Na ovom Odeqewu,
~uva se ro man objavqen po~etkom XX veka, davne 1909. godine, koji je
{tampala Nova akcionarska {tamparija, ~iji su zakupci bili
Pavlovi} i Stefanovi}, pod nazivom "Putni~ke bele{ke iz 2349.
god". Ro man je napisan pod pseudonimom Apostol Van|elovi},
prozvani Vovjekivjekovi} i pod motom uzetog iz [ekspirovog dela:
"I ako je ovo manitost, ipak nije bez metoda". Mada je o ovom romanu, u
Va{em ~asopisu, ve} bilo re~i (o wemu je pisao Goran Stankovi},
Gradina, br. 1-2, str. 70-75, 1990 god; br. 12, str. 183-183, 1990. god.), ne}e
smetati da se o wemu, ovim povodom, jo{ jednom progovori, ovoga puta
s pozicije Biblioteke (i bibliotekara), koja na pra{wavim
policama, ba{ kao i sam autor, za "vjek i vjekova", ~uva raznolike
tvorevine qudskog duha.
Bez upu{tawa u analizu kwièvnih vrednosti, po svojim
ànrovskim karakteristikama ovaj ro man spada u nau~no fan -
tasti~nu kwièvnost, iako ima preplitawa i kombinovawa s drugim
ànrovima, ponajpre sa utopijskim romanom, pa i sentimentalno -
-didakti~kom prozom.
Radwa romana odigrava se u Ni{u 2349. godine po Hristovom
ro|ewu. Glavni junak je pisac, koji se posle udara groma, 29. juna 1908.
godine, budi iz kome u XXIV veku. Ro man ~ine 9 poglavqa: 1 - Uvod, 2 -
Moje vaskrsewe iz vekovnog mrtvila - Dom i porodica, 3 - Istorija
moga vekovnog mrtvila, 4 - Grad Ni{ i wegova okolina, 5 - U
molitvenom domu, 6 - Svetkovawe huqadugodi{wice Du{anovog
345
TEORIJA I KRITIKA
zakonika, 7 - Vazdu{ni put po Srpskoj zemqi i Jugoslaviji, 8 - Put u
mesec i 9 - Zavr{etak.
Glavni junak, gospodin Vovjekivjekovi}, na{ao se u veku koji
veoma malo ima sli~nosti s vremenom wegovog ro|ewa i onda{weg
ìvota, a od nekada{wih savremenika deli ga skoro ~etiri i po veka,
nekih petnaest pokolewa, a pi{e, kako sam kaè "ovaj putopis, da u
sebi sredi silne utiske svog novog ìvota".
Na{av{i se u porodici g. Wutonovi}a (qudi uzimaju svoja
imena iz kruga svojih misli i zanimawa) u ku}i napravqenoj od
kristalnog stakla zlataste boje, tako da se sve moè videti spoqa i
iznutra, opazio je reku, koja se na suncu prelivala u srebrnoj, zlatnoj
i azurnoj boji, punu belih labudova i {arenih ptica. Ugledav{i i dva
brda, shvata da je reka Ni{ava, brda Gorica i Vinik, a mesto Ni{.
Nau~no fantasti~na kwièvnost, pronalazi svoje utemeqewe u
dostignu}ima nauke, naro~ito na po~etku svog konstituisawa kao
ànra, s kraja XIX i po~etka XX v. (pr. @il Vern). Autor ovog romana
je bio upoznat s mnogim nau~nim otkri}ima toga doba: pronalazak
radiuma, telefona, elektri~ne energije, ... Ova nau~na otkri}a
ukomponovana su u radwu romana, a wihove blagotvorne posledice
osetile su budu}e generacije kod kojih je do{lo do promene u moralnoj
i duhovnoj sferi, te to vi{e nisu qudi wegovog doba, ve} predstav -
nici jedne nove savr{ene rase, ~ije su "ruke tanke i duga~ke, glatke i
tvrde kao porcelan i toliko vru}e da su gotovo prqile. O~i krupne i
duhovite iz kojih seva{e ogaw ... i (rasa) koja sa strahovitom
ta~ no{}u poga|a misli i ose}aje" (anticipacija bioenergije, tele -
patije). Takvi qudi dobijaju hranu iz elektrohemijskih laboratorija,
koja je jeftina, a daje energiju i snagu iako se uzima u malim
koli~inama jedanput dnevno (ve{ta~ka hrana) i ìve 140-150 godina.
Udruène sile elektri~ne energije i neiscrpne snage radiuma
omogu}ile su nevi|en tehni~ki napredak, a pronalazak ve~ite
materije, ~vrstog elasti~nog preparata, koji se ne mewa ni na
najniòj, ni na najvi{oj temperaturi, koji se ne tro{i i koji je
neponi{tiv, preobrazio je samu prirodu, dru{tvo i qudski duh.
Usavr{ene su lete}e ma{ine, gra|ene u obliku ptica, sfernih i
providnih (soko, orao), {to odvodi na{eg junaka ~ak do Meseca
(anticipacija leta na Mesec) na kome se susre}e s drugim bi}ima
(naseqene planete ili planete prebivali{te mrtvih).
Utopisti~ka vizija budu}eg dru{tva, koliko god, s jedne strane
predstavqala jedno idealno ure|ewe u kojem nema zavisti, ta{tine,
zlobe, sujete, lopovluka, gramzivosti ..., s druge strane ono je i nekako
kruto i rigidno. Sve je belo i hladno. Niko ne spava, niko se na odmara
i niko ne sedi ko je navr{io desetu godinu ìvota. Od desete do
petnaeste godine traje u~ewe, a od petnaeste do dvadeset pete ozbiqan
346
rad po dru{tvenim radionicama i zavodima. Posle dvadeset pete
osloba|aju se javnog rada i bave se vaspitawem i obrazovawem svoje
porodice i naukom. U takvom dru{tvu "nauka je prestala biti
mu~iteqkom, a postala je blagom silom koja ozarava i podiè". Na
Suvoj planini, koja je obrasla {umom, izgra|ene su elegantne zgrade -
letwikovci - u kojima, sami, ìve qudi, nau~nici, "plemeniti duhovi,
koji su posve}eni radu na op{tem dobru". Ne ~udi onda {to pisac
veliku va`nost pridaje biblioteci, kao najva`nijem sredstvu
obrazovawa. Oko biblioteke je di van park u kome je veliki broj
~italaca, koji stoje}i ili hodaju}i ~itaju kwige. U samoj biblioteci
je niz ogromnih dvorana, sa policama punih skupoceno povezanih
kwiga. Biblioteka ima preko 6 miliona svezaka. Sami ~itaoci
uzimaju kwige, a ako se i desi da neko o{teti biblioteku, {to
predstavqa najstroìju kaznu, li{en, jer biva li{en mogu}nosti da
se obrazuje. Shodno zna~aju koji biblioteke imaju, velika se briga
poklawa wihovom odràvawu i popuwavawu.
Imponuje opis futuristi~kog Ni{a kao ure|enog, ~istog i
modernog grada. Ni{ 2349. godine ima 2 miliona stanovnika, 400000
ku}a i prostire se levo i desno od Si}eva~ke i Jela{ni~ke klisure,
pa preko Korvin grada do Morave i svaki deo Ni{a je jednako gra|en i
osvetqen. Ulice su "patosane" kristalnim staklenim plo~ama,
~istim bez ikakvih mrqa, prave i {iroke. Zgrade su od zlatnog stakla
i providne, te se iz wih sve moè videti {ta se de{ava napoqu, ali i
obrnuto. Me|u wima izdvajaju se po visini i prostranstvu kolosalne
zgrade - javna zdawa, koja sluè dru{tvenim potrebama i to su:
bolnice, biblioteke, muzeji, elektri~ne centrale... Umesto wemu
poz natog gvozdenog mosta preko Ni{ave za Vinik, sada se nalazi
stakleni most koji bqe{ti na suncu "svojom elegantnom lako{}u i
pouzdanom solidno{}u". Voda Ni{ave je ~ista kao kristal u kojoj se
ko~opere kristalne i srebrne ribice. Ni{ava je toliko velika da po
woj plove brodovi. Naàlost, i nama savremenicima XXI veka (po~et -
ka), ovakav opis Ni{a i daqe deluje nestvarno.
Iako je iznena|uju}e pi{~evo predvi|awe budu}ih tehni~ko -
-tehnolo{kih dostignu}a, u stilskom pogledu, u romanu "Putni~ke
bele{ke", pisac nije mogao van svog vremena i sredine, te je slika
utopijskog dru{tva data kroz vizuru patrijarhalnog gra|anskog
morala i sentimentalne proze, pa su na fabulu "nakalemqene"
istorijske teme. Puno je govora o srpstvu, Srbiji, Srbima... i
nacionalnoj pro{losti. Dosta je podse}awa na poznate doga|aje,
li~nosti, vladare i junake iz srpske istorije o kojima pisac govori s
puno patosa i sentimentalno-sladuwave patetike (susret na Mesecu
sa srpskim precima).
347
TEORIJA I KRITIKA
@il Vern (1828-1905) je stvarao krajem XIX i po~etkom XX veka.
Wegov ro man "Putovawe u sredi{te zemqe" iz 1864, kod nas je
preveden i objavqen 1873. god, i to je prvi ovda{wi susret s nau~no
fantasti~nim romanom. Prvo nau~no fantasti~no delo napisano kod
nas, jeste drama Dragutina J. Ili}a (1858-1926) "Kroz milion godina",
ali za rodona~elnika ovog ànra u Srbiji, smatra se La zar Komar -
~i} (1839-1909), koji je 1902. godine objavio ro man "Jedna uga{ena
zvezda" (Internet http:// www .google.com - Neboj{a Gruji~i}: "Svra -
}aju li Marsovci u Lajkovac"). Stevan Sremac (1855-1906) je kroz svoja
dela uveo Ni{ u srpsku kwièvnost. Slikao je ni{ku zbiqu s kraja
XIX veka (posledwa decenija). "Ivkova slava" je objavqena kao kwiga
1895, "Zona Zamfirova" 1907, a ro man "Putni~ke bele{ke" 1909. god.
Sremac je dao idili~nu sliku starog, orijentalnog Ni{a neposredno
po oslobo|ewu od Turaka, koji polako nestaje (pomiwawe Stevana
Sremca treba shvatiti samo u kontekstu blièg i jasnijeg poimawa
vremena kada je napisan ro man) U tom miqeu orijentalnog Ni{a, bar
je neko vreme ìveo na{ pisac, Apostol Van|elovi}, prozvani
Vovjekivjekovi~.
U Srpskoj bibliografiji, kwige 1868-1944, kw. 1 na strani 110,
nailazimo na podatak da je ro man ''Putni~ke bele{ke'' napisao
Milo{ S. An|elkovi}. U Izve{taju za {kolsku 1908/1909. godinu
Srpske kraqevske gimnazije u Ni{u, koji se, tako|e, ~uva na Odeqewu
zavi~ajnih i posebnih i fondova, Ukazom W. V. Kraqa od 31. avgusta
1908. god, pbr. 12827, postavqen je Milo{ An|elkovi}, profesor
â~anske gimnazije, po molbi, za predava~a ruskog jezika i veronauke.
Bio je stare{ina II v razreda, a naredne godine, {kolske 1910/1911
stare{ina I c razreda (u Glasu eparhije ni{ke iz 1908. god. u br. 17 na
str. 507, ispod teksta ''Gra|a za ispravku Svetog pisma Novog zaveta''
pi{e prota M. An|elkovi}, profesor).
Pod istim imenom i prezimenom, pomiwe se nastavnik u
Aleksina~koj privatnoj gimnaziji u Izve{taju za 1905/1906. godinu,
kao profesor istorije, op{te i srpske, a 1906. kao profesor
Jagodinske u~iteqske {kole (Branislav R. Joci}, Miodrag B.
Spiri}, Aleksina~ka gimnazija, Aleksinac, 1995). Ne bi trebalo
sumwati u verodostojnost iznetih podataka, mada je neobi~no da se iza
napisanih redova ovog ànrovski odre|enog romana, krije sve{teno
lice. Ali, bez obzira na ~iwenicu da je re~ o proti, profesoru, koji
je napisao dosta priru~nika i uxbenika iz veronauke, ostaje wegov ro -
man pun idealisti~kih, zanesewa~kih i vizionarskih pogleda, koji je
èleo da vidi Ni{ kao modernu, ure|enu varo{ prema merilima
evropskog ìvota, a idealno qudsko dru{tvo kao mesto u kome nema
siro ma{nih, i u kome su vera, obrazovawe i nauka stavqeni na
pijedastal qudskih potreba.
348
Dejan Ogwanovi}
RA\AWE @ANRA
(Bojan Jovi} Ra|awe ànra:
Po~eci srpske nau~no-fantasti~ne kwièvnosti,
Institut za kwièvnost i umetnost, Beograd, 2006)
Kwiga Bojana Jovi}a, RA\AWE @ANRA: Po~eci srpske
nau~no-fantasti~ne kwièvnosti, predstavqa redak i stoga hvale
vredan poku{aj da se na na{im prostorima ozbiqno pozabavi jednim
~esto prezrenim, ili barem potcewenim ànrom - nau~nom fantas -
tikom. Retko tretiran ozbiqno, ~ak i od strane svojih poklonika,
ovaj ànr je izvestan akademski kredibilitet stekao odbranom
magistarskih i doktorskih radova posve}enih wemu, pri ~emu se
isti~u oni Zorana @ivkovi}a (kasnije poznatijeg kao pisca),
Aleksandra B. Nedeqkovi}a (danas profesora na kragujeva~kom uni -
verzitetu), i samog Bojana Jovi}a (magistrirao sa temom iz nau~ne
fantastike, a danas radi na Institutu za kwièvnost i umetnost).
Svoje teoretske postavke Jovi} ve} u uvodu ovako iznosi: "Izraz
'ànr' u ovom se radu upotrebqava neterminolo{ki, dakle ne kao
oznaka za najniì stepen u hijerarhiji kwièvne genologije, lite -
rarni oblik sasvim specifi~nih i mawe-vi{e precizno odre|enih
formalnih i sadrìnskih odlika, ve} pre za naj{iri skup osobina
umetni~ke pojave koja se pribliàva sloènim osobinama
(kwièvnog) roda." Iako autor daqe ne obrazlaè ovakvo oprede -
qewe, sti~e se utisak da je ono odabrano zbog 'linije maweg otpora',
jer je svakako lak{e govoriti o jednoj difuznoj, maglovito odre|enoj
'umetni~koj pojavi' nego li o precizno definisanom ànru.
Izbegavaju}i terminolo{ko odre|ewe ànra autor, me|utim,
donekle oslabquje i temeqe gra|evine koju je krenuo da sa~ini. Iako
se izraz 'ànr' nalazi u naslovu rada, on nigde drugde sem u citiranoj
349
TEORIJA I KRITIKA
fusnoti nije pobliè odre|en, a -{to je jo{ gore- daqe se u radu nigde
ne moè na}i ni definicija drugog kqu~nog termina u naslovu,
odnosno - nau~ne fantastike.
Iako se, dakle, pojam 'nau~ne fantastike' u ovom radu vi{e
podrazumeva nego {to se precizno odre|uje, sti~e se utisak da je autor
nakloweniji prevazi|enom poimawu koje ovaj ànr povezuje sa -
tehnologijom. Po pitawu odnosa SF-a prema svekolikoj fantastici,
istraìva~u }e, po Jovi}u, "kao 'differentia specifica', pomo}i upravo
na~elna usmerenost SF-a prema nauci, i to pre svega egzaktnoj, koja
svoje rezultate pretvara u tehni~ka dostignu}a." Autor zatim
relativizuje ovo stanovi{te podse}awem da u SF-u mogu podjednako
ubedqivo figurirati i tzv. 'meke' (humanisti~ke) nauke, bez ja~ih
upliva tehnologije, ali ipak propu{ta da se odredi prema
ontolo{koj vezi izme|u 'nau~ne' i fantastike uop{te. Na sli~an
na~in, on se doti~e i neporecive bliskosti izme|u ànra utopije, kao
vrste pisawa postoje}e jo{ u doba antike, i ànra nau~ne fantastike
kao modernog fenomena, ali se prava priroda te veze, kao ni
sli~nosti i razlike izme|u anti~kih i, recimo, devetnaestovekovnih
utopija, ne analiziraju, pa se otud u tekstu koji ih pomiwe teè moè
zapaziti evolucija, odnosno ra|awe ànra.
Dakle, uprkos naslovu, Jovi} bira da ne govori o ànru, ve} o
''dugovekim nadnacionalnim tradicijama, kwièvnim i kulturnim
pojavama ~iji koreni seù u samo praskozorje ~ove~anstva'', poseù}i
tako i za famoznim Istinitim pri~ama Lukijana iz Samosate kao za
prete~om nau~nofantasti~ne kwièvnosti, ne odre|uju}i se pritom
prema mogu}nosti da delo nastalo u II veku nove ere spada u ànr
formiran i prepoznat kao takav tek {esnaest ili sedamnaest vekova
kasnije. Umesto toga, autor se zadovoqava samo navo|ewem radova
koji Istinite pri~e smatraju punopravnim nau~nofantasti~nim
delom, ali prema wima ne zauzima nikakav stav, time izbegavaju}i da
odgovori na pitawe koje ve} sam naslov rada name}e - pitawe ra|awa
ànra. Konkretno, u teoriji preovla|uju tri struje mi{qewa o tome
kada je nau~na fantastika ro|ena: oni koji poseù ~ak u antiku, sve do
Lukijana (me|u wima je najuticajniji Darko Suvin), zatim oni ne{to
skromniji, koji za~etak ànra vide u gotskom romanu Franken{tajn
Meri [eli iz 1816. g. (u wih spada, recimo, i Zoran @ivkovi}), i
najzad oni koji pravi po~etak vide u periodu tzv. 'petpara~ke' (eng.
pulp) kwièvnosti iz tre}e decenije XX veka, kada je, uostalom, i
ro|en termin sci ence fic tion (SF). Jovi} se prema ovom pitawu ne
odre|uje na nedvosmislen niti teoretski zasnovan na~in, ali se sti~e
utisak da mu, zbog difuznog pristupa fenomenu, najvi{e leè teorije
koje ra|awe 'ànra' sme{taju u II vek n.e.
350
Ako je ve} izbegnuto pitawe toga kada je, i kako (pa i za{to)
ro|en ànr svekolike nau~ne fantastike, ono o za~etnicima tog
ànra u okvirima srpske kwièvnosti je, kako se pokazuje, znatno
lak{e, i na tom terenu se autor ne{to boqe snalazi. On za predmet
svoje studije uzima tri dela nastala krajem XIX i po~etkom XX veka:
dramu Posle milijon godina (1889) Dragutina J. Ili}a, ro man Jedna
uga{ena zvezda (1902) Lazara Komar~i}a i nau~nu fikciju Kroz
vasionu i vekove (1928) Milutina Milankovi}a. Jovi} se ne bavi
pitawima koja se prosto name}u odabirom teme i naslova, kao {to su:
1) moè li se uop{te govoriti o ànru izvan odre|enih dru{tvenih,
kulturolo{kih i trì{nih uslova za postojawe masovne ponude i
potra`we za odre|enom vrstom {tiva? 2) koje su i kakve osobenosti
(ako ih ima) u srpskom tretmanu motiva (nau~ne) fantastike? i 3) da
li je teorijski opravdano govoriti o nau~noj fantastici u delima
koja spadaju u tri razli~ita ànra (drama, ro man, nau~no-popularni
tekst sa elementima fikcije)? Autor se usredsre|uje na mo tive, iz
~ega se implicitno i indirektno (budu}i da ne nudi eksplicitnu
definiciju SF-a) moè pretpostaviti da u wima vidi differentiu
specificu ànra, pa tako elemente 'nau~ne fantastike' vidi i, recimo, u
komediji Sterije Popovi}a Laà i paralaà, gde se -iskqu~ivo u
ravni dijaloga!- javqa motiv puta na Mesec.
Postavqaju}i okvire razli~itih tradicija i wihovih uticaja
na opskurne futuristi~ke tekstove s kraja XIX veka, Jovi} zakqu~uje
"da je prvo delo na balkanskim i sredwoevropskim kwièvnim
prostorima koje, uklapaju}i se u aktuelnu utopijsku raspravu o ulozi
nauke i tehnike u progresu dru{tvene zajednice i wihovom
neposrednom uticaju na qudski ìvot, tematizuje odnos svoj-tu| u
nedvosmislenom i jasnom nau~nofantasti~nom kqu~u, drama srpskog
pisca Dragutina J. Ili}a, Posle milijon godina (1889). Ono je ujedno i
prva nau~nofantasti~na drama u svetskoj kwièvnosti, i jedno od
prvih pravih distopijskih ostvarewa." Propu{taju}i da defini{e
{ta, zapravo, sa~iwava taj samopodrazumevaju}i "nau~nofantasti~ni
kqu~" i da li se, i po ~emu, on razlikuje od ranijih (post)apoka -
lipti~nih spisa sa mawom ili ve}om religioznom pozadinom, Jovi}
svoju iskqu~ivu pa`wu posve}uje prepri~avawu zapleta ove drame, i
upore|ivawu prvobitno objavqene, i znatno kasnije doterane verzije
wenog teksta. Wegov zakqu~ak, da su prakti~no svi nivoi strukture
dela pretrpeli izmene koje su se odrazile na aspekte smisla u oblasti
motivacije likova, umereno je zanimqiv po sebi, ali je wegovo
potencirawe u ovom konkretnom radu prili~no irelevantno Ono se
jedva doti~e glavnih pitawa vezanih za kontekst {iri od istorije
nastanka ovog opskurnog dela - dakle, pitawa vezanih za mesto
Ili}eve drame u kontekstu srpske drame s kraja XIX veka, u kontekstu
351
TEORIJA I KRITIKA
nau~nofantasti~ne drame u svetskoj kwièvnosti (s kojom nije
povu~ena nikakva paralela), i najzad - za kontekst ra|awa ànra koji
bi ovde, reklo bi se, trebalo da bude kqu~an.
Ro man Lazara Komar~i}a sme{ta se u odnos prema motivima
fantasti~nog putovawa platonisti~ke tradicije, {to se ilustruje
op{irnim prepri~avawem i izda{nim fusnotama sa ~itavim
deonicama originalnog teksta. Posebno je vredno poglavqe u kome
Jovi} upore|uje i kontrastira ova dva dela, odnosno Ili}evu dramu i
Komar~i}ev ro man: oba se posmatraju prevashodno u kontekstu kul -
turne ba{tine koju oìvqavaju (utopijsko mi{qewe kod Ili}a;
fantasti~no putovawe i obrazovni, odnosno otkrovewski ro man kod
Komar~i}a). Uprkos plemenitoj tradiciji kojoj, formalno, pri -
padaju, umetni~ki dometi ovih dela su, kako i sam autor indirektno
priznaje - skromni, budu}i da se radi o delima "sa tezom", sa
nagla{enim moralizatorsko-propovedni~kim tonom, pri ~emu se, u
slu~aju Jedne uga{ene zvezde, moè govoriti i o neve{tom pripo -
vedawu i strukturi ("na mnogim mestima ro man pre podse}a na
astronomsku studiju ili {etwu planetarijumom"). Name}e se utisak,
iako ga autor eksplicitno ne izri~e, da se radi o delima skromnih
estetskih dometa, ~ija je dana{wa vrednost ograni~ene, kuriozi -
tetske prirode.
To se ne bi moglo re}i za tre}i naslov kojim se ova studija bavi,
Milankovi}ev Kroz vasionu i vekove, ali se isto tako ne bi moglo
re}i ni da se radi o ~isto kwièvnom delu per se. U pitawu je naro~it
spoj nau~no-popularnog, futurolo{ko-fantasti~nog i autobio -
grafskog, iznetog u epistolarnoj formi, sa izri~itom Milanko -
vi}evom namerom (iskazanom i u predgovoru dela) da izloì "jednu
lako razumqivu Astronomiju u pismima". Otud je ovo delo mawe
relevantno za 'ra|awe ànra', a vi{e za tradiciju nau~no-popularnih
{tiva namewenih mla|im inicijantima u oblasti kosmologije.
Naàlost, Jovi}ev kratki rad (na samo 100 stranica) zavr{ava
se vrlo naglo, kratkom uporednom analizom tema, ideja i pristupa u
navedena tri naslova, a da pritom ne pruà odgovore na osnovna
pitawa potaknuta ve} i samim naslovom. Iz ove kwige, zapravo, ne
moè se ~ak zakqu~iti ni da li je neki ànr ovde uop{te bio ro|en,
budu}i da se odabrana tri dela ne stavqaju u kontekst (ionako
mr{ave) tradicije koju su (ako su?) ustanovila. Drugim re~ima, Jovi}
ni{ta ne progovara o eventualnom uticaju Ili}a, Komar~i}a i
Milankovi}a na srpske pisce koji su se nakon wih bavili sli~nom
tematikom, pa se stoga wegov rad maltene prekida usred re~enice, na
gotovo ve{ta~ki na~in prese~en ba{ onda kada ~italac o~ekuje da
vidi analizirana dela u punom svetlu, u svetlu 'ro|ewa ànra'.
352
Da li je razlog za izostanak te dimenzije rada taj {to ova tri
dela nisu ostavila nikakvo pomena vredno potomstvo za sobom? Ako je
tako, o kakvom onda 'ra|awu' govorimo, ako je ànr nau~ne fantastike
u Srba maltene mrtvoro|en? Jovi} to donekle nagove{tava govore}i
o odsustvu kriti~ke recepcije Ili}a i, naro~ito, Komar~i}a (mada je
potowi, ako ni{ta drugo, jedno vreme barem uìvao naklonost
~italaca): "Kada je re~ o Komar~i}u, iako ga i Jovan Skerli} i Jovan
Dereti} u svojim istorijama srpske kwièvnosti pomiwu, oni
potpuno zanemaruju nau~nofantasti~ni aspekt wegovog stvara -
la{tva." Ukoliko je, pak, ànr zaista ro|en, koji su to naslednici
obra|enih autora, i na koji se na~in ovi odnose prema svojim
uzorima? To nam ovaj rad ne kazuje, ali zato Jovi} i sm priznaje:
"Doma}i SF pisci spadaju u marginalnu potkulturnu grupu koja
prakti~no nema ni masovne publike ni finansijske motivacije za
stvarawe a nekmoli literarnog ugleda. Stoga se umnogome mogu
odrediti pre u terminima sekte nego uobi~ajene pojave iz kwièvnog
ìvota." Ako je stawe ve} takvo, i ako evidentno ne postoje kulturo -
lo{ki ni trì{ni uslovi za opstanak ànra, nije li adekvatniji
naslov za ovaj rad bio Ra|awe sekte?
[ta god da je bilo ro|eno, pri~a o ro|ewu, bez i najmaweg osvrta
na detiwstvo ili nagove{taja (eventualne!) zrelosti, tako ostaje
nepotpuna, klimava, i uveliko irelevantna. Wen zna~aj se iscrpquje u
bogatoj faktografiji, u op{irnim citatima iz dela koja }e danas
malo ko uzeti u ruke iz qubavi prema lepoj kwièvnosti - dela ~iji
odre|eni istorijski zna~aj moè, eventualno, nekoga pota}i da jo{
dubqe istraì ovu fusnotu u istoriji srpske kwièvnosti i da je
dovede u neku vezu sa dana{wom sektom nau~nofantasti~nih
zalu|enika. Na svu sre}u, najboqi radovi najistaknutijih ~lanova ove
sekte (Ilija Baki}, Lidija Beatovi}, Goran Skrobowa, Dragan R.
Filipovi}, Ratko Radunovi}, Aleksandar Markovi}, Ivan Ne{i}...)
zapravo su vrlo daleko od prozai~nih i naivnih utemeqiva~a 'ànra'
kod nas, a da li zrelost wihovih radova ima da zahvali autenti~no
srpskoj tradiciji za~etoj (?) kod Ili}a, Komar~i}a i Milankovi}a,
ili uticaju one vitalnije i bogatije, zapadne - ostaje da se vidi u
nekom drugom radu.
353
TEORIJA I KRITIKA
Ilija Baki}
ÛDESA DETIWSTVA
("Masla~kovo vino" Reja Bredberija
izdava~: "Solaris", Novi Sad 2006)
Rej Bredberi (1920) znan je ponajpre, kao ìvi klasik,
qubiteqima nau~ne fantastike odnosno horora (ili, preciznije,
mra~ne fantastike koja se umogome razlikuje od horora u dana{wem
zna~ewu). Kwige pri~a i romana (wih preko 70), kakve su
"Marsijanske hronike", "Ne{to zlo dolazi ovim putem", "Farenhajt
451", "Ilustrovani ~ovek", "Oktobarska zemqa", "R je za raketu", "Dan
kada je ki{a padala zauvek", "S je za svemir" obezbedile su mu mesto u
istoriji ànrovske kwièvnosti ali i onoga {to se naziva
literaturom 'glavnog toka' XX veka. Mnogi kriti~ari primetili su
da je Bredberi ro|eni pripoveda~ vrlo specifi~nog i, otuda,
prepoznatqivog stila u kome se me{aju poetski pasaì, lako}a opisa
obi~nog ìvota i ~udesa koja ga remete i mewaju. Kruna 'bredberi -
jevskih' svetova je neponovqiva atmosfera jarkih emocija, i onih
slatkih i onih gorkih, koje se utapaju u sveop{tu melanholiju.
Ro man "Masla~kovo vino", originalno objavqen 1957.g. u mnogo
~emu je delo reprezentativno za Reja Bredberija. Ponajpre po svojoj
konstrukciji: gotovi svi Bredberijevi romani nastali su
'ulan~avawem' pri~a o odre|enom svetu; tamo gde je bilo potrebno
autor je dopisivao me|upoglavqa koja bi ~itaoce trebala da, bez
ve}ih potresa, iz jedne pri~e uvedu u slede}u i tako ispo{tuju
kakav-takav kontinuitet. Ovakav postupak najo~itiji je u
"Ilustrovanom ~oveku" (1951), gde su 'spojevi-{avovi' neskriveni i
krajwe funkcionalni; u "Masla~kovom vinu" prelazi jesu boqe
'zamaskirani' ali i daqe vidqivi (ako ni po ~emu drugom onda po tome
{to se neke linije pripovedawa-zapleta vi{e uop{te ne pomiwu
354
mada su u svojoj pri~i-poglavqu ostale nedovr{ene; takav je slu~aj sa
Madam Tarot, elektri~nom lutkom vra~arom). Ipak, ove nedo -
slednosti, koje mo`da i nisu u duhu romana kao literarne kategorije,
ne smetaju preterano kona~nom utisku; ~ak bi se moglo re}i da mu
dodaju novu nijansu i tako unekoliko doprinose intrigantnosti
~itave zamisli-slike. A na toj slici se rasprostrlo leto 1928. g. u
gradi}u Zelengradu, dràvi Ilinois. Glavni junak, 12 godina mladi
Daglas Spolding, do~ekuje, ìvi ga i opra{ta se od leta; svoje utiske
o stvarima koje radi prvi put i onima koje su ponavqawe iskustava iz
pro{lih godina, upisuje u notes-dnevnik, u ~emu mu pomaè mla|i
brat Tom. Po{to ~itaoce izvede, brzo i neosetno, na pozornicu
provincijskog gradi}a, autor pu{ta da se, kroz primarne vizure
de~aka, upotpuwene ponekim epizodnim junacima, i, va`nim,
sveprisutnim ali nenametqivim pripoveda~em, odmotavaju mali i
veliki doga|aji: od berbe cvetova masla~aka i pravqewa vina od wih,
kupovine patika koje, zbog siline u sebi, jedva da dodiruju tlo,
ludovawa po gradu i klancu koji ga deli, posledwe vo`we tramvaja, do
poseta starim qudima, va{aru, odlaska (ne smrti) prabake, bolesti i
ozdravqewa. Svet se slaè u svesti de~aka, sazdan od krupnih i sitnih
tajni koje ~ekaju da budu prepoznate, da budu od{krinute, otvorene,
spoznate, rastuma~ene. Svi veliki pojmovi ìvota, porodice, qubavi,
ambicije, dobrote, starosti i smrti, nasiqa i ne`nosti, bujawa
prirode i wenog opadawa staju u tri meseca leta, u tri meseca
odrastawa.
[ta dete moè o~ekivati od sveta koji ne poznaje? Kako se
upoznaje sa wim, kako ga poku{ava ra{~laniti i otkriti skrivene
mehanizme iza obrazine svakodnevice?
Za razliku od gotovo svih drugih pisaca, Bredberi u "Ma -
sla~ kovom vinu" (koji se moè odrediti kao jo{ jedan seg ment bogate
tradicije 'bildungs' romana, tj. romana o odrastawu) ne smatra da je
odrastawe proces u kome se bespovratno gube iluzije, u kome se
raskrinkavaju sve obmane. Za Bredberija je svet ~udesan i wegovo
otkrivawe samo }e doprineti da se ta magija boqe upozna i jo{ vi{e
zavoli. Jer, u svetu postoji vrhovni princip koji se moè nazvati
dobrotom ili qubavqu; ili, uostalom, bilo kojom drugom re~ju jer
imenovawe ne}e ni{ta promeniti, svet }e postojati i funkcionisati
bez obzira na to kako ga neko zove. Ono {to je najva`nije jeste da se
~ovek ne sme odre}i prostodu{ne radoznalosti, ne sme prestati da se
~udi. Ako postane cinik, nihilista koji sve prezire, bi}e uskra}en za
pravu sliku sveta jer je on iz wega istupio, postao je slep i neosetqiv
za sve lepote kraj kojih i kroz koje prolazi. I ne moè da spozna svu
fantastiku na kojoj svet po~iva i bez koje se ne bi mogao okretati.
Ne{to od tog jedinstva spoznao je pronalaza~ voqan da stvori
355
TEORIJA I KRITIKA
'ma{inu sre}e'; on ju je zaista napravio ali ona nije radila kako treba
jer sre}a nije mogu}a bez malo tuge, nostalgije i melanholije, jer
emocije ne postoje izdvojene i destilovane ve} samo izme{ane sa
drugima. To je znala prabaka koja se mirno opra{tala od svoje
porodice, ostavqaju}i im u zadatak da urade ono {to je po teku}em
ku}nom redu, to su znali starica i mladi} koji su spoznali da su
srodne du{e koje deli ponor godina ali su, isto tako, znali da }e se
slede}i put, u novom ìvotu, sresti u pravo vreme. To je shvatila i
starica kojoj devoj~ice nisu verovale da je ikada bila mlada (a ona je
uporno ~uvala dokaze toka svog ìvota), i ~ovek-vremeplov koji je
pamtio bitke iz Gra|anskog rata i ùdeo da ~uje, makar i preko
telefona, zvuke svoje mladosti koji i daqe postoje u Meksiko sitiju.
Kona~no, to je shvatio gospodin Jonas, nekada biznismen koji sada
vozi kola sa starim stvarima i poklawa ih svima kojima trebaju, ali
zaista trebaju. Shvati}e to i Daglas kada podvu~e liniju ispod
zabele{ki iz tog dugog leta, shvati}e da se ne moè osloniti na
stvari, da se ne moè osloniti na qude jer je sve to tro{no i prolazno
ali da je ukupan zbir svega ve}i nego {to je rezultat pukog sabirawa
delova. Jer, postoji ne{to, neka magija, neki duh koji sve to spaja i sve
vodi. Osetiti tu magiju i biti wen deo najve}e je postignu}e tog leta i
svih leta koja }e slediti.
"Masla~kovo vino" spada u red onih retkih kwiga koje ne traè
obi~ne ~itaoce ve} ~itaoce koji im veruju. Obi~ni ~itaoci mogu da
prihvate magiju samo do odre|ene granice nakon koje im vi{e ne}e sve
u kwizi biti potaman. îtaoci vernici su oni koji bezrezervno
veruju u svu magiju slika koje autor stvara. Ali, za uzvrat, dobijaju
mnogo vi{e nego {to je napisano na stranicama jer tek u spoju ~udesa
koja postoje u piscu i ~itaocu kwiga postaje potpuna i sjaji kao {to u
teglama masla~kovog vina sija sunce leta. Dovoqno je si}i u podrum
da bi se tegle videle, dodirnule i iz wih se otpio gutqaj leta da bi se
vratila sveìna i vrelina pro{lih dana; tako je potrebno verovati i
posegnuti za ovom kwigom da bi se bio ozaren sjajem re~i i slika.
356
Slaven Radovanovi}
PROZA O VILINSKOM SVETU
(Tamara Lujak Vilina planina, kwiga pripovedaka,
"Branko Miqkovi}", Kwaèvac, 2006)
Ovo je prva kwiga mlade autorke, Tamare Lujak, ~ija je prozna
objavqivana po zbornicima i antologijama SF pri~a od 1999. godine.
Do sada je u doma}oj kwièvnoj periodici objavqivala duì niz
pri~a, od kojih su neke prevedene na poqski.
Po svojoj osnovnoj kwièvnoj vokaciji Tamara Lujak pripada
redu autora fantastike. Ipak, za sada, ovu konstataciju bismo morali
uzeti uslovno, barem kad je ova kwiga pri~a u pitawu, zbog kwièvnih
inovacija koje autorka sprovodi u svojoj realizaciji fantasti~kog
postupka unutar prosedea jedanaest pri~a svoje kwige. Ako pri -
hvatimo ~iwenicu da je fantasti~no (u SF-u) ono "{to apsolutno
nema veze sa trenutnom ili spoznajnom istorijskom stvarno{}u", ali
ima "shvatqivost kwièvnog postupka" i sve bitne elemente stva -
rala~kog ~ina - onda bi se proza "Viline planine" na{la negde iz me|u
fantasti~nog kwièvnog modela i "preuzetog" sveta bajke, koga
naslu}ujemo, ali koji je doìveo autorsko prekomponovawe, pre svega,
u svojim sadràjima. Ovim osnovnim autorskim procesom indi vi -
duacije ve} postoje}ih drevnih tvorevina, kao kwièvnih pred -
loàka, Tamara Lujak je uspela da realizuje sopstvene autorske bajke.
Naime, simulirawem i mestimi~nim preuzimawem sièa vi{e poz -
natih legendi, mitova i narodnih pri~a, svode}i ih u svojoj fabuli do
neprepoznatqivosti; mewaju}i osobine i funkcije junaka koje znamo
kao klasi~ne u novo stawe sopstvene autorske proze (sli~no
Borhesovoj signaturi izmi{qenih, ili delom izmi{qenih biblio -
teka), Tamara Lujak je dekomponovala i nanovo komponovala osnovne
sadràje svojih pri~a.
357
TEORIJA I KRITIKA
U daqem autenti~nom simulakrumu prepoznajemo demistifi -
kaciju (i stvarawe ponovne autorske mistifikacije) svega onoga {to
je, na primer bilo "sveto" za Grima, Andersona ili Kriova. U op{tem
stereotipu bajke i legende, svet vila uglavnom je odvojen od sveta
qudi. Vile u dodiru sa svetom qudi ubijaju mladi}e, ili ih pretvaraju
u ìvotiwe. U bajkovitoj prozi T. Lujak vile mladi}e ku{ane
erotskim strastima i izazovima qubavnih poùda ne ka`wavaju za
prestupe koje ovi jo{ nisu u~inili, ve} u~estvuju u wihovoj
inicijaciji zrelosti; ~ak s wima grade}i nov grad sa zna~ewem novog
ìvota (u pri~i "Dubrava"). Kad smo ve} kod ove pri~e uo~avamo u woj
jednu odli~nu sinkreti~ku motivacijsku spiralu u wenom sadràju,
koju je T. Lujak uspe{no sprovela do kraja. Naime, brojnost vila je
evidentna i wih junak vidi u okolnostima koje nisu iskqu~ivo
vilinsko kolo, zatim one su individualizovane s jasnim ulogama i
imaju imena koja se ogledaju u mitskim predstavama istorije:
Ravijojla, Jerina, Kosa... Drof, mornar koji je dolutao, pripada
strancima, avanturista je i èli jednu od vila. Ta bi ga èqa i susret
s vilom (u nekom od klasi~nih bajki) stajala glave, ali ga autor
"Viline planine" stavqa u sadràju ove pri~e u "istorijsku
funkciju". Tako da Drof, sada u novoj ulozi, zajedno s vilama miri
do{ qake i starosedeoce (to je ve} trag istorijskog vremena), da bi na
kraju pomireni qudi i vile gradili nove zidine grada spajaju}i
novopodignute na grebenima sa starim na obali: tako nastaje
Dubrovnik. Autorskim pristupom Tamara Lujak je uobli~avala sa -
dràj ove pri~e od razgra|enih elemenata bajke predstavqen vi -
linskim svetom, potom natruhama istorijskog u pri~i (oko osvajawa
obale Jadrana, kada najverovatnije ime Raguza biva promeweno u
Dubrovnik), i legende o nastanku grada Dubrovnika koja je u ovom
izvorniku daleko kra}a (u slu~aju "Viline planine" gradili ga qudi i
vile, a Drof kao glavni junak od vilenika, ~oveka koji vileni to jest
luta, postaje vila{ {to }e re}i ~ovek koji je mogao s vilama).
U bajci ne postoji ni{ta apsolutno izmi{qeno ve} uvek postoji
ne{to {to se, na neki na~in, sigurno odigralo a {to je u samoj bajci
preìvelo, a to {to je preìvelo to je esencija celog doga|aja koji se
dogodio u primordijalnom vremenu - poku{avamo da interpretiramo
osnovnu misao Kevendi{a iz wegove kultne studije "Zna~ewe bajki".
U svojoj prozi Tamara Lujak kao da je su{tinski bila na tragu ovog
promi{qawa: ni u wenoj autorskoj bajci nije sve apsolutno iz -
mi{qeno - tako se do{lo do pozicije koja sadràj ove kwige
pozicionira na granici fantasti~nog.
Kwiga "Vilina planina" za nas (u ovom prosu|ivawu) ima dve
bitne pri~e koje su, rekli bismo, kqu~evi za daqe razumevawe wenog
celokupnog poqa zna~ewa. Prva pri~a je, svakako "Vilina planina"
358
po kojoj je naslovqena ova kwiga. A druga je pod naslovom "Mojre".
Istina, jo{ se jedna pri~a iz ove kwige ~ini nezaobilaznom (pri~a
"Zavet"). Ali se u slu~aju preuzimawa motiva za kwièvnu inovaciju
(u pitawu je materijal drevne legende iz vremena s kraja paganije i
ulaska u hri{}ansku civilizaciju na jadranskim obalama i uloge
svetog Vlaha u pokr{tavawu pagana), pokazala presudnom ~iwenicom
da se odavno dogodila kwièvna simbioza sveta legende i ìtijskog:
sve oko pomena svetog Vlaha. Tako da je stvarala~ko prisustvo
inovacije T. Lujak u "Zavetu" mawe uo~qivo.
Me|utim, zbog {to jasnijeg kwièvnog suda oko kqu~nih pri~a
ove kwige - moramo da navedemo tri kra}e proze, koje jasno ukazuju
kako Tamara Lujak uspeva da svede sve pojedina~ne simbole legendi u
deltu kwièvnog zna~ewa i da im time da li~ni stvarala~ki pe~at.
Re~ je o "Mazaru", "Gospi od [krpjela" i "Zorilu". Oni su, to je o~i -
gledno, u svom osnovnom habitusu me{avina mitova i legendi iz
primordijalnih vremena. U prvim dvema kriju se najverovatnije kra}e
lokalne legende o nastanku Bokokotorskog zaliva ("Mazar") i
Perasta sa okolnim ostrvcima ("Gospa od [krpjela"). Dok je u
"Zorilu" prisutan mit o ~ove~anstvu koje u preduvijalnim vremenima
po~iwe da shvata stvarawe vidqivog sveta: prvotnog odvajawa dana od
no}i. Autorskim postupkom u kome uglavnom dominiraju drama -
tur{ki raspore|eni qubavni motivi, autorka uspeva da razgradi
preuzetu gra|u i da produì radwu i vreme trajawa fabule u svojim
prozama. Tako je ~itqivost i laka shvatqivost drevnog doga|aja
stavqena u funkciju modernog u literaturi sa jasnim autorskim
predznakom.
Jezik "Viline planine" jeste jezik legende, on je ostao u svim
autorskim naporima da produì i ispuni sadràjima obe kqu~ne
proze ove kwige: i "Vilinu planinu" i "Mojre". Za{to je T. Lujak
pristala da jezikom legende ispri~a svoju pri~u? Jedan od osnovnih
razloga leì u formi i zna~ewu: da bi model autorske bajke bio
ostvaren morao se simulirati drevni jezik legende. Irufon, glavni
junak "Viline planine", doìvqava avanture kroz inicijacije;
otkriva trista {ezdeset i pet izvora (i pobe|uje isti broj li~nih
strasti), napu{ta svoju staru prirodu. Zbog careve k}erke ulazi u
isku{ewa sa vilama koje mu pomaù u wegovoj katarzi. U
preduvijalnim vremenima, veli Mir~e Elijade, izme|u sveta mita i
sveta prirode sa ~ovekom u woj vladao je znak jednakosti i leào je u
drevnoj alhemijskoj retorti (Mit i zbiqa). Jo{ boqa ilustracija za
ovaj Elijadeov stav je pri~a "Mojre" u kojoj su duboko skrivene
nekolike drevne poruke. Odli~no je nadome{ten i skriven drevni
iranski mit o pojavi Mitraizma: stvarnost koja je nastupila u
dubinama Azije posle nestanka matrijarhata; potom pojave ìtarica,
359
TEORIJA I KRITIKA
vinove loze i bika kao svete ìvotiwe. Tamara Lujak uspeva da
pri~awem porodi~ne drame: izme|u oca, izgnanog sina i nemoralnih
k}erki sve ovo autorski ispri~a i kwièvno uobli~i.
I na kraju, moglo bi se zakqu~iti: da u svim formalnim
zahvatima i inovacijama sadràja proza "Viline planine" Tamare
Lujak ima dosta toga od postmodernog postupka. Ali taj postupak je u
funkciji fabula, mesta i vremena u radwama ovih pri~a (sve je kao
armiran beton) i ne bi trebalo da nas stavqa u dilemu: Da li je ova
autorka htela da prati kwièvnu modu izabrav{i drevnu gra|u kao
kwièvni materijal, ili da napravi dobru pri~u? Ipak, ovo drugo je
ubedqivije - jer su ovo nesumwivo jasne i dobro ispisane, moderne
proze u prvoj kwizi pri~a "Vilina planina" Tamare Lujak.
360
Tamara Lujak
PARMENIONOV SVET
(Dejvid Gemel Parmenion. - Beograd: Evoluta, 2006, 450 str.
Mra~ni princ - Beograd: Evoluta, 2006, 475 str)
Retko se de{ava da nas jedan pisac iznenadi sa dva dobra naslova,
pa jo{ u nastavcima. Takav je, na na{u veliku radost, slu~aj sa nedavno
prevedenim i objavqenim romanom Parmenion (i wegovim nastavkom
Mra~ni princ), koji govori o anti~kom svetu, o èqi za vla{}u, o
qubavi i ve~itoj borbi izme|u Dobra i Zla, i `rtvama koje u toj
borbi moramo da prinosimo. Ro man u dve kwige je napisan toplim
jezikom, sa toliko dirqivih scena i prelepih opisa prirode, da i ne
osetite kad je pre pro{lo devet stotina i ne{to strana koliko delo
ima. Jo{ kad se tome doda znala~ki prevod @eqka Petrovi}a, ugo|aj
je kompletan.
Parmenion, govori o intrigama, ratovima i, neizbe`noj, qu -
bavi. Kako smo ve} spomenuli, obiluje maestralnim opisima anti~kog
sveta. Oslikava ìvot u gradovima poput Tebe i Sparte, na~in
obla~ewa, ratne taktike - koje mo`da i jesu preop{irne, ali smo
sigurni da }ete oprostiti autoru... Gemel nam znala~ki pribliàva
ratove i razarawa, i na~in na koji su se u ono vreme borili protiv
bolesti i smrti (odi~an je opis kuge koja je pokorila Tebu).
Ukoliko volite ovakve romane, onda vam kwiga ne}e dati mira.
Jednom kad kro~ite u Parmenionov svet, te{ko da }ete mo}i tako
lako da ga napustite: brinu}ete za svaki lik ponaosob, iako ih mo`da
ima previ{e, strahova}ete nad svakim potezom stratega, nad svakom
odlukom generala. Ali, to je tek po~etak.
Gemel vas polako uvodi u pri~u i tek na pola kwige shvatate da
se radwa, iako je sme{tena u stvaran svet, i iako se spomiwu qudi koji
su nekada hodali zemqom, ipak prepli}e sa nerealnim, sa svetom
361
TEORIJA I KRITIKA
magije; de{avaju se naj~udnije stvari, kao {to je prolazak kroz
planinu, pretvarawe ma~a u zmiju, neobja{wiva izle~ewa... Mo`da su,
me|utim, najlep{i i ujedno najuspeliji opisi borbe svetlosti i tame
i trenutak kad se jedna od ~arobnica, Diri, spaja sa drvetom i postaje
drvo.
Da li }e Parmenion, koji je odrastao u Sparti i bio odba~en u
tom gradu od strane svojih vr{waka, uspeti da postane veliki gen eral
kao {to je to i zapisano, da li }e uspeti da se izbori protiv princa
Tame ili ne, i da li }e susresti svoju prvu i jedinu qubav i dodirnuti
je makar jo{ jednom, stoji u nastavku ove predivne kwige, Mra~nom
princu. I kako to obi~no biva, rasplet romana i odgovore na sva ova
pitawa, dobi}ete na posledwih nekoliko stranica.
Ne dajte da vas to, me|utim, obeshrabri. Jer, Gemel u drugoj
kwizi koja opisuje Parmenionov svet bravurozno vodi pri~u.
Neosetno vas uvodi u uporedni svet, u svet mitskih bi}a, u kojem se
de{avaju naj~udnije stvari i koji nastawuju naj~udnija bi}a. Svakog
trenutka, nakon svake pre|ene stranice i nakon svake pre|ene
prepreke vi o~ekujete da se glavni junaci vrate u stvarni svet i
nastave bitku sa "realnim" likovima, poput recimo vladara Persije,
ali vas Gemel ~vrsto drì u izma{tanom svetu i ne da vam ni trenutka
predaha ni minuta odmora, ba{ kao ni svojim junacima.
Nakon nebrojenih i neverovatnih dogodov{tina, mala druìna
najzad uspeva da se vrati u svoj svet i, naizgled, nastavi sa "mirnim"
ìvotom, {to }e re}i, ratovima, osvajawima, ubijawima, ali i
pijan~ewem, uzgajawem kowa, vo|ewem doma}instva, kovawem zavera...
Kako se ro man bliì kraju, tako vas hvata panika - ima li i tre}e
kwige? - jer vam deluje neverovatno da se razre{ewe zapleta jo{ ne
pojavquje, ve} naprotiv, imate utisak da se radwa dodatno
komplikuje. Jer, Aleksandar Makedonski, koji je jedan od glavnih
likova u ovom romanu, po~iwe sve ~udnije da se pona{a...
Kako ve} napomenusmo, razre{ewe ~itavog zapleta nalazi se na
posledwih nekoliko stranica. I ako ste o~ekivali da }e vas Gemel
razo~arati, vide}ete da }e vas, naprotiv, jo{ i nagraditi! Kakvim
divno izma{tanim krajem, ostavqamo vama da otkrijete.
Vaqda spomenuti da je ovaj predivni ro man ugledao svetlost
dana zahvaquju}i naporu nedavno osnovane izdava~ke ku}e Evoluta,
koja je prepoznala kvalitet i odlu~ila se na hrabar potez -
objavqivawe kwiga Dejvida Gemela, jednog od verovatno najboqih
britanskih pisaca epske fantastike. U protekloj godini su objavili
dve wegove kwige, koje smo u ovom tekstu poku{ali da vam
pribliìmo, dok za ovu godinu imaju u planu druge naslove iz pera
ovog majtora fantastike, poput romana Troje, gospodar srebrnog luka.
362
AUTORI PATRE
Ksenofon Verikio
Ksenofon Verikio je ro|en na Lefkadi 1951. Studirao je hemiju
na nekoliko ameri~kih univerziteta. Predavao je na Univerzitetu
Dreksel. Od 1986. je profesor na Univerzitetu u Patri.
Izdao je vi{e stru~nih kwiga i uxbenika kao i preko 150
~lanaka u stranim nau~nim ~asopisima. ^lan je mnogih univerzi -
tetskih udruèwa i glavni urednik ~asopisa Ap plied Ca tal y sis B: En vi -
ron men tal.
Izdao je tako|e mnoge pesme i prozu u kwièvnim ~asopisima
kao i dve zbirke pesama: Vra}aj se, Ovde i druge pesme nejasnog
pravca.^lan je Organizacionog komiteta "Poetske Gozbe" kao i
uredni{tva ~asopisa "Poliptiho" i "Simposio".
Spiro Vreto
Spiro A. Vreto je ro|en na ostrvu Lefkadi 1960. Studirao je
prava u Atini. @ivi i radi kao advokat u Patri. ^lan je Udruèwa
kwièvnika. Izdao je pet zbirki pesama:
Kao Asteci u Azorama, 1985.
Plovidba po crnom, 1988.
Nepokretne o~i, 1992.
Tragedija, 1995.
Nepovedano, 1999.
Obi~an ~in, 2003.
Col lected Po ems (Sabrane pesme) Shoe string Press, 2000. Obuhvata
pet gore navedenih zbirki u prevodu na engleski Filipa Rampa.
Il Postcriptum della Storia, Ate lier, 2005. Dvojezi~no izdawe
izabranih pesama iz zbirki Nepovedano i Obi~an ~in u prevodu na
italijanski Masima Kacula.
Pesme Spirosa Vretosa je tako|e preveo na engleski Piter
Konstantin u Antologiji generacije 70-tih i 80-tih objavqene u
engleskom ~asopisu Agenda sv. 36. O~ekuje se uskoro i objavqivawe
izabranih pesama autora u antologijama gr~ke savremene poezije na
francuskom, {panskom i {vedskom.
265
BELE[KE O AUTORIMA
Hristo Gudi
Rodio se u Pireju 1947. Diplomirao na Katedri za fiziku na
Atinskom fakultetu 1969. Postdiplomske studije zavr{io je na
engleskom Viktorija univerzitetu u Man~esteru, gde je odbranio
magistarski 1972, a doktorat 1974. god. Ra dio je kao istraìva~ na
katedri za fiziku i astronomiju u Man~esteru sve do 1979, a zatim, do
1981, u nema~kom Astronomskom institutu Maks-Plank u Hajden -
bergu. U Gr~ku se vratio 1981. i od tada je profesor na Patranskom
Univerzitetu, a paralelno, od 2001, upravqa Astro nomskim i Astro -
Fizi~kim institutom. Od 2003. potpredsednik je i Saveta Nacional -
nog opservatorijuma u Atini. Govori sedam stranih jezika: engleski,
nema~ki, {panski, ruski, francuski, italijanski i portugalski.
Pi{e i objavquje poeziju od 1968. Do sad je objavio slede}e poetske
zbirke:
Se}awa, 1988; Ligeija, 1988; Izida, 1988; Aleksandar, 2000;
Sveti susret, 2001; Anahuak, 2001; Pa limp sest, 2002; Mesec mrtvih,
2005; Jelini, 2006.
Preveo je, protuma~io i prikazao u dvojezi~nim izdawima
poetska dela Frederika Garsije Lorke u dvotomnoj kwizi Lorka:
pesme iz Andaluzije, 2003 i Lorka: pesnik u Wujorku, 2005, kao i pesme
britanskih autora koje su objavqene u posveti koju je sam priredio
Poezija i Astronomija.
Dimitri Daskalopulo
Daskalopulo Dimitri se rodio 1939, u Patri. Studirao je prava
u Atini. Objavio je poeziju, eseje i studije iz oblasti novogr~ke
kwièvnosti. Priredio je nekoliko dela iz Seferisevog opusa, kao
i bibliografije Seferisa, G. K. Katcimbalija, Sikelijana, Elitisa,
Manolija Anagnostakisa, Aleksandra Kodzjasa, Nore Anagnostaki,
itd. Najnovija izdawa: Tamna mese~ina, sabrane pesme 1963 -1993;
Simpati~no mastilo, studije.
Antoni Elefterioti
Antoni Elefterjoti je ro|en u Patri 1945. Studirao je
politi~ke nauke u Atini. @ivi i stvara u zavi~aju. Izdao je zbirku
pesama Unutra{wost vetra, 1997. U pripremi je i druga zbirka kao
i ~itav ciklus prevoda.
266
Jani Zarkadi
Jani Zarkadi je ro|en u selu Perdici, u Tesprotiji 1957.
Studirao je hemiju na Univerzitetu u Patri gde je i doktorirao i
po~eo da predaje molekularnu biologiju. Izdao je tri zbirke pesama
Aheronsko pam}ewe, Duboko ìvotiwe, Sarkofag. Wegova poezija se
nalazi u nekoliko antologija. Objavqivao je prozu i poeziju u
mnogobrojnim ~asopisima. Kritike wegovih dela objavqene su u
mnogim ~asopisima i novinama Patre i Joanine. Pesmu Snovi iz
zbirke Sarkofag je muzi~ki obradio kompozitor Tanasi Papakon -
staninu.
Jorgo Karahalio
Jorgo Karahalio je ro|en u Patri 1943. Studirao je fiziku na
Solunskom univerzitetu i mehaniku te~nosti na Univerzitetu u
Suseksu. Profesor je na Univerzitetu u Patri gde predaje teoretsku
mehaniku i primewenu matematiku. Objavio je veliki broj radova u
stranim stru~nim ~asopisima. Bavi se pisawem poezije i klasi~nom
muzikom. Do sada je objavio pet zbirki pesama: Mart, Kraj istine,
Sedmi dan, Termopili, Tragawa.
Dimitri Kacajani
Ro|en je 1950. u selu Ano Vasiliki, u oblasti Naupakta
(Levanta) u porodici poqoprivrednika. Kao u~enik Druge patranske
gimnazije imao je za predava~a Sokrata Skarcija, kome duguje qubav
prema poeziji. Izdao je sedam poetskih zbirki, objavqivao je pesme i
poetske kritike u raznim kwièvnim ~asopisima. ^lan je organi -
zacione komisije "Poetske Gozbe". Redovno pi{e ~lanke za radni~ku
novinu Atine i eparhije. Radi u Ministarstvu ekonomije i ìvi u
Atini ili u svom rodnom selu.
Panajoti Kerasidi
Ro|en je 1955 u Patri. Studirao je prava. @ivi u Atini i
profesionalni je lektor kwiga. ^lan je Udruèwa kwièvnika.
Izdao je slede}e poetske zbirke: Moja senka kao telo, Pletron, 1985;
267
BELE[KE O AUTORIMA
Vrhovi prstiju, Diaton, 1992; Zvu~nik uzdaha, Kastawotis, 1995;
@ivotiwa ìvi, Gavriilidis, 2000; Telo neprisutnosti, Gavri -
ilidis, 2003.
Hristo Laskari
Ro|en je 1931. u selu Havari u oblasti Elide, a od 1945. ìvi sa
porodicom u Patri. Diplomirao je na Pedago{koj akademiji u
Tripolisu ali nikada nije ra dio kao u~iteq ve} se zaposlio u
osiguravaju}oj slu`bi Gradskog prevoza Patre. Izdao je slede}e
zbirke poezije: Pro{li su sre}ni dani, Patra, 1979; Spre~avaj senke,
Solun: Dijagonios, 1982; Da zavr{imo posao, Solun: Dijagonios, 1991;
Pesme (sabrane pesme), Peanija: Bilieto, 1997; Soba za jednu osobu,
Atina: Gavriilidis, 2001; Pesme (sabrane pesme), Atina: Gavri -
ilidis, 2004. ^lan je Udruèwa kwièvnika. Pesme su mu prevedene
na engleski, nema~ki, poqski, portugalski i {panski.
Sokrat Skartci
Ro|en je 1936. u Patri. Studirao je kwièvnost na Atinskom
univerzitetu. Doktorirao je na Joaninskom univerzitetu. Predavao
je u sredwoj {koli, a zatim na Patranskom univerzitetu, na kome je
danas po~asni profesor. Osnovao je zajedno sa pesnicima i
profesorima univerziteta panhelensku godi{wu "Poetsku Gozbu",
koja se odràva od 1981. na Patranskom univerzitetu. Priredio je sve
wene zbornike. Realizovao je dva me|unarodna kongresa sa temom
"Drevna Gr~ka i savremeni svet", kao i niz drugih kongresa. Osnovao
je Izdawa Patranskog univerziteta, ~iji je direktor bio {est godina.
Tako|e, osnovao je "Ostraka", gde se realizuju manifestacije, izda -
vawe kwiga i ~asopisa u kojima je predstavqeno do sada oko 200
mladih autora, uglavnom pesnika. Objavio je oko 140 kwiga o jeziku, o
de~ijem jeziku, o religiologiji, etnografiji i etnologiji, i niz
stru~nih radova. Poezija je wegovo osnovno interesovawe, objavio je
36 zbirki pesama. Preveden je na engleski, francuski, italijanski i
ma|arski. Danas realizuje Slobodne seminare poezije na Patranskom
univerzitetu.
268
Kseni Skarci
Ro|ena je 1963. u Patri, a ìvi u Atini. Studirala je
kwièvnost na Atinskom univerzitetu gde je i doktorirala. Preda -
vala je u sredwoj {koli i gostovala kao predava~ na Patranskom
univerzitetu, kao i na Helenskom Otvorenom univerzitetu, u ~ijem
izdava{tvu ima organizacionu ulogu. Prvu zbirku poezije je objavila
sa 9 godina. Izdala je tri zbirke poezije, tri kwige prevoda,
objavqivala je u mnogim kwièvnim i nau~nim ~asopisima pesme,
studije i prevode. Danas predaje u Drugoj atinskoj gimnaziji i ~lan je
Organizacionog odbora "Poetske Gozbe", kao i Ure|iva~kog odbora
~asopisa za kwièvnost "Mandragora".
Antoni Skjata
Ro|en je u Atini 1960. @ivi u Patri od 80-ih. Studirao je hemiju
na Patranskom univerzitetu. Objavio je slede}e zbirke poezije:
Pograni~no Grobqe, 1983; At na valima, 1990; Letwi vetromer, 1993;
Ma{tawa putnika, 1996; Pozdrav veku, 2002; Tragovi qudi, 2006;
Pesme - Rezime, 2006. Wegove pesme su uvr{tene u antologije i
prevedene su na francuski, engleski i nema~ki. Ure|ivao je
kwièvni ~asopis "Heli-trohos" ^lan je Mreè kulturnih presto -
nica Evrope i Udruèwa kwièvnika.
Marko Sklivawoti
Ro|en je u Patri 1954. Studirao je hemiju na Aristotelovom
univerzitetu u Solunu, a zatim doktorirao na Lidsu u Engleskoj. Od
1990. ìvi i radi u Patri.
Objavio je: Tajna molitva Odiseja, 2001; Zagrqaj sa gre{kama,
2004; Posledice realnog, 2006.
Telemah Cardaka
Ro|en je 1978. u Patri. Studirao je prava i me|unarodno pravo na
Univerzitetu Koverti, a postdiplomske studije zavr{io na
politici, bezbodnosti i okon~awu rata na Balkanu na Londonskom
cen tralnom univerzitetu. Radi kao glavni urednik mladala~kog me -
269
BELE[KE O AUTORIMA
se~nog ~asopisa za kulturu "Fre{" u Patri. Godine 1995. dobio je
tre}u nagradu za poeziju u Patri. Objavio je dve poetske zbirke:
Krvno zrnce neba, 1998; Male balade za ve~eras, 2003.
Hristo Cijami
Ro|en i odrastao u Patri. Studirao je hemiju na univerzitetima
City Col lege i Co lum bia u Wujorku. Prve pesme je objavio u ~asopisu
"Prezentacije" (Patra, 1967). Izdao je slede}e poetske zbirke u
Gr~koj: Politrop, 1979; Vrt s korewem na mesecu, 1996; Automobil
qubavi, 2000. Pi{e i na engleskom i svoju poeziju izdaje u Americi
Cir cum fer ences, Dirty Goat, itd. Preveo je veliki broj savremenih
engleskih i ameri~kih pesnika na gr~ki me|u kojima su: Ezra Paund,
Viljam Karlos Vilijams, Rob ert Louel. Rita Douv, Luiz Glik, Pol
Moldun, Nikanor Para i Oktavio Paz. @ivi u Wujorku.
Aleksandar Fosteni
Aleksandar Betimutis je pozajmio prezime od svog zavi~ajnog
sela Fostene u oblasti Ahaje, gde se rodio 1949. i ~uo prve pesme od
prirode i qudi. Studirao je gra|evinu na Politehni~koj {koli u
Atini i radi u tehni~koj dràvnoj slu`bi u Patri. Izdao je dve
zbirke pesama: Zemqane veze, 2000 i Brodolomno svetlo, 2004.
Jani Hrisantopulo
Rodio se u Patri, gde ìvi i radi. Studirao je ekonomiju na
Atinskom univerzitetu. Izdao je dve zbirke poezije: Telo jula, 1999;
Mala zbirka, 2001.
270
AKTERI PISAWA SA DRUGIH STRANA:
Laura Barna
Ro|ena 1964. godine u Jazovu kod Sente. Studirala istoriju
umet nosti u Beogradu, gde i danas ìvi i radi kao lektor i korektor,
a i likovno-gra fi~ ku pripremu kwiga za {tampu. Objavquje prozu u
kwièvnoj periodici. Autor je nekoliko tek stova o srpskim
sredwovekovnim manastirima u Bosni i Hercegovini. Objavila
arheolo{ki ro man Protovir i zbirku pri~a Nevoqe gospodina T.
ili suteren.
Svetislav N. Brkovi}
Ro|en 1940. u Seocima (Podgorica).
Zavr{io na Filolo{kom fakultetu u Beogradu grupu za
jugoslovensku i op{tu kwièvnost.
Objavio kwige poezije:
Neprestani nepristani (1990); 91/92 (Devedeset prva/Devedeset
druga) (1993); Slike Slika (1996); Ogwi{te na vodi (1998); Zraka tog
stana (1998); Mir Jani (2002); Izumqewe (2003); Drugi Novi po~etak
(2005); Upad Rije~i - Ispred Zamka (2005).
Poezija mu je prevo|ena na engleski jezik .
Pi{e i kwièvnu kritiku.
@ivi u Beogradu.
Predrag Crnkovi}
Inèwer i filolog, gurman i sawalica iz Beograda. Od 2000.
godine objavquje prevode proze, poezije i esejistike sa skandinavskih
jezika u gotovo svakom poznatijem ~asopisu u zemqi (Pismo, Sveske,
Poqa, Poveqa, Zlatna greda, Koraci, Bagdala, Art 32, Letopis
Matice srpske). Objavqene su mu i dve kwige sa danskog (ro man i
putopisni eseji), dok tuce prevedenih kwiga ~eka udomqewe.
271
BELE[KE O AUTORIMA
Dinko Deli}
Dinko Deli} je ro|en 2.11.1957. godine u Slavonskom Brodu.
Gimnaziju je zavr{io u Grada~cu, a Filolo{ki fakultet u Beogradu
1980. godine. Do 1993. ra dio je u Grada~cu kao profesor kwièvnosti,
pisao, bavio se muzikom i pozori{tem. Od 1993. ìvi u Tuzli,
sara|uje sa medijima i sa nevladinim organizacijama. Dinko Deli} je
nastupao kao ~lan Jazz Big Banda RTV Tuzla u vi{e zapaènih nastupa.
Ra dio je kao muzi~ki producent mladim rok-grupama i bio prvi
muzi~ki urednik redakcije Neovisnog Radija Hayat Tuzla. U~estvovao
je u SOROS programima: Lete}a u~ionica i radionica (LUR) br. 4,
novembra 1996. u Bosanskom kulturnom centru Mostaru i LUR br. 5,
jula 1997. u Euro-clubu u Sarajevu. Od 1997. godine postao je trener
Debatnog centra BiH u implementaciji Karl Poper de bate u sredwim
{kolama BiH. Od tada kontinuirano u~estvuje u debatnim emisijama
"Za i protiv" Redakcije omladinskog programa RTV BiH. Dinko
Deli} je u~estvovao u mnogim kwièvnim manifestacijama u BiH,
Crnoj Gori i Sloveniji. Urednik je kwièvnog ~asopisa DIWAN,
stalni saradnik Me|unarodnog foruma Bosna i ~lan Dru{tva pisaca
BiH. Objavio je zbirku kratkih formi Opqa~kani sarkofag 1998.
godine u Sarajevu u izdawu biblioteke "Harfa" Me|unarodnog centra
za mir. Druga zbirka proze, poezije i eseja Bosanska kwiga mrtvih
objavqena je u Mostaru 2001. u biblioteci "Kolaps" Alternativnog
instituta. Tekstovi su mu prevo|eni na engleski, poqski, nema~ki i
makedonski jezik. Objavqivao je pesme, kratke pri~e, eseje i
kwièvne studije u Internet izdawima "LitKon" (Hrvatska) i
"Blesok" (Makedonija), te u ~asopisima i novinama: Kwièvna
kritika (Srbija), Putokaz, Szescsetszes cdziesiatszesc (Austrija),
Kwièvna revija, Most, Lica, Fo rum Bosnae, Behar (Hrvatska), Al -
bum, Odjek, Iza, Kartki (Poqska), Hrvatska misao, Ars (Crna Gora),
Prosvjetni list, Kolaps i Diwan.
Dragoqub B. \or|evi}
(1954, D. Komren, Ni{), redovni profesor sociologije kulture
i morala na Ma{inskom fakultetu u Ni{u, predsednik Jugo -
slovenskog udruèwa za nau~no istraìvawe religije, glavni
urednik Tema, ~asopisa Univerziteta u Ni{u, autor na stotine
nau~nih radova iz socioilogije religije i romologije, napisao i
priredio ~etrdeset kwiga, od kojih su {iroj javnosti poznatije: Beg od
crkve (1984), Pravoslavqe izme|u neba i zemqe (1991), Sile mraka i
272
bezumqa (1992), Povratak svetog? (1994), Sociologija for ever (1996),
Skinhedi - momci iz na{eg kraja (1998), Javor iznad glave (1999),
Sociologija romskog identiteta (2002), Sekte i kultovi (2003),
Roma Re li gious Cul ture (2003), Romas and Oth ers - Oth ers and Romas: So cial
Dis tance (2004), Ro many Cult Places and Cul ture of Death (2005), Muke sa
svetim (2006).
Stojan \uri}
Ro|en 1962. godine u Velikoj Plani. FLU zavr{io u Beogradu u
klasi prof. Mom~ila Antonovi}a, kod koga je zavr{io i magistarske
studije. ^laweULUS-a. @ivi i radi u Velikoj Plani i Beogradu.
SAMOSTALNE IZLO@BE
1988 - Velika Plana, Galerija Doma omladine, crteì 1993 -
Beograd, Galerija FLU, crteì 1993 - Beograd, Galerija Tawuga, slike
1995 - Subotka, Galerija Arabeska 2, slike
1996 - Novi Sad, Galerija Cesla, slike
1996 - Kwaèvac, 35. Fes ti val mladih Srbije, slike
1996 - Beograd, Galerija Paleta, slike
1997 - Beograd, Galerija FLU, magistarska izlo`ba, slike
1998 - ]uprija, Galerija Doma omladine, slike
1998 - Beograd, Galerija VMA, slike
1999 - Beograd, Aero klub, projekat "Dunav od izvora do u{}a"
1999 - Beograd, Hol pozori{ta Slavija, slike
2000 - Zobnatica, Galerija Zobnatica, slike
2000 - Ba~ka Topola, Art galerija, slike
2001 - Novi Be~ej, Galerija doma kulture, slike
2001 - Velika Plana, Galerija doma omladine, crteì i pasteli
2001 - Ariqe, Gradska galerija, slike
2001 - Sente{ (Ma|arska), Gradska galerija, slike
2001 - Beograd, Galerija Paleta, slike
2001 - Novi Sad, Kulturni centar, Mali likovni sa lon, slike
2002 - Kraqevo, Galerija "Vladislav Marte`", slike
2002 - Smederevska Palanka, Galerija centra za kulturu, slike
2002 - Poèga, Gradska galerija, crteì
2002 - Ruma, Centar za kulturu, slike
2002 - Ni{, Moderna galerija RAM ART, slike
2002 - Kragujevac, Narodni muzej. Modema galerija, slike
2003 - Kopenhagen (Danska), Galerija ARTHOUSE, crteì i
slike 2003 - Bar, Galerija "VA.Lekovi}", crteì
273
BELE[KE O AUTORIMA
2003 - Bar, Galerija "V.A. Lekovi}", crteì
2004 -Sremska Mitrovica, Muzej Srema, slike
2004 -Stara Pazova, Galerija Centra za kulturu, slike
2004 -Smederevska Palanka, Narodni muzej Galerija Sigma,
crteì i slike
2004 -Beograd, Galerija Paideia - Navigare necesse, vivere non
necesse, slike
2004 -Petrovac na moru, JUSD Crvena komuna, Galerija "Marko
K. Gregovi}", slike
2004 -Zaje~ar, Galerija Narodnog muzeja, slike
2005 - Beograd, Galerija ULUS-a, slike
2005 - Zemun, Galerija klub Terca, slike
2006 - Zemun, klub Ona a ne neka druga, slike
2006 - Vi}enca, (Italija) Gal leria Primo Pi ano Arte Stu dio, crteì
NAGRADE
1993 - Beograd, Nagrada FLU za mozaik
1998 - Beograd, Nagrada "Nek teku reke", Umetni~ka kolonija
Ada Huja za najboqu sliku
2000 - Mol, Nagrada "Novak Radowi}" za najuspe{nijeg slikara
Kolonije
2002 - Prijepoqe, Specijalna di ploma "Beli An|eo" Umetni~ke
kolonije Mile{eva.
2002 - Ruma, Nagrada za najboqu izlo`bu godine, Kulturni
centar Ruma
Izlagao na preko 120 izlo`bi u zemqi i inostransrvu, U~esnik
je mnogih likovnih kolonija. Dela mu se nalaze u mnogim javnim i
privatnim kolekcijama u zemqi i inostranstvu.
Aleksandra \uri~i}
Ro|ena 1963. Zavr{ila Akademiju za muziku i primewenu
umetnost Mocarteum u Salcburgu 1984. godine, zatim studirala na
FDU i Filozofskom fakultetu -istorija umetnosti- u Beogradu.
Diplomirala na FDU 1988, magistrirala 1998, na odseku teatro -
logije.
Radila kao profesor u sredwim umetni~kim {kolama
Mokrawac i Lujo Davi~o, asistent na FDU i honorarni saradnik
Pozori{nog muzeja Srbije. Od 1996. pi{e kritike i ~lanke za
~asopise Pozori{te, LUDUS, Scena, Kwièvnost, Teatron, Sveske,
Orhestra i dr. Stalni je saradnik novina Ki{obran iz Vankuvera i
Ogledalo iz îkaga. Objavila dve stru~ne kwige iz oblasti istorije
274
opere i baleta, kao i Indeks operskih i baletskih libreta u izdawu
Paideie, drugo izdawe 2006. Doktorant na Univerzitetu umetnosti u
Beogradu kod prof.dr Du{ana Pajina. Pesme i pri~e objavquje
u nekoliko doma}ih ~asopisa (Sveske, Poveqa, Trag, Koraci, Kultura
032 itd) .
Mladen Kalpi}
Ro|en 1977. u Beogradu. Diplomirao filozofiju na Filo -
zofskom fakultetu u Beogradu. Bavi se ùrnalistikom, televizijom,
stripom, muzikom. Frontmen intuitivno -eksperi mentalnog benda
The Force.
Risto Lainovi}
Zavr{io Filolo{ki fakultet u Beogradu. Magistrirao je na
Univerzitetu Nova Sorbona, Pariz, 1972. godine, a doktorirao je na
istom univerzitetu 1977. godine. Redovan je profesor na Filo -
zofskom fakultetu u Ni{u i kwièvni prevodilac.
Olga Lali}-Krovicka
Ro|ena 1980. u [ibeniku (Hrvatska). Apsolvent slavistike na
Univerzitetu Jagjelowskom u Krakovu (Poqska).
Objavqivala je u poqskim ~asopisima, izme|u ostalih:
"Kwartalnik Artystyczyny", "Cogito", "Dzi", "Akant", "Fraza", "Pro Arte on -
line", "Protokl Kulturalny", "Tygiel Kultury", u srpskom elektronskom
~asopisu za satiru "Etna" i u hrvatskom virtuelnom ~asopisu za
kwièvnost "Kwigomat".
Objavqivala je u nekoliko antologija objavqenih u Beogradu,
kao i u almanahu "Stopama Crwanskog" (Frank furt, 2005) i u bugars -
kom ~asopisu Irin Pirin.
Pi{e pesme, kratke pri~e, haiku i drame. Laureat nekoliko na -
grada.
Bavi se prevo|ewem poezije. Objavila je zbirku pesama "Dzisiaj
przyjdzie w brzowym" 2006. na poqskom jeziku. Stanuje u Dukli
(Poqska).
275
BELE[KE O AUTORIMA
Ivan Lalovi}
Ro|en 1975. godine u Beogradu.
Diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Pesme objavquje u kwièvnoj periodici i dnevnim listovima.
Zastupqen u antologiji OZAREWA - srpski pesnici 19. i 20.
veka, prire|iva~a Milutina Luja Danojli}a.
Objavio je slede}e kwige pesama:
Skrovi{te (1997), Ne znam gde, ne znam za{to (1999), Drangulije
samo}e (2001), I na nebu i na zemqi (2003), Du{ini odblesci (2005),
Putevi posle (2006., zajedno sa G.L. [arlom, D. Bogojevi}em, S.
Radowi}em, I. Penevom i D.F. Filipom).
@ivi u Beogradu.
Nagib Mahfuz
Ro|en je 1911. godine. Diplomirao je filosofiju na Kairskom
univerzitetu (kada je u Egiptu retkost bilo imati i osnovnu {kolu).
Isti~e se narativnom tehnikom koja ni do danas nije preva -
zi|ena na arapskoj literarnoj sceni. Wemu zahvaquju}i arapski ro -
man dostiè punu umetni~ku zrelost i uzdiè se na nivoe svetskih
ostvarewa ovog ànra.
Objavio je veliki broj romana, zbirki pri~a, eseja: Izme|u dva
kvarta, Lopov i psi, âskawa nad Nilom, Pansion Miramar, Pri~e
bez po~etka i bez kraja i dr. Mnoga wegova dela su ekranizovana a
filmovi postiù veliki uspeh {irom arapskog sveta.
Nobelovu nagradu za kwièvnost dobio je 1988. godine.
Ponu|eni izbor pri~a je prevod iz autobiografske zbirke
Pri~e iz na{eg kvarta u kojoj Mahfuz slika detaqe iz ìvota
tipi~nog kairskog naseqa, posmatrane o~ima deteta: radost, bedu,
tugu, detiwaste ludorije, odnos izme|u mu{karaca i èna, o~eva i
sinova, male mo}nike na grba~i sirotiwe, mistiku zasvo|enih
uli~ica i sl. U wima se pisac, blizak egipatskom Narodnom ~oveku,
predstavio kao majstor portreta i psiholo{kih karakteristika.
Preminuo je u Kairu 30. avgusta 2006. godine.
276
Dragan Mandi}
Ro|en 1938. u Skopqu. Prozni pisac. Sara|ivao je u mnogim
listovima i ~asopisima. Objavio ~etiri kwige kratkih pri~a. @ivi
i radi u Beogradu.
Kamenko M. Markovi}
Istori~ar umetnosti, profesor Univerziteta na predmetu
Op{ta istorija umetnosti novog veka na Filozofskom fakultetu u
Kosovskoj Mitrovici. Do sada je objavio {est kwiga poezije: Senke na
suncu, Treptaji du{e, Trag, Tiho posrtawe, Mese~ev san, Pod nebom
zavi~aja.
Sa podru~ja istorije umetnosti objavio je slede}e naslove:
Majstori svetskog slikarstva I, Majstori svetskog slikarstva II,
Stari majstori, Svet moderne umetnosti, O slikarstvu, slikama i
slikarima, Ov~arsko-kablarski manastiri, Evropsko slikarstvo
XIX veka, Toplina pro{losti (o umetni~kom blagu isto~ne Srbije),
Mese~ev trag, Re~ i slika.
Dugogodi{wi istraìva~ ìvota i rada Jovana Du~i}a, napisao
je o wemu veliki broj tekstova i feqtona pod nazivom: Jovan Du~i}
izme|u dva sveta. Bave}i se sudbinom M. Crwanskog, napisao je kwigu
u spomen Milo{a Crwanskog.
Kwiga karikatura pod imenom Seja~i smrti, nastala je kao
spontana reakcija na NATO agresiju.
Napisao je pedesetak pri~a, isto toliko kataloga i vi{e od 500
novinskih tekstova. @ivi u Ni{u.

Marija Nikoli}
Ro|ena 1977. u Ni{u. Bavi se pisawem poezije i kwièvne
kritike. Stu dent postdiplomskih studija na Filozofskom fakul -
tetu. Trenutno u Beogradu radi kao lektor. Objavqivala u
~asopisima.
277
BELE[KE O AUTORIMA
Neboj{a Ozimi}
Ro|en 1962. godine u Ni{u. Diplomirao istoriju na Filo -
zofskom fakultetu u Ni{u, grupa istorija. Autor vi{e ra dio TV
emisija i ra dio drama (Ovim pobe|uj, 2003). Do sada objavio slede}e
kwige: Ni{ta nam ne mogu (poema, 1993), Dom (ro man, 1996.),
Vojskovo|a, car, svetac (istorija, 1997), Cincari Ni{a (istorija,
1999), Re~nik Gorwe Mezije (istorija, 2001), Jevreji Ni{a (istorija
2001), Vojskovo|a, car, svetac (drugo, dopuweno izdawe, 2002),
Arhiepiskop Arsenije (2004). Ro man Dom preveden i objavqen u Gr~koj
(To Spiti, Eur asian, Ath ens, 2002). Prevo|en na italijanski, gr~ki i
engleski jezik.
Milutin Pa{i}
Ro|en je 13. novembra 1927. godine u selu Drijetwu kod Uìca.
Osnovnu {kolu je zavr{io u rodnom selu, gimnaziju u Uìcu i studije
u Beogradu.
Bavi se istorijom kwièvnosti i kwièvnom kritikom. Pi{e
eseje, studije, pesme, pripovetke i romane. Zastupqen je u vi{e
zbornika radova sa nau~nih skupova i kongresa.
Objavio je kwige: 125 godina Uì~ke gimnazije (1965), Lirska
ispovest komandanta Luna (1981), ro mane Bespu}e i êdomir Ili} -
prethodnica srpskog modernog romana (1990), Kwièvnost uì~kog
kraja (1991), Poetska istina o Kadiwa~i (1992), Autori i dela
(1995), Stvarala~ki nemiri Vukadina Sretenovi}a, monografija,
(1995) Pregled kwièvnosti uì~kog kraja (1996), Lelejska gora - ro -
man toka svesti (1998), Susreti sa kwigama (1998), Selo kraj Uìca,
ro man (2001), Kwièvna dela nose pe~at vremena (2002), Pakleni
vatromet, ro man (2003), Opasne igre, pripovetke (2004), Na stazama
stvarala{tva (2005), Strele Amorove, pesme (2006), Staze i bogazi,
pripovetke (2007). Koautor je niza kwiga i pisac brojnih predgovora.
@ivi u Uìcu (Jak{i}eva 8).
Ranko Pavlovi}
Ro|en je 19. januara 1943. godine u [wegotini Gorwoj, op{tina
Tesli}. @ivi i radi u Bawaluci.
Objavio je {est zbirki poezije, sedam zbirki pripovedaka, dva
romana, jedanaest zbirki pri~a za decu, sedam dramskih tekstova za
278
de~ja pozori{ta i vi{e od dvadeset ra dio-drama i ra dio-igara za
djecu.
Zastupqen je u vi{e antologija, zbornika, izbora i pan orama,
zatim u ~itankama i lektiri za osnovnu {kolu.
Nagra|ivan i prevo|en.
Mile Penkov
Ro|en 24.8.1963. u Radejni (Dimitrovgrad, Srbija). Zavr{io
Filozofski fakultet u Pri{tini, smer jugoslovenska kwièvnost i
srpski jezik. Radi kao nastavnik predmeta srpski jezik i kwièvnost,
u osnovnoj i sredwoj {koli, {kolski bibliotekar. Pi{e prozu,
esejistiku...
Sara|ivao sa kulturnom rubrikom dnevnog lista Puls, koji je
izlazio u Ni{u 1997. godine; bio jedan od vlasnika i urednika
~asopisa za kulturu i umetnost Altera, koji je izlazio u Beogradu,
1996. godine.
Objavqivao priloge u ~asopisima i dnevnim listovima:
Kwièvnost, Gradina, Sveske, Savremenik, Ovdje, Most, Bagdala,
Stremqewa, Politika, Borba, Narodne novine...).
Objavio pripoveda~ke kwige: Ki{a, jesen je (Altera, Beograd,
1996), Dan velikih talasa (Prosveta, Ni{, 1997).
Stojanka Radenovi} - Petkovi}
Ro|ena je u Ni{u gde je zavr{ila gimnaziju. Filolo{ki
fakultet, grupu za engleski jezik i kwièvnost zavr{ila je u
Beogradu. Magistrirala je sociologiju rada na Fakultetu
politi~kih nauka, tako|e u Beogradu. Radila je na pitawima
migracije jugoslovenskih radnika, a posebno na o~uvawu i negovawu
materweg jezika i kulture jugoslovenske dece u inostranstvu. Od 1994.
g. ìvi i radi u Kanadi. Odmah po dolasku u Kanadu angaòvala se na
pruàwu pomo}i novodo{lima, u ekipi Srpskog centra za novodo{le
u On tario pri Srpskoj nacionalnoj akademiji, najpre samo kao
volonter a kasnije kao koordinator kurseva engleskog.
Pisawem se bavi od detiwstva, a svoje prve radove objavquje u
Ni{kim novinama i pri{tinskom ~asopisu Stremqewa. Kao ~lan
udruèwa pisaca prosvetnih radnika Srbije od 1992.g. zastupqena u
zbornicima Udruèwa kao i u drugim antologijama pisaca iz
dijaspore. Bila je dopisnik Politike i saradnik Ve~erwih novosti
279
BELE[KE O AUTORIMA
za inostrana izdawa. Svoje ~lanke i pesme objavquje u Zbiqi, listu
koji veoma aktivno sara|uje sa dijasporom. Do sada je objavila ~etiri
zbirke pesama Pesmaricu (1991.g.), Primewenu liriku (1993),
Razgovore (1994), u izdawu De~jih novina iz Gorweg Milanovca, i
Ratnu geografiju (1997.g.), Jezik u jeziku (2002.g.) i Virtuelna
stvarnost (2006.) u izdawu Dositeja, tako|e iz Gorweg Milanovca.
Ratna geografija je u 1998.g. progla{ena za najboqu zbirku
pesama napisanu u dijaspori, na Saboru kwièvnih stvaralaca Srba
iz dijaspore. ^lan je i sekretar Udruèwa kwièvnih stvaralaca
Desanke Maksimovi} od dolaska u Kanadu. Tako|e podràva razne
kulturolo{ke programe srpskih udruèwa kao {to su Kulturno -
-istorijsko dru{tvo Wego{ i Dobro~instvo Jovan Du~i} u Torontu
svojim u~e{}em u wihovim manifestacijama.
Iako se aktivno bavi prevo|ewem sa engleskog, srpskog i
nema~kog jezika, pesme na engleskom iz zbirke Jezik u jeziku nisu
prevod, ve} su originalno pisane na engleskom jeziku.
Dejan Petrovi}
Ro|en je 1977. Diplomirao filozofiju na Univerzitetu u
Beogradu (2004). Bavi se pitawima promi{qawa dru{tva, politi~ke
teorije, esejistikom, novinarstvom itd. Posebno je zainteresovan za
teme vezane za globalizaciju i antiglobalisti~ki pokret. Kwiga
"Aspekti globalizacije: globalizacija i antiglobalisti~ki pokret
na vrhuncu postindustrijske ere" u procesu objavqivawa. Autor
nekoliko desetina autorskih tekstova, eseja, kritika i intervjua.
Nagrade ~asopisa Zarez i Srpsko pero za esej. Objavqivao u Vremenu,
Statusu, Habitusu, Zarezu, Aplauzu, NSPM i me|u narodnom
zborniku Globalizacija.
Mom~ilo Radi}
Ro|en u Ni{u 1969. Po~eo je studije Klasi~nih nauka na
Filozofskom u Beogradu, a nastavio na Sorboni (Pariz IV)
Francuski jezik i kwièvnost. Od 1993. ìvi u Atini gde predaje
francuski i bavi se prevodom. Govori pored materweg srpsko -
hrvatskog, bugarski, ruski, gr~ki, francuski i engleski. Preveo je na
gr~ki Srpske narodne bajke, a sa francuskog na gr~ki Fidije od Anri
Le{a (Henri Lechat, Fidias) Preveo hrvatske i bugarske narodne bajke za
gr~ke ~itaoce kao i gr~ke na srpskohrvatski. Poeziju pi{e od sredwe
{kole.
280
Dragan Radovi}
Ro|en je 1955. Diplomirao op{tu kwièvnost. Radi u Leskovcu
u Kulturnom centru. Objavqivao u kwièvnim ~asopisima.
Akutagava Rjunosuke
Mada je japanski romanopisac i pripoveda~ Akutagava Rjuno -
suke (1892-1927) doìveo izvestan uticaj evropskih kwièvnosti, we -
gova dela u tematskom pogledu slede tradiciju japanskih i kineskih
pisaca. U literaturi se pojavio romanom Vrata Ra{omona koji je
stekao svetsku slavu zahvaquju}i Kurosavinom filmu. Akutagavino
stvarala{tvo se odlikuje sveìnom stila, originalno{}u tehnike i
grozni~avom intenzivno{}u romanesknih zbivawa ("demonski
realizam"). Smatra se za vo|u intelektualizma u svojoj zemqi. Od
wega poti~e kwièvna era koju je Ja pan upoznao nakon raskida sa
tradicijom Edo.
Bolestan, izvr{io je samoubistvo napisav{i - Neodre|ena
teskoba, re~i kojima aludira na svoje patwe stvaraoca ophrvanog
borbom protiv svoje tragi~ne qudske sudbine.
Dela: Usud, U ~estaru, Lutke, Gen eral, Zmaj, Xa{umon, Kapa
(Guliver u kimonu), @ivot idiota.
Mi lan R.Simi}
Ro|en je 1959. godine u Velikoj Plani.
Pi{e prozu, aforizme i drame. Objavio je kwige: Nedovr{ena
pri~a (pri~e, 1994), Poricawe stvarnosti (ro man u pri~ama, 2001),
Ode mi da poludim (ro man u pri~ama, 2002),), Beli svet kona~no (ro -
man, 2003), zbirku pri~a Priru~nik za budu}e mu~iteqe i ubice
(2004) îzma reìm ~uva (aforizmi, 1996), Glasa}emo se jo{
(aforizmi, 1997). Autor je ra dio drama Rasvanu}e (Ra dio Beograd,
tre}i pro gram 2005) i Sneva~ od slame (Ra dio Beograd, drugi pro gram
2006) i monodrame Sekira, Ispovest revolucionara Novskog i
Mik{a.
Wegovu prozu objavquju: Kwièvna re~, Kwièvne novine,
Poveqa, Politika, Srpski kwièvni glasnik, Ulaznica, Me|aj,
Savremenik, Sveske i dr. Aforizmi su mu prevo|eni na nema~ki i
ruski. Dobio nagrade: "Milutin Uskokovi}" (2002), "Stevan Sremac"
281
BELE[KE O AUTORIMA
(1989), Drugu nagradu "Ulaznica 96", Drugu nagradu "Ulaznica 2000.",
Povequ "Kara|or|evi}" (1996) i druge.
Ure|uje ~asopis za kwièvnost i kulturu "Na{ TRAG".
^lan je Udruèwa kwièvnika Srbije od 1994. godine.
@ivi i radi u Velikoj Plani.
Dragan Stanojevi}
Stu dent ~etvrte godine sociologije na Filozofskom fa -
kultutu u Beogradu (tako|e, diplomirani etnolog i antropolog).
Qubodrag Stojadinovi}
Ro|en 1947. godine u Ni{u, gde se {kolovao do velike ma ture u
gimnaziji Svetozar Markovi}. Zavr{io sve vojne {kole osim
najvi{e, odakle su ga izbacili na polugo|u. U~io i neke civilne i
nekako dogurao do magistrature politi~kih nauka (1987) Sudili ga i
isterali iz vojske i [kole nacionalne odbrane u martu 1995. u ~inu
pukovnika, zbog delikta mi{qewa i neposrednog javnog sukoba sa
vladaju}om vojno-politi~kom grupom .
Objavio dve zbirke satiri~nih pri~a: Klavir pun ~varaka
(1992) i Nojev izbor (1996) Literarni eksperiment (pola ro man -
pola memoarski prikaz) Film, iza{ao je 1995. Ro man Krivolak (1996)
Zbirke tekstova iz novina (@ivot posle kraja i Igre bez muke, 2001)
Publicisti~ke kwige Mit na poternici (2001), Gen eral sunce (2002)
i Mladi} izme|u mita i Haga (2006)
Pisao pri~e za beogradske i novosadske kwièvne ~asopise.
Zastupqen u antologiji (po pozivu) Mije Rai~evi}a i Boè
Koprivice: Nema toliko do Lajkovca, u dru{tvu dvadesetorice
srpskih pisaca, (2004), gde je objavio pri~u na zavi~ajnom slengu
Bajloni. U pripremi je netematska zbirka pri~a (o svemu i sva~emu).
Dobitnik je najvi{e srpske nagrade za satiru Zlatni je` (1992),
koja ne donosi nikakve privilegije. Radi kao novinar lista
Politika.
Du{an Sto{i}
Ro|en je 20. II 1929. u Resnu (Makedonija). Osnovnu {kolu
zavr{io u Pre{evu,gimnaziju u Vrawu i Leskovcu, Francuski jezik i
jugoslovensku kwièvnost na Filozofskom fakultetu u Skopqu. Ra -
282
dio je kao profesor francuskog i srpskog jezika u Ekonomskoj {koli
u Leskovcu i Prvoj ekonomskoj {koli u Beogradu. Kao stipendista
Francuske vlade bio na usavr{avawu u Francuskoj.Od 1962. god. ~lan
je Filozofskog dru{tva Srbije. Filozofske tekstove objavqivao je
u ~asopisima: Praxis, Filozofija, Teorija, Filozofske studije, Gra -
dina, Na{e stvarawe, Politici, Borbi i dr.
Kwièvno-kriti~ke tekstove objavqivao je u:
Savremenik, Kwièvnosti, Kwièvnim novinama, Kwièvnoj
re~i, Gradini, Bagdali, Osvitu, Leskov~aninu, Odjeku i dr. Wegova
prva kwiga je: Gravitacija, atom, elektron, kvark.
Objavio je i slede}e kwige: Prozno kwièvno delo, Apokrifna
jevan|eqa Sa{e Haxi Tan~i}a, Nikola Milosevi} i Alber Kami Od
Hegela do Rortija, Koeficijenti srazmernosti kao osnov fizike
(separat), Filozofija i fizika.
Prevodi sa francuskog jezika, a sluì se slede}im jezicima:
engleskim, nema~kim, italijanskim, {panskim, ruskim.
Rob ert G. Tili
Ro|en 24. juna, selo Veprod/ Kru{}i}, u Ba~koj, 1959. godine.
Pesnik, prozni pisac, esejista, publicista, kwièvni prevodilac,
likovni umetnik, strip-crta~, karikaturista, kompozitor i muzi~ki
kriti~ar.
Pi{e na srpskom, hrvatskom, ma|arskom i engleskom jeziku.
Pesme, prozu, eseje, kritike, ilustracije, karikature, kolaè i
stripove objavqivao je u svim zna~ajnijim kwièvnim publikacijama
na teritoriji nekada{we (SFR)Jugoslavije, od krawskog East-West, do
novopazarskog Sent-a.
Prevo|en je na slovena~ki, makedonski, ma|arski, ~e{ki,
slova~ki, francuski, {vedski, holandski, nema~ki, jidi{ i engleski
jezik.
Imao je sedam samostalnih i desetak grupnih likovnih izlo`bi
u zemqi i inostranstvu.
Godine 1992. Karoq Vi~ek snimio je o wemu i wegovom radu
jednosatni dokumentarni film.
Dobitnik je nagrade "Dr Ferenc Bodrogvari" za 1999. godinu,
koju dodequje Kulturno-prosvetna zajednica Subotice, za prire -
|ivawe, izbor, prevod, predgovor, pogovor i ilustrovawe kwige
odabranih irskih narodnih bajki- Prole}a jednog, u cvetnim poqima.
U saradwi s prevodiocem dr Zoranom Paunovi}em, priprema
kwigu svojih sabranih pesama za legendarnu ameri~ku izdava~ku ku}u
283
BELE[KE O AUTORIMA
City Light Books (urednik-Lorens Ferlingeti), iz San Franciska, koja
bi trebalo da se pojavi paralelno-na engleskom jeziku i jidi{u.
Od prole}a 1999. ìvi u Subotici i radi kao novinar na
lokalnom radiju.
Objavio slede}e naslove:
-La poesie sonc but...End less Po ems / V.P. Press Ltd. [vedska, 1976.
-Bakenbardi Etele Volf/ Osvit, Subotica, 1982.
-Trubadur/Mi nerva, Beograd, 1982.
-Imaginaris west ern-zene variaciok/KKKtc. Ma|arska, 1987.
-Veliki stilisti bluza/êtvrti Talas,Novi Sad, 1991.
-Zvuci s obale reke Mer sey/Prometej, Novi Sad, 1994.
-Lete~i Vu~idol- / Meteor SI. /, Subotica, 1997.
-Prole}a jednog, u cvetnim poqima/Prometej, Novi Sad, 1998.
-Stari, dobri, nepoznati prostor/Orbis, Kawià-Senta,1999.
-Veliki stilisti xeza/ Prometej, Novi Sad, 2000.
-Trbuhom za krahom/NET,zEtna, Kawià,2001.
-The Not-No Songs/ Prometej, Novi Sad, 2002.
-Stvarnost & ine mo}ne no}ne more/NET, zEtna, Kawià, 2002.
-Bruh na{ nasu{ni/NET,zEtna, Kawià,2003.
-Kraq ribara/Narodna kwiga, Beograd, 2003.
-Veliki mas tur ba tor/NET,zEtna, Kawià,2003.
-The Un holy Bi ble/NET,zEtna, Kawià, 2003.
-Biblija bezbo`nika/NET,zEtna, Kawià,2004.
-Pomo}ni (bez)izlaz/Narodna kwiga, Beograd, 2004.
-Otac sebi samo(tno)me/NET,zEtna, Kawià,2004.
-Nad vremenom i ogwi{tem/KLD Re{etari, Republika Hrvat -
ska, 2005.
-Dani piva & ruà/NET,zEtna, Kawià, 2005.
U {tampi:
Elektri~ni s(a)nov(n)i(k)/Prometej, Novi Sad
U pripremi:
Vaterland & other Harlems/ City Light Books, USA
Nikola Todorovi}
Ro|en 1968. godine. Pi{e i objavquje kritiku, esejistiku,
poeziju i prevode.
Objavio ~etiri kwige: Dosije H (SKC, Ni{, 1995), Rembo ili
napastvovawe an|ela (Kwièvna omladina Srbije, Beograd, 1997),
Man~esterski Suicid, (GRADINA, Ni{, 1998) i Niko ili besram -
nik (NKC, Ni{, 2003). Sara|ivao na kwigama Syd Barret (GRADINA,
284
Ni{, 1998), Eric Satie i No One Here Gets Out Alive (Izdava~ka kwiàr -
nica Predraga M. Cveti~anina, Ni{, 1994).
Dan Turel
(1946-1993)
Smatra se majstorom danskog jezika. Pisao poeziju, krimina -
listi~ke romane. Mnogo putovao, bavio se i muzikom.
Legendaran i po svojoj kolumni koju je 15 godina pisao za
kopenha{ki Politiken.
Mila Vasov
Ro|en je 1961. g. u selu Viso~ko Odorovci, kod Dimitrovgrada.
Filolo{ki fakultet, Grupu za bugarski jezik i kwièvnost,
zavr{io je 1986. g u Beogradu.
^lan je Udruèwa kwièvnika Srbije od 1992. godine.
Objavio kwige: Besanice, pesme, Bratstvo, Ni{, 1988, na
bugarskom jeziku, Prevo|ewe, pesme, Mimo, Beograd, 1991, na srpskom
jeziku, Manastir, pesme, Pan, Sofija, 1997, na bugarskom jeziku,
Dilema, pesme, Bratstvo, Ni{, 2005, na bugarskom jeziku.
Dejan Vuki}evi}
Ro|en je u Kraqevu 1965. Diplomirani je filolog op{te
kwièvnosti sa teorijom kwièvnosti, magistar bibliotekarstva.
Radi na Fondu stare i retke kwige Narodne biblioteke Srbije.
Objavio kwige pri~a Korota (Narodna kwiga, 1998), Aleja
bizarnih kipova (Rad, 2002), Omama (Filip Vi{wi}, 2007) i ro man
Bodilo (Gra|anski fo rum, 2005).
285
BELE[KE O AUTORIMA
286

University of Ni
University Library

,
,

,
.
,
.

.

This text is a part of the
Digital repository of public
domain. Permission is
granted for personal,
educational and scientific
purposes.
If you do use the document,
indicate the source.
No permission is granted for
commercial use.

2012 UBN 2012

Casopis Gradina Naucna Fantastika

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Casopis Gradina Naucna Fantastika

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

,

Oni su prisutni i prelamaju se kao zraci

^itava je zemqa za~arana dol ina

Ne pomiwi Kartopa, ne pomiwi Braska,

Veliki bubwevi kidaju

You might also like