Materijal za potrebe osmisljavanja

- tema: za seminarski rad iz Finansijskog raunovodstva

U V O D
PRDM!" #$%&V$" '$PO!() $ !O* $+!R),$V)-&)............................................... /
0. 1%O2)%$()#$&) $ F$-)-+$&+*O $(V3!)V)-& .................................................. 00
1. 1. Globalizacija poslovanja kao fenomen savremenog razvoja .............................................. 11
1. 1. 1. Globalizacija i poslovanje preduzea.................................................................... 17
1. 1. 2. Globalizacija informacionih zahteva .................................................................... 23
1. 2. Faktori internacionalizacije poslovnih aktivnosti ............................................................... 26
1. 2. 1. roizvodne tehnologije ......................................................................................... 2!
1. 2. 2. "nformacione i komunikacione tehnologije .......................................................... 32
1. 3. Globalizacija i koncentracija finansijske moi ................................................................... 3#
1. 3. 1. "nvesticioni fondovi kao centri finansijske moi .................................................. $%
1. 3. 2. enzioni fondovi kao centri finansijske moi ....................................................... $&
1. 3. 3. 'stali centri finansijske moi................................................................................ &%
1. $. (ahtevi globalizacije i finansijsko izve)tavanje .................................................................. &$
1. $. 1. *edinstveno svetsko tr+i)te.................................................................................... &$
1. $. 2. ,nifikacija poslovnog komuniciranja................................................................... &6
1. $. 3. -ransparentnost finansijskog izve)tavanja ........................................................... &#
1. &. (naaj finansijskog izve)tavanja u poslovnom komuniciranju ........................................... 63
4. F$-)-+$&+*$ $(V3!)&$ *)O O+-OV) PO+%OV-O1 *OMU-$#$R)-&)........ 56
2. 1. Finansijsko izve)tavanje u konceptu upravljanja................................................................. 6#
2. 1. 1. Finansijsko izve)tavanje u konceptu upravljanja
nacionalnim i globalnim ekonomijama............................................................................. 7%
2. 1. 2. Finansijsko izve)tavanje u konceptu korporativnog upravljanja .......................... 7&
2. 2. 'snovne pretpostavke kreiranja finansijskih izve)taja ........................................................ 7#
2. 3. .valitativne karakteristike finansijskih izve)taja ............................................................... !%
2. $. 'belodanjivanje finansijskih izve)taja ............................................................................... !7
2. $. 1. -radicionalni faktori obelodanjivanja finansijskih izve)taja ................................ !7
2. $. 2. /avremeni zahtevi za obelodanjivanjem finansijskih izve)taja ............................ !#
2. &. 0rste finansijskih izve)taja .................................................................................................. #1
2. &. 1. 1ilans stanja .......................................................................................................... #2
2. &. 2. 1ilans uspeha ........................................................................................................ #6
2. &. 3. "zve)taj o novanim tokovima ............................................................................ 1%1
2. &. $. "zve)taj o promenama na kapitalu....................................................................... 1%2
2. &. &. 2apomene uz finansijske izve)taje ..................................................................... 1%3
2. 6. roblemi harmonizacije i standardizacije finansijskog izve)tavanja................................. 1%6
3
7. $-+!RUM-!$ $ R1U%)!OR$ F$-)-+$&+*O1 $(V3!)V)-&)...................... 00/
3. 1. Faktori od uticaja na kvalitet finansijskih izve)taja........................................................... 11$
3. 1. 1. 3aunovodstvene norme..................................................................................... 11&
3. 1. 2. -ela koja donose i odluuju o promeni raunovodstvenih normi....................... 117
3. 1. 3. rofesionalne raunovoe................................................................................... 12%
3. 2. "nstrumenti finansijskog izve)tavanja ............................................................................... 133
3. 2. 1. 4eunarodni raunovodstveni standardi............................................................ 133
3. 2. 2. 4eunarodni standardi revizije .......................................................................... 1&$
3. 2. 3. 4eunarodni standardi kontrole kvaliteta .......................................................... 16%
3. 2. $. 4eunarodni obrazovni standardi ..................................................................... 166
3. 2. &. 4eunarodni etiki standardi ............................................................................. 172
3. 2. 6. 4eunarodni standardi elektronskog prikupljanja5
obrade i distribucije informacija .................................................................................... 176
3. 3. 3egulatori standardizacije finansijskog izve)tavanja ........................................................ 1!1
3. 3. 1. rofesionalne organizacije i tela ......................................................................... 1!1
3. 3. 2. 2eprofesionalne organizacije i tela..................................................................... 1!3
/. +$+!M F$-)-+$&+*O1 $(V3!)V)-&)
U +R2$&$ 8 +!)-&" PR+P*!$V $ O1R)-$-&). ............................................... 060
$. 1. "nstitucionalni okvir finansijskog izve)tavanja ................................................................. 1#1
$. 1. 1. 3azvoj zakonske i profesionalne raunovodstvene regulative ........................... 1#3
$. 1. 2. 3aunovodstvena naela..................................................................................... 1#&
$. 1. 3. *ugoslovenski raunovodstveni standardi........................................................... 1#7
$. 1. $. .odeks profesionalne etike raunovoa ............................................................. 2%%
$. 1. &. /pecifini jugoslovenski raunovodstveni standardi *3/ 31 i 33 ...................... 2%1
$. 1. 6. 6ktuelni okvir finansijskog izve)tavanja............................................................ 213
$. 1. 6. 1. (akonska raunovodstvena regulativa................................................ 21$
$. 1. 6. 2. rofesionalna raunovodstvena regulativa ......................................... 217
$. 1. 7. "nterna raunovodstvena regulativa .................................................................... 231
$. 2. /truktura informacija redovnog finansijskog izve)tavanja ............................................... 23&
$.3. rimena meunarodne profesionalne regulative
u oblasti finansijskog izve)tavanja ............................................................................. 23#
$.$. 'cena kvaliteta finansijskog izve)tavanja u republici /rbiji ............................................. 2&%
$.&. 4ogunost unapreenja sistema finansijskog izve)tavanja................................................ 2&3
9. ()*%&U-) R)(M)!R)-&) ....................................................................................... 45:
%$!R)!UR)......................................................................................................................... 4;0
U V O D
PRDM!" #$%&V$ $ !O* $+!R),$V)-&)
Predmet istra<ivanja je globalizacija kao op)ti proces i dileme koje se javljaju pri kreiranju i
primeni me7unarodnih pravila i principa radi postizanja standardizacije finansijskog izve)tavanja
kao jednog od ciljeva globalizacije.
Globalizacija svetskog tr+i)ta roba5 usluga i kapitala uslovljava br+i razvoj5 dono)enje i primenu
jedinstvenih me7unarodnih pravila i principa5 kao osnovnog preduslova za stvaranje i promovisanje
jedinstvenog informacionog sistema 8 bitnog faktora standardizacije finansijskih izve)taja
neposrednih u9esnika na me7unarodnom tr+i)tu.
*edinstveni ekonomski prostor :vrope i sveta predstavlja potrebu globalnog tr+i)ta koje zahteva
standardizovano finansijsko izve)tavanje ili jednom re9ju jedinstveni informaciono8poslovni jezik.
2a globalnom ekonomskom prostoru druga9iji jezik i nije mogu;e koristiti. /tandardno finansijsko
izve)tavanje kao produkt ra9unovodstva otvara mogu;nost za <globalni jezik= poslovnog
sporazumevanja uz primenu jedinstvenih instrumenata> drugim re9ima5 tra+i da se svi u9esnici na
jedinstvenom ekonomskom tr+i)tu sporazumevaju <istim jezikom=. 4e7unarodni ra9unovodstveni
standardi5 4e7unarodni standardi finansijskog izve)tavanja 43/?4/F" i prate;a regulativa su
nastali kao odraz potrebe za ujedna9avanjem @tzv. harmonizacijomA ra9unovodstvene prakse na
svetskom nivou. , tom smeru predmet ove rada 9ine globalizacija kao op)ti proces i dileme koje se
javljaju pri kreiranju i primeni me7unarodnih pravila i principa radi postizanja standardizacije
finansijskog izve)tavanja kao jednog od ciljeva globalizacije.
/tandardizacija finansijskog izve)tavanja na globalnom nivou ima za cilj da obezbedi sve podatke i
informacije za uporedne analize i jednoobrazno finansijsko izve)tavanje5 radi poslovnog
komuniciranja u me7unarodnom okru+enju.
/lobodan promet kapitala izme7u zemlja zahteva ujedna9avanje sadr+aja i forme finansijskih
izve)taja kako bi se njihovim korisnicima5 na prvom mestu investitorima5 olak)alo njihovo
kori);enje i upore7ivanje radi dono)enja optimalnih investicionih odluka uz )to manji rizik.
rimena 4e7unarodnih standarda finansijskog izve)tavanja pru+a investitorima relevantne
informacije5 smanjuje tro)kove pribavljanja informacija5 uti9e na pristup tr+i)tima kapitala i 9ini da
raspolo+ive informacije budu uporedive na me7unarodnom nivou. o svojoj koncepciji5
4e7unarodni standardi finansijskog izve)tavanja prvenstveno su usmereni ka tome da javnosti
obelodane okvir za sastavljanje i prezentovanje finansijskih izve)taja. .ao takvi5 namenjeni su
celokupnoj javnosti zainteresovanoj za pouzdane tr+i)ne informacije i treba da obezbede ravnote+u
izme7u dve fundamentalne kategorije koje 9ine temelj izve)tavanja5 a to su njeni korisnici sa jedne
strane i sadr+aj informacija koje su predmet prezentovanja sa druge strane.
/avremeni poslovni subjekti zahtevaju da finansijski izve)taj bude informativniji i korisniji za
investitore5 kreditore i ostale korisnike tj. da sadr+i informacije koje odgovaraju njihovim
zahtevima.
/tandardizacija finansijskog izve)tavanja u :vropi u poslednjim decenijama BB veka se odvijala
pod uticajem ra9unovodstvenih direktiva :vropske ekonomske zajednice @:vropske unijeA.
o9etkom ovog veka ona je dobila nov zamah5 zahvaljuju;i implementaciji 4e7unarodnih
ra9unovodstvenih standarda i 4e7unarodnih standarda finansijskog izve)tavanja 43/?4/F". ,
afirmaciji modela finansijskog izve)tavanja veliki je doprinos anglosaksonskih i :vropskih
institucija5 kao i profesionalnih organizacija. /a procesom globalizacije 4e7unarodni
ra9unovodstveni standardi se i dalje usavr)avaju kako bi se odgovorilo na globalne zahteve tr+i)ta
robe i kapitala. 'ptimizacija finansijskog izve)avanja je cilj5 radi 9ega je potrebno stvoriti
mogu;nost jedinstvenog kreiranja" ali i primene me=unarodne pro>esionalne regulative u
>inansijskom izve?tavanju.
,spe)na i dosledna primena standardnih instrumenata me7unarodne profesionalne regulative
predstavlja novi kvalitet finansijskog izve)tavanja u svetu i uslovljen je velikim brojem faktora5 kao
)to suC
D uskla7enost zakonodavne i profesionalne regulative5 na globalnom nivou>
D osposobljenost regulatornih tela za njeno kreiranje i primenu na svim
D nivoima>
D uskla7enost primene profesionalne regulative5 na globalnom5 regionalnim i
D nacionalnim nivoima>
D osposobljenost profesionalnih ra9unovo7a i njihovih organizacija za
D primena me7unarodnih profesionalnih standarda na svim nivoima>
D potrebna informisanost vlasnika5 menad+menta5 dr+ave i drugih u9esnika o neophodnosti
uskla7ivanja regulative i motivisanost za njenu primenu>
D uskla7enost programa edukacija i usavr)avanja profesionalnih ra9unovo7a za doslednu primenu
me7unarodne profesionalne regulative>
D uskla7enost standarda kontrole kvaliteta profesionalnih usluga u praksi i
D neophodnost korigovanja postoje;e zakonske i profesionalne ra9unovodstvene regulative na svim
nivoima5 kao preduslova uspe)ne primene me7unarodne profesionalne regulative i optimizacije
finansijskog izve)tavanja.
,spe)nost primene globalnih instrumenata i druge me7unarodne profesionalne regulative je5
tako7e5 u neposrednoj korelaciji sa standardizacijom edukacije profesionalnih ra9unovo7a na
globalnom nivou5 ali i neophodne harmonizacije finansijskog izve)tavanja na globalnom nivou i
spremno);u nacionalnog uspostavljanja standarda za primenu. (bog toga su u ovoj disertaciji
zna9ajno mesto zauzeli faktori5 instrumenti i regulatori5 koji uti9u na kreiranje i primenu
me7unarodne profesionalne regulative na globalnom5 regionalnom i nacionalnom nivou5 sa
posebnim osvrtom na stanje u /rbiji.
4e7unarodna profesionalna regulativa i njena primena u neposrednoj su korelaciji sa uskla7enom
edukacijom profesionalnih ra9unovo7a na globalnom nivou i spremno);u nacionalnih uspostavlja9a
standarda da prihvate potrebu za harmonizovanjem finansijskog izve)tavanja. /lobodan protok
uporedivih ra9unovodstvenih informacija je va+an preduslov funkcionisanja tr+i)ta kapitala u
:vropskoj uniji5 u kojoj je i na)a zemlja neposredno aplicirala za uklju9ivanje. , funkciji
realizacije ovog cilja5 unija se opredelila za finansijske izve)taje bazirane na globalnim
ra9unovodstvenim standardima koji su transparentni5 razumljivi5 primenljivi i omogu;avaju
efikasno obavljanje procesa finansijskog izve)tavanja i revizije. (bog ovih okolnosti bitan deo
predmeta ove rada 9ine regulatori i faktori koji uti9u na kreiranje i primenu me7unarodne
profesionalne regulative na globalnom5 regionalnom i nacionalnom nivou.
#iljevi istra<ivanja su opredeljeni samom temom doktorske rada i u sredi)tu istra+ivanja
dominirajuC opis5 obja)njenje5 budu;i zna9aj i ulogaC
D pojave i fenomena relevantnih faktora savremenog razvoja globalizacije i neophodnosti
harmonizacije finansijskog izve)tavanja kao osnove poslovnog komuniciranja>
D su)tine pojavnih oblika finansijskog izve)tavanja u globalnom ambijentu>
D uticaja me7unarodne profesionalne regulative na stvaranje prihvatljivog finansijskog izve)tavanja>
D promene statusa profesionalnog ra9unovo7e @i revizoraA u uslovima harmonizovanog sistema
finansijskog izve)tavanja>
D dometa i perspektive izgradnje i usvajanja finansijskog izve)tavanja uskla7enog sa standardima
me7unarodne ra9unovodstvene regulative u /rbiji.
'ipoteza istra<ivanja: /avremeni razvoj globalizacije ekonomije i privrednih tokova5 inicirao je
neophodnost harmonizacije5 informisanosti u poslovnim sistemima @kompanijama i preduze;imaA5
utemeljen na 9injenicama i informacijama prezentovanim u finansijskim izve)tajima. 3azumljivost5
kvalitet i kona9no korisnost tih finansijskih izve)taja za odlu9ivanje5 podrazumeva njihovu
harmonizaciju odnosno unifikovanje i transparentnost u implementaciji principa i pravila u procesu
standardizacije finansijskih informacija. ,svajanje koncepta finansijskih izve)taja5 zasnovanog na
globalnim instrumentima i drugoj me7unarodnoj ra9unovodstvenoj regulativi5 predstavlja potrebu i
izvesnu perspektivu5 koja se ipak spoti9e o razne prepreke i ograni9enja5 koja se moraju otkloniti i
na globalnom i nacionalnom nivou.
Eipoteza od koje se polazi u istra+ivanju temelji se na pretpostavkama razmatranim i dokazanim u
ovom raduC
D 2edovoljna je unifikovana informisanost na globalnom nivou @menad+menta i ostalih korisnika
finansijskih izve)tajaA o prednostima i nedostacima sastavljanja finansijskih izve)taja na osnovu
unifikovanih pravila i principa>
D ostoje;a nacionalna zakonodavna i profesionalna regulativa u jednom broju zemalja ne
obezbe7uju +eljenu primenu me7unarodne profesionalne regulative>
D rofesionalne ra9unovodstvene organizacije i regulatorna tela imaju razli9it nivo razvijenosti>
D 2eodgovaraju;a je pripremljenost ra9unovodstvenog kadra za primenu me7unarodne
profesionalne regulative u mnogim zemljama>
D *o) uvek ne postoji op)ta saglasnost u prihvatanju jedinstvenih pravila u skladu sa kojima treba
izgraditi optimalno standardizovani sistem finansijskog izve)tavanja>
D rimena standarda i prate;e me7unarodne profesionalne regulative u ra9unovodstvu raznih
kompanija u svetu zna9ajno ;e uticati na kvalitet informacija poslovnog biznisa>
D rimenom jedinstvenih me7unarodnih pravila i procedura pobolj)a;e se kvalitet finansijskih
izve)taja na nacionalnom i globalnom nivou.
ostavljena hipoteza i teze na kojima se zasniva ukazuju na zna9aj istra+ivanja5 jer samo na osnovu
finansijskih izve)taja5 sastavljenih prema univerzalnim standardima5 nezavisni analiti9ari i izve)ta9i
mogu ocenjivati i pouzdano predvi7ati budu;e trendove u pojedinim granama industrije5 u 9itavoj
ekonomiji dr+ave5 pa i kod nas u /rbiji. 4e7unarodni standardi finansijskog izve)tavanja
primenjuju se skoro u 9itavom svetu. 2ajve;a odgovornost nezavisnih analiti9ara a posebno
profesionalnih ra9unovo7a 8 izve)ta9a je da sa9ine ta9ne i nezavisne informacije 9iji je cilj javno5
istinito i objektivno prikazivanje i prezentovanje podataka o poslovanju kompanija.
'snovni smisao finansijskih izve)taja je da se u njima prezentuje ekonomska su)tina transakcija i
doga7aja na na9in kako su se oni stvarno odigrali5 ali i da se prika+u posledice tako nastalih
doga7aja koji su ra9unovodstveno obuhva;eni. 4e7utim5 finansijski izve)taji ne pru+aju sve
informacije koje bi korisnicima mogle biti nu+ne pri dono)enju nekih5 posebno strate)kih poslovnih
odluka5 budu;i da ukazuju na finansijske u9inke pro)lih doga7aja i ne sadr+e nefinansijske
informacije. .oncept kvaliteta finansijskih izve)taja5 tako7e5 polazi od multidimenzionalnosti
njihovih karakteristika i potreba korisnika. 2ajzna9ajnije dimenzije kvaliteta finansijskih izve)taja
proisti9u iz materijalnosti5 kao praga kvaliteta zasnovanog na neizostavnosti finansijskih izve)taja
sa razli9itim informacionim sadr+ajima5 za potrebe njihovih korisnika.
otreba za unifikovanjem i unapre7enjem finansijskog izve)tavanja predstavlja op)ti trend5
prepoznat i u najrazvijenijim tr+i)nim ekonomijama i finansijskim sistemima5 )to treba da bude
prepoznato i u /rbiji. Fobro finansijsko izve)tavanje poma+e izbegavanju kriza i korporativnih
skandala i pozitivno uti9e na ukupna ekonomska kretanja.
,napre7eno finansijsko izve)tavanje mo+e doprineti aktiviranju nacionalne )tednje i privla9enju
vi)e stranih direktnih i portfolio investicija5 ve;oj dostupnosti kredita manjim preduze;ima5
omogu;avanju investitorima ve;ih preduze;a da bolje procene perspektive preduze;a i donose
investicione odluke i glasaju na osnovu dobre informisanosti. ored toga5 objektivno finansijsko
izve)tavanje bi pove;alo sigurnost u funkcionisanje finansijskih tr+i)ta5 oja9alo korporativno
upravljanje5 omogu;avanjem akcionarima i javnosti da nadgledaju rad uprave5 potpomoglo bi
transparentnu i korektnu privatizaciju kompanija u dr+avnom vlasni)tvu.
"stra+ivanja predstavljena u ovoj doktorskoj disertaciji5 preko iskustava drugih5 ukazuju na
smernice za ra9unovodstvo i ra9unovo7e /rbije @posebno na neposredne sastavlja9e finansijskih
izve)tajaA5 kao i )ta je neodlo+no potrebno5 )ta se mora jo) uraditi. , tom smislu treba ista;i da je
istra+ivanjem nedvosmisleno ukazano na to da iz tranzicije ra9unovodstva i finansijskog
izve)tavanja proisti9u brojne opasnosti5 ali i )anse5 koje se mogu racionalno tretirati samo ukoliko
se shvati njena su)tina i na pravi na9in reaguje na date promene i dr+ava i profesija.
!ok istra<ivanjaC 'bjektivna analiza stanja i izazovi pri izradi ove rada5 odslikavaju izazove sa
kojima se suo9avaju globalna i nacionalna ra9unovodstvena teorija i praksa.
'rjentacija istra+ivanja je na komparativnoj analizi i dokazivanju toka procesa globalizacije i
finansijskog izve)tavanja kompanija u svetu5 evropskoj uniti i u na)oj zemlji. .valitetno finansijsko
izve)tavanje vremenom postaje sve potrebnije i dobija sve ve;i zna9aj. ove;ava se broj i zna9aj
finansijskih izvje)taja5 broj korisnika i institucija za kontrolu kvaliteta finansijskih izvje)taja. 'tuda
potreba za uspostavljanjem koncepta kvaliteta i kontrole kvaliteta. /avremeni koncept kontrole
kvaliteta podrazumeva uvo7enje standarda kvaliteta finansijskog izve)tavanja5 zasnovanih na
principima upravljanja ukupnim kvalitetom. 3ealizacija kvalitetnog finansijskog izve)tavanja5 kao i
upravljanje ukupnim kvalitetom samog izve)tavanja podrazumevaju sagledavanje i ocenu
ukupnosti obrazovanja ra9unovodstvene profesije5 kako u svetu tako i kod nas. rojekatima nau9na
i prakti9na saznanja do kojih se+e istra+ivanje5 sa te+njom skromnog
doprinosa teoriji i praksi iz oblasti finansijskog izve)tavanja5 naro9ito kada je u pitanju
ra9unovodstvena regulativa i finansijsko izve)tavanje u 3epublici /rbiji.
,pravo5 ovako orjentisan tok istra+ivanja je zahtevao temeljniju nau9nu analizu u skladu sa
predmetom i okvirom radaC
D globalizacije kao konteksta finansijskog izve)tavanja5
D raspravom sadr+ine finansijskih izve)taja kao osnove poslovnih komunikacija5
D instrumenata i regulatora finansijskog izve)taja> i
D sistema finansijskog izve)tavanja u /rbiji sa ocenom postoje;eg stanja5 perspektive5 razvoja i
ograni9enja
0. 1%O2)%$()#$&) $ F$-)-+$&+*O $(V3!)V)-&
0. 0. 1lobaliza@ija kao >enomen savremenog razvoja
Globalizacija kao fenomen savremenog razvoja nije koncept idealnog dru)tva. 'na nije termin
kojim se vrednosno karakteri)u sada)njost i budu;nost 9ove9anstva. Globalizacija je5 ni vi)e ni
manje nego opis na)e realnosti i trend kojim se savremeni svet razvija.
Globalizacija poslovanja je postala sastavni deo na)eg svakodnevnog vokabulara i gotovo svi imaju
utisak da znaju )ta ona predstavlja5 a u najmanju ruku nisu ravnodu)ni prema njoj. -ermin
globalizacija u naj)irem smislu re9i koristi se za isticanje jedinstvenog ekonomskog i politi9kog
miljea planete5 odnosno za ozna9avanje procesa povezivanja i objedinjavanja savremenih dru)tava
koji je pra;en mnogim protivre9nostima1. 'vaj proces pokazuje da postojanje izolovanih prostora
od ostalih delova sveta vi)e nije mogu;e i da istorijski razvoj vodi ka nastajanju jedinstvenog
svetskog dru)tva2. Fakle5 globalizacija je proces koji je prema mnogima potpuno prirodan. -ako su
na po9etku ljudi +iveli u rodovima5 pa se udru+ivali u plemena5 pa plemenske zajednice5 sve do
zajednice dr+ava @,/65 :,A i na kraju ;emo @valjda nekadA svi biti G stanovnici unipolarnog sveta.
/hodno tome5 globalizacija je fenomen ukupnih promena u svetu5 promena u poslovanju i promena
u informacionim zahtevima.
1 4arkovi;5F. C Sociologija i globalizacija5 <rosvetaH 8 2i) i </avremena administracijaH 8 1eograd5 2%%2. 5 str. 1%.
2 4itelman5 I. CDinamika globalizacije, Globalizacija mit ili stvarnost, (avod za ud+benike i nastavna sredstva5
1eograd5 2%%3. 5 str. 132.
ovezivanje svetske privrede i slobodan protok roba i kapitala predstavljaju osnovna obele+ja
globalizacije. .apital se sve vi)e seli u oblasti i prostore gde mo+e brze da se oplodi i po vi)oj
profitnoj stopi. , principu5 seljenje kapitala pre predstavlja Jinternacionalizaciju kapitalaJ5 usko
povezanu sa globalizacijom5 a globalizacija kaome)anje kultura je nusprodukt toga. 2aravno da ni
globalizacija nije bez mane.
rvenstveno se u procesu internacionalizacije kapitala prvo sele Jprljave tehnologijeJ iz razvijenih
u zemlje u razvoju5 ali to ima za posledicu me)anje kultura i saznanja o obi9ajima pojedinih
zemalja. *este da su Jfast foodJ i JKoca8colaJ produkt globalizacije5 ali su zato i kineska5 japanska i
meksi9ka kuhinja i jo) mnoge druge kuhinje produkt istih procesa.
, tom pravcu5 jedan od najve;ih izazova privredne delatnosti razli9itih entiteta danas u eri
globalizacije je razumevanje i upravljanje vrednostima poslovne imovine5 u skladu sa jasno
regulisanim okru+enjem. "stina5 treba re;i da je globalizam produkt razvoja najve;ih svetskih
kompanija i me7unarodnih insitucija i organizacija5 na 9elu sa 44F.
2ajve;e svetske kompanije internacionalizuju svoje poslovanje upravo na tr+i)tima na kojima su
jeftini radna snaga i sirovine. ,z to radna snaga je produktivna5 a sirovine kvalitetne. 'bi9no je re9
o manje razvijenim tr+i)tima. ,z finansijsku i monetarnu politiku me7unarodnih organizacija i
institucija5 one lako vr)e transfer i retransfer svojih resursa5 jer povoljna poslovna klima koju
obezbe7uju me7unarodne institucije i organizacije privla9i njihove investicije5 a nepovoljna odbija.
3ezulat globalizacije su kvalitetni proizvodi sa svetski poznatim markama po niskim tro)kovima5
)to ima za posledicu ve;e profite i tr+i)no u9e);e. Globalni potro)a95 pak5 pri izboru tra+i marku
kojoj unapred veruje5 a to je obi9no marka iz razvijenih zemalja.
/hodno tome5 posledice globalizacije vi)e su negativne nego pozitivne za zemlje tre;eg sveta i
druge manje razvijene zemlje. 'ne obiluju resursima koji su neophodni velikim kompanijama da bi
bile konkurentne. , potrazi za njima ponekad se zapostave poslovna etika i )iri dru)tveni interesi5 u
korist profita.
otro)a9i u /rbiji su deo globalnih potro)a9a. .oliko god oni bili patriotski orijentisani5 a me7u
njima smo i mi5 +eleli da on bude srpski5 je u ve;ini slu9ajeva globalni potro)a9. 4e7utim5 iako su
svi ljudi na svetu jednaki5 te)ko je pretpostaviti da postoje dve iste osobe na svetu3. Globalno
psmatrano5 predrasuda u pona)anju je sve manje. ona)anja bez predrasuda direktno uobli9avaju
poslovne aktivnosti na globalnom nivou. -o se naro9ito odnosi na mlade ljude. -e+nja
odgovaraju;ih institucija da probude u nama kao potro)a9ima uspavani ose;aj za <kupovinom
doma;eg= ne;e nas dugo dr+ati <budnim=.
"ntenzivna5 skoro razaraju;a globalizacija +ivotnog stila i medijskih poruka5 ma koliko neko od nas
bio njen protivnik5 ja9a potrebu5 posebno mladih ljudi da budu deo nekog drugog sveta kupuju;i
ameri9ke ili :vropske marke. 4islim da time na)i potro)a9i5 kao i potro)a9i u drugim zemljama5
uporno +ele da nadoknade ose;aj izolovanosti. .valitet na)ih proizvoda5 ali i mnogih drugih
zemalja5 nije uzrok orijentacije na strane proizvode5 ve; zato )to ne u+ivaju ugled koji strani
proizvodi u+ivaju na globalnom tr+i)tu.
Fenomen marke proizvoda5 te o9aravaju;e re9i5 imena5 znaka koji kada postane poznat otklanja
mogu;nost da se potro)a9 lako razuveri da iza njega ne stoji tolika vrednost koju mu on u svojim
mislima dodeljuje. /toga5 potro)a9 u /rbiji5 kao i u drugim zemljama5 je prose9an globalni
potro)a9 koji svoj izbor obavlja po osnovu marke koja se vrednuje na globalnom tr+i)tu.
,sled svih ovih okolnosti globalizacija se mo+e shvatiti kao povezivanje nacionalnih privreda u
svetsku privredu. Globalizacija poslovanja predstavlja racionalan poslovni odgovor na sve
prisutniju me7uzavisnost5 povezanost i dostupnost pojedinih delova tr+i)ta. 3adi se o procesu
)irenja razvojnog poslovnog horizonta5 polaze;i od nadnacionalnih i svetskih razmera kao jedino
perspektivnih. /vet se posmatra kao jedno globalno i dostupno tr+i)te i prava podloga za
koncipiranje svih poslovnih aktivnosti.
3 -erpstra 0ern5 /arathL 3avi5 International Marketing5 <-he FrLden ressH5 1##7.
(bog ovih okolnosti pro)lost doma;ih preduze;a5 kao i na)ih u /rbiji5 mo+e se sagledati uz visok
stepen pouzdanosti5 ali budu;nost ne mo+e. 2eizvesnost poslovanja savremenih preduze;a
uslovljena je dinami9nim i slo+enim okru+enjem koje dovodi do novih pravaca u poslovanju.
,spe)no i moderno preduze;e mora se prilagoditi savremenim poslovnim trendovima. 4oderni
trendovi razvoja ekonomije podrazumevaju maksimalni profit5 kompromise izme7u poslodavaca i
zaposlenih5 informacione tehnologije i dobru i stabilnu dr+avnu regulativu i politi9ki sistem.
'bele+ja praksi5 institucija5 oblika mo;i5 zakona5 strukturnih sukoba i kriterijumi hijerarhije procesa
globalizacije prikazani su u -abeli 1.
, tom globalnom svetu funkcioni)e savremeni oblik preduze;a koje svoju koncepciju poslovanja izvodi iz
precizno definisanih potreba ili ciljnih segmenata tra+nje5 stavljaju;i u drugi plan geografsko odre7enje5
nacionalne granice i lokaciju pojedinih potreba. 'no poslovnu ideju5 koncept proizvoda i usluga5 kao i
strategiju upravljanja5 zasniva na pretpostavci da postoji sli9nost izme7u pojedinih nosilaca potreba ciljnog
segmenta tra+nje. oslovnu taktiku i operativne aktivnosti globalno preduze;e zasniva na pretpostavci da
postoje i odre7ene razlike5 koje bi bilo opasno zanemariti. -empo promena u poslovnom svetu5 a posebno
globalnom5 veoma je brz.
2aro9ito se konkurencija u ve;ini delatnosti odvija sve ve;om brzinom. Fana)nja preduze;a se svakodnevno
suo9avaju sa velikim rizicima5 sa jedne i sjajnim mogu;nostima5 sa druge strane. otro)a9 je Hkralj=.
'pstanak preduze;a i njegov napredak u savremenim uslovima zavise isklju9ivo od mogu;nosti preduze;a
da prilagodi svoj proizvodni program5 tehnologiju i kvalitet proizvoda zahtevima savremenog tr+i)ta.
roizvod se ne proizvodi samo da bi se prodao5 ve; da bi ispunio +elje i o9ekivanja potro)a9a. -o je danas
veoma te)ko realizovati5 jer je konkurencija sve ve;a. reduze;a se moraju transformisati i postati liderska i
ostvarivati diferentnu prednost na globalnom tr+i)tu. /vest o neophodnosti promena u poslovanju preduze;a
mora stalno da balansira izme7u perioda relativnog spokoja i zadovoljstva i perioda ispunjenog inovativnim
promenama. Fa bi se odr+ao nivo svesti o neophodnosti promena potrebni su sistemi obrade informacija o
visokim poslovnim performansama 8 savremene informacione tehnologije. -e informacije sadr+e podatke o
tr+i)tu5 potro)a9ima5 zaposlenima5 akcionarima5 dobavlja9ima konkurenciji i finansijskim rezultatima.
/istemi koji obezbe7uju ove informacije moraju da budu tako razvijeni da pru+aju istinite i realne
informacije. 'vako formirani sistem omogu;ava komunikaciju i poma+e preduze;u da se lak)e transformi)e
i uspe)nije podnosi dinami9ne promene u okru+enju.
Minjenica je da su glavni nosioci promena u preduze;u ljudski resursi. /avremeno preduze;e sve
vi)e vremena posve;uje razvoju lidera 8 ljudi koji mogu da stvore i na druge prenesu viziju i
strategiju. 1ez dovoljno produktivnih lidera5 stvaranja vizije5 osposobljavanja ljudi da prihvate
neophodnost promena5 nema ni transformacije preduze;a. 3azvijanje liderstva je dug proces koji
nosi odre7eni rizik.
/vetska globalizacija i dinami9ko okru+enje podsti9u mnoga preduze;a da u9e kako bi se
prilagodila nestabilnom svetskom tr+i)tu. .ompetentnost preduze;a predstavlja za)titni znak u
poslovnom svetu. 2ekompetentna preduze;a veoma brzo propadaju jer ne uspevaju da na vreme
izvr)e transformaciju i prilagode svoju organizacionu strukturu i strategiju zbivanjima na tr+i)tu.
oznavanje konkurencije od izuzetnog je zna9aja za preduze;a. (ato je potrebno pratiti )ta rade
konkurenti i uvek biti za jedan korak ispred njih. reduze;e lider u poslovnom svetu je preduze;e
koje je na vreme prihvatilo savremene koncepte poslovanja i svoju poslovnu aktivnost prilagodilo
trenutnimdoga7anjima u okru+enju.
/vetski ekonomski prostor postaje jedinstveno tr+i)te za najraznovrsnije poslovne igre krupnog
kapitala. Finamika globalizacije je razli9ita5 jer investicije5 industrija5 informacione tehnologije i
individualna potro)nja imaju razli9ite dimenzije. rvo5 investicije nisu geografski ograni9ene5 one
teku gde god postoje povoljni uslovi5 bez mnogo uplitanja dr+ave. Frugo5 industrija je vi)e
globalno orijentisana nego pre deset godina5 strategije multinacionalnih kompanija se oblikuju
prema potrebi novih tr+i)ta i resursa5 gde god se nalazili. "ndividualni potro)a9i su vi)e globalno
orijentisani time )to gledaju iste -08stanice i tome sli9no.
$ 4arkovi;5 F. 5 <rilog sociolo)kom promi)ljanju globalne ekonomijeH5 Ekonomske teme5 br. 182. 2i)5 2%%6. 5 str. &3#.
, eri globalizacije raspored proizvodnih kapaciteta5 strukturu investicija5 proizvodne i prodajne
kapacitete odre7uju ekonomski najmo;niji subjekti privre7ivanja5 po pravilu transnacionalne
korporacije5 pri 9emu se uva+ava globalna privredna konjunktura.
Globalizacija je dovela do erozije nacionalnog suvereniteta. , strogo ekonomskom smislu5
nacionalne dr+ave su sve manje u mogu;nosti da reguli)u privredne procese$.
!abela 0 - rocesi globalizacije
0. 0. 0. 1lobaliza@ija i poslovanje preduzeAa
Globalizacija se ispoljava i kao horizontalna integracija prioizvodnje u vi)e zemalja. 'na donosi i
globalnu konkurenciju5 ali i instrumente borbe protiv te iste konkurencije. Fobre strane
globalizacije su nove tehnologije5 ve;e i racionalnije kori);enje kapaciteta5 poja9ana konkurencija i
sl. 5 dok su lo)e strane izvoz odnosno uvoz prljavih tehnologija5 koncentracija ekonomske mo;i kod
najrazvijenijih i sl. .ratka definicija globalizacije poslovanja bila bi Hrastu;a liberalizacija
me7unarodne trgovine i investicija5 i kao rezultat toga porast integracije nacionalnih ekonomija=&.
:konomista Favid Eenderson sa ,niverziteta za me7unarodni menad+ment u 4elburnu pro)iruje
definiciju na pet povezanih5 ali posebnih delovaC
D rastu;a tendencija firmi da misle5 planiraju5 upravljaju i investiraju u budu;nost sa osvrtom na
tr+iste po mogu;nosti celog sveta>
D rastu;a lako;a i jeftino;a me7unarodnih komunikacija5 sa internetom kao vode;om tehnologijom>
D trend u+e me7unarodne ekonomske integracije koji rezultira smanjivanjem va+nosti <politi9kihH
granica. 'vaj trend delimi9no proisti9e iz prethodna dva5 ali daleko vi)e iz zvani9nih politika5 9iji je
cilj liberalizacija trgovine i investicija>
D rastu;i zna9aj pitanja i problema koji prevazilaze nacionalne granice>
D tendencija harmonizacije po kojoj se norme5 standardi5 pravila i praksa defini)u i u9vr);uju u
okviru regije5 ili sveta5 a ne samo unutar nacionalnih granica.
(a F+ozefa Ntiglica5 laureata 2obelove nagradu za ekonomiju5 globalizacija je <9vr);a integracija
zemalja i naroda sveta do koje se dolazi ogromnim smanjenjem tro)kova transporta i komunikacija5
kao i ru)enjem ve)ta9kih barijera za protok robe5 usluga5 kapitala5 znanja i @u manjoj meriA ljudi bez
granicaH6. 2a osnovu prethodno navedenog proizilazi da je klju9na odlika globalizacije
multidimenzionalnost7. :konomska globalizacija je vi)edimenzionalni fenomen5 koji bez sumnje jo)
uvek nije dobro shva;en. , su)tini ekonomska globalizacija predstavlja postepenu integraciju
nacionalnih ekonomija u globalnu ekonomiju bez granica5 a to je uostalom fenomen savremenog
razvoja.
<, ekonomiji koja dobija globalne razmere vrata su otvorena svima G i ve;im mogu;nostima i
ve;im rizicima5 a firme su prinu7ene da se odlu9uju na dramati9na pobolj)anja ne samo da bi se
nadmetale i i)le napred5ve; da bi jednostavno pre+ivele.
Globalizaciju5 sa druge strane5 pokre;e sveobuhvatan sna+an splet sila pokrenutih ekonomskom
integracijom5 sazrevanjem doma;eg tr+i)ta u razvijenim zemljama i kolapsom komunizma u celom
svetuH!.
-ehnolo)ka dimenzija globalizacije kao fenomen globalizacije poslovanja 9ini da5 zahvaljuju;i razvoju
novih5 a pogotovo informacionih i internet tehnologija do7e do nevi7enog prosperiteta tzv. umre+ene
ekonomije5 9ije su posledice pored ostalog marginalizacija koncepta nacionalne privrede. <3a9unari su kao i
dostignu;a u telekomunikacijama znatno uve;ali finansijske tokove.
'va napredovanja imaju ogroman zna9aj za multinacionalne kompanije5 jer im omogu;avaju stvaranje
globalnih ekonomskih strategija i operacija. 'sim toga5 u)teda u vremenu i prostoru5 koja je nastala kao
rezultat ovih tehnolo)kih promena5 znatno je umanjila cene me7unarodne trgovineH#. 3eagovanje na
globalizaciju se dosta razlikuje5 prevashodno zbog prirode proizvoda i tehnologije. 2ajrentabilniji konkurent
postaje onaj koji iskoristi prednosti globalnog tr+i)ta i celi svoj poslovni sistem projektuje u skladu sa tim.
.ada se defini)e globalni karakter posla tra+i se tehnologija )irom sveta5 koja ;e biti podobna za najve;i broj
tr+i)ta. .ada se oblikuje proizvod5 te+i se tome da bude prihvatljiv u najve;em mogu;em broju zemalja5 da
dostigne maksimalan broj @me7usobno sli9nihA tr+i)nih segmenata5 ili da bude lako prilagodljiv razli9itim
tr+i)tima.
Felovanjem globalnih tr+i)nih zakona5 me7unarodnih5 ekonomskih i neekonomskih organizacija i ustanova5
te multinacionalnih kompanija5 sa sna+nom podr)kom tehnologija iz oblasti informatike i komunikacija
danas se sprovodi ekonomska globalizacija kao prirodan i nu+an proces globalnih
3 Eenderson5 F. C H-he Khanging "nternational :conomic 'rderC 3ival 0isions for the Koming 4illenium=5
4elbourne 1ussines /chool. 5 1###.
6 Ntigli;5 I. 5CProtivurenosti globalizacije5 /415 1eograd5 2%%2. 5 str. 23.
7 <Globalizacija se mora posmatrati kao multidimenzionalni fenomen koji ;e usloviti promene u svim
oblastima dru)tva. 2e zala+e;i u politi9ki aspekt ovog fenomena5 mo+e se ista;i da je globalizacija
dugoro9na zakonska ekonomska tendencija kojoj se ne treba suprostavljati jer savremenom dru)tvu su
imanentni procesi povezivanja5 internacionalizma i integracije na svetskom nivou. H 0eselinovi;5 . C
<'+ivljavanje privrednih aktoivnosti u uslovima globalnih ekonomskih promenaH5 Ekonomske teme5 br. 18
2. 2i)5 2%%6. 5 str. 2382$.
! .oter5 I. C Voenje !romene5 Oelind5 1eograd5 1##!. 5 str. 3%.
# 1odiro+a5 4. . 5 Meunarodne tr"i#ne i $inansijske institucije5 (avod za u+benike i nastavna sredstva5
/rpsko /arajevo5 2%%3. 5 str. 2&6.
1#
tokova roba i kapitala.
2osioci globalizacije poslovanja danas u svetu imaju multinacionalne kompanije koje posluju
)irom sveta. 'vakve kompanije imaju sedi)te u jednoj zemlji5 a posluju u mnogo zemalja
@General Motors5 I%M5 General Electric5 &o'otaA. (a globalne korporacije PPnacionalne granice
su irelevantne u naporu da se na7e najbolji izvor materijala5 proizvodi proizvode po najni+im
cenama. Globalne korporacije vide ceo svet kao jedno tr+i)te. Qociraju svoje operacije i resurse u
razli9itim delovima sveta. Globalne korporacije nude globalne proizvode prilago7ene lokalnim
potrebama5 a te+e ostvarenju vode;eg mesta u prodaji odre7enih proizvoda na svetskom nivou5 uz
nastojanje da ure7uju i prilago7avaju nacionalne regulative sopstvenim ciljevima. 3azlog zbog
kojeg korporacije odlu9uju da postanu globalne je te+nja da se u uslovima jake konkurencije
osigura vode;a pozicija u prodaji odre7enog proizvoda na svetskom tr+i)tu1%.
rocenjuje se da ;e globalizacija sve vi)e uticati na privredu5 ali i na privredne grane te radna
mesta koja su do sada bila izolovana od globalnih nadmetanja. 2a primer5 poslednjih godina sve
vi)e je rasla trgovina uslugama5 a u smislu outsourcing strategije trguje se 9ak i nekim
visokopozicioniranim funkcijama u sektoru poslovnih usluga i "K-8a5 pa se mo+e o9ekivati
)irenje tog trenda i na ostala zanimanja. :ra globalizacije5 obele+ena pove;anom trgovinom roba i
usluga5 ve;im protokom kapitala5 br+om razmenom znanja i tehnologija te mobilnom
populacijom5 bi;e rezultat jeftinog i rapidnog prenosa informacija zbog potpune tehnolo)ke
revolucije. Gubitak tr+i)nih udela i zatvaranje radnih mesta uravnote+i;e se sa rastom
zapo)ljavanja u nekim drugim privrednim sektorima.
'sim toga5 navedeni trendovi globalizacije poslovanja ;e rezultiratiC
D reformama kompanija koje ;e se sve vi)e specijalizovati za odre7ena podru9ja5 a
odnosi me7u poslodavcima i zaposlenima sve vi)e ;e se individualizovati>
D rastom zaposlenosti +ena5 starijih osoba i osoba s invaliditetom5 )to ;e biti posledica
smanjenog nataliteta i nedostatka radne snage>
D )irenjem svesti o potrebi za do+ivotnim obrazovanjem kako bi radna snaga ostala
konkurentna i mogla da odgovori na tehnolo)ke izazove>
D pove;anjem plata zbog daljeg rasta proizvodnje5 )to ;e u krajnjem uticati na
raspodelu sredstava5 pa ;e ekskluzivne beneficije za zaposlene postati retkost.
/vakodnevni obim valutnih transakcija prevazilazi trilion dolara i vi)e stotina puta
nadma)uje iznos realno razmenjenih roba i usluga. -o zna9i da se stalno poja9ava
tendencija odvajanja finansijskih tokova od realne sfere proizvodnje i trgovine kao
rezultat fenomena globalizacije poslovanja11.
1% 2apomenaC sredinom !%8tih godina 3%R britanskog5 3%53R japanskog i $%R ameri9kog uvoza bilo je
realizovano kroz interkompanijsku trgovinu preko multinacionalnih kompanija.
11 Fobro je ili lo)e )to se globalizacija sada ubrzava zbog razvoja informacione tehnologije. Seomin5 (. C
<:konomska evolucijaC globalizacija dve hiljade godina stvaranjaH5 (aunovodstvo5 Masopis za
ra9unovodstvo5 reviziju i poslovne finansije5 1eograd5 septembar 2%%2. 5 str. 7.
2%
re nego )to se jo) jednom sa+eto osvrnemo i analiziramo savremene trendove
globalizacije5 treba napomenuti da je najranija prete9a PPglobalizacijePP bilo staro 3imsko
carstvo tokom perioda *ulija Kezara i njegovog naslednika 6vgusta. rvi veliki period
globalizacije trajao je od sredine 1#. veka do 1#1$. godine i na svoj na9in je sadr+ao
mnogo dramati9nije procese od integracije svetskih tr+i)ta koja se odvija od 1#$&.
godine naovamo. 'sim tehnolo)kih pronalazaka kao )to su parobrod i telegraf5 koji su
zna9ajni ostaci prvog velikog perioda globalizacije5 sa rvim svetskim ratom i velikom
depresijacijom5 koja je podstakla vlade ka samodovoljnosti5 globalizacija je krenula
unazad. "storija pokazuje da globalizacija mo+e posejati i seme sosptvene destrukcije12.
Fruga velika globalizacija po9ela je sredinom 2%. veka5 naro9ito od ranih 7%8ih5 od kada
se svetske privrede sve vi)e i br+e prepli;u ili globalizuju. " zagovornici i oponenti
globalizacije poslovanja5 kao fenomena savremenog razvoja5 sla+u se u jednom 8 da je
neizbe+na13.
"ako je istorija multinacionalnih kompanija veoma duga5 mo+e se konstatovati da se one
barem 9itav jedan vek unazad pojavljuju kao va+ni faktori me7unarodnog i globalnog
poslovanja. /hodno svojoj veli9ini5 )irini me7unarodnih operacija i pozicijama koje sti9u
u dru)tvu multinacionalne kompanije5 postaju 9inilac koji uti9e na politi9ke odluke
doma;e vlade i vlade zemalja na 9ijoj teritoriji se nalaze njihove filijale. 2jihovo
zna9ajno prisustvo u odnosima me7u dr+avama je danas o9igledno i neosporno5 ali
pitanje vrednosnog odre7ivanja tog uticaja predmet je velikih sporova i su9eljavanja u
teoriji koja se bavi radom transnacionalnih korporacija1$. 4e7utim5 globalizacija
12 ,obi9ajena je pretpostavka iz 1#. veka da ;e svet postojati manji i sve vi)e integrisan. .ad je izumljen
telefon i pro)iren )irom sveta5 jedne njujor)ke novine su objavile u uvodnom 9lanku da ;e on eliminisati
nerazumevanja i stoga i ratove me7u nacijama olak)anjem komunikacije. .akvo optimisti9no predvi7anje.
T Seomin5 S. C <:konomska evolucijaC globalizacija dve hiljade godina stvaranjaH5 (aunovodstvo5 Masopis
za ra9unovodstvo5 reviziju i poslovne finansije5 1eograd5 septembar 2%%2. 5 str. 7.
13 2apomenaC 3adi se zapravo o tr+i)nim segmentima potro)a9a koji se pona)aju bez predrasuda i koji
preferiraju kupovinu svetski afirmisanih marki5 kao )to suC 2ike5 /onL5 Ualkmans5 4-05 Kartier5 1urberrL
i sl.
1$ 2ajve;i deo direktnih stranih investicija u inostranstvu odvija se preko transnacionalnih i
multinacionalnih korporacija. , stvari5 globalizacija je manje izraz nevidljive ruke globalnog tr+i)ta5 a vi)e
vidljive ruke globalne finansijske i korporacijske hijerarhije i drugih transnacionalnih megastruktura. Fanas
postoji oko 6%. %%% transnacionalnih i multinacionalnih kompanija sa &1%. %%% filijala. -2. i 42.
21
poslovanja je ukazala na to da potpuna unifikacija i eliminacija regionalnih specifi9nosti
nije dobra.
/a tom se 9injenicom suo9io se i menad+ment McDonald)s8a5 pa je nedavno pokrenuo
novi program promena kojim ;e ova korporacija odstupiti od svog tradicionalnog
VVhamburger imid+aVV u pravcu ponude razli9itih regionalnih i nacionalnih specijaliteta.
'dstupanje od starog zahtevalo je i redizajniranje restorana. 4enad+eri su shvatili da
promet McDonald)s*a u :vropi opada zbog brige ljudi za svoje zdravlje. Eamburgeri
nose imid+ nezdravog i G simbol su nezdravog proizvodaT , McDonald)s8u ;e se uskoro
poslu+ivati5 izme7u ostalog i supa5 ili girice u /plitu5 odnosno gula) u 1udimpe)ti.
itanje je da li globalizacija zna9i da ;emo jednog dana svi jesti istu hranu. 2ajnovija
istra+ivanja i promene ukazuju na to da ;emo pre jesti sli9nu nego istu hranu. -ako5
japanski J4ekJ ve; nudi lokalnu Khicken -atsuta hranu sa piletinom i sosom od soje ili
-eriLaki 1urger sa mariniranom piletinom u sosu terijaki5 sa majonezom5 salatom i
susamom. Gr9ka isto tako ima svoj Greek Mac5 sa lokalnim gr9kim hlebom poznatijim
na srpskom pod nazivom pita5 sosom od jogurta5 lukom i paradajzom. 2a 1liskom istoku
4ac 6rabia nudi lokalnu piletinu sa sosom u nauljenom hlebu. "sto tako5 -ajvan i ostatak
6zije slade se 3ice 1urgerom5 gde umesto kifle dobijate dve 9inijice lokalnog pirin9a sa
pe9urkama. ,rugvaj5 tako7e5 nudi 4cEuevo @jajeA5 hamburger sa jajetom na buteru5 a
-ajlan7ani se goste /amurai ork 1urger8om5 koji u sebi ima kobasicu. , "zraelu postoji
17 ko)er McDonald)s8a5 a u "ndiji su hamburgeri bez govedine. 2jihov specijalitet je
Khicken 4aharaja 4ac sa vrlo za9injenom piletinom5 kojom dominira kari.
Globalizacija poslovanja donela je novi fenomenC svet je postao veliki supermarket5 a
zemlje su proizvodi. /vaka zemlja mora da konkuri)e drugoj da bi privukla pa+nju na
sebe5 ali pozitivnim imid+om. -okom poslednjih nekoliko godina5 globalizaciji
nacionalnih privreda5 pored direktnih investicija5 sve vi)e doprinose u9estale mega
integracije5 tj. me7unarodna objedinjavanja velikih transnacionalnih kompanija
formirale su kolosalnu mre+u proizvodnje i trgovine. 'ne u9estvuju sa 1?3 u ukupnoj svetskoj trgovini5 sa
!%R u direktnim investicijama u inostranstvu i 7%R u patentnim pravima i transferu tehnologije. +sian
Pers!ective. C 0ol. 235 2o$5 -okio5 1###. 5 str. 7!.
22
superindustrijalizovanih zemalja kojima se stvaraju PPglobalne alijansePP u raznim
oblastima proizvodnje i usluga5 kao )to su avionska i automobilska industrija5
proizvodnja aluminijuma5 telekomunikacije5 bankarstvo itd. PPGlobalne alijansePP su
PPFajmler8.rajslerPP5 PPFolksvagen8-ojotaPP5 PP3eno82isanPP i mnoge druge. 2a ovaj
na9in stvaraju se zajedni9ke globalne mre+e proizvodnje delova5 prodajnih i servisnih
punktova5 )to sve sni+ava tro)kove i pove;ava konkurentsku mo;. PPGlobalne alijansePP
dovode do d+inovske razmene tehnologije izme7u 9lanica grupacije5 )to tako7e brzo
pove;ava njihovu konkurentsku mo; i tera ostale proizvo7a9e iz date grane da i oni
stvaraju sli9ne integracione celine. PPGlobalnim alijansamaPP5 s obzirom na odnos snaga
me7u partnerima5 stvaraju se istinske multinacionalne kompanije od kompanija koje su
ranije u su)tini bile transnacionalne5 mada 9esto5 u veoma maloj meri i multinacionalne.
PPGlobalne alijansePP tako postaju va+ni katalizatori organskog povezivanja svetske
privrede i stvaranja istinskih multinacionalnih megastruktura1&.
0. 0. 4. 1lobaliza@ija in>orma@ioniB zaBteva
Finansijsko izve)tavanje jedan je od stubova funkcionisanja preduze;a u globalnoj
ekonomiji. , tom procesu potrebno je ostvariti ravnote+u izme7u rizika i mogu;nosti.
,koliko pouzdane i uporedive informacije nisu redovno dostupne5 vlasnici ne mogu da
procene kvalitet uprave kompanije5 pa ni da uti9u na njen rad ili da je zamene boljom
ekipom. , ovakvoj situaciji investitori ne mogu da procene vrednost kompanije i da
donesu razumnu odluku o razli9itim investicionim mogu;nostima5 )to donosi vi)u cenu
kapitala i manje efikasnu alokaciju resursa.
Godi)nji izve)taji preduze;a su svojevrsna li9na karta finansijskih tokova i relativne
snage i privla9nosti zemalja u kojima ta preduze;a posluju. Fanas su svi taoci
finansijskog kapitala5 a samo se njime mo+e 9initi ono )to se +eli na globalnom nivou.
Finansijski sektor bi morao da bude neraskidivo povezan sa privredom5 realnom
ekonomijom i zbivanjima u njoj. -radicionalno5 finansijska industrija omogu;ava
1& Eatibovi;5 F+. C Globalizacija, tr"i#te, Evro!ska zajednica5 1eograd5 2%%2. 5 str. 3!
23
tr+i)nim u9esnicima efikasno plasiranje ili pribavljanje novca i kapitala5 kao i razumnu
za)titu i osiguranje od brojnih finansijskih rizika i tr+i)nih nepredvidljivosti G kamatnih5
kursnih5 cenovnih itd. 2a takvim osnovama je razvijeno suptilno tr+i)te razli9itih
vrednosnih papira i instrumenata. 4oderne finansije su taj posao obavile veoma dobro.
2eoliberalna doktrina ohrabruje pasivnost dr+ava i olak)ava eskalaciju problema.
Finansijski sistem je sve slo+eniji5 a nadzor nad njim sve slabiji. Finansijski sistem je u
nedopustivoj meri skrojen prema interesima globalnog finansijskog kapitala. -akve
privilegije5 me7utim5 ne 9ine sistem stabilnijim5 ve; ga ohrabruju i stimuli)u na rizi9nu
poslovnu politiku i moralni hazard. 1anke mogu biti sigurne da ;e se5 u slu9aju ozbiljne
krize5 dr+ava pona)ati sli9no kao i F:F @Federalne rezerve 6merikeA. -ehnika ;e biti
druga9ija5 ali ;e logika spasavanja banaka biti ista. Fr+ava ;e na sebe preuzeti
potra+ivanja koja banke ne budu mogle da naplate od svojih du+nika i tako ;e se gubici
preneti na dr+avu. 'peracija ;e biti finansirana ino8zadu+ivanjem dr+ave i sprovedena
pod izgovorom za)tite stabilnosti sistema.
2a po9etku novog milenijuma finansijsko izve)tavanje predstavlja suptilnu me)avinu starog i
novog. , svetlu tih zahteva5 sve glasnije se postavlja pitanje o tome da li je sada va+e;i sistem
finansijskog izve)tavanja adekvatan u eri globalizacije poslovanja5 da li mo+e da odgovori na
izazove BB" veka i veoma o)tro se prizivaju izmene u va+e;em sistemu finansijskog
izve)tavanja. 2aime5 u eri globalizacije poslovanja kao fenomena savremenog razvoja5
ra9unovodstvo treba da bude univerzalni jezik biznisa. oslovanje u globalnom preduze;u bez
pomo;i ra9unovodstva skoro ne bi bilo mogu;e G to bi bilo ne)to kao fizika bez matematike.
1rojnim korisnicima informacija izvan firme dostavljaju se tzv. informacije op)te namene. -o se
9ini u formi kompleta ra9unovodstvenih izve)taja koji se obi9no nazivaju finansijskim izve)tajima
@eng. $inancial statementsA5 ra9unovodstvenim iskazima5 godi)njim ra9unima5 ili 8 sasvim kratko 8
bilansima.
'tuda se aktivnosti usmerene ka harmonizaciji i standardizaciji ra9unovodstva i
finansijskog izve)tavanja smatraju klju9nim faktorom pobolj)anja kvaliteta finansijskog
izve)tavanja i objektivnosti izve)tavanja o poslovanju firme u globalnom okru+enju.
Glavni resurs na kom se bazira dono)enje odluka u procesu globalizacije poslovanja firmi
danas je in$ormacija. 4enad+eri koji nastupaju na ino8tr+i)tima bez neophodnih
informacija do+ivljavaju krah pri nastupu. 2asuprot tome5 menad+eri koji poznaju
vrednost informacija i imaju pozitivan i aktivan odnos prema njima5 mogu da ostvare
dobre rezultate pri nastupanju na ino8tr+i)tima. 1udu;nost potro)a9a i poslovanja u
globalnoj ekonomiji bi;e organizovana tako da informacije budu svima dostupne. 3ast
2$
zna9aja informacija ilustrovan je Grafikonom br. 1. '9igledno da globalno dru)tvo
potencira sve ve;u ulogu informacija5 9ije dobijanje postaje sve kompleksnije i rizi9nije.
, tom smislu i finansijsko izve)tavanje postaje mnogo vi)e od sastavljanja jednostavnih
izve)taja o rezultatima proteklih aktivnosti. 'no5 u savremenim uslovima poslovanja5
preuzima proaktivnu ulogu ne samo u pripremi ve; i interpretaciji i finansijskih i
nefinansijskih informacija o preduzetim i planiranim poslovnim aktivnostima.
2&
1ra>ikon 0 - romena strukture radne snage u razli9itim sektorima u /6F @sektor informacija
klju9ni sektor u globalnoj ekonomiji /6FA
/avremena preduze;a sa svim svojim specifi9nostima posluju u uslovima pove;anog uticaja
tr+i)ta5 suo9avaju;i se sa preduze;ima sli9nih ili istovetnih karakteristika5 zbog 9ega im se
umno+avaju )anse5 kao i opasnosti i zamke u koje mogu da se upletu16. 4ala i srednja preduze;a
:vropske unije 9ine #&5!R od ukupno 1#53 miliona preduze;a i zapo)ljavaju 66R aktivnog
stanovni)tva5 )to objektivno ukazuje na to kako se globalno poslovanje manifestuje u :vropskoj
uniji i /6F. -o je jasno pokazano na /lici 1C
+lika 0 8 4ala i srednja preduze;a u :,
$zvor: "nformacije preuzete sa sajta httpC??WWW. emins. org?publikacije?
:vropaplus?serija 1?broj335 dostupno dana 1%. april 2%%!5 1eograd
4ala i srednja preduze;a u :vropskoj uniji ostvaruju &$R ukupnog obrta5 )to je pokazano na /lici 2.
+lika 4 - 1ruto promet malih i srednjih preduze;a u :,
$zvor: "nformacije preuzete sa sajta httpC??WWW.emins.org?publikacije?
16 3akita51. C Meunarodne marketing strategije5 .onzorcijum ekonomskih instituta *ugoslavije5 1eograd5
1#!#. 5 str. 7%.
:vropaplus?serija 1 broj 335 dostupno dana 1%. aprila 2%%!5 1eograd
0. 4. Faktori interna@ionaliza@ije poslovniB aktivnosti
.ada je re9 o su9eljavanju sa savremenim preduze;em5 danas je neophodno uzeti u obzir
9injenicu da ono ima vrlo prepoznatljiv trend internacionalizacije poslovanja. ,
savremenim uslovima privre7ivanja proizvodne5 informacione i komunikacione
tehnologije imaju presudni uticaj na poslovni uspeh i upravljanje preduze;em.
/istem informisanja treba da poslu+i preduze;u za potrebe definisanja njegove
upravlja9ke funkcije5 poslovne politike i proces dono)enja poslovnih odluka.
3a9unovodstvo pru+a )iroke mogu;nosti kori);enja ogromnog broja informacija5 kako za
potrebe upravljanja privredom5 tako i za potrebe funkcionisanja dru)tvenog sistema
informisanja i ima sva obele+ja stalnog procesa rasta i razvoja preduze;a5 prema
vremenu5 funkcijama5 internom i eksternom okru+enju i op)toj organizaciji poslovnih
subjekata. 4enad+ment preduze;a kao sistem savremene tr+i)ne ekonomije u upravljanju
i rukovo7enju resursima preduze;a5 zahteva konstituisanje ra9unovodstva5 poslovnih
finansija i revizije5 kao i njihovu me7usobnu uslovljenost i povezanost5 u skladu sa
me7unarodnim standardima.
/matra se da svaka industrijska proizvodnja kod koje tro)kovi proizvodnje opadaju za
najmanje 2%R pri svakom dupliranju obima5 predstavlja kandidata5 odnosno biznis koji
;e neminovno biti obuhva;en ovim procesima. rocenjuje se da ;e do 2%27. godine u
stvaranju svetskog godi)njeg dru)tvenog proizvoda sa oko !%R u9estvovati globalne
industrije G od o9ekivanih #1. %%% milijardi ameri9kih dolara svetskog GF5 na godi)njoj
osnovi ;e biti kreirano 73. %%% milijardi ameri9kih dolara5 )to predstavlja uve;anje za 12
puta u pore7enju sa 1##7. godinom.
ojava globalne ekonomije u toku pro)le decenije odraz je fundamentalnih promena u
strukturi industrije5 dramati9nih promena u tehnologiji5 njenoj slo+enosti5 tro)kovima i
rizicima daljih tehni9kih unapre7enja5 kao i razvoja globalnog elektronskog
informacionog sistema i analognih promena u organizacionoj strukturi preduze;a ka
razvoju svetskih organizacionih mre+a poslovanja. '9ekivanja od globalizacije do 2%27.
godine ilustrovana su podacima u -abeli 2.
!abela 4 - '9ekivani trend procesa globalizacije do 2%27. godine
Fanas je kompleksnost tehnologija industrija5 kao )to su industrija poluprovodnika5 avioindustrija5
industrija telekomunikacija i farmaceutska industrija takva da one ne mogu biti
organizovane na uninacionalnoj osnovi i ostati tehnolo)ki konkurentne u isto vreme.
-ro)kovi istra+ivanja i razvoja rastu5 a +ivotni ciklus proizvoda ovih industrija postaje sve
kra;i5 tako da je za formiranje odgovaraju;eg bud+eta za "X3 potrebno globalno tr+i)te.
Mak i najve;e firme nisu vi)e u stanju da samostalno podnesu tro)kove i rizik tehnolo)kog
razvoja. /aradnja na globalnom nivou postaje uslov razvoja. /matra se da je
me7uregionalna distribucija tehnolo)kih potencijala i kapaciteta5 koja omogu;ava
sinergiju znanja i pristupa razli9itih eksperata iz rezli9itih regiona5 va+na determinanta
formiranja globalnih5 svetskih mre+a. Fanas se nalazimo u procesu tranzicije 8 od
me7unarodne svetske ekonomije5 zasnovane na nacionalnim tr+i)tima5 ka integrisanom
globalnom5 svetskom sistemu proizvodnje i tehnologije 8 sistemu u kome je me7unarodna
proizvodnja zasnovana na direktnim stranim investicijama zamenila trgovinu kao kariku
povezivanja me7unarodnih ekonomskih transakcija.
17 2apomenaC rilog predstavlja deo istra+ivanja na projektu 1$6$ 42-3 3epublike /rbije PP,napre7ivanje
izvoza i me7unarodne konkurentnosti industrije /rbijePP u 2%%3. godini. 2osilac istra+ivanja "nstitut
ekonomskih nauka5 1eograd.
2!
Globalizacija svetske privrede name;e promene na9ina poslovnog razmi)ljanja u smislu
prihvatanja 9injenice da su Jpromene permanentno potrebneJ5 odnosno da Joni koji ne
inoviraju5 neminovno nestaju sa ekonomske sceneJ.
, tako izmenjenom privrednom ambijentu aktivnosti preduze;a moraju biti dugoro9no5 a
ne kratkoro9no orijentisane @menad+ment mora da akcentuje inovacije proizvoda5 procesa
i marketing metodaA. 3azvojna dimenzija i internacionalizacija poslovanja zahtevaju da
se sa dominantne orijentacije na doma;e tr+i)te preduze;a sve vi)e preusmere na
me7unarodne poslovne aktivnosti. -o anga+ovanje tokom vremena evoluira5 kroz faze
izvozne5 multinacionalne5 pa sve do globalne orijentacije. 'd menad+menta nacionalnih
kompanija se o9ekuje da5 u svetlu novih saznanja i okolnosti5 stalno traga za
konkurentskim prednostima5 odnosno da se prilago7ava kontinuiranim promenama. 1ez
9vrstog integrisanja u svetske tr+i)ne tokove5 nacionalne ekonomije ne mogu re)iti svoje
probleme5 a nemogu;nost identifikovanja )ansi i opasnosti globalnog okru+enja mo+e
ugroziti njen ozbiljniji i zna9ajniji nastup na me7unarodnom tr+i)tu.
0. 4. 0. Proizvodne teBnologije
roizvodne tehnologije kao integralna konkurentnost i me7unarodna konkurentska prednost 9esto
se koncentri)u u ograni9enim privrednim granama i segmentima5 )to je o9igledno na primer u
automobilskoj industriji5 kod koje se u /6F i *apanu izvozna konkurentnost odnosi na kompletnu
proizvodnu liniju automobila svih performansi> u 2ema9koj na automobile visokih performansi
@14U5 Faimler81enzA> u *. .oreji @ELndai5 Khevrolet5 FaeWooA na automobile male i srednje
veli9ine. 4e7unarodna uspe)nost ostvaruje se samo u nekoliko grana ili firmi koje imaju te
osobine> u ekstremnim slu9ajevima5 locirane 9esto u istom gradu ili oblasti.
Nvajcarska mo+e da poslu+i kao ilustracija za ekonomiju sa )irokom lepezom uspe)nih internacio?
nalnih pozicija koje se kontinuirano pobolj)avaju i usavr)avaju @banke5 trgovina5 turisti9ke usluge5
obezbe7enje5 konsalting...A5 dok je u ekonomiji Nvedske integralna konkurentnost koncentrisana na
mali broj privrednih sektora @)umski proizvodi5 ma)ine...A. .onkurentske prednosti koje su jednom
postignute5 ste9ene i verifikovane kao internacionalne pozicije u globalnom sistemu proizvodnje5
odr+avaju se i unapre7uju stalnim traganjem za iznala+enjem novih ili boljih na9ina poslovanja ili
stalnim promenama pona)anja firme u sklopu op)teg5 strate)kog konteksta delovanja. /6F5
2ema9ka5 Nvajcarska i Nvedska su ostvarile vrlo prosperitetan razvoj u godinama do )ezdesetih
godina dvadesetog veka5 kada su interni tehnolo)ki progres5 akceleracija globalizacije i
konkurencije i razvoj nacionalnih privreda bili osnovna obele+ja ove faze.
eriod nakon toga obele+en je razvojem zemalja poput *apana5 "talije5 *. .oreje5 /ingapura5
4alezije5 Eong .onga. *apanske firme su uvode;i automatizaciju kao zamenu za relativno jeftinu
radnu snagu i konkuri)u;i u novim5 diverzifikovanim vrstama proizvodnje i proizvoda5 iako su jo)
uvek uspe)no proizvodile ono )to je standardno i jeftino5 bile sposobne da steknu i odr+e prednost u
mnogim industrijskim granama i segmentima5 posebno onim koje imaju najintenzivnije razvijene
osobine nove tehnoekonomske paradigme. .onkurentske prednosti i pozicije lidera u odre7enim
privrednim granama i njihovim segmentima te)ko se sti9u5 ali zato i dugo zadr+avaju. -ako5 u
proizvodnji medicinskih preparata i opreme5 svetske firme kao )to suC %a'er5 ,oec-st5 16/F5
Sandoz5 .iba i Geig' su vode;e pozicije stekle pre rvog svetskog rata i dr+e ih i danas. ,
proizvodnji sintetskih deterd+enata Procter*Gamble5 /nilever i .olgate su svoje liderske pozicije
stekle u vreme 0elike ekonomske krize tridesetih godina dvadesetog veka i dr+e ih do danas.
J.reira;emo na)e jedinstvene proizvodeJ @osniva9ko opredeljenje iz 1#$6. godineA i J"stra+ivanje
9ini razlikuJ @slogan kompanije danasA bili su rukovode;i principi /'2Sjevog
9vrstog opredeljenja za istra+ivanje i razvoj. -akva filozofija odra+ava promenu
strate)kog pravca /'2S8ja uslovljenuC ve;om orijentacijom na zadovoljstvo potro)a9a5
diverzifikacijom ka industriji zabave5 usporavanjem rasta u industriji potro)a9ke
elektronike i neuspehom u uvo7enju H1etamaYa= na tr+i)te. 2ova strategija uslovljava i
restruktuiranje organizacije /'2S 8 ve;u samostalnost strate)kih poslovnih jedinica i
davanje )irih ovla);enja direktorima /*. -akva orijentacije je rezultat jedne )ire
otvorenosti /'2S8ja prema zahtevima tr+i)ta i potro)a9a. .redo Hljudi su na)e
bogatstvo= u /'2S8ju je stvarnost. Fuh japanskog menad+menta o9igledan je i u /'2SjuC
H(apadnjaci su kao p)enica @uspravna i arogantnaA5 dok su *apanci kao pirina9
@pognuti i smireniA=. , /'2S8ju je klju9 uspeha visok moral ekipe. H-itula i po9ast
3%
imaju granice5 novac i plate tako7e5 ali posao i odgovornost nemaju=. :normno visokih
zarada u /'2S8ju nema. 2ema belih kragni 8 svi imaju iste uniforme5 pa 9ak i doru9kuju
zajedno5 od 6kio 4orite do pripravnika. riznanje kao motivacija je veoma va+no. 3ad
se odvija u malim grupama5 sa konkurencijom izme7u njih. 2ajve;e priznanje u /'2Sju
je godi)nja predsednikova nagrada 8 za grupu. olitika upravljanja ljudskim resursima
u /'2S8ju jeC Hodsticati5 ose;ati zadovoljstvo i rasti=. , /'2S8ju se zaposleni ne
smatraju Hsredstvom za postizanje ciljeva kompanije= ve; Hpartnerima za postizanje istog
cilja=1!.
(ajedni9ka firma /'2S8ja i K1/8a pod nazivom HK1/?/'2S Group "nc. = veoma se
razvila tokom dvadesetogodi)njeg perioda i postala vode;a u japanskoj muzi9koj
industriji5 vrednoj milijarde jena. 'd 1#!!. /'2S ula+e preko & milijardi ,/F5 ili oko
polovine ukupne imovine5 u kupovinu firmi u industriji zabave i pravi zaokret ka tome da
bude vi)e uslu+na kompanija5 )to nam pokazuju podaci iz -abele 3 na slede;oj strani.
Globalna lokalizacija ima za cilj da se /'2S8jevo poslovanje od planiranja proizvoda5
preko istra+ivanja i razvoja5 dizajna i proizvodnje5 do marketinga5 servisiranja i
finansiranja sprovodi lokalno5 kori);enjem prednosti pravog globalnog preduze;a. Fanas
se gotovo preko &%R prodajnih proizvoda u :vropi proizvede u 11 /'2S8jevih
:vropskih fabrika. H'va filozofija Hmisli globalno5 deluj lokalno= nam omogu;ava da
istra+imo i razvijemo specifi9ne karakteristike za svaku zemlju5 dok u isto vreme
koristimo sve prednosti globalnog preduze;a )to je prikazano u tabeli 3.
!abela 7 - .upovine /'2S8ja od 1#!!. godine
.ao )to se mo+e videti iz prethodnog primera5 uslov opstanka i funkcionisanja nacionalne
privrede jeste izbor odgovaraju;e strategije internacionalizacije5 odnosno pravog na9ina
uklju9ivanja u tokove me7unarodne trgovine. "zbor odgovaraju;eg na9ina uklju9ivanja u
tokove me7unarodne trgovine je klju9no pitanje pred kojim stoji i najve;i broj
nacionalnih preduze;a5 koja internacionalizaciju shvataju kao neminovnost u poslovanju
u savremenim uslovima. ostoje;a nacionalna tr+i)ta postala su uska za poslovanje5 kako
ve;ih preduze;a5 tako i onih manjih i srednjih5 kojima savremena tehnologija omogu;ava5
izme7u ostalog i proizvodnju velikog broja jedinica proizvoda.
reduze;a5 kao )to smo naglasili5 pro)iruju svoje poslovanje van nacionalnih granica5
pronalaze;i nova tr+i)ta kao va+an izvor rasta i profita. ,pravlja9ke aktivnosti koje
obavlja menad+ment ovih preduze;a u uslovima internacionalizacije poslovanja baziraju
se kako na ra9unovodstvenim5 tako i na nera9unovodstvenim informacijama.
3a9unovodstvene informacije su sadr+ane u setu finansijskih izve)taja i koriste se za
dono)enje menad+erskih odluka kako u nacionalnom5 tako i u internacionalnom
okru+enju. "z tog razloga ra9unovodstvene informacije moraju biti me7unarodno
uporedive. 3elevantnost5 pouzdanost i uporedivost omogu;avaju 4e7unarodni
ra9unovodstveni standardi5 odnosno 4e7unarodni standardi finansijskog izve)tavanja5
koji su glavni instrument procesa internacionalizacije finansijskog izve)tavanja.
,loga 4e7unarodnih ra9unovodstvenih standarda? 4e7unarodnih standarda finansijskog
izve)tavanja sastoji se u smanjenju razlika pri priznavanju5 merenju5 prezentaciji i
obelodanjivanju poslovnih doga7aja koji se odigravaju kako izvan tako i unutar poslovnih
sujekata. Fanas su prisutne zna9ajne evolutivne promene koje idu u pravcu stvaranja
savremenijeg preduze;a uskla7enog sa promenama izazvanim globalizacijom tr+i)ta5
internacionalizacijom biznisa5 razvojem informacionih tehnologija i posebno konkurentnim
privrednim ambijentom. 2eprekidne interakcije sa zbivanjima kako spolja tako i unutar preduze;a5
razlog su neophodnosti analize odnosa uloge i zna9aja kvaliteta finansijskog izve)tavanja. olazi)te
u ovim razmatranjima 9ini op)ti okvir kvaliteta5 odnosno koncept kvaliteta finansijskih izve)taja i
sama kontrola njihovog kvaliteta sa setom relevantnih 9inilaca u tom odnosu. 2ema sumnje da na
kvalitet finansijskih izve)taja gotovo presudno uti9u institucije u pojedinim zemljama1#.
0. 4. 4. $n>orma@ione i komunika@ione teBnologije
3azvoj informacionih i komunikacionih tehnologija te razvoj multimedijalnih internet
servisa uticali su na globalizaciju poslovnih procesa5 a s pravom isti9emo da je razvoj
kompanijskog poslovanja sa spoljnim korisnicima internet mre+e uslovio razvoj
informacionih sistema unutar kompanija na principima internet tehnologije i
organizacije5 )to se ozna9ava pojmom intranet. .ompanije koriste intranet da umanje
svoje tro)kove5 pove;aju efikasnost i steknu konkurentsku prednost. rimena internet
servisa omogu;ava kompanijama da postignu bolje poslovne rezultate. 'vo se posti+e
9vr);om integracijom razli9itih funkcija unutar organizacije5 uz pomo; aplikacija kao )to
suC grupna komunikacija5 elektronske publikacije i sl. .od ovog tipa poslovanja najve;i
udeo ima intranet. "ntranet je prvenstveno usmeren ka obezbe7enju pristupa
informacijama5 kao )to su informacije o kadrovima5 razvoju proizvoda5 o prodaji5 opremi
i dr. rimeri kori);enja internet servisa u domenu razli9itih poslovnih funkcija prikazani
su na /lici 32%.
+lika 7 - rimeri kori);enja internet servisa

1# 'snovni korisnici finansijskih izve)taja suC investitori5 akcionari5 zaposleni5 zajmodavci5 dobavlja9i i
dugoro9ni poslovni poverioci5 kupci5 vlade i njihove agencije i javnost. Manak5 *. . 5 <'kvir za pripremu i
prezentaciju finansijskih izve)tajaH5 Pro$esionalna regulativa u raunovodstvu5 /avez 33 /rbije5 1eograd5
2%%3. 5 str. 11826.
2% , /rbiji i Krnoj Gori5 . nekada)njoj zajedni9koj dr+avi5 u 2%%7. godini jedva 1%R stanovni)tva su bili
korisnici interneta5 )to je vrlo pora+avaju9a 9injenica.
"nformacione i komunikacione tehnologije @"K-A5 kao i sve aktivnosti povezane sa
produkcijom i kori);enjem informacija i znanja5 za kratko vreme su stekle status jednog
od klju9nih pokreta9a ekonomskog napretka u svetu21. /vakako da je razvoj informacionih
i komunikacionih tehnologija G pre svega pristup internetu i novim znanjima i
tehnologijama 8 veoma bitan za unapre7enje standarda i +ivota svih ljudi.
, 9itavom svetu je aktuelna digitalna podela na siroma)ne i bogate5 ali podela nije
zasnovana na posedovanju novca5 ve; na postojanju pristupa informacionim
tehnologijama.
2e tako davno tra+enje5 upore7ivanje i sortiranje informacija se obavljalo ru9no. -o je
9esto bio dug i skup proces. odaci su obi9no zapisivani na papir i 9uvani u registrima5 u
posebnim prostorijama. .lasifikacija i pretraga5 kao i sama odluka o tome gde smestiti
registre5 9esto su predstavljale veliki problem. -ako7e sam prenos informacija bio je
ote+an. 3azvoj informacione tehnologije omogu;io je velike promene u procesu
informisanja5 ali ipak sa zadr)kom jer nije nimalo pohvalno da ra9unovodstveni
informacioni sistem5 na primer u /6F5 9ija efikasnost se meri upravo uticajem na
21 Finansijski informacioni sistem u /rbiji obuhvata informacione sistemeC 2arodne banke /rbije5 klirin)kih
ku;a5 banaka5 udru+enja banaka5 .omisije za hartije od vrednosti5 1erze i berzanskih posrednika5
Kentralnog registra hartija od vrednosti5 oreske uprave5 ,prave za javna pla;anja.
3$
menad+ere kompanija5 nije na zadovoljavaju;em nivou22. Fanas5 proces informisanja
predstavlja proces stvaranja informacija obradom podataka uz pomo; informacionih
tehnologija. , svemu ovome ra9unovodstvo nije samo sebi cilj ve; predstavlja
informacioni sistem koji meri5 obra7uje i finansijskim korisnicima prosle7uje finansijske
informacije o odre7enom ekonomskom entitetu. -a9nije5 ra9unovodstvo treba da pru+i
informacije kako bi se napravio razuman izbor izme7u alternativne upotrebe oskudnih
resursa u vo7enju biznisa i ekonomske aktivnosti.
roces promene podatka u informaciju zasnovan je na prikupljanju5 organizovanju5
analizi5 9uvanju5 obradi5 prijemu5 preno)enju i prikazivanju5 )to zajedni9ki obuhvata
proces informisanja. rikupljanje je proces koji se sastoji odC definisanja potrebnih
podataka5 identifikacije izvora podataka5 izbora na9ina prikupljanja i samog prikupljanja
podataka. 'rganizovanje je proces u kom se ure7uju5 predstavljaju i formatiraju podaci za
kori);enje u ostalim procesima informisanja. 6naliza podrazumeva tuma9enje podataka i
njihovu transformaciju u informaciju. Muvanje podataka odnosno njihovo skladi)tenje je
veoma olak)ano primenom ure7aja za 9uvanje podataka kao )to su magnetni diskovi5
magnetne trake5 opti9ki diskovi5 hard diskovi i drugi. (a obradu podataka je Jzadu+enJ
mikroprocesor ra9unara. rimanje i preno)enje podrazumeva transfer podataka unutar i
izme7u informacionih sistema. 'snovni uslov razmene podataka i informacija izme7u
informacionih sistema je kompatibilnost komunikacionih protokola. rikazivanje je
proces prezentovanja informacija iz informacionog sistema.
Fanas se pod terminom in$ormacione te-nologije podrazumevaju razli9iti elementi i
ve)tine proizvo7enja5 9uvanja i preno)enja informacija. 2ajva+niju kariku informacionih
tehnologija predstavljaju ra9unari. , isto vreme5 primenom i razvojem digitalnih
komunikacija omogu;en je lak5 brz5 efikasan i jeftin na9in razmene informacija.
22 "strZ+ivZn[\ spr]v\d\n] u $$ v\likZ pr\duz\;Z /^F5 pri 9emu [\ 261 m\nZd+\r zZm]lj\n dZ id\ntifiku[\
glZvn\ pr]bl\m\ rZ9un]v]dstv\n]g izv\)tZvZn[Z u sv]m pr\duz\;u5 p]kZzZl] [\ dZ &3R ispitZnikZ smZtrZ
dZ p]st][\;i sist\mi ]b\zb\7u[u Zd\kvZtn\ inf]rmZci[\ zZ p]tr\b\ \kst\rnih k]risnikZ i \v\ntuZln] int\rni
]brZ9un tr])k]vZ pr]izv]dZ5 Zli zZt] &2R smZtrZ dZ n\d]stZ[u inf]rmZci[\ zZ d]n])\n[\ ]dlukZ.
(immerman5 *. Q. CPP6ccounting for Fecision 4aking and KontrolPP, "rWin5 1oston5 2%%%.
3&
"nformacione tehnologije imaju fundamentalan uticaj na moderno dru)tvo i zato se5 ne
bez razloga5 ka+e da mi +ivimo u informati9kom dobu. 2a9ini razmene i prenosa5 kao i
koli9ina najrazli9itijih informacija danas su ve;i nego ikad pre u istoriji. Fanas5 poslovne
organizacije koriste informacione tehnologije za pobolj)anje kvaliteta proizvoda i usluga5
pove;anje produktivnosti rada5 u)tedu energije i novca i na kraju za pove;anje profita.
'p)ti trendovi informacionih tehnologija relevantni za svaki ra9unarski sistem suC
aA odnos tro)ak?perfomansa5
bA objektno8orijentisano okru+enje i menad+ment dokumenata5
cA umre+eno ra9unarstvo5
dA mobilna trgovina5
eA mre+ni ra9unar5
fA internet5
gA intranet i ekstranet5
hA korporativni portali5
iA umre+eno preduze;e5
jA opti9ke mre+e.
aA (a oko 1% godina5 ra9unar ;e ko)tati isto koliko i danas ali ;e biti oko &% puta ja9i @u
smislu brzine obrade5 obima memorije5 itd. A. , isto vreme kada cena radne snage bi se
mogla udvostru9iti5 odnos tro)ak?perfomansa ra9unara u odnosu na manuelni rad
pobolj)a;e se za faktor 1%%. 'vo zna9i da ;e se pobolj)ati komparativna prednost
ra9unara u odnosu na ljude. 0remenom5 sve vi)e i vi)e rutinskih zadataka ;e obavljati
ra9unar5 a ne 9ovek.
bA 'bjektno8orijentisano okru+enje je novi na9in programiranja i kori);enja ra9unara od
koga se o9ekuje da znatno umanji tro)kove izgradnje i odr+avanja informacionih sistema.
'bjektna tehnologija omogu;ava razvoj autonomnih jedinica softvera koje mogu biti
zajedni9ki kori);ene5 kupovane i?ili ponovo kori);ene. ove;ana upotreba multimedija i
objektno 8 orijentisano programiranje u9ini;e elektronski menad+ment dokumenata
jednom od najva+nijih tema informacionih tehnologija.
cA -ehnologija umre+enog ra9unarstva omogu;ava korisnicima da do7u do drugih
korisnika i pristupe bazama podataka bilo gde u organizaciji i na bilo kom drugom mestu.
'va tehnologija se brzo razvija.
dA 48trgovina @mobilna trgovinaA se odnosi na sprovo7enje elektronske trgovine preko
be+i9nih aparata. -o je komercijalna primena mobilnog ra9unarstva5 zasnovanog na
be+i9nim mre+ama. (a m8trgovinu postoji veliko interesovanje. -rgovina zasnovana na
lokaciji @Q8trgovinaA je aplikacija m8trgovine koja mo+e ponuditi potro)a9ima informacije
o mestu gde mogu da na7u bilo )ta )to +ele da kupe.
eA 4re+ni ra9unar je uveden 1##7. godine i ovaj ra9unar nema hard8disk. ,mesto toga5
opslu+uje ga centralna ra9unarska stanica5 a na Hglupom= @pasivnomA terminalu on
privremeno prima i mo+e koristiti aplikacije i podatke uskladi)tene na drugom mestu na
mre+i. "ntegrisano ku;no ra9unarstvoC ku;ni ra9unari5 televizija5 telefon5 ku;ni sistemi
obezbe7enja i druga sredstva ;e uskoro biti integrisana i njima ;e se upravljati iz jedne
jedinice. ametni aparati su ku;ni aparati koji su povezani sa internetom.
fA Fiber8opti9ka mre+a i be+i9na infrastruktura5 omogu;i;e internetu da stigne do svake
ku;e5 radnog mesta i )kole5 )to ;e izazvati promenu na9ina na koji +ivimo5 u9imo i
radimo.
gA "ntranet je korporativna mre+a koja funkcioni)e sa tehnologijama za internet5 poput
pretra+iva9a i ma)ina za pretra+ivanje5 koriste;i protokole interneta. /ve ve;i broj
organizacija koristi intranet za internu komunikaciju. .ombinovanje intraneta sa
internetom u ekstranet stvara sna+ne sisteme za komunikaciju i saradnju izme7u
organizacija.
hA .orporativni portal se odnosi na veb8sajt kompanije koji se koristi kao ulaz za
korporativne podatke5 informacije i znanje. 've portale mogu koristiti kako radnici u
firmi5 tako i ljudi izvan firme5 kao )to su potro)a9i ili snabdeva9i.
iA 3azli9ite komponente i tehnologije upravo opisane mogu biti integrisane zajedno u
mre+u cele firme5 koja je pro)irena na sve poslovne partnere. ,mre+eno preduze;e
omogu;ava kontakte sa svim entitetima sa kojima kompanija posluje.
jA 'pti9ke mre+e su telekomunikacione mre+e velikog kapaciteta koje pretvaraju signale
u mre+i u svetlosne signale i prenose ih preko fiber8opti9kih vlakana. .oriste se kod
interneta5 videa5 multimedijalne interakcije i drugih digitalnih usluga.
4o+emo da zaklju9imo da svi ovi trendovi informacionih tehnologija pove;avaju va+nost
informacionih tehnologija i na poslu i kod ku;e5 zbog 9ega je va+no u9iti o njima.
, preduze;ima menad+ment koristi informacione tehnologije za obezbe7enje podataka o
narud+bini materijala5 stanju zaliha5 prodaji5 pla;anju5 narud+binama5 bud+etu i drugim
podacima neophodnim za odlu9ivanje. /ve ve;u primenu imaju i sistemi za podr)ku
nadzoru5 kontroli5 odlu9ivanju i planiranju. Fanas se glasovne poruke5 faks ma)ine5
mobilni telefoni5 pejd+eri5 elektronska po)ta i video8konferencije )iroko primenjuju u
poslovnoj komunikaciji. , proteklih deset godina pove;anjem broja personalnih
ra9unara5 upotrebom i )irenjem javne mre+e interneta5 u praksi se pojavilo elektronsko
trgovanje kao termin za sve transakcije ostvarene Jelektronskim putemJ5 odnosno putem
ra9unara. 0a+na osobina elektronske trgovine je to )to pru+a podjednake )anse za
poslovanje i velikim i malim zemljama odnosno preduze;ima.
Fr+avne uprave prikupljaju i analiziraju ogromne koli9ine podataka koriste;i
informacione tehnologije5 )to dovodi do kvalitetnijeg servisa za gra7ane. 0eoma efikasan
na9in unapre7enja usluga koje pru+a dr+ava svojim gra7anima je uvo7enje elektronske
vlade. ri tome5 zna9ajno je shvatiti da ova transformacija ne podrazumeva samo
automatizaciju poslovanja vlade5 ve; njeno potpuno preoblikovanje. :lektronska vlada
omogu;ava transformaciju ogromnog dr+avnog aparata5 organizovanog tako da
prvenstveno zadovolji zahteve i potrebe birokratskog aparata @a ne potrebe gra7anaA u
jednu visprenu5 efikasnu i jeftinu vladu informati9kog doba5 po funkcijama usagla)enu sa
potrebama gra7ana. :lektronska vlada koristi ra9unarske i telekomunikacione tehnologije
sa ciljem radikalnih izmena u pru+anju servisa gra7anima i javnosti5 poslovnim
subjektima5 zaposlenim u upravi i drugim vladama.
/vakako bitan element5 neophodan za me7unarodni uspeh5 je povoljna nacionalna prednost
kroz informacione i komunikacione tehnologije23. "ako na me7unarodnom tr+i)tu ne
konkuri)u dr+ave5 ve; preduze;a iz pojedinih dr+ava5 dr+ava treba da uobli9i sredinu u
kojoj doma;a preduze;a konkuri)u i time da podstakne ili ograni9i stvaranje konkurentske
prednosti preduze;a5 pa i kroz infomacionu i komunikacionu tehnologiju2$. 2ije uloga
dr+ave da poma+e neefikasnim preduze;ima neposredno5 ve; da 9ini sve da se pobolj)aju
uslovi5 ili determinante nacionalnih prednosti5 kojima dr+ava uobli9ava sredinuC strategija
kompanije5 struktura i rivalitet5 uslovi tra+nje5 prate;e i podr+avaju;e industrije 8 preko
informacione tehnologije5 uslova poslovanja odnosno oblikuje stimulativno doma;e okru+enje
za preduze;a. /trategija5 struktura i rivalitet kompanija odnose se na uslove u nacionalnoj
privredi koji usmeravaju stvaranje5 organizovanje i upravljanje kompanijom5 kao i
prirodu doma;eg rivaliteta2&. 3a9unovodstveni sistem obezbe7uje odgovaraju;e
informacije koje se koriste za sprovo7enje transakcija5 poslovno odlu9ivanje5
izve)tavanje5 kao i vrednovanje resursa5 proizvoda i usluga. 3a9unovodstveni
23 "stovremeno5 podaci pokazuju da pove;ano u9e);e industrije informacione tehnologije sni+ava inflaciju
@/6F 1##&. 8 #6. godine inflacija bez "- bila je 2. &R5 a sa "- 1. &R5 da bi u #6. 8 #7. bez "- 3. 1R5 a sa "-
2. %RA. osebno zna9ajan je udeo informacione tehnologije u pobolj)anju poslovanja pojedina9nih
organizacija i njen udeo u porastu produktivnosti i efikasnosti @u /6F je to bilo oko 1. $R u periodu 1#73
G 1##&. 5 da bi od 1##& do 2%%%. taj procenat narastao na 3RA. 3astu i investicije u ovu opremuC u 1#6%.
ulaganje u informacionu opremu je iznosilo 3R ukupnih investicija u opremu> u 1##6. taj procenat se
popeo na $&R5 a u nekim oblastima kao )to su komunikacije5 osiguranje i brokerstvo ono dose+e i do 3?$
svih investicija u opremu. -he ,/ Government Uorking Group for :lectronic Kommerce5 Qeadership for
2eW 4illennium5 Felivering on Figital rogress and rosperitL5 3rd 6nnual 3eport5 2%%%. 5 podaci
dostupni na sajtuC httpC??WWW. ecommerce. gov.
2$ , /rbiji su 2arodnoj banci /rbije preduze;a i preduzetnici 2%%7. godine dostavili &&. %%% finansijskih
izve)taja elektronskim putem . )to je $% odsto obveznika. odaci dostupni na adresi sajta WWW. emportal.
co. Lu5 1eograd5 dana 26. 11. 2%%!. godine.
2& 3a9unovodstvene informacije u savremenom preduze;u obezbe7uje ra9unovodstveni informacioni
sistem. , tom smislu savremeni jezik ra9unovodstva kao jezik biznisa i njegove ekonomske aktivnosti
omogu;ava da se preduze;e oslanja na ra9unovodstvo radi efikasnog poslovnog odlu9ivanja. Finansijske
izlazne informacije sadr+e informacije koje iskazuju uspeh G profit koji ;e se ostvariti prodajom odre7ene
proizvodnje5 direktne izve)tajne informacije8prethodne informacije u vezi sa ispunjenjem plana i
informacije vezane za poslovno odlu9ivanje 8 korist koja ;e se posti;i uvo7enjem novog proizvoda.
Uilkinson5 *. C+ccounting and In$ormation S'stem5 *ohn UilleL and /ons5 2eW Sork5 1#!6. 5 str. 1$.
informacioni sistem stvara dokumente5 raznovrsne izve)taje5 finansijske izve)taje i ostale
informacije finansijske i nefinansijske prirode.
,slovi tra+nje podrazumevaju prirodu doma;e tra+nje za proizvodima i uslugama. ,koliko
su doma;i kupci obrazovaniji5 znaju )ta tra+e G )to ;e stimulisati tehnolo)ke i primene
komunikacionih i informacionih tehnologija. rate;e i podr+avaju;e industrije uklju9uju
prisustvo ili odsustvo industrija koje snabdevaju5 ili su me7usobno povezane. Faktor uslovi
odnosi se na poziciju nacije sa stanovi)ta faktora proizvodnje5 kao )to su sirovine5
stru9na radna snaga ili infrastruktura5 neophodne za konkurenciju u datoj industriji kao i
primena komunikacione i informacione tehnologije. .ona9no5 za ostvarenje me7unarodnog
uspeha neophodna su dva uslovaC odgovaraju;a strategija preduze;a5 povoljna nacionalna
prednost. reduze;e mora da donese nekoliko va+nih odlukaC odluku o uklju9ivanju
@za)to5 kako5 gde5 kadaA5 o analizi me7unarodnog marketing okru+enja5 o strategiji nastupanja
na me7unarodnim tr+i)tima5 odre7ivanju odgovaraju;eg marketing programa5 implementaciji
i kontroli me7unarodnog marketing programa.
0. 7. 1lobaliza@ija i kon@entra@ija >inansijske moAi
*edna od zna9ajnih karakteristika globalizacije je nova me7unarodna preraspodela
finansijske mo;i. Finansijska mo; se u uslovima globalizacije koncentri)e oko
investicionih i penzionih fondova5 ali i ostalih centara finansijske mo;i.
0. 7. 0. $nvesti@ioni >ondovi kao @entri >inansijske moAi
"nvesticioni fondovi svoja nov9ana sredstva uglavnom ula+u u hartije od vrednosti i pojavljuju se
kao _Pmo;niPP investitori na tr+i)tu kapitala danas u svetu i predstavljaju temelje globalnog poretka.
26 'ni bi mogli da se defini)u kao finansijski posrednici koji upravljaju rizikom ulaganja finansijske
26 Fa bi ostvarili deo <ameri9kog sna= o nabavci svoje ku;e5 bankari /6F su po9etkom milenijuma razvili
sistem visokorizi9nih kredita5 poznatijih kao sab8prajm hipoteke koje investitorima donose zna9ajne profite
G ako poverenik jednog dana otplati kredit. 4e7utim5 nisu prevideli jednu stavku napisanu sitnim slovima u
ugovoru5 kojom se predvi7a da ;e onima koji ne vrate kredit na vreme banke uve;avati kamatu. rostim
re9nikom ovo zna9i da uzimalac nekretnine u /6F mora da vrati kredit uzet za stan u iznosu od 2&%. %%%
dolara5 a stan mo+e da proda za 1&%. %%% dolara.
aktive. 27 (apravo5 investicioni fondovi se bave prikupljanjem i plasmanom slobodnih investicionih
sredstava2!. "nvesticioni fondovi se bave prodajom razli9itih finansijskih instrumenata5 vode;i
ra9una o diverzifikaciji portfolija2#.
/u)tina investicionog fonda jeste kolektivno ulaganje5 a prva ideja da se formira fond potekla je
od trgovaca. rete9a prvog investicionog fonda u svetu pojavio se daleke 1!22. godine u
Eolandiji5 dok je prvi otvoreni fond formiran u 6merici 1#2#. godine. , :vropi fondovi po9inju
da posluju polovinom pro)log veka5 zemlje u tranziciji uklju9uju se u ovu oblast u poslednjoj
deceniji 2%. veka5 dok je u /rbiji prvi fond otvoren tek 2%%7. godine.
"maju;i u vidu da rizi9nost ulaganja zahteva dobru analiti9ku procenu5 danas postoji
veliki broj investicionih savetnika koji prate rad finansijskih tr+i)ta. rikaz deset najve;ih
me)ovitih investicionih fondova dat je u -abeli $.
27 Finansijska mo; se5 u savremenim uslovima5 koncentri)e kod institucionalnih i individualnih investitora.
.ada je re9 o institucionalnim investitorima5 misli se na investicione i penzione fondove. 2aime5 poznato je
da investicioni fond5 kao )to je FidelitL and 0anguard5 kao i penzioni fondovi Kalpers5 imaju klju9nu
poziciju u mnogim kompanijama5 preko svojih akcija u 6merici. 2ovi;evi;5 1. C <,ticaj globalizacije na
finansijsko izve)tavanjeH5 BBB0 simpozijum /aveza ra9unovo7a i revizora /rbije5 (bornik radova5
(latibor5 3. 8&. jun 2%%$. 5 str. 12.
2! Fenomen investicionih fondova je u toj meri rasprostranjen da njihova neto imovina )irom sveta na kraju
2%%7. godine iznosi 2652 triliona dolara5 a broj otvorenih investicionih fondova je 66. 3&%. ri tome skoro
polovinu ukupnog broja fondova 9ine fondovi akcija5 obveznica i fondovi na tr+i)tu novca. -ri navedena
tipa fondova su podjednako zastupljena5 a ostatak 9ine balansirani i ostali tipovi fondova. o teritorijalnoj
zastupljenosti fondova vi)e od polovine svih investicionih fondova u svetu poti9u iz /6F5 dok je oko
tre;ina fondova iz :vrope5 a ostatak je azijskog porekla. -ako7e u /6F su vrlo zastupljene i tzv. $amilije
$ondova5 pri 9emu se <pod jednim ki)obranomH nalazi veliki broj razli9itih tipova fondova. 3azvijene
:vropske zemlje prate uzlazni trend popularnosti fondova koji vlada na ameri9kom tr+i)tu. "mpozantni
rezultati ostvareni su i u biv)im socijalisti9kim zemljama5 u kojima su fondovi za vrlo kratak vremenski
period @malo du+e od jedne decenijeA dostigli vrednost imovine izra+ene u desetinama milijardi evra5 a
veliki broj gra7ana ula+e u investicione fondove. -ako5 na primer fondovi u Ervatskoj 11 godina nakon
njihovog pojavljivanja5 upravljaju neto imovinom od oko $ milijarde evra5 uz poslovanje #& otvorenih
fondova. , /loveniji je u investicione fondove investirano oko 3 milijarde evra5 a posluje oko stotinu
razli9itih tipova fondova. rvi otvoreni investicioni fond u /rbiji osnovan je februara 2%%7. godine5 i to
balansirani fond5 a svi ostali su fondovi rasta vrednosti imovine. 0rednost imovine ovih fondova na dan 2&.
%6. 2%%!. godine je 35& milijarde dinara ili blizu $& miliona evra. `iri;5 *. C <"nvesticioni fondovi kao
dugoro9ni izvor finansiranja preduze;aH5 B" "nternacionalni simpozijum /Lmorg %!5 ,niverzitet u
1eogradu5 2%%!. godine.
2# od portfolijom se podrazumeva skup celokupne finansijske aktive5 odnosno imovine u svim oblicimaC
hartijama od vrednosti5 gotovini5 nekretninama5 patentima5 licencama i drugim potencijalno unov9ivim
sredstvima. QaLi;5 Qj. *.C Poslovne $inansije !redu'e)a 0autori'ovana skri!ta15 ,niverzitet ,nion5 Fakultet za
4enadzment nekretnina5 1eograd5 2%%6. 5 str. 3!.
!abela / - Feset najve;ih me)ovitih investicionih fondova na svetu maja 2%%1. godine3%
2a srpskom tr+i)tu posluju isklju9ivo otvoreni investicioni fondovi i trenutno ih je osam 8
Delta !lus5 2IM+ Proaktiv @F"46 ro6ctivA5 (aj$ajzen akcije @3aiffeisenA 2okus
!remijum @Focus remiumA5 Ilirika jugoistone Evro!e5 3D Eksluziv5 Delta dinamik
@Felta FLnamicA i poslednji koji je zavr)io upis investicionih jedinica je fond &rijum$
@-riumphA. 3e9 je tako7e o otvorenom investicionom fondu kojim upravlja .itadel +sset
menad+ment5 a koji ;e poslovati kao fond rasta vrednosti imovine. ,kupna vrednost
imovine svih sedam aktivnih fondova na dan 31. 12. 2%%7. godine iznosila je &%. #$1. &#%
miliona evra. , zemljama uporedivim sa /rbijom5 poput Ervatske5 formirano je mnogo
3% 2ekad su svi rekordi bili vezani za 6meriku. 6li5 najve;a zgrada je danas u -ajpehu5 najve;a javna
trgovinska kompanija u .ini5 najve;a rafinerija se gradi u "ndiji5 najve;i avion je napravljen u :vropi5
najve;i investicioni fond je u Fubaiju5 najve;a filmska industrija je 1olLWood u "ndiji5 najve;i kasino u
4akau5 nekada najve;i )oping centar u 4inesoti nije danas ni me7u prvih 1%T rema rezultatima
istra+ivanja ameri9ke organizacije Global Insajt5 ukupna aktiva dr+avnih investicionih fondova u 2%%7.
dosti+e 35& triliona dolara. , poslednje tri godine njihova sredstva su rasla za 2$ odsto. ,koliko se takav
tempo rasta nastavi5 do 2%1&. godine kapital dr+avnih investicionih fondova bi;e ve;i od ameri9kog5 a
2%16. :vropske unije. o prognozama Morgan Stenlija do 2%1&. godine obim aktive dr+avnih investicionih
fondova dosti;i ;e 12 triliona dolara. rema podacima Doje banke5 najbogatiji dr+avni investicioni fond
ima +bu Dabi Investment +utoriti iz ,jedinjenih 6rapskih :mirata koji poseduje u aktivi iznos od !7&
milijardi dolara. /ledi fond Gaverment ov Singa!ur Investment 3or!orej#n iz /ingapura 8 na njegovom
ra9unu je 33% milijardi dolara. -re;e mesto pripada penzionom fondu iz 2orve)ke Gaverment Pension
2ond 8 Global sa 322 milijarde dolara. 4e7u prvih deset su oni iz /audijske 6rabije5 .uvajta5 .ine i
Eongkonga5 kao i /tabilizacioni fond iz 3usije 9ija je iznos aktive 127 milijardi dolara. Giganti kupuju
svet5 podaci o tome dostupni su na sajtuC httpC??srpska. etlebero. com?print. phpaidb#1#5 dostupno dana 2&.
%3. 2%%!. 5 1eograd
$2
vi)e investicionih fondova. -ako je kod na)ih suseda 2%%1. godine bilo dvadesetak
investicionih fondova5 da bi se sada baratalo brojkom od oko stotinu razli9itih
investicionih fondova. ,koliko se pogleda struktura fondova u Ervatskoj5 najve;i broj5
odnosno oko !7 procenata 9ine otvoreni investicioni fondovi sa javnim pozivom5 zatim
zatvoreni investicioni fondovi sa oko 1% posto ukupnog broja i otvoreni investicioni
fondovi sa privatnim pozivom od tri posto. , /rbiji su5 kao )to je pomenuto5 svi formirani
fondovi otvorenog tipa5 iako je .itadel grupa pokrenula postupak formiranja prvog
zatvorenog investicionog fonda.
6ko posmatramo iskustva /6F u vezi sa tim5 danas su posebno popularni tzv. real estate
fondovi 8 fondovi koji ula+u u nekretnine5 a najpovoljnijima za investiranje smatraju se tzv.
indeksni fondovi5 9iji portfelj je vezan za neke od najpoznatijih berzanskih indeksa kao )to su
26/F6c5 FoW *ones5 /X &%% te drugih. 'vih fondova u /rbiji nemamo. 1udu;i da su ti
indeksi vezani za vrednosti deonica odre7enih preduze;a @po pravilu najboljih u odre7enoj
ekonomiji ili nekoj grani ekonomijeA5 predstavljaju dobar pokazatelj uspe)nosti odre7enih
grana ekonomije ili ekonomije u celini. "ndeksni fondovi ula+u u deonice preduze;a koje su
sastavni deo berzanskih indeksa. Fugoro9no5 u 6merici na primer5 na rok od 1%82% godina
takvi fondovi uvek imaju bolje rezultate od ostalih.
odele ne postoje samo kod investicionih fondova5 one su aktuelne i kod samih
investitora5 a u kojoj grupi ;e se na;i pojedini ulaga9i zavisi od njihove +ivotne dobi5
iznosa sredstava kojima raspola+u ili izvora tih sredstava. /tru9na javnost govori o
opreznim investitorima5 zatim o onim metodi9nim5 a razlikuje i individualne i spontane
investitore. .o nije spreman da rizikuje odlu9uje se da investira u nekretnine5 obveznice i
oro9enu )tednju5 gde je rizik ulaganja najmanji5 ali i o9ekivani prinos. 3izik ulaganja5 ali i
o9ekivani prinos pove;avaju se kada govorimo o investitorima koji se odlu9uju za to da
novac povere investicionim fondovima @metodi9niA5 a na uzlaznu putanju @ve;i rizik ve;i
prinosA ra9unaju i individualni investitori. 2a vrhu se nalazi spontani vid investitora koji
direktno ula+u na berzu. (a prose9ne investitore5 koji ne +ele niti da previ)e rizikuju niti
se zadovoljavaju najminimalnijim prinosom5 opciju predstavljaju investicioni fondovi.
1ar tako tvrde oni koji u njima rade5 ali i ulaga9i koji su vi)ak svojih sredstava poverili
VVna 9uvanjeVV nekom od osam investicionih fondova. ortfolio menad+eri investicionih
$3
fondova iznose ra9unicu po kojoj je jedna godina poverenja ukazanog fondu po
ostvarenom prinosu jednaka trogodi)njoj bankarskoj )tednji.
6ko se ponovo vratimo na investicione fondove kao centre finansijske mo;i u svetu5
istorijski podaci ukazuju na to da je popularnost investicionih fondova po9ela da raste $%8
tih i &%8tih godina dvadesetog veka. ' tome govori podatak da je 1#$%. godine u 6merici
bilo manje od !% fondova sa ukupnom aktivom od &%% miliona d5 a samo dvadeset godina
kasnije ve; je postojalo 16% fondova sa ukupno 17 milijardi d u aktivi. 'snivanje
razli9itih vrsta fondova5 prilago7enih razli9itim +eljama i potrebama malih ulaga9a5
podstaklo je pravu ekspanziju u )irenju popularnosti investicionih fondova. a tako
danas5 samo u /6F postoji preko 1%. %%% fondova sa oko 7 biliona d u aktivi i oko !3
miliona ulaga9a. 6ko po7emo od nekih karakteristika5 uvide;emo da se tokom #%8ih
godina pro)log stole;a broj investicionih fondova u svetu rapidno pove;ao. .rajem 1##6.
godine u svetu je bilo aktivno 3$. &&2 investicionih fondova5 s ukupnom aktivom od 65&
hiljada mlrd. ,/F. /redinom 2%%$. u svetu postoji &$. 126 investicionih fondova koji
upravljaju imovinom od preko 1$ hiljada milijardi ,/F. 0i)e od 7 hiljada milijardi ,/F
ulo+eno je u investicione fondove u /6F tj. preko &%R svetske imovine je u fondovima.
"movina ulo+ena u :vropi iznosi cca 6 hiljada milijardi ,/F5 a prednja9e Francuska i
2jema9ka5 sa preko hiljadu milijardi ,/F imovine kojom se upravlja31. 'vo su ustalom
pravi pokazatelji centara finansijske mo;i danas u svetu.
"movina investicionih fondova u tranzicijskim zemljama je u stalnom porastu. 32 rimetni
su trendovi pove;anog ulaganja u fondove u odnosu na klasi9nu )tednju. rimera radi5
6,4 @asset under management b imovina pod upravljanjemA u Me)koj iznosi $52 mlrd
,/F5 u /lova9koj 15$ mlrd ,/F5 u oljskoj #5$ mlrd ,/F5 u 4a7arskoj $51 mlrd ,/F5 u
31 rocenat tr+i)nih hartija od vrednosti u /6F u 2%%&. godiniC akcije korporacija 2&R5 korporativne
obveznice 11R5 dr+avne i agencijske hartije od vrednosti #R5 op)tinske obveznice 32R5 komercijalni zapisi
37R. No)ki;5 F. C <"nvesticioni fondovi u /rbijiCdosada)nje iskustvo stanje i perspektiveH5 BBB0"""
sipozijum /33/5 2$826. maj 2%%7. 5 (latibor5 str. 13#.
32 , :vropi fondovi po9inju da posluju polovinom pro)log veka> zemlje u tranziciji uklju9uju se u ovu
investicionu pri9u u poslednjoj deceniji 2%. veka5 dok se u /rbiji prvi fond otvara tek 2%%7. godine. ,koliko
se pogleda struktura fondova u Ervatskoj5 najve;i procenat 9ine otvoreni investicioni fondovi sa javnim
pozivom5 !7 odsto5 zatvoreni fondovi 9ine 1% procenata ukupnog broja5 a otvorenih "F sa privatnim
pozivom 9ini tri odsto. , Ervatskoj su zatvoreni investicioni fondovi otvarali svoje firme ;erke i na taj
na9in VVpremo);avali problemeVV. 8 .ova95 /. @#. april 2%%!A5 Godina u $ondu kao tri u banci5 "nformacije
$$
/loveniji 151 mlrd ,/F5 dok su hrvatski investicioni fondovi upravljali imovinom aprila
2%%!. godine5 koja iznosi ne)to manje od 257 milijardi evra33.
, /rbiji su5 kao )to je ve; pomenuto5 svi fondovi formirani5 a maja 2%%!. godine ih je 12
otvorenog tipa iako je Kitadel grupa pokrenula postupak formiranja prvog zatvorenog
investicionog fonda5 a postoji inicijativa i za formiranje drugog zatvorenog fonda. ostoje
9etiri vrste otvorenih investicionih fondova. Fond rasta vrednosti imovine5 kakav je na
primer -rijumf5 najmanje 7& odsto vrednosti imovine du+an je da ula+e u vlasni9ke
hartije od vrednosti na 1eogradskoj berzi ili berzama u okru+enjuA. 1alansirani fond5 a
takav je Feltin investicioni fond5 !& odsto vrednosti imovine ula+e u akcije i obveznice5
kod fonda prihoda procenat ulaganja je 7% odsto u hartije od vrednosti5 dok je kod fonda
o9uvanja vrednosti imovine propisano ulaganje samo u kratkoro9ne hartije od vrednosti.
2a pojedine nedostatke kad je re9 o radu zatvorenih fondova u /rbiji5 zakonska regulativa
nije obratila pa+nju. -a9nije5 nije precizirano da li investicioni fond mo+e da ula+e u
nekretnine u izgradnji5 )to bi fondovima moglo da stvori velike probleme na tr+i)tu.
.lju9ni podaci o 1%% najboljih banaka tzv. nove :vrope u 2%%!. godini ukazuju na to da je
ma7arska 4&P banka najve;a u regionu sa ukupnim aktivnim kapitalom od 2!51 milijardi evra i 12.
%%% zaposlenih 9iji su glavni deoni9ari rukovodstvo i zaposleni 2R @/rbija u bankarstvu ukupno
posmatrano imala je 3%. 2$6 zaposlenih krajem 2%%7. godineA> druga banka po veli9ini je Me)ka
5S4% banka 9iji su glavni deoni9ari 3%. bank koja ima aktivu od 27572% mijardi evra i 6. 7&%
zaposlenih> tre;a banka je 5e#ka s!oritelna banka sa aktivom od 265$!7 milijardi evra aktive i 1%.
!&6 zaposlenih 9iji je glavni deoni9ar Erste bank> 9etvrta banka je P34 %ank P6 iz oljske sa
ukupnom aktivom od 2&5!62 milijardi evra5 9iji glavni deoni9ar je State &reasur' sa ukupnim
brojem zaposlenih od 32. %%%5 i peta banka je 3% banka iz Me)ke sa 21572# milijardi evra aktive
9iji
je deoni9ar Societe Generale iz Francuske sa 7. &&2 zaposlenih> )esta banka je iz oljske PE3+4
P6 S+ Grou! sa 175$!7 milijardi evra aktive i 1&. 6$7 zaposlenih 9iji je glavni deoni9ar /nicredit
Italiano /. p. 6. > sedma banka %ank %P, iz oljske sa 165#%3 mijardi evra aktive i #. 33$
dostupne na adresi sajta httpC??WWW. ekopol. co. Lu?magaLine?vieW. phpadocument"Fb1#%5 1eograd5
dostupno dana 2. juna 2%%!.
33 2ova rangiranja 1%% najboljih banaka WWW. top1%%%2:U. :,5 podaci dostupni na adresi sajta
httpC??WWW. balkanmagazin. net?kolumna?biznisei etehnologija?novaeran. . . 5 dostupno dana 3%. maj 2%%!.
godine5 1eograd
$&
zaposlenih 9iji je glavni deoni9ar /nicredit Italiano /. p. 6. > na osmom mestu je 7ova 6jubljanska
banka Grou! sa 1$5$%# milijardi evra aktive sa !. 1!# zaposlenih 9iji je glavni deoni9ar 3epublika
/lovenija5 a deveta banka po veli9ini aktive %anca (4 .omerciala (omana Grou! /. 6. sa 1$5%27
milijardi evra aktive sa brojem zaposlenih od 13. $#25 9iji je glavni deoni9ar Erste bank5 i deseta
banka po veli9ini aktive je I7G %ank iz oljske sa 1256&& milijardi evra aktive sa brojem
zaposlenih
od 7. &1&5 9iji je glavni deoni9ar "2G 1ank 2. 0. .rossover (esearc- agencija.
0. 7. 4. Penzioni >ondovi kao @entri >inansijske moAi
Frugi centar finansijske mo;i u svetu danas su penzioni fondovi koji su zna9ajni
finansijski posrednici koji se bave prikupljanjem nov9anih sredstava koja se namenski
izdvajaju za jednu vrstu socijalnog osiguranja5 penziju. 2a9in formiranja ovih fondova
prema tome uvek zavisi od zakonskih propisa kojima je regulisana ova problematika3$.
3azlikuju se dve vrste penzionih fondovaC jedni koji nastaju pojedina9nim uplatama i
drugi5 koji nastaju ulaganjem po osnovu kapitalizacije.
'blik penzionih fondova5 koji nastaju na osnovu mese9nih uplata pojedinaca za vreme
trajanja njihovog aktivnog radnog veka5 da bi se ta sredstva mogla koristiti za penziju tek
nakon zavr)etka propisanog radnog sta+a5 prete+no se koristi u :vropi. enzija koja se
sti9e po ovom sistemu uplata5 obra9unava se srazmerno prema godinama ukupnog radnog
sta+a. Nto se ti9e dana)njih uslova rada5 svedoci smo da se u svetu pove;ava broj
stanovnika koji su korisnici penzije5 kao i da se uslovi rada popravljaju5 ali i da su zahtevi
za stalnim obnavljanjem znanja i usavr)avanje ve)tina rada sve ve;i. 'd ostalih
karakteristika navodi se da je do)lo do produ+enja prose9nog +ivotnog veka ljudi5 kao i da
postoji stalni porast nezaposlenosti i nejednako raspore7en natalitet. 6ko se posmatra
savremeni dru)tveno8ekonomski sistem5 onda ovaj faktor predstavlja veliki problem.
3$2a finansijskoj berzi sve finansijsko8eti9ke principe koji se odnose na me7usobno poverenje5 obostranu
korist5 dobre namere5 poslovni kompromis5 treba staviti u funkciju za)tite investitora. oseban zna9aj ima
simetrija finansijskih informacija @finansijskog izve)tavanjaA kako bi se investitori pravovremeno za)titili
od zloupotrebe za)ti;enih informacija @insider tradingA. Finansijsko izve)tavanje podrazumeva istinito
izno)enje podataka u vezi sa nominalnom vredno);u akcija i obveznica5 njihovom tr+i)nom cenom5
kamatnom stopom i berzanskim indeksom. 0unjak5 2. C <Finansijsko izve)tavanje i finansijsko tr+i)teH5
/avez ra9unovo7a i revizora /rbije5 (latibor5 BBB0 simpozijum5 38&. jun 2%%$. 5 str. 1118112.
$6
(a razliku od ovog sistema5 pojedina9ne uplate od mese9ne zarade5 u /6F ve; vi)e
godina funkcioni)e sasvim druga9iji oblik prikupljanja nov9anih sredstava za ove
namene. 3azvijen je sistem u kome svaki pojedinac upla;uje5 kao vid )tednje5 namenska
sredstva za penziju5 koja se oplo7uju. 2akon odlaska u penziju korisnik mo+e da
raspola+e sumom koja mu obezbe7uje +ivotni standard prema visini ulaganja. 'vaj drugi
na9in5 prema tome5 ne zavisi od ukupnog broja godina radno aktivno provednog sta+a5
ve; od visine upla;enih i oplo7enih sredstava. , /6F penzioni fondovi su jedan od
najzna9ajnih u9esnika na finansijskom tr+i)tu5 )to nam pokazuju podaci u -abeli &.
!abela 9 - /truktura ulaganja penzionih fondova u /6F
Aktiva procenat
Model u kojem klijent preuzima rizik
(Defined Benefit Plan)
,laganja u akcije &35#
Eartije sa fiksnim prinosom 3356
Gotovinski ekvivalenti 35#
2ekretnine 353
Eipoteke 15&
Garantovani investicioni ugovori 15&
6nuiteti %52
'stalo 256
Model u kojem plan sponzor preuzima rizik
(Defined Contribution Plans)
"nvestiranje u akcije kompanija 2353
"nvestiranje u ostale akcije @other stockA 2$5$
Eartije sa fiksnim prinosom 1$5&
Gotovinski ekvivalenti &5!
Garantovani investicioni ugovori 2$5!
6nuiteti 15!
'stalo &5$
httpC??WWW. studentskisvet. com?magazin?2%%71%%1?globalno8finansijski5 dostupno dana
1&. %6. 2%%!. godine5 1eograd
rema veli9ini sredstava u 2%%&. godini5 najve;e u9e);e u svetskim okvirima imaju
upravo penzioni fondovi /6F5 o 9emu govore podaci informacije dostupne na adresi
sajta.
$7
, /6F 2%%7. godine banke5 investicioni i penzioni fondovi i osiguravaju;e ku;e5 koji su
zbog visokih prinosa dr+ali hartije zasnovane na drugorazrednim kreditima @sub!rime
loansA do)li su u opasnost da izgube likvidnost. ' ozbiljnosti situacije govori i to da su
svetske centralne banke5 pri 9emu se prvenstveno misli na F:F5 :vropsku centralnu
banku @Euro!ean .entral %ankA i japansku centralnu banku @%ank o$ 8a!anA5 reagovale
kako bi smirile situaciju na finansijskom tr+i)tu. :vropska centralna banka je u vi)e
navrata ukupno emitovala oko 2%$ milijarde :,35 Federalne rezerve /jedinjenih Fr+ava
su reagovale emisijom #2 milijarde ,/F5 dok je Kentralna 1anka *apana reagovala
emisijom 6%% milijardi jena @oko &3 milijarde ,/FA. /ve to nije pomoglo5 pa je Q"1'3
porastao na &572R5 )to je maksimum u poslednjih 7 godina. .ao )to se vidi5 koreni krize
mnogo su dublji i mo+e se re;i da je kriza drugorazrednih hipotekarnih kredita i nastala
zahvaljuju;i krahu berze izazvanom pucanjem dot8kom balona 2%%1. godine. 2aravno5
banke snose najve;u krivicu5 jer su zbog niskih kamatnih stopa poku)ale da odobre )to
vi)e kredita5 )to je direktno uticalo na kretanje cena nekretnina u /jedinjenim Fr+avama.
,slovno5 mo+e se re;i da krivicu snose i zajmotra+ioci sa niskim kreditnim rejtingom koji
su5 videv)i mogu;nost lake zarade5 uzimali od banaka rizi9ne kredite po kamatnoj stopi
vi)oj od tr+i)ne. 2aravno5 oni se ne mogu kriviti i krivicu prvenstveno snose banke koje
su kredite odobravale i kasnije svoja potra+ivanja prodavale na tr+i)tu5 )to je izazvalo
krizu likvidnosti u svetu. ,9e);e penzionih fondova u pojedinim zemljama dajemo u
-abeli 6.
$!
!abela 5 8 regled u9e);a penzionih fondova u odnosu na ukupan obim penzionih
fondova u 2%%&. godini
, razvijenim finansijskim sistemima u9e);e depozitnih finansijskih institucija u ukupnoj
finansijskoj imovini je daleko ispod &%R5 na )ta ukazuju i slede;i podaciC u razvijenim
zemljama u 1#. veku su se skoro svi finansijski tokovi @#%RA odvijali preko banaka.
Fanas u razvijenim zemljama njihovo u9e);e je ispod &%R. -ako u /6F nebankarske
institucije raspola+u sa 67R finansijske imovine5 u 0elikoj 1ritaniji sa 61R5 2ema9koj
73R. , nerazvijenim zemljama stanje je onakvo kakve su razvijene zemlje bile krajem
pro)log veka.
, martu 1##7. godine aktiva penzionih fondova u ,/6 bila je skoro 65$ triliona dolara. ,
osnovi5 penzioni fond prima doprinose od preduze;a5 zaposlenih u preduze;u ili i na
jedan i na drugi na9in. enzioni fondovi investiraju da bi radnicima obezbedili planirani
tok primanja nakon njihovog penzionisanja. , /6F 1#7&. godine ne)to vi)e od 1%
miliona 6merikanaca bilo je obuhva;eno privatnim penzionim fondovima5 a 1###.
godine taj broj se popeo na blizu 7% miliona3&. rvih deset penzionih fondova u zemljama
porekla i vrednosti aktive na kraju 2%%7. godine pokazani su u -abeli 7.
!abela ; - rvih deset penzionih fondova u svetu krajem 2%%7. godine36
$zvor: odaci dostupni na adresi sajta Bttp:CCDDD. politika. @o. EuCrubrikeCtemadanaC
+Btednja-a deblje8penzije5 1eograd51&. jun 2%%!5 1eograd
3& Frederic /. 4ishkin5 /tanleL G. :akins. CH Financial 4arkets and "nstitutions=5 6ddison UesleL5 2eW
Sork5 2%%3. 5 p. &3!.
36 .alifornijski javni penzioni sistem zaposlenih @.ali$ornia Public Em!lo'ees9 (etirement S'stem
.alPE(SA je institucija koja pru+a penziono5 zdravstveno i druge vrste osiguranja i usluga radnicima u
penziji iz dr+avnih slu+bi sa teritorije ameri9ke dr+ave Kalifornie. /a holdingom hartija od vrednosti od
d2&% biliona5 to je najve;i penzioni fond na teritoriji /6F. eri;5 4. C <1ankrotstvo EnronaH5 B"
"nternacionalni simpozijum5 1eograd 2%%!.
&%
0. 7. 7. Ostali @entri >inansijske moAi
2ajve;i centar finansijske mo;i su 44F i /vatska banka5 ali oni nemaju posebnog
intersa za standardizaciju finansijskog izve)tavanja te ih zato tretiramo kao ostale centre
finansijske mo;i.
4e7unarodni monetarni fond se pretvorio u Jcentar bogastva i mo;iJ. "stovremeno je
do)lo i do potpune ameri9ke instrumentalizacije 44F5 jer na formulisanje i realizaciju
politike 44F najve;i uticaj imaju oni koji ula+u najve;e kvote5 a to su /jedinjene
6meri9ke Fr+ave. 4e7unarodni monetarni fond je osnovan da pomogne dr+avama
9lanicama za odr+avanje likvidnosti u me7unarodnim pla;anjima5 za otklanjanje platnobilansnih
deficita i o9uvanje stabilnosti deviznog kursa. od uticajem /6F5 odnosno
krupnog finansijskog kapitala5 od navedene politike malo je )ta ostalo5 po)to se ni jedna
odluka ne mo+e doneti bez 0a)ingtona.
'd samog po9etka tranzicionih procesa u postsocijalisti9kim dr+avama5 koje su +elele da
reformi)u svoje privrede5 44F i /vetska banka nastojale su da ostvare odlu9uju;i uticaj.
'sim izuzetaka @/lovenija se od samog po9etka odrekla tih usluga5 oljska posle 1##$.
godine5 a 3usija posle 1##!. godineA5 retko koja dr+ava se mogla odupreti ogromnom
uticaju me7unarodnih finansijskih institucija. ,pravljanje tranzicijom dr+ava 9lanica ka
tr+i)noj ekonomiji5 44F je direktno nametao svoj program gotovo jedinstven za sve
dr+ave. reuranjena liberalizacija finansijskog tr+i)ta i otvaranje ekonomije sna+no
podr+ane od 44F5 neki su od osnovnih uzroka koji su u najve;em broju zemalja doveli
do opadanja privredne aktivnosti5 porasta nezaposlenosti i niza drugih te)ko;a. (bog toga
su i svi drugi reformski zahtevi imali ne+eljene posledice5 )to je dovelo do pravog
ekonomsko8socijalnog sloma.
osebnu pa+nju 44F posve;uje nivou spoljnog duga svake konkretne dr+ave5 posebno
zemalja u tranziciji u odnosu na mogu;nosti da se uredno i bez velikih napora dato
zadu+enje servisira. 3azuman nivo spoljnjeg zadu+enja5 koji poma+e da se finansiraju
produktivne investicije5 doprinosi ubrzanju privrednog rasta5 ali prekomerno zadu+enje
&1
doprinosi smanjenju ovog rasta. /a druge strane5 dr+ave u tranziciji5 pri oslanjanju na
spoljno zadu+ivanje za finansiranje privrednog razvoja i strukturne forme5 svesne su
9injenice da sredstva5 koja se odobravaju za ove namere iz stranih izvora5 zna9ajno
osciliraju.
-r+i)ni fundamentalisti5 sprovode;i program 0a)ingtonski konsenzus5 dominiraju u 44F. , svim
privredama u kojima je 44F nametnuo svoje JsaveteJ do)lo je do kraha privreda @4eksiko 1##$5
3usija 1##!5 1razil 1###. i 6rgentina 2%%1A. -ako su stru9njaci 44F8a isticali da je J6rgentina
najbolji 7ak 44F8aJ5 a poznato je kako su zavr)ile reforme5 po preporukama 44F8a u ovoj
dr+avi. ,zroke argentinskog privrednog sloma eksperti vide u slepoj poslu)nosti ove dr+ave pri
vo7enju ekonomske politike @pre svega fiskalne i monetarneA uslovljenoj politikom 4e7unarodnog
monetarnog fonda. olitika 44F i drugih me7unarodnih finansijskih institucija u osnovi je u
interesu razvijenih dr+ava5 pre svega u interesu kreditora5 a ne podsticanja rasta i stabilizacije
privreda dr+ava u razvoju.
Fa je to tako5 ukazuje 9injenica da 44F obezbe7uje sredstva vladama prvenstveno za otplatu
zajmova zapadnim kreditorima5 na 9emu posebno insistiraju5 uz pretnju sredstvima prinude do
ucene. /koro svaku zemlju8tra+ioca kredita 44F tera da Jpritegne kai)J5 )to redovno dovodi do
smanjenja tra+nje i razvoja5 uz nagli porast nezaposlenosti. ,z to5 nijedna dr+ava nije uspela na
osnovu JsavetaJ 44F da uravnote+i bud+et niti da se oslobodi rastu;eg deficita platnog bilansa.
:konomski razvoj svetske privrede u poslednjim decenijama razvoja izuzetno je neravnomeran.
rodubljivanje ve; izra+enog jaza u razvoju razvijenih i zemalja u razvoju rezultat je relativno
br+eg
razvoja razvijenih kapitalizovti9kih privreda prema velikom broju nerazvijenih i zemalja u razvoju.
3azvijene dr+ave su kroz sopstveni ubrzani razvoj pove;ale svoju superiornost zahvaljuju;i
internacionalizaciji proizvodnje5 dominaciji transnacionalnih kompanija i dubokim strukturama
promena svojih privreda. -akvi procesi pra;eni su narastanjem problema u odnosima razvijenih i
nerazvijenih privreda5 pri 9emu treba ista;i da prezadu+enost ve;ine dr+ava i stezanje Jom9e
dugovaJ gu)i i gotovo onemogu;ava ekonomski rast nerazvijenih privreda. "sto tako5 izlazak iz
cikli9ne krize ve;ine razvijenih privreda vodi istovremeno ulasku u dugoro9no razvojnu i
strukturnu
krizu dr+ava u razvoju. ,sporavanje inflacije u razvijenim kapitalizovti9kim privredama povla9i
br+i rast cena i inflacije u zemljama u razvoju. ogor)avanje odnosa u svetskoj trgovini ide na )tetu
&2
nerazvijenih i zemalja u razvoju5 a prisutan je otvoreni protekcionizam. /vetska trgovina
ograni9ava
ekonomski razvoj nerazvijenih privreda. /vetski finansijski i trgovinski odnosi5 kroz igre i
operacije
deviznim kursevima5 glavni teret prebacuju na nerazvijene privrede. risutan je br+i rast
nezaposlenih radnih resursa i instaliranih kapaciteta i u razvijenim privredama5 ali je posebno
izra+en u dr+avama u razvoju. Fosada)nja iskustva nerazvijenih i dr+ava u razvoju ukazuju na to da
je priliv stranih direktnih investicija osnov rasta proizvodnje i izvoza5 a taj rast nije mogu;e
ostvariti
bez prethodne JefikasneJ saradnje sa me7unarodnim finansijskim institucijama. / obzirom na
ograni9eni pristup privatnim izvorima finansiranja5 ve;ina tih zemalja zavisila je upravo od kredita
44F8a i /vetske banke. 0e;ina nerazvijenih i zemalja u razvoju morala je prethodno da ispuni
neophodne preduslove za dobijanje kredita od 44F8a. 0e;i deo tih zajmova obezbe7en je
davanjem Jolak)ica za sistematsku transformacijuJ5 kao i sporazumima o Jstend bLJ aran+manima
za koje su ne)to o)triji uslovi.
Godine 1##1. u svetu je bilo 27$ milijardera5 sedam godina kasnije ta cifra je iznosila
$77. ,kupna imovina ovih $77 ljudi odgovarala je ukupnom godi)njem prihodu
Hnajsiroma)nijeg= dela 9ove9anstva 8 prihodu koji je 1##!. godine ostvarilo 25! milijardi
stanovnika planete zemlje. ,prkos 9injenici da je monopolski polo+aj u dobrom delu
dr+ava zakonom zabranjen5 1##!. godine5 $77 ljudi dr+alo je monopol nad sudbinom
polovine 9ove9anstvaT Fetaljno ispitivanje procesa globalizacije i globalne trgovine5
ukazalo je na to da oba fenomena uzrokuju pojavu sve ve;eg broja bogata)a u
siroma)nim zemljama i sve ve;i broj siroma)nih u bogatim zemljama. 'vaj paradoks
pojasnio je Fejvid .orten u svojoj knjizi HUhen Korporations 3ule the Uorld=C H2agli
ekonomski porast u zemljama sa niskim prihodom dovodi do stvaranja savremenih
aerodroma5 televizijskih stanica5 autoputeva5 klimatizovanih tr+nih centara sa privla9nim
neonskim reklamama i markama poznatih proizvo7a9a 8 namenjenih vrlo malom broju
ljudi. 'n retko pobolj)ava +ivotne uslove ve;ine. 'vakva vrsta porasta zahteva
usmeravanje ekonomije prema izvozu5 kako bi se dobavila sredstva za kupovinu stvari
koje bogati ljudi pri+eljkuju. (ato su zemlje siroma)nih ljudi usmerene na izvoz +itarica.
1iv)i poljoprivrednici u tim zemljama +ive u gradskim sirotinjskim 9etvrtima5
izdr+avaju;i se od malih mukotrpno zara7enih nadnica u malim fabrikama koje proizvode
za izvoz. orodice se u tim sredinama raspadaju5 a nasilje se odoma;uje=.
&3
Globalna trgovina i globalizacija su5 dakle5 posredni uzro9nici produbljavanja jaza
izme7u klasa i poreme;enih dru)tvenih vrednosti. /cenario koji je .orten izneo u delu
HUhen Korporations 3ule the Uorld=5 je ve; vi7en. rimera radiC najve;i broj milijardera
je iz zemalja biv)eg ///38a5 a kralj /vazilenda je5 uprkos bedi i haosu koji vlada u
njegovoj kraljevini5 jedan od najbogatijih ljudi na svetu. .akav uticaj ima globalna
trgovina na stabilnost nacionalne ekonomije5 kako se on manifestuje i kakvu ulogu u
svetu ima ratna ekonomijaa .rajem 1##6. godine tajlandska nacionalna valuta 8 bat je
devalvirala. 'nda)nji ministar finansija je globalizaciju proglasio glavnim krivcem.
2ekoliko godina kasnije finansijska kriza je zahvatila celokupnu 6ziju5 a 1##!. godine
pro)irila se i na 3usiju i Qatinsku 6meriku. o9etkom 1###. godine kriza je zahvatila i
/jedinjene 6meri9ke Fr+ave5 a znatno je produbljena zahvaljuju;i 9injenici da je roba iz
azijskih zemalja @naro9ito 9elik i drugi metali5 kao i mesni proizvodiA usled znatno ni+e
cene i oslabljenih nacionalnih valuta u tim zemljama5 preplavila tr+i)te. :konomije koje
su u jednom trenutku izgledale savr)eno zdravo5 u narednom su do+ivele kolaps i to ne
prvenstveno zbog unutra)njih ekonomskih problema5 ve; zbog udarca koji je stigao iz
spolja)nosti5 a koji je zadao Hmaju)ni= -ajland. 'vaj fenomen savremeni ekonomisti
nazivaju finansijskom zarazom @tzv. domino efekatA. 1esprekorno i zastra)uju;e
funkcionisanje ovog fenomena zagarantovano je me7usobnom povezano);u5 ili bolje
re9eno5 zavisno);u nacionalnih ekonomija.
Mudno ali istinito 8 najmo;nija instutucija u /6F je privatna banka sa imenom Federalne
rezerve 8 F:F. -o je banka koja )tampa dolar. 6meri9ku nov9anu valutu5 dakle5 kreira
privatna banka. 1a) onako kako je to ura7eno pre 3%% godina u :ngleskoj.
,dru+eni me7unarodni bankari dugo su tra+ili na9in da svoj unosan JposaoJ sa
kreiranjem novca ni iz 9ega ustoli9e i u ovoj ogromnoj zemlji. -ako su 17#1. osnovali
1ank of ,/. 6merika je tada bila kolonija podeljena od strane nekoliko :vropskih
zemalja5 a bankari su ve; imali razra7en sistem finansijskog pot9injavanja skoro svih
engleskih kolonija5 osnivanjem privatnih centralnih banaka. 0e)ta9kim izazivanjem kriza
putem inflacije5 stvarali su pobune5 obarali vlade i finansirali svoje politi9ke pulene koji
&$
su im omogu;avali eksploataciju te dr+ave. 'no )to mo+e novac5 ne mo+e ni najve;a
vojska. *ednostavno5 F:F )tampa ameri9ke dolare i upravlja nov9anom masom u
opticaju5 napla;uju;i svoje usluge kamatama na kredite koje daje komercijalnim
bankama. *edini tro)kovi koje ona ima vezani su za )tampanje dolarskih banknota. -ako
)tampanje nov9anice od 1%% dolara ko)ta F:F &% 87% centi5 dok su kamate kojima F:F
pravda svoje usluge daleko ve;e. -ako7e5 kada /6F imaju bud+etski deficit5 F:F
)tampanjem dolara JkupujeJ taj dug kasnije zara7uju;i na kamatama.
0. /. (aBtevi globaliza@ije i >inansijsko izve?tavanje
Globalizacija zahteva jedinstveno svetsko tr+i)te5 unifikaciju poslovnog komuniciranja i
transparentnost finansijskog izve)tavanja.
0. /. 0. &edinstveno svetsko tr<i?te
/tepen me7usobne povezanosti zemalja ispod je nivoa ostvarenog pre rvog svetskog
rata. Globalizacija je za jedne objektivan i spontan planetarni proces5 za druge ona je
isklju9ivo projekat dominacije (apada5 amerikanizacije sveta. Fok za jednu struju ona
ozna9ava konvergenciju i integraciju sveta5 stvaranje globalne ekonomije i kosmopolitske
kulture5 za druge ona neizbe+no izaziva fragmentaciju5 sve dublji socijalni jaz zme7u
svetova i sukob civilizacija. Globalizacija neizbe+no donosi smrt nacionalne dr+ave i
kulture za jedne5 dok drugi5 pak5 isti9u da ona donosi proliferaciju i pove;anu va+nost
nacionalnih dr+ava5 revitalizaciju nacionalnog identiteta i kulture. 6ko dobitnici u
globalizaciji nalaze isklju9ivo civilizacijski napredak nove blagodeti za 9ove9anstvo5 za
gubitnike ona je samo destruktivna sila i novo prokletstvo. Fok za jedne po9eci
globalizacije datiraju od drevnih univerzalnih imperija i religija5 za druge globalni svet je
star ne)to vi)e od deset godina. 3o7en je nakon pada 1erlinskog zida.
, ekonomskom smislu globalizacija vodi stvaranju jedinstvenog svetskog tr+i)ta5
povezivanjem i objedinjavanjem savremenih dru)tava i njihovih ekonomija.
"nternacionalne i transnacionalne kompanije funkcionisu po principu najmanjih tro)kova.
&&
-amo gde se proizvodnja mo+e organizovati sa najmanje ulaganja locirani su i proizvodni
programi. oslednjih godina smo svedoci pojave da se i kinesko tr+i)te otvara za saradnju
sa velikim zapadnim kompanijama5 tako da recimo "14 prebacuje deo svoje proizvodnje
lap8topova u .inu5 prodajuci pri tom deo svojih akcija kineskoj kompaniji 6enovo.
:konomija ne poznaje granice5 tako da globalizacija predstavlja proces koji ;e dovesti do
smanjenja razlika me7u dr+avama i mogu;nosti da se svi aktivno uklju9e u me7unarodnu
podelu rada.
rimer takvog jednog regionalnog ustrojstva razvijen je u :vropskoj uniji. -o ustrojstvo
po9iva na jedinstvenom tr+i)tu koje se bazira na carinskoj uniji5 jedinstvenoj moneti5
zajedni9koj poljoprivrednoj politici i zajedni9koj politici iz sfere ribarstva. -akvom
organizacijom :vropska unija je sa skoro &%% miliona stanovnika uspela da dostigne 31R
udela u svetskom nominalnom bruto doma;em proizvodu5 koji je u 2%%7. godini iznosio
1&5! biliona ameri9kih dolara. unija predstavlja svoje 9lanice u /vetskoj trgovinskoj
organizaciji i posmatra9 je na samitima Grupe ! i ,jedinjenih nacija. 21 9lanica 26-'
pakta je 9lan :vropske unije. 0a+ne institucije :vropske unije su :vropska komisija5
:vropski parlament5 /avet :vropske unije5 :vropski savet5 :vropski sud pravde i
:vropska centralna banka.
*edinstveno tr+i)te :vropske unije doprinosi pove;anju produktivnosti5 specijalizaciji i
otvaranju novih radnih mesta @od njegovog uspostavljanja 1##3. godine do danas
stvoreno je vi)e od 25& miliona novih radnih mestaA pospe)uje tehnolo)ki razvoj i
podsti9e slobodnu i fer tr+i)nu utakmicu i otvoreno tr+i)te. *edinstvena valuta je nu+na
posledica jedinstvenog tr+i)ta jer je trebalo pojednostaviti ne samo finansijske transakcije
izme7u dr+ava i kompanija5 ve; i svakodnevni +ivot gra7ana. /amo 0elika 1ritanija5
Fanska i Nvedska jo) nisu odustale od sopstvenih valuta5 dok je svih deset novih 9lanica
:, izrazilo spremnost da to u9ini i )to je pre mogu;e u7e u Hevrozonu=.
o modelu :vropske unije treba da se izgradi jedinstveno svetsko tr+i)te. :fekte takve organizacije
najbolje ilustruje projekat ':KF5 prema kome ;e svet 2%2%. godine imati oko !51 milijardi
stanovnika5 od 9ega ;e :vropa i /everna 6merika 9initi svega 11R odsto5 a 6zija i 6frika 9ak 76R.
&6
rema tim projekcijama do tog vremena ;e se bitno promeniti i odnosi ekonomskih snaga u svetu.
-ako ;e dr+ave ':KF stvarati $!57R @6151R 1##&. godineA5 dok ;e zemlje izvan tog kruga stvarati
ve;i deo svetskog proizvoda. .ina ;e imati 1#56R5 /jedinjene Fr+ave 1653R i :vropska unija
1&57R dru)tvenog proizvoda sveta. 1razil5 3usija5 "ndija i .ina5 poznatije kao dr+ave 13".8a5
zbirno ;e pove;ati svoj udeo u svetskom dru)tvenom proizvodu za 3153R @vi)e nego /6F i :,
zajednoA5 )to u perspektivi mo+e ugroziti globalnu imperiju /6F37.
0. /. 4. Uni>ika@ija poslovnog komuni@iranja
, dana)njem5 ra9unarskom svetu u )irem smislu podrazumeva se savremeni sistem komunikacija
kao platforma na kojoj po9iva svaki element savremenih pravnih odnosa 8 prava5 obaveza i
odgovornosti. ,pravo takav razvoj tehni9ko8tehnolo)kih sistema stvorio je uslove za
osavremenjivanje odnosa u prometu ljudi5 robe5 usluga i kapitala5 zahvaljuju;i formiranju
jedinstvenih termina i registara sa prepoznatljivim5 standardizovanim elementima u savremenom
pravnom svetu5 )to pre svega obezbe7uju me7unarodni standardi5 tehni9ka pravila i uputstva. 2a
me7unarodnom nivou se po9etkom osamdesetih godina pristupilo jedistvenom numeri9kom
sistemu ozna9avanja artikala5 ljudi5 lokacija @kompanija5 pogona5 odeljenja. . . A5 dokumenata i
drugih predmeta i simboli9kom predstavljanju 9oveku 9itljivih brojeva u ma)inski simboli9nim
simbolima G bar8kodovima3!. -ako je stvoren :623# jedinstveni svetski sistem. 'snovni princip
sistema je da se na bazi me7unarodnih standarda predmetu dodeli jedinstveno ime pomo;u kojeg ;e
37 "lustracije radi br+e cirkulacije ljudi i informacija i to jedinstveno svetsko tr+i)te omogu;ili suC tridesetih
godina BB veka5 preduze;a se tr+i)tem5 posebno nacionalnim5 komuniciraju preko po)te5 tako da je
vremenska jedinica za dobijanje finansijske informacije bio dan ili dani. (ahvaljuju9i telefaksu5 ta jedinica
vremena je svedena na nekoliko 9asova. 0e; petnaest godina5 pojavom faY8a sa grupnim slanjem5 ova
vremenska jedinica je svedena na 9as. "nternet i e8mail omogu;ili su mondijalizaciju ekonomskog
komuniciranja5 sa jedinicom vremena od jedne sekunde5 za investitore )irom sveta5 koji primaju zna9ajnu i
znatno oboga;enu informaciju. *. S. Qeger. C6a communication $inanciere5 Funod5 aris5 2%%3. 5 str. 22.
3! ,o9iv)i koristi koje pru+a severnoameri9ki ,K @/niversal Product .odeA sistem5 6lbert Eeijn5
predsednik multinacionalne kompanije 6E'QF Ko. Eolandija5 pokrenuo je 1#73. godine inicijativu za
formiranje jedinstvenog sistema identifikacije u :vropi. odstaknuti ovom inicijativom5 predstavnici
trgovine i proizvodnje 12 :vropskih zemalja su 1#7$. godine formirali su radnu grupu sa zadatkom da se
ispita mogu;nost za razvoj jedinstvenog sistema numerisanja koji bi bio sli9an ,K sistemu.
3# E+7 International Euro!ean +rticle 7umbering G me7unarodna nevladina organizacija osnovana
krajem 1#77. godine5 sa sedi)tem u 1riselu5 koja razvija sistem poslovanja automatskom identifikacijom
proizvoda5 usluga i lokacija i razvija elektronsku komunikaciju dizajniranjem i razvojem elektronskih
komercijalnih dokumenata. Metiri godine nakon osnivanja sistem po9inje da se )iri5 pristupanjem *apana
6ustralije i 2ovog (elanda5 tako da postaje svetski sistem i menja ime u E+7 International.
&7
se razlikovati od bilo kog drugog predmeta u njegovoj bli+oj i daljoj okolini$%. redmet ozna9en
:62 )ifrom od strane jedne kompanije mo+e se identifikovati na :'/$1 terminalima bilo gde u
svetu nakon 9ega se momentalno pristupa svim podacima o tom predmetu koji su kao neophodni
uneti u ra9unar$2.
-ako obele+eni prozvodi se upu;uju na tr+i)te5 a za njihovo kretanje na tr+i)tu neophodna
je velika koli9ina razli9itih vrsta dokumenata koji prate taj proizvod5 odnosno robu ili
uslugu5 naravno i novac koji je posledica promene vlasnika robe na tr+i)tu. .lasi9an
pravni promet obavljao se razmenom velike koli9ine papirnih dokumenata @ugovor5
faktura5 tovarni list5 polisa osiguranja5 carinska isprava5 akreditiv i sl. A. 4e7utim5
okolnosti se menjaju kada je potrebno da se promet roba5 usluga i novca odvija
ra9unarskim putem5 odnosno kada pravni odnos po osnovu ugovora o kupoprodaji5
akreditivu5 prevozu5 osiguranju5 pla;anju ili bilo kakvom drugom poslu5 treba obaviti
isklju9ivo preko ra9unara5 a da o svemu postoji dokaz da je posao obavljen.
opularnost pojedinih servisa je dovela do toga da se i sam "nternet 9esto u +argonu
naziva Ueb. 'vaj servis omogu;ava postavljanje prezentacija5 njihovo pregledanje i
prikupljanje podataka sa prezentacija organizacija i firmi iz 9itavog sveta. Fanas poslovni
partneri prilikom investiranja kapitala u odre7ene firme prve utiske o svom budu;em
partneru sti9u upravo preko internet prezentacije te firme. Fovoljno je re;i samo da
prezentaciju firme bez ikakvih problema mo+e videti bilo ko u svetu i kontaktirati sa
nama u vezi sa konkretnim poslovnim ponudama. UUU se sastoji od informacija
uskladi)tenih u posebnom formatu @poznatom kao ELper -eYt 4arkup Qanguage f
E-4QA. E-4Q informacije mogu se 9itati posredstvom specijalnih aplikacija f tzv.
$% ,brzo nakon formiranja :62 sistema5 1#77. godine5 veliki privredni sistemi tada)nje /F3*5 pre svih
,"5 a zatim K:2-3'3'45 260" i 36F:2/.6 prepoznali su prednosti tog sistema u odnosu na
nestandardizovane5 lokalne sisteme ozna9avanja i pokrenuli su inicijativu za u9lanjenje u :625 tako da je
pri rivrednoj komori *ugoslavije formirana *ugoslovenska asocijacija za numerisanje artikala G S626
@:ugoslav +rticle 7umbering +ssociationA5 koja se potom u9lanila u :625 maja 1#!2. godine5 kao 17.
9lanica :62 i dodeljen joj je prefiks !6%.
/0 Electronic Point o$ Sale G elektronsko prodajno mesto
/4 2akon formiranja globalne G/1 asocijacije usledilo je usagla)avanje naziva svih nacionalnih asocijacija5
sa ciljem da novo ime postane sinonim za vode;u organizaciju u svetu za standarde namenjene upravljanju
lancem snabdevanja. /lede;i ovu preporuku5 /kup)tina :62 S, je 2!. %2. 2%%6. donela odluku da se
&!
veb89ita9a. -renutno se u )irokoj upotrebi nalaze veb89ita9i kao )to su 2etscape
2avigator5 4icrosoft "nternet :Yplorer i sl. 0a+na karakteristika E-4QGa je )to on
omogu;ava da reference na druge internet adrese budu sadr+ane kao deo E-4Q datoteke.
.ao rezultat toga5 mogu;e je kreirati veze @linkoveA ili pokaziva9e ka drugim ra9unarima.
.ori);enje ovakvih veza i pokaziva9a omogu;ava korisniku transparentan pregled
informacija. .orisnik ne mora da zna gde su informacije uskladi)tene i mo+e pristupiti
informacijama )irom sveta za nekoliko sekundi. :8mail @elektronska po)taA predstavlja
veoma koristan i brz servis interneta koji omogu;ava brzu razmenu informacija izme7u5
me7usobno veoma udaljenih korisnika. :8mail predstavlja elektronski vid razmene po)te
koja sve vi)e zamenjuje klasi9nu po)tu na koju smo navikli5 naro9ito u poslovnim
sferama ljudskog dru)tva. 'vaj servis omogu;ava da na)a po)ta5 poslata na adresu
primaoca bude u njegovom ra9unaru za manje od 3 minuta5 bez obzira na mesto gde se
nalazi osoba kome je po)ta upu;ena. 2ajpopularniji program za primanje i slanje
elektronske po)te je 4utlook E;!ress.
oslovni uspeh preduze;a u bliskoj budu;nosti5 koja se poklapa sa po9etkom BB" veka i
novog milenijuma5 sigurno zavisi od usvojenog nivoa najboljih praksi @best !racticesA u
upravljanju i od inovativnog pristupa razvoju tih praksi5 koji bi morao uklju9ivati
filozofiju kvaliteta i principe upravljanja kvalitetom u osnovne poslovne procese. Fanas
je razvijen niz tzv. dobrih praksi @dobra proizvo7a9ka praksa5 dobra laboratorijska praksa5
dobra praksa distribucije5 dobra praksa odr+avanja itd. A5 ali tek treba razviti nove modele
koji bi imali takve karakteristike da mogu poslu+iti kao temelj za procese njihove
unifikacije i standardizacije5 te da bi mogli biti generalno prihva;eni. 'snovu za takav
poku)aj predstavljaju standardi "/' #%%%5 "/' 1$%%%5 'E/6/ 1!%%15 standard 6/?2(/
$36%C1### i "/' 177##. 2jihovo upoznavanje i rigorozna primena sigurno bi olak)ali
me7usobno komuniciranje svih zainteresovanih strana u procesima integracije kroz
trgovinske i druge asocijacije.
dosada)nje ime asocijacije zameni novim5 G/1 /rbija i Krna Gora @i nakon razdru+ivanja Fr+avne
zajednice Krna Gora je prihvatila jedinstvenu organizaciju5 )to nije izuzetak za jedan broj zemaljaA.
&#
6ko pogledamo prakti9nu stranu de)avanja na zapadu postoje pravila u sferi poslovne
komunikacije koja se moraju po)tovati kako bi jedna firma stekla potreban autoritet5 da bi
se izgradio njen pozitivan imid+5 a time i da bi opstala )to du+e na tr+i)tu.
2a zapadu se ka+e da je istina osnovni model komuniciranja u poslovnom svetu i da je
put istine najsigurniji put do uspeha. /ve suprotno tome je kratkoro9an poduhvat koji
mo+e doneti trenutnu korist5 ali dugoro9no la+ sa sobom nosi veliki rizik.
Kilj efikasnog poslovnog komuniciranja su sporazumevanje5 prenos informacija5 poruka i
iskustava. -o podrazumeva i stvaranje novih ideja dogovorom5 uskla7ivanjem mi)ljenja5
argumentovanjem5 pa 9ak i opovrgavanjem. 3e9 je o ve)tini po kojoj se u najve;oj meri
razlikuju uspje)ni od manje uspe)nih preduzetnika. /toga nije neobi9no da je jedan od
najbogatijih ljudi 2%. veka5 F. 3ockefeller izjavio da bi <gvi)e platio za mogu;nost
efikasnog komuniciranja nego za bilo )ta drugo pod suncemH. , tom kontekstu
finansijske informacije treba da budu oblikovane uz po)tovanje tri zlatna pravila
izve)tavanjaC KlaritL 8 jasnost5 KonstancL 8 stalnost i Koherence 8 doslednost. -ra+ene
informacije investitorima treba da budu dostavljene brzo i blagovremene ili dobijene
direktnim kontaktom sa menad+menom preduze;a5 odnosno profesionalcima za
finansijsko informisanje. 0e;i zahtevi investitora idu uporedo sa razvojem +estoke
konkurencije i skra;enog vremena trajanja konkurentske prednosti5 kao i izra+enom
potrebom za 9uvanjem poslovne tajne.
,nifikovanje i standardizacija finansijskog izve)tavanja nisu ni lak ni jednostavan posao5
a potpuna unifikacija nije ni mogu;a ni nu+na5 ali se razlike moraju svesti na minimum
koji bi obezbedio adekvatnu i neophodnu uporedivost.
0. /. 7. !ransparentnost >inansijskog izve?tavanja
-ransparentnost je re9 9iju upotrebu vezujemo za po9etak promena u /rbiji 2%%%. i 2%%1.
godine$3. Gospodin Qian 1ol5 izvr)ni direktor 4e7unarodne federacije ra9unovo7a je
$3 'bja)njenja pojmaC transparentan5 odnosno na latinskom trans!arere zna9i 8 prozra9an5 providan5 bistar5
jasan.
6%
definisao tri razloga za)to dr+ava mora informisati svoje gra7ane. rvi razlog je
odgovornost. Fr+ava ne tro)i svoj vlastiti novac5 ve; novac gra7ana. *ednostavno re9eno5
sa velikim zaka)njenjem u odnosu na zemlje u okru+enju dr+ava5 /rbija je shvatila
ozbiljnost latinske re9i s po9etka teksta. -o zaka)njenje ne mo+e biti opravdanje za
odre7ene slabosti i sporost kada je re9 o doslednom insistiranju na punom uvidu javnosti
u finansijsko izve)tavanje firmi i preduze;a u postupku privatizacije u /rbiji koja je pri
kraju5 ako ni zbog 9ega drugog5 onda zbog onoga )to smo ve; rekli5 zbog 9injenice da je
to pre svega5 na) novac$$.
2a po9etku novog milenijuma finansijsko izve)tavanje je suptilna me)avina starog i
novog. Fvojno knjigovodstvo je staro preko &%% godina5 ali jo) uvek predstavlja ki9mu u
strukturi finansijskog izve)tavanja. 'snovna svrha finansijskih izve)taja je da korisnicima
pru+e pouzdanu ocenu za procenu finansijske pozicije5 profitabilnosti5 visine sopstvenog
kapitala i sticanje i kori);enje gotovine. 3adi potpunog razumevanja sintetizovanih
informacija prikazanih u finansijskim izve)tajima oni5 pored ostalog5 sadr+e i nekoliko
strana tzv. napomena uz finansijske izve)taje5 u kojima su sadr+ane informacije koje
dopunjuje stavke sadr+ane u finansijskim izve)tajima. Fakle5 tradicionalniji sistemi
ra9unovodstvenog obuhvatanja i finansijskog izve)tavanja5 prvobitno osmi)ljeni da
obezbede informacije za eksterno polaganje ra9una u vreme kada su proizvodne
tehnologije bile pre svega radno intenzivne5 vi)e nisu u stanju da odgovore na savremene
informacione potrebe$&.
,svajanjem 4e7unarodnih standarda finansijskog izve)tavanja5 tr+i)ta kapitala bi bila
transparentnija5 a privredni subjekti bi imali uvid u finansijske izve)taje preduze;a u svim
zemljama
koje podr+avaju globalne standarde5 )to je naro9ito postalo bitno posle poslovnih afera u vode;im
$$ Fa bi na)e ra9unovo7e bile u stanju da5 shodno okolnostima5 odaberu odgovaraju;i koncept vrednovanja i
na taj na9in ispune osnovni cilj svih svojih profesionalnih aktivnosti5 neophodno je da u prvom redu budu
pravovremeno informisani o svim zahtevima koji se pred njih postavljaju5 a zatim i dodatno edukovani.
'va potreba je posebno nagla)ena u novim 4/F"5 9ija je osnovna karakteristika sve nagla)enije
prote+iranje koncepta fer vrednosti5 odnosno koncepta prodajne i sada)nje vrednosti. 'dgovornost za
sprovo7enje ovih aktivnosti snose pre svega profesionalno8stru9na ra9unovodstvena tela. *ovi;5 F.
<.oncepti vrednovanja elemenata finansijskih izve)tajaH5 /avez ra9unovo7a i revizora /rbije5 BBB0
/impozijum5 (latibor5 38&. jun 2%%$. 5 str. 6!.
$& hili;evi;5 0. C (aunovodstvo tro#kova i !oslovno odluivanje5 :konomski fakultet5 1eograd5 2%%%.
61
multinacionalnim kompanijama Enron i <orld.om$6. (loupotreba mark*to*market metoda i
manipulacija projekcijama prihoda omogu;ila je Enronu uknji+avanje <naduvanihH pozicija
prihoda i profita u finansijskim izve)tajima5 a Enron je od .omisije za hartije od vrednosti i berzu
@/:KA zapravo dobio dozvolu za primenu mark*to*market metodologije samo za trgovinske
operacije sa gasom5 a ne i za sve druge poslove$7. "pak5 kompanija je primenila taj na9in bele+enja
poslovnih promena za sve svoje biznise. 'staje velika misterija zbog 9ega je /:K to dozvolio.
osle
ovih afera zakonodavci iz /6F i drugih razvijenih zemalja zaklju9ili su da moraju podsta;i
kompanije da transparentnije prikazuju finansijske izve)taje o poslovanju$!. / tim u vezi5 propisani
su stro+i ra9unovodstveni standardi koji podrazumevaju kompletne5 dobro strukturirane podatke o
poslovanju5 koji se u razli9itim zemljama mogu lako analizirati i upore7ivati.
4e7unarodni ra9unovodstveni standardi ? 4e7unarodni standardi finansijskog izve)tavanja
43/?4/F"
predstavljaju ra9unovodstvene standarde kreirane i uvedene da bi se postigla transparentnost i
$6 Enron je bila najve;a energetska kompanija u /6F 2%%1. godine i sedma na zvani9nim listama po snazi
kompanija u /6F sa registrovanim prihodom od 1%1 milijarde dolara. (ahvaljuju;i la+nim finansijskim
izve)tajima koji su u su)tini neuspe)noj kompaniji davali sliku uspe)ne kompanije5 investitori su olako
ulagali u akcije Enron8a. 4enad+eri i rukovodioci vi)eg ranga znaju;i )ta se sprema5 na vreme su povukli
svoj novac5 ostaviv)i na cedilu neobave)tene ulaga9e. /u)tina afere Enron je u ra9unovodstvenom tretmanu
entiteta za posebne namene 8 /pecial urpose :ntites. -o su finansijski instrumenti koji omogu;avaju
kompanijama da pribave kapital ili pove;avaju svoj stepen zadu+enosti bez obaveze iskazivanja u
bilansima stanja. .rahom na berzi5 posle otkrivanja finansijskih malverzacija5 vrednost akcija spala je sa #%
dolara na nekoliko centi. Fok se ameri9ka privreda jo) oporavlja od afere Enron5 usledio je novi skandal u
firmi <orld.om 2%%2. 5 godine nekada maloj telekomunikacionoj kompaniji. "nterni revizor u ovoj
kompaniji je otkrio da su korporativni tro)kovi bili tretirani kao kapitalne investicije u bilansima. -o je
stvaralo la+nu sliku u bilansu stanja i u profitu kompanije5 daju;i utisak da je kompanija vrednija nego )to
zapravo jeste. 4ilovanovi;5 /. C <Finansijski skandali u kontekstu zakonske regulative finansijskog
izve)tavanjaH5 /avez ra9unovo7a i revizora /rbije5 (latibor BBB0"" /impozijum5 str. 2&782&!.
$7/a druge strane5 trgovci su imali takav sistem kompenzacije @zaradeA koji se bazirao na broju potpisanih
ugovora i obimu trgovine5 tako da su bili motivisani da potpi)u )to ve;i broj ugovora i ostvare )to ve;i nivo
trgovine istima. -akav sistem je vrednovao samo kvantitet realizovanog posla @broja ugovoraA5 uz
apstrahovanje kvaliteta samih ugovora i budu;e izlo+enosti riziku kompanije. /ve to je doprinelo da se iz
Enronovi- finansijskih izve)taja nije ta9no moglo videti kako je i koliko kompanija zara7ivala. Kifre
uizve)tajima su bile dobre5 a kompanija je polako <trulilaH iznutra usled gomilanja lo)ih i )tetnih ugovora.
eri;5 4. C <1ankrotstvo EnronaH5 B" internacionalni simpozijum5 1eograd5 2%%!5 str. 1$281$3.
$! et godina po)to su korupciona)ki skandali doveli do bankrotstva dveju najve;ih korporacija u istoriji
/6F5 dvojici biv)ih direktora energetske kompanije Enron izre9ena je sudska presuda da su krivi za
finansijske malverzacije i mogli bi da provedu ostatak +ivota u zatvoru. resudama .eju Qeju i F+efriju
/kilingu obele+ava se kraj ere prekomernosti i finansijskih malverzacija5 )to je naru)ilo imid+ ameri9kog
biznisa. .ada je kompanija Enron proglasila bankrotstvo 2%%1. godine5 hiljade name)tenika su izgubile
posao5 a hiljade svoje penzije5 dok su akcionari izgubili svoje investicije. Nto vi)e podataka bude dostupno
javnosti5 mislimo da ;e biti sve te+e da se po9ine finansijske malverzacije sli9ne onima u firmi Enron.
4islimo da su se standardi znatno pobolj)ali u korporacijskom svetu. Qjudi shvataju va+nost po)tenih
finansijskih izve)taja i poslovanja. 6ko imate ta9ne finansijske izve)taje5 investitori ;e ulo+iti svoj novac u
ameri9ko tr+iste kapitala. 6ko investitori ne ulo+e svoj novac u ameri9ku berzu5 na)oj privredi ;e biti zadat
62
jednoobraznost finansijskih izve)taja bilo kog ekonomskog subjekta5 bez obzira na delatnost kojom
se
bavi i zemlju u kojoj posluje. 'ni imaju svrhu svestranijeg5 lak)eg i boljeg razumevanja
finansijskih
izve)taja uz osnovni cilj da obezbede podatke i informacije za uporedne analize za neometano
poslovno
komuniciranje zainteresovanih subjekata koje doprinosi br+em protoku robe i kapitala. 43/?4/F"
u
stvari predstavljaju5 neku vrstu instrumenata u funkciji harmonizacije razli9itih ra9unovodstvenih
regulativa koje se odnose na pripremu i prikazivanje finansijskih izve)taja koji slu+e kao osnova za
dono)enje ekonomskih odluka. 'ni su uglavnom kreirani u obliku pravila i principa koje
ra9unovo7e u
profesionalnom radu primenjuju da bi njihove informacije o poslovanju nekog ekonomskog
subjekta
bile kvalitetne za potencijalne korisnike tih informacija. 3a9unovodstveni standardi obuhvataju i
ostale
profesionalne norme etike ra9unovo7a. 43/?4/F" u svom osnovnom zna9enju podrazumevaju
dogovorena pravila o pripremanju5 priznavanju5 odmeravanju ili vrednovanju i prezentaciji stavki
finansijskih izve)taja ekonomskog subjekta.
/tandardizovani uporedivi finansijski izve)taji za investitore su od velike va+nosti na svim
nivoima.
'ni olak)avaju firmama da dobiju uporedive informacije koje mere rezultate za potreban novac.
rikazivanje standardizovanih finansijskih izve)taja samo je jedan segment iz korpusa
internacionalnih pravila koji krase kompanije sa dobrim korporativnim upravljanjem$#. 2ajbolje
svetske kompanije javnosti i konkurentima otkrivaju svoje strategije. -o )to te korporacije
obelodanjuju finansijske i nefinansijske rezultate ne 9ini ih manje konkurentnim. .ompanije se
trude da budu )to efikasnije5 odnosno da imaju )to kvalitetnije timove ljudi koji ;e efikasno
ostvarivati strategije. 0e;ina vlasnika firmi smatra da mo+e dalje da raste bez kapitala sa berze5
odnosno da novac za investicije mo+e da obezbedi iz sopstvenih izvora.
1ez ta9ne i blagovremene informacije o materijalnom stanju korporacije5 kao )to su finansijska
pozicija5
performanse5 svojina i upravljanje5 nema korporativnog upravljanja. 2eophodni su podaci o
finansijskim
jak udarac. .raj ere prekomernosti i finansijskih malverzacija5 "nformacije dostupne na adresi sajta
httpC??WW. voaneWs. com?/erbian?archive?2%%68%&?2%%68%&82!5 dostupno dana %$. juna 2%%!5 1eograd
$# .orist od standardizacije i harmonizacije finansijskog izve)tavanja su brojne pre svega za investitore jer ako su
finansijski izve)taji sastavljeni na isti na9in u vi)e zemalja lak)e ;e razumeti izve)taje vi)e kompanija koje +ele da
kupe. (a
multinacionalne kompanije koristi su velike jer je sastavljanje konsolidovanih finansijskih izve)taja znatno
jednostavnije
ako su finansijski izve)taji )irom sveta. sastavljeni na istoj bazi. -ako7e5 ra9unovodstveni kadrovi bi se lak)e mogli
preme)tati iz jedne u drugu zemlju. 2ajve;a prepreka harmonizacije je veli9ina postoje;ih razlika izme7u
ra9unovodstvenih praksi razli9itih zemalja. Fruga prepreka je odsustvo jakih profesionalnih tela u mnogim zemljama5
kao
i nacionalizam koji se ispoljava u nedostatku +elje da se prihvate kompromisi koji podrazumevaju promene
ra9unovodstvenih praksi prema onim u drugim zemljama. 0u9i9evi;5 4. C Glavne razlike u finansijskim izve)tajima
/6F
63
i operativnim rezultatima korporacije5 njenim ciljevima5 najve;im vlasni9kim i glasa9kim pravima5
9lanovima uprave i izvr)nim licima5 predvidljivim faktorima rizika5 materijalnom stanju
zaposlenih5
strukturi i politici upravljanja. "nformacije5 tako7e5 treba da budu pripremljene5 verifikovane i
saop)tene u
skladu s standardima ra9unovodstvenog5 finansijskog i nefinansijskog saop)tavanja i verifikovanja.
6dekvatno i relevantno odlu9ivanje zahteva razumljive5 pouzdane i uporedive informacije i to pre
svega
ra9unovodstvene5 ali i veliki broj nera9unovodstvenih5 odnosno jednim imenom poslovnih
informacija5
koje su kako finansijske tako i nefinansijske prirode. &%
0. 9. (naaj >inansijskog izve?tavanja
u poslovnom komuni@iranju
Finansijsko izve)tavanje je usmereno prema potrebama spoljnih i unutra)njih interesenata5 a u
praksi finansijsko izve)tavanje se ispoljava kao funkcija i kao zadatak. (adatak finansijskog
izve)tavanja je usmeren na njihovo 9itanje sa ciljem zadovoljenja informacionih potreba raznih
interesenata5 a adekvatnu informacionu podlogu treba da predstavlja funkcija finansijskog
izve)tavanja. 1rojnim korisnicima informacija izvan firme u poslovnom komuniciranju
dostavljaju se tzv. informacije op)te namene. -o se 9ini uglavnom u formi kompleta
ra9unovodstvenih izve)taja koji se obi9no nazivaju finansijskim izve)tajima @eng. $inancial
statementsA.
(na9aj finansijskih izve)taja je da njihovim korisnicima pru+e pouzdanu osnovu za procenu
finansijske pozicije5 profitabilnosti5 visinu sopstvenog kapitala i sticanje i kori);enje gotovine.
3adi potpunog razumevanja sintetizovanih informacija prikazanih u finansijskim izve)tajima5 oni5
pored ostalog5 sadr+e i nekoliko strana napomena uz finansijske izve)taje. (na9aj finansijskog
izve)tavanja ne treba procenjivati samo u odnosu na pojedina9ne korisnike @npr. investitore i
kreditoreA5 ve; i iz jedne )ire ekonomske perspektive tj. sa dru)tvene ta9ke gledi)ta5 u smislu da
finansijsko izve)tavanje5 pored niza drugih relevantnih faktora5 mora u fokusu primarnih ciljeva
imati u vidu obezbe7enja )to vi)eg nivoa op)teg dru)tvenog blagostanja5 kao vrhovnog strate)kog
cilja svakog dru)tva. Frugim re9ima5 osnovano se smatra da je kvalitet finansijskog izve)tavanja
u jednoj zemlji direktno srazmeran i da @gledano na du+i rokA neposredno korespondira sa op)tim
ekonomskim blagostanjem jedne zemlje.
4e7unarodni standardi finansijskog izve)tavanja 4/F"5 koji su se zvani9no u /rbiji
po9eli primenjivati od %1. %1. 2%%$. godine imaju veoma jasan zadatak5 a to je da
sistemom unifikovanih standarda precizno defini)e na9in na koji se u finansijskim
izve)tajima na7u sadr+aji i prikazi koji se mogu razumljivo tuma9iti. .onkretno5 oni
navode na to kako indentifikovati5 proceniti i prezentovati svaku ekonomsku kategoriju5
i 2ema9ke. . 3ad je predstvljen u 9asopisu Industrija 1825 a predstavljen je kao deo rezultata istra+ivanja na projektu
finansiranog od strane 42-3/ kao projekat 1$#15 1eograd5 2%%3. 5 str. #18#2.
&% 2ovi;evi;5 1. C <,ticaj globalizacije na finansijsko izve)tavanjeH5 "zazovi ra9unovodstvene profesije u
uslovima globalizacije finansijskog izve)tavanja5 BBB0 simpozijum ra9unovodstva i poslovne finansije u
savremenim uslovima poslovanja5 1eograd5 38&. jun 2%%$. 5 str. 1#.
6$
kao i celinu ekonomskih kategorija koje nalaze svoje mesto u elementarnim finansijskim
izve)tajima.
'snovni smisao finansijskog izve)tavanja je da se u njima prezentuje ekonomska su)tina
transakcija i doga7aja na na9in na koji su se oni stvarno odigrali5 ali i da se prika+u
posledice tako nastalih doga7aja koji su ra9unovodstveno obuhva;eni. "z tih pobuda
stanja koja su odraz ostvarenih transakcija i drugih doga7aja posredno primenom
standarda izra+avaju interes da se mereno u finansijskim izve)tajima istinito i krajnje
objektivno prika+e na koji na9in transakcije i doga7aji uti9u na celokupno poslovanje
privrednog subjekta. 'vakav na9in iskazivanja stanja u kojem se meri vrednost jednog
privrednog sistema od presudne je va+nosti i interesa za sve koji zavise od ostvarenih
ekonomskih ishoda preduze;a o kojem se izve)tava.
/vojom koncepcijom5 4/F" prvenstveno su usmereni da javnosti obelodane svoj okvir za
sastavljanje i prezentovanje finansijskih izve)taja. .ao takav5 namenjen je celokupnoj
javnosti zainteresovanoj za pouzdane tr+i)ne informacije i treba da obezbedi balans
izme7u dve fundamentalne kategorije koje 9ine temelj izve)tavanja5 a to su njeni korisnici
s jedne i sadr+aj informacija koje su predmet prezentovanja5 sa druge strane. 'snovni
zna9aj finansijskog izve)tavanja je pru+anje relevantnih informacija o finansijskom
polo+aju5 uspe)nosti5 a naro9ito tokovima gotovine koje stvara preduze;e5 a koje ;e
razu7enoj strukturi razli9itih korisnika biti od koristi prilikom dono)enja ekonomskih
odluka. Fa bi se cilj ostvario5 neophodno je da preduze;e u finansijskim izve)tajima
prika+e informacijeC o imovini> o obavezama> sopstvenom kapitalu> prihodima i
rashodima5 uklju9uju;i dobitke i gubitke i tokovima gotovine&1.
've informacije5 zajedno sa ostalim informacijama iznetim u napomenama uz finansijske
izve)taje5 poma+u korisnicima da predvide budu;e tokove gotovine preduze;a5 a posebno
&1 eriodi9no finansijsko izve)tavanje ima za cilj da internim i eksternim korisnicima prezentuje set
osnovnih finansijskih izve)taja. 0a+nost periodi9nog obra9una nagla)en je u me7unarodnoj profesionalnoj
regulativi posebnim me7unarodnim ra9unovodstvenim standardom 3$ 8 eriodi9no finansijsko
izve)tavanje. eriodi9ni finansijski izve)taji su bilans stanja5 bilans uspeha5 izve)taj o tokovima gotovine5
izve)taj o promenama na kapitalu i napomene5 za periode kra;e od poslovne5 odnosno kalendarske godine
@kvartalne5 polugodi)nje i dr. A. /tojilkovi;5 4. C <6ktuelna pitranja periodi9nog finansijskog izve)tavanja 8
ocena i mogu;i pravci razvojaH5 /33/> (latibor5 2$826. maj 2%%7. 5 str 12&.
6&
dinamiku i izvesnost stvaranja gotovine i gotovinskih ekvivalenata&2. 2a ovom mestu
jasno se vidi klju9na dimenzija 4/F" koja defini)e na9elo po)tene vrednosti prema kojoj
finansijski polo+aj5 finansijska uspe)nost i tokovi gotovine treba da budu prikazani.
raksa razvijenih ekonomija pokazala je da je na9elo o procenjivanju prema 4/F"&3
ustanovljeno prema angloameri9kom pravnom modelu5 koji je od preduze;a zahtevao da
eksternim korisnicima daju pravu sliku stanja @true and fair valueA preduze;a.
,pravo iz potreba prikazivanja imovine5 kapitala i obaveza u 4/F" ustanovljeno je
pravilo po)tene vrednosti. 0lasnici na ovaj na9in +ele da obezbede +eljenu korist5 koja se
ogleda u mogu;nostima razvijanja preduze;a i oplodnje ulo+enog kapitala. -aj interes je
profit i tom cilju podre7eni su svi resursi kojima raspola+e preduze;e5 )to ima za interes
tro)enje fiksnih i obrtnih sredstava5 umnih i fizi9kih potencijala i drugo. ,koliko zahteve
analiziramo kroz informacije koje treba da pru+e finansijski izve)taji5 mo+emo zaklju9iti
da se ta9no i verodostojno prikazivanje imovinsko8finansijske slike i uspe)nosti
preduze;a pozicionira kao jedna vrsta imperativa strate)kog odlu9ivanja. 2a tim
premisama sastavlja se osnovna korisnost izve)tavanja za potrebe korisnika
ra9unovodstvenih izve)taja5 gde se realnom slikom aktivnosti preduze;a sagledava
formula sada)njih5 a ne pro)lih privrednih odnosa i o9ekivanih koristi. 3adi se o tome da
se prednost daje sada)njim i budu;im imovinsko8finansijskim stanjima i uspe)nostima5 a
ne pro)lim5 koji su vredni statisti9kog komentarisanja. &$
Generalno uzev korisnicima finansijskih izve)taja omogu;eno je da steknu kompletan
uvid u finansijsku situaciju preduze;a5 9emu slu+i bilans stanja i rezultata poslovanja5
odnosno profitabilnosti5 9emu je namenjen bilans uspeha5 kao i uvid u informacije na
osnovu kojeg se mo+e dati ocena o likvidnosti i solventnosti ekonomskog entiteta5 9emu
je namenjen bilans tokova gotovine.
&2 'rijentacija prema akcionarima tangira formu sastavljanja finansijskog izve)taja u /6F. 0ertikalna
forma koja se upotrebljava u /6F5 umesto horizontalne u 2ema9koj ukazuje na ve;u orijentaciju prema
akcionarima5 tako )to vertikalna forma omogu;ava prezentovanje obrtnih sredstava i 9iste imovine i
suprostavljanje 9iste imovine akcijskom kapitalu. 4arti;5 /. C /!oredni raunovodstveni sistemi5 1eograd5
1##!. 5 str. #1.
&3 'snovni cilj me7unarodnih ra9unovodstvenih standarda je istinit i fer prikaz finansijskog poslovanja.
0u9kovi;5 Qj. C Skri!ta iz raunovodstva5 2%%1. 5 1eograd5 str. #.
&$ 3azume se da su 4/F" ne samo op)teprihva;eni standardi :,5 ve; su i po prirodi stvari moderniji5 pa
prema tome i u celini odra+avaju savremenu praksu finansijskog izve)tavanja. ,ro)evi;5 2. C <3azvojni put
sistema finansijskog izve)tavanja u poslednjih 2% godinaH5 /avez ra9unovo7a i revizora /rbije5 Masopis
(aunovodstvo5 1eograd5 jul8avgust 2%%$. 5 str. 16.
66
Finansijsko izve)tavanje u poslovnom komuniciranju je umetnost jer kompanije se u
zavisnosti od svojih karatkoro9nih ciljeva trude da uti9u na veli9inu svojih prihoda i
rashoda5 nekad u pravcu pove;anja5 a nekada @9e);eA u pravcu smanjenja neto dobiti.
4ogu;nosti za legalno izvo7enje prethodno navedenog su izvanredne&&. ,brzana
amortizacija @rashodovanje osnovnih sredstavaA5 tempiranje nabavki5 momenat knji+enja
prihoda @prilikom fakturisanja5 prilikom isporuke robe5 po naplati potra+ivanjaA5 momenat
knji+enja rashoda. -reba biti oprezan i obratiti posebnu pa+nju u situacijama kada bilo
koja od stavki naglo promeni svoju vrednost dok obim posla ostaje isti ili pribli+no isti.
onekad je za ovakve analize neophodna stru9na konsultantska pomo;.
2edavna istra+ivanja5 kao i realne prakti9ne situacije u nekim industrijskim
korporacijama55svetske klaseJ su pokazali da je komuniciranje jedan od najva+nijih
procesa u savremenim organizacijama modernih kompanija. oznato je da je ranih 1##%8
tih godina ameri9ka korporacija "14 zapala u ozbiljne poslovne te)ko;e i da je
neodgovaraju;i sistem komuniciranja u toj organizaciji bio jedan od glavnih uzroka tih
problema. , isto vreme neke kompanije5 koje su bile u najve;em poslovnom usponu u
tom periodu su imale izvanredno projektovane i implementirane sisteme korporacijskog
komuniciranja i finansijskog izve)tavanja5 na primer5 Microso$t. (namo da je cilj
ra9unovodstvene informacije kao sastavni deo finansijskih izve)taja da pru+aju podatke
raznim korisnicima5 kako bi mogli da donose poslovne odluke na osnovu tih podataka5 a
to je ideal kojem treba te+iti. 2a primer5 bilans uspeha sadr+i informacije o tome kako je
preduze;e ostvarilo profit tokom godine5 a poma+e i u planiranju ili predvi7anju ciljnog
profita slede;e godine.
oslovne knjige predstavljaju infrastrukturu za sastavljanje finansijskih izve)taja5 pa je
potrebno urediti organizaciju vo7enja poslovnih knjiga5 na9in i postupak formiranja
knjigovodstvene dokumentacije5 obra9una i evidentiranja poslovnih doga7aja. (atim5
obezbediti primenu deviznih kurseva i izradu kalkulacija5 te urediti kontni plan i
&&, savremenoj finansijskoj teoriji preovla7uje shvatanje da je za cilj upravljanja finansijsama preduze;a
kreiranje nove vrednosti @rentabilnostiA5 shva;ene kao vi)ak efekata u odnosu na inpute u proces aktivnosti
preduze;a. /tan9i;5 . C <.reiranje nove vrednosti preduze;a8imperativ savremenog finansijskog
menad+mentaH5 /avez ra9unovo7a i revizora /rbije5 (latibor5 2682! maj 2%%&. 5 str. 2&!.
67
evindetiranje poslovnih transakcija. Fa bi bila pouzdana5 informacija u finansijskom
izve)taju mora biti verno predstavljena5 u skladu sa ra9unovodstvenim standardima5 )to se
proverava od strane revizora&65 " finansijsko i upravlja9ko ra9unovodstvo koriste iste
ekonomske veli9ine5 odnosno oba zahtevaju kvantifikovanje izlaznih veli9ina ekonomske
aktivnosti preduze;a. 'ba su zainteresovana za prihode5 tro)kove5 sredstva5 obaveze5
kapital5 nov9ane tokove. 4e7utim5 sam pristup ovim veli9inama5 na9in njihovog merenja
i sastavljanje izve)taja na osnovu njih znatno se razlikuju5 zahvaljuju;i 9injenici da su
finansijsko i upravlja9ko ra9unovodstvo namenjeni razli9itim korisnicima. "zve)taji
finansijskog ra9unovodstva se prvenstveno sastavljaju za akcionare5 kreditore i druge
stejkholdere preduze;a. (a razliku od toga5 izve)taji upravlja9kog ra9unovodstva se
izvode iz izve)taja finansijskog ra9unovodstva5 a zatim dopunjuju i prilago7avaju
specifi9nim internim potrebama i zahtevima menad+menta.
Globalizacija je fenomen ukupnih ekonomskih i drutvenih promena! "na je poduhvat
razvoja najve#ih svetskih kompanija$ kao i me%unarodnih institucija i or&anizacija!
'ma za posledicu povezivanje nacionalnih ekonomija u svetsku ekonomiju$ koja se
neposredno ispoljava kao horizontalna inte&racija proizvodnje u vie zamalja i ima za
posledicu rastu#u liberalizaciju$ me%unarodne tr&ovine i investicija! 'sto tako$ u
uslovima &lobalizacije nastaje objedinjavanje velikih transnacionalnih kompanija
superindustrijalizovanih zemalja$ odnosno stvaranje tzv! (&lobalnih alijansi)$ kako u
oblasti proizvodnje tako i uslu&a$ koje su osnov stvaranja istinskih multinacionalnih
me&astruktura! *ormiranje na+ina poslovno& razmiljanja u smislu da su promene
nu,ne i preko potrebne u uslovima zaotrene konkurencije tako%e je prouzrokovano
&lobalizacijom!
-isoke proizvodne$ informacione i komunikacione tehnolo&ije diktirale su dinamiku
&lobalizacije$ a u tom kontekstu i preraspodelu finansijske mo#i na me%unarodnom
nivou$ koja je koncentrisana oko investicionih i penzionih fondova$ MM*$ .vetske
&6 -odorovi;5 (. C <Finansijski izve)taji kao instrument poslovnog komuniciranjaH5 BBB0"" simpozijum5
/avez ra9unovo7a i revizora /rbije5 2&827. maj 2%%7. 5 (latibor5 str 1&#816%.
6!
banke i dru&ih centara finansijske mo#i! "vi centri finansijske mo#i su postali klju+ni
investitori na svetskom tr,itu kapitala$ a time i temelj &lobalno& poretka!
/e,nja ka stvaranju jedinstveno& svetsko& tr,ita kapitala$ roba i rada odnosno
&lobalizacija zahteva uvo%enje jedinstvene svetske valute radi pojednostavljenja
finansijskih transakcija izme%u nacionalnih ekonomija$ a posebno izme%u preduze#a!
"na u tom kontekstu zahteva jednoobraznost i standardizaciju poslovno&
komuniciranja$ jer je to uslov i pretpostavka efikasno& funkcionisanja svetsko& tr,ita!
Pouzdanost$ relevantnost i transparentnost poslovno0finansijsko& izvetavanja postaje
jedan od najva,nijih faktora u procesu &lobalizacije! .vetski ekonomski re&ulatori
podsti+u proces &lobalizacije stvaranjem institucionalno& infrastrukturno& okvira za
njeno delovanje! 1 tom kontekstu standardizacija finansijsko& izvetavanja zauzima
veoma zna+ajno mesto$ jer je ono klju+ni faktor objektivnosti i transparentnosti
finansijsko& izvetavanja o finansijskom polo,aju$ rentabilnosti i promenama
finansijsko& polo,aja preduze#a$ kako bi se odabrala ona koja #e najvie doprineti
pove#anju kapitala vlasnika$ a preko to&a i bo&atstvu nacionalne i svetske ekonomije!
4. F$-)-+$&+*$ $(V3!)&$
*)O O+-OV) PO+%OV-O1 *OMU-$#$R)-&)
6#
4. 0. Finansijsko izve?tavanje u kon@eptu upravljanja
/vrha finansijskih izve)taja ogleda se u obezbe7ivanju informacija korisnih za
dono)enje odluka internih i eksternih korisnika finansijskih izve)taja5 kao i u prikazivanju
rezultata upravljanja sredstvima vlasnici poveravaju menad+mentu. ,spe)no upravljanje
savremenim preduze;ima5 u uslovima izra+ene dinamike tehnolo)kih promena5 zao)trene
konkurencije5 razvoja tr+i)ta kapitala5 razli9itih alternativa izbora izvora finansiranja i
odvojenosti profesionalne uprave od vlasnika5 pored znanja i iskustva menad+era5
podrazumeva i kori);enje informacionog sistema 9iji je zna9ajan segment
ra9unovodstveni sistem.
"nterne korisnike finansijskih izve)taja u prvom redu predstavlja menad+ment @na
svim nivoima organizacione i upravlja9ke struktureA5 odnosno top memad+ment @bord
direktora5 direktor i njegovi pomo;niciA5 zatim srednji menad+ment @sektorski direktori i
rukovodioci glavnih delova5 strate)kih jedinica i njihovi pomo;niciA i ni+i opreativni
menad+ment @)efovi odeljenja5 proizvodnih linija i drugih u+ih jedinicaA. 4enad+ment
ima obavezu da vodi preduze;e ka ostvarenju postavljenih ciljeva u okviru kojih se
nagla)avaC maksimiranje rentabinosti5 odr+anje zadovoljavaju;e likvidnosti i zdrave
finansijske strukture.
:ksternim korisnicima informacija iz finansijskih izve)taja @sada)nji i potencijalni
akcionari5 kupci5 kreditori5 dobavlja9i i sl. A su potrebne informacije na osnovu kojih
mogu da procene izlo+enost poslovnog subjekta dugoro9nim i kratkoro9nim finansijskim
rizicima5 sposobnost isplate dividendi @interes akcionaraA5 mogu;nost servisiranja kamate
i vra;anja glavnice @interes kreditoraA i mogu;nost isplate postoje;ih obaveza @interes
dobavlja9aA. 2ajva+niju informacionu bazu5 pri oceni postoje;e i proceni perspektivne
zara7iva9ke sposobnosti preduze;a5 njegovog finansijskog polo+aja i izvesnosti stvaranja
nov9anih tokova5 predstavljaju osnovni finansijski izve)tajiC bilans stanja5 bilans uspeha5
izve)taj o tokovima gotovine i izve)taj o promenama na kapitalu5 kao i napomene uz ove
izve)taje.
7%
4. 0. 0. Finansijsko izve?tavanje u kon@eptu upravljanja
na@ionalnim i globalnim ekonomijFmF
3a9unovodstvo je instrument ekonomskog merenja i samim tim je utkano u sve
svere privrednog +ivota jedne nacionalne ekonomije koje danas predstavlja deo globalne
ekonomije. 2aime5 ostvarivanje ciljeva ekonomskog sistema zasniva se na aktivnostima
me7usobno povezanih preduze;a kao osnovnih oblika organizacije dru)tvene proizvodnje
koji su prinosno usmereni. /hodno tome5 ciljevi ekonomskog sistema i ciljevi preduze;a
ne mogu biti u suprotnosti. reduze;e uklapa svoje pona)anje u konkretni dru)tvenoekonomski
ambijent5 jer ono <ne egzistira izolovano od dru)tva nego je njegov deo. 'no
je tvorevina dru)tvaH&7. 'bavljanjem svoje aktivnosti preduze;e obnavlja i ja9a dru)tveno
bogatstvo. /naga preduze;e je mera i izraz ekonomske mo;i dru)tva koje mu obezbe7uje
uslove za stvaranje dru)tvenog bogatstva.
'bavljaju;i svoju poslovnu aktivnosti preduze;e zadovoljava potrebe ljudi5 )to je
istovremeno i njegov op)ti cilj5 odnosno razlog privre7ivanja oup)te. , tom procesu ono
tro)i najraznovrsnije resurse. 'bim zadovoljenih potreba i utro)enih resusrsa izra+avaju
se novcem. -ako se umesto potreba i resursa pojavljuje kapital i njegovo tro)enje5 na
jednoj i rezultat toga tro)enja5 odnosno rezultat preduze;a5 na drugoj strani. 3ezultat je
osnovni kriterijum rasu7ivanja o ostvarenoj efikasnosti i faktor budu;eg pona)anja
preduze;a. 'n istovremeno predstavlja pobudu za proizvodnju dobara ili izvr)avanje
usluga. (na9ajan je faktor alokacije akumuliranog dela pozitivnog rezultata u
najrentabilnije oblasti i prilago7avanja promenama u tra+nji. 3ezultat5 tako7e5 mo+e
predstavljati ograni9enje za rast aktivnosti preduze;a. "staknuta uloga rezultata preduze;a
po svojoj prirodi zahteva njegovo kvantitativno odre7enje5 odnosno njegovo egzaktno
merenje.
4erenje rezultata je oduvek bio ra9unovodstveni problem. 2aime5 poslovni
rezultat preduze;a predstavlja osnovni koncept po kom se ra9unovodstvo razlikuje od
ostalih metoda kvantitativne analize preduze;a. 3a9unovodstvo je instrument merenja5 pa
&7 Fr *. -odorovi;5 3once!cija strategije rasta !reduze=e5 2au9na knjiga5 1eograd5 1#7&5 str. 1$.
71
otuda i njegova uloga u ekonomskom rastu5 koja posebno dolazi do izra+aja u formiranju
i alokaciji kapitala. -reba naglasiti da5 kada se govori u ra9unovodstvu5 pre svega se misli
na ra9unovodstvo preduze;a5 banaka5 osiguravaju;ih dru)tava i sli9nih organizacija5
jednim imenom preduze;a. 4e7utim5 pored njega postoji i ra9unovodstvo dr+avnih
organa i fondova5 koje se naziva bud+etsko ra9unovodstvo. 'no pokriva podru9je javnih
finansija5 poresku administraciju i poslovanje javnih fondova. 1ud+etsko ra9unovodstvo
obi9no je bazirano na nov9anim tokovima nasuprot ra9unovodstvu preduze;a5 gde je
op)te prihva;en model finansijskog izve)tavanje baziran na poslovnim tokovima. 'vo
ra9unovodstvo ima i svoju upravlja9ku dimenziju5 jer treba da poslu+i efektivnom
usmeravanju i efikasnom kori);enju ekonomskih resursa u sferi javne potro)nje. ored
dva navedena dela ra9unovodstva postoji i dru)tveno G makrora9unovodstvo koje se
izvodi iz finansijskih izve)taja prva dva oblika ra9unovodstva. 'no predstavlja
informacionu osnovu za odlu9ivanje5 planiranje i kontrolu na nivou nacionalne
ekonomije. 'no predstvalja5 tako7e5 informacionu osnovu za upravljanje preduze;ima.
/vi navedeni delovi ra9unovodstvene celine predstvljaju informacionu osnovu za
merenje ekonomskog rasta i razvoja5 koje se vezuje za merenje visine formiranog
kapitala5 odnosno visine ulaganja u kapitalna dobra. /vaki od delova ra9unovodstvene
celine ima specifi9nu ulogu u merenju visine ulaganja. -ako ra9unovodstvo preduze;a
meri vrednost kapitala ulo+enog u nekretnine5 postrojenja i opremu5 zatim zalihe5
istra+ivanje i razvoj5 obrazovanje5 kao i u neto monetarnu imovinu. 1ud+etsko
ra9unovodstvo5 pak5 sa svoje strane meri iste vrednosti za dr+avne organe i fondove5 a
makrora9unovodstvo agregira ove vrednosti prema raznim nivoima. o)to ulo+eni kapital
poti9e iz ne9ije )tednje5 formiranje kapitala uklju9uje kako proces ulaganja5 tako i
)tednju. 0eli9ina dodatne )tednje i ulaganja5 kao njihovi odnosi odre7uju visinu rasta i
cenovnu stabilnost nacionalne ekonomije.
ojednostavljeno posmatraju;i makroekonomske tokove5 mo+e se re;i da je na
nivou nacionalne ekonomije ostvareni dohodak uvek jednak zbiru potro)nje i )tednje
@akumulacijeA5 odnosno nacionalni dohodak je jednak zbiru potro)nje i stvarnih
investicija. Ntednja se na nivou nacionalne ekonomije formira5 a investiranje se doga7a u
72
preduze;ima5 kod fizi9kih lica i u dru)tvenim bud+etima i fondovima. redvi7anje ovih
makroekonomskih varijabli i njihovo ujedna9avanje vodi uravnote+enosti ekonomskih
tokova.
Formiranje i alokaciju kapitala na nacionalnom nivou vr)i ra9unovodstvo5 na direktan ili
indirektan na9in.
Firektno formiranje i alokaciju kapitala ra9unovodstvo vr)i u fazi obra9una rezultata5 fazi
oporezivanja utvr7enog rezultata i u fazi njegove raspodele. , fazi obra9una rezultata
direktan uticaj ra9unovodstvo vr)i kroz formiranje latentnih rezervi kao svojevrsnog
oblika )tednje odnosno kapitala. Qatentne rezerve su5 dakle5 deo kapitala peduze;a koji
nije direktno vidljiv u finansijskim izve)tajima preduze;a i dru)tvenim bud+etima i
fondovima. 'ne su posledica dosledne primene principa opreznosti5 koji se bazira na
tome da ni+a vrednost periodi9nog rezultata stimuli)e racionalne odluke. 2i+i periodi9ni
rezultat nastaje kao posledica podcenjivanja vrednosti imovine5 odnosno precenjivanja
obaveza poslovnih sistema.
Qatentne rezerve su posledica i doslednog uva+avanja principa kontinuiteta
poslovnog sistema. 2aime5 poslovni sistem je organizovan da posluje beskona9no dugo5 a
obra9unavanje rezultata i periodi9no izve)tavanje se vezuju za odre7ene kra;e vremenske
periode. eriodi9ni finansijski izve)taji +ivotni vek preduze;a ve)ta9ki dele na kra;e
vremenske intervale i na taj na9in se obra9unski prekidaju stvarne veze5 tokovi i poslovni
odnosi. -akvim postupkom se prirodno uti9e na visinu periodi9nog rezultata5 odnosno
formiranje latentnih rezervi. 2u+nost postojanja latentnih rezervi u preduze;u zahteva od
menad+menta preduze;a da ih formira u skladu sa realnim mogu;nostima uzimaju;i u
obzir realnu opasnost njihove objektivizacije5 koja nastaje kao primene principa
ra9unovodstvenog nominalizma i to naro9ito u inflatornom ambijnetu5 bilo kroz poslovne
bilo kroz kapitalne dobitke5 koji su podjednako podlo+ni oporezivanju. /amo tako nastale
latentne rezerve vr)e pozitivan uticaj na formiranje tr+i)ta kapitala.
73
"storijski tro)ak kao op)teprihva;ena osnova vrednovanja imovine u
me7unarodnim okvirima pogoduje nastanku latentnih rezervi zato )to je dnevna vrednost
pojedinih oblika imovine promenljiva. /loboda poslovnih sistema da odre7uju du+inu
otpisnog veka nekretnina5 postrojenja i opreme5 kao i nematerijalnih sredstava isto tako
pogoduje nastanku latentnih rezervi. "sto tako5 dozvoljene ra9unovodstvene politike u
vezi sa na9inom obra9una visine otpisa5 kao i mogu;nostima izbora izlaza zaliha u
4e7unarodnim standardima finansijskog izve)tavanja doprinose stvaranju latentnih
rezervi odnosno nastanku realne )tednje. 4e7utim5 obaveza oporezivanja imovine i
rezultata mo+e dovesti do toga da se deo tako formiranih latentnih rezervi5 odnosno
)tednje u slu9aju njihove objektivizacije odlije izvan poslovnih sistema5 )to bi nu+no
dovelo do smanjenja )tednje formirane u vidu latentnih rezervi. /pre9avanje takvih
mogu;nosti zahteva primenu ne nabavnih ve; dnevnih vrednosti pri vrednovanju
pojedinih oblika imovine5 )to vodi pove;anju rashoda po tom snovu5 odnosno smanjenje
dobitka kao osnovice oporezivanja. "sto tako5 nu+nu objektivizaciju latentnih rezervi
treba prikazati kao kapitalni dobitak5 jer su oni oporezovani po ni+im stopama od
poslovnog dobitka&!.
Glavni element fiskalne politike jedne zemlje je direktno oporezivanje dobitka i
imovine. 2a drugoj strani5 takvim postupkom direktno se smanjuje kapital preduze;a i
istovremeno opredeljuje i na9in njegove alokacije. Finansijski izve)taji preduze;a na
direktan ili indirektan na9in predstvljaju informacionu osnovu za utvr7ivanje poreske
osnovice kako za porez na dobitak5 tako i za porez na imovinu. recenjena poreska
osnovica5 koja je posledica primene odre7enih ra9unovodstvenih politika5 kroz uve;anje
poreskih obaveza smanjuje iznos akumuliranog ili zadr+anog dobitka5 odnosno
mogu;nost dodatnog investiranja. Frugim re9ima5 precenjena poreska osnovica
nepovoljno uti9e na formiranje i alokaciju kapitala.
/ druge strane5 odre7eni ra9unovodstveni postupci primnjeni u uslovima slabijih
monetarnih kolebanja naj9e);e dovode do erozije kapitala poslovnih sistema. 'tuda je
verovatno potreba za posebnom regulacijom finansijskog izve)tavanja5 koja je primila i
me7unarodnu dimenziju.
&! Fr *. 3ankovi;5 &eorija bilansa5 :konomski fakultet5 1eograd5 1##2. str. $1#8$31
7$
3aspodela dobiti preduze;a na dividende5 participaciju u dobiti i zadr+anu dobit
direktno uti9e kako na visinu )tednje G akumulirani dobitak preduze;a kao izvora
finansiranja dodatnih investicionih ulaganja od strane preduze;a5 tako i visinu )tednje
koja se nalazi kod vlasnika kapitala koja se ponovo mo+e ulagati u preduze;a kroz
kupovinu akcija. 0isina akumuliranog dobitka i ispla;enih dividendi indirektno uti9e na
vrednost akcija preduze;a5 ali i na finansijsku sigurnost i mogu;nost animiranja tu7eg
kapitala. Frigim re9ima5 raspodela dobiti uti9e prvo na formiranje5 a potom i na
akumulaciju kapitala5 a samim tim i na rast i razvoj preduze;a. /hodno tome5 visina
ostvarenog dobitka5 potreba za rastom i razvojem preduze;a i dividenda koju o9ekuju
vlasnici kao motivaciona osnova za zadr+avanje kapitala u odre7enom preduze;u5 kao i
efekti na tr+i)nu vrednost akcija najva+niji su instrumenti politike raspodele. 4otivacija
vlasnika kapitala5 da svoj kapital zadr+e u postoje;e preduze;e5 dolazi otuda )to visina
dividendi direktno uti9e na tr+i)nu vrednost akcija preduze;a5 pa ukoliko preduze;e5 u
koje su vlasnici ulo+ili svoj kapital odbacuje prinose atraktivnije od drugih mogu;ih
prinosa od ulaganja dividendi5 onda ne;e insistirati da im dividenda bude obavezno
ispla;ena. Fividenda tada ostaje u preduze;u i uve;ava kapital vlasnika.
"ndirektan uticaj finansijskog izve)tavanja preduze;a5 dr+avnih organa i fondova
dolazi od informacionih efekata. 'vo efekti proisti9u iz aktivnosti vrhovnog
menad+menta vezane za polaganje ra9una vlasnicima kapitala i drugim inresentima za
finansijski pola+aj5 poslovni uspeh i promenu finansijskog polo+aja5 koji su koncentrisani
i mobilisani oko tr+i)ta novca5 kredita i kapitala.
7&
4. 0. 4. FinansijskG izve?tavanje u kon@eptu korporativnog upravljanja
,speh menad+menta u odlu9ivanju i sistematskoj kontroli poslovno finansijskih
procesa preduze;a zavisi od koli9ine i kvaliteta raspolo+ivih informacija. /am proces
upravljanja preduze;em zapravo predstavlja rad sa informacijama. "nformacije su fakti9ki
postale glavni faktor aktivnosti i strate)ki resurs poslovnih sistemama. , tom smislu5
uspe)no upravljanje poslovnim sistemima te)ko se mo+e i zamisliti bez raspolaganja
velikim obimom ralevantnih i pouzdanih informacija5 bilo da one poti9u iz okru+enja ili
iz samog poslovnog sistema. Finamika promena tr+i)ta roba5 kapitala i rada5 koja je
uzrokovana poja9anom internacionalnom i nacionalnom konkurencijom5 ubrzanim
tehnolo)kim i dru)tvenim promenama5 porastom me7unarodnog znanja5 preobra+aja
dru)tvenih struktura5 pove;ana automatizacija i mehanizacija poslovanja5 stro+im
pravnim zahtevima i slu9no5 intenzivirala je potrebu za pove;anim obimom informacija.
, takvim uslovima poslovni sistem se postavlja kao samostalna poslovno finansijska
i pravna celina koju njen menad+ment vodi i usmerava ka +eljenom stanju5 koje je
detreminisano opstankom5 rastom i razvojem. 've determinante +eljenog stanja
podrazumevaju rentabilno obavljanje poslovnih aktivnosti5 u uslovima nu+nog odr+avanja
likvidnosti i zrdave finansijske strukture. /hodno tome5 rentabilnost poslovnog sistema se
postavlja u centar zbivanja ukupnih aktivnosti njegovog menad+menta. 4enad+ment vodi i
usmerava poslovni sistem tako )to neprekidno predvi7a njegovu rentabilnost i rentabilnost
njegovih delova5 objekata i segmenata aktivnosti prati njihova ostvarenja. 4erenje
rentabilnosti je5 kako je ve; nagla)eno5 problem ra9unovodstvenog informacionog sistema5
koga konstitui)u dva njegova dela5 tj. finansijsko i upravlja9ko ra9unovodstvo. 'vakva
podela ra9unovodstvenog informacionog sistema bazirana je na potrebi za stvaranjem
informacione osnove za obavljanje aktivnosti razli9itih interesnih grupa izvan tzv. eksternih
korisnika ili unutar poslovnog sistema tzv. internih korisnika. :ksterni korisnici se interesuju
za poslovno8finansijski +ivot preduze;a5 a interni korisnici5 prvenstveno menad+eri5 imaju
obavezu i interes da vode preduze;e ka +eljenom cilju.
:ksterni korisnici dobijaju informacije preko finansijskih izve)taja 8 bilansa
stanja5 bilansa uspeha5 izve)taja o nov9anim tokovima5 izve)taja o promenama na
76
kapitalu5 koji su obavezno pra;eni napomenama 8 koji su produkt ra9unovodstvenog
informacionog sistema5 odnosno finansijskog ra9unovodstva. 'vi korisnici suC sada)nji i
potencijalni akcionari G investitori5 kreditori5 poslovni partneri5 dr+ava5 zaposleni i ostala
dru)tvena javnost. "nformacije iz finansijskih izve)taja zadovoljavaju specifi9ne potrebe
ovih korisnika5 koji na osnovu njih donose poslovne odluke i usmeravanju pona)anje
preduze;a u budu;nosti. Finansijski izve)taji su osnov za dono)enje odluka o investiranju
i dezinvestiranju5 odobravanje kreditnih aran+mana po iznosu i ro9nosti5 zaklju9ivanje
ugovora o medusobnom snabdevanju u razli9itom vremenskom trajanju5 isporici
proizvoda i sl.
(a informacije sadr+ane u datom setu finansijskih izve)taja zainteresovan je top
menad+ment poslovnog sistema5 koji se nalazi u ulozi agenta postavljenog od strane
vlasnika da racionalno upravlja poverenim kapitalom. 6naliza uspe)nosti8rentabilnosti
takvog upravljanja5 finansijskog polo+aja i potencijala preduze;a i promena finansijskog
polo+aja baziraju se na finansijskim izve)tajima koji zajedno sa analizom predstavljaju
dve strane jedne medalje. <1ez analize nema valjanih poslovnih i finansijskih izve)taja5 a
bez poslovnih i finansijskih izve)taja nema potrebe za analizomaH &#.
0a+no je naglasiti da se informacioni interes top menad+menta ne iscrpljuje samo
na informacijama sadr+anim u pomenutom setu finansijskih izve)taja produkovanih od
finansijskog ra9unovodstva. 2aime5 top menad+mentu su potrebne i druge informacije
koje se po kvalitetu5 kvantitetu5 u9estalosti i na9inu pripremanja5 kao i prezentaciji
druga9ije od onih koje obavezno produkuje finansijsko ra9unovodstvo. 've informacije
upotpunjavaju informacioni jaz izme7u informacione ponude finansijskog ra9unovodstva
i informacionih potreba za usmeravanjem i vo7enjem preduze;a ka ostvarenju
postavljenih ciljeva.
redstava o dubini toga jaza postaje jasnija kada se uzmu u obzir informacioni
zahtevi srednjeg i ni+eg novoa menad+menta5 koji se fokusiraju na u+a podru9ja
&# I. 4ale)evi;5 4. 0rankovi;5 Poslovna analiza5 ,niverzitet u 2ovom /adu5 :konomski fakultet /ubotica5
2%%7. 5 str. 2&!.
77
odgovornosti poslovnog sistema i njihov doprinos ostvarenju ciljeva preduze;a kao
celine5 za koje su informacije finansijskog ra9unovodstva gotovo periferne.
4enad+ment poslovnog sistema5 kao )to je poznato5 9ine manad+eri na vrhovnom5
srednjem i operativnom nivou njegove organizacione i upravlja9ke strukture. 2a svim
ovim novoima postoji potreba za diferenciranjem nadle+nosti i odgovornosti za
dono)enje relevantnih odluka5 koja ne uti9u samo na odre7eni nivo ve; uti9u na sve
novoe menad+menta. ored odlu9ivanja5 svi nivoi menad+menta u poslovnom sistemu
obavljaju u druge upravlja9ke aktivnosti5 kao )to suC planiranje5 kontrola5 organizovanje5
komuniciranje i motivisanje. "nformacionu osnovu za obavljanje ukupnih upravlja9kih
aktivnosti 9ini upravlja9ko ra9unovodstvo5 kao interno orijentisani deo ra9unovodstvenog
informacionog sistema.
,pravlja9ko ra9unovodstvo u procesu planiranja obezbe7uje informacije koje
poma+u u odlu9ivanju o tome koje proizvode prodati i po kojim cenama5 kako postaviti
optimalni asortiman5 na kojim tr+i)tima nastupati5 kakvu politiku nabavke voditi5 koje
kapitalne projekte izabrati i sl. 6% "zradom kratkoro9nih planova8bud+eta upravlja9ko
ra9unovodstvo omogu;ava prevo7enje uop)tenih planova5 strategija i politika u broj9ane
projekcije preko kojih se sagledavaju finansijske posledice projektovanih poslovnih5
finansijskih i investicionih aktivnosti i procenjuje opravdanost njihovog preduzimanja5
kako na nivou preduze;a5 tako i na nivou njegovih delova. , svakom slu9aju uloga
kontrolinga kao sistema objedinjavanja < interakcijaC @aA podsistema planiranja i kontrole5
i @bA informacionog sistema615 je nazamenljiva5 jer on obezbe7uje izvesnost prognoza i
programske ciljeve kojima se strate)ko i operativno planiranje mogu transparentno
ostvariti.
"nformacije upravlja9kog ra9unovodstva su od centralne va+nosti u kontroli kao
fazi upravlja9kog procesa. 'vo iz razloga )to ono preko pripreme pojedina9nih5
parcijalnih i globalnih planova @bud+etaA u fazi planiranja postavlja kriterijume i merila
6% FrurL5 K. 5 Management and .ost +ccounting5 "nternational -homson ublishing KomapanL5 Qondon5
1#77. 5 p. 1$81&.
7!
za pore7enje5 a preko merenja ostvarenja stvara izve)taje koji su metodolo)ki podudarni5
a samim tim i uporedivi sa bud+etima po raznim osnovama ekonomi9nosti i rentabilnosti5
identifikuju;i na taj na9in devijantne pojave koje se kvantifikuju kroz odstupanja5
utvr7uju;i mesto5 vreme i odgovornost i preduzimaju;i korektivne akcije. .orektivne
mere su prvenstveno orijentisane ka odr+avanju ostvarenja na bud+etiranim vrednostima5
a isto tako i na korekciju samih bud+eta ukoliko je do)lo do promena polaznih
pretpostavki. redmet analize su samo odstupanja5 odnosno primenjuje se koncept
upravljanja putem izuzetka. .ako je ve; nagla)eno5 i ovde kontroling dolazi do punog
izra+aja jer <doprinosi razvoju kontrole5 a posebno koristi analizu u saznanju uzroka koji
dovode do odstupanja i pribli+ava ih menad+mentu radi odlu9ivanja62.
'rganizovanje kao faza upravlja9kog procesa odre7uje strukturu i odnose
elemenata organizacione strukture preduze;a. ,pravlja9ko ra9unovodstvo mora biti
organizovano prema zahtevima konkretne organizacione strukture5 ali istovremeno
upozorava kreatore organizacione strukture na mogu;e nelogi9nosti. ,ska povezanost
procesa organizacije i upravlja9kog ra9unovodstva proisti9e iz toga )to je organizaciona
struktura okvira za podelu nadle+nosti i odgovornosti5 kao i specijalizaciju5 a upravlja9ko
ra9unovodstvo u procesu oblikovanja internog ra9unovodstvenog izve)tavanja ove
odnose preciznije determini)e.
ostavljanjem i uskla7ivanjem pojedina9nih5 parcijalnih i op)tih bud+eta
pojedinih elemenata organizacione strukture u fazi planiranja5 odnosno pripremanjem i
prezentovanjem izve)taja o ostvarenjima u fazi kontrole5 upravlja9ko ra9unovodstvo na
svojevrstan na9in obezbe7uje komunikaciju odnosno preno)enje instrukcija i informacije
po svim horizontalnim i vertikalnim pravcima5 tj. od dna ka vrhu5 odozgo prema dole i
popre9no po horizontali preduze;a5 ali i izme7u preduze;a u lancu snabdevanja.
4otivisanje mend+era i drugih zaposlenih radi ostvarivanja postavljenih ciljeva5
globalnih strategija i pravaca razvoja uz ostvarivanje i sopstvenih ciljeva bazira se na
61 I. 4ale)evi;5 4. 0rankovi;5 opet citirano5 str. 23.
62 'pet citirano5 str. 27.
7#
informacijama upravlja9kog ra9unovodstva. 'no omogu;ava merenje performansi delova
preduze;a i menad+era5 kao njihovog doprinosa ostvarivanju ciljeva preduze;a5 kao
celine i na taj na9in postaje nezamenljiv informacioni resurs u dono)enju odluka o
stimulisanju grupa i pojedinaca.
/vaka od faza upravlja9kog procesa koja je informaciono podr+ana
ra9unovodstvenim informacionim sistemom i nefinansijskim informacijama
podrazumeva dono)enje niza strate)kih i operativnih odluka od strane menad+era na svim
novoima upravljanja. -akve odluke su5 pre svega5 vezane za proizvod5 cene i asortiman5
prostorni i vremenski raspored proizvodnje5 zalihe5 kreditiranje kupaca5 kapitalna
ulaganja5 reknostrukciju postoje;ih i izgradnji novih kapaciteta5 spajanje ili pripajanje
preduze;e ili delova5 na9in preduzimanja korektivnih akcija5 stimulisanja menad+era i sl.
, procesu dono)enja odluka menad+eri su prinu7eni da planiraju svoje aktivnosti u
skladu sa obimom prenetih nadle+nosti i odgovornosti5 radi predvi7anja nastanka
mogu;ih problema5 kao i blagovremene pripreme za njihovo re)avanje5 ali i prate
ostvarenja kako bi imali uvida u to da li se ostvarenja odigravaju na nivou planiranih
vrednosti.
4. 4. Osnovne pretpostavke kreiranja >inansijskiB izve?taja
4odel ra9unovodstva u me7unarodnim okvirima zasniva se na pretpostavci
nastanka poslovnog doga7aja i pretpostavci stalnosti G kontinuitetu poslovanja preduze;a.
oslovni doga7aji u vidu transakcija razmene i drugih doga7aja se5 shodno
pretpostavci o nastanku poslovnog doga7aja5 priznaju5 odnosno obuhvataju u poslovnim
knjigama u momentu kada su nastali5 a ne kada se izvr)e naplate ili pla;anja po tom
osnovu. Finansijski izve)taji pripremljeni i sastavljeni na ovoj pretpostavci pru+aju
informacije o efektima pro)lih poslovnih doga7aja5 prouzrokovanih primanjima i
izdavanjima gotovine i gotovinskih ekvivalenata5 ve; i potencijalnim primanjima i
izdavanjima. Frugim re9ima5 ovako sastavljeni finansijski izve)taji pru+aju informacije
relevantne za dono)enje poslovnih odluka.
!%
'p)te prihva;eni model me7unarodnog finansijskog izve)tavanja podrazumeva da
se finansijski izve)taji pripremaju i sastavljaju pod pretpostavkom da ;e preduze;e biti
stalno u poslu5 tj. da ne;e do;i do diskontinuiteta u njegovom poslovanju. -o prakti9no
zna9i da preduze;e u momentu sastavljanja finansijskih izve)taja nema nameru niti
potrebu da zna9ajno umanji obim svog poslovanja5 odnosno da se likvidira. 2aime5
priprema i sastavljanje finansijskih izve)taja preduze;a koje zna9ajno smanjuje poslovnu
aktivnost5 ili ima nameru da se likvidira moraju biti bazirani na drugim relevantnim
pretpostavkama5 koje moraju biti posebno obelodanjene. o)tovanje ove pretpostavke je
veoma zna9ajno zbog potrebe za pra;enjem razvoja finansijskog polo+aja i rentabilnosti
preduze;a. 'snova ispunjenosti ove pretpostavke podrazumeva postojanje informacija o
budu;nosti preduze;a i to najmanje dvanaest meseci od dana sastavljanja finansijskih
izve)taja. , tom smislu informacije o raspolo+ivim resursima i ostvarenoj rentabilnosti
smatraju se dovoljnim za baziranje finansijskih izve)taja na ovoj pretpostavci5 bez drugih
analiza. ,koliko se5 pak5 ne raspola+e takvim informacijama5 neophodno je izvr)iti
detaljnu analizu mogu;e budu;e rentabilnosti5 mogu;nosti pla;anja anuiteta5 zamene
izvora finansiranja i dr.
4. 7. *valitativne karakteristike >inansijskiB izve?taja
Fa bi informacije date u finansijskim izve)tajima bile relevantne za dono)enje
poslovnih odluka5 moraju posedovati slede;e 9etiri osnovne kvalitativne karekteristikeC
razumljivost5 relevantnost5 pouzdanost i uporedivost.
Razumljivost je najva+nija primarna karakteristrika informacija prezentovana u
finansijskim izve)tajima i predstavlja specifi9ni kvalitet za korisnike u smislu shvatanja
njene sadr+ine. -o5 me7utim5 podrazumeva da korisnik informacija poseduje odre7ena
znanja kako o aktivnostima preduze;a5 tako i o ra9unovodstvo uop)te5 ali i potrebu za
analizom informacije. , svakom slu9aju finansijski izve)taji moraju da sadr+e
informacije zna9ajne za dono)enje poslovnih odluka5 bez obzira na to da li ih pojedini
korisnici mogu razumeti ili ne.
Relevantnost informacije sadr+ane u finansijskim izve)tajima posmatra se sa
aspekta potreba odlu9ivanja. "nformacija je relevantna kada uti9e na kvalitet poslovnih
odluka njenih korisnika5 odnosno ako predstavlja dobru osnovu za ocenu efekata pro)lih5
procenu efekata sada)njih i budu;ih poslovnih doga7aja na finansijski polo+aj i
rentabilnost preduze;a. 'tuda relevantna informacija mora imati svojstvo potvr7ivanja i
predvi7anja.
3elevantna informacija se mo+e potvrditi ako se na osnovu nje mogu proceniti
sposobnosti preduze;a da reaguje u nepovoljnim situacijama. -ako5 na primer5
informacija o strukturi i vrednosti imovine5 kao i izvorima finansiranja te imovine
odre7enog preduze;a5 mo+e se potvrditi zato )to se na osnovu njih mo+e proceniti
mogu;a reakcija na nepovoljne poslovne okolnosti. "ste takve informacije mogu se
predvideti na osnovu pro)le i sada)nje strukture i vrednosti imovine i izbora njenog
finansiranja. 4ogu;nost predvi7anja informacija je u osnovi prognoze finansijske
situacije i rentabilnosti preduze;a5 ali i isplate dividendi5 kretanja cena hartija od
vrednosti5 sposobnosti izmirivanja obaveza i dr. "sto tako5 mogu;nost predvi7anja
determini)e i na9in prezentovanja informacija. , tom smislu5 vanredne5 neprirodne i retke
stavke prihoda i rashoda te)ko je predvideti5 pa ra9unovodstvena regulativa zahteva
njihovo posebno obelodanjivanje.
, okviru relevantnosti posebno mesto ima zna9aj informacije koja se ocenjuje i
procenjuje sa aspekta uticaja na kvalitet poslovne odluke5 pod pretpostavkom da takva
informacija ne postoji u momentu odlu9ivanja. , tom smislu informacija tim zna9ajnija
)to je veli9ina pozicije koju izra+ava ve;a i )to su ve;i negativni efekti njenog
izostavljanja ili pogre)nog formulisanja. /hodno tome5 zna9aj informacije nije njena
primarna karakteristika ve; opredeljuju;i kriterijum za njeno prikazivanje ili ne
prikazivanje u finansijskim izve)tajima. -ako je informacija o nerentabilnim poslovnim
segmentima zna9ajnija za procenu poslovnog rizika i uslova u kojima segment posluje
nego za direktnu ocenu rentabilnosti. /li9no tome5 informacija o zalihama pojedinih
grupa proizvoda i robe zna9ajnije su za ocenu u procenu mogu;nosti prodaje i potreba
budu;e proizvodnje nego za odre7ivanje njihove vrednosti.
Pouzdanost kao kvalitativna karakteristika informacije sadr+ane u finansijskim
izve)tajima odre7uje se u kontekstu njene upotrebljivosti za poslovno odlu9ivanje. /hdno
tome5 pouzdanom informacijom se smatra informacija pripremljena bez materijalnih
gre)aka i predrasuda i koja verno odra+ava efekte poslovnih doga7aja5 odnosno dokazuje
da postoji podudarnost ili saglasnost sa onim )to informacija fakti9ki predstavlja ili se
mo+e o9ekivati da predstavlja. 2epouzdana je informacija koja nije u saglasnosti sa onim
)to fakti9ki predstavlja. , tom kontekstu visina ukupne potencijalne naknade )tete u
sudskom postupku je relevantna informacija5 ali nije istovremeno i pouzdana5 jer nije u
saglasnoti sa onim )to predstavlja zbog neizvesnosti sudskog postupka. "nformacija5 pak5
o iznosu osnovnog duga i okolnostima takvog sudskog postupka smatra se pouzdanom i
relevantnom.
0erno predstavljanje5 isticanje su)tine iznad forme5 neutralnost5 opreznost i
potpunost osnovna su svojstva pouzdane informacije.
0erno predstavljanje se determini)e sa aspekta podudarnosti ili saglasnosti
informacije sa poslovnim doga7ajem koji ona predstavlja u datom trenutnku ili se mo+e
razumno o9ekivati da ;e ga predstavljati u budu;nosti. , skladu sa tim5 u finansijskim
izve)tajima prema 'kviru za pripremu i prezentaciju finansijskih izve)taja mogu se na;i
samo informacije koje odra+avaju poslovne doga7aje 9ije efekte je mogu;e priznati i
meriti prema unapred postavljenim kriterijumima5 odnosno informacije koje u potpunosti
zadovoljavaju kriterijume za priznavanje i merenje. 3izik da se informacija predstavi u
manjoj ili ve;oj vrednosti svakako postoji. 'n proisti9e otuda )to nije podjednaka
mogu;nost identifikovanja svakog poslovnog doga7aja 9ije efekte treba meriti. "sto tako5
postoji problem osmi)ljavanja izbora i primene tehnika merenja i prezentacije informacija
koje odgovaraju poslovnim doga7ajima. 2aime5 postoje poslovni doga7aji 9ije je merenje
efekata toliko nepouzdano da bi njihovo priznavanje u finansijskim izve)tajima uz
obavezno obelodanjivanje rizika od gre)ke pri priznavanju i merenju bilo podjednake
vrednosti kao i da nisu uop)te priznati.
"sticanje su)tine nad formom podrazumeva obuhvatanje i prikazivanje poslovnih
doga7aja u skladu sa njihovom su)tinom i ekonomskom realno);u5 a ne na osnovu
njihovog pojavnog oblika. olazi)te ovog zahteva bazirano je na tome da su)tina
poslovnog doga7aja u principu nije u skladu sa onim )to se smatra o9iglednim5 odnosno
onim )to proisti9e iz njegovog pojavnog ili pravnog oblika. /hodno tome5 prenos sredstva
na kori);enje5 pra;eno prenosom vlasni)tva koji istovremeno podrazumeva da prodavac
zadr+ava pravo u+ivanja u ekonomskim koristima od tog sredstva nije transakcija razmene.
"nformacija oslobo7ena predrasuda lica koje ju je pripremilo smatra se neutralnom
informacijom. /hodno tome5 informacije sadr+ane u finansijskim izve)tajima su neutralne
ukoliko su pripremane i prezentovane u skladu sa ciljem finansijskog izve)tavanja
predvi7enim me7unarodnim ra9unovodstvenim standardima odnosno standardima
me7unarodnog finansijskog izve)tavanja. "nformacija pripremana i prezentovana u skladu
sa unapred zami)ljenim ciljem i ishodom suprotnim cilju finansijskog izve)tavanja nije
neutralna.
,slovi neizvesnosti finansijskog izve)tavanja5 povezani sa naplatom sumnjivih
potra+ivanja5 vekom trajanja nekretnina5 postrojenja i opreme5 realizacijom zahteva po
osnovu datih garancija u okviru garantnog roka i sl. 5 direktno su vezani za opreznost kao
obele+je informacije. (ahtevi za oprezno);u direktno su u funkciji relevantnosti
informacija sadr+anih u finansijskim izve)tajima. Finansijski izve)taji se moraju
pripremati uz zna9ajno prisustvo opreza. , su)tini opreznost i podrazumeva priznavanje i
merenje imovine i prihoda tako da se njihova vrednost ne preceni5 sa jedne odnosno
priznavanje i merenje obaveza i rashoda tako da se njihova vrednost ne potceni.
:liminisanje latentnih rezervi i skrivenih gubitaka iz finansijskih izve)taja je logi9na
posledica opreznosti.
otpunost informacije se procenjuje u okviru granica zna9aja za obelodanjivanje i
tro)kova potrebnih za njeno obelodanjivanje. 2epo)tovanje zahteva za pouzdanom
informacijom direkno ugro+ava njenu potpunost.
Upore=ivanje informacija o finansijskom polo+aju5 rentabilnosti i promenama
finansijskog polo+aja iz perioda u period neophodno je radi utvr7ivanja trendova
promena. "sto tako5 upore7ivanje je zna9ajno radi komparacije finansijskog polo+aja i
rentabilnosti razli9itih preduze;a. ,porediva informacija ispunjava tri osnovna uslova.
rvi uslov je dosledno priznavanje i merenje efekata poslovnih doga7aja iz perioda u
period. rimena istih osnova5 postupaka i tehnika priznavanja i merenja efeketa poslovnih
doga7aja od strane drugih preduze;a je drugi uslov. -re;i uslov je da korisnici
finansijskih izve)taja budu informisani o postojanju razli9itih osnova5 postupaka i tehnika
pri priznavanju i merenju5 kao i razli9itim efektima poslovnih doga7aja5 pri njihovoj
primeni u istom ili razli9itim preduze;ima. -reba naglasiti da uporedivost ne zna9i
istovremeno i identi9nost i da ne sme biti prepreka za unapre7enje ra9unovodstvenih
standarda. 2aime5 <'kvir za pripremu i prezentaciju ra9unovodstvenih standardaH pru+a
mogu;nost da preduze;e odustane od primene predvi7enih osnova5 postupaka i tehnika
ukoliko se time ugro+avaju relevantnost i pouzdanost ra9unovodstvenih informacija.
, literaturi i 'kviru 4e7unarodnih ra9unovodstvenih standarda ? 4e7unarodnih
standarda finansijskog izve)tavanja identifikovana su odre7ena ograni9enja u pripremi
pouzdanih i relevantnih informacija5 kao )to su blagovremenost5 uravnote+enost izme7u
koristi i tro)kova pripreme informacija i uravnote+enost razli9itih kvalitativnih obele+ja
ra9unovodstvenih informacija.
1lagovremenost je obele+je @karakteristikaA ra9unovodstvene informacije koja se
odnosi na dostupnost korisnicima u pravo vreme i na pravom mestu. Frugim re9ima5
informacija bi trebalo da bude na raspolaganju relevantnim korisnicima pre nego )to
izgubi mogu;nost da uti9e na odlu9ivanje. /trogo po)tovanje principa blagovremenosti
informisanja za poslovno odlu9ivanje mo+e dovesti do toga da se neke informacije objave
i pre nego )to su poznati svi efekti poslovnog doga7aja.
rimena cost>bene$it analize pri sastavljanju finansijskih izve)taja dolazi do punog
izra+aja. , njenoj osnovi nalazi se zahtev da koristi od informacija za izve)tavanje i
odlu9ivanje budu ve;e od tro)kova njihovog dobijanja. .oristi se pri tome vezuju ne
samo za direktne5 ve; i za indirektne u+ivaoce tih koristi. 2aime5 informacija o visini
zajma mo+e dovesti kako do smanjenja tako i do pove;anja tro)kova pozajmljivanja
odre7enog preduze;a. -reba naglasiti da je prepoznavanje kako koristi tako i tro)kova za
pripremanje5 sastavljanje5 prezentaciju i obelodanjivanje finansijskih izve)taja veoma
slo+en problem5 pa se rasu7ivanje naj9e);e zasniva na iskustvu.
raksa finansijskog izve)tavanja zahteva uravnote+enost navedenih karakteristrika
informacija sadr+anih u finansijskim izve)tajima. <2agodba izme7u kvalitativnih
karakteristika je 9esto neophodna> tako5 na primer5 postoji potencijalni konflikt izme7u
kvaliteta neutralnosti i iskustva> neutralnost je oslobo7ena predube7enja5 ali iskustvo ipak
potencijalno ima tendenciju da rezultira predube7enjimaH63. onderacija va+nosti
odre7enih karakteristika informacija u nadle+nosti je profesionalnih ra9unovo7a.
'snovne karakteristike informacija sadr+anih u finansijskim izve)tajima5 njihovi
sadr+inski elementi i ograni9enja u njihovom pripremanju ilustrovani su slede;om slikom
na9ela informacionog spektra6$.
63 I. 4ali)evi;5 4. 0rankovi;5 Poslovna analiza5 :konomski fakultet5 ,niverzitet u 2ovom /adu5 /ubotica5 2%%7. 5 str.
27%.
6$ "sto str. 267.
+lika / 8 2a9ela informacionog spektra
$zvor: Fj. 4ale)evi;5 4. 0rankovi;5 oslovna analiza5 str. 2675 :konomski fakultet
/ubotica
!7
4. /. Obelodanjivanje >inansijskiB izve?taja
'belodanjivanje ili transparentnost je proces koji omogu;ava da korisnici
finansijskih izve)taja imaju uvid u finansijski polo+aj5 uspe)nost i promenu finansijskog
polo+aja preduze;a. 'belodanjivanje finansijskih izve)taja uslovljeno je kako klasi9nim5
tako i razlozima novijeg datuma.
4. /. 0. !radi@ionalni >aktori obelodanjivanja >inansijskiB izv?etaja
, tradicionalne faktore obelodanjivanja finansijskih izve)taja spadajuC @aA nastanak
korporacija5 @bA razdvajanje funkcije vlasni)tva od funkcije upravljanja i kontrole5
odnosno nastanak profesionalnog menad+menta i @cA razvoj tr+i)ta kapitala. 'vi faktori su
zna9ajno pove;ali odgovornost menad+menta korporacija pred )irom ra9unovodstvenom
javno);u i uslovili potrebu za obelodanjivanjem finansijskih izv)etaja korporacija.
Priznavanje korpora@ije kao samostalne poslovno->inansijske i pravne @eline sa
javnim vlasni)tvom nad akcijama i sa ozakonjenim pravom na ograni9enu odgovornost u
razvijenim tr+i)nim ekonomijama veoma je zna9ajan faktor podsticanja obelodanjivanja
finansijskih izve)taja.
roces obelodanjivanja finansijskih izve)taja tradicionalno je bio namenjen za)titi
akcionara i poverilaca. 2aime5 zbog ozakonjenog prava ograni9ene odgovornosti
poverioci su u slu9aju likvidacije preduze;a bili ograni9eni samo na resurse kojima ono
raspola+e. 'belodanjivanjem finansijskih izve)taja poverioci su dobijali informacije o
raspolo+ivim sredstvima kao garantnom supstancom za nadoknadu ulo+enih sredstava5
informacije za dono)enje odluka o visini i rokovima vra;anja zajma5 kao i o na9inu
kori);enja ulo+enih sredstava od strane preduze;a.
'grani9ena odgovornost preduze;a zna9ila je za akcionare ograni9avanje
potencijalnih gubitaka samo na deo kapitala koji je ulo+en u odre7eno preduze;e5 s jedne5
!!
a odvojenost od upravljanja istakla je potrebu za redovnim pristupom informacijama o
na9inu i efektima upravljanja5 kao i raspolo+ivim kapitalom za budu;u upotrebu i
upravljanje5 sa druge strane.
Razdvajanje vlsni?tva od upravljanja i kontrole omogu;eno je pojavom
profesionalnog menad+menta. rofesionalni menad+ment je autoritet i polo+aj zasnivao
na prenetim nadle+nostima i odgovornostima od strane vlasnika kapitala i na sopstvenim
upravlja9kim i tehni9kim sposobnostima. 0a+nost profesionalnog menad+menta je stalno
rasla usled porasta slo+enosti uslova poslovanja preduze;a. -reba ista;i da i pored jasnog
razdvajanja nadle+nosti i odgovornosti izme7u vlasnika i menad+era u praksi su o9igledni
i brojni konfliktni interesi u vezi sa egzistencijom5 rastom i razvojem preduze;a. ,pravo
postojanja ovih konfliktnih interesa poja9alo je potrebu za obelodanjivanjem finansijskih
izve)taja5 kako bi se vlasnici kapitala uverili da menad+eri ne deluju suprotno njihovim
interesima.
Porast broja i veliine5 kao i slo+enost korporacija pove;ali su potrebu za
finansijskim sredstvima5 bilo da se pribavljaju kroz emisiju i prodaju akcija bilo
zadu+ivanjem. otreba za lak)im prikupljanjem potrebnih sredstava dovela je do nastanka
i razvoja tr+i)ta kapitala. ,pravo pojava berzi i tr+i)ta finansijskih instrumenata
omogu;ili su akcionarima da trguju akcijama i bez likvidacije korporacija5 )to je olak)alo
prikupljanje finansijskih sredstava i podsticalo zahteve za dodatnim obelodanjivanjima5
odnosno finansijskim izve)tavanjem i ra9unovodstvom. .upovina i prodaja akcija su tako
oduzimale najve;i deo vremena i energije u zemljama sa vrlo razvijenim tr+i)tem
kapitala5 pri 9emu je to posebno karakteristi9no za ,/65 *apan5 :nglesku5 Francusku i
2ema9ku. oslednjih decenija nastaju nova tr+i)ta hartija od vrednosti u .ini5 "sto9noj
:vropi5 6frici i dr. -r+i)ta hartija od vrednosti su osnovni postulati tranzicije koja
obuhvata privatizaciju preduze;a u dr+avnom vlasni)tvu i animiranje stranog kapitala.
-r+i)te hartija od vrednosti po svojoj prirodi name;e nove zahteve za obelodanjivanjem
informacija kroz finansijske izve)taje za koje su sada zainteresovani ne samo postoje;i5 ve; i
potencijalni ulaga9i. , tom procesu posebno je zna9ajna uloga stru9nih savetnika i finansijskih
analiti9ara koji se javljaju u ulozi tuma9a finansijskih izve)taja za privatne investitore koji nisu
!#
mogli da ih razumeju na adekvatan na9in. ostoje;i i potencijalni investitori5 a posebno finansijski
analiti9ari stalno su vr)ili pritisak na manad+ment korporacija da pove;aju kvalitet i kvantitet
informacija u finansijskim izve)tajima koje treba obelodaniti. -akvi zahtevi su 9esto i)li na ruku
samom menad+mentu korporacija5 koji je nastojao da kapital prikupi na najracionalniji na9in i
tako uve;a vrednost korporacije. , tom kontekstu obim obelodanjivanja je zna9ajno produbljen i
pro)iren. <reovla7uju;i utucaj tr+i)ta hartija od vrednosti i njihovih regulatornih organa na
odre7ivanje kvantiteta i kvaliteta informacija dostupnih javnosti odslikava sna+nu korelaciju
izme7u razvijenih tr+i)ta i stepena finansijskog obelodanjivanja u korporativnim izve)tajimaH6&.
/hodno tome5 nivo javnog obelodanjivanja raste sa razvojem tr+i)ta kapitala i
mogu;no);u da se do kapitala do7e emisijom i prodajom akcija. .ada se do kapitala
mo+e do;i kroz zajmove od banaka ili tamo gde dr+ava igra va+nu ulogu u obezbe7enju
kapitala za korporacije5 potreba za javnim obelodanjivanjem je manja5 jer postoji
mogu;nost pristupa informacijama koje nisu javno objavljene. -akva informaciona
asimetri9nost izme7u vlasnika kapitala kao <autsajderaH i drugih finansijera korporacija5
banaka i dr+ave5 osnovni je razlog isticanja zahteva za javnim obelodanjivanjem
finansijskih izve)taja korporacija. 3adi spre9avanja negativnih efekata koje mo+e da
izazove informaciona asimetri9nost uspostavljeni su standardi otkrivanja i
obelodanjivanja svih relevantnih podataka @disclosure standardsA i revizije finansijskih
izve)taja. -o su samo odre7eni instrumenti koji dovode sve potencijalne ulaga9e u
ravnopravan polo+aj i uspostavljaju javno i transparentno tr+i)te kapitala5 )to je u osnovi
ostvarivanja mnogih ekonomskih ciljeva.
4. /. 4. +avremeni zaBtevi za obelodanjivanjem >inansijskiB izve?taja
-radicionalne potrebe za obelodanjivanjem finansijskih izve)taja bazirane su5 kao
)to smo istakli5 na zahtevima investitora koji su bili direktni ulaga9i5 kao )to su vlasnici5
bankari5 zajmodavci i poverioci. 4e7utim5 u novije vreme se pokazalo da to nije jedina
dru)tvena grupa na koju uti9u postupci preduze;a. 2aime5 sada postoji potreba da se
6&Qee E. 3eadebought?/idneL *. GraL5 Internationale +ccounting Multinationl Entrer!rises5 Fifth :dition5
*ohn UileL dons5 "nc5 2%%25 p. 1%$812#.
#%
finansijski izve)taji podnose znatno )irem auditorijumu koji uklju9uje zaposlene"
sindikate" potro?ae" vladine agen@ije i ?iru javnost. 've grupe po svojim osnovnim
karakteristikama 9ine nefinansijsku grupu interesenata jer nisu finansijeri preduze;a.
*a9anje uloge sindikata i zaposlenih u razvijenim tr+i)nim ekonomijama5 sa jedne strane i
porast interesovanja javnosti za rad preduze;a posebno sa aspekta ekolo)kih zahteva i
utucaja na ekonomsku i socijalnu politiku dr+ave5 tzv. <dru)tvene odgovornostiH
preduze;a5 sa druge strane5 dodatno su podstakli potrebu za javnim obelodanjivanjima
finansijskih izve)taja5 da bi se mogao nadgledati rad i uticati na pona)anje preduze;a.
,loga ra9unovodstva i finansijskog izve)tavanja u tim okolnostima je vrlo specifi9na.
-aradicionalni odnosi menad+menta i klasi9nih ulaga9a kapitala u preduze;e su
standardizovani i podlo+ni merenju i kontrolisanju. 4e7utim5 priznavanje prava novoj
grupi interesenata5 kao nefinansijskoj grupi5 na informacije o dru)tvenim i ekonomskim
efektima korporacije zna9ilo bi promenu tradicionalnih odnosa i klasi9nih ciljeva
odre7enih preduze;a. rema mi)ljenju mnogih menad+era5 to bi moglo da ugrozi
opstanak i rast korporacije5 bez obzira na ja9inu uticaja nefinansijske grupe stejkholdera.
4noga su se preduze;a5 bez obzira na delatnost kojom se bave5 usprotivila formalnom
priznanju uticaja ove grupe. 2aime5 suprotnost ciljeva menad+era i finansijske grupe
stejholdera5 sa jedne i ciljeva nefinansijske grupe stejkholdera5 sa druge strane5 kroz
pove;ani obim obelodanjivanja informacija u finansijskim izve)tajima mo+e se shvatiti
kao pove;anje mo;i uticaja i mogu;nost kritike pona)anja preduze;a. 2asuprot tome5
zahtevi za obelodanjivanjima nefinansijske grupe stejkholdera nisu dovoljno istra+eni5 a
ne postoji ni op)ti dogovor o tome kako se precizno defini)e odgovornost5 niti su5 pak5
razvijene tehnike kojima bi ona bila izmerena.
"nteresovanje nefinansijskih stejkholdera pored dru)tvenih efekata preduze;a i
njihovih ekonomskih efekata5 podstaklo je razmi)ljanja da bi tradicionalni obim javnog
obelodanjivanja informacija u finansijskim izve)tajima zadovoljio potrebe i ove grupe.
'bim i kvalitet obelodanjivanja informacija o dru)tvenim efektima preduze;a zavisi od
mo;i nefinansijskih stejkholdera. -ako5 oni sa malim uticajem ne mogu pove;ati obim
obelodanjivanja5 dok oni sa ja9im uticajem mogu dospeti i do informacija koje nisu javno
#1
obelodanjene i to u formi posebnih izve)taja. , 2ema9koj i Francuskoj ove informacije
se dobijaju kroz tzv. <kolektivno pregovaranjeH5 ili su pak nametnute kao zakonska
obaveza obelodanjivanja.
4. 9. Vrste >inansijskiB izve?taja
'snovna svrha i cilj obelodanjivanja finansijskih izve)taja je podno)enje ra9una i
pru+anje informacija o finansijskom polo+aju5 rentabilnosti i promenama finansijskog
polo+aja preduze;a5 radi dono)enja ekonomskih odluka razli9itih stejkholdera.
:konomske odluke koje donose stejkholderi zahtevaju procenu sposobnosti preduze;a da
stvara gotovinu i gotovinske ekvivalente5 kao i vremena i izvesnosti njenog stvaranja.
'va sposobnost se odre7uje kao spremnost preduze;a da isplati zarade zaposlenima5
obaveze prema dobavlja9ima5 obaveze po osnovu kamata i kredita5 kao i obaveze prema
vlasnicima po osnovu dividendi i u9e);a. otpun set obaveznih finansijskih izve)taja
prema 43/ 15 u kojima se prezentuju navedene informacije5 obuhvataC bilans stanja5
bilans uspeha5 izve)taj o nov9anim tokovima5 izve)taj o promenama na kapitalu i
napomene uz finansijske izve)taje.
ored ovih izve)taja5 43/ 1 podsti9e preduze;a da za potrebe menad+menta
sastavljaju razne preglede i dodatne izve)taje u kojima se opisuju i obja)njavaju glavna
obele+ja rentabilnosti i finansijskog polo+aja5 kao i rizici sa kojima se preduze;e suo9ava.
, tim izve)tajima treba ista;i glavne faktore rentabilnosti preduze;a5 uklju9uju;i promene
okru+enja5 odgovore preduze;a na te promene5 uticaj tih promena na politiku i strategiju
ulagan5 radi odr+anja ili pobolj)anja rentabilnosti5 uklju9uju;i i politiku dividendi. 'ni5
isto tako5 treba da sadr+e informacije o izvorima finansiranja5 politici pove;anja
rentabilnosti i na9inu upravljanja rizicima5 kao i informacije o potencijalima i resursima
koji nisu sadr+ani u osnovnim finansijskim izve)tajima.
ored navedenih informacija5 preduze;a mogu da obelodanjuju informacije o za)titi
9ovekove okoline5 ukuliko su te informacije va+ne za preduze;e5 a zaposleni sebe
#2
smatraju zna9ajnim korisnicima tih informacija. Fodatne informacije mogu se odnositi na
porez na dodatnu vrednost5 ukoliko su i kada potrebne za odlu9ivanje.
4. 9. 0. 2ilans stanja
Qogi9an po9etni korak u razumevanju finansijskih izve)taja je izve)taj o
finansijskom polo+aju preduze;a koji se naziva bilans stanja. -o je izve)taj u kojem se
prikazuju dva aspekta posmatranja imovine preduze;a5 kao aktive 8 sredstva i pasive G
izvore finansiranja. /tanje imovine i izvora finanisranja te imovine prikazuje se na
odre7eni dan5 zbog toga )to se finansijski polo+aj preduze;a neprekidno menja pod
uticajem poslovnih transakcija i drugih poslovnih doga7aja. 'snovna svrha ovog
izve)taja je da pru+i korisnicima informacije neophodne za ocenu i procenuC
D raspolo+ivih ekonomskih resursa koje preduze;e kontroli)e i transformi)e u nove
vrednosti>
D finansijske strukture kao osnove za adekvatnu raspodelu dobitka i odre7ivanje
verovatno;e mogu;nosti finansiranja u budu;nosti>
D likvidnosti i solventnosti odnosno sposobnosti preduze;ada izmiri kako kratkoro9ne
tako i dugoro9ne obaveze preduze;a na osnovu raspolo+ive gotovine u budu;nosti i
D sposobnosti preduze;a da se prilagodi promenama sredine u kojoj posluje.
Nire kategorije koje istovremeno predstavljaju ekonomske karakteristike bilansa
stanja nazivaju se osnovnim elementima. 'snovni elementi5 kao finansijski efekti
poslovnih transakcija i drugih doga7aja nastalih u odre7enom obra9unskom periodu5
bilansa stanja suC @aA sredstva5 @bA obaveze i @vA kapital.
+redstva preduzeAe se defini)u kao ekonomski resurs koji je u vlasni)tvu i pod
kontrolom preduze;a5 zatim5 resurs koji je rezultat pro)lih poslovnih transakcija i drugih
doga7aja i najzad5 resurs koji je osnov stvaranja ekonomskih koristi koje ;e priticati u
preduze;e66. 1udu;e ekonomske koristi koje su ugra7ene u sredstvo odnose se na
potencijal odre7enog sredstva da neposredno5 kroz prodaju proizvoda ili pru+anje usluga5
66 'kvir za pripremu i prezentaciju finansijskih izve)taja5 par. $#5 revod /33/5 2%%7.
#3
odnosno posredno5 smanjenjem tro)kova5 doprinosi prilivu gotovine i gotovinskih
ekvivalenata.
'snovni kriterijumi koji moraju biti zadovoljeni da bi odre7ena sredstva bila priznata kao
element bilansa stanja suC
D visok stepen verovatno;e priticanja ekonomskih koristi u preduze;e5
D jasna veze izme7u ekonomskih koristi i odre7enog sredstva i
D mogu;nost pouzdanog odre7ivanja njegove vrednosti.
/hodno tome5 neizvesnost i promenljivost uslova u kojima posluje preduze;e nu+no
name;u potrebu za procenom izvesnosti priticanja budu;ih ekonomskih koristi od
upotrebe odre7enog sredstva ili grupe sredstava. 2izak stepen verovatno;e priticanja
ekonomskih koristi ili prestanak njihovog priticanja dovodi u pitanje postojanje osnovnog
uslova za priznavanje sredstava kao elementa bilansa stanja. ouzdano utvr7ena vrednost
sredstava ne zna9i i njegovo automatsko priznavanje kao sredstva5 ve; se mora vr)iti
procena verovatno;e priticanja ekonomskih koristi. -reba naglasiti da je procena budu;ih
ekonomskih koristi jedini na9in utvr7ivanja vrednosti odre7enih sredstava. /vakako da ta
procena mora da bude pouzdana i zasnovana na objektivnim kriterijumima5 kako ne bi
bio doveden u pitanje kvalitet izve)tavanja o finansijskom polo+aju preduze;a.
Obaveze preduzeAa su proistekle iz pro)lih poslovnih transakcija ili doga7aja 9ije
izmirenje podrazumeva odliv sredstava namenjenih stvaranju ekonomskih koristi. 'ne
nastaju po osnovu ugovora5 zakonskih zahteva i uobi9ajene poslovne prakse. Fa bi
odre7ene obaveza bila priznata kao elemenat bilansa stanja5 mora da prouzrokuje odliv
sredstava iz preduze;a i mora da bude merena pojedina9no. 'baveze nose odre7eni
finansijski rizik za preduze;e jer njihovo izmirenje zna9ajno uti9e na likvidnost i
solventnost.
*apital kao elemenat bilansa stanja utvr7uje se obra9unski i predstavlja razliku
izme7u vrednosti ukupnih sredstava i ukupnih obaveza. 'n kao izvor finansiranja nema
#$
rok dospe;a i predstavlja garantnu supstancu za poverioce5 isplate vlasnicima zavise od
visine dobitka i obezbe7uje pravo upravljanja.
"zve)tavanje samo na osnovu pomenutih elemenata bilansa stanja svakako da nije
dovoljno za davanje relevantne ocene i procenjivanje finansijskog polo+aja preduze;a.
(ato se u okviru ovih elemenata prezentuju odre7ene stavke koje 9ine sastavne elemente
sredstava5 obaveza i kapitala5 tzv. bilansne stavke. 2a osnovu bilansnih stavki korisnici G
stejkholderi dobijaju verniju sliku o finansijskom polo+aju preduze;a bilo vizuelno bilo
dovo7enjem odre7enih stavki u me7usobnu vezu. 4inimalan broj stavki koji treba
prezentovati u osnovnom obrascu bilansa stanja i na osnovu kojih se mo+e dati valjana
ocena finansijskog polo+aja preduze;a5 predvi7a 43/ 1 i nezavisan od formi dru)tva
kapitala. 4e7utim5 koji ;e se fakti9ki broj stavki pojaviti u bilansima stanja konkretnog
preduze;a zavisi i od zahteva drugih 43/ i 4/F"5 prirode poslovne aktivnosti
preduze;a5 kao i iznosa i vrednosti stavki i njihovih funkcija u preduze;u5 ali i mogu;nost
kori);enja razli9itih osnova merenja67.
43/ 1 zahteva kao minimum da se sredstva5 obaveze i kapital prezentuju kroz slede;e
pozicijeC
D nekretnine5 postrojenja i oprema5
D ulaganja u nekretnine namenjene prodaji5
D nematerijalna sredstva5
D finansijska sredstva bez bez ulaganja koja se obra9unavaju metodom u9e);a5
potra+ivanja od kupaca5 drugih potra+ivanja i gotovine i gotovinski ekvivalenata5
D ulaganja obra9unata metodom u9e);a5
D biolo)ka sredstva5
D zalihe5
D kupci i druga potra+ivanja5
D gotovina i gotovinski ekvivalenti5
D dobavlja9i i druge obaveze5
67 0idi deteljnije 'kvir za pripremu i prezentaciju finansijskih izve)aja5 citirani prevod.
#&
D rezervisanja5
D finansijske obaveze bez dobavlja9a5 drugih obaveza i rezervisanja5
D teku;e poreske obaveze i sredstva5
D odlo+ene poreske obaveze i sredstva5
D manjinski interesi i
D upisani kapital i rezerve koje pripadaju vlasnicima.
ored navedenih stavki u osnovnom obrascu bilansa stanja treba da budu
prezentovane i informacije o broju5 stalnih pojedina9nih ili grupnih sredstava nemenjenih
prodaji5 kao i iznos obaveza povezanih sa ovim sredstvima.
ored zahteva za minimalnim brojem stavki 43/ 1 zahteve i diferenciranje
sredstava na stalna i teku;a5 kao i obaveza za kratkoro9ne i dugoro9ne uz njihovo
posebno prikazivanje u osnovnom obrascu bilansa stanja. 'vi zahtevi su podstaknuti
potrebom adekvatne pripreme bilansa stanja i potrebama analize finansijskog polo+aja5
odnosn5 utvr7ivanja neto obrtnih sredstava koja stalno cirkuli)u za razliku od onih koja
predstavljaju dugoro9na G stalna sredstva i identifikovanje sredstava koja ;e biti
realizovana5 kao i obaveza koje ;e biti pla;ene u toku teku;eg poslovnoog ciklusa.
3edosled prezentovanja stavki i navedenih grupa sredstava i obaveza je stvar izbora
preduze;a.
ored navedenih prezentacija stavki bilansa stanja u osnovnom obrascu 43/ 1
postoje i stavke koje mogu biti prezentovane bilo u osnovnom obrascu5 bilo u
napomenama uz ovaj finansijski izve)taj. 2aravno da ;e broj ovih stavki varirati od
preduze;a do preduze;a zbog prirode njihove delatnosti5 razlika u iznosima5 vrednostima
i funkcijama stavki ovakve prirode5 potreba za izradom konsolidovanog bilansa stanja i
dr. , tom smislu obaveze treba ra)9laniti na one koje nastaju iz poslovnih odnosa i one
koje nastaju iz odnosa sa povezanim preduze;ima. otra+ivanja5 po analogiji sa
obavezama5 treba ra)9laniti na potra+ivanja iz poslovnih odnosa i potra+ivanja od
povezanih preduze;a. "sto tako5 vrednosti nekretnina5 postrojenja i opreme treba posebno
prikazivati. (alihe5 tako7e5 treba prikazati kao zalihe trgova9ke robe5 sirovina i
#6
amterijala5 nedovr)ene proizvodnje i gotovih proizvoda. 3ezervisanja treba ra)9laniti na
rezervisanja za primanja zaposlenih i ostala rezervisanja5 kao i kapital i rezerve treba
odvojeno prikazati prema vrstama i prirodi pla;enog kapitala.
ostoje isto tako tzv. specifi9na obelodanjivanja koja mogu da budu prezentovana u
osnovnom obrascu bilansa stanja ili u napomenama uz ovaj finansijski izve)taj. 'na su
povezana sa stavkama kapitala5 kao )to su akcijski kapital5 rezerve5 dividende i dr. .ada
je re9 o akcijskom kapitalu5 specifi9na obelodanjivanja se odnose na slede;e informacijeC
D broj emitovanih akcija5
D broj upisanih i upla;enih i broj upisanih a neupla;enih akcije5
D nominalna vrednost akcija ili razlozi za)to vrednost nije utvr7ena5
D promene broja akcija tokom obra9unskog perioda5
D prava5 obaveze i ograni9enja po vrstama akcija5 uklju9uju;i i isplatu dividendi i
povla9enja kapitala5
D akcije koje dr+i preduze;e i akcije koje dr+e njegova zavisna i pridru+ena
preduze;a i
D akcijama rezervisanim za emisiju pod opcijom ili ugovorima o prodaji sa
iznosima i rokovima dospe;a.
.ada je re9 o rezervama onda5 u okviru specifi9nih obelodanjivanja treba kratko
opisati prirodu i svrhu svake rezerve.
'belodanjivanja o obavezama po osnovu dividendi koje su formalno obra9unate5 a
nisu ispla;ene zbog toga )to izve)taji nisu odobreni za objavljivanje uz posebno isticanje
onih obaveza po osnovu dividendi koje su kumulirane vi)e godina.
4. 9. 4. 2ilans uspeBa
1ilans uspeha je finansijski izve)taj u kome su iskazani ostvareni prihodi i rashodi
preduze;a u odre7enom obra9unskom periodu. -o je periodi9ni izve)taj. 'snovna svrha
ovog izve)taja je da korisnicima 8 stejkholderima pru+i informacije u ostvarenom
#7
rezultatu poslovanja preduze;a5 radi sagledavanja sposobnosti preduze;a da efikasno
koristi postoje;e i u budu;nosti uposli dodatne resurse. /hodno tome5 dva osnovna
elementa bilansa uspeha su prihodi i rashodi. 2eposrednim su9eljavanjem prihoda jednog
obra9unskog perioda sa njima pripadaju;im rashodima vr)i se utvr7ivanje ostvarenog
uspeha 8 dobitka ili gubitka konkretnog preduze;a. 'stvareni rezultat u kombinaciji sa
elementima drugih finansijskih izve)taja koristi se za utvr7ivanje drugih va+nih
pokazatelja uspe)nosti. 0isina ostvarenog rezultata odre7ena je5 dakle5 visinom prihoda i
rashoda.
'kvir za pripremu i prezentaciju finansijskih izve)taja prihode defini)e kao
pove;anje ekonomskih koristi tokom obra9unskog perioda5 kroz priliv sredstava i
smanjenje obaveza. -ako definisani prihodi imaju uticaj na pove;anje kapitala. ove;anja
kapitala koja nastaju novim uplatama vlasnika ne smatraju se prihodima. rema
zahtevima iz 'kvira za pripremu i prezentaciju finansijskih izve)taja5 podela prihoda je
izvr)ena prema prirodi njihovog nastanka. -ako treba posebno diferencirati prihode iz
redovne aktivnosti preduze;a5 koji nastaju kao posledica obavljanja osnovne delatnosti i u
zavisnosti od prirode deletnosti konkretnog preduze;a. 'vi prihodi se javljaju u obliku
prihoda od prodaje gotovih proizvoda5 prihoda od prodaje robe i? ili izvr)enih usluga5
prihoda od kamate5 prihoda od provizija5 prihoda od dividendi5 tantijema i sl. ored
redovnih5 u preduze;ima se pojavljuju i tzv. vanredni dobici. 'ni5 tako7e5 predstavljaju
pove;anje ekonomskih koristi5 a vezani su zaC
D dobitke od prodaje stalne imovine po cenama vi)im od njihove neto knjigovodstvene
vrednosti>
D nerealizovane dobitke po osnovu prodaje utr+ivih hartija od vrednosti kada se
njihovo vrednovanje vr)i po tr+i)nim vrednostima i
D dobitke koji nastaju od pove;anja knjigovodstvene vrednosti sredstava usled
prestanka razloga koji su uslovili njihovo prethodno umanjenje.
3edovni prihodi se moraju jasno izdiferencirati od prethodno definisanih dobitaka
jer su posebno odre7eni uslovi za njihovo priznavanje. Fva osnovna uslova za
#!
priznavanje redovnih prihoda5 prema 'kviru za pripremu i prezentaciju finansijskih
izve)taja suC
D nastanak prihoda mora obavezno dovesti do pove;anja sredstava ili umanjenja
obaveza i
D visina prihoda mora biti utvr7ena na pouzdan na9in5 kako ne bi do)lo do njihovog
precenjivanja5 a time i do precenjivanja kapitala.
3ashodi su po svojoj prirodi suprotnost prihodima i predstavljaju umanjenje
ekonomskih koristi tokom obra9unskog perioda u vidu odliva sredstava ili pove;anja
obaveza. 3ashodi dovode do smanjenja kapitala5 pri 9emu se smanjenje kapitala nastalo
kao posledica povla9enja uloga vlasnika5 kao i raspodelom dobitka u vidu dividendi ne
smatra se rashodom. riroda nastanka rashoda analogno prirodi nastanka prihoda stvara
osnovi za diferenciranje rashoda na redovne i gubitke. 3edovni rashodi nastaju po osnovu
obavljanja osnovne delatnosti5 a odnose se na poslovne i finansijske.
'dliv ekonomskih koristi izazivaju i tzv. gubici koji nastaju u slu9ajevimaC
D prodaje sredstava po cenama ni+im od njihove knjigovodstvene vrednosti5
D rashodovanja neotpisanih stalnih sredstava i
D nastanka )tete koja se ne mo+e nadoknaditi u celini ili delimi9no od
osiguravaju;ih kompanija.
3edovni rashodi i gubici se moraju posebno prezentovati u bilansu uspeha. 2aime5
priznavanje redovnih rashoda direktno je uslovljeno priznavanjem redovnih prihoda5 dok
kod gubitaka i dobitaka takva uslovljenost ne postoji.
otrebe korisnika finansijskih izve)taja za relevantnim informacijama za ocenu i
procenu uspe)nosti preduze;a uslovile su potrebu posebnog prezentovanja prihoda i
rashoda koji poti9u iz poslovne aktivnosti5 zatim finansijskih rashoda i prihoda5 kao i
dobitaka i gubitaka.
rema zahtevima 43/ 15 prezentacija bilansa uspeha zahteva diferenciranje
informacija koje se prikazuju u osnovnom obrascu i dodatnih i specifi9nih informacija
##
koje se mogu obelodaniti kako u osnovnom obrascu5 tako i u napomenama uz bilans
uspeha.
43/ 1 preporu9uje preduze;ima da se u osnovnom obrascu bilansa uspeha mora na;i
slede;i minimalni broj pozicijaC
D prihodi5
D rashodi i tro)kovi finansiranja5
D udeo u dobitku ili gubitku zavisnih preduze;a5 odnosno zajedni9kim ulaganjima5
D rashodi na ime poreza uklju9uju;i i iznos utvr7en prilikom prestanka poslovanja i
utvr7ivanja fer vrednosti i
D dobitak ili gubitak.
ored navedenih informacija u osnovnom obrascu bilansa uspeha obavezno se
prezentuje raspodela rezultata na deo koji propada manjinskim akcionarima i deo koji
pripada vlasnicima kapitala mati9nog preduze;a.
.oje se jo) stavke5 odnosno njihovi me7uzbirovi5 pored navedenih mogu na;i u
bilansu uspeha konkretnog preduze;a zavisi od zahteva drugih 43/ i 4/F"5 ili zahteva
za fer prezentacijom ostvarene uspe)nosti 8 rentabilnosti ili procenom njegove budu;e
rentabilnosti. "sto tako5 broj stavki bilansa uspeha konkretnog preduze;a zavisi od njenog
zna9aja5 prirode i funkcije5 kao i efekata poslovnih aktivnosti kojima se ostvaruju prihodi
odnosno nastaju rashodi5 koje se me7usobno razlikuju u pogledu u9estalosti5 rizika i
mogu;nosti predvi7anja njihovog nastanka.
rema zahtevima 43/ 15 dozvoljena je kompenzacija ili <prebijanjeH prihoda i
rashoda samo kada se radi o bezna9ajnim vrednostima ili to zahtevaju drugi 43/ i 4/F".
"maju;i u vidu zna9aj informacija o tro)kovima po prirodi i vrstama5 njihova prezentacija
prema 43/ 1 mora biti izvr)ena bilo u osnovnom obrascu5 bilo u napomenama. 'bim i
sadr+ina tih informacija koje treba obelodaniti zavise od toga da li se pri utvr7ivanju
rezultata primenjuje princip ukupnih tro)kova ili princip funkcionalnosti5 odnosno od
toga da li se rezultat utvr7uje metodom ukupnih tro)kova ili metodom tro)kova prodatih
1%%
u9inaka. 43/ 1 ne daje prednost ni jednom ni drugom principu ve; ukazuje na
povoljnost njihove primene5 )to zavisi od istorijskih uslova5 prirode preduze;a i njegove
pripadnosti odre7enoj grani.
/hodno principu ukupnih tro)kova tro)kovi se zbog zna9aja za upravljanje i eksterni
izve)tavanje prezentuju kroz slede;e stavkeC
D amortizacija5
D tro)kovi materijala5
D tro)kovi zarada5
D tro)kovi transporta i
D tro)kovi reklame i sli9ne vrste i grupe tro)kova.
"nformacije koje bi bile sadr+ane u bilansu uspeha sastavljenom po principu ukupnih
tro)kova prema 43/ 1 suC
D prihodi od prodaje5
D ostali poslovni prihodi5
D promene u vrednosti zaliha nedovr)ene proizvodnje i gotovih proizvoda5
D tro)kovi sirovina i materijala5
D tro)kovi zarada i naknada5
D tro)kovi amortizacije5
D drugi poslovni rashodi5
D ukupni tro)kovi5
D rezultat.
"nformacije koje bi bile sadr+ane u bilansu uspeha sastavljenom po principu
funkcionalnosti prema 43/ 1 suC
D prihodi od prodaje5
D tro)kovi prodatih proizvoda5
D bruto rezultat5
D drugi poslovni prihodi5
1%1
D tro)kovi prodaje5
D tro)kovi administracije5
D ostali poslovni rashodi5
D rezultat.
(avisno od toga da li se primenjuje jedna ili druga metoda utvr7ivanja rezultata
zahtevi za dodatnim i specifi9nim informacijama koje se mogu obelodaniti bilo u
osnovnom obrascu5 bilo u napomenama su razli9iti. (ajedni9ko za obe metode
utvr7ivanja rezultata jeste da treba obelodaniti tro)kove po navedenim vrstama.
43/ 1 insistira na informaciji o dividendi po akciji koja mo+e biti obelodanjena u
osnovnom obrascu bilansa uspeha ili u napomenama.
4. 9. 7. $zve?taj o novanim tokovima
"zve)taj o nov9anim tokovima je izvedeni finansijski izve)taj5 jer nastaje
svojevrsnim rearan+iranjem informacija sadr+anih u bilansu stanja5 bilansu uspeha i
izve)taju o promenama na kapitalu5 kao i u napomanama uz ove finansijske izve)taje.
Kiljevi sastavljanja izve)taja o nov9anim tokovima sadr+ani su u obezbe7enju informacija
koje slu+e korisnicima 8 stejkholderima da ocene i proceneC
D sposobnost preduze;a da stvori dovoljno novca kojim ;e finansirati svakodnevne
poslovne aktivnosti5
D sposobnost predize;a da pla;a glavnicu i kamatu po osnovu uzetih kredita i dividendi
akcionraima i
D sposobnost preduze;a da raste i razvija se kroz dodatna ulaganja u nekretnine5
postrojenja i opremu ili da prodaje dugoro9na sredstva kako bi generisalo gotovinu6!.
'vaj finansijski izve)taj je svoju punu afirmaciju stekao u poslednjoj dekadi
pro)loga veka5 kada je veliki broj rentabilnih preduze;a imao problema sa likvidno);u i
1%2
solventno);u zbog nedostatka novca. o)to se nov9ani tokovi smatraju krvotokom jednog
preduze;a njihov nedostatak mo+e dovesti i do ste9aja. "zve)taj o nov9anim tokovima
prezentuje nov9ane prilive i odlive u obra9unskom periodu koji nastaju iz poslovnih5
investicionih i finansijskih aktivnosti. 2eto nov9ani tok iz poslovne aktivnosti pokazuje
da li je preduze;e sposobno i ume)no da ostvari pozitivan nov9ani tok iz delatnosti kojom
se bavi. "nvesticiona aktivnost pokazuje prilive i odlive gotovine koji nastaju u
transakcijama prodaje i nabavke stalnih sredstava. 6ktivnosti finansiranja prikazuju
prilive gotovine od emisije akcija i uzimanja kredita5 kao i odlive gotovine po osnovu
pla;anja glavnice kredita i dividendi akcionarima.
.orisnici finansijskih izve)taja veoma pa+ljivo analiziraju izve)taje o nov9anim
tokovima i porede njihove vrednosti sa stavkama iz bilansa stanja i bilansa uspeha
uklju9uju;i i izve)taj o promenama na kapitalu5 ako i zajedno sa napomenama uz ove
izve)taje. Fovo7enjem u logi9nu vezu pojedinih stavki donose se ocene da li je preduze;e
ostvarilo gotovinu i da li je sposobno da gotovinu stvara u budu;nosti. 2eto nov9ani tok
iz poslovne aktivnosti je indikator te sposobnosti.
4. 9. /. $zve?taj o promenama na kapitalu
"zve)taj o promenama na kapitalu je deo seta finansijskih izve)taja i od posebnog je
zna9aja za vlasnike kapitala. , njemu su prezentovane sve promene na kapitalu tokom dva
uzastopna perioda izve)tavanja i uva+avaju sve poslovne transakcije i druge doga7aje koje su
povezane sa sapstvenim kapitalom preduze;a. -akvim postupkom5 <"zve)taj o promenama na
kapitalu doprinosi realnijem utvr7ivanju celokuonog rezultata poslovanja u toku izve)tajnog
periodaH6#. , praksi ovaj izve)taj mo+e biti prezentovan u potpunoj ili sa+etoj formi. otpuni
izve)taj o promenama na kapitalu sadr+i sve promene vezane za kapital i potpuno mu
odgovara naziv izve#taj o !romenama na ka!italu. /a+eta forma izve)taja o promenama na
kapitalu ne obuhvata promena na kapitalu nastale po osnovu novih ulaganja ili uplata
6! Fr 1. 2ovi;evi;5 mr G. .ne+evi;5 (aunovodstvo5 ,niverzitet <1ra;a .ari;H5 Fakultet za menad+mentH5
1eograd5 2%%&5 str. 3$.
1%3
kapitala5 kao i promena u vezi sa povla9enjem kapitala vlasnika. 'tuda i naziv ove sa+ete
forme izve)taja na kapitalu izve)taj o priznatim dobicima i gubicima. /tavke koje moraju biti
prezentovane u ovom izve)taju odre7uje 43/ 15 a to suC
D neto dobitak?gubitak perioda u pojedina9nim iznosima sa zbirom ili razlikom5
D pozicije prihoda i rashoda5 tj. dobitaka i gubitaka koji se u skladu sa zahtevima
drugih 43/ i 4/F" priznaju kao sopstveni kapital i
D ispravke gre)aka i promena u ra9unovodstvenim politikama.
/hodno tome5 osnovna svrha ove forme izve)taja o promenama na kapitalu je
prezentovanje onih prihoda i rashoda5 odnosno dobitaka i gubitaka koji nisu obuhva;eni u
bilansu uspeha bilo u osnovnom obrascu bilo u napomenama.
otpuni izve)taj o promenama na kapitalu5 pored navedenih informacija5 treba da
obelodani bilo u osnovnom obrascu bilo u napomenama jo) i slede;eC
D promene na kapitalu po osnovu novih uloga i uplata5 ako i povla9enja kapitala
vlasnika5
D stanje akumuliranog dobitka ili gubitka na po9etku perioda i sve promene nastale
tokom perioda i
D usagla)avanje svih promena nastalih tokom perioda na svim oblicima osnovnog
kapitala5 emisionoj premiji i rezervama5 uz neophodna obja)njenja svake promene.
otrebno je naglasiti da postoje suprotni zahtevi pojedinih 43/ u vezi sa
obelodanjivanjem u izve)taju o promenama na kapitalu. -ako 43/ ! G (aunovodstvene
!olitike, !romene u raunovodstvenim !rocenama i gre#ke zahteva da svi prihodi i
rashodi budu prezentovani u osnovnom obrascu bilansa uspeha i u napomenama.
4e7utim5 u 43/ 16 G 7ekretnine, !ostrojenja i o!rema insistira se da se dobici i gubici
koji nastaju po osnovu promena na osnovnom kapitalu budu prezentovani u izve)taju o
promenama na kapital.
6# Uagenhofer5 6lfred5 @2%%1A "nternational 6ccounting /tandardsC 1ilanzierung und 1eWertung. . . 5 citat
prema dr 4. /tojilkovi;5 F. /pasi;5 <"zve)taj o promenama na kapitaluH5 (aunovodstvo5 11?2%%25 str. 17.
1%$
4. 9. 9. -apomene uz >inansijske izve?taje
2apomene su prilozi uz osnovni set finansijkih izve)taja koji dodatno obja)njavaju
informacije date u njima. -a obja)njenja su kvantitativne i kvalitativne prirode. /adr+aj
napomena odre7en je brojem stavki u kojima se prezentuju elementi pojedinih
finansijskih izve)taja. 'snovne funkcije napomena uz finansijske izve)taje suC
D obezbe7enje informacija o osnovama merenja elemenata finansijskih izve)taja i
specifi9nim ra9unovodstvenim politikama koje su izabrane i primenjene na zna9ajne
poslovne transakcije i druge doga7aje5
D obelodanjivanje svake druge informacije koja nije prezentovana u osnovnim
obrascima finansijskih izve)taja5 a zahtevaju je 43/ i 4/F" i
D prikazivanje dodatnih informacija neophodnih za fer prezentaciju5 a nisu sadr+ane u
osnovnim obrascima finansijskih izve)taja.
rema zahtevima 43/ 1 napomene moraju biti prezentovane na sistemeti9an na9in
i povezane sa odgovaraju;im stavkama iz finansijskih izve)taja. 'blik prezentacije
informacija u napomenama mo+e biti trojakC
D detaljna analiza iznosa iz finansijskih izve)taja5
D opis informacija iz finansijskih izve)taja i
D davanjem dodatnih informacija.
otreba za obelodanjivanjem informacija u napomenama5 kao i uporedivosti
finansijskih izve)taja materijalizovana je u zahtevima 43/ 1 u vidu predloga rasporeda
napomena u finansijskim izve)tajima5 koji izgleda ovakoC
D informacije o uskla7enosti sa 43/ i 4/F"5
D informacije o primenjenim ra9unovodstvenim politikama5
D dodatne informacije kojima se obaj)njavaju pojedine stavke finansijskih izve)taja
prezentovane u osnovnom obrascu5 po redosledu po kome su pore7ane u finansijskim
izve)tajima i
1%&
D ostala obelodanjivanja uklju9uju;i potencijalne i ugovorene obaveze koje nisu
priznate5 kao i finansijski rizik5 ciljeve upravljanja i usvojene politike.
ravilno razumevanje finansijskih izve)taja podrazumeva obelodanjivanje
specifi9nih ra9unovodstvenih politika koje su kori);ene u pripremi i sastavljanju
finansijskih izve)taja. , tom smislu obavezni deo napomena su osnove merenja
elemenata finansijskih izve)taja G istorijski tro)ak5 tro)ak zamene5 tr+i)na i sada)nja
vrednost. o)to zahtevi 43/ i 4/F" nisu jednozna9ni5 postoje mogu;i alternativni
postupci priznavanja5 merenja i obelodanjivanja5 u napomenama se mora naglasiti
izabrana ra9unovodstvena politika.
/vako preduze;e ima specifi9ne zahteve za obelodanjivanjem informacija u
napomenama. , napomenama se daju i okvirne procene i izvori neizvesnosti procena u
vezi sa potrebom za korekcijom stavki bilansa stanja. 'kvirne procene su povezane sa
utvr7ivanjem slede;ih 9injenicaC
D da li finansijska sredstva predstavljaju ulaganja koja se dr+e do roka dospe;a5
D kada se rizici i koristi od vlasni)tva nad finansijskim sredstvima i sredstvima u lizingu
prenose na drugo preduze;e5
D da li odre7ena transakcija razmene pretpostavlja finansijski sporazum5 odnosno ne
stvara prihod i
D odnos izme7u mati9nog i zavisnih preduze;a.
lanirane informacije ili prognoze se na obelodanjuju5 ali pojedini standardi
zahtevaju obelodanjivanje polaznih pretpostavki. -ako 43/ 37 zahteva da se objave
pretpostavke o diferenciranju rezervisanja po grupama5 43/ 32 zahteva obelodanjivanje
pretpostavki u vezi sa procenom fer vrednosti finansijskih sredstava i obaveza5 43/ 16
zahteva obelodanjivanje pretpostavki pri proceni fer vrednosti revalorizovanih stavki
nekretnina5 postrojenja i opreme i sl.
'stala obelodanjivanja u napomenama povezana su sa dividendama i op)tim
podacima o preduze;u5 ako nisu prezentovane uz osnovne obrasce finansijskih izve)taja.
1%6
, vezi sa dividendama u napomenama se objavljuje iznos dividendi koje su predlo+ene i
opredeljene pre odobravanja finansijskih izve)taja i iznos dividendi po akciji5 kao i iznos
svih kumuliranih preferencijalnih dividendi koje nisu priznate u finansijskim izve)tajima.
4. 5. Problemi Barmoniza@ije i
standardiza@ije >inansijskog izve?tavanja
3azli9ite nacionalne ra9unovodstvene prakse u uslovima globalizacije izazivaju
brojne probleme u me7unarodnom finansijskom izve)tavanju. 'vi problemi se javljaju
zbog toga )to finansijski izve)taji pripremljeni i sastavljeni po principima i pravilima
priznavanja5 merenja i obelodanjivanja na nacionalnom nivou ne odgovaraju korisnicima
u drugim nacionalnim ekonomijama 9iji vlasnici kapitala +ele da plasiraju kapital izvan
nacionalnih okvira. (bog 9ega su kompanije prinu7ene da prevode5 odnosno sastavljaju
finansijske izve)taje nastale u jednoj nacionalnoj ekonomiji u skladu sa principima i
pravilima druge nacionalne ekonomije. .ompanije sa poslovanjem izvan nacionalnih
okvira5 tzv. multinacionalne kompanije sukobljavaju se sa problemom pripreme i
sastavljanja konsolidovanih finansijskih izve)taja. 3azli9ite ra9unovodstvene prakse u
nacionalnim ekonomijama tako7e onemogu;avaju pore7enje finansijskih izve)taja
pripremljenih i sastavljenih za potrebe i u skladu sa op)teprihva;enom nacionalnom
praksom. 'vaj problem je naro9ito izra+en prilikom dono)enja investicionih i kreditnih
odluka u me7unarodnom finansiranju. , tom kontekstu je posebno va+no da <pri analizi
stranih finansijskih izve)taja korisnici moraju pa+ljivo utvrditi da li uo9ene razlike u
informacijama preduze;e poti9u iz @1A razlika u osnovama merenje5 @2A ekonomskih5
kulturnih ili institucionlnih razlika5 ili su pak posledica @3A realnih razlika u atributima
koji se mereH7%. 'va pitanja su pokrenula proces prvo harmonizacije5 koja nije bila
dovoljna5 a zatim i proces standardizacije finansijskog izve)tavanja u me7unarodnim
okvirima. 'na su bila i osnov istra+ivanja osnovnih faktora koji uti9u na proces
harmonizacije i standardizacije finansijskog izve)tavanja u uslovima globalizacije.
osebno su istra+eni slede;i faktoriC
aA izvori finansiranja i tr+i)te kapitala5
7% Khoi F. 5 FrostK. 6nd 4eek G. 5 International +ccounting5 -hird :dition5 rentice8Eall "nternational5
1###. 5 p. 331.
1%7
bA poreski sistem G oporezivanje rezultata5
cA ra9unovodstvena profesija i regulativa5
dA nacionalna kultura i tradicija5
eA me7unarodni ekonomski i politi9ki odnosi5
fA stabilnost nacionalne valute i dr.
aA "zvori finansiranja preduze;a zna9ajno uti9u na formulisanje me7unarodnih
ra9unovodstvenih standarda. 2aime5 vi)e kapitala prikupljeno izvan preduze;a po svojoj
prirodi pretpostavlja vi)e odgovornosti prema ulaga9ima toga kapitala i vi)e informacija u
efektima takvih ulaganja5 odnosno ve;u potrebu za javnim izve)tavanjem. "sto tako5 )to je
ve;i broj ulaga9a G investitora 8 ja9i je uticaj na javno izve)tavanje. -o prakti9no zna9i da
je najve;i uticaj za javnim izve)tavanjem upravo tamo gde su tr+i)ta akcija vrlo razvijena
i gde se najve;i broj preduze;a nalazi u vlasni)tvu velikog broja akcionara5 )to ;e re;i u
,/6 i :ngleskoj. , ovim zemljama su investitori ili vlasnici kapitala zapravo i klju9ni
korisnici finansijskih izve)taja. 2asuprot tome5 u ve;ini zemalja kontinentalne :vrope
kao i *apanu banke su najva+niji izvor finansiranja nacionalnih ekonomija u vidu kredita5
pa je shodno tome5 njihov uticaj na finansijsko izve)tavanje bio vrlo veliki. "stra+ivanja
su5 me7utim5 pokazala da je uticaj vlasnika kapitala od odlu9uju;eg zna9aja za
modeliranje ra9unovodstvenog sistema i finansijsko izve)tavanje u globalnim uslovima.
Frugim re9ima5 klju9ni uticaj na orijentaciju nacionalnih praksi ra9unovodstva i
finansijskog izve)tavanja imaju5 pre svega5 tip i specifi9ni informacioni zahtevi i broj
investitora5 kao i njihov odnos prema preduze;ima5 zatim5 kreditori5 razvijenost berzi i
najzad5 stepen orijentacije na me7unarodna finansijska tr+i)ta71.
bA 3azli9iti poreski sistemi5 koji se odnose na oporezivanje rezulata skoro svake nacionalne dr+ave
smatraju se jednim od najzna9ajnijih faktora i problema u procesu harmonizacije i standardizacije
finansijskog izve)tavanja. 2aime5 poslovni izve)taji na koje se harmonizacija i standardizacija
odnose su direktna ili indirektna osnova za sastavljanje poreskih izve)taja5 bez obzira na veli9inu
preduze;a i oblik vlasni)tva. 3aznovrsnost i intenzitet uticaja poslovnih na poreske finansijske
izve)taje nisu isti u svim nacionalnim ekonomijama5 a zna9ajno se razlikuju u anglosaksonskom i
kontinentalnom ambijentu finansijskog izve)tavanja. -ako poslovni finansijski izve)taji
1%!
predstavljaju direktnu osnovu za izradu poreskih finansijskih izve)taja u anglosaksonskom
ambijentu finansijskog izve)tavanja5 sa zna9ajnim odstupanjima u njihovoj korespondenciji5 dok u
kontinentalnom delu :vrope poslovni finansijski izve)taji isto tako predstavljaju osnov za izradu
poreskih finansijskih izve)taja5 s tim )to je evidentan zna9ajniji nivo me7usobne korespondencije.
cA /tatus i razvijenost ra9unovodstvene profesije zna9ajno uti9u na kvalitet
ra9unovodstvene regulative i njenu primenu. 3a9unovodstveni informacioni sistem i
ra9unovodstvena praksa u uslovima razvijene i kompetentne ra9unovodstvene profesije
orijentisani su na poslovne aktivnosti preduze;a i dono)enje relevatnih odluka. ,ticaj
ra9unovodstvene profesije na oblikovanje prakse finansijskog izve)tavanja zavisi od niza
faktora koji su me7usobno zavisni. , tom smislu nacionalne ekonomije sa odsustvom
privatnih akcionara i kompanija 9ije akcije se kotiraju na berzama ne pokazuju poseban
interes za instituciju revizije finansijskih izve)taja5 za razliku od ekonomija gde su
akcionarstvo i koriranje akcija na berzama glavno obele+je privre7ivanja5 kakav je slu9aj
na primer sa ,/6 i :ngleskom. -o su zapravo ekonomije u kojima je uticaj
ra9unovodstvene profesije na model finansijskog izve)tavanja veoma zna9ajan. 2aravno5
taj model te+i da postane op)teprihva;en. 2ema9ka5 naime5 poznaje posebno
organizovanu profesiju poreskih eksperata5 koja je brojnija od ra9unovodstvene i 9ija
edukacija traje znatno du+e5 )to je verovatno u skladu sa na9inom finansiranja preduze;a
u kome dr+ava igra zna9ajnu ulogu. 3a9unovo7e u :ngleskoj su anga+ovane za rad u
trgovine5 industriji5 dr+avnim ustanovama i obrazovanju. "sto tako5 revizorske firme u
2ema9koj vr)e reviziju finansijskih izve)taja privatnih kompanija. Francuska ima
razvijenu ra9unovodstvenu profesiju u koju ulaze i revizori. 3evizorskim telima u
2ema9koj i Francuskoj upravlja dr+ava5 dok nadzor nad radom profesionalnih
organizacija vr)i vlada u :ngleskoj i Eolandiji.
3azvoj profesionalne regulative5 kao sposobnosti i kompetentnosti profesionalnih ra9unovo7a pod
uticajem je uspostavljene obrazovne i istra+iva9ke aktivnosti u oblasti ra9unovodstva. /pecifi9ni
zahtevi 4e7unarodnih stanadarda finansijskog izve)tavanja i njihova primena zahtevaju razvijenu
profesiju i kompetentne ra9unovo7e. 2aime5 zakonsko ure7enje finansijskog izve)tavanja bilo
71 4ueller G. 5 Gernon E. 5 and 4eek G. 5 +ccounting5 +n International Pers!ective5 Fourth :diton5 3ichard
F. "rvin5 1##75 p. 7.
1%#
veoma spor i dugotrajan proces kojim je stvoren okvir izve)tavanja neprimeren savremenom
dinami9nom poslovnom okru+enju. "sto tako5 zakonsko regulisanje finansijskog izve)tavanja bi po
svojoj prirodi bilo optere;eno formom5 a ne su)tinom. ,ticaj politi9kih konsideracija tako7e bi bio
veoma jak. Gotovo da je op)te prihva;eno mi)ljenje da promovisanje i primenu me7unarodnih
standarda finansijskog izve)tavanje treba da vr)e profesionalne organizacije iz najmanje dva
razloga72. rvi5 zato )to profesionalne ra9unovo7e5 kao 9lanovi profesionalnih organizacija5
poseduju
ekspertska znanja o poslovnom okru+enju5 poslovnoj praksi i ra9unovodstvenim procedurama koje
ih odra+avaju. 2azavisna pozicija profesionalnih ra9unovo7a u odnosu na sastavlja9e i korisnike
finansijskih izve)taja5 omogu;ava da izra+avaju nepristrasno mi)ljenje o tome na koji na9in
poslovne transakcije i drugi doga7aje treba priznavati5 meriti i obelodanjivati5 )to vodi tome da
finansijski izve)taji fer prikazuju finansijski i prinosni polo+aj. -o je drugi razlog za)to
standardizaciju finansijskog izve)tavanja treba da promovi)u profesionalne organizacije.
dA Glavni uticaj na nacionalne modele finansijskog izve)tavanja ima nacionalna kultura i
tradicija5 kao skup dru)tvenih vrednosti i socijalnih normi i odnosa koji uslovljavaju
pona)anje nekog dru)tva ili dru)tvene grupe5 kao )to su ra9unovo7e. 3a9unovo7e svih
zemalja imaju mnogo sli9nosti5 ali i razlika u pogledu priznavanja5 merenja i obelodanjivanja
imovine5 obaveza5 kapitala prihoda i rashoda. .ulturne tendencije podrazumevaju i shvatanja
o ra9unovodstvu5 koja su godinama razvijana i tako prerasla u ra9unovodstvenu tradiciju
neke zemlje73. 'kvir koji dovodi u vezu kulturu i ra9unovodstvo obuhvata 9etiri
reprezentativne ra9unovodstvene vrednosne dimenzije7$5 tj.
D profesionalizam vs? zakonska kontrola>
D uniformnost vs? fleksibilnost>
D konzervativizam vs. optimizam>
D tajnost vs. transparentnost.
72 EoopWood 6. 5 +ccounting Standard Setting5 6n "nternational erspective5 1#!35 p. &
73 GraL /. 5 2eedles 1. 5 :. 5 2inansijsko raunovodstvo * o!#ti !ristu!5 prevod /333/5 1###. 5 str. 31.
7$ GraL /. /chWeirkar *. and 3oberts K. 5 Intenational +ccounting@+ .ase +!!roac-5 1##&5 citat prema mr
*asmina 1igi;evi;5 <,zroci me7unarodnih razlika u finansijskom izve)tavanjuH5 (aunovodstvo br. &8
6?2%%65 str. #1.
11%
rva ra9unovodstvena vrednost vezana je za davanje prednosti nazavisnom
profesionalnom rasu7ivanju i samoregulativi u razvoju finansijskog izve)tavanja u
pojedinim nacionalnim ekonomijama5 nasuprot zakonskoj kontroli5 odnosno davanja
prednosti individualizmu i subjektivizmu nasuprot kolektivizmu. 'vakav odnos
ra9unovodstva i kulture zastupljen je u ra9unovodstvenim sistemima anglosaksonskih
zemalja. , ovom modelu finansijskog izve)tavanja poseban akcenat je stavljen na
prezentovanje istinite i po)tene vrednosti. (akonska kontrola je razvijena u modelu
finansijskog izve)tavanja kontinentalnog dela :vrope. , ovom modelu su po)tovana
zakonska pravila5 a u manjoj meri profesionalna prosu7ivanja. 2acionalne ekonomije
koje preferiraju uniformnost pokazuju sklonost ka primeni univerzalnih sistema
finansijskog izve)tavanja5 dok su za fleksibilne modele finansijskog izve)tavanja
karakteristi9na uva+avanja zahteva pojedinih kompanija5 ili pojedinih sektora ekonomije.
-ako se uniformnost nalazi u zemljama sa sistemom kodifikovanog prava5 kao )to su
zemlje kontinentalne :vrope5 dok je fleksibilnost izra+ena u zemljama obi9ajnog prava5
kao )to su anglosaksonske zemlje.
3a9unovo7ama je po prirodi profesije svojstven konzervativizam5 ali je on u pojedinim
zemljama manje ili vi)e izra+en5 odnosno nalazi se na relaciji konzervartivizam ? optimizam.
.onzervativizam podrazumeva opreznost pri priznavanju5 merenju i obelodanjivanju prihoda i
rashoda5 kao i imovine5 obaveza i kapitala u uslovima neizvesnosti. 'ptimizam5 pak5 u tom procesu
toleri)e znatno ve;u neizvesnost. rimera radi5 navodimo izdatke 9iji se efekti o9ekuju u
budu;nosti5
koji se u konzervativizmu smatraju tro)kovima5 dok se u optimisti9nom pristupu obuhvataju kao
sredstva5 koja ;e predstavljati tro)kove nekog budu;eg perioda. -ako su ra9unovo7e 2ema9ke i
*apana obazrivije u priznavanju dobiti5 odnosno vrednovanju sredstava u interesu zajmodavaca.
3a9unovo7e ,/6 i :ngleske su u tom pogledu liberalnije5 )to je u interesu vlasnika kapitala5
odnosno akcionara.
3a9unovodstvene vrednosti tajnosti i trans!arentnosti vezuju se za obelodanjivanje
informacija. , tom kontekstu zemlje kontinentalne :vrope ograni9avaju obelodanjivanja
informacija kako za menad+ment5 tako i za eksterne korisnike. /hodno tome5 mo+e se uo9iti da su
tajnost i konzervativizam me7usobno usko povezani. 2suprot ovim5 anglosaksonske zemlje imaju
111
transparentniji pristup obelodanjivanju informacija5 )to je u skladu sa zahtevima akcionara i
finansijskih tr+i)ta.
eA 3a9unovodstvo i finansijsko izve)tavanje u pojedinim zemljama se razvijalo pod uticajem
velokih kolonijalnih sila. -ako se u u ra9unovodstvenim tradicijama 6frike i 6zije ose;a uticaj
:ngleske i Francuske. -akve tradicije se u uslovima globalizacije intenzivno menjaju. Formiranje
ekonomskih grupa ili regiona5 kao )to su :vropska unija5 /everna 6merika5 6zija5 zemlje acifika i
dr. zna9ajno je podstaklo ove promene. "sto tako5 dramati9ne politi9ke promene u 3usiji5 .ini5
*u+noj 6merici i 6frici podstakle su me7unarodnu trgovinu i direktna strana ulaganja.
Fecentralizacija5 privatizacija i internacionalizacija finansija i ulaganja u akcije uticale su na
pojavu
i ubrzani razvoj tr+i)ta akcija. , tim uslovima5 narasle su potrebe za me7unarodnim finansijskim
izve)tavanjem5 odnosno boljim me7unardnim finansijskim razumevanjem.
fA "storijski tro)ak je o)teprihva;ena osnova merenja5 odnosno vrednovanja elemenata
finansijskih izve)taja. 'va osnova merenja je pouzdana samo u stabilnim monetarnim
uslovima5 odnosno u uslovima apsolutne stabilnosti nov9ane jedinice5 )to je prili9no
nerealna prepostavka. 2aime5 konstantna inflatorna tenzija5 odnosno tendencija pada
kupovne snage novca su obele+ja vremena u kome egzistiraju5 rastu i razvijaju se
savremena preduze;a. "maju;i u vidu da ove tendencije nisu podjednakog intenziteta u
svim nacionalnim ekonomijama5 stabilnost nacionalne valute je zna9ajan uzrok razlika u
praksama finansijskog izve)tavanja. -ako 2ema9ka i *apan5 zemlje odane istorijskom
tro)ku kao osnovi merenja5 ose;aju uticaj inflacije. (emlje *u+ne 6merike5 pak5 ose;aju
ja9i uticaj inflacije i zato koriste istorijske podatke korigovane indeksom op)teg nivoa
cena prilikom sastavljanja finansijskih izve)taja. (na9ajnije pomeranje cena5 pak5 zahteva
utvr7ivanje efekata promene nivoa cena na finansijski polo+aj i uspe)nost preduze;a.
2a+unovodstvo je instrument merenja ekonomsko& rasta i razvoja$ odnosno merenja
visine ula&anja u kapitalna dobra na nivou preduze#a$ kao i dr,avnih or&ana i
fondova! -isina ula&anja je neposredno odre%ena tednjom! -rednost tednje i
ula&anja i njihovi odnosi opredeljuju visinu rasta i cenovnu stabilnost nacionlne
ekonomije! Merenjem visine rezultata poslovanja ra+unovodstvo direktno opredeljuje
112
potencijalnu tednju 3 akumulaciju kapitala i ula&anja$ imaju#i u vidu da je rezultat
osnovica za oporezivanje i raspodelu! 'ndirektni uticaj na visinu tednje i ula&anja
ra+unovodstvo vri kroz emitovanje informacija vlasnicima kapitala i kreditorima$ kao
i ostalim stejkholderima koncentrisanim oko tr,ita novca$ kredita i kapitala o
finansijskom polo,aju$ poslovnoj uspenosti i promenama finansijsko& polo,aja!
.a dru&e strane$ ra+unovodstvene informacije kao finansijske i nefinansijske zajedno
sa nera+unovodstvenim informacijama su osnov korporativno& upravljanja! 4aime$
ove informacije su osnov planiranja$ or&anizovanja$ kontrole$ komuniciranja i
motivisanja kao faza procesa upravljanja preduze#em u cilju maksimizovanja nje&ovo&
rezultata$ odnosno maksimizovanja osnove za oporezivanje$ raspodelu i akumuliranje$
tj! formiranje tednje!
2elevantne$ pouzdane$ uporedive$ bla&ovremene i racionalno pripremljene informacije
o rezultatu poslovanja$ potencijalu ostvarivanja budu#ih rezultata i sposobnosti
stvaranja &otovine dobijaju puni smisao ako zadovoljavaju osnovne pretpostavke
me%unarodno prihva#eno& na+ina finansijsko& izvetavanja$ tj! pretpostavku o
nastanku poslovno& do&a%aja i kontinuitetu poslovanja!
"bim i struktura ra+unovodstvenih informacija sadr,anih u bilansu stanja$ bilansu
uspeha$ izvetaju o nov+anim tokovima$ izvetaju o promenama na kapitalu i
napomenama$ kao setu finansijskih izvetaja definisanih M2.5M.*'$ determinisani su
potrebama obelodanjivanja ili transparentnosti$ koje tradicionalno proisti+u iz
priznavanja korporacije kao samostalne poslovno0finansijske i pravne celine$
razdvajanja vlasnitva od upravljanja i kontrole$ porasta broja i veli+ine korporacija i
dr! "vi zahtevi su u novijim uslovima upotpunjeni zahtevima tzv! nefinansijske &rupe
stejkholdera$ kao to su zaposleni$ sindikati$ vladine a&encija i ira javnost u smislu
isticanja drutve od&ovornosti korporacija!
Prema M2. 6$ interesi finansijskih i nefinansijskih stejkholdera u smilu potreba za
ocenom i procenom finansijsko& polo,aja$ poslovne uspenosti i promena finansijsko&
polo,aja$ zadovoljeni su sadr,inom i strukturom definisanom kao minimum uz
113
obavezno upotpunjavanje u skladu sa zahtevima ostalih Me%unarodnih
ra+unovodstvenih standarda 5 Me%unarodnih stanarda finansijsko& izvetavanja
M2.5M.*'$ kao i odluka menad,menta u smislu da se dodatne i specifi+ne informacije
daju ili u osnovnom obrascu ili u napomenama uz finansijske izvetaje! "bim i
struktura$ kao i jasnost u razumljivost informacija sadr,anih u definisanom setu
finansijskih izvrtaja znatno su unapre%eni napomenama!
'nternacionalizacija na+ina proiznavanja$ merenja i obelodanjivanja informacija
sadr,anih u finansijskim izvetajima$ odnosno standardizacija finansijsko&
izvetavanja u me%unarodnim okvirima mora da rei probleme nacionalnih razli+itosti
strukture finansiranja preduze#e$ zatim$ razlike u nivou razvijenosti nacionalnih tr,ita
kapitala$ razli+itosti nacionalnih sistema oporezivanja$ razli+ito& nacionalno& nivoa
razvijenosti ra+unovodstvene profesije i re&ulative i razlike u nacionalnoj kulturi i
tradiciji$ kao i probleme razlika u stabilnosti nacionalnih valuta i razlika u pristupu
me%unarodnim i politi+kim odnosima pojedinih nacionalnih dr,ava!
7. $-+!RUM-!$ $ R1U%)!OR$
F$-)-+$&+*O1 $(V3!)V)-&)
"nstrumenti i regulatori finansijskog izve)tavanja su nerazdvojne kategorije5 od
kojih zavisi finansijsko izve)tavanje i dele se na globalne i nacionalne. Globalni
instrumenti finansijskog izve)tavanja su skup me7unarodnih ra9unovodstvenih5 tehni9kih5
eti9kih i obrazovnih standarda i standarda kvaliteta5 smernica i uputstava za njihovu
primenu na nivou nacionalne ekonomije5 u funkciji standardizacije i unifikacije
ra9unovodstvenih informacija. Globalna regulatorna tela donose i promovi)u globalne
profesionalne instrumente pomo;u kojih profesionalne organizacije i tela na globalnom i
nacionalnom nivou grade jedinstveni5 unifikovani sistem finansijskog izve)tavanja
neophodan globalnom tr+i)tu i merenju rezultata tog tr+i)ta. 6ktivnosti globalnih i
nacionalnih profesionalnih organizacija i tela5 bilo da kreiraju ili implementiraju
instrumente finansijskih izve)taja5 imaju zajedni9ki cilj5 a to je omogu;avanje lak)eg rada
i merenja rezultata ekonomija na globalnom tr+i)tu uz pomo; regulativa prihva;enih od
dr+ava u funkciji pobolj)anja kvaliteta finansijskog izve)tavanja5 )to je cilj globalnih
procesa.
7. 0. Faktori od uti@aja na kvalitet >inansijskiB izve?taja
Finansijski izve)taji zasnovani na globalnoj ra9unovodstvenoj regulativi visokog
kvaliteta5 na etici5 integritetu i razumnim procenama ra9unovo7a predstavljaju jedan od
oslonaca tr+i)ne ekonomije. 2a kvalitetnim finansijskim izve)tajima zasnivaju se
poverenje investitora i njihove investicione odluke. 'dsustvo i pad poverenja u
finansijske izve)taje dovodi do pove;ane opreznosti investitora i nepovoljno deluje na
tr+i)te kapitala. roces globalizacije5 kao proces harmonizacije u svetskim razmerama5
ima za posledicu pove;anje interesovanja za principe i na9ela na osnovu kojih se
sastavljaju i obelodanjuju finansijski izve)taji. o)to se ra9unovodstvo mo+e smatrati
<jezikom biznisaH5 logi9no je da komunikacija mo+e biti uspe)na samo ako svi u9esnici
govore <istim jezikomH odnosno primenjuju ista ra9unovodstvena pravila.
11&
'snovni faktori koji uti9u na kvalitet finansijskog izve)tavanja su standardi
@normeA finansijskog izve)tavanja i etika @stepen primenjivanja eti9kih normiA lica koja
sastavljaju finansijske izve)taje. ored toga5 bitni 9inioci koji uti9u na kvalitet
finansijskih izve)taja su regulatorna tela koja donose norme5 odnosno ra9unovodstvena
pravila5 kao i lica koja primenjuju ta pravila5 odnosno profesionalne ra9unovo7e.
2orme koje uti9u na finansijske izve)taje se 9esto nazivaju <op)teprihva;enim
ra9unovodstvenim principima odnosno HstandardimaH5 koji obuhvataju konvencije5
pravila i procedure neophodne za definisanje ra9unovodstvene prakse. rimena ovih
normi trebalo bi da ima za posledicu istinite i objektivne5 odnosno kvalitetne finansijske
izve)taje.
7. 0. 0. Raunovodstvene norme
, oblasti ra9unovodstva i sastavljanja finansijskih izve)taja5 u svetskim razmerama
postoji nekoliko grupa standarda koji se nazivaju op)teprihva;enimC evropske direktive
@-re;a5 Metvrta5 /edma i 'smaA5 'p)teprihva;eni ameri9ki ra9unovodstveni principi 8 ,/
G665 'p)teprihva;eni ra9unovodstveni principi ,jedinjenog .raljevstva 8 ,. G665
i 4e7unarodni ra9unovodstveni standardi ? 4e7unrodni standardi finansijskog
izve)tavanja @43/?4/F"A. 'p)teprihva;eni standardi revizije 6merike 8 ,/ G66/5
'p)teprihva;eni standardi revizije ,jedinjenog .raljevstva 8 ,. G66/ i 4e7unarodni
standardi revizije @4/3A.
:vropske direktive imaju karakter op)tih smernica i nastale su kao rezultat
kompromisa zemalja 9lanica :vropske unije5 u cilju formiranja jedinstvenog evropskog
finansijskog tr+i)ta. Firektive sadr+e minimalne zahteve koje zemlje89lanice :vropske
unije treba da zadovolje u procesu unifikovanja finansijskog izve)tavanja. 'ne
predstavljaju zna9ajan5 ali ne i odlu9uju;i korak u procesu standardizacije finansijskih
izve)taja5 zbog toga )to pru+aju mogu;nost zemljama89lanicama da zadr+e svoje
zakonske regulatorne sisteme.
116
'p)teprihva;ene ameri9ke ra9unovodstvene principe @G66A donosi 'dbor za
standarde finansijskog ra9unovodstva @F6/1A5 regulatorno telo koje sara7uje sa telom
koje kontroli)e izdavanje i promet hartija od vrednosti5 kao i sa ra9unovodstvenom
praksom.
4e7unarodni ra9unovodstveni standardi5 odnosno 4e7unarodni standardi
finansijskog izve)tavanja @43/?4/F"A usvajao je po9ev od 1#7&. godine do danas @$1
standard sa oznakom 43/ i ! standarda sa oznakom 4/F"A .omitet za 4e7unarodne
ra9unovodstvene standarde @od 2%%1. godine 'dbor za 4e7unarodne ra9unovodstvene
standardeA. 'dbor za 4e7unarodne ra9unovodstvene standarde nema snagu institucije da
zahteva primenu 43/?4/F"5 ve; je njegov zadatak da vr)i uticaj na 9lanice
4e7unarodne federacije ra9unovo7a5 "F6K @oko 16% 9lanica iz oko 12% zemaljaA5
odnosno na ra9unovodstvenu praksu preko profesionalnih asocijacija koje u svojim
sredinama afirmi)u primenu 43/?4/F" @koji se primenjuju bilo direktno ili indirektno
dono)enjem nacionalnih standarda sa sli9nim sadr+ajem u preko 1%% zemalja svetaA.
rimena 43/?4/F" i njihovo usavr)avanje predstavljaju kontinuirane procese sa
karakterom povratne sprege5 jer se njihovom primenom uo9ava potreba za njihovim
usavr)avanjem ili pak stavljanjem van snage odre7enih standarda i dono)enjem novih.
'snovni cilj 43/?4/F" jeste obezbe7ivanje istinitih i objektivnih finansijskih izve)taja
koji su me7usobno uporedivi.
"stiniti i objektivni finansijski izve)taji treba da predstavljaju vernu prezentaciju
finansijske pozicije i rezultata poslovanja razli9itih entiteta. ,poredivost se mo+e posti;i
jedino primenom istih pravila za sastavljanje finansijskih izve)taja5 a ona podrzumeva
kako uporedivost finansijskih izve)taja jednog entiteta u razli9itim periodima
izve)tavanja @radi sagledavanja trenda odre7enih bilansnih pozicijaA5 tako i finansijskih
izve)taja razli)itih subjekata @radi sagledavanja polo+aja posmatranog entiteta u odnosu
na druge5 naj9e);e konkurentne entiteteA.
4e7unarodni standardi revizije 8 4/3 zna9ajno uti9u na kvalitet finansijskog
izve)tavanja5 kao norme za ocenu kvaliteta finanansijskih izve)taja entiteta na tr+i)tu5 na
117
osnovu kojih profesionalne ra9unovo7e daju izve)taje o izvr)enoj reviziji svih oblika
entiteta5 bez obzira na to da li se uveravanja obavljaju na osnovu statutornih zahteva ili
tr+i)nih potreba klijenata. -ako7e5 na kvalitet finansijskih izve)taja uti9u i drugi
profesionalni5 tehni9ki i informati9ki standardi5 kao i jedinstvena primena tih standarda5
na )ta presudno uti9u kreatori jedinstvenih standarda5 kao i profesionalna osposobljenost i
eti9nost profesionalnih ra9unovo7a5 koji imaju obavezu kao 9lanovi jedinstvene profesije
za njenu doslednu primenu.
ored toga )to se primenjuju u velikom broju zemalja5 43/?4/F" su danas
priznati od stru9ne javnosti5 finansijskih tr+i)ta5 kompanija i ra9unovodstvenih i drugih
tela kao najkvalitetniji standardi na kojima treba da se zasnivaju harmonizacija i
standardizacija finansijskog izve)tavanja u svetu.
7. 0. 4. !ela koja donose i odluuju o promeni raunovodstveniB normi
'dbor za 4e7unarodne ra9unovodstvene standarde @"6/1A posve;en je razvoju
visokokvalitetnih ra9unovodstvenih standarda koji zahtevaju transparentne i uporedive
informacije u finansijskim izve)tajima. , svrhu ovog cilja 'dbor sara7uje sa globalnim i
nacionalnim regulatornim telima kako bi se postigla uskla7enost ra9unovodstvenih
standarda na globalnom nivou i poma+e im prilikom implementacije 43/?4/F".
.lju9no pitanje za stepen uporedivosti finansijskih izve)taja i za efikasnost poslovne
komunikacije odnosi se na meru u kojoj su dr+ave 9lanice spremne da svoje
ra9unovodstvene sisteme zamene sa 43/?4/F".
:vropska federacija ra9unovo7a @F::A isti9e i identifikuje slede;e elemente za
postizanje visokog kvaliteta finansijskog izve)tavanjaC
D potpuna od&ovornost rukovodstva kompanija i ra+unovo%a pri sastavljanju
finansijskih izvetaja7
D sprovo%enje interne revizije finansijskih izvetaja i kontrola od strane
nadzorno& or&ana7
11!
D potovanje procedure potvr%ivanja$ odnosno prihvatanja finansijskih
izvetaja od strane nadle,nih or&ana poslovno& subjekta7
D eksterna revizija finansijskih izvetaja7
D postojanje institucije izvan poslovno& subjekta koja se bavi nadzorom nad
primenom M2.5M.*'7
D aktivnosti berze u smislu postavljanja zahteva za finansijskim izvetajima
visoko& kvaliteta7
D aktivnost investicionih savetnika$ bankara$ sponzora i
D zahtevi investitora$ analiti+ara$ a&encija koje utvr%uju rejtin& poslovnih
entiteta$ kao i stru+ne literature i tampe!
-ako7e5 brojna druga tela i profesionalne organizacije 9ija aktivnost se odvija na
me7unarodnom nivou koja su zainteresovana za kvalitet finansijskih izve)taja. (na9ajnija
od tih tela suC "F6K 8 4e7unarodna federacija ra9unovo7a7&5 "'/K' 8 4e7unarodna
organizacija .omisije za hartije od vrednosti5 6"K"6 8 6meri9ki institut ovla);enih
javnih ra9unovo7a5 ':KF 8 'rganizacija za evropsku saradnju5 ,2K-6F G
.onferencija ,jedinjenih nacija za trgovinu i razvoj5 zatim regionalne profesionalne
organizacije i udru+enja ra9unovo7a i druga tela 9ija aktivnost se odvija na
me7unarodnom i nacionalnom nivou. (na9ajan doprinos standardizacije finansijskog
izve)tavanja daju i druge regionalne profesionalne organizacijeC
D 4editeranska federacija ra9unovo7a @FK4A
D 4e7unarodna federacija ra9unovo7a frankofonskog govornog podru9ja
@F"F:FA
D artnerstvo za razvoj ra9unovodstva u jugoisto9noj :vropi @/::6FA
D .onfederacija azijskih i pacifi9kih ra9unovo7a @K66A
7& "nternational Federation of 6ccountants ili 4e7unarodna federacija ra9unovo7a osnovana je 7. oktobra
1#77. godine u 4inhenu5 a sedi)te od njenog osnivanja joj je u 2jujorku5 od 9ega su )ezdeset i tri
profesionalne ra9unovodstvene organizacije iz &1 zemalja sveta potpisnice "F6K8ovog prvog ,stava.
4isija "F6K8a je daC 18 slu+i javnom interesu5 2. ja9a ra9unovodstvenu profesiju i struku u svetu5 3.
promovi)e po)tovanje visoko profesionalnih standarda kvaliteta5 me7unarodnih konvergencija takvih
standarda i $. doprinosi razvoju jakih nacionalnih ekonomija gde su struka i stru9nost najrelevantniji
kriterijumi. 1#77. odaci dostupni i preuzeti sa sajta httpC??WWW. ifac. org5 2jujork5 dostupno dana 17. 12.
2%%!.
11#
D Federacija ra9unovo7a "sto9ne5 centralne i *u+ne 6frike @FK/6F6A
D :vroazijska federacija ra9unovo7a i revizora @:KK66A
D "nterameri9ko dru)tvo ra9unovo7a @"66A
1roj profesionalnih organizacija 9lanica 4e7uanrodne federacije ra9unovo7a u
periodu od 1##7. do 2%%7. godine prikazan je na Grafikonu br. 2.
1ra>ikon 4 - Mlanstvo u "F6K 1#7782%%7 @iz 123 zemlje i merodavnih institucija u svetu
2%%7A
ored navedenih tela i profesionalnih organizacija5 zna9ajan uticaj na kvalitet
finansijskih izve)taja vr)e i nacionalne profesionalne asocijacije i nacionalna zakonska i
profesionalna regulativa.
Mlanice 4e7unarodne federacije ra9unovo7a5 koja svojom aktivno);u
prevo7enjem i objavljivanjem 4e7unarodnih ra9unovodstvenih standarda ?
4e7unarodnih standarda finansijskog izve)tavanja 43/?4/F"5 4e7unarodnim
standardima revizije 43/5 4e7unarodnim ra9unovodstvenim standardima za javni sektor
12%
43/*/ i njegovim blagovremenim a+uriranjem5 tuma9enjem njihove primene5 kao i
sprovo7enjem kontinuirane edukacije profesionalnih ra9unovo7a za doslednu primenu
ukupne profesionalne regulative i principa utemeljenih na globalnim i nacionalnim
standardima uskla7enim sa njima76.
'snovna te+nja regulatornih tela5 profesionalnih organizacija i profesionalnih
ra9unovo7a jesteC postizanje kvaliteta5 a time i poverenja u finansijske izve)taje i za)tita
poverilaca5 odnosno za)tita javnih interesa ili interesa javnosti5 u 9ijem interesu su i
kreirani globalna pravila i principi5 i na osnovu tih normi profesionalne ra9unovo7e
sa9injavaju finansijske izve)taje u koje ;e imati poverenja celokupna javnost..
7. 0. 7. Pro>esionalne raunovo=e
rofesionalne ra9unovo7e su lica koja vode poslovne knjige i na osnovu pravila i
principa me7unarodne profesionalne regulative sastavljaju finansijske izve)taje5 i
predstavljaju zna9ajan faktor koji uti9e na kvalitet finansijskih izve)taja. ,ticaj
profesioanlnih ra9unovo7a se ogleda u profesionalnoj osposobljenosti i sposobnosti
primene zakonske5 profesionalne i interne ra9unovodstvene regulative5 kao i u njihovom
aktivnom u9estvovanju prilikom dono)enja interne ra9unovodstvene regulative. "nternu
regulativu 9ine op)ti akti koje donose poslovni entiteti5 a koji sadr+e potrebna uputstva i
smernice za vo7enje poslovnih knjiga5 priznavanje i vrednovanje elemenata finansijskih
izve)taja i sastavljanje finansijskih izve)taja. , primeni navedenih regulativa klju9nu
ulogu imaju profesionalne ra9unovo7e 8 njihova profesionalna osposobljenost i eti9nost u
primeni globalnih i nacionalnih regulativa.
4e7unarodna federacija ra9unovo7a je u tom cilju razvila 4e7unarodne
standarde edukacije ":/ 18!5 4e7unarodne standarde kontrole kvaliteta usluga
profesionalnih ra9unovo7a i :ti9ki kodeks za profesionalne ra9unovo7e5 kao norme od
76 </avez 33 je doneo *ugoslovenske ra9unovodstvene standarde po9etkom devedesetih godina pro)log
veka i a+urirao ih i uskla7ivao sa 4e7unarodnim ra9unovodstvenim standardima sve dok skup)tina /aveza
nije donela odluku 27. 12. 1##!. o neposrednoj primeni 4e7unarodnih ra9unovodstvenih standardaH5
Nkobi; . 5 intervju u 9asopisu (aunovodstvo br. #?2%%&.
121
interesa za ra9unovodstvenu profesiju koje reguli)u pona)anje pripadnika
ra9unovodstvene profesije. .odeks etike za profesionaln ra9unovo7e je u primeni kod
prete+nog broja profesionalnih organizacija 9lanica 4e7unarodne federacije ra9unvo7a
@"F6KA5 bilo direktno G primena na 9lanstvo5 ili indirektno5 dono)enjem nacionalnog
kodeksa sa istim ili stro+im sadr+ajem. 'snovne osobine profesionalnog ra9unovo7e5
odnosno principi kojih treba da se pridr+avaju profesionalne ra9unovo7e prilikom
vo7enja poslovnih knjiga5 saglasno paragrafima ovog kodeksa suC 9estitost i objektivnost5
profesionalna osposobljenost i du+na pa+nja5 poverljivost5 profesionalno pona)anje5 dobra
praksa i publicitet.
rofesionalna osposobljenost lica koja vode poslovne knjige i sastavljaju
finansijske izve)taje podrazumeva polaganje odgovaraju;eg ispita za sticanje
profesionalnog zvanja u skladu sa 4e7unarodnim standardima edukacije ":/ 18!5 kao i
kontinuiranu edukaciju5 u skladu sa 4e7unarodnim standardima kontinuirane edukacije
":/ 7 koja se sprovodi svake godine u skladu sa celokupnom profesionalnom
regulativom @profesionalnom i zakonskomA primenljivom u odre7enoj zemlji5 a koja treba
da bude uskla7ena sa "F6K8ovim :ti9kim kodeksom za profesionalne ra9unovo7e.
.ompetentnost profesionalnih ra9unovo7a se prati na osnovu stalnog obnavljanja
znanja i prakse kvaliteta usluga koje pru+aju profesionalne ra9unovo7e5 na osnovu
standarda kvaliteta koje sprovode tela i profesionalne organizacije za 9lanice u obavljanju
poslova i pru+anju usluga u oblasti finansijskog izve)tavanja a kompetentnost
profesionalnih ra9unovo7a u javnoj praksi podrazumeva mnogo )iri obim profesionalnih
znanja i ve)tina. 'sim pru+anja informacione podloge za dono)enje poslovnih odluka5
profesionalni ra9unovo7a treba da ima zna9ajnu ulogu u poslovnom entitetu prilikom
analize rizika5 ustanovljavanja i razvijanja sistema interne kontrole i internih pravila
poslovanja. "z tih razloga on treba da poseduje sposobnost kreativnog razmi)ljanja5
analiti9kog zaklju9ivanja i tuma9enja kompleksnih finansijskih podataka.
"mplementacija 4e7unarodnih ra9unovodstvenih standarda ? 4e7unarodnih
standarda finansijskog izve)tavanja 43/?4/F"5 4e7unarodnih standarda revizije 4/3 i
122
4e7unarodnih ra9unovodstvenih standarda za javni sektor 43/*/ ima za posledicu
nametanje potrebe za internacionalizacijom edukacije profesionalnih ra9unovo7a5 koja
podrazumeva primenu usagla)avanje programa edukacije u primeni globalne
profesionalne regulative od zna9aja za ra9unovodstvenu profesiju5 na nacionalnom5
regionalnom i globalnom nivou. -o zahteva jednistvenuu primenu me7unarodnih
obrazovnih5 eti9kih i tehni9kih standarda za profesionalne ra9unovo7e5 kao i
me7unarodnih standarda kontrole kvaliteta poznatih pravila i procedura globalnih
regulatornih tela. Fanas se sve vi)e ose;a uticaj globalizacije na edukaciju profesionalnih
ra9unovo7a i sticanje unifikovanih profesionalnih zvanja i znanja5 odnosno
standardizacija finansijskih izve)taja zaBteva globalnog pro>esionalnog raunovo=u.
.omparativna studija ra9unovodstvene profesije u :vropskoj ,niji je sprovedena od
strane 0rhovnog ve;a profesionalnih ra9unovo7a Francuske5 uz podr)ku :vropske
federacije ra9unovo7a @F::A. ored radnog komiteta profesionalne organizacija
ra9unovo7a Francuske u projektu je u9estvovala i :vropska asocijacija advokata
@:uroQaWA. rojekat je otpo9eo 1##$. godine i kontiuirano se nastavlja pri 9emu se
godi)nji izve)taji a+uriraju u skladu sa eventualnim izmenama. .omplementaran projekat
pod nazivom H,ticaj globalizacije na edukaciju ra9unovo7a= je sprovela Fondacija
'dbora za 4e7unarodne ra9unovodstvene standarde. "nformacije sadr+ane u pregledu
bazirne su na izve)tajima radnih grupa oba projekta5 date su u -abeli !.
$zvor: Glas ra9unovo7a br. #5 str &# 8 /tudija evropke federacije ra9unovo7a @F::A i
Fondacije odbora za me7unarodne ra9unovodsrvene standarde @"6/1A
2a osnovu uporednog pregleda organizacije i usagla)enosti ra9unovodstvene profesije
dr+ava :vropske ,nije77 sti9e se utisak velike raznolikosti ure7enja sticanja
profesionalnih zvanja i same profesije. 4e7utim pa+ljivija analiza ukazuje da se
raznolikost primenjenih re)enja pre svega odnosi na formalne aspekte ure7enja ali da je u
svakoj dr+avi 9lanici :, obezbe7eno po)tovanje osnovnih prin@ipa raunovodstvene
pro>esije" za?tita prava pro>esionalniB raunovo=a uz istovremeno uspotavljanje
strogiB kriterijuma sti@anja pro>esionalniB zvanja. 'vakva usagla)enost je i
o9ekivana budu;i da su dr+ave 9lanice :vropske ,nije dostigle visok stepen
harmonizacije. (ahtevi u pogledu pouzdanosti finansijskih izve)taja i kvaliteta
finansijskih informacija su tako7e znatno pove;ani )to je uticalo i na poveAanje zaBteva
strunosti i osposbljenosti pro>esionalniB raunovo=a.
77 , pregledu nije dat prikaz organizacije ra9unovodstvene profesije van evropskih dr+ava poput
/jedinjenih ameri9kih dr+ava5 .anade5 6ustralije5 "ndije5 3usije5 ,krajine itd. , ve;ini ovih zemalja
profesionalne asocijacije ra9unovo7a su uskladile uslove i na9in sticanja profesionalnih zvanja i obezbedile
za)titu rada i statusa profesionalnih ra9unovo7a. ,koliko posmatramo organizaciju profesije u van
evropskim zemljama i re)enja predlo+ena 2ovim zakonom o ra9unovodstvu i reviziji 3epublike /rbije
132
1udu;nost ra9unovodstvene profesije se stoga zasniva na dva parametra: nezavisnosti i
strunosti pro>esionalniB raunovo=a. rofesionalne organizacije stoga imaju veliku
odgovornost u pogledu o9uvanja nezavisnosti polo+aja i rada svojih 9lanova kao i u
pogledu primene i po)tovanja me=unarodno priBvaAeniB zaBteva osposobljavanja
pro>esionalniB raunovo=a. 'dgovornost profesionalnih ra9unovo7a je tim ve;a budu;i
da kvalitet njihovog rada nije ograni9en islju9ivo na klijenta ili poslodavca ve; na
celokupnu javnost. .lijenti5 kreditori5 dr+ava5 poslodavci5 zaposleni5 investitori5 privredna
i finansijska pravna lica i mnogi drugi imaju poverenje u objektivnost" integritet i
strunost pro>esionalniB raunovo=a. 'dgovornost prema javnosti i za)tita javnog
interesa7! jeste velika obaveza profesionalnih ra9unovo7a ali je istovremeno i najvi)e
priznanje zna9aja njihovog rada za op)te dobro zajednice. oku)aji u nekim
isto9noevropskim zemljama da iz ra9unovodstvene profesije izdvoje revizore ima
ozbiljne posledice7#.
(na9ajne razlike u praksi izve)tavanja u razli9itim zemljama mogu se prevazi;i
sa9injavanjem finansijskih izve)taja u skladu sa smernicama 43/?4/F"5 43/ i 43/*/5
kao globalnim profesionalnim okvirom koji se primenjuje pored nacionalne zakonske
regulative prilikom sastavljanja finansijskih izve)taja. ,slov za kvalitetne finansijske
izve)taje je svakako i uklju9ivanje u regulatorni okvir i jasno definisanje kontrole
primene profesionalne ra9unovodstvene regulative i posebno primene kodeksa
profesionalne etike ra9unovo7a. 'sim regulatornog okvira i nivoa profesionalne
osposobljenosti pojedinaca5 profesionalnih ra9unovo7a5 9lanova profesionalnih
organizacija5 na kvalitet finansijskih informacija uti9e i sistem korporativnog upravljanja5
a pri 9emu je ovaj uticaj obostran5 odnosno uzajaman. Frugim re9ima5 unapre7enje
kvaliteta finansijskih informacija i kvantiteta njihovog obelodanjivanja predstavlja bitan
dolazi se do pora+avaju;eg zaklju9ka da je u samo jednoj van evropskoj zemlji primenjen donekle sli9an
model 8 i to u 6zerbejd+anu.
7! *avni interes predstavlja kolektivno dobro svih pojedinaca i institucija jedne zemlje
7# , 3umuniji se uveliko ose;aju negativne posledice ve)ta9kog razdvajanja ra9unovodstvene profesije i
ustanovljavanja .omore ovla);enih revizora pod patronatom dr+ave. 2akon ogromnog izdvajanja iz
bud+eta u iznosu od 3 miliona eura5 koji su potro)eni na osnivanje .omore dobijena je jedna para8dr+avna
institucija 9ijim delovanjem se obezbe7uje monopolski polo+aj i profit revizorskim preduze;ima koja su
vlasni)tvo dr+avnih 9inovnika. ,pravo zbog 9injenice da predstavlja dr+avno telo kao i zbog prate;ih
133
osnov za kvalitetno korporativno upravljanje5 s jedne5 dok efikasno korporativno
upravljanje svojim mehanizmima direktno uti9e na pobolj)anje kvaliteta finansijsko
ra9unovodstvenih informacija5 sa druge strane.
7. 4. $nstrumenti >inansijskog izve?tavanja
'snovni instrumenti finansijskog izve)tavanja su 4e7unarodni ra9unovodstveni
standardi ? 4e7unarodni standardi finansijskog izve)tavanja5 4e7unarodni standardi
revizije5 4e7unarodni standardi kvaliteta5 4e7unarodni obrazovni standardi5
4e7unarodni eti9ki standardi i 4e7unarodni standardi elektronskog prikupljanja5 obrade
i distribucije informacija5 ali i smernice za njihovu implementaciju.
7. 4. 0. Me=unarodni raunovodstveni standardi
oslednjih godina sve vi)e dolaze globalni ulaga9i5 pove;ava se razmena robe i
usluga na globalnom tr+i)tu i zbog toga se posebna pa+nja pridaje upore7ivanju doma;eg
ekonomskog stanja sa inostranim. (bog toga je nezaobilazno poznavanje i primena
4e7unarodnih ra9unovodstvenih standarda ? 4e7unarodnih standarda finansijskog
izve)tavanja @43/?4/F"A. ove;anje uporedivosti ra9unovodstvene prakse upravo
omogu;avaju 4e7unarodni ra9unovodstveni standardi koji su projektovani instrumenti
procesa internacionalizacije finansijskog izve)tavanja. ,loga me7unarodnih
ra9unovodstvenih standarda sastoji se u smanjivanju razlika u pripremi i prezentaciji
finansijskih izve)taja poslovnih subjekata iz pojedinih zemalja5 u kontekstu otklanjanja
barijera na putu me7unarodnom razumevanju i komuniciranju.
4e7unarodni ra9unovodstveni standardi su razvijeni da bi investitori iz razli9itih
zemalja mogli da razumeju finansijske izve)taje u svim zemljama u kojima ula+u i da bi
mogli da donose razumne odluke kako bi multinacionalne kompanije5 prilikom vo7enja
poslova svojih zavisnih preduze;a u razli9itim zemljama5 mogle pri izradi finansijskih
konflikta interesa5 .omora ovla);enih revizora 3umnije nije primljena u 9lanstvo artnerstva za razvoj
ra9unovodstva jugoisto9ne :vrope @/::6FA kao ni u 9lanstvo :vropske federacije ra9unovo7a @F::A.
13$
izve)taja da primene ista ra9unovodstvena pravila5 bez obzira na zemlju u kojoj se neko
od zavisnih preduze;a nalazi. .omitet za 4e7unarodne ra9unovodstvene standarde 8
"6/K5 kasnije 'dbor za 4e7unarodne ra9unovodstvene standarde G "6/1 godinama ve;
rade na harmonizaciji me7unarodnih ra9unovodstvenih standarda.
4e7unarodni ra9unovodstveni standardi su jedini standardi koji su razvijeni i
formulisani primenom metoda op)te saglasnosti i prihavatanja u celom svetu!%.
3a9unovodstveno informisanje na bazi 43/ dobija potpuni uticaj i zna9aj otvaranjem
privreda u celom svetu i globalizacijom tr+i)ta svih vrsta. /amim tim dr+avni monopol u
ovoj oblasti gubi svoj zna9aj5 a sa njim i nacionalni standardi koje one propisuju za
primenu na svojoj teritoriji5 a koji mogu da se razlikuju od prihva;enih me7unarodnih
ra9unovodstvenih standarda!1.
4noge kompanije5 posebno multinacionalne sve vi)e imaju potrebu da primenjuju
4e7unarodne ra9unovodstvene standarde G 43/ ? 4e7unarodne standarde finansijskog
izv)tavanja 8 4/F". 'ni su postali globalna norma5 pa je njihova primena veliki izazov za
sve profesionalne ra9unovo7e. redstoji sve ve;a zainteresovanost za primenu standarda
na globalnom nivou u cilju efektne primene u sa9injavanju i prezentovanju finansijskih
izve)taja i za ostale entitete5 9ak i one koji posluju u nacionalnim ekonomijama. rimena
43/ ne podrazumeva prostu primenu preskripcije5 jer oni nisu preskripcija5 niti gotova
re)enja koja treba jednostavno primeniti. 43/?4/F" su skup instrukcija i uputstava o
tome kako sa9initi i prezentovati finansijske izve)taje. 'ni stavljaju naglasak na
razumevanje i kreativan pristup5 naro9ito na kredo Hsu)tina iznad forme= koji
ra9unovodstvo smatra za formu koja izra+ava su)tinu. , izlaganjima ukazujemo ukratko
na su)tinu 43/? 4/F" i druge standarde kao instrument finansijskog izve)tavanja kroz
!% EaLes5 3. 5 /childer5 6. 5 Fassen5 3. 5Uallage5. C Princi!i revizije5 /avez ra9unovo7a i revizora
3epublike /rpske5 1anja Quka 2%%2. 5 str. 6.
!1 "ako je u :vropi od %1. %1. 2%%&. godine zapo9ela primena 43/ za poslovne subjekte koji listiranim na
berzi5 samo neke od zemalja zahtevale su primenu 43/ u svojim malim i srednjim poslovnim subjektima.
0elika ve;ina drugih zemalja za finansijsko izve)tavanje malih i srednjih dru)tava primenjuje nacionalne
ra9unovodstvene standarde. 'd zemalja 9lanica :, samo 0elika 1ritanija ima razvijene vlastite standarde
za mala preduze;a5 te je stoga u decembru 1##7. godine izdala /tandarde finansijskog izve)tavanja za
manje subjekte F3//:. 0ideti detaljnije o tome na internet sajtuC 2(SSE eng? 2inancial (e!orting
Standards $or Smaller Entites, httpC??WWW. frc. org. uk?asb?technical?frsse. cfm5 3%. %!. 2%%7.
obja)njenja njihovih ciljeva5 sastavnih komponenti5 definicija5 priznanja merenja5 kao i
drugih va+nih obele+ja njihovog kreiranja i primene kako klju9nih instrumenata u procesu
standardizacije finansijskog izve)tavanja u skladu sa zahtevima globalnog tr+i)ta.
.ao glavni razlog primene 43/?4/F" za mala i srednja preduze;a navodi se da se
potpuni 43/?4/F" objavljuju kao zasebno izdanje svake godine5 da sadr+e preko 2$%%
stranica teksta5 uklju9uju preko $% standarda5 a sve je to zna9ajno za ve;inu velikih
preduze;a koja se kotiraju na berzi5 ali brojni zahtevi nisu zna9ajni za mala i srednja
preduze;a. 4nogi od zahteva koji va+e za velika i kotiraju;a preduze;a nisu zna9ajni i za
mala i srednja preduze;a!2. -abela #. prikazuje zemlje 9lanice :vropske unije koje
primenjuju ili dopu)taju primenu 43/?4/F" za mala i srednja preduze;a.
!abela 6 - regled zemalja 9lanica :, koje primenjuju ili dopu)taju primenu 43/?4/F"
za nekotiraju;a mala i srednja preduze;a!3
!2 'p)irnije pogledati sajt httpC??WWW. iasplus. com?resource?%6%2maltapacter. pdf5 2#. %!. 2%%7.
!3 4ala i srednja preduze;a 9ine #&577R svih preduze;a u :,5 preko #7R svih preduze;a u 6ziji i acifiku
i ##57%R svih preduze;a u /6F. 0ideti o tome detaljnije WWW. ifac. org5 1!. $. 2%%6. 5 "F6K Qatest 2eWsC
Global +ccountanc' Pro$ession /rges Standard Setters and (egulators to2ocus on /niAue 7eeds o$ Small
and Medium Enter!rises, 6pril %65 2%%6.
.ao )to se mo+e uo9iti5 ve;ina zemalja :vropske unije dopu)ta ili propisuje primenu 4/F" za
preduze;a koja ne kotiraju na berzi @za individualne i?ili konsolidirane finansijske izvje)tajeA5 a
samo .ipar i 4alta propisuju primenu 4/F" za sve subjekte. 4e7unarodni standardi
finansijskog izve)tavanja postupno zamenjuju me7unarodne ra9unovodstvene standarde.
ripreme za uskla7ivanje privrednog prava i stvaranje uslova za upore7ivanje
ra9unovodstvenofinansijskih
izve)taja privrednih dru)tava :vropska unija zapo9ela je jo) 1#6&. godine. Fo
kona9nog odre7ivanja va+nih direktiva do)lo je tek 1#!$. godine5 slede;im redomC prvi direktivu
vezanu za publikovanje5 tj. objavljivanje :vropska zajednica usvojila je #. marta 1#6!. godine>
Metvrta direktiva koja se odnosi na unifikovane godi)nje ra9unovodstvene izve)taje o
ekonomskom polo+aju i uspehu dru)tva kapitala5 tj. deoni9arskih dru)tava5 zatim5 dru)tava sa
ograni9enom odgovorno)9u5 kao i komanditnih dru)tava na osnovu deonica usvojila je :vropska
zajednica 2&. jula 1#!7. godine.
, svetu je ve; aktuelan proces harmonizacije finansijskog izve)tavanja5 pa su "6/1 i americki
'dbor za standarde finansijskog ra9unovodstva 8 F6/1 pokrenuli proces uskla7ivanja kako bi
kreirali jedne globalne standarde finansijskog izvje)tavanja i osigurali usporedivost i prihva;enost
finansijskih izve)taja razli9itih zemalja na globalnim tr+i)tima kapitala. 4e7utim5 treba naglasiti
da je uskla7ivanje mogu;e bez obzira na odre7ene razlike. 'vo iz razloga je obe grupe standarda
po9ivaju na slede;im principimaC
D prin@ip regularnosti" koji podrazumeva da su prezentovani podaci dati u
saglasnosti sa pravilima dobrog poslovanja i zakonom>
137
D prin@ip iskrenosti" koji zna9i da prezentovana finansijska izjava odslikava realno
finansijsko stanje kompanije @nisi sakriveni dugovi ili neke druge obavezeA>
D prin@ip postojanosti metoda" )to zna9i da je mogu;e povezati i uporediti sve
informacije objavljene od strane doti9ne kompanije>
D prin@ip nenadoknade" 9ime se obezbe7uje detaljna finansijska informacija da se nebi
do)lo u situaciju da neka aktiva pokriva neki dug ili prihod neke dodatne tro)kove>
D prin@ip obazrivosti" )to zna9i da se stvari ne prikazuju boljim nego )to jesu>
D prin@ip kontinuiteta" )to zna9i da ;e biznis biti nastavljen istim intenzitetom i
nakon objavljivanja izve)taja>
D prin@ip periodinosti" )to zna9i da se izve)taji daju za logi9no izdeljeni period.
Fanas vi)e od 1%% zemalja primenjuje ili nastoji da uskladi izve)tavanje sa 4e7unarodnim
ra9unovodstvenim standardima ? 4e7unarodnim standardima finansijskog izve)tavanja. rema
projekcijama5 do 2%11. ;e oko 1&% zemalja zahtevati ili prihvatiti 43/?4/F"5 te ;e finansijski
izvje)taji sastavljeni prema 4/F" ili ,/ G66 biti gotovo jednaki!$. rimenu 4/F" u 1&3
zemlje sveta prikupila je i analizirala jedna od vode;ih revizorskih kompanija u svetu. 3ezultati
ovih istra+ivanja prikazani su u -abeli 1%.
!abela 0:. - rimena 43/?4/F" u 1&3 zemlje sveta 2%%7. godine
$zvor: odaci dostupni na adresi sajtaC httpC??WWW. iasplus. com?countrL?useias. htm5 2#. %!. 2%%7!&
odaci iz ove tabele jasno ukazuju na to da 11% zemalja u svetu propisuje 4/F" za
sve ili samo za neke subjekte koji se kotiraju na berzi5 dok 7$ zemlje propisuju ili
dopu)taju primenu 4/F" za sve ili neke nekotiraju;e subjekte. 'd !1 zemlje koje
propisuju 4/F" za sve kompanije koje se kotiraju na berzi5 27 zemlje su zemlje 9lanice
:,. rema uredbi :vropskog parlamenta i ve;a 16%6 ? 2%%2!6 od 1#. %7. 2%%2. godine
uvedena je obaveza kori);enja 4/F" koje izdaje "6/1 za sva preduze;a koja sastavljaju
konsolidovane finansijske izve)taje i kotiraju se na ure7enom finansijskom tr+i)tu. -a
obaveza stupila je na snagu od %1. %1. 2%%&. godine za sve zemlje 9lanice :,.
, cilju boljeg razumevanja su)tine zahteva pojedinih me7unarodnih
ra9unovodstvenih standarda5 kratko ;emo izlo+iti njihovu sadr+inu.
4/F" 1 8 rva primena 4e7unarodnih standarda finansijskog izve)tavanja ima za
cilj da odredi na9in sastavljanja i prezentovanja finansijskih izve)taja u periodu u kome se
4/F" prvi put u potpunosti primenjuju kao primarna ra9unovodstvena osnova
finansijskog izve)tavanja.
4/F" 2 G -ransakcije pla;anja akcijama!7 objavljen je 2%%$. godine i ima za cilj da
propi)e ra9unovodstveno obuhvatanje transakcija pla;anja akcijama5 odnosno utvr7ivanje
vrednosti dobara i usluga datih kao naknada za izdavanje instrumenata akcijskog kapitala.
4/F" 3 8 oslovne kombinacije!! ima za cilj odre7ivanje na9ina ra9unovodstvenog
tretiranja povezivanja samostalnih entiteta ili poslovanja u jedan izve)tajni entitet5 a
!& 2apomenaC i12 zemalja nema razvijenu berzu5 iiza $1 zemlju nisu poznati podaci o tome koje standarde
koriste preduze;a koja ne kotiraju na berzi.
!6 Fetaljnije videti httpC??europa. eu. int?eurleY?pri?en?oj?dat?2%%2?le2$3?le2$32%%2%#11en%%%1%%%$.
pdf52#. !. 2%%7. 5 pristup pravu :uropske unije5 (egulation 0E.1 7o BCDC>EDDE o$ t-e Euro!ean Parliament
and o$ t-e .ouncil o$ BF 8ul' EDDE on t-e a!!lication o$ internationalaccounting standards
!7 Kilj ovog 4/F" je da precizira finansijsko izve)tavanje entiteta kada se on obavezuje na transakcije
pla;anja akcijama. .onkretno5 njime se od entiteta zahteva da prika+e u svom bilansu uspeha i finansijskoj
poziciji efekte transakcija pla;anja akcijama5 uklju9uju;i i rashode vezane za transakcije u kojima su
zaposlenima dodeljene opcije akcija. 2ovi;evi;5 1. 5 *ak)i;5 F. 5 .ne+evi;5 G. 5.ondi;5 2. 5 0odeni9arevi;5
". C 4e7unarodni standardi finansijskog izve)tavanja 4/F" 2%%7 8 prva knjiga. 5 /avez ra9unovo7a /rbije5
1eograd5 1. januar 2%%7. 5 str 17#.
13#
odnosi se na kupovinu kapitala od strane drugog entiteta5 kupovinu celokupne ili dela
neto imovine5 preuzimanje obaveza drugog entiteta5 osnivanje novog entiteta radi
kontrole drugog entiteta i restrukturiranje jednog ili vi)e entiteta koji se kombinuju. 'vaj
standard zemenjuje 43/ 22 G Poslovne kombinacije i tuma9enja koja ga prate!#.
4/F" $ 8 ,govori o osiguranju#% ima za cilj da obezbedi relevantno priznavanje i
merenje vrednosti koje nastaju po osnovu ugovora o osiguranju5 kao i obelodanjivanje
iznosa5 vremena i neizvesnosti budu;ih tokova gotovine po osnovu tih ugovora.
4/F" & 8 /talna imovina koja se dr+i za prodaju i prestanak poslovanja#1 ima za cilj
definisanje pojma stalnih sredstava namenjenih prodaji5 kao na9ina priznavanja5 merenja i
prezentovanja njihove vrednosti5 kao i obaveznih obelodanjivanja u vezi sa njima. 'n
zamenjuje 43/ 3& 8 Prestanak !oslovanja.
!! 'vaj 4/F" uklju9ujeC ra9unovodstveni metod za poslovne kombinacije5 po9etno odmeravanje
prepoznatljive ste9ene imovine i preuzetih obaveza i potencijalnih obaveza u poslovnoj kombinaciji5
priznavanje obaveza prekida ili redukovanja aktivnosti ste9enog entiteta5 postupak sa iznosom za koji
u9e);a sticaoca u fer vrednosti prepoznatljive neto aktive ste9ene u poslovnoj kombinaciji prema)uje tro)ak
kombinacije5 ra9unovodstvo za gudvil i nematerijalnu imovinu ste9enu u poslovnoj kombinaciji. 'd ovog
4/F" se o9ekuje da se sve poslovne kombinacije u njegovom delokrugu ra9unovodstveno obuhvataju
primenom metoda kupovine5 4e7unarodni standardi finansijskog izve)tavanja 4/F" 2%%78prva knjiga. 5
str. 3%7.
!# (amenjen je termin o!eracija terminom !oslovne kombinacije tako da se poslovne kombinacije u ovom
4/F"Gu defini)u kao povezivanje odvojenih entiteta ili poslovanja u jedan izve)tajni entitet. oslovna
kombinacija nastaje kada jedan entitet stekne neto imovinu koja 9ini poslovanje ili stekne u9e);e u kapitalu
jednog ili vi)e drugih entiteta i dobije kontrolu nad tim entitetom ili entitetima. 4e7unarodni standardi
finansijskog izve)tavanja5 rva knjiga5 /avez ra9unovo7a i revizora /rbije5 1eograd5 str. 3$2.
#% Kilj ovog 4/F" je da se primenjuje na sve ugovore o osiguranju G ukjlu9uju;i i ugovore o reosiguranju
koje izda neki entitet i ugovore o reosiguranju koje ima5 osim za odre7ene ugovore koje pokrivaju drugi
4/F". 2e primenjuje se na drugu imovinu i obaveze osiguratelja5 kao )to su finansijska sredstva i
finansijske obaveze iz delokruga 43/ 3#5 4e7unarodni standardi finansijskog izve)tavanja 4/F" 2%%78
prva knjiga. 5 str. $27. 8$2!. 8$2#.
#1 Kilj ovog 4/F" je da odredi obra9unavanje za imovinu koja se dr+i za prodaju5 kao i prezentaciju i
obelodanjivanje prestanka poslovanja. . ostoji u tom pravcu vi)e situacija. 2a primer5 entitet prestaje da
koristi proizvodno postrojenje zato )to je opala potra+nja za tim proizvodom5 entitet kroz zaplenu
du+nikove imovine sti9e nekretnine koje 9ine zemlji)te i zgrade koje namerava da proda5 entitet koji u
opsegu svog poslovanja ima lizing ali ta oprema je prestala da se daje pod lizing5 entitet se obavezao na
plan prodaje zgrade svoje glavne poslovnice i po9eo da tra+i kupca i na kraju entitet je sa9inio plan za
prodaju proizvodnog objekta i zapo9eo je sa akcijama za pronala+enje kupca5 ,putstvo za primenu 4/F"
stalna imovina koja se dr+i za prodaju i perstanak poslovanaj5 /avez ra9unovo7a /rbije5 1. janura 2%%7. 5
1eograd5 str. 6%3. 86%$. 86%&
1$%
, 4/F" 6 8 Istra"ivanje i !rocenjivanje mineralni- resursa akcenat je stavljen na
priznavanje5 merenje5 odre7ivanje okolnosti za sprovo7enje testa obezvre7enja5
prezentaciju i obelodanjivanje sredstava za istra+ivanje i vrednovanje mineralnih
resursa#2.
4/F" 7 8 2inansijski instrumenti@ obelodanjivanja bavi se isklju9ivo
obelodanjivanjem finansijskih instrumenata radi efikasnije analize rizika i u tom delu
redukovan je sadr+aj 43/ 32 G 2inansijski instrumenti@ !rezentacija koji u potpunosti
zamenjuje 43/ 3% G4belodanjivanja u $inansijskim izve#tajima banaka i slini-
$inansijski- institucija#3.
4/F" ! 8 Segmenti !oslovanja zemanjuje 43/ 1$ G Izve#tavanje !o segmentima i
bavi se pitanjima obelodanjivanja finansijskih i opisnih informacija o segmentima
poslovanja5 njihovim proizvodima i uslugama5 geografskim oblastima u kojima posluju5
kao i o njihovim glavnim kupcima5 radi stvaranja mogu;nosti da korisnici finansijskih
izve)taja ocenjuju u procenjuju finansijske efekte poslovnih aktivnosti pojedinih
segmenata i ekonomske uslove u kojima posluju.
43/ 1 8 Prezentacija 0!rikazivanje1 $inansijski- izve#taja ima za cilj propisivanje
osnova za prikazivanje finansijskih izve)taja op)te namene5 da bi se obezbedila
uporedivost kako sa sopstvenim finansijskim izve)tajima preduze;a iz prethodnih
#2 4/F" standard & 8 Stalna imovina namenjena !rodaji i !restanak !oslovanja 9iji je cilj bio da seC aA
sredstva koja zadovoljavaju kriterijume priznavanja kao sredstva za prodaju i odmeravaju po ni+oj
vrednosti od osnovnog iznosa i fer vrednosti manje tro)kovi za prodaju i da prestane sni+avanje cena takvih
sredstava i bA da se sredstva koja zadovoljavaju kriterijume klasifikovanja kao sredstva za prodaju
prezentuju odvojeno na prvoj strani bilansa stanja i da se rezultati prestanka poslovanja prezentuju
odvojeno u bilansu uspeha. (a detaljnije informacije videtiC 4e7unarodni ra9unovodstveni standardi5
/33/5 1eograd5 2%%7. 5 str. &6$861$
#3 , paragrafu ! od entiteta se zahteva da obelodanjuju finansijska sredstva i finansijske obaveze prema
kategorijama za odmeravanje u 43/ 3# 8 2inansijski intrumenti@ !riznavanje i odmeravanje. 'dbor je
razmatrao i zaklju9io da ne treba uzeti osiguravatelje tako da entitet koji izdaje ugovore o osiguranju
primenjuje standard 4/F" $. 'dbor je isto zaklju9io da mali i srednji entiteti i njihovi finansijski izve)taji u
skladu sa standardima 4/F" zahtevaju od entiteta sa malim brojem finansijskih intrumenata i malim
brojem rizika daju mali broj obelodanjivanja. "sto tako5 4/F" standardi treba da budu izuzeti i za zavisne
entitetete koji treba da odlu9e da li ;e obelodanjivati svoje finansijske izve)taje5 ali to mo+e propisati i
lokalno zakonodavstvo. . 0ideti detaljnijeC 2ovi;evi;5 1. 5 Fejan5 *. . . . CMeunarodni standardi
$inansijskog izve#tavanja5 /33/5 1eograd5 str. 66%
1$1
perioda5 tako i sa finansijskim izve)tajima drugih preduze;a#$. Fa bi se taj cilj postigao5 u
ovom standardu utvr7en je op)ti pristup prikazivanju finansijskih izve)taja5 smernice za
njegovu strukturu i minimum zahteva u odnosu na sadr+aj finansijskih izve)taja.
riznavanje5 merenje i obelodanjivanje specifi9nih poslovnih promena i doga7aja ure7eni
su drugim 43/8om. 'vaj standard se primenjuje za prikazivanje svih finansijskih
izve)taja op)te namene5 va+i za sve vrste preduze;a5 uklju9uju;i banke i osiguravaju;a
dru)tva.
43/ 2 8 Gali-e ima za cilj da propi)e postupak ra9unovodstvenog obuhvatanja
zaliha u kontekstu sistema istorijskog tro)ka. 'snovno pitanje u vezi sa
ra9unovodstvenim obuhvatanjem zaliha je iznos tro)ka koji se priznaje kao sredstvo do
momenta proizvodnje ili prodaje. (alihe su sredstva koja se dr+e za prodaju u
uobi9ajenom toku poslovanja5 koja se nalaze u procesu proizvodnje za budu;u prodaju ili
je to materijal ili pomo;no sredstvo koje se tro)i u procesu proizvodnje ili prilikom
pru+anja usluga. (alihe obuhvataju robu koja je nabavljena i dr+i se radi preprodaje @roba
kod trgovcaA5 mo+e biti zemlji)te za prodaju ili gotovi proizvodi namenjeni prodaji5
nedovr)eni proizvodi5 kao i osnovni i pomo;ni materijal5 koji se koristi u procesu
#$ Finansijski izve)taji treba istinito da prika+u finansijsku poziciju5 finansijski uspeh i tokove gotovine
entiteta. Fer prezentacija zahteva verno prikazivanje efekata transakcija5 drugih doga7aja i uslova5 u skladu
sa definicijama i kriterijumima za priznavanje imovine5 obaveza5 prihoda i rashoda. risutni su na9elo
stalnosti poslovanja jer kada se priprema finansijski izve)taj5 menad+ment procenjuje sposobnost entiteta da
trajno @stalnoA posluje. :ntitet sastavlja finansijske izve)taje5 osim informacija o tokovima gotovine5
primenom na9ela uzro9nosti prihoda i rashoda. rebijanjem imovina i obaveza5 prihodi i rashodi se ne
prebijaju osim ako to ne zahteva ili ne dozvoljava neki standard ili tuma9enje. ,poredne informacije se
uklju9uju i za narativne i opisne informacije kada je to relevantno za razumevanje finansijskih izve)taja za
teku;i period. :ntitet prezentuje obrtnu i stalnu imovinu5 kao i kratkoro9ne i dugoro9ne obaveze5 kao
zasebne pozicije u obrascu bilansa stanja. "nformacije koje treba da budu prezentovane u bilansu stanja suC
1. nekretnine5 postrojenja i oprema5 investicione pokretnine5 2. nematerijalna imovina5 3. finansijska
sredstva5 $. biolo)ka sredstva i zalihe5 &. potra+ivanja od kupaca i druga potra+ivanja5 6. gotovinu i
gotovinske ekvivalente5 7. obaveze prema dobavlja9ima i ostale obaveze5 !. rezervisanja5 #. finansijske
obaveze5 1%. teku;e poreske obaveze i sredstva5 11. odlo+ene poreske obaveze i odlo+ena poreska sredstva5
12. manjinska u9e);a iskazana u okviru kapitala. :ntitet obelodanjuje na samom obrascu bilansa stanja i
broj odobrenih akcija5 broj emitovanih akcija5 nominalnu vrednost akcije5 prava5 povlastice i ograni9enja
koja se odnose na tu klasu akcija. 1ilans uspeha sadr+i dobitak ili gubitak za dati periodC 1. prihode5 2.
tro)kove finansiranja5 3. udeo u dobitku ili gubitku zavisnih entiteta i zajedni9kih poduhvata5 koji se
obra9unava kori);enjem metoda udela5 $. poreski rashodi5 & jedan iznos koji se sastoji od zbira 1. dobitka
ili gubitka od prekinutih poslovanja utvr7enog posle oporezivanja i dobitka ili gubitka posle oporezivanja5
6. dobitak ili gubitak. /lede;e stavke se obelodanjuju u samom obrascu bilansa uspeha5 kao raspodela
dobitka ili gubitka za taj periodC dobitak ili gubitak koji pripada manjinskim akcionarima i dobitak ili
gubitak koji pripada vlasnicima kapitala mati9nog entiteta. 4e7unarodni standardi finansijskog
izve)tavanja 4/F" sadr+e 4e7unarodne ra9unovodstvene standarde 43/ i -uma9enja objavljena do 1.
januara 2%%7. godine5 .njiga 1. 5 /avez 33 /rbije5 1eograd5 2%%7. 5 str. 7!18!%3.
1$2
proizvodnje. (alihe se mere po nabavnoj vrednosti ili po ceni ko)tanja5 odnosno po neto
prodajnoj vrednosti5 ako je ni+a od nabavne vrednosti odnosno cene ko)tanja. 2abavnu
vrednost ili cenu ko)tanja zaliha 9ine svi tro)kovi nabavke5 tro)kovi konverzije i drugi
nastali tro)kovi neophodni za dovo7enje zaliha na njihovo sada)nje mesto i stanje.
-ro)kovi konverzije obuhvataju direktno utro)enu radnu snagu po jedinici proizvoda5
obuhvataju i dodeljivanja fiksnih i promenljivih tro)kova koji nastaju prilikom konverzije
materijala u gotove proizvode. Fiksni re+ijski tro)kovi ne zavise od obima proizvodnje5 a
to suC amortizacija5 odr+avanje fabri9kih zgrada i opreme kao i tro)kovi rukovo7enja
preduze;em. romenljivi re+ijski tro)kovi zavise od promene obima proizvodnje. Frugi
tro)kovi se uklju9uju u nabavnu vrednost i cenu ko)tanja zaliha samo u meri u kojoj su
nastali prilikom dovo7enja zaliha u njihovo sada)nje stanje. , cenu ko)tanja zaliha mogu
se uklju9iti i neproizvodni re+ijski tro)kovi ili tro)kovi projektovanja proizvoda za
posebne kupce.
-ro)kovi koji se isklju9uju iz cene ko)tanja zaliha5 a priznaju se kao rashodi u
periodu u kojem su nastali suC neuobi9ajeno veliko rasipanje materijala5 radne snage5
zatim tro)kovi skladi)tenja5 osim faznog skladi)tenja u proizvodnji5 re+ijski tro)kovi
administracije koji ne uti9u na dovo7enje zaliha u sada)nje stanje i mesto i tro)kovi
prodaje. -ro)kovi zaliha se obra9unavaju po F"F' metodi @prva ulazna cena jednaka
prvoj izlaznojA tako da se stavke koje ostanu na zalihama na kraju perioda vode po
poslednjim nabavljenim cenama. rema metodi ponderisanog proseka5 tro)kovi zaliha
odre7uju se na osnovu ponderisanog proseka cena stavki na po9etku perioda i cene
ko)tanja sli9nih stavki koje su nabavljene ili proizvedene tokom tog perioda. rosek se
mo+e izra9unavati periodi9no ili prilikom prijema svake naredne po)iljke.
43/ 7 G Izve#taj o tokovima gotovine jednog preduze;a poma+e korisnicima
finansijskih izve)taja tako )to sadr+i osnov za ocenjivanje sposobnosti preduze;a da
ostvari gotovinu i gotovinske ekvivalente5 kao i potrebu preduze;a za kori);enjem tih
tokova gotovine. :konomske odluke koje donose korisnici zahtevaju prethodnu procenu
sposobnosti preduze;a da stvori gotovinu i gotovinske ekvivalente5 kao i vremenski okvir
i izvesnost njihovog stvaranja. Kilj ovog standarda je da obezbedi dostavljanje
1$3
informacija o istorijskim promenama u gotovini i gotovinskim ekvivalentima preduze;a5
putem izve)taja o tokovima gotovine u okviru poslovnih aktivnosti5 aktivnosti
investiranja i aktivnosti finansiranja. reduze;e sastavlja izve)taj o tokovima gotovine u
skladu sa zahtevima ovog standarda i prikazuje ga kao sastavni deo svojih finansijskih
izve)taja.
43/ ! G (aunovodstvene !olitike5 !romena raunovodstveni- !rocena i gre#ke
ima za cilj propisivanje krititerijuma za izbor i promenu ra9unovodstvenih politika5 kao
ra9unovodstvenog postupka za obelodanjivanje promene ra9unovodstvenih politika i
ra9unovodstvenih procena5 kao i korekcije gre)aka iz prethodnog perioda.
, 43/ 11 8 /govori o izgradnji propisan je ra9unovodstveni postupak za prihode i
tro)kove u vezi sa ugovorima o izgradnji. (bog prirode aktivnosti koje se obavljaju u
okviru ugovora o izgradnji5 datum kada su aktivnosti iz ugovora zapo9ete i datum kada su
te aktivnosti zavr)ene obi9no pripadaju razli9itim ra9unovodstvenim periodima. rema
tome5 osnovno pitanje u vezi sa ra9unovodstvenim obuhvatanjem ugovora o izgradnji je
raspore7ivanje prihoda i tro)kova po osnovu ugovora5 na ra9unovodstvene periode u
kojima su gra7evinski radovi izvr)eni kako bi se utvrdilo kada se oni priznaju u bilansu
uspeha kao prihodi i rashodi.
, 43/ 12 8 Porez iz rezultat propisan je ra9unovodstveni tretman poreza iz
dobitka5 tj. ra9unovodstveno obuhvatanje teku;ih i budu;ih poreskih posledica. 'vim
standardom se zahteva da preduze;e ra9unovodstveno obuhvata poreske posledice
poslovnih promena i drugih doga7aja na isti na9in na koji obuhvata i same poslovne
promene i druge doga7aje. (a poslovne promene i druge doga7aje priznate u bilansu
uspeha priznaju se i svi odnosni poreski u9inci. , ovom standardu se tako7e razmatra i
priznavanje odlo+enih poreskih sredstava koja proizilaze iz neiskori);enih poreskih
odbitaka ili neiskori);enih poreskih dobitaka5 zatim prikazivanje poreza iz dobitka u
finansijskim izve)tajima i obelodanjivanje informacija koje se odnose na poreze iz
dobitka. (a poslovne promene i druge promene koje su priznate neposredno u okviru
sopstvenog kapitala5 svi odnosni poreski u9inci tako7e se neposredno priznaju u okviru
1$$
sopstvenog kapitala. oreska sredstva i poreske obaveze se prikazuju odvojeno od drugih
sredstava i obaveza u bilansu stanja. 'dlo+ena poreska sredstva i obaveze se jasno
razdvajaju od teku;ih poreskih sredstava i obaveza.
, 43/ 1$ 8 Izve#tavanje !o segmentima ustanovljena su na9ela za izve)tavanje o
finansijskim podacima po segmentima G podacima o razli9itim vrstama proizvoda i
usluga koje preduze;e proizvodi i o razli9itim geografskim podru9jima na kojima posluje5
kako bi se pomoglo onima koji koriste finansijske izve)taje da bolje razumeju rezultat
preduze;a iz pro)losti5 bolje ocene rizike i prinose preduze;a i budu bolje informisani
prilikom dono)enja sudova o preduze;u u celini. 4noga preduze;a proizvode grupe
proizvoda i pru+aju usluge ili posluju u geografskim podru9jima u kojima preovla7uju
razli9ite stope rentabilnosti5 mogu;nosti rasta i rizici5 zato su ovi podaci va+ni za
procenjivanje rizika i prinosa diverzifikovanog i multinacionalnog preduze;a#&.
43/ 16 8 7ekretnine, !ostrojenja i o!rema ima za cilj da propi)e ra9unovodstveni
postupak za nekretnine5 postrojenja i opremu. Glavna pitanja ra9unovodstvenog
obuhvatanja nekretnina5 postrojenja i opreme su momenti priznavanja sredstava5
utvr7ivanje iznosa po kojima se iskazuju i priznavanje pripadaju;ih tro)kova
amortizacije. ostupak priznavanja ima dve fazeC 1A priznavanje izdataka za nabavku5
izgradnju5 rekonstrukciju kao sredstva ili kao rashoda i 2A nakon opredeljenja da se radi o
sredstvima5 vr)i se svrstavanje u stalna ili teku;a sredstva. o9etno vrednovanje je po
tro)ku nabavke5 tj. po nabavnoj vrednosti ili ceni ko)tanja. 2akon po9etnog priznavanja
standard utvr7uje dva postupkaC 1A osnovni postupak 8 naknadna procena zasniva se na
tro)ku nabavke i 2A dozvoljeni alternativni postupak 8 naknadna procena se zasniva na fer
vrednostima.
#& et 43/ je povu9eno ili se povla9e i toC 43/ 1$ G Izve#tavanje !o segmentima @zamenjuje se sa 4/F" !
G Segmenti !oslovanjaA5 43/ 1& G In$ormacije o uincima !romene cena5 43/ 22 G Poslovne kombinacije
@donet je 4/F" 3 pod istim nazivom i sa istim predmetom5 ali sa dosta izmenjenih re)enjaA5 43/ 3& G
Poslovanja koja !restaju @sadr+aj tog standarda je obuhva;en odredbama 4/F" & G Stalna imovina koja se
dr"i za !rodaju i !restanak !oslovanjaA i 43/ 3% G 4belodanjivanja u $inansijskim izve#tajima banaka i
slini- $inansijski- institucija5 umesto koga se primenjuje 4/F" 75 koji je5 tako7e5 preuzeo i odredbe 43/
325 koje se odnose na obelodanjivanja. rema tome5 u primeni je trideset 43/ i sedam 4/F"5 dok primena
4/F" ! po9inje 1. januara 2%%#. godine.
1$&
2ekretnine5 postrojenja i oprema su materijalna sredstva koja preduze;e dr+i za
upotrebu u proizvodnji ili pru+anju usluga za iznajmljivanje ili administrativne svrhe.
.oriste se du+e od jednog obra9unskog perioda. 6mortizuju se tokom korisnog veka
trajanja. 'snovica za amortizaciju je nabavna vrednost ili cena ko)tanja na ime sticanja ili
proizvodnje. o)tena ili fer vrednost je iznos za koji sredstvo mo+e da se razmeni u
transakciji izme7u dobro obave)tenih i voljnih strana5 me7usobno suo9enih. -o je
iskazani iznos po kojem je neko sredstvo priznato u bilansu stanja5 po odbitku ukupne
amortizacije i ukupnih gubitaka zbog njegovog obezvre7enja.
43/ 17 8 6izing ima za cilj propisivanje za korisnike i davaoce lizinga
odgovaraju;e ra9unovodstvene politike i obelodanjivanja koja se primenjuju u vezi sa
finansijskim i operativnim lizingom. 'vaj standard se primenjuje na ugovore kojima se
prenose prava na kori);enje sredstava5 iako postoji mogu;nost da su u vezi sa
eksploatacijom ili odr+avanjem takvih sredstava neophodne zna9ajne usluge davaoca
lizinga. / druge strane5 ovaj standard se ne primenjuje na sporazume koji predstavljaju
ugovore o pru+anju usluga kojima se pravo na kori);enje sredstava ne prenosi sa jedne
ugovorne strane na drugu.
, 43/ 1! 8 Pri-odi definisano je koje pove;anje ekonomskih koristi tokom
obra9unskog perioda u obliku priliva ili pove;anja sredstava ili smanjenja obaveza
dovodi do pove;anja kapitala5 osim pove;anja koja se odnose na uplate vlasnika u
kapitalu. rihodi obuhvataju i prihode i dobitke#6. rihodi predstavljaju prihode od
redovnih aktivnosti preduze;a i iskazuju se pod razli9itim nazivima5 kao )to suC prihodi
od prodaje5 naknade5 kamate5 dividende i tantijeme. Kilj ovog standarda je da propi)e
ra9unovodstveno obuhvatanje prihoda koji proisti9u iz odre7enih vrsta poslovnih
#6 'vaj standard se primenjuje u ra9unovodstvenom obuhvatanju prihoda koji nastaju iz slede;ih transakcija
i doga7ajaC prodaje robe5 pru+anja usluga i kori);enja sredstava entiteta od strane drugih5 9ime se ostvaruju
kamate5 tantijeme @naknada za kori);enje dugoro9nih sredstava datog entiteta5 na primer patenata5 robnih
marki5 autorskih prava i kompjuterskog softveraA i dividende @raspodela dobiti vlasnicima kapitala
proporcionalno njihovom vlasni)tvu nad odre7enim oblikom kapitalaA. 'vaj stanard zamenjuje 43/ 1!8
Priznavanje !ri-oda5 odobren 1#!2. godine. rihod je bruto priliv ekonomskih koristi tokom datog perioda
koji nastaje iz redovnih aktivnosti entiteta5 pri 9emu taj priliv rezultira pove;anjem kapitala koji ne
predstavlja porast po osnovu doprinosa u9esnika u kapitalu. Fer vrednost je iznos za koji se neko sredstvo
mo+e razmeniti ili obaveza izmiriti izme7u upoznatih5 voljnih strana u okviru nezavisne transakcije. "znos
svake zna9ajne kategorije prihoda priznatog tokom datog perioda5 uklju9uju;i prihod koji nastajeC prodajom
1$6
promena i doga7aja. 2ajva+nije pitanje kod ra9unovodstvenog obuhvatanja prihoda je
kada prihode treba priznati. rihode treba priznati kada postoji verovatno;a priliva
ekonomskih koristi u preduze;e i kada se te koristi mogu pouzdano izmeriti. 'vim
standardom utvr7ene su okolnosti pod kojima ;e navedeni kriterijumi biti ispunjeni5 a
time i prihodi priznati5 a to je bruto priliv ekonomskih koristi koje preduze;e primi ili
potra+uje za sopstveni ra9un. 2aime5 iznosi napla;eni za ra9un tre;ih lica kao )to su
porezi na dodatnu vrednost5 porezi na imovinu i sli9ni porezi nisu ekonomske koristi koje
se ulivaju u preduze;e i ne dovode do uve;anja kapitala5 pa se stoga izuzimaju iz prihoda.
43/ 1# 8 7aknade za!oslenima#7 ima za cilj da propi)e ra9unovodstveni postupak i
obelodanjivanje naknada zaposlenih. 'vim standardom se od preduze;a zahteva da
priznaC 1. obavezu u slu9aju kada je zaposleni radio u zamenu za naknade zaposlenima5
koje ;e biti ispla;ene u budu;nosti> i rashod5 kada preduze;e ostvaruje ekonomsku korist
od rada koji zaposleni ostvaruje u zamenu za naknade zaposlenih.
'vaj standard primenjuje poslodavac prilikom ra9unovodstvenog obuhvatanja
naknada zaposlenih koje proisti9u iz ugovora sa zaposlenima5 a koji mogu biti
pojedina9ni5 sa grupama zaposlenih ili sa njihovim predstavnicima. 2aknade zaposlenima
obuhvatajuC zarade> doprinose za socijalno osiguranje5 pla;eni godi)nji odmor5 pla;eno
bolovanje5 u9e);e u dobiti i sl. 2aknade mogu biti i nenov9ane kao )to suC zdravstvena
za)tita5 stanovi5 slu+beni automobili5 besplatna ili subvencionisana roba ili usluge.
2aknade zaposlenima preduze;e daje u zamenu za izvr)eni rad zaposlenih i prikazuje kao
tro)ak u bilansu uspeha.
robe5 pru+anjem usluga5 od kamate5 od tantijema i od dividendi. 4e7unarodni standardi finansijskog
izve)tavanja84/F"5 /avez ra9unovo7a i revizora /rbije5rva knjiga5 1eograd5 2%%75 str. 1%&#.
#7 43/ 1# 8 Primanja za!osleni-. 'vaj standard identifikuje 9etiri kategorije primanja zaposlenih i toC
kratkoro9na primanja zaposlenih5 kao )to su plate5 zarade i doprinosi za socijalno osiguranje5 pla;eni
godi)nji odmor i pla;eno bolovanje5 u9e);e u dobiti i premije5 primanja po prestanku zaposlenja5 kao )to su
penzije5 ostala penzijska primanja5 +ivortno osiguranje po prestanku zaposlenja i medicinska nega po
prestanku zaposlenja. 5 i kona9no5 tu su ostala dugoro9na primanja zaposlenih5 uklju9uju;i dozvolu za
odsustvovanje na osnovu dugogodi)njih usluga ili za studijsko odsustvo5 za pla;anje jubilarne ili druga
primanja na osnovu dugotrajne nesposobnosti za rad i ako dospevaju za pla;anje u oviru dvanaest ili vi)e
meseci5 i otpremnine. 'vaj standard poslodavac treba da primenjuje u ra9unovodstvu za sva primanaj
zaposlenih5 osim onih za koje se primenjuje 4/F" 2 la;anja akcijama. 4e7unarodni standardi
finansijskog izve)tavanja5 /avez 33 /rbije5 1eograd5 2%%7. 5 str. 1%7#.
1$7
, 43/ 2% 8 (aunovodstveno obu-vatanje dr"avni- dodeljivanja i obelodanjivanje
dr"avne !omo=i#!5 obuhva;eni su postupci dr+ave kojima se obezbe7uju ekonomske
koristi za specifi9na preduze;a5 koja ispunjavaju odre7ene kriterijume u obliku prenosa
sredstava preduze;u po osnovu pro)lih ili budu;ih ispunjenja odre7enih uslova koji se
odnose na poslovanje preduze;a. Fr+avna dodeljivanja se priznaju kao prihod perioda u
kojima je potrebno da se oni pove+u sa odnosnim tro)kovima za 9ije nadokna7ivanje su
predvi7ena. Fr+avna dodeljivanja mogu biti u obliku prenosa novca ili u obliku
osloba7anja od obaveza prema dr+avi5 ali njihova svrha ne predstavlja direktnu korist
akcionara preduze;a. Fr+avna pomo; mo+e biti u obliku prenosa nenov9anog sredstva
kao )to su zemlja ili drugi resursi na kori);enje preduze;u.
43/ 21 8 E$ekti !romena kurseva razmene strani- valuta @:fekti promena deviznih
kursevaA## odre7uje uslove za priznavanje5 merenje i obelodanjivanje promena valutnih
#! Fr+ava se odnosi na vladu5 dr+avne agencije i sli9na tela bilo da su lokalna5 nacionalna ili
internacionalna. Fr+avno davanje se priznaje kao prihod tokom perioda neophodnih za su9eljavanje5 na
sistematskoj osnovi5 sa povezanim tro)kovima koje treba pokriti iz tog prihoda. 'no se knji+i direktno u
korist u9e);a akcionara. 'vaj standard stupa na snagu za finansije izve)taje za periode koji po9inju na dan
1. januara 1#!$. godine. 0ideti istoC 4e7unarodni standardi finansijskog izve)tavanja 4/F" sadr+e
4e7unardone ra9unovodstvene standarde 43/ i -uma9enja objavljena do 31. decembra 2%%6. godine5
.njiga prva. 5 /avez 33 /rbije5 1eograd5 2%%7. 5 str. 11##.
## 'vaj standard se primenjuje kod obra9unavanja transakcija i salda u stranim valutama5 osim transakcija
derivata i salda koja spadaju u delokrug 43/ 3#5 finansijski instrumenti priznavanja i odmeravanja5 kod
prevo7enja rezultata i finansijske pozicije inostranog poslovanja koje je obuhva;eno finansijskim
izve)tajima entiteta putem konsolidacije5 proporcionalne konsolidacije ili metode udela i kod prevo7enja
rezultata i finansijske pozicije entiteta u valutu za prezentaciju5 transakcija i salda u stranim valutama5 osim
transakcija derivata i salda koja su u delokrugu 43/8a3#5finansijski instrumenti priznavanja i
odmeravanja5 kod prevo7enja rezultata i finansijske pozicije inostranog poslovanja koje je obuhva;eno
finansijskim izve)tajima entiteta putem konsolidacije5 proporcionalne konsolidacije ili metode udela i kod
prevo7enja rezultata i finansijske pozicije entiteta u valutu za prezentaciju. , ovom standardu koriste se
slede;i terminiC zaklju9ni kurs je propmptni kurs na datum bilansa stanja5 kursna razlika je razlika koja je
rezultat prevo7enja datog broja jedinica jedne valute u drugu valutu po razli9itim deviznim kursevima5
devizni kurs je odnos razmene izme7u dve valute5 fer vrednost je iznos za koji se neko sredstvo mo+e
razmeniti ili obaveza izmiriti izme7u upoznatih5 voljnih strana u okviru nezavcisne transakcije5 strana
valuta je bilo koja valuta osim funkcionalne valute entiteta5 inostrano poslovanje je entitet koji je zavisni
entitet5 pridru+eni entitet5 zajedni9ki poduhvat ili filijala izve)tajnog entiteta5 9ija delatnost je sme)tena ili
se obavlja u zemlji ili valuti razli9itoj od zemlje ili valute izve)tajnog entiteta. Funkcionalna valuta je valuta
primarnog ekonomskog okru+enja u kom entitet posluje5 grupa je mati9ni entitet sa svim svojim zavisnim
entitetima5 valuta za prezentaciju jeste valuta u kojoj se predstavljau finansijski izve)taji5. neto investiranje
u inostrano poslovanje predstavlja iznos u9e);a izve)tajnog entiteta u neto sredstvima tog entiteta i
promptni devizni kurs je devizni kurs za trenutnu isporuku. :ntitet primenjuje ovaj standard od 1. janura
2%%&. godine. 0ideti istoC 4e7unarodni standardi finansijskog izve)tavanja 4/F" sadr+e 4e7unardone
ra9unovodstvene standarde 43/ i -uma9enja objavljena do 31. decembra 2%%6. godine5 .njiga prva. 5
/avez 33 /rbije5 1eograd5 2%%7. 5 str. 121681217.
1$!
kurseva kada preduze;e obavlja aktivnosti i u inostranstvu. Fa bi se poslovne promene u
stranoj valuti i poslovanja u inostranstvu obuhvatili finansijskim izve)tajima preduze;a5
moraju biti izra+ene u izve)tajnoj valuti preduze;a5 a finansijski izve)taji poslovanja u
inostranstvu moraju se prevesti u izve)tajnu valutu preduze;a. Glavna pitanja
ra9unovodstvenog obuhvatanja poslovnih promena u stranim valutama i poslovanja u
inostranstvu odnose se na odre7ivanje deviznog kursa koji se primenjuje i kako da se u
finansijskim izve)tajima prizna finansijski efekat promena kurseva razmene. Fevizni kurs
ili kurs razmene je odnos u kojem se razmenjuju dve valute5 a kursna razlika je razlika
koja proisti9e iz iskazivanja istog broja jedinica strane valute u izve)tajnoj valuti po
razli9itim kursevima razmene u toku perioda u odnosu na po9etni period. , zavisnosti od
toga da li je ostvarena pozitivna ili negativna kursna razlika priznaje se kao prihod ili
rashod u bilansu uspeha.
, 43/ 23 8 &ro#kovi !ozajmljivanja odre7eni su na9in priznavanja i merenja
rashoda po osnovu tro)kova pozajmljivanja5 kao i na9in obelodanjivanja ra9unovodstvene
politike usvojene za tro)kove pozajmljivanja1%%. 'vim standardom propisan je
ra9unovodstveni postupak za tro)kove pozajmljivanja. -u se zahteva da se tro)kovi
pozajmljivanja po pravilu iskazuju kao rashod. 4e7utim5 /tandard kao dopu)teni
alternativni postupak dozvoljava kapitalizaciju tro)kova pozajmljivanja koji mogu da se
neposredno pripi)u sticanju5 izgradnji ili izradi sredstava koja se osposobljavaju za
upotrebu. -ro)kovi pozajmljivanja se priznaju kao rashod perioda u kom su nastali5 a oni
koji se mogu kapitalizovati G pripisati sticanju5 izgradnji ili izradi sredstva koje se
osposobljava za upotrebu5 uklju9uju se u nabavnu vrednost ili cenu ko)tanja tog sredstva.
rimer tro)ka pozajmljivanja su kamate na zajmove5 finansijski tro)ak po osnovu
finansijskog lizinga5 kursne razlike za zajmove u stranoj valuti. .od sredstava koja se
osposobljavaju za upotrebu kao )to su zalihe u procesu proizvodnje proizvoda za prodaju5
proizvodna i energetska postrojenja i investicione nekretnine kapitalizacija tro)kova
pozajmljivanja prestaje kada se sredstvo stavi u upotrebu ili je spremno kao proizvod za
prodaju.
1%% 4e7unarodni standardi finansijskog izve)tavanja 4/F" sadr+e 4e7unardne ra9unovodstvene standarde
43/ i -uma9enja objavljena do 1. januara 2%%7. godine5 .njiga druga5 /avez 33 /rbije5 1eograd5 2%%7. 5
str. &.
1$#
43/ 2$ 8 4belodanjivanje odnosa sa !ovezanim licima1%1 primenjuje se na
poslovanje sa povezanim licima i transakcije izme7u preduze;a koje podnosi izve)taj i sa
njim povezanih lica u slu9aju da preduze;a neposredno ili posredno5 preko jednog ili vi)e
posrednika5 kontroli)u preduze;e koje podnosi izve)taj5 zatim koja su kontrolisana od
strane preduze;a koje podnosi izve)taj ili su sa njim pod zajedni9kom kontrolom. 'vim
su obuhva;ene grupe preduze;a5 zavisna preduze;a i druga zavisna preduze;a mati9nog
preduze;a grupe.
/tandard se tako7e odnosi na preduze;a u kojima zna9ajno vlasni)tvo nad pravom
glasa5 neposredno ili posredno5 imaju pojedinci koji5 neposredno ili posredno5 u
preduze;u koje podnosi izve)taj u9estvuju u pravu glasa5 koje im obezbe7uje zna9ajan
uticaj u preduze;u5 kao i bliski 9lanovi porodice svakog takvog pojedinca. ovezana lica
su lica u kojima jedno lice ima mogu;nost da kontroli)e drugo lice ili uti9e na dono)enje
finansijskih i poslovnih odluka.
-ransakcije sa povezanim licima su prenos sredstava ili obaveza izme7u povezanih
lica. .ontrola ili vlasni)tvo mo+e biti neposredno i posredno preko zavisnih preduze;a
@vi)e od &% R glasova na skup)tini preduze;aA ili podrazumevati znatno u9e);e u pravu
glasa @upravljanje finansijskom i poslovnom politikom zavisnog preduze;aA. (na9ajan
uticaj podrazumeva u9estvovanje u odlukama finansijske i poslovne politike preduze;a5
ali ne i kontrolu nad tim politikama @9lanstvo u upravnom odboru preduze;aA. ,
finansijskim izve)tajima obelodanjuju se kategorije povezanih lica i transakcije koje su
eventualno obavljene u izve)tajnom periodu.
43/ 26 8 (aunovodstvo i izve#tavanje !lanova !enzijski- !rimanja1%2 ima za cilj
utvr7ivanje tro)kova kori);enja penzija u finansijskim izve)tajima poslodavaca koji imaju
1%1 2ova verzija sadr+i izmene nastale kao rezultat 4/F"Gova objavljenih do 31. decembra 2%%6. godine.
4e7unarodni ra9unovodstveni standard 2$ je obelodanjivanje povezanih strana. :ntitet objavljuje naknade
klju9nog rukovode;eg osoblja5 u ukupnom iznosuC 1. kratkoro9na primanja zaposlenih> 2. primanja po
prestanku zaposlenja> 3. ostala dugoro9na primanja> $. otpremnine> &. pla;anja akcijama. 0ideti istoC
4e7unarodni standardi finansijskog izve)tavanja 4/F" sadr+e 4e7unarodne ra9unovodstvene standarde
43/ i -uma9enja objavljena do 1. januara 2%%7. godine5 .njiga druga5 /avez 33 /rbije5 1eograd5 2%%7.5
str. 17.
1%2 , svrhu kori);enja ovog standarda koriste se 4e7unarodmni ra9unovodstveni standardi. ? 4/F". 0ideti
detaljnijeC4e7unarodni ra9unovodstveni standard 26 8 3a9unovodstvo i izve)tavanje planova penzijskih
primanja5 4/F"5 knjiga 25 1eograd5 2%%7. 5 str 2!.
1&%
planove. 'n ne obuhvata naknade po osnovu rada5 kao )to su obe)te;enja za raskid
radnog odnosa5 naknade po osnovu dugogodi)njeg rada5 prevremene penzije ili otpu)tanja
radnika koji su tehnolo)ki vi)ak5 zatim planove socijalnog i zdravstvenog osiguranja i
za)tite ili neke druge stimulacije kao i dr+avno socijalno osiguranje. lanovi za kori);enje
penzija definisani su aran+manima koje preduze;e svojim zaposlenima obezbe7uje
penzije prilikom prestanka radnog veka u obliku godi)njeg prihoda ili kao pau)alnu
svotu. 'vi iznosi penzija koje obezbe7uje poslodavac mogu da se procene na osnovu
odredaba nekog dokumenta ili prakse preduze;a po kojima se izdvajaju. Fond je odvojen
od preduze;a i njegova neto imovina raspolo+iva za penzije 9ine sredstva iz plana5
umanjena za obaveze5 osim obaveza koje predstavljaju aktuarsku sada)nju vrednost
obe;anih G budu;ih penzija prema planu kori);enja penzija sada)njih i biv)ih zaposlenih
lica po ostvarenom radnom sta+u.
43/ 27 8 3onsolidovani i !ojedinani $inansijski izve#taji primenjuje se pri
sastavljanju i prezentaciji konsolidovanih finansijskih izve)taja za grupu entiteta pod
kontrolom mati9nog entiteta. , ovom standardu koristi se izrazi konsolidovani $inansijski
izve#taji5 koji ukazuje na finansijske izve)taje grupe koji su prezentovani kao izve)taji
jedinstvenog ekonomskog entiteta. .ontrola predstavlja mo; upravljanja finansijskim i
poslovnim politikama entiteta sa ciljem ostvarenja koristi od njegovog poslovanja. 4etod
nabavne vrednosti je metod po kojem se u9e);e priznaje po nabavnoj vrednosti. "nvestitor
priznaje prihod od u9e);a samo do iznosa primljenog po osnovu raspodele kumulirane
dobiti8dividende entiteta u koji je investirano5 a koja se vr)i posle datuma sticanja1%3.
43/ 2! 8 Investicije u !ridru"ene entitete primenjuje se na ra9unovodstveno
obuhvatanje investicija u pridru+ene entitete. 4e7utim ne primenjuje se na investicije u
pridru+ene entitete koje su vr)ene kodC organizacija visokorizi9nog ulaganja5
investicionih fondova5 trustova i sli9nih entiteta5 uklju9uju;i osiguravaju;e fondove
povezane sa investicijama. 1%$
1%3 0ideti detaljnije 4e7unarodni standardi finansijskog izve)tavanje 4/3 275 .njiga 25 /33/5 1eograd5
2%%7. 5 str $3863
1%$ 0ideti detaljnije istoC 4e7unarodni standardi finansijskog izve)tavanja5 knjiga 25 /33/5 1eograd 2%%7. 5
str. 718!&.
1&1
43/ 2# 8 Izve#tavanje u -i!erin$latornim !rivredama vrlo zna9ajan za na)e uslove
privre7ivanja. , hiperinflatornim privredama izve)tavanje o rezultatima poslovanja i
finansijskom stanju u doma;oj valuti nije korisno bez prera9unavanja1%&. (bog gubitka
kupovne mo;i novca pore7enja iznosa nisu mogu;a 9ak i u istom obra9unskom periodu
)to dovodi do pogre)nih zaklju9aka. "znosi bilansa stanja prera9unavaju se primenom
op)teg indeksa cena. 4onetarne stavke se ne prera9unavaju jer su na dan bilansa ve;
iskazane u monetarnoj jedinici. /va ostala sredstva i obaveze su nemonetarne stavke i
podle+u prera9unavanju. /ve stavke bilansa uspeha se prera9unavaju primenom promene
u op)tem indeksu cena5 od dana kada su stavke prihoda i rashoda prvi put iskazane u
finansijskim izve)tajima do izve)tajnog perioda. Fobitak ili gubitak na neto monetarnom
polo+aju uklju9uje se u neto prihod i obelodanjuje kao posebna stavka. Finansijski
izve)taji preduze;a u uslovima hiperinflacije u privredi mogu biti zasnovani na
istorijskim ili teku;im vrednostima5 ali moraju biti iskazani u mernoj jedinici koja va+i na
dan bilansa stanja. ,poredni iznosi za prethodni period tako7e moraju da se prera9unaju
u mernu jedinicu koja va+i na dan bilansa stanja. , finansijskim izve)tajima treba
obelodaniti kretanje zvani9nih indeksa cena za izve)tajni period koji su kori);eni za
prera9unavanje1%6.
43/ 31 8 /e#=a u zajednikim !odu-vatima ima za cilj da odredi pojam u9e);a u
zajedni9kim poslovnim poduhvatima i na9in priznavanja5 merenja5 prezentacije i
1%& Finansijski izve)taji entiteta koji izve)tava u valuti hiperinflatorne privrede5 bilo da su zasnovani na
pristupu istorijskog tro)ka ili pristupu teku;eg tro)ka iskazuju se u mernim jedinicama va+e;im na datum
bilansa stanja. (a svrhe prezentovanje uporednih iznosa iskazanih u razli9itoj valuti prezentacije primenjuju
se paragrafi efekti promena deviznih kurseva. Fobitak il gubitak na neto monetarnoj poziciji se uklju9uje u
neto dobitak ili gubitak i odvojeno obelodanjuje. rivrede koje prestaju da budu hiperinflatorne i entiteti
kroz njihove finansijske izve)taje obuhvataju iznose iskazane u mernoj jedinici va+e;oj na kraju
prethodnog izve)tajnog perioda5 kao osnovu za knjigovodstvenu vrednost u svojim narednim finansijskim
izve)tajima. 'vaj standard se primenjuje na finansijske izve)taje po9ev od 1. januara 1###. godine. 0ideti
detaljnijeC 4e7unarodni standardi finansijskog izve)tavanja5 knjiga 25 /33/5 1eograd 2%%7. 5str. !78#&.
1%6 Fa nas podsetimo na jedno ru+no vreme zbog 9ega je bitan ovaj 43/ 2#. 'nda)nja *ugoslavija je krajem
1##3. godine imala hiperinflaciju od & triliona procenata godi)nje ili su cene duplirane svakih 16 sati pa je
tako krajem iste godine paklica cigareta ko)tala milijardu dinara. 'vo je najdu+a hiperinflacija u istoriji jer
je trajala 2$ meseca5 a po procentu porasta cena smatra se da zauzima tre;e mesto na rang listi svih
vremena. 2a crnom tr+i)tu5 koje je jedino i postojalo u to vreme5 vrednost jednog ameri9kog dolara porasla
bi za jedan dan sa 1. 1%% na 3%%% milijardi dinara. 4ese9ne plate i penzije u tada)njoj *ugoslaviji su pale na
dve do tri marke5 a dr+avni prihodi su bili sporiji od brzine )tampanja dinara. "nflacija *ugoslavije
hiperinflatorni fenomen5 podaci o hiperinflaciji preuzeti sa sajta WWW. nbs. co. Lu5 1eograd5 dostupno 2%.
12. 2%%!. godine.
1&2
obelodanjivanja imovine5 obaveza5 prihoda i rashoda svih u9esnika u zajedni9kim
poslovnim poduhvatima.
43/ 32 8 2inansijski instrumenti@ !rezentacija ima za cilj pojmovno odredi
finansijske instrumente5 kao i da ustanovi principe za njihovu prezentaciju u osnovnim
finansijskim izve)tajima1%7.
43/ 33 8 Garada !o akciji ima za cilj da odredi na9ela i principe utvr7ivanja i
prezentovanja i obelodanjivanja osnovne i umanjenje i korigovane zarada po akciji5 kako
u pojedina9nim tako i u konsolidovanim finansijskim izve)tajima.
43/ 3$ 8 Periodino $inansijsko izve#tavanje ima za cilj da odredi minimum
sadr+aja za prezentaciju periodi9nih finansijskih izve)taja5 kao i principa priznavanja5
merenja i obelodanjivanja stavki tih izve)taja.
43/ 36 8 /manjenje vrednosti imovine ima za cilj propisivanje postupaka po
kojima odre7uje da vrednost stalnih materijalnih i nematerijalnih sredstava5 kao i
finansijskih sredstava u poslovnim knjigama ne mo+e biti ve;a od njihove tzv.
nadoknadive vrednosti i to kroz identifokovanje umanjenja5 priznavanje gubitaka po
osnovu umanjenja5 uslova poni)tavanja gubitaka i obelodanjivanja umanjenja vrednosti1%!.
4e7unarodni ra9unovodstveni standard 37 8 (ezervisanja, !otencijalne obaveze i
!otencijalna imovina odre7uje pojam5 kao i na9in priznavanja5 merenja5 prezentacije i
obelodanjivanja rezervisanja5 potencijlnih obaveza i imovine. 'vim standardom se
rezervi)e obaveza neizvesnnog vremena dospe;a ili iznosa. 3ezervisanja mogu nastupiti
po vi)e osnovaC zbog budu;ih poslovnih gubitaka kao za rezervisanja specifi9ne namene i
onerozni @)tetniA ugovori i restrukturiranja. 3ezervisanja ne treba priznati za budu;e
poslovne gubitke. 'vim standardom se defini)u i potencijalne obaveze kao mogu;a
obaveza nastala iz pro)lih doga7aja i 9ije postojanje ;e biti potvr7eno jedino nastankom
ili nenastankom jednog ili vi)e neizvesnih budu;ih doga7aja5 koji nisu u potpunosti pod
1%7 0ideti detaljnijeC 4e7unarodni standardi finansijskog izve)tavanje 4/3 32 ili 4/F" standard 325 .njiga
25 /33/5 1eograd5 2%%7.5 str 11#81#%.
1%!0ideti detaljnije o 43/ 36 u knjizi 4e7unarodni ra9unovodstveni standardi5 .njiga 25 /avez ra9unovo7a
i revizora /rbije5 1eograd5 2%%7. 5 str. 2718$1!
1&3
kontrolom entiteta. 'vaj standard defini)e i potencijalnu imovinu kao mogu;u imovinu
nastalu iz pro)lih doga7aja1%#.
4e7unarodni ra9unovodstveni standard 3! 8 7ematerijalna imovina bavi se
pojmovnim odre7enjem5 priznavanjem5 merenjem5 prezentacijom i obelodanjivanjem
nematerijalne imovine. 2ematerijalnu imovinu mo+emo svhatiti svaku imovinu koja se
ne mo+e odvojiti odeliti od entiteta niti se mo+e prodati5 preneti5 licencirati5 iznajmiti ili
razmeniti bilo zasebno11%.
43/ 3# 8 2inansijski instrumenti@ !riznavanje i merenje ima cilj da izvr)i
kategorizaciju i odredi na9in priznavanja5 merenja i obelodanjivanja finansijskih sredstva
i obaveza5 kao i odre7nih ugovora za kupovinu ili prodaju nefinansijskih stavki. 'n se
primenjuje na one ugovore za kupovinu ili prodaju nefinansijskih stavki5 9ije se obaveze
mogu izmiriti gotovinom ili finansijskim instrumentima ili razmenom finansijskih
instrumenata. 111
43/ $% 8 Investicione nekretnine odre7uje pojam investicionih nekretnina5 kao i
na9in njihovog priznavanja5 merenja5 prezentacije i obelodanjivanja. 112
43/ $1 G Poljo!rivreda bavi se ra9unovodstvenim obuhvatanjemC aA biolo)kih
sredstava5 bA poljoprivrednih proizvoda u momentu ubiranja i cA proizvoda koji su
rezultat prerade u poljoprivredi. 'vaj standard se ne primenjuje na nekretnine5 postrojenja
i opremu i nematerijalnu imovinu5 koja je povezana sa poljoprivrednom delatno);u113.
2akon ove sa+ete analize su)tine 43/? 4/F" mo+e se re;i da se primenjuje trideset
43/ i osam 4/F"11$5 kao i da su oni dobra osnova za usavr)avanje na)e ra9unovodstvene
prakse i njenog pribli+avanja zemljama sa razvijenim finansijskim tr+i)tima11&.
1%# 0ideti istoC 4e7unarodni ra9unovodstveni standardi5 .njiga 25 /avez ra9unovo7a i revizora /rbije5
1eograd5 2%%7. 5str. $1#8$&1.
11% 0ideti o tome detaljnijeC 4e7unarodni ra9unovodstveni standardi5 .njiga 25 /avez ra9unovo7a i revizora
/rbije5 1eograd5 2%%7. 5str. $238$&3
111 0ideti istoC 4e7unarodni ra9unovodstveni standardi5 .njiga 25 /avez ra9unovo7a i revizora /rbije5
1eograd5 2%%7. 5str. &2&8!2#.
112 0ideti o ovome detljnijeC 4e7unarodni ra9unovodstveni standardi5 .njiga 25 /avez ra9unovo7a i
revizora /rbije5 1eograd5 2%%7. str. !31. 8!77.
113 0ideti istoC 4e7unarodni ra9unovodstveni standardi5 .njiga 25 /avez ra9unovo7a i revizora /rbije5
1eograd5 2%%7. 5str. !%%8#2%.
11$ </lu+beni glasnik 3epublike /rbijeH broj 16?2%%! od 12. februara 2%%!. godine5 1eograd5 2%%!.
1&$
7.4.4. Me=unarodni standardi revizije
Kilj revizije je5 ukratko re9eno5 pobolj)anje kvaliteta finansijskih izve)taja kroz
njihovu nezavisnu verifikaciju f eksterna revizija5 kao i pomo; u ostvarenju ciljeva
biznisa i ulaganja uz za)titu integriteta sredstava f internu reviziu. , svakom slu9aju5
revizija )titi interes javnosti time )to se rezultatima njenog rada slu+i )irok krug
korisnika f vlasnici kapitala5 menad+ment5 poslovni partneri5 kreditori5 potencijalni
investitori ali i dr+ava.
/ama re9 revizija podrazumeva postupak ispitivanja i ocene finansijskih izve)taja
preko podataka i metoda koje se primenjuju pri njihovom sastavljanju5 na osnovu kojih se
daje stru9no mi)ljenje o realnosti i objektivnosti stanja imovine5 kapitala5 obaveza i
rezultata poslovanja preduze;a116. Kilj revizije finansijskih izve)taja je da omogu;i
revizoru da izrazi mi)ljenje da su finansijski izve)taji u vezi sa svim bitnim pitanjima
sastavljeni u skladu sa utvr7enim 'kvirom i 43/? 4/F". 3evizijom se pretresaju i
temelji i nadogradnja preduze;a5 njegova postavka i njegove funkcije. 3evizija utvr7uje
da li su imovina5 obaveze5 kapital5 prihodi5 rashodi5 dobitak @gubitakA zaista ono )to je
11& /tanje odnosa prema 43/?4/F" i nivoa njihove primene kod nas jasno ilustruje slede;i primer. .ad su
eksperti iz jedne renomirane svetske ravizorske ku;e nedavno u)li u na)u dr+avnu firmu i otvorili njihove
lap8topove5 pripremaju;i se za posao ravizije5 sekretarica se sru)ila na stolicu misle;i da je stigla finansijska
ili5 ne daj bo+e5 tr+i)na inspekcija. 2ije uspela ni da im po+eli dobrodo)licu5 a odahnula je tek nakon )to su
joj detaljno objasnili da njihova ekipa ima zadatak da pred predstoje;u privatizaciju utvrdi realnost
finansijskih izve)taja.
116 2apomenaC 4e7unarodne standarde revizije je do 2%%&. godine koristilo vi)e od 7% zemalja u svetu i
ve;ina zemalja :vropske unije.
1&&
zapisano u ra9unovodstvenim izve)tajima117. /vaki finansijski izve)taj koji poseduje kao
prilog nezavisno mi)ljenje revizora dobija vrednost i te+inu11!.
3evizija omogu;ava dono)enje pravilnih i ekonomski opravdanih odluka o
investiranju5 jer se ove odluke donose izme7u ostalog i na osnovu revidiranog
finansijskog izve)taja. 3evizija omogu;ava i pravilan raspored bud+etskih sredstava5 jer
su predmet revizije i dr+avne bud+etske institucije. 3evizija omogu;ava dono)nje
pravilne odluke o davanju kredita i pozajmica jer sadr+i relevantne podatke o preduze;u
koje uzima kredit radi utvr7ivanja njegove kreditne sposobnosti. 3evizija kona9no
predstavlja i dodatnu proveru rada urpavlja9ke strukture ili menad+menta preduze;a koja
je itekako potrebna vlacnicima koji nisu direktno uklju9eni u upravljanje preduze;em11#.
117 *edna od najbitnijih razlika izme7u interne i eksterne revizije jeste nezavisnost5 zbog 9ega se eksterna
revizija 9esto naziva i nezavisnom revizijom. .ao i u slu9aju interne revizije i interne kontrole5 eksterna
revizija i druge eksterne kontrole imaju kako preventivni5 tako i korektivni uticaj na kvalitet finansijskog
izve)tavanja. 'bi9aj a 9esto i obaveza je da se uz finansijski izve)taj prezentuje i izve)taj nezavisnog
revizora dodatno doprinosi kvalitetu finansijskih izve)taja5 pru+aju;i korisnicima informaciju o
eventualnim rezervama revizora u vezi sa podacima ili obelodanjivanjima u finansijskim izve)tajima.
6leksi;5 1.C <.valitet finansijskog izve)tavanja prema me7unarodnoj profesionalnoj regulativiH5 Izazovi
raunovodstvene !ro$esije u uslovima globalizacije $inansijskog izve#tavanja5 BBB0 simpozijum5 (latibor5
jun 2%%$. str. 17%8171.
11! 'snovna karakteristika interne revizije je da ona ima obele+ja J3:J5 za ono )to se u reviziji zove
Jrevizija ekonomi9nosti5 efektivnosti i efikasnostiJ. 4ogu;e je da postoje $:5 a 9etvrto je eAuit'
@pravi9nostA. .ao )to interni revizor mo+e da naglasi nedostatke u okviru knjigovodstvenog sistema i da na9ini
odgovaraju;e preporuke5 mo+e se zainteresovati i za tehni9ke nedostatke ostalih operacija van knjigovodstva.
-ako su moderni interni revizori zainteresovani za $: u operativnim5 funkcionalnim oblastima kao )to su
kadrovska slu+ba5 istra+ivanje i razvoj5 proizvodnja5 distribucija5 marketing. 'p)te je prihva;eno da u delokrug
interne revizije spada i izve)tavanje o ovim oblastima i davanje preporuka kako bi se pobolj)ao standard u9inka u
budu;nosti. , na)oj dosada)njoj praksi u /rbiji interna revizija u pravom smislu te re9i te)ko da je postojala. 1ilo
je poku)aja pravljenja ne9eg sli9nog pre tridesetak godina. -ada)nji dru)tveni i ekonomski sistem nije pru+ao
uslove za izgradnju savremene interne revizije. 4e7unarodnim standardima revizijepozicija internog revizora i
nezavisnog revizora je postavljena u druga9ijoj relaciji. otrebu za internom revizijom u savremenim uslovima
ima menad+ment akcionarskog dru)tva. 1roj korisnika nezavisnog revizorskog izve)taja je daleko ve;i i njegove
poruke su druga9ijeg zna9aja. /u)tina i ciljevi interne revizije u savremenim uslovima uvek je u funkciji
menad+menta klijenta. "stovremeno misija ciljevi i zadaci nezavisne revizije su u slu+bi akcionara odnosno
vlasnika resursa koji su povereni menad+mentu klijenta. rema tome razlika izme7u ovih revizija je i u su)tini i u
formi. 6ndri;5 4. 5 *ak)i;5F.C <,loga interne revizije u savremenim uslovimaH5 "nstitut za ekonomiku i finansije5
(evizor br. 32. 5 2%%&. 5 str. $78&%.
11# 2adzor nad poslovanjem preduze);a ne iscrpljuje se internom kontrolom. *edna od 9esto pominjanih
formi nadzora je interna revizija. 2jen naziv upu;uje na zaklju9ak da se 9esto radi o slu+bi u predze;u koja
je formirana sa posebnim zadacima i obavezama. 4enad+mentska revizija uklju9uje razmatranje predmeta
revizije @operacije5 proizvode5 programe5 aktivnostiA kako bi odredila da li suC aAizvori ekonomi9no
primenjeni i efikasno kori);eni5 bA utvr7eni ciljevi postignuti i cA korisnici @mu)terije5 klijentiA zadovoljni
tipom ili nivoom roba ili usluga koje dobijaju. :fektivnost kao domet interne revizije je mera stvarnog
u9inka prema planiranom5 efikasnost kao odnos potro)nje resursa u korist proizvedenog5 ekonomi9nost kao
tro)enje resursa u odnosu na planiranu potro)nju5 a pravi9nost kao neto efekat preduze;a na dru)tvo i
sredinu. "nterna revizija se posmatra kao specifi9an pristupC 1. pristup overe i to da se u overi od strane
1&6
'vo prevashodno va+i za preduze;a koja su deoni9arska dru)tva i ona koja imaju veliki
broj malih deoni9ara i u 9ijem interesu je da za)tite svoja ulaganja zapo)ljavanjem i
poveravanjem upravljanja preduze;em kvalitetnom i efikasnom menad+mentu. /ve u
svemu5 finansijski izve)taji u sada)njem poslovnom svetu smatraju se nepotpunim
ukoliko ne sadr+e nezavisno mi)ljenje revizora12%.
3evizija se u /rbiji do poslednjeg talasa privatizacije radila samo za potrebe
2arodne banke /rbije5 na)e vrhunske monetarne ustanove. , preduze;ima je5 manje ili
vi)e5 imala ulogu kontrole. roces privatizacije je5 me7utim5 doneo izmene5 pa su
poslednjih godina pove;ani zna9aj i uloga revizije. 4noge strane kompanije ula+u5
odnosno kupuju na)a preduze;a. (ato je revizija5 u slu9aju zaklju9ivanja posla izme7u
stranog kupca i doma;eg prodavca5 imala ulogu povezivanja filijale u /rbiji sa mati9nom
ku;om u inostranstvu121.
internog revizora5 pregledane dokumentacije koja se odnosi na imovinu preduze);a5 obaveze5 prihode i
rashode. rimena ovog pristupa u zavisnosti je od brojnih potreba5 kao )to suC utvr7ivanje i ocena
egzistencije samog preduze;a5 vlasni)tva5 vrednosti5 efikasnosti i korisnosti sredstava preduze;a. rimeri
pristupa overe u revizorskoj praksi suC bankarski izve)taj o sredstvima na ra9unima5 stanje sredstava u
okviru odnosa preduze;a sa kupcima i dobavlja9ima5 stanje zaliha5 sirovina ili gotovih proizvoda5 opa+anje
revizora u vezi sa periodikom isplate plata5 zapo)ljavanje u vezi sa unapre7enjem proizvodnog procesa.
ristup potvr7ivanja se zasniva na potvr7ivanjuu od strane revizora5 izve)taja i podataka o ukupnom toku
poslovnih aktivnosti5 odnosno njihovom pa+ljivom razmatranju i potvrdi primenjenih procedura5 stepena
njihove preciznosti5 pouzdanosti i mogu;ih odstupanja. ristup proceni rizika je metod interne revizije a
tehnika procene rizika uklju9uje procenu svih rizika i opasnosti5 uklju9uju;i i finansijski gubitak5 oblast
imovine5 platnih kao i tzv55neplodan novac55. "mamo i tzv. matrini !ristu! koji je u obliku tabelarnog
prikaza i ima prednost )to je vizuelan. 6ndri;5 4. C (evizija raunovodstveni- iskaza5 :konomski fakultet
/ubotica5 1###5 str. &28&7.
12% /tru9na osposobljenost svakog unutra)njeg i internog revizora i funkcije unutra)nje revizije kao celine
klju9na je za ispravno funkcionisanje funkcije unutarnje revizije banke. /tru9na osposobljenost svakog
unutra)njeg revizora5 kao i njegova?njezina motivacija i kontinuirana edukacija su preduslovi za
delotvornost odeljenja unutra)nje revizije. Funkcija unutra)nje revizije trebalo bi da bude objektivna i
nepristrasna5 )to zna9i da bi trebalo da obavlja svoje zadatke bez predrasuda i uplitanja. /vaka banka treba
da ima i dokument o osnivanju revizije5 kojom se osna+uje polo+aj i oblasti funkcije unutra)nje revizije
unutar banke. /vaka banka treba da ima trajnu funkciju unutra)nje revizije. , obavljanju svojih du+nosti i
odgovornosti vi)a uprava treba preduzeti sve potrebne mere kako bi se banka mogla kontinuirano oslanjati
na adekvatnu funkciju unutarnje kontrole koja je primjerena njenoj veli9ini i prirodi njenog poslovanja. -e
mere uklju9uju osiguranje odgovaraju;ih resursa i osoblja unutra)nje revizije za postizanje njenih ciljeva.
0i)a uprava banke odgovorna je za unapre7ivanje procesa kojima se utvr7uju5 mere5 prate i kontroli)u rizici
kojima je banka izlo+ena. 2ajmanje jedanput godi)nje vi)a uprava treba izvestiti odbor direktora o opsegu i
uspe)nosti sastava unutra)njih kontrola i postupka za procenu kapitala. /vaka aktivnost i svaki entitet banke
trebalo bi spadati u delokrug unutra)nje revizije. 1azelski odbor za nadzor banaka5 ,nutra)nja revizija u
bankama i odnos super revizora i revizora5 (agreb5 kolovoz 2%%15 str. $81%.
121 3evizija godi)njih finansijskih izve)taja u /rbiji obavezna je za velika i srednja pravna lica5 mati9na
pravna lica5 koja u skladu sa ovim zakonom sastavljaju konsolidovane finansijske izve)taje5 za pravna lica
koja emituju hartije od vrednosti i druge finansijske instrumente kojima se trguje na organizovanom tr+i)tu5
1&7
, posao revizorskih ku;a i samih revizora5 osim utvr7ivanja verodostojnosti
finansijskih i ra9unovodstvenih izve)taja5 spada i otkrivanje skrivenih potencijala5 rezervi
preduze;a i njihovo stavljanje u proizvodnu funkciju. /a druge strane5 njihov zadatak je i
otkrivanje slabosti ili potencijalnih obaveza5 koje jednog dana mogu neprijatno iznenaditi
novog vlasnika. (adatak revizije jeste da otkriju i ne)to vi)e od onog )to se mo+e videti u
ra9unovodstvenim izve)tajima5 na primer5 ko su dobavlja9i ili najve;i kupci firme5 ima li
firma dugoro9ne ugovore prema zaposlenima ili dr+avi i sl.> preciznije5 sve ono )to
investitor ne mo+e da sazna ili otkrije za nekoliko nedelja.
,z pomo; revizije nu+no je dati realnu finansijsku sliku preduze;a. (adatak revizije
finansijskih izve)taja je ispitivanje realnosti bilansa5 odnosno provera da li su ovi
Jistinititi i objektivniJ. ,koliko jesu5 onda se prikazanim ekonomskim veli9inama u tim
izve)tajima mo+e verovati. -ada korisnik mo+e ra9unati da raspola+e verodostojnom5
dakle verifikovanom finansijskom informacijom. *ednom re9ju5 pod lupu revizora
stavljaju se celokupna poslovna aktivnost preduze;a5 njegova regulativa i pona)anje.
lodovi koje daje revizorsko ispitivanje su nalazi o valjanosti produkovanja finansijskih
informacija5 a otuda i o poverenju koje treba pokloniti tvrdnjama iskazanim u
ra9unovodstvenim izve)tajima. 3evizori su dragoceni istra+iva9i i ocenjiva9i kvaliteta
funkcionisanja poslovnih sistema5 pa se anga+uju ne samo radi revizije godi)njih ra9una5
nego i kao ocenjiva9i celokupnih ra9unovodstvenih sistema.
kao i za sve izdavaoce hartija od vrednosti. 4ala pravna lica i preduzetnici mogu da odlu9e da vr)e reviziju
finansijskih izve)taja u skladu sa (akonom o ra9unovodstvu i reviziji iz 2%%6. godine. 3eviziju u /rbiji
obavljaju lica koja imaju profesionalno zvanje u skladu sa ovim zakonom5 odnosno ovla);eni revizori koji
imaju licencu za rad na poslovima revizije finansijskih izve)taja 8 tzv. licencirani ovla);eni revizori
zaposleni u preduze;u za reviziju i koji su 9lanovi .omore. Qicencirani ovla);eni revizor vr)i reviziju
finansijskih izve)taja i u izve)taju o izvr)enoj reviziji nedvosmisleno izra+ava mi)ljenje o tome da li
finansijski izve)taji istinito i objektivno5 po svim materijalno zna9ajnim pitanjima prikazuju finansijsko
stanje5 poslovni rezultat i tokove gotovine i da li su sastavljeni u skladu sa 43/5 odnosno 4/F"5 odnosno u
skladu sa propisima iz 9lana 2. ovog zakona. (evizija $inansijski- izve#taja5 (birka propisa iz (akona o
ra9unovodstvu i reviziji5 </l. gl. 3/H5 br. $6?%65 /avez ra9unovo7a i revizora /rbije5 1eograd5 2%%75 str. 11.
1&!
rema Grasgrinu5 55revizija predstavlja uop)teno naknadno ispitivanje knjiga nekog
privrednog preduze;a preko naro9ito ovla)tenih osoba izvan njegaH122. 2ezavisna revizija
finansijskih izve)taja je sistemati9an proces pomo;u koga kompetentna5 nezavisna osoba
objektivno pribavlja i procenjuje dokaze koji se odnose na tvrdnje 0+ssertions1 o nekom
ekonomskom entitetu ili doga7aju5 u cilju formiranja mi)ljenja o stepenu sa kojim je ta
tvrdnja u skladu sa prethodno navedenim kriterijumom=.
,slovi za izdavanje standardnog izve)taja revizora suC aA dosledna primena
4e7unarodnih standarda revizije @4/3A kao osnove za reviziju i izve)tavanje5 bA
pribavljanje dovoljnog obima @kvantitet dokazaA5 kompetentnih dokaza @kvalitet dokazaA
revizije5 cA da finansijski izve)taji u svemu budu prezentovani u skladu sa 4/F" uz
adekvatno obelodanjivanje> dA nema povoda za izra+avanje nekog drugog mi)ljenja osim
i isklju9ivo @pozitivnogA mi)ljenja.
3a9unovo7a ne mora da bude dobar poznavalac revizije5 dok revizor mora odli9no da
poznaje ra9unovodstvo. 3a9unovodstveni proces stvara finansijske izve)taje i druge korisne
informacije> dok revizija to ne 9ini. ,mesto toga5 revizija pove;ava vrednost informacija koje
kreira ra9unovodstvo. 'na to 9ini objektivnom procenom tih informacija i izra+avanjem mi)ljenja
o njima za to zainteresovanim korisnicima.
/trukturu standardnog izve)taja o reviziji sadr+i i pasus o mi)ljenju nezavisnog
revizora. -ekst u ovom pasusu glasiC55o na)em mi)ljenju navedeni finansijski
izve)taji55pravilno prezentuju55 @ameri9ka verzijaA ili55istinito i objektivno prikazuju55.
@engleska verzijaA po svim materijalno zna9ajnim pitanjima5 finansijsku poziciju +%.
122 rema 6meri9kom insitutu ovla);enih javnih ra9unovo7a5 revizija predstavlja sistemati9an proces
objektivnog dobijanja i procene dokaza vezanih za izjave uprave preduze;a o ekonomskim aktivnostima i
doga7anjima5 kako bi se odredio stepen saglasnosti izme7u tih tvrdnji i ustanovljenih kriterijuma5 a dobijeni
rezultati preneli zainteresovanim korisnicima. -o zna9i da revizija mora da bude planirana i pripremljena
tako da revizori u potpunosti mogu da analiziraju va+ne dokaze> revizija je nezavisno5 objektivno i stru9no
ispitivanje i procena dokaza5 a lica koja vr)e reviziju moraju biti po)tena i nepristrasna> revizor procenjuje
pouzdanost i dovoljnost podataka sadr+anih u poslovnim knjigama tako )to prou9ava5 analizira i procenjuje
ra9unovodstvene sisteme i sisteme interne kontrole na osnovu kojih treba da odredi prirodu5 obim i
terminski raspored ostalih postupaka revizije5 i vr)i sva ostala pitanja. , originalnoj verzijiCH3evizija je
sistemati9an proces objektivnog pribavljanja i ocene dokaza koji se odnose na tvrdnje o ekonomskim
aktivnostima i doga7ajima u cilju utvr7ivanja stepena povezanosti izme7u tih tvrdnji i unapred utvr7enih
kriterija5 kao i obave)tavanje zainteresovanih korisnika o rezultatima te provereJ. 6merican 6ccounting
6ssociation5 + Statement o$ %asic +uditing .once!ts, 6merican 6ccounting 6ssociation5 /arasota5 Florida5
1#715 str. 2.
1&#
banke na dan 31. decembra5 rezultate njenog poslovanja5 njene nov9ane tokove i promene
na kapitalu i rezervama5 u skladu sa 4/F" i doma;im ra9unovodstvenim propisima.
/kretanje mi)ljenja kao kategorija u reviziji podrazumevaC 551ez kvalifikovanja
mi)ljenja skre;emo vam pa+nju da5 kao )to je obja)njeno u napomeni 2 uz
ra9unovodstveni izve)taj5 1anka na dan 31. decembra 2%%%. godine nije u potpunosti
usaglasila poslovanje sa relativnim pokazateljima poslovanja propisanim 9l. 26 i 27
(akona o bankama i drugim finansijskim organizacijama123. ostoji i kategorija
pozitivnog mi)ljenja sa skretanjem pa+nje na odre7ena pitanja u smisluC 552e izra+avaju;i
rezervu u na)em mi)ljenju skre;emo pa+nju naC...H
ostoji i tzv. mi?ljenje sa rezervom sa slede;om sadr+inomC 55rema na)em
mi)ljenju osim za efekte koje na finansijske izve)taje imaju pitanja navedena u
prethodnom pasusu5 ovi finansijski izve)taji daju istinit i objektivan prikaz fakti9kog
stanjaH.
-egativno mi?ljenje revizora ima slede;u sadr+inuC55rema na)em mi)ljenju zbog
efekata razmotrenih u prethodnim pasusima ovi finansijski izve)taji ne daju istinit i
objektivan prikaz po svim materijalno zna9ajnim pitanjima finansijskog polo+ajaH.
+uzdr<avanje od mi?ljenja izara+ava se kaoC552ismo bili u mogu;nosti da izrazimo
mi)ljenje o finansijkim izve)tajima...H iliC 55(bog zna9aja pitanja iznetih u prethodnom
pasusu ne izra+avamo mi)ljenje o finansijskim izve)tajimaH.
123 (na9aj interne revizije u bankama5 koja je kod nas nedovoljno razvijena i potrebe za odgovaraju;om
obukom kadrova5 koji ;e biti kompetentni da izvr)avaju poverene poslove5 veoma je veliki. 'd efektivne
interne revizije koristi mogu imati ne samo banka5 nego i nadzorno telo5 kao i eksterni revizori. :ksterna
revizija finansijskih izve)taja se kod nas obavlja u skladu sa me7unarodnim standardima revizije. , novi
zakon o bankama integrisan je niz odredbi kojima se afirmativno reguli)u eksterna i interna revizija.
(ahtevi 2arodne banke /rbije da finansijski izve)taji budu sastavljeni u propisanoj formi tako7e ote+ava
njihovo uskla7ivanje sa 43/?4/F". 3azlog propisivanja obrazaca finansijskih izve)taja je prema (akonu o
ra9unovodstvu i reviziji @9lan 2!A obezbe7ivanje jedinstvenog informisanja na osnovu statisti9ke obrade.
4e7utim sti9e se utisak da je formi data prednost nad su)tinom i da se zakonski zahtevi za finansijskim
izve)tavanjem svode na ispunjavanje i podno)enje ovih obrazaca. ri tom imaju;i u vidu propisane obrasce
za banke5 radi uskla7ivanja sa zahtevima 43/ ?4/F" potrebne su odre7ene reklasifikacije. "sto tako za
nivo kvaliteta eksterne revizije u na)im bankama aktuelno je pitanje obezbe7enja kompetentnih kadrova5
posebno imaju;i u vidu veliku kompleksnost i diferzifikovanost aktivnosti u bankamaC 0u9kovi;5 /.
<4e7unarodna i nacionalna regulativa finansijskog izve)tavanja i revizije u bankamaH5 BBB0""
simpozijum5 /avez ra9unovo7a i revizora /rbije5 (latibor5 2&827 maj 2%%6. godine5 str. 3$7.
16%
"storijski posmatrano ra9unovodstvo je nastalo i razvijalo se pre nastanka revizije. ojavu
revizije nije prouzrokovala pojava dvojnog knjigovodstva5 ve; industrijska revolucija u
0elikoj 1ritaniji. -ako je revizija veoma brzo i institucionalizovana5najpre u :dinburgu 8
Fru)tvo ra9unovo7a i u 0elikoj 1ritaniji Fru)tvo ovla);enih ra9unovo7a :ngleske i
0elsa. 2a)a dr+ava jedina u :vropi5 do pred sam Frugi svetski rat5 pitanje revizije i
revizora nije re)avala.
7.4.7. Me=unarodni standardi kontrole kvaliteta
3e9 kvalitet poti9e od latinske re;i Aualitas koja se koristi za pojmovno odre7enje ne9ega
)to ima dobre karaktersitike5 osobine ili vrednosti12$. , revizorskoj praksi5 kako u
me7unarodnim okvirima5 tako i u /rbiji5 ukazuje na sve ve;u potrebu uspostavljanja
sistema kontrole kvaliteta i revizorskih firmi5 na na9in da pru+i opravdano uverenje da
revizorska firma i njeni zaposleni rade u skladu sa standardima profesije i regulatornim i
zakonskim zahtevima i da su izve)taji5 koje je izdala firma ili partner odgovoran za
anga+ovanje5 primereni datim okolnostima.
6ko se uzme u obzir 9injenica da se u finansijskim izve)tajima na odgovaraju;i
na9in ogleda celokupno poslovanje5 u skladu sa zakonskim okvirima5 same metode
izve)tavanja i verodostojnost prikazanih podataka imaju veliki zna9aj5 pri 9emu se sve
ve;a pa+nja posve;uje adekvatnom odabiru nezavisnog profesionalnog ra9unovo7e u
javnoj praksi 8 revizoru sa jedne i kontroli njegovog rada od strane profesionalne
organizacije sa druge strane.
, tu svrhu upravo je i usvojen 4e7unarodni standard kontrole kvaliteta 8 "/cK
@"nternational /tandard on cualitL KontrolA radi ustanovljavanja standarda i pru+anja
smernica u vezi sa odgovorno);u profesionalnog ra9unovo7e u firmi za sistem kontrole
kvaliteta revizije i pregled finansijskih informacija5 kao i za druge usluge uveravanja i
sli9ne usluge. /avremeni koncept kontrole kavaliteta podrazumeva uvo7enje standarda
12$ 4alini;5 /.C <,loga profesije u obezbe7enju kvaliteta finansijskog izve)tavanjaH5 /avez ra9unovo7a i
revizora /rbije5 BBB0 simpozijum5 (latibor5 3. 8&. jun 2%%$. 5 str. 1!3.
161
kvaliteta finansijskog izve)tavanja zasnovanih na principima upravljanja ukupnim
kvalitetom @-c4A12&.
/ve je ve;i zna9aj kontrole kvaliteta revizorskih usluga koje pru+aju profesionalne
ra9unovo7e u javnoj praksi u savremenim uslovima tr+i)nog poslovanja5 a naro9ito
zahtevi globalnog tr+i)ta kapitala5 koji su uslovili dono)enje posebnog 4e7unarodnog
standarda revizije 22% G 3ontrola kvaliteta revizije5 kojim se defini)e postupak kontrole
kvaliteta nezavisne revizije. 2jegovom doslednom primenom omogu;ava se da
preduze;e za reviziju kontinuirano posve;uje maksimalnu profesionalnu pa+nju pri
obavljanju nezavisne revizije i na taj na9in5 posredno5 obezbe7uje kvalitetnu primenu
svih me7unarodnih standarda.
'dgovor na pitanje kvaliteta finansijskog izve)tavanja pragmati9no se mo+e
definisati ra9unovodstvenom i revizorskom profesijom5 koja budno motri na svaku stavku
standarda izve)tavanja i kao vihor nad finansijskim izve)tavanjem gradi infrastrukturu za
budu;e prikazivanje vrednosti tr+i)nih informacija5 koje su u savremenim trendovima
poslovanja vitalni resurs strate#kog odlu9ivanja126.
' su)tini i zna9aju sistema interne kontrole i eksterne kontrole5 smatramo
preporu9ljivim da najpre navedemo definiciju sistema interne kontrole koja je data u
4e7unarodnim stanadardima revizije. 'cena rizika i interna kontrola a koja glasiC
J/istem interne kontrole ozna9ava sve politike i postupke @interne kontroleA koje je
rukovodstvo pravnog lica prihvatilo radi pomo;i u postizanju svojih ciljeva u smislu
12& .valitet i kontrola kvaliteta finansijskog izve)tavanja nisu stati9ke kategorije. 'ne podrazumevaju
permanentno unapre7enje oslonjeno na harmonizaciju ra9unovodstvenog obrazovanja5 standarde kvaliteta i
upravljanje ukupnim kvalitetom sa odgovaraju;om me7unarodnom profesionalnom ra9unovodstvenom
regulativom u ovoj oblasti. 4alini;5 /.C <.arakteristike i kontrola kvaliteta finansijskog izve)tavanjaH5
2estival kvaliteta5 2acionalna konferencija o kvalitetu5 (bornik radova5 .ragujevac5 maj 2%%6. 5 str. 311.
126 rema okviru 4e7unarodnih ra9unovodstvenih standarda ? 4e7unarodnih standarda finansijskog
izve)tavanja5 osnovni cilj ra9unovodstva je da pru+i informacije o sposobnosti preduze;a da stvara novac i
ekvivalente novca. 4e7unarodni ra9unovodstveni standardi @43/A ? 4e7unarodni standardi finansijskog
izve)tavanja @4/F"A5 imaju za cilj unapre7enje profesionalne ra9unovodstvene prakse i podizanje nivoa
kvaliteta ra9unovodstvenog izve)tavanja. 43/?4/F" se defini)u kao Jdogovorena pravila o pripremanju5
priznavanju5 vrednovanju i prikazivanju stavki ra9unovodstvenih izve)taja ekonomskog entiteta. Jetrovi;5
4.C /misao i korist od ra9unovodstvenih standarda5 primena ra9unovodtsvenih standarda5 knjiga 25 /avez
ra9unovo7a i revizora /rbije5 1eograd5 2%%2. 5 str. #.
162
obezbe7enja da se5 u meri u kojoj je to mogu;e5 uredno i efikasno odvija poslovanje
pravnog lica5 )to uklju9uje pridr+avanje politike rukovodstva5 o9uvanje integriteta
sredstava5 spre9avanje i otkrivanje kriminalnih radnji i gre)aka5 ta9nost i potpunost
ra9unovodstvenih evidencija i blagovremeno sastavljanje pouzdanih finansijskih
informacijaJ127.
0e;ina velikih preduze;a i organizacija odnosno entiteta ima sopstveno ekspertsko
osoblje poznato pod imenom interni revizori8kontrolori12!. 'ni su zaposleni u samim
kompanijama5 a imaju za primarni cilj da vr)e procenu efektivnosti i efikasnosti
poslovanja za potrebe menad+menta. uno njihove pa+nje je usmereno ka proceni
pouzdanosti sistema interne kontrole. "nterni revizori imaju svoju me7unarodnu
profesionalnu organizaciju oli9enu u "nstitutu za internu reviziju @-he "nstitute of "nternal
6uditors 8 "66A. 2jen je zadatak da donosi standarde koji se odnose na internu reviziju5
kao i da organizuje ispite i izdavanje licenci ovla);enim internim revizorima @Kertified
"nternal 6uditor 8 K"6A12#.
3adi ostvarivanja prethodno odre7enog podru9ja delovanja5 interna revizija ispituje
i ocenjujeC sveobuhvatnost i primenljivost organizacionih5 upravlja9kih5 uslu+nih5
ra9unovodstvenih5 finansijskih5 komercijalnih5 marketin)kih i drugih internih operativnih
kontrola5 efikasnost i efektivnost sistema internih kontrola5 nivo saglasnosti svih internih
kontrola sa poslovnom strategijom preduze;a koju je uspostavio menad+ment5
127 4e7unarodni standardi revizije5 /avez 33 /rbije5 1eograd5 2%%2. 5 str. 173.
12! Finansijski podaci su samo jedan od izvora dokaza interne revizije. rimarni izvori dokaza su operativna
politika i odluke menad+menta u odnosu sa organizacionim ciljevima. ,klju9eni su i vrednovanje
menad+mentskih kontrolnih sistema5 u smislu postojanja5 ispunjavanja i adekvatnosti5 zajedno sa procesom
dono)enja odluka u smislu postojanja5 ispunjavanja i relevantnosti u odnosu na postizanje organizacionih ciljeva5
plus odluke menad+menta u odnosu na organizacione ciljeve i kvalitet menad+menta. 3ezultiraju;i revizorski
izve)taj iznosi i probleme i predla+e re)enja. "nterna revizija5 iako je i sama oblik interne kontrole preduze;a5
predstavlja u su)tini monitoring ostalih internih kontrola u preduze;u koji se preduzima u cilju sagledavanja
efektivnosti5 efikasnosti5 ekonomi9nosti i pravi9nosti mera interne kontrole. 6ndri;5 4. 5 *ak)i;5 F.C <,loga
interne revizije u savremenim uslovimaH5 "nstitut za ekonoju i finansije5 (evizor br. 325 1eograd5 2%%&. 5 str. $$8
$&.
12# , /6F 1#$1. godine osnovan je "nstitut za internu reviziju. 'vaj institut je svojim radom pobudio
izuzetno interesovanje za internu reviziju. 0eliki broj stru9njaka5 a kasnije i preduze;a5 u9lanio se u njega.
-ako je nakon 2& godina rada "nstitut imao $2%% 9lanova iz /6F5 od toga preko 36% iz .anade57&% iz
:vrope i dr. , okviru svojih aktivnosti "nstitut izdaje stru9ni 9asopis J"nterni revizorJ i drugu stru9nu
163
adekvatnost i efikasnost sistema internih kontrola i sistema politike kvaliteta koji spadaju
u ra9unovodstvenu internu kontrolu5 ispitivanje i prevenciju gre)aka i kriminalnih radnji5
uspe)nost poslovanja pojedinih segmenata u preduze;u i predlog aktivnosti za
pobolj)anje13%.
, ovom momentu ako sagledamo i poziciju eksterne revizije5 dovoljno je da se ka+e da je
za nezavisnost eksternog revizora bitno da on bude nepristrasan u odnosu na svog klijenta i da
bude objektivan prema onima koji se oslanjaju na rezultate revizije 8 korisnicima revizorskih
izve)taja131. ' fenomenu nezavisnosti revizora5 )to je jedna od glavnih karakteristika ove funkcije
od javnog interesa5 bi;e re9i u daljim analizama. :ksterni revizori mogu koristiti rad interne
revizije ako procene da im je ona potrebna. , svakom slu9aju5 revizija kao na9in kontrole )titi
javni interes time )to se rezultatima njenog rada slu+i )irok krug korisnika f vlasnici kapitala5
menad+ment5 poslovni partneri5 kreditori5 potencijalni investitori5 dr+ava i dr.
/avremeno shvatanje su)tinskog odre7enja kvaliteta podrazumeva
vi)edimenzionalnost5 odnosno posmatranje kvaliteta kako sa stanovi)ta razli9itosti
karakteristika5 tako i sa stanovi)ta razli9itosti zahteva korisnika. , tom smislu5 i
me7unarodni "6/1 standard !$%2 defini)e kvalitet proizvoda uop)te Jkao skup
karakteristika nekog entiteta koje se odnose na njegovu mogu;nost da zadovolji iskazane
potrebe i potrebe koje se podrazumevajuJ. " koncept kvaliteta finansijskih izve)taja polazi
od multidimenzionalnosti njihovih karakteristika i korisnika. 2ajzna9ajnije dimenzije
kvaliteta finansijskih izve)taja svakako proizilaze iz materijalnosti5 kao praga kvaliteta
zasnovanog na neophodnosti finansijskih izve)taja sa razli9itim informacionim
sadr+ajima5 za potrebe njihovih korisnika. /avremeni koncept kontrole kvaliteta
podrazumeva uvo7enje standarda kvaliteta finansijskog izve)tavanja5 zasnovanih na
principima upravljanja ukupnim kvalitetom132.
literaturu. 0ideti detaljnijeC Ualter 1. 4eigs5'. 3aL Uheington5 .urt onL5 3obert F. 4eigs5 Princi!les o$
+uditing5 1oston5 1#!#.
13% 6ndri;5 4. 5 *ak)i;5 F.C <,loga interne revizije u savremenim uslovimaH5 "nstitut za ekonomiju i finansije5
(evizor br. 325 1eograd5 2%%&. str. $6.
131 6ko uop)tenu definiciju standarda konkretizujemo na ra9unovodstvo5 tada standardi iz oblasti
ra9unovodstva podrazumevaju Jdogovorena pravila o pripremanju5 priznavanju5 odmeravanju i
prikazivanju stavki ra9unovodstvenih izve)taja ekonomskog entitetaH. etrovi;5 4.C Smisao i korist od
raunovodstveni- standarda5 .njiga ""5 /avez ra9unovo7a i revizora /rbije5 1eograd 2%%2.
132 4alini;5 /.C <3a9unovodstvena profesija u funkciji pobolj)anja finansijskog izve)taajaH5 (aunovodstvo
broj 1%5 /avez ra9unovo7a i revizora /rbije5 1eograd5 2%%&. 5 str. . 33837.
16$
, preduze;ima neminovno egzistira interna kontrola kao segment kojim
menad+ment lak)e obavlja svoju funkciju nadgledanja. "nterna kontrola i interna revizija
moraju biti razdvojene na nekom organizacionom nivou. "nterna kontrola i interna
revizija obavljaju razli9ite skupine poslova i one se me7usobno nadopunjuju. 'dnos
interne revizije i eksternih kontrola mora uva+avati delovanjeC poreske uprave5 kontrole
"'5 privredno 8 kriminalisti9ke policije5 devizne inspekcije5 tr+i)ne inspekcije i ostalih
inspekcija.
Felokrug interne revizije bi trebalo da obuhvati ispitivanja i procenu opravdanosti i
sposobnosti sistema interne kontrole organizacije i kvalitet obavljanja dodeljenih
odgovornosti. "nterni revizori bi trebalo daC
D pregledaju @elokupne >inansijske i operativne in>orma@ije" kao i sredstva
kori);ena za identifikaciju5 merenje i razvrstavanje>
D ispitaju usagla?enost delovanje organiza@ije sa usvojenim politikama5
planovima5 procedurama5 zakonima i drugim propisima i utvrde nivo njihovog
uticaja na operacije i izve)taje>
D identi>ikuju sredstva koja ine aktivu i5 ukoliko je mogu;e5 potvrde njihovo
postojanje>
D o@ene i pro@ene e>ektivnost i e>ikasnost kori?Aenja resursa i kapitala>
D ustanove doslednost opera@ija i rezultata sa postavljenim osnovnim ciljevima i
planovima.
2asuprot ovome5 op)te posmatrano kontrola je organizovani planski i stru9ni
pregled poslovanja izvr)en proveravanjem5 ispitivanjem i upore7ivanjem5 koje se vr)i za
vreme odvijanja teku;eg procesa rada u okviru redovnih radnih obaveza svakog
zaposlenog. (a razliku od kontrole5 revizija je naknadna provera obavljenih poslovnih
operacija5 koja se vr)i na osnovu postoje;ih dokumenata pa5 za razliku od kontrole5 ima
korektivni karakter.
16&
,poredivost i razumljivost su dva glavna stuba na kojima po9ivaju 4e7unarodni
standardi kontrole kvaliteta finansijskog izve)tavanja133. 2aime5 razumljivost
podrazumeva saop)tavanje namenjenog zna9enja5 a razumljive informacije ne iziskuju
puno vremena za tuma9enje. .arakter razumljivosti podjednako zavisi od ra9unovo7e i
donosioca odluka. 3a9unovo7a priprema finansijske izve)taje u skladu sa prihva;enom
me7unarodnom praksom iza koje stoji agregiranje i op)teprihva;ena klasifikacija.
1lagovremenost ili pravovremeno sastavljanje finansijskih izve)taja je kodeks na kojem
po9ivaju 4e7unarodni standardi kontrole kvaliteta. 'dbor "6/1 polazi i od
ra@ionalnosti kao rela@ije koristi C tro?kovi" a sve ovo je usmereno na ustaljene
standarde me7unarodne kontrole kvaliteta5 koja je usmerena prvenstveno na kvalitet ili
suprotstavljena izvesnim ograni9enjima finansijskog izve)taja5 )to omogu9ava da se uti9e
na pojave5 bilo negativne ili pozitivne.
Finansijske ra9unovodstvene informacije koje su u skladu sa me7unarodnim
standardima kontrole kvaliteta moraju objektivne. .orisnici izve)taja koji su prinu7eni da
se oslanjaju na te informacije5 moraju biti uvereni da su prezentovani podaci oslobo7eni
pristrasnosti i nekonzistentnosti. -e informacije moraju da po9ivaju na ranije obra7enim
fundamentalnim kvalitetima.
/jedinjene 6meri9ke Fr+ave5 kao i druge zemlje koje primenjuju engleski pravni
sistem5 nisu kao dr+ave osnovale5 odnosno uspostavile me7unarodne ra9unovodstvene
standarde ve; su to prepustile privatnom sektoru i novosnovanoj .omisiji @/:KA za koje
se verovalo da imaju mnogo ve;a znanja i resurse od dr+ave za to. -o je rezultiralo
stvaranjem 'p)tih ra9unovodstvenih principa u /jedinjenim Fr+avama @-he ,nited
/tates GenerallL 6ccepted 6ccounting rinciples G ,/ G66A koji su va+ili za javne
trgova9ke i ostale privatne kompanije. o ugledu na ovaj sistem dr+ava je donela i
propisala ra9unovodstvene me7unarodne standarde za kontrolu kvaliteta i to dr+avnih
kompanija i kompanija lokalne samouprave.
133' kvalitativnim karakteristikama finansijskih izve)taja detaljnije videtiC +ccounting Standards 1##&?#65
-he "nstitute of Khartered 6ccountants in :ngland and Uales5 Qondon5 1##6. paragraphs 2. 1. 82. 3#. 5
'kvir za pripremu i prezentaciju finansijskih izve)taja 'dbora "6/K5 u knjizi Pro$esionalna
raunovodstvena regulativa /aveza 33 /rbije5 1eograd5 2%%3. str. 11826 i $6&8$7#.
166
" druge dr+ave liberalnog tr+i)ta tako7e su primenjivale ra9unovodstvene standarde
sli9ne ,/ G665 ali prilago7eni njihovom potrebama i uslovima. /a razvojem
globalizacije standardi se i dalje usavr)avaju i poku)avaju da odgovore na zahteve
9itavog sveta.
'd sedamdesetih godina razvijaju se 4e7unarodni ra9unovodstveni standardi da bi
2%%1. godine "6/1 propisao 4/F" za sve delatnosti5 pa tako i za delatnost istra+ivanja i
ocenu mineralnih resursa i na9in njihovog prikazivanja G 4/F" 6.
,pravo 4e7unarodni standardi kontrole kvaliteta zahtevaju istinito i javno
prikazivanje planova i njihovog ostvarenja5 sticanja i odr+avanja imovine5 mogu;ih rizika
koji prete poslovanju i na9in upravljanja tim rizicima i na9in dono)enja odluka. *asno i
precizno se izve)tava o odnosima izme7u vlasnika5 menad+era kao upravno8izvr)nog
organa i zaposlenih. "nstitucije koje prakti9no sprovode me7unarodne standarde kontrole
kvaliteta prvenstveno su menad+ment kompanije5 profesionalne asocijacije ra9unovo7a5
vlada i njena regulatorna tela i korisnici finansijskih izve)taja kojima oni treba da
zadovolje svoje potrebe za informacijama.
, konkretnim uslovima kod nas samo javno i istinito prezentovani podaci o
poslovanju svih subjekata mogu nas dovesti do kompetentnih upravnih odbora i uspe)nih
menad+erskih timova. /vetsko iskustvo je dokaz za to.
4e7unarodni standardi kontrole kvaliteta u finansijskom izve)tavanju o poslovanju
kompanija treba da doprinesu da nema tajni5 ni poslovnih ni dr+avnih. -ajne traju dok se
poslovni proces odvija5 dok se pregovara5 dok se kupuje5 dok se prodaje5 dok se
tehnologija razvija. Finansijski rezultati tih procesa nisu tajna.
7.4./. Me=unarodni obrazovni standardi
"F6K za svoju misiju ima ja9anje ra9unovodstvene profesije u svetu i doprinos
razvoju jakih nacionalnih ekonomija putem svog obrazovnog odbora5 a ve; vi)e godina
izdaje smernice i materijale o problemima i pitanjima ra9unovodstvenog obrazovanja.
167
4e7unarodni obrazovni standardi su stupili na snagu %1.%1.2%%&. godine5 a u 2%%6.
godini doneta su jo) dva me7unarodna obrazovna standarda u obrazovanju5 tako da ih do
sada5 od kada je na snagu stupio jo) jedan me7unarodni obrazovni standard %1.%7.2%%!.
godine5 ima osam. "F6K8ovi 4e7unarodni obrazovni standardi za profesionalne
ra9unovo7e propisuju raspon potrebnog profesionalnog znanja5 profesionalne
osposobljenosti5 profesionalnih vrednosti5 etike i stavova5 te razvijaju orijentaciju prema
do+ivotnom u9enju. .ao takvi ovi me7unarodni standardi obrazovanja u
ra9unovodstvenoj profesiji u svetu uspostavljaju merila i osnov su za postizanje
uskla7enosti me7unarodnog obrazovanja i usavr)avanje profesionalnih ra9unovo7a.
'vim me7unarodnim standardima obrazovanja za profesionalne ra9unovo7e G ":/
odre7eni su klju9ni elementi koji bi trebalo da budu sadr+ani u samom procesu i
programu obrazovanja i usavr)avanja5 a sa ciljem me7unarodnog priznavanja5 prihvatanja
i primene. "ako ovakvi standardi ne mogu biti iznad lokalnih zakona i regulativa5
preporu9ljivo je njihovo usvajanje i primena. ,ostalom ovo mo+emo objasniti samom
definicijom standarda5 gde je navedeno da oni predstavljaju autoritativnu preporuku za
informisanje i da uti9u na lokalnu regulativu po modelu dobre prakse u obrazovanju i
usavr)avanju profesionalnog ra9unovo7e. , ovom kontekstu se pod dobrom praksom
@good !racticeA podrazumevaju elementi klju9ni za obrazovanje i usavr)avanje
profesionalnih ra9unovo7a5 te elementi u okviru standarda neophodnog za postizanje
kompetentnosti13$.
4e7unarodni obrazovni standardi5 dakle5 predstavljaju merila5 odnosno uslove koje
bi trebalo po)tovati5 odnosno kojima moraju udovoljiti 9lanice "F6K prilikom pripreme i
13$ 'sim toga5 naro9ito u pro)lom stole;u me7unarodna saradnja se odvijala prete+no indirektno5
posredstvom organizacije ra9unovo7a *ugoslavije. 4ada povr)na i formalna5 me7unarodna saradnja bila je
korisna5 po)to je omogu;avala uvid u savremena zbivanja u ra9unovodstvu5 ali i doprinosila povoljnoj
predstavi o dr+avi. , okviru ove saradnje uloga profesionalne regulative postajala je sve zna9ajnija.
'rganizacija ra9unovo7a /rbije razumela je to i odlukom o neposrednoj primeni 43/ i celokupnu
aktivnost uskladila sa tim. (bog dnevnih komercijalnih interesa5 ideolo)kih predrasuda i nesposobnosti da
pru+e usluge u vezi sa primenom 43/5 komercijalne firme za pru+anje ra9unovodstvenih usluga ostra);eno
se zala+u za nacionalne ra9unovodstvene standarde. 2a+alost5 neke dr+avne institucije su5 nasuprot
deklarativnom opredeljenju 0lade za tranziciju5 u praksi nedosledne. etrovi;5 4.C Hola veka u9estvovanja
organizacije ra9unovo7a /rbije u me7unarodnim ra9unovodstvenim zbivanjimaH5 (aunovodstvo5 broj 1%. 5
/avez ra9unovo7a i revizora /rbije5 1eograd5 2%%&5 str. 11821.
16!
kontinuiranog usavr)avanja profesionalnih ra9unovo7a. ,ostalom5 odgovornost 9lanica
"F6K Ga je osigurati da njihovi 9lanovi budu osposobljeni za udovoljavanje uslovima i
odgovornosti koja je danas na ra9unovo7ama. ,skla7ivanje je klju9no pitanje
ra9unovodstvene profesije5 tj. solidan temelj kao potpora u primeni me7unarodnih
standarda. 'dgovornost snose 9lanice "F6K prilikom pripreme i kontinuiranog
usavr)avanja profesionalnih ra9unovo7a13&.
rema konceptu 4e7unarodnih obrazovnih standarda5 sastavni delovi programa
edukacije su uslovi za pristup 8 ":/ 1 @Entr' (eAuirements to a Program o$ Pro$essional
+ccounting EducationA5 sadr+aj programa profesionalnog ra9unovodstvenog obrazovanja
8 ":/ 2 @.ontent o$ Pro$essional +ccounting Education ProgramA5 profesionalnih ve)tina
i opteg obrazovanja5 tj. profesionalna osposobljenost 8 ":/ 35 rofesionalna vrednost5
etika i stavovi 8 ":/ $ @Pro$essional Values Et-ics and +ttitudesA5 (ahtevi za prakti9nim
iskustvom 8 ":/ &5 tj. provera stru9nih kompetencija @Practical E;!erience
(eAuirementsA5 tj. provera profesionalnih sposobnosti i stru9nosti5 ":/ 7 8 .ontinuirani
profesionalni razvoj @.ontinuing Pro$essional Develo!mentA5 tj. zahtev za u9enjem i
razvijanjem profesionalnih ra9unovo7a i na kraju ":/ ! 8 /tru9na osposobljenost za
profesionalnog revizora @.om!etence (eAuirements $or +udit Pro$essionalsA.
Kilj standarda ":/ 1 8 /slovi !ristu!a !rogramu obrazovanja za !ro$esionalne
raunovoe je utvr7ivanje uslova za pristup programu obrazovanja. (apravo cilj je da se
obezbedi da studenti i ostali pojedinci koji +ele da postanu ra9unovo7e poseduju i
prethodna znanja5 a time i osnovne izglede za postizanje uspeha5 tokom daljeg studiranja5
provere savladanog gradiva i sticanja prakti9nog iskustva. rema ovom standardu uslovi
za pristup programu obrazovanja kandidata koji +ele da se uklju9e u program obrazovanja
za profesionalnog ra9unovo7u5 moraju biti barem sli9ni onima za prijem i uklju9ivanje u
priznati fakultetski ili univerzitetski program ili 9ak njegov ekvivalent.
13& "nstitucionalno pra;enje primene 43/?4/F" i 4/3 kao i podr)ka profesionalnih udru+enja u tome5
treba da bude upotpunjena odgovaraju;im sistemom korporativnog upravljanja i internom revizijom na
nivou preduze;a. /pasi;5 F.C <3a9unovodstvena profesija i me7unarodno finansijsko izve)tavanjeH5 Izazovi
16#
":/ 2 G Sadr"aj !rograma !ro$esionalnog raunovodstvenog obrazovanja je i
nacionalni ra9unovodstveno obrazovni standard 3'/ 31136. 'vim standardom je
propisano profesionalno obrazovanje5 odnosno znanje koje kandidati moraju usvojiti
kako bi se osposobili za profesionalnog ra9unovo7u137. .omponente ovog programa su
okosnica programa profesionalnog ra9unovodstvenog obrazovanja13!.
":/ 3 8 Pro$esionalna os!osobljenost propisan je kao kombinacija li9nih i
profesionalnih ve)tina koje kandidati moraju imati da bi bili osposobljeni za
profesionalnog ra9unovo7u13#. *ednim delom namera ovog standarda je da se poka+e kako
op)te obrazovanje5 ste9eno na razli9ite na9ine i u razli9itim kontekstima5 mo+e doprineti
razvoju tih ve)tina. Kilj ovog standarda je da kandidati za 9lanstvo neke od 9lanica "F6Ka
poseduju odgovaraju;u kombinaciju ve)tina kako bi funkcionisali u svojstvu
profesionalnog ra9unovo7e.
":/ $ 8 Pro$esionalne vrednosti, etika i stavovi ne samo da odre7uje profesionalne
ra9unovo7e kao 9lanove profesionalne ra9unovodstvene i privredne zajednice ve; uti9e i
na svako njihovo delovanje. .oncepcijski okvir profesionalnih i eti9kih vrednosti trebalo
bi da 9ini deo programa obrazovanja i obuke profesionalnih udru+enja5 kako bi pojedinci
pored profesionalnih utvrdili i eti9ke vrednosti koje ;e im omogu;iti eti9ko profesionalno
delovanje u interesu ne samo struke5 ve; i )ire dru)tvene zajednice. "F6K8ov :ti9ki
raunovodstvene !ro$esije u uslovima golobalizacije $inansijskog izve#tavanja5 /avez ra9unovo7a i revizora
/rbije5 (latibor 38&. jun 2%%$. 55 str. $1.
136 /truktura profesionalnih ra9unovo7a 8 9lanova /33/ je slede;aC 1. &16 ra9unovo7a5 67 ovla);enih javnih
ra9unovo7a5 1. &63 ovla);enih ra9unovo7a5 6#! samostalnih ra9unovo7a5 koje su ta zvanja stekli u /avezu
ra9unovo7a i revizora 8 licencirani 9lanovi koji ispunjavaju profesionalne obaveze5 Glas raunovoa br.
13?2%%#.
137 2ije tro)ak ono )to se ulo+i u obrazovanje ljudi. -ro)ak je ono )to nije utro)eno u u9enje i obuku ljudi.
4alini;5 /.C <4e7unarodna obrazovna regulativa za profesionalne ra9unovo7eH5 (latibor5 /avez
ra9unovo7a i revizora /rbije5 (latibor 2&827. maj 2%%6. 5 str. 126
13! ,kupan broj 9lanova ra9unovo7a i revizora /rbije po profesionalnim zvanjima do %1.%1.2%%$. godine bio
jeC broj certifikovanih lica sa zvanjem ra9unovo7a u /rbiji 81$. !115 samostalnih ra9unovo7a 7. 721 lice5
ovla);enih ra9unovo7a 7. 6%& lica5 revizora 1$3 lica i ovla);enih revizora $2 lica 8 )to ukazuje na to da
imamo ukupno 3%. 322 lica. 0ideti istoC /pasi;5 F.C <3a9unovodstvena profesija i me7unarodno finansijsko
izve)tavanjeH5 Izazovi raunovodstvene !ro$esije u uslovima golobalizacije $inansijskog izve#tavanja5 /avez
ra9unovo7a i revizora /rbije5 (latibor 38&. jun 2%%$. 5 str. $!.
13# 'brazovanje ra9unovo7a nije priprema za profesionalni +ivot5 ve; i na9in profesionalnog +ivota. 4alini;5
/.C <,loga profesije u obezeb7enju kvaliteta finansijskog izve)tavanjaH5 /33/5 (latibor 38&. jun 2%%$. 5 str
1!3.
17%
kodeks za profesionalne ra9unovo7e jedini je globalni eti9ki kodeks primenljiv na
ra9unovo7e )irom sveta i ukazuje na vrednosti po)tenja5 transparentnosti5 profesionalne
stu9nosti5 objektivnosti5 poverljivosti i profesionalnog pona)anja. rofesionalne
ra9unovo7e bi u svom radu trebalo da se pridr+avaju ovih na9ela i da znaju kako u slu9aju
prepoznavanja njihove povrede da primene sigurnosne mere.
":/ & 8 Ga-tevi za !raktinim iskustvom ima za cilj da osigura da kandidati koji se
+ele osposobiti za profesionalnog ra9unovo7u steknu potrebno prakti9no iskustvo
neophodno za po9etak javnog delovanja. /toga se ovim standardom zahteva najmanje tri
godine iskustva u praksi5 usmeravanjem i nadziranjem od strane iskusnog profesionalnog
ra9novo7e1$%.
":/ 6 8 Pro$esionalne s!osobnosti i strunost podrazumeva kona9nu proveru
pojedinaca putem ispita iz terijskog znanja i njegove prakti9ne primene5 a pre sticanja
same kvalifikacije profesionalnog ra9unovo7e. Fakle5 propisuju se zahtevi za ocenom
profesionalne kompetentnosti kandidata5 pre njegovog uklju9ivanja u profesiju. -ako7e
se zahteva da strukovna udru+enja osmisle testove koji bi pored ocene terijskog znanja
trebalo da uklju9e i ocenu prakti9nog iskustva. /am kona9ni tekst trebalo bi da bude pri
kraju ili na samom kraju procesa osposobljavanja. Qicenciranje znanja5 odnosno
kompetentnost profesionalnog ra9unovo7e je veoma va+no. (a ovaj standard se vezuje
potreba za odr+avanjem licence5 odnosno proverom znanja i sposobnosti koja ne bi bila
jednokratna ve; bi se istekom odre7enog vremenskog razdoblja obnavljala. 'vaj standard
nala+e u9enje celog +ivota5 stalno obnavljanje uz a+uriranje znanja uz kontinuiranu
proveru.
":/ 7 G je za profesionalne ra9unovo7e veoma bitan kroz neophodan kontinuirani
profesionalni razvoj kako bi uspe)no izvr)avali preuzete obaveze5 da bi bili u toku
savremenih kretanja. .ontinuirani profesionalni razvoj poti9e od opredeljenja za u9enje
tokom 9itavog +ivota. .ontinuirani profesionalni razvoj temelji se na broju tzv. KF sati5
171
odnosno oceni kompetentnosti. -ako5 ukoliko se radi o satima zahteva se da taj broj
iznosi 12% sati za tri godine5 a najmanje 2% sati godi)nje. ,koliko se radi o oceni
kompetencija5 zahtevi treba da budu utemeljeni na objektivno merljivim rezultatima.
'sim profesionalnih ra9unovodstvenih organizacija koje su 9lanice "F6K8a i koje treba
stalno da podsti9u kontinuirano u9enje5 njihov zadatak je i da omogu;e svojim 9lanovima
pristup izvorima sredstava i na9inima kontinuiranog stru9nog usavr)avanja5 kao i da
uspostave standard za razvoj i odr+avanje profesionalnih kompetencija i urede nadzor nad
sprovo7enjem kontinuiranog profesionalnog razvoja i usavr)avanja.
-ri glavne komponente sadr+e ove standarde5 a to suC znanje iz ra9unovodstva5
organizaciono i poslovno znanje i poznavanje "- @informacionih tehnologijaA. (nanje iz
ra9unovodstva obuhvata slede;a podru9jaC finansijsko ra9unovodstvo i izve)tavanje5
menad+ersko ra9unovodstvo i kontrolu5 porez i poresku politiku5 trgova9ko pravo5
reviziju i osiguranje5 finansije i finansijski menad+ment5 profesionalne vrednosti i etiku i
sl. 'rganizaciono i poslovno znanje je va+no zbog sredine u kojoj deluje. 'va
komponenta se odnosi na to kako je posao organizovan5 finansiran5 kao i na znanje o
nacionalnoj i globalnoj okolini u kojoj deluje. Feo edukacije vezan za organizaciju i
poslovanje omogu;ava budu;im rukovodiocima sticanje znanja o okolini u kojoj deluje.
Feo obrazovnog programa koji se odnosi na organizaciono i poslovno znanje trebalo bi
da obuhvati slede;a podru9jaC ekonomiju5 poslovno okru+enje5 korporativno upravljanje5
poslovnu etiku5 finansijska tr+i)ta5 kvantitativne metode5 organizaciono pona)anje i
kulturu5 menad+ersko i strate)ko dono)enje odluka5 marketing5 me7unarodno poslovanje i
organizaciju. oznavanje informacionih tehnologija je veoma zna9ajno za profesionalne
ra9unovo7e1$1.
1$% Merne5 ..C </tudentska percepcija ra9unovodstvene profesije s aspekta me7unarodnih obrazovnih
standarda za profesionalne ra9unovo7eH5 (evija ekonomskog $akulteta5 /veu9ili)te u uli5 '7el za
ekonomiju5 ula 2%. %3. 2%%7. str. 22.
1$1 0isoke tehnologije pratimo istorijskiC tridesetih godina pro)log veka preduze;a komuniciraju preko
po)te5 da bi samo petnaest godina kasnije5 pojavom faY8a sa grupnim slanjem ovo vreme slanja bilo
svedeno na 9as5 i danas5 sa internet informacionom tehnologijom je obezbe7ena mondijalizacija
ekonomskog komuniciranja sa jedinicom vremena od jedne sekunde za investitore )irom sveta koji primaju
zna9ajnu i znatno oboga;enu informaciju. 2ovi;evi;5 1.C <,ticaj globalizacije na finansijsko izve)tavanjeH5
/33/5 (latibor5 38&. jun 2%%$. 5 str. !.
172
":/ ! 8 Struna os!osobljenost za !ro$esionalne raunovoe u javnoj !raksi 8
reviziji @.om!etence (eAuirements $or +udit !ro$essionalsA ima za cilj da odredi nivo
specijalnizacije profesionalnih znanja5 ve)tina5 vrednosti5 etike i stavova profesionalnog
ra9unovo7e G specijaliste za poslove revizije. 'vaj standard uvodi dodatne kriterijume
edukacije za dodatno usavr)avanje profesionalnih ra9unovo7a koje +ele da se
specijalizuju za pru+anje ra9unovodstvenih u sluga u javnoj praksi G reviziji na osnovu
ovog standarda donose se programi koje realizuju profesionalne organizacije5 9lanice
4e7unarodne federacija ra9unovo7a 9ije smernice posebno ukazuju na potrebu i za
drugim specijalizacijama u okviru ra9unovodstvene profesije.
7.4.9. Me=unarodni etiki standardi
'snovni eti9ki principi 4e7unarodne federacije ra9unovo7a su minimum eti9kih
normi utv7en "F6K8ovim Etikim kodeksom za !ro$esionalne raunovoe koji moraju da
uva+avaju profesionalne ra9unovo7e5 9lanovi organizacije njihovih 9lanica5 prilkom
pru+anja ra9unovodstvenih usluga5 a )to nadziru tela profesionalnih organizacija5 su1$2C
D integritet G zahtev da profesionalni ra9unovo7a bude iskren5 9estit i po)ten pri
pru+anju usluga1$35
D objektivnost G zahtev da profesionalni ra9unovo7a bude oslobo7en pristrasnosti
prilikom pru+anja ra9unovodstvenih usluga. rofesionalni ra9unovo7a ne sme da
dozvoli da predrasude ili pristrasnost5 sukob interesa ili uticaj drugih prevladaju
objektivnost5
1$2 'dbor za etiku je telo za ustanovljavanje standarda postavljeno od strane 4e7unarodne federacije
ra9unovo7a @"F6KA i radi nezavisno pod njegovim pokroviteljstvom. 'dbor za etiku razvija i izdaje u
javnom interesu eti9ke standarde viskokog kvaliteta5 i druge proglase za profesionalne ra9unovo7e za
upotrebu )irom sveta. "F6K8ov Etiki kodeks za !ro$esionalne raunovoe i -uma9enja odnose se na sve
profesionalne ra9unovo7e5 uklju9uju;i i one u javnoj praksi5 u poslovanju5 obrazovanju i u javnom sektoru.
.odeks slu+i kao osnova za eti9ke kodekse razvijene i primenjivane od strane 9lanica. 2ijednoj 9lanici
"F6K8a ili firmi koja objavljuje izve)taje u skladu sa 4e7unarodnim standardima revizije i usluga
uveravanja nije dozvoljeno da primenjuje standarde manje stro+e od onih navedenih u .odeksu.
1$3 2ezavisnost uma je fakti9ka ili su)tinska nezavisnost. 'na se "F6K8ovim .odeksom odre7uje kao stanje
uma koje omogu;ava davanje mi)ljenja bez uticaja koji kompromituju profesionalno rasu7ivanje i koje
dozvoljava pojedincu da deluje iskreno5 po)teno5 objektivno i uz du+an profesionalni skepticizam. "z ovih
odre7enja jasno je da da se fakti9ka nezavisnost odnosi na mentalni stav profesionalaca kao pojedinca i da
kao takva predstavlja deo njegovih li9nih osobina 9estitosti i snage karaktera. Flint5 F.C P-iloso!-' and
Princi!les o$ +uditing, +n Introduction5 4ac4illan5 :ngland5 1#!!5 str. 6$.
173
D struna osposobljenost 8 zahtev da profesionalni ra9unovo7a raspola+e stru9nim
znanjima i ve)tinama iz oblasti kojom se bavi i da primeni ekspertska znanja u
konkretnim situacijaam. rofesionalni ra9unovo7a treba da obavlja profesionalne
usluge sa odgovaraju;om brigom5 sposobno);u i marljivo);u i du+an je da
profesionalno znanje i ve)tinu odr+ava na nivou koji garantuje kompetentno
obavljanje usluga1$$5
D poverljivost G pru+anje ra9unovodstvenih usluga podrazumeva pronicanje u
su)tinu poslovanja konkretnog preduze;a5 a to zna9i i kori);enje informacija koje
se tretiraju kao poslovna tajna5 te se po)tovanje i poverljivost smatraju kao deo
profesionalnog eti9kog pona)anja. rofesionalni ra9unovo7a mora da po)tuje
poverljivost informacije do koje je do)ao tokom izvr)enja profesionalnih usluga5
D pro>esionalno pona?anje 8 profesionalni ra9unovo7a treba da se pona)a na na9in
koji dolikuje dobroj reputaciji ra9unovodstvene profesije i da se suzdr+i od bilo
kakvog pona)anja koje bi moglo da je diskredituje1$&5
D teBniki standardi G profesionalne usluge u domenu ra9unovodstva i revizije
treba da budu u skladu sa relevantnim tehni9kim standardima. koje objavljuje
"F6KA5 "6/1 i druge me7unarodne organizacije. rofesionalni ra9unovo7a treba
da obavlja profesionalne usluge u skladu sa relevantnim tehni9kim i
profesionalnim standardima. , slu9aju profesionalnih ra9unovo7a koji su u
praksi5 podrazumeva se i po)tovanje standarda koji se ti9u nezavisnosti1$6.
1$$ 2acionalni ra9unovodstveni obrazovni standard 3'/831 je profesionalni akt regulative u /rbiji kojim se
ure7uju pitanja akreditacije za 9lanstvo5 sticanje profesionalnih znanja i zvanja5 specijalisti9ka
profesionalna usavr)avanja u ra9unovodstvu i kontinuirana edukacija u skladu sa principom profesionalne
osposobljenosti i du+ne pa+nje "F6K8ovog :ti9kog kodeksa za profesionalne ra9unovo7e5 koji
podrazumeva sticanje i odr+avanje profesionalnih znanja5 ve)tina i profesionalnih vrednosti5 etike i stavova5
kao i posve;en i pa+ljiv rad u skladu sa tehni9kim i profesionalnim standardima radi pru+anja kompetentnih
profesionalnih usluga5 u javnom interesu. 2acionalni ra9unovodstveni8obrazovni standard 3'/ 31 je
donela /kup)tina /aveza ra9unovo7a i revizora /rbije.
1$& J.orupcija ne bi bila ni toliko stara5 ni tako te)ko iskorenjiva da nije tesno povezana s ljudskom
prirodom. 2e upu)taju;i se u antropologiju i definisanje ljudske prirode i raspravu da li je 9ovek po prirodi
dobar ili lo)5 usudio bih se da ka+em da je ljudska priroda u jednom smislu podlo+na korupciji i slaba u
prevladavanju egoizma. Fa budemo sebi9ni i agresivni dovoljno je da sledimo svoje instinkte. 6li5 da
bismo bili dobri i moralni treba nam ve;i ili manji napor u savla7ivanju instikata. Oive;i u dru)tvu5 9ovek je
izlo+en mnogim isku)enjima i malo je onih koji ;e priznati kao 'skar 0ajldC svemu mogu da se oduprem5
izuzev isku)enjima.J 4i;unovi;5F.C <redgovor za knjigu 3oru!cija u SrbijiH5 Kentar za liberalno
demokratske studije5 1eograd5 2%%15 str. 7.
1$6 Mestitost podrazumeva pojmove kao )to su dostojanstvo5 u9tivost5 uljudnost5 tolerantnost i sposobnost
usagla)avanja> odgovornost 8 zna9i obavezu vr)enja strogo odre7enih aktivnosti ili ograni9ene prakse na
17$
/a druge strane5 pak5 :uropska unija ra9unovodstvenih5 ekonomskih i finansijskih
stru9njaka @/nion Euro!Ienne des E;!erts .om!tables EconomiAues et 2inanciers G
,:KA preporu9uje svojim 9lanovima slede;a na9ela kojih bi ra9unovo7a 8 revizor u
svakodnevnom poslu trebalo da se pridr+avava i ta na9ela sadr+i "F6K8ov :ti9ki kodeks
za profesionalne ra9unovo7e koji predla+e i uvodi 4e7unarodna federacija ra9unovo7a
za 9lanove njenih 9lanica. 2ajzna9ajnije odredbe .odeksa suC
D profesionalni ra9unovo7a 8 revizor mora biti pa+ljiv i poverljiv jer je to zahtev
profesije koju obavlja i mora se savesno pridr+avati profesionalnih na9ela
asocijacije 9iji je 9lan.
D posao treba obavljati nezavisno i objektivno. 6ko se 9lanu u pru+anju usluga na
bilo koji na9in ograni9i nezavisnost odlu9ivanja5 du+an je da otka+e obavljanje
poslova revizije>
D profesionalni ra9unovo7a u pru+anju usluga revizije mora otkazati svaku delatnost
koja ugro+ava njegove profesionalne obaveze>
D mi)ljenje revizora mora biti utemeljeno na 9injenicama>
D ako profesionalni ra9unovo7a 8 revizor za ugovoreni posao anga+uje saradnike5
odgovaran je i za njihov rad u vezi sa 9ime mo+e biti podvrgnut istragama i
sankcijama u skladu sa "F6K8ovim :ti9kim kodeksom>
D podaci i 9injenice do kojih revizor dolazi u postupku revizije profesionalna su
tajna i ne smeju se objavljivati @osim u izuzetnim slu9ajevimaA. 3evizor se ne sme
ni na koji na9in koristiti u li9nom interesu podacima do kojih dolazi u toku svog
rada>
D odnos revizora prema kolegama mora biti kolegijalan i korektan>
najbolji mogu;i na9in uz uva+avanje potencijalnih posledica5 sa te+njom da takva aktivnost ili ograni9ena
praksa budu primer kako ne)to treba obaviti5 uz potrebu za upornim i stalnim unapre7enjem> fer odnos i
pravi9nost uklju9uje ravnopravan odnos prema ljudima i pojavama5 nepristrasnost i iskrenost kao i
primeran odnos prema 9injenicama> privr+enost poslu podrazumeva istinsku posve;enost radu uz
dobronamernost i nesebi9nost5 za dobrobit drugih5 uz dobronamernost i nesebi9nost i civilizovano
pona)anje G koje podrazumeva po)tovanje propisa i po)teno obavljanje aktivnosti povezanih sa dru)tvenim
interesom5 uz vo7enje ra9una o alternativama i racionalnom tro)enju resursa5 Etiki kodeks za !ro$esionalne
raunovoe. Minjenica je da se "F6K8ov :ti9ki kodeks primenjuje samo na profesionalne ra9unovo7e G
9lanove /aveza 33 /rbije5 dok se svi ostali samo deklarativno pozivaju na njega5 uklju9uju;i i
zakonodavca5 Nkobi; .5 Glas raunovoa br #5 /avez ra9unovo7a i revizora /rbije5 1eograd5 2%%7. 5 str. &.
17&
D revizoru se zabranjuje reklamiranje i javno objavljivanje imena i kvalifikacija
revizora radi zaklju9ivanja ugovora sa novim klijentima>
D revizor za obavljeni posao5 osim ugovorenog honorara5 ne sme pristati ni na kakve
druge naknade i po osnovu obavljenog posla nema pravo na nikakve povlastice.
Generalno posmatrano5 "F6K8ov Etiki kodeks za !ro$esionalne raunovoe je jedini
globalni eti9ki kodeks primenljiv na ra9unovo7e )irom sveta i ukazuje na "F6K8ove
vrednosti po)tenja5 transparentnosti i stru9nosti1$7. .ako bi se obezbedilo da .odeks bude
primenljiv i da mo+e re)iti probleme dana)njih ra9unovo7a5 'dbor za me7unarodne
eti9ke standarde ra9unovo7a izdao je a+urirani .odeks5 kojim uspostavlja konceptualni
okvir za sve profesionalne ra9unovo7e5 kako bi obezbedio usagla)enost sa pet osnovnih
na9ela profesionalne etike. -a su na9ela po)tenja5 objektivnosti5 profesionalne stru9nosti i
du+ne @neophodneA pa+nje5 poverljivosti i profesionalnog pona)anja1$!. 'kvir se odnosi na
sve profesionalne ra9unovo7eC one u javnoj praksi5 u privredi i u vladi.
rate;i prakti9na zbivanja u /rbiji srpsko zakonodavstvo je prihvatilo "F6K eti9ki
kodeks za profesionalne ra9unovo7e1$#5 a jedan od osnovnih zahteva tog kodeksa je da
onaj ko vr)i reviziju kao i revizorska firma5 moraju biti nezavisni u odnosu na kompaniju
u kojoj se vr)i revizija. 4e7utim5 firme generalno imaju interes da prika+u lo)iju
finansijsku situaciju prilikom podno)enja poreske prijave5 a bolju kada +ele da se
predstave bankama ili drugim poslovnim partnerima. ,loga revizora je da proveri da li su
sastavljeni finansijski izve)taji istiniti i po)teni5 odnosno da li su tendenciozno prikazani
1$7 (akonodavstvo /rbije prihvativ)i "F6K Etiki kodeks za !ro$esionalne raunovoe5 pri 9emu je jedan od
osnovnih zahteva tog kodeksa da onaj ko vr)i reviziju5 kao i revizorska firma5 moraju biti nezavisni u
odnosu na kompaniju u kojoj se vr)i revizija. Firme generalno imaju interesa da prika+u lo)iju finansijsku
situaciju prilikom podno)enja poreske prijave5 a bolju kada +ele da se predstave bankama ili drugim
poslovnim partnerima. ,loga revizora je da proveri da li su sastavljeni finansijski izve)taji istiniti i po)teni5
odnosno da nisu tendenciozno prikazani ru+nijim ili lep)im. <oseban je problem )to postoje slu9ajevi u
kojima revizori ovaj posao ne obavljaju uvek u skladu sa standardima5 6leksi;5 1.C <3evizija i
ra9unovodstvoH5 1eograd5 21. mart 2%%65 str. 2%.
1$! (na9ajne aktivnosti ostvaruje /avez 33 /rbije5 prihvataju;i i primenjuju;i "F6K8ov :ti9ki kodeks5
/tandarde revizije i /aop)tenja o me7unarodnoj praksi revizije5 kao i promovi)u;i primenu 4e7unarodnih
ra9unovodstvenih standarda5 )to uz donete *3/ 31 i 33 upotpunjuje profesionalnu regulativu. ,loga /aveza
33 /rbije sa vi)e desetina hiljada 9lanova5 uz 9lanstvo u "F6K8u i drugim me7unarodnim i regionalnim
telima treba da ima presudnu ulogu u primeni profesionalne regulative. Mije je to pravo i obaveza kao 9lana
4e7unarodne federacije ra9unovo7a5 odnosno neko tre;e re)enje5 ostaje da se vidi. 0ideti detaljnijeC
Kvetanovi;5 4.C <2ovi (akon o ra9unovodstvu i reviziji i njegove implikacijeH5 (aunovodstvo5 broj 38$. 5
/avez ra9unovo7a i revizora /rbije5 1eograd5 2%%35 str. 1&826
176
boljim ili lo)ijim. oseban problem je u tome )to u nekim slu9ajevima revizori u na)oj
zemlji ovaj posao ne obavljaju uvek u skladu sa standardima5 )to je direktno u suprotnosti
sa eti9kim kodeksom u ra9unovodstvu1&%.
Nta na kraju re9i sem da eti9ke vrednosti kao )to su integritet5 lojalnost5 te+nja ka
najboljem i dr. dovode do uspostavljanja eti9kog kodeksa5 kojim odre7ena profesija
ure7uje principe i pravila negovanja i u napre7enja ovih vrednosti5 )to na nacionalnom
nivou ure7uje profesionalna organizacija5 9lanica "F6K8a5 mada u mnogim zemljama
nailaze na ograni9enja bilo dr+ave bilo komercijalnih interesa.
7.4.5. Me=unarodni standardi elektronskog prikupljanja"
obrade i distribu@ije in>orma@ija
,loga profesionalnog ra9unovo7e kakvu imamo danas ne samo da se koristi
informacionim i komunikacionim tehnologijama ve; ima va+nu ulogu pri vrednovanju i
upravljanju takvim sistemima. 3u9no izvr)avanje ra9unovodstvenih poslova ve; dugo je
iza nas5 a informacione tehnologije se u ra9unovodstvenom segmentu masovno koriste i
skoro da nema ra9unovodstva bez komjutera1&1.
rofesionalne ra9unovo7e u eri digitalne i informacione tehnologije su se morale
prilago7avati novom vremenu i novim zahtevima5 a standardom su postavljeni op)ti uslovi da
ra9unovo7e treba kontinuirano da obnavljaju i dopunjuju svoje znanje iz informacionih tehnologija
@"-A. .ompjuteri su ne tako davno bili potpuno nepoznati u ra9unovodstvenom okru+enju5 ali se
situacija poslednjih decenija radikalno promenila. Fanas je te)ko zamisliti da je uop)te mogu;e
1$# :ti9ki kodeks za profesionalne ra9unovo7e jedino se primenjuje na 9lanove /aveza 33 /rbije5 kao 9lana
"F6K8a5 a svi ostali samo se pozivaju na njega.
1&% Minjenica da revizori koji nisu 9lanovi /aveza i nemaju nikakvu 9lansku odgovornost5 niti se .odeks
mo+e odnositi na njih5 )to posebno naru)ava eti9ku odgovornost tih revizora5 predstavlja neodgovornost
nadle+nog organa ali i nejasne zakonodavne regulative.
1&1 3a9unovodstvo u savremenim uslovima se ne mo+e zamisliti bez primene odgovaraju;ih informacionih
tehnologija. , pitanju su prevashodno tzv. elektronski ra9unovodstveni sistemi5 koji ne samo da pospe)uju
do maksimuma efikasnost dono)enja odluka u sada)njosti5 ve; obezbe7uju i jedan pogled u budu;nost.
0idetiC /tojanovi;5 F. 5F.C <3a9unovodstvo i savremene ra9unske tehnologijeH5 2inansije5 broj 38$5
1eograd5 2%%1. 5 str. 2!782#$.
177
uspe)no organizovati proces ra9unovodstvenog evidentiranja bez primene nekog tehnolo)kog i
generacijskog nivoa informacionih i komunikacionih tehnologija1&2. 've tehnologije u)le su u sve
pore privrednog +ivota i nametnule se kao conditio sine Aua non opstanka na tr+i)tu svakog
privrednog subjekta1&3.
"nformacione tehnologije pre)le su dug put od pomo;nog sredstva za obradu
podataka u ra9unovodstvu i finansijama5 do slo+enih informacionih sistema koji integri)u
tokove podataka i procese u svim funkcijama i organizacionim delovima preduze;a1&$.
Gotovo sve kompanije 8 organizacije u nekoj formi koriste kompjutere za obradu
ra9unovodstvenih informacija1&&. 0i)e oblasti ra9unovodstvene obrade se obavlja na
kompjuteru. -o se posebno odnosi na velike sisteme. :lektronsko poslovanje samim tim
uti9e na sva preduze;a5 zato )to svi u9esnici na tr+i)tuC kupci5 konkurenti i dobavlja9i su
1&2 .ompjuterski informacioni sLstem5 prema 4e7unarodnim standardima revizije55postoji kada je komjuter
bilo kog tipa ili veli9ine uklju9en u obradu finansijskih informacija preduze;a klijenta5 koje su od zna9aja
za reviziju55. 4e7unarodni standardi revizije5 /3//5 1eograd5 2%%2. 5 str. 122.
1&3 .rsmanovi;5 1.C <"nformacione i komunikacione tehnologije i kvalitet revizorskog izve)tajaH5 (latibor5
38&. jun 2%%$. 5 str. 21%.
1&$ "nformacione tehnologije su istovremeno preduslov i pokreta9 globalizacije i sveukupnog privrednog
razvoja. /a ulaganjem od gotovo trilion dolara godi)nje na svetskom nivou5 informaciona tehnologija je
jedna od najve;ih privrednih grana. *o) je zna9ajnije5 da informaciona tehnologija spada u grane koje
ostvaruju najbr+i rast na globalnom nivou5 sa o9ekivanom stopom od 6R godi)nje u periodu do 2%%!.
"nformacione tehnologije znatno doprinose porastu produktivnosti ostalih privrednih grana5 9ak do 6%R
prema procenama za /6F. /vetski tokovi dobara5 usluga5 kapitala i informacija u potpunosti zavise od
informacionih tehnologija. 'pravdano se mo+e postaviti pitanje da li danas uop)te ima preduze;a u kojima
informacione tehnologije nisu na)le odgovaraju;u primenu. "- automatizuju5 ubrzavaju5 integri)u i
moduliraju poslovne procese i omogu;avaju konkurentnu prednost preduze;ima koja ih efikasno koriste.
odaci dostupni na adresi sajta httpC??vision8int. co. Lu5 1eograd5 dostupno dana 1!. 12. 2%%!. godine
1&& 3a9unovodstveni informacioni sistem kao podsistem "/ predstavlja njegovo55srce55 odnosno info bazu jer
je centralni izvor kvantitativnih informacija5 odnosno jedini potpuni sistem kvantitativne analize poslovanja
preduze;a. /vaka poslovna promena koja pokre;e menad+ment preduze;a na izvestan na9in uti9e na
tro)kove5 prihode5 rezultat5 sredstva i kapital a upravo su to pozicije ra9unovodstvenih merenja. 3"/5
postavljen tako da povezuje sve informacije koje 9ine osnovu za obavljanje aktivnosti menad+menta5 ima
formu integralnog sistema koji omogu;ava povezanost finansijskog i upravlja9kog ra9unovodstva5 kao i
njihovu povezanost sa upravlja9kim info sistemom5 poslovnim sistemom i sistemom upravljanja. Fve
globalne funkcije ra9unovodstvenog informacionog sistema 8 funkcija polaganja ra9una i funkcija
upravljanja5 zasnivaju se na upravo ovoj koherentnosti naturalnih i finansijskih informacija koja
podrazumeva jedinstveno obuhvatanje osnovnih informacija proiza)lih iz poslovnih doga7aja i aktivnosti
operativnog sistema5 njihovo automatsko prevo7enje u sistem ra9unovodstvenog informisanja i definisanje
strukture i sadr+aja agregata shodno principu hronologije i kontinuiranosti kontrole. /amu strukturu
3a9unovodstvenog informacionog sistema 9ine ra9unovodstvene informacije utemeljene na
ra9unovodstvenoj evidenciji u preduze;u. 3a9unovodstvene informacije kao pouzdana osnova odlu9ivanja
u preduze;u5 6ndrija)evi;5 4. 5 erovi;5 /.C B" "nternacionalni simpozijum5 /Lmorg%!5 1eograd5 2%%!.
17!
uklju9eni u elektronsko poslovanje5 direktno ili indirektno i prisutan je njihov uticaj na
globalno ili lokalno tr+i)te1&6.
.omjuteri i informaciona tehnologija u ra9unovodstvu su omogu;iliC aA.
redukovanje obima manuelnih obrada5 bA. br+e i zna9ajno @baza podatakaA integrisanje
obrade podataka5 cA redukovanje izve)taje u papirnoj formi5 dA elektronsko poslovanje u
ra9unovodstvu i konkretna primena komjutera u kompaniji zna9ajno menjaju na9in
poslovanja u koje su uklju9eni>1&7eA komjuter obavlja ispitivanje i komparaciju funkcija
koje su nekada obavljali pojedinci u manuelnom sistemu.
:lektronska razmena podataka uspostavlja slede;e odnoseC
D kompjuter 8 kompjuter razmena podataka @prema nekim javnim standardimaA
D kompjuterski sistem >irme je vezan za dobavlja9e i8ili kupce
D eliminisana je potreba da se ponovo unose podaci5 )to uzrokujeC
G smanjenje gre)aka5
G ve;u kontrolu ulaznih podataka.
/vojom pojavom i primenom elektronsko poslovanje u ra9unovodstvu kompanije
direktno smanjuje tro)kove putemC
aA virtuelnih skladi)ta5
bA vertikalne integracije i
cA elektronske razmena podataka5 isporuka dobara i usluga.
aA Virtuelna skladi?taC o prijemu kup9eve narud+benice5 prodavac poru9uje od
proizvo7a9a i isporu9uje direktno inicijalnom kupcu. -akvim na9inom rada prodavac
mo+e imati manje zalihe5 ali ih naj9e);e uop)te nema1&!.
1&6oli;5 /. C Globalni razvoj informacionih tehnologija zahteva usagla)avanje standarda5 3a9unovodstveni
softver5/avez ra9unovo7a i revizora /rbije5 1eograd5 jul 2%%3. 5 str. 6.
1&7 .omjuteri imaju sposobnost odr+avanja detaljnih i aktuelnijih zapisa @npr. detaljnija lista zaliha po
proizvodima i sl. Fo ovih detaljnijih podataka5 kao i sumarnih prikaza je5 po potrebi mogu;e lako do;i.
.rsmanovi;5 1.C <"nformacione i komunikacione tehnologije i kvalitet revizorskog izve)tajaH5 (latibor5 38&
jun 2%%$5 str. 212.
1&! 2a taj na9in prodavac smanjuje veli9inu magacina5 potrebno osiguranje5 finansijski tro)ak dr+anja zaliha
a istovremeno je sposoban da na tr+i)tu ponudi znatno ve;i asortiman proizvoda. -ime se direktno
17#
bA Vertikalne integra@ijeC o prijemu jedne narud+bine putem konekcije na veb8sajt5
prodavac je u prilici da automatski aran+ira ceo +ivotni ciklus prodaje5 prevoz5 isporuku5
instalaciju i servis posle isporuke. /kra;en je proizvodni ciklus zbog efikasnije
komunikacije u9esnika u procesu proizvodnje. 1oljom koordinacijom sa dobavlja9ima
posti+e se efikasnije upravljanje zalihama i ispunjava te+nja ka <just8in8timeH
organizaciji. 6utomatizovana podr)ka kupcima smanjuje broj poziva upu;enih slu+bi
podr)ke5 )to dovodi do br+eg odziva operatera i pru+anja bolje usluge. 4arketing i
prodaja putem interneta pru+aju mogu;nost pro)irenja ovih aktivnosti uz minimalno
pove;anje tro)kova. ,z sve to5 internet re)enja predstavljaju otvoreni sistem koji
omogu;ava bilo kojoj kompaniji uklju9enje u ovaj vid poslovanja1&#. ojavom interneta i
njegovom sve masovnijom primenom dolazi do pojave novih oblika poslovanja. 3azlozi
za to su globalna dostupnost interneta5 jeftina usluga5 transparentnost usluga5 postojanje
sigurnosnih mehanizama i jednostavna integracija sa back o$$ice sistemom16%.
cA lektronska razmena podataka obuhvata razmenu standardnih poslovnih
dokumenata @narud+benice5 fakture i sl.A u obliku struktuiranih podataka izme7u ra9unara
zasebnih firmi. :lektronska razmena se izvr)ava bez manuelne intervencije5 elektronskim
putem5 posredstvom standardizovanih poruka koje zamenjuju tradicionalne papirne
dokumente. .reirani dokument se umesto na )tampu5 prosle7uje softveru koji vr)i
njegovo prevo7enje u unapred dogovoreni standardni format podataka5 nakon 9ega se
elektronskim putem5 obi9no koriste;i mre+u davaoca :F" usluga5 )alje na adresu
poslovnog partnera.
pove;ava konkurentna sposobnost prodavaca. ' ovome detaljnije videtiC oli;5 /.C <3a9unovodstveni
softver revidiran 2%%3H5 Prirunik za !ro$esionalne raunovoe5 1eograd. 5 jul 2%%3. str. 7.
1&# 2apomenaC "lustrativno Ueb sajt kompanije je <izlog koji pokazuje robuH5a da li nam je ona isplativa to
pokazuje ra9unovodstveno infomacioni sistem.
16% "F6K u svojim postavkama defini)e formiranje odgovaraju;eg dnevnika5 jednog od osnovnih
ra9unovodstvenih procesa. omo;u dnevnika se obezbe7uje da sve transakcije5 9im je mogu;e pre5 budu
sme)tene i memorisane i u glavnoj knjizi5 pre svega kompletno5 na jasan i razumljiv na9in. 0ideti istoC
oli;5 /.C Globalni razvoj in$ormacioni- te-nologija za-teva usagla#avanje standarda, 1eograd5 jul. 2%%3. 5
str. 2%.
1!%
-reba napomenuti da je elektronsko poslovanje izme7u preduze;a u svom razvoju
pro)lo kroz tri etape. , prvoj etapi kori);en je sistem elektronske razmene podataka @:F"
8 Electronic Data Interc-angeA. , drugoj etapi uo9en je potencijal interneta i nastaje
osnovni 121 e8commerce sistem. -re;a etapa predstavlja pro)ireni 121 e8ommerce
sistem koji se ogleda u agregaciji ponude pod imenom Electronic Market!laces
@e4arketsA. .lasi9ne e8commerce sajtove su u po9etku postavljale velike kompanije G
snabdeva9i5 koje su putem interneta omogu;avale naru9ivanje i prodaju svojih proizvoda
velikom broju distributera i kupaca. 4e7utim5 u ovom modelu saradnje kupac nije imao
mogu;nost da pristupa agregiranoj ponudi proizvoda iz oblasti njegovog interesovanja161.
0eletrgovinski centri 0electronic market!lacesA predstavljaju novi vid on8line
posrednika koji na jednom mestu efikasno predstavlja ukupnu ponudu i potra+nju5
omogu;avaju;i kupcima ni+e tro)kove nabavke uz mogu;nost kontakata sa novim
dobavlja9ima5 a dobavlja9ima ni+e tro)kove prodaje uz mogu;nost kontakata sa novim
kupcima.
:lektronsko poslovanje zapo9elo je kao posebna usluga ili nadogradnja klasi9nog
poslovanja. -ada verovatno niko nije imao ideju da ;e ve; u dana)nje vreme uobi9ajeni
izraz koji se koristi za elektronsko poslovanje biti jednostavno !oslovanje @odnosno
biznisA. redvi7a se da ;e do 2%1%. godine elektronsko poslovanje biti standard i da ne;e
biti drugog poslovanja osim elektronskog. "nternet je ve; otpo9eo svoj evolucioni putC od
komunikacione strukture za razmenu podataka5 preko sveobuhvatnog izvora informacija5
internet se pretvara u globalno tr+i)te. rema procenama stru9njaka iz ove oblasti5 na
svake dve sekunde internet dobija po jednog novog korisnika. risustvo interneta jednako
je globalnom prisustvu162.
161 Stanje i trendovi e*mail !oslovanja u svetu5 "nformacije dostupne na adresi sajta httpC??vesti. kombib.
rs?/tanjeei trendoviee8poslovanjeeuesvetu. html5 1eograd5 dostupno dana 2%. 12. 2%%!.
1623ezultati primene elektronskog poslovanja omogu;avaju preduze;u da na vreme i na pravi na9in zauzme
mesto na najve;em svetskom tr+i)tu @internetuA. 'naj ko poseduje znanje bi;e lider onih koji manje znaju i
vodi;e ih ka uspehu. reduslov uspeha je kvalitet poslovanja5 koji se posti+e kroz doslednu upotrebu baze
znanja koja se nalazi u osnovi elektronskog poslovanja i procedura koje su u okviru elektronskog
poslovanja definisane. :lektronsko poslovanje smanjuje tro)kove i utro)ak vremena i olak)ava ukupan
proces poslovanja. Fetaljnije videti sajtC :lektronsko poslovanje je novi na9in poslovanja koji donosi
1!1
mno)tvo posebnih pogodnosti httpC??vesti. kombib. rs?/tanjeei trendovieeposlovanjeeuesvetu. html5
1eograd5 dostupno dana 2%. 12. 2%%!.
7.7. Regulatori standardiza@ije >inansijskog izve?tavanja
3egulatori finansijskog izve)tavanja na globalnom i nacionalnom nivou su
profesionalne organizacije i tela5 ali i veliki broj neprofesionalnih organizacija i tela
zainteresovanih za standardizaciju i unifikaciju finansijskog izve)tavanja odnosno
univerzalni jezik komuniciranja koji zahteva globalno tr+i)te.
7.7.0. Pro>esionalne organiza@ije i tela
"storijski posmatrano prva me7unarodna ra9unovodstvena asocijacija na evropskom
tlu osnovana je 1#&1. godine u arizu kao ,nija ovla);enih ra9unovodstvenih i
ekonomskih eksperata @,:KA. ,poredo sa usagla)avanjem nacionalnog zakonodavstva
9lanica ::( sa odredbama "0 i 0"" direktive te9e i proces usagla)avanja na
me7unarodnom nivou163. 2akon toga usledilo je osnivanje 4e7unarodne federacije
ra9unovo7a "F6K @International 2ederation o$ +ccountansA 1#77. godine koja je
apostrofirala kao svoj glavni cilj razvoj i unapre7enje profesije putem harmonizacije
standarda5 kako bi obezbedila ra9unovodstvene usluge jednakog kvaliteta od strane
profesionalnih ra9unovodstvenih organizacija njenih 9lanica5 )to se ogleda u kreiranju
jedinstvenih pravila i principa u praksi unifikacije5 poslovnih informacija na globalnom
nivou5 kojima se prilago7avaju nacionalni uspostavljiva9i.
, primeni 43/?4/F"16$ na globalnom nivou5 svakako najva+niju ulogu ima 'dbor
za 4e7unarodne ra9unovodstvene standarde @"6/1 G "nternational 6ccounting /tandards
1oard5 ranije .omitet G"6/KA5 njegov poseban .omitet za tuma9enja 4e7unarodnih
standarda finansijskog izve)tavanja @"F3"KA5 4e7unarodna organizacija komisija za
163 Metvrta direktiva koja ima za cilj nacionalno ujedna9avanje nacionalnih propisa ::( sada :, propisala
je za sve 9lanice obavezne bilansne )eme5 sadr+inu dopunskih izve)taja5 ujedna9avanje principa
procenjivanja5 vr)enja kontrole godi)njih ra9una i njihovog objavljivanja. 3ankovi;5 *.C <ovodom
inoviranja (akona o ra9unovodstvuH5 Privredni savetnik5 oktobar 2%%2. 5 str. 2&.
16$ rema tome 43/ ne ukidaju nacionalne propise ve; predvi7aju usagla)avanje nacionalnog
zakonodavstva sa 43/ ukoliko za to postoje uslovi. 2eophodno je obelodaniti ukoliko nacionalni propisi
odstupaju od 43/. 3ankovi;5 *. 5 "li;5 G.C <4e7unarodni standardi finansijskog izve)tavanja " G primena
po prvi putH5 .ekos in5 jun 2%%$. 5 str. 77.
1!3
hartije od vrednosti @"'/K'A16& i 4e7unarodna federacija ra9unovo7a sa svojim
9lanicama.
"6/1 je osnovan 1#73. godine u Qondonu5 kao udru+enje profesionalnih
ra9unovodstvenih tela devet zemalja. rvobitno definisani osnovni zadatak tada)njeg
"6/K bili su izrada i objavljivanje ra9unovodstvenig standarda 9ija bi primena bila
op)teprihva;ena u svetu5 kao i harmonizacija normi5 na9ela i metoda u ra9unovodstva166.
"6/1 je osnovan radi ostvarivanja slede;ih ciljevaC
D razvoja u op?tem interesu niza globalnih ra9unovodstvenih standarda visokog
kvaliteta5 razumljivih i primenljivih G radi dobijanja visokokvalitetnih5
transparentih i uporedivih informacija u finansijskim izve)tajima G koje ;e biti
korisne za dono)enje ekonomskih odluka na svetskom tr+i)tu kapitala5
D promo@ije i stroge primene standarda"
D pribli<avanja nacionalnih ra9unovodstvenih standarda me7unarodnim167.
"6/1 nema5 me7utim5 mehanizme da zahteva direktnu primenu 43/?4/F" na
nacionalnom nivou5 ve; se oslanja na nacionalna ra9unovodstvena udru+enja5 9lanove
"6/1 i "F6K5 od 9ijeg autoriteta zavisi neposredna primena 43/16!.
oseban doprinos pravilnoj primeni 43/ ? 4/F" daju "6/K5 osnovan januara
1##7. godine i /talni komitet za tuma9enja @/"K 8 /tandards "nterpretation Kommittee5
16& 4e7unarodna komisija za hartije od vrednosti @"'/K'A maja 2%%%. godine donela je doluku da preporu9i
organima berzi89lanovima "'/K'5 da se odobri i primean 43/ za finansijske izve)taje preduze;a koja se
kotiraju na berzi. /pasi;5 F.C <.omparativna analiza uloge me7unarodnih profesionalnih udru+enja u
primeni me7unarodne ra9unovodstvene regulativeH5 BBB"0 simpozijum5 /avez ra9unovo7a i revizora
/rbije5 (latibor 2#831. maj 2%%3. str. #&
166 Ealler5 6Yel ? :ierle5 1rigite ? :vans5 :lisabeth.C <Fas britische Finanial reporting 3evieW anel8ein
0orbild fur ein deutsches :nfocement8Gremium in 1eriebs81eraterH5 Eeft 33?2%%15 0erlag 3echt und
Uirtschaft5 Eeidelberg5 2%%1. 5 str. . 167$.
167 0ideti detaljnijeC /pasi;5 F.C <.omparativna analiza uloge me7unarodnih profesionalnih udru+enja u
primeni me7unarodne ra9unovodstvene regulativeH5 BBB"0 simpozijum5 /avez ra9unovo7a i revizora
/rbije5 (latibor 2#831. maj 2%%3. 5 str. #&.
16! , /6F karakteristi9an je i zna9ajan uticaj dr+ave na ra9unovodstvenu regulativu pre svega preko
.omisije za hartije od vrednosti i berze @/:K /ecurites and eYchange KommisionA koja vr)i neposredan
uticaj na finansijsko izve)tavanje. , /6F tu je stru9na organizacija 'dbor za standarde finansijskog
ra9unovodstva a standardi se donose pod sna+nim uticajem /:K8a. 0ideti detaljnijeC 6leksi;5 1. C .valitet
1!$
sada "F3"KA. 'snovni zadatak "6/K je da podsti9e stro+u primenu i op)tu uporedivost
finansijskih izve)taja pripremljenih u skladu sa 43/5 poja)njavaju;i mogu;e sadr+ajne
ra9unovodstvene probleme16#. -uma9enja koja daje /"K?"F3"K odnose se na pitanja koja
imaju prakti9no i op)te zna9enje odnosno situacije gde postoje;i standarad nije precizan
ili ne obra7uje konkretan problem17%.
"z svega ovoga mo+e se zaklju9iti da na globalnom nivou nisu jo) u dovoljnoj meri
izgra7eni mehanizmi direktnog nadzora nad primenom 4/3?4/F" i sankcionisanja za
njihovu neadekvatnu primenu171.
7.7.4. -epro>esionalne organiza@ije i tela
4e7u najzna9ajnije neprofesionalne organizacije koje su vrlo zainteresovane za
globalnu standardizaciju finansijskog izve)tavanja spadajuC
aA ,jedinjene nacije @,2A5
bA 'rganizacija za ekonomksu saradnju i razvoj @':KFA i
cA :vropska unija @:,A.
$nteresovanje za interna@ionaliza@iju >inansijskog izve?tavanja Ujedinjene
na@ije su pokazale jo) 1#76. god. -ada je .omisija za transnacionalne korporacije5 koja
sada funkcioni)e kao deo .onferencije ,jedinjenih nacija o trgovini i razvoju G
,2K-6F5 formirala grupu eksperata koja je imala zadatak da na osnovu studije o uticaju
multinacionalnih kompanija na razvoj i me7unarodne odnose formuli)e predloge za
internacionalizaciju finansijskog izve)tavanja. /tudija je pokazala da su posebno izra+eni
finansijskog izve)tavanja prema me7unarodnoj profesionalnoj regulativi5 /33/5 (aunovodstvo5 specijalno
izdanje51eograd5 jul 2%%$.
16# "nternational 6ccounting /tandards @Feutsche 6usgabeA5 /chaffer oeschel 0erlag5 /tuttgart5 2%%%. 5 str.
1%17.
17% , .raljevini 1ritaniji prisutan je op)teprihva;eni ra9unovodstveni standard ,. G665 a dono)enje
ra9unovodstvenih standarda i kontrola izve)tavanja povereno je i u nadle+nosti je nezavisnog
profesionalnog tela G /aveta za finansijsko izve)tavanje @F3K Financial 3eporting KouncilA. otpuno
odsustvo zakonskog autoriteta u dono)enju i obavezi nametanja ,. G66 je specifi9nost britanskog
modela. Qogarrigne5 *. 5Qogarrigne5 . 5 6lbert. 5Qe droit comptable5 :dition /. 6. aris 1#!$.
171 , :vropi5 bitnu ulogu u uskla7ivanju ra9unovodstva ima :,. 2aime5 /avet ministara :, 2%%2. godine
doneo je odluku prema kojoj ;e sva preduze;a 9ijim se hartijama od vrednosti trguje na tr+i)tu kapitala :,
1!&
problem uporedivosti finansijskih izve)taja5 kao i nedostatak odre7enih finansijskih i
nefinansijskih informacija. ristupljeno je sastavljanju spiskova minimuma informacija
koje multinacionlne kompanije treba da obelodane u finansijskim izve)tajima5 kako
pojedina9nim tako i konsolidovanim. 0r)eno je sastavljanje uporedivih konsolidovanih
finansijskih izve)taja5 zatim izve)taja po segmentima5 kao i niza drugih finansijskih
informacija i nefinansijskih informacija5 pre svega5 informacija o dru)tvenoj odgovornosti
multinacionlnih kompanija. 3ezultat rada bio je predlog ustanovljavanja me7unarodnih
standarda u kontekstu kodeksa pona)anja multinacionlnih kompanija5 a kasnije5 1#7#.
godine osnovana je vladina ad hoc <3adna grupa eksperataH iz 3$ zemlje uklju9uju;i i 22
zemlje 6frike5 6zije i Qatinske 6merike5 koja je nazvana 4e7unarodna radna grupa
eksperata za me7unarodne ra9unovodstvene standarde i izve)tavanje @"/63A. 'mogu;eno
je5 tako7e5 u9e);e zemalja u razvoja5 u veoma zna9ajnom broju5 zahvaljuju;i tome )to su
9lanice ,2.
Glavni cilj ove ekspertske grupe bio je da preporu9i me7unarodne standarde za koje
se zemlje 9lanice slo+e i prema potrebi zakonski nametnu. 'stvarivanje cilja nije bilo
lako5 naro9ito kada su bile u pitanju nefinansijske informacije. 2o bez obzira na to 1#!25
godine predlo+eno je da grupa nastavi sa radom na trajnoj osnovi5 s tim da svaki
formirani organ ima me7unarodni karakter i da razmatra pitanja ra9unovodstva i
izve)tavanja koja se ti9u .omisije transnacionlnih korporacija5 u cilju pobolj)anja
dostupnosti i uporedivosti informacija. 'na5 tako7e5 prati razvoj na tom planu zajedno sa
organima za standardizaciju. Grupa ;e raditi po priopritetima5 uva+avaju;i potrebe
zemalja u razvoju. 'd osnivanje 1#!3. godine "/63 zaseda svake godine i raspravlja o
velikom broju pitanja. Fosada je odr+ala 26 sednica. -okom 1#!!. godine "/63 je
objavio <(aklju9ke o ra9unovodstvu i izve)tavanju transnacionalnih korporacijaH5 koji su
revidirani 1##$. godine5 a 1#!#. godine objavljen je konceptualni okvir pod naslovom
<Kiljevi i osnovni koncepti finansijskog izve)tavanjaH. -reba naglasiti da "/63 nema ja9i
i direktniji uticaj na razvoj me7unarodnih ra9unovodstvenih standarda5 ali je vrlo
zna9ajna njegova nadzorna uloga u zvani9nom prihvatanju po+eljnih me7unarodnih
od 2%%&. godine primenjivati 4e7unarodne ra9unovodstvene standarde @43/A5 odnosno 4e7unarodne
standarde finansijskog izve)tavanja @4/F"A.
1!6
stanadarda. "sto tako zna9ajan je njegov doprinos raspravi o velikom broju pitanja5 kao
)to su nematerijalna sredstva5 izve)tavanje o za)titi +ivotne sredine5 standardi za male i
srednje entitete i dr.
O#D zastupa interese industrijalizovanih5 pre svega zapadnih nacija5
uklju9uju;i 6ustraliju5 .anadu5 Francusku5 2ama9ku5 *apan5 Eolandiju5 0eliku 1ritaniju
i /6F. Godine 1#76. godine ':KF je odobrio </mernice za multinacionalna
preduze;aH5 koje se odnose na obelodanjivanje informacija o finansijama5 porezima5
konkurenciji i odnosima radnika i poslodavaca5 a sve radi ja9anja poverenja izme7u
multinacionalnih kormpanija i vlada u funkciji ja9anja uticaja na ekonomski razvoj i
dru)tveni progres. /mernice su veoma kratke i uop)tene5 a vezane za obelodanjivanja
informacija u multinacionalnim kompanijama. 4noge multinacionalne kompanije su se
oglu)ile o ove smernice. 2o5 bez obzira na to5 ':KF je izvr)io reviziju /mernica 1#7#.
godine i formirao radnu grupu koja ;e doprineti razvoju procesa standardizacije
finansijskog izve)tavanja. ':KF nije samostalni organ za standardizaciju jer je procenio
da su razli9ite prakse i potencijali kod pojedinih zemalja. 'n nastavlja rad na unapre7enju
uporedivosti i harmonizaciji standarda finansijskog izve)tavanja.
vropska unija je u9estvovala u me7unarodnoj harmonizaciji ra9unovodstva i
izve)tavanja jo) od )ezdesetih godina5 kroz program harmonizacije (akona o
kompanijama @1#&7A. 'snovni cilj bile su evropske integracije i razvoj. 'snovni princip
integracije je da nijedna korporacija ne sme da bude u nepovoljnom polo+aju u odnosu na
konkurenciju zbog razlika u prav razli9itih zemalja. 0a+an deo za ostvarivanje toga
principa jeste javno obelodanjivanje uporedivih i pouzdanih finansijskih informacija u
cilju za)tite interesa ra9unovodstvene javnosti. "ntegracije u :vropskoj uniji su
pogodovale interesima me7unarodnih korporacija5 zbog 9ega je svaki dogovor koji
poprimi oblik direktive imao snagu zakona5 a svaka 9lanica je te zahteve morala da
uklju9i u nacionalno zakonodavstvo. -ako su nastale Metvrta5 /edma i 'sma direktiva
kao posebno va+ne za harmonizaciju finansijskog izve)tavanja u :vropskoj uniji.
Metvrta direktiva je doneta 1#7!. godine i njom su definisani detaljni uslovi
obelodanjivanja informacija5 njihova klasifikacija i prezentacija5 kao i metodi
vrednovanja. 2astanku Metvrte direktive prethodio je dug i komplikovan period
1!7
konsultacija i pregovora zbog zna9ajnih razlika u na9inu izve)tavanja pojedinih dr+ava5 a
posebno 0elike 1ritanije5 "rske i Fanske. Kilj ove direktive nije bilo postizanje
jednoobraznosti5 ve; pomo; pri koordinaciji i harmonizovanju postoje;ih pravnih
obaveza. 2o5 bez obzira na to ona predvi7a jednoobraznu strukturu prezentacije
informacija uz dopu)tenje mogu;nosti izbora izma7u razli9itih izgleda bilansa stanja i
bilansa uspeha. Fozvoljena je5 tako7e5 modifikacija bilansa stanja pod uslovom da su
detaljnije informacije date u napomenama. -o je bilo dovoljno da se Metvrta direktiva
ozna9i kao po9etak procesa harmonizacije i kasnije standardizacije finansijskog
izve)tavanja5 ako ni zbog 9ega drugog5 ono po stepenu obelodanjivanja informacija5 )to je
vodilo u transparentnost finansijskog izve)tavanja u :vropskoj uniji.
2e)to bolju poziciju sa aspekta harmonizacije je imala /edma direktiva5 koja je
usvojena 1#!3. godine. 'vom direktivom je regulisan proces izrade konsolidovanih
finansijskih izve)taja5 zbog toga )to su za ova pitanja bile posebno zainteresovane
multinacionalne kompanije5 a posebno one koje imaju sedi)te van :vropske unije5 a
filijale u jednoj ili vi)e zemalja :vropske unije. /amim tim5 pitanje konsolidacije je
postavljeno u svetskim razmerama5 zatim5 zahtevalo je pristup realne vrednosti u vezi sa
sredstvima ste9enim akvizicijom5 pravi9an tretman pridru+enih korporacija i
obelodanjivanja ukupnog prihoda po poslovnim i geografskim segmentima. ,speh
/edme direktive bio je time ve;i jer su u su)tini uva+eni angloameri9ki principi
konsolidacije.
'sma direktiva usvojena je 1#!$. godine5 a odnosi se na kvalifikacije i rad revizora
zemalja :vropske unije5 uklju9uju;i i minimum uslova za sticanje znanja i usvajanje
ve)tina revizije5 a sve u cilju pokretljivosti profesionalnih revizora.
, cilju harmonizacije finansijskog izve)tavanja :vropska komisija je osnovala
1##%. godine savetodavni forum za ra9unovodstvenu javnost5 u cilju podsticanja
konsultacija izme7u profesionalnih i vladinih organa za standardizaciju5 kao i ostalih
zainteresovanih strana. Forum je imao zadatak da se bavi pitanjima me7unarodne
harmonizacije :vropske unije i ostatka sveta.
1!!
-reba posebno naglasiti da problem merenja pozicija finansijskih izve)taja nije
re)en bez obzira na to )to je ostvaren odre7eni stepen obelodanjivanja finansijskih
izve)taja u :vropskoj uniji. (na9ajniji pomak u tom smislu u9injen je 2%%%. godine5 kada
je :vropska komisija objavila predlog direktive po kojoj sve kompanije koje se kotiraju
na berzama u :vropskoj uniji moraju da objave konsolidovane finansijske izve)taje u
skladu sa 4e7unarodnim ra9unovodstvenim standardima @"6/A. redlo+eno je5 tako7e5
dono)enje propisa koje ;e nametnuti "6/1 )irom :vropske unije. -akav zahtev :vropske
komisije mogao je dovesti do evropske verzije 4e7unarodnih ra9unovodstvenih
standarda. .asnije je :vropska unija obavezala kompanije koje se kotiraju na berzama5
kao i one koje imaju potrebu za konsolidacijom finansijskih izve)taja5 da primenjuju
43/. -renutno su u proceduri usvajanja 43/ koji se odnose na finansijske instrumente.
/avremeni uslovi poslovanja koje obele+ava proces globalizacije5 pove;ana
konkurencija u svetskim razmerama5 mesto su ukr)tanja interesa mnogih5 me7usobno
razli9itih interesnih grupa G aktuelnih i potencijalnih investitora5 poverilaca5 kupaca5
zaposlenih i javnosti u naj)irem smislu koje zovemo jednim imenom 8 neprofesionalne
organizacije i tela koja samim tim 9inom postaju direktni ili indirektni regulatori
finansijskih izve)taja.
"nvestitori i kreditori koriste ra9unovodstvene informacije radi procene kvaliteta
ostvarenog rezultata kompanije @dobitka ili gubitkaA i budu;ih nov9anih tokova
povezanih sa njihovim ulaganjima @kamate za imaoce obveznica5 kamate za zajmodavce
G banke i dividende5 kapitalne dobitke za akcionareA5 )to im najzad dodeljuje ulogu
regulatora finansijskog izve)taja. Fr+ava i njeni organi koriste ra9unovodstvene
informacije u cilju utvr7ivanja mera ekonomske politike5 dono)enja odgovaraju;ih
odluka o podsticanju odre7enih delatnosti i privrednih grana i nadziranja sprovo7enja
mera ekonomske politike. 4enad+eri svih nivoa odlu9ivanja koriste informacije iz
1!#
analize finansijskih izve)taja u cilju planiranja5 organizovanja i kontrole5 )to je su)tina
menad+erskih aktivnosti172.
-ermin stejk-olderi @stake-olders1 predstavlja svakog pojedinca ili organizaciju
koja ima interes u poslovanju kompanije5 9iji su finansijski izve)taji predmet analize. ,
ra9unovodstvenim standardima stejkholderi se nazivaju korisnicima finansijskih izve)taja
i dele se na dve grupe G interni @menad+eri5zaposleniA i eksterni @investitori u akcije i
obaveznice5 veliki kreditori5 dr+avni organi5 poslovni partneri5 sindikati i druge
organizacijeA koji posredno ili neposredno reguli)u njihove finansijske izve)taje.
/ obzirom na to da se stvarna i knjigovodstvena vrednost preduze;a razlikuju5
korisnici @investitori i kreditoriA najvi)e pa+nje usmeravaju na prou9avanje kvaliteta
ra9unovodstvenih informacija i njihovo uobli9avanje kako bi procenili budu;e nov9ane
tokove koje je to preduze;e sposobno da generi)e. -ako korisnici finansijskih izve)taja
kroz finansijsku analizu daju novu dimenziju finansijskim informacijama koje su u tim
izve)tajima sadr+ane5 9ime postaju sopstveni regulatori finansijskih izve)taja
neprofesionalnog tipa.
8valitet me%unarodno& finansijsko& izvetavanja$ koje je rezultat ra+unovodstva kao
(jezika biznisa) sa jasno definisanim pojmovima$ pravilima i strukturama$ uopteno
posmatrano zavisi od kvaliteta instrumenata na kojima se zasniva i od aktivnosti
me%unarodnih i nacionalnih re&ulatornih tela i or&ana!
"snovni instrumenti me%unarodno& finansijsko& izvetavanja su9 Me%unarodni
ra+unovodstvestveni standardi$ Me%unarodni standardi finansijsko& izvetavanja
172 , /6F na primer5 akcionarska dru)tva uglavnom usvajaju akt o ra9unovodstvenim politikama. ,
zemljama u tranziciji sre;u se razli9ita re)enja5 ali naj9e);e se radi o jedinstvenom pravilniku o
ra9unovodstvu kojim se5 pored izbora ra9unovodstvenih politika5 obuhvataju i druga pitanja karakteristi9na
za internu regulativu. , /6F na primer postoji akt o ra9unovodstvenim politikama na nivou kompanija5 a u
/rbiji ravilnik @op)ti akt o ra9unovodstvuA. /amim ovim odnosom kompanije i preduze;a postaju
regulatori finansijskog izve)tavanja. /tojilkovi;5 4. 5 .rsti;5 *.C <6ktuelna ra9unovodstvena regulativa i
praksaH5 /avez ra9unovo7a i revizora /rbije5 (bornik radova5 BBB0" simpozijum (latibor5 2#831. maj
2%%3. 5 str. 61.
1#%
(M2.5M.*'$ Me%unarodni ra+unovodstveni standardi za javni sektor M2.:.$ GAAP
.AD i 1jedinjeno& 8raljevstva i Direktive ;vropske unije 3 '''$ '-$ -'' i -''')$
Me%unarodni standardi revizije (M.2 i GA<. .AD i 1jedinjeno& 8raljevstva)$
Me%unarodni eti+ki standardi za profesionalne ra+unovo%e ('*AC0ov ;ti+ki kodeks za
profesionalne ra+unovo%e i nacionalni eti+ki kodeksi)$ Me%unarodni standard kontrole
kvaliteta$! Me%unarodni obrazovni standardi i Me%unarodni standadri elektronsko&
prikuljanja$ obrade i distribucije informacija!
Me%unarodni ra+unovodstveni standardi 5 Me%unarodni standardi finansijsko& izvetavanja
M2.5M.*' imaju zadatak da re&uliu principe i pravila$ zatim na+in$ kao i procedure
priznavanja$ merenja i obelodanjivanja ra+unovodstvenih informacija kroz osnovne obrasce
seta finansijskih izvetaja! Direktive ;vropske unije treba da olakaju i ubrzaju primenu
M2.5M.*' u njenom ekonomskom ambijentu$ a Me%unarodni ra+unovodstveni standardi za
javni sektor M2.:. u finansijskom izvetavanju javno& sektora!
Me%unarodni standardi revizije imaju zadatak da omo&u#e revizoru da izrazi miljenje o tome
da li su finansijski izvetaji po svim bitnim pitanjima sastavljeni u skladu sa utvr%enim okvirom
za finansijsko izvetavanje ili dru&im kriterijumima i da li pru,aju istinitu i objektivnu sliku o
finansijskom polo,aju$ poslovnoj uspenosti i promenama finansijsko& polo,aja preduze#a!
"stvarivanje ovo& zadatka je u interesu zatite javnosti!
Me%unarodni eti+ki standardi za profesionalne ra+unovo%e utvr%uju ponaanje ra+unovo%a
pri obavljanju ra+unovodstvenih poslova i pru,anja uslu&a u najoptijem smislu re+i$ a
istovremeno korisnici uslu&a na taj na+in saznaju kakve uslu&e mo&u o+ekivati!
.avremeni koncept kontrole kvaliteta finansijsko& izvetavanja utvr%en je
Me%unarodnim standardom kontrole kvalieta +iji je cilj ustanovljavanje zahteva u vezi
sa od&ovorno#u profesionalno& ra+unovo%e za sistem kontrole kvaliteta revizije i
pre&led finansijskih informacija u preduze#u i dru&om entitetu$ kao i za dru&e uslu&e
uveravanja i srodne uslu&e!
1#1
4a+in sticanja$ odr,avanja i razvoja unifikovanih znanja i vetina$ kao profesionalnih
vrednosti$ etike i stavova odre%uju Me%unarodni obrazovni standardi!
Me%unarodni standardi elektronsko& prikupljanja$ obrade i distribucije ra+unovodstvenih
informacija na jedinstveni na+in odre%uju na+in i postupanje u vezi sa ra+unovodstvenim
informacijama u eri visokih informacionih i komunikacionih tehnolo&ija!
Me%unarodni re&ulatorni or&ani i tela za finansijsko izvetavanje mo&u biti
profesionalna i neprofesionalna!
Profesionalni re&ulatorni or&ani i tela su9 'A.B$ ranije 'A.C$ *A.B$ '*AC$ '".C"$
A'C'PA i dr! =adatak 'A.B i *A.B je da kreiraju i razvijaju visokokvalitetne
ra+unovodstvene standarde koji #e za rezultat imati transparentne i uporedive
informacije u me%unarodnim okvirima! '*AC ima zadatak da razvija i unapre%uje
ra+unovodstvenu profesiju kako bi njeni predstavnici pru,ali uslu&e visoko& kvaliteta u
interesu javnosti$ kao i da unapre%uje finansijsko izvetavanje javno& sektora i reviziju
irom sveta! 'sto tako$ '*AC ima zadatak da doprinese transparentnosti liberalizacije
tokova kapitala i modernizaciju me%unarodno& tr,ita uopte! 4apredno korporativno
upravljanje je tako%e cilj '*AC! '".C" kao me%unarodna or&anizacija komisija za
hartije od vrednosti podsti+e i kontrolie razvoj tr,ita kapitala! .li+na je funkcija
A'CPA za ameri+ko podru+je finansijsko& izvetavanja!
4eprofesionalni re&ulatori i tela su pre svih 1jedinjene nacije 3 preko 14C/AD0a 3
8onferencije 1jedinjenih nacija za tr&ovinu i razvoj$ ";CD$ ;vropska unija i dr! "vi
re&ulatori u svojim okvirima podsti+u i kanaliu razvoj me%unarodne standardizacije
finansijsko& izvetavanja!
1#2
/. +$+!M F$-)-+$&+*O1 $(V3!)V)-&)
U +R2$&$ 8 +!)-&" PR+P*!$V $ O1R)-$H-&)
/istem finansijskog izve)tavanja u /rbiji 9ine zakonska ra9unovodstvena
regulativa realnog sektora i podzakonski propisi doneti na osnovu te zakonske regulative.
(na9ajne delove sistema finansijskog izve)tavanja od kraja osamdesetih godina
upotpunjuje i profesionalna ra9unovodstvena regulative5 bez obzira na to da li se kreira i
ure7uje na nacionalnom ili globalnom nivou.
/istem u zna9ajnoj meri 9ini i interna ra9unovodstvena regulative5 koju donose i
primenjuju privredna dru)tva i drugi entiteti5 na osnovu zajedni9kih odredbi zakonske i
profesionalne ra9unovodstvene regulative. -ako7e5 u /rbiji je od 2%%&. godine osmi)ljen
poseban okvir sistema finansijskog izve)tavanja javnog sektora5 koji 9ine (akon o
bud+etskom sistemu. ,redba o bud+etskom ra9unovodstvu5 ravilnik o standardnom
klasifikacionom okviru i .ontnom planu za bud+etski sistem. ravilnik o na9inu
pripreme5 sastavljanja i podno)enja finansijskih izve)taja korisnika bud+etskih sredstava i
korisnika sredstava organizacija obaveznog socijalnog osiguranja i dr. -okom 2%%6.
godine donet je i (akon o dr+avnoj revizorskoj instituciji5 kojim je ure7ena revizija javnih
rashoda kao institucija zakonodavne vlasti odnosno skup)tine /rbije. /vi navedeni propisi
danas 9ine sistem finansijskog izve)tavanja5 ali predstavljaju i ograni9avaju;i faktor
izgradnje modernog sistema finansijskog izve)tavanja. 2eki od navedenih regulatornih
okvira su kroz primenu u zna9ajnoj meri i unazadili ra9unovodstveni informacioni sistem5
o 9emu ;e biti re9i u daljem razmatranju.
/.0. $nstitu@ionalni okvir >inansijskog izve?tavanja
(emlje razvijenog tr+i)ta u principu svojim zakonskim propisima veoma malo
ure7uju oblast ra9unovodstva5 naj9e);e samo kao obavezu i odgovornost pre svega preko
(akona o kompanijama5 dok je 9itav ra9unovodstveno8informacioni sistem prepu)ten
profesionalnoj regulativi i veoma kompetentnoj ra9unovodstvenoj profesiji. (emlje manje
razvijenog tr+i)ta sa znatnim uticajem dr+ave na sve dru)tvene segmente5 oblast
1#3
ra9unovodstva i finansijskog izve)tavanja ure7uju posebnim zakonima5 sa posebnom
oprezno);u5 )to jo) vi)e uslo+njava njihov polo+aj na globalnom tr+i)tu.
'p)ti proces globalizacije razvijenog svetskog tr+i)ta i veliki uticaj me7unarodnih
finansijskih organizacija5 naro9ito 44F i /vetske banke5 uslovili su potrebu za
standardizacijom i harmonizaciom finansijskih izve)taja svih u9esnika uklju9enih u
me7unarodnu trgovinu5 kako bi finansijski izve)taji bili isto ili sli9no pripremljeni i
sastavljeni.
, zavisnosti od toga ko ure7uje regulatorni okvir finansijskog izve)tavanja i
propisuje ra9unovodstvenu regulativu5 ona se deli na zakonsku5 koju propisuju dr+ava5
odnosno ovla);eni dr+avni organi5 !ro$esionalnu koju donose i promovi)u profesionalne
organizacije i tela5 i internu raunovodstvenu regulativu koju na osnovu stava 7 9lana 2
donose privredna dru)tva i drugi entiteti @interna aktaA5 u skladu sa zakonskom i
profesionalnom regulativom.
"nstitucionalni okvir finansijskog izve)tavanja u /rbiji 9ine zakonska"
pro>esionalna i interna raunovodstvena regulativa.
(akonsku raunovodstvenu regulativu 9ine (akon o ra9unovodstvu i reviziji i
podzakonski propisi doneti na osnovu njega5 razne uredbe5 pravilnici5 )eme i dr. 'd 2%%&.
godine zakonsku regulativu finansijskog izve)tavanja javnog sektora 9ine ,redba o
bud+etskom ra9unovodstvu5 ravilnik o .ontnom planu5 drugi pravilnici i )eme. -ako7e5
2%%6. godine donet je (akon o dr+avnoj revizorskoj instituciji koja treba da vr)i reviziju
javnog bud+eta i tro)enja bud+etskih sredstava.
Pro>esionalnu raunovodstvenu regulativu 9ine 4e7unarodni ra9unovodstveni
standardi @43/A5 4e7unarodni standardi finansijskog izve)tavanja @4/F"A5 4e7unarodni
standardi revizije @4/3A5 4e7unarodni ra9unovodstveni standardi za javni sektor
@43/*/A5 4e7unarodni standardi revizije javnog sektora 4e7unarodni informati9ki
standardi. -o su globalni instrumenti od zna9aja za kvalitet finansijskog izve)tavanja.
1#$
:ti9ki kodeks za profesionalne ra9unovo7e 4e7unarodne federacije ra9unovo7a5
4e7unarodni standardi za edukaciju profesionalnih ra9unovo7a5 smernice i saop)tenja za
edukaciju profesionalnih ra9unovo7a i 4e7unarodni standardi kontrole kvaliteta rada
profesionalnih ra9unovo7a predstavljaju instrumente koji uti9u na ra9unovodstvenu
profesiju kreatora kvaliteta finansijskih izve)taja. 'va regulativa je u /rbiji selektivno
propisana (akonom5 )to zna9i da se selektivno i primenjuje.
$nternu raunovodstvenu regulativu 9ine organizacija ra9unovodstvene
funkcije5 interni kontrolni postupci i ra9unovodstvene politike5 na osnovu kojih
kompanije i drugi entiteti ure7uju5 organizuju i usmeravaju vo7enje poslovnih knjiga i
sastavljanje finansijskih izve)taja.
/.0.0. Razvoj zakonske i pro>esionalne raunovodstvene regulative
, nedavnoj pro)losti ure7ivanja i funkcionisanja sistema finansijskog
izve)tavanja biv)e zajedni9ke dr+ave /F3* zapo9eta je5 a u /3 *ugoslaviji nastavljena5
deregulacija zakonodavne5 u korist profesionalne regulative. -o se objektivno mo+e
smatrati i po9etkom standardizacije i unifikacije na)eg sistema finansijskog izve)tavanja i
njegovim prilago7avanjem potrebama uklju9ivanja na)e privrede u svetske ekonomske
tokove globalnog tr+i)ta. /redinom osamdesetih godina do)lo je do zna9ajnih ulaganja
/vetske banke u razvoj poljoprivrede u biv)oj /F3 *ugoslaviji. -a ulaganja su otvorila
pitanje prilago7avanja ra9unovodstvenih propisa /F3 *ugoslavije zahtevima /vetske
banke odnosno globalnog tr+i)ta. -o je bio i povod da /"0 @/avezno izvr)no ve;eA
zaklju9i sa /avezom ra9unovodstvenih i finansijskih radnika 1#!6. godine ugovor o
izradi5 usvajanju i objavljivanju *ugoslovenskih ra9unovodstvenih standarda *3/. Kilj
ovog projekta je bilo neophodno unapre7enje ra9unovodstvenog informacionog sistema i
podizanje kvaliteta finansijskog izve)tavanja na vi)i nivo5 )to je samo po sebi i)lo u susret
standardizaciji finansijskog izve)tavanja. -o je istovremeno zahtevalo i deregulaciju
zakonodavne5 u korist profesionalne regulative i preno)enje do tada dr+avnih nadle+nosti u
korist profesionalne regulative5 a njeno kreiranje na profesionalnu organizaciju kao njenog
budu;eg kreatora. 0e; prve reforme obra9unskog sistema po9etkom 1#!#. godine su i)le u
1#&
tom pravcu dono)enjem (akona o finansijskom poslovanju @Sl? list S2(8 1%?!# i (akon o
ra9unovodstvu Sl?list S2(8 12?!#A. -im zakonima je izvr)ena reforma prenosom zna9ajnih
pitanja ure7enja na profesionalnu regulativu5 a ovla);enja na ra9unovodstvenu profesiju.
"z tih razloga neophodno je podsetiti i ukazati na (akone o ra9unovodstvu kojima
je po9ela i uspe)no sprovedena prva deregulacija zakonske u korist profesionalne
regulative i ostvaren je zna9ajan razvoj ra9unovodstva5 profesionalne regulative i
ra9unovodstvene profesije.
o9etkom 1#!#. godine u okviru reforme obra9unskog sistema u oba ve;a /avezne
skup)tine doneti su (akon o >inansijskom poslovanju @Sl? list S2(85 br.1%?!#A5 9ijim
9lanom 3 su poverena javna ovla);enja /avezu ra9unovodstvenih i finansijskih radnika da
donese na9ela finansiranja i finansijske standarde. "ste godine donet je i (akon o
raunovodstvu @Sl? list S2(8 br.12?!#A5 9ijim 9lanom & je tako7e ovla);en /avez
ra9unovodstvenih i finansijskih radnika da utvrdi ra9unovodstvena na9ela i ra9unovodstvene
standarde. 2a tom projektu je /avez ra9unovodstvenih i finansijskih radnika ve; radio5 na
osnovu ugovora sa /aveznom vladom. Mlan 13 istog zakona propisani su potrebna stru9nost
lica za vo7enje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izve)taja5 ali i mogu;nost
poveravanja vo7enja poslovnih knjiga drugom pravnom ili fizi9kom licu G preduzetniku.
Mlanom 1$ propisana je obaveza da ra9unovodstvene isprave budu u skladu sa
ra9unovodstvenim na9elima i ra9unovodstvenim standardima. 'va zakonska re)enja su odraz
potrebe za integrativnim procesima i rezultat ve; uspostavljene saradnje i poverenja dr+ave i
ra9unovodstvene profesije5 ali i jasnog opredeljenja dr+ave da na) sistem finansijskog
izve)tavanja krene ka standardizaciji finansijskog izve)tavanja.
"stim zakonom @9l. od !6 do !!A po prvi put je u /F3 *ugoslaviji propisana
mogu;nost obavljanja ekonomsko8finansijske revizije nezavisnih entiteta5 )to je bilo
veoma zna9ajno u periodu jo) uvek dru)tvenog vlasni)tva.
-reba dodati da je /avez ra9unovodstvenih i finansijskih radnika jo) 1#73. godine
utvrdio tekst kodeksa5 profesionalne etike ra9unovodstva5 a 1#7&. i kodeks za finansijske
1#6
radnike5 koji su 1#!1. godine integrisani i progla)eni za jedinstven kodeks
raunovodstveniB i >inansijskiB kadrova. 2apred navedeno jasno ukazuje na zna9aj
saradnje dr+ave i profesije i potvr7uje opredeljenje i zakonodavca i /aveza kao
profesionalne asocijacije da saradnjom idu ka harmonizaciji i standardizaciji na)eg
sistema finansijskog izve)tavanja sa najboljom praksom u svetu. /avez ra9unovodstvenih
i finansijskih radnika to opredeljenje potvr7uje dono)enjem ra9unovodstvenih na9ela
polovinom 1#!#. godine.
/.0.4. Raunovodstvena naela
olaze;i od op)tih opredeljenja i prihva;enih pravila pona)anja lica koja se bave
ra9unovodstvenom strukom5 a u cilju unapre7ivanja re9unovodstvene funkcije5 donose se
Raunovodstvena naela0;7 kojima se bli+e defini)u koncepcije i karakteristike
ra9unovodstva. 3a9unovodstvena na9ela svrstana su u slede;e grupeC
1. polazna ra9unovodstvena na9ela5
2. na9ela o ra9unovodstvenom iskazivanju ekonomskih kategorija5
3. na9ela o knjigovodstvu5
$. na9ela o ra9unovodstvenom planiranju5
&. na9ela o ra9unovodstvenom nadzoru5
6. na9ela o ra9unovodstvenoj analizi5
7. na9ela o ra9unovodstvenom informisanju5
!. na9ela o organizovanju ra9unovodstvene slu+be.
/vrha razrade raunovodstveniB naela u okviru /aveza ra9unovodstvenih i
finansijskih radnika *ugoslavije izra<ava se u sledeAemC
D da /avez doprinese realizaciji dru)tvenog opredeljenja da se zakonitost u
na)em dru)tvu ne izra+ava samo u obliku klasi9nih pravnih normi5 ve; da
u njegov sadr+aj sve vi)e ulaze dru)tvene norme5
D da se formulacijom na9ela pru7i pomo; svima koji rade na
ra9unovodstvenim poslovima kako bi se pri obavljanju tih poslova bolje
snalazili i kako bi se podsticala kreativnost njihovog rada5
1#7
D da se pospe)i prenos u praksu novijih teorijskih dostignu;a na podru9ju
ra9unovodstva5 9ime se posebno pru+a pomo; pri stru9nom
osposobljavanju mla7ih kadrova5
D da se utvrdi trajnija stru9na osnovica za formulisanje ra9unovodstvenih
standarda i dono)enje zakonskih propisa kojima se preciziraju intencije
ekonomske politike u odre7enom periodu5
D da se obezbedi stru9na osnovica za regulisanje materije ra9unovodstva5
kao i pomo; pri dono)enju instrumenata kojima se preciziraju intencije
poslovne politike u odre7eno doba u pojedinoj organizaciji5
D da se i sa )ireg me7unarodnog aspekta afirmi)e ra9unovodstvena profesija
u *ugoslaviji dokumentom koji se mo+e uporediti sa op)tim usvojenim
ra9unovodstvenim na9elima u drugim zemljama5 a koji je u mnogim
pravcima jo) mnogo )iri od njih po)to zahvata i na9ela iz poglavlja od $
do 7 koja u svetu nisu prisutna5
D da se olak)a komunikacija u me7unarodnim ekonomskim odnosima5
D da se pro)iri osnova za dalji razvoj ove struke u *ugoslaviji.
Uspe?nu saradnju dr<ave i pro>esije nastavlja da podr+ava novi (akon o
ra9unovodstvu @Sl? list 1!?#3A5 kojim se jo) odlu9nije potvr7uje opredeljenje dr+ave da se
zakonom prida jo) ve;i zna9aj *ugoslovenskim ra9unovodstvenim na9elima5
*ugoslovenskim ra9unovodstvenim standardima5 profesionalnoj regulativi i /avezu
ra9unovo7a i revizora u procesu standardizacije na)eg sistema finansijskog izve)tavanja.
"ako u te)kom periodu iz poznatih razloga /avez 33 /rbije uspostavlja saradnju sa
profesionalnim organizacijama :ngleske5 "talije i Gr9ke u cilju sveobuhvatne
profesionalne saradnje i implementacije njihovih iskustava. -a saradnja je dala ogromne
rezultate u procesu prevoda i implementacije globalnih ra9unovodstvenih standarda i
druge profesionalne regulative i edukacije profesionalnih ra9unovo7a i revizora za
potrebe slu+be dru)tvenog knjigovodstva i nekih drugih institucija.
173 'dluka o usvajanju ra9unovodstvenih na9ela objavljena je u Sl? listu br. 7%?1#!#.
1#!
-ako su 9lanom $ ovog zakona data zna9ajnija javna ovla);enja /avezu
ra9unovo7a i revizora da donosi ra9unovodstvene standarde5 a 9lanom 11 propisana je
profesionalna stru9nost lica koja vode poslovne knjige i sastavljaju ra9unovodstvene
izve)taje17$ )to je /avez trebalo da utvrdi odgovaraju;im ra9unovodstvenim standardom5
dok je 9lanom 12 bila propisana standardizacija ra9unovodstvenih softvera17&5 )to je
tako7e definisano odgovaraju;im ra9unovodstvenim standardom. , toku 1##2. godine
/avez je kao profesionalna organizacija ovla);ena zakonom ve; doneo i objavio svih 3%
*ugoslovenskih ra9unovodstvenih standarda5 a 1##3. godine i dva specifi9na
*ugoslovenska ra9unovodstvena standarda *3/831 8 Potrebna strunost lica za voenje
!oslovni- knjiga i sastavljanje raunovodstveni- izve#taja i *ugoslovenski
ra9unovodstveni standard *3/ 8 33 (aunovodstveni so$tver kojim se ure7uju
ra9unovodstvene isprave i standardizacija ra9unovodstvenog softvera kao softverskog
proizvoda. (ahvaljuju;i saradnji dr+ave i profesije finansijsko uzve)tavanje u /3
*ugoslaviji je krajem 1##3. godine imala donetu celokupnu profesionalnu regulativu
uskla7enu sa me7unarodnom profesionalnom regulativom.
'baveze iz ugovora sa /aveznom vladom /avez je u potpunosti realizovao
progla)avanje svih *ugoslovenskih ra9unovodstvenih standarda *3/ G 1 do 3%5 a ne)to
kasnije i *ugoslovenski ra9unovodstveni standard *3/ 3$ konsolidovani ra9unovodstveni
izve)taj usvojen je i progla)en 1##!. godine. 'va uspe)na saradnje mogla bi da bude
pou9na za nadle+ni dr+avni organ i ostale 9inioce zainteresovane za kvalitet finansijskog
izve)tavanja.
/.0.7. Iugoslovenski raunoovodstveni standardi
*ugoslovenski ra9unovodstveni standardi zasnovani su na jugoslovenskom
.odeksu ra9unovodstvenih na9ela. 3a9unovodstvena na9ela opredeljuju koncepciju
ra9unovodstva5 razra7uju njegove osnovne karakteristike i formuli)u osnovu za smernice
17$ 2a osnovu ovog 9lana razvijen je *ugoslovenski ra9unovodstveno8obrazovni standard *3/ 31 @3'/ 31A
po9etkom devedesetih godina pro)log veka.
17& 2a osnovu ovog 9lana razvijen i implementiran je *ugoslovenski ra9unodstveni standard *3/833
(aunovodstveni so$tver.
1##
ra9unovodstvene politike. ri tome se potonje odnosi na ra9unovodstvenu sadr+inu
ekonomskih kategorija5 njihovo iskazivanje i tuma9enje.
3a9unovodstveni standardi predstavljaju razradu ra9unovodstvenih na9ela u vezi
sa metodom obuhvatanja i obrade ra9unovodstvenih podataka5 formiranja i 9uvanja
ra9unovodstvenih podataka i informacija.
3a9unovodstvenim standardima mogu se smatrati izvesna re)enja sadr+ana u
odgovaraju;im zakonima ili propisima5 iako nisu to o9igledno formalno. 4e7utim5 sada
profesionalna organizacija ra9unovo7a i revizora5 na osnovu ovla);enja datog u (akonu o
ra9unovodstvu5 formuli)e ra9unovodstvene standarde. -ime rastere;uje zakonodavnu i
upravnu inicijativu i obezbe7uje stru9na re)enja5 bez uticaja teku;e dr+avne ekonomske
politike. 'bi9no od ve;eg broja mogu;ih stru9nih re)enja u obliku standarda5 ukazuju se
ona koja se smatraju najprihvatljivijim5 naro9ito zato )to obezbe7uju istinito i po)teno
prikazivanje u ra9unovodstvenim iskazima i analizu po tom osnovu. ravna lica5 bez
obzira na delatnost kojom se bave5 pridr+avaju se ra9unovodstvenih standarda. 3evizija
godi)njih i drugih ra9unovodstvenih iskaza pravnih lica5 bilo da je propisana ili ne5 uzima
ih kao kriterijume provere postoje;ih ra9unovodstvenih re)enja.
*ugoslovenski ra9unovodstveni standardi proizlaze iz jugoslovenskog .odeksa
ra9unvodostvenih na9ela. rilikom njihovog utv7ivanja vodi se ra9una o potrebi za njihovim
maksimalnim mogu;im uklapanjem u okvire precizirane u odgovaraju;im 4e7unarodnim
3a9unovodstvenim standardima @43/A i drugim dokumentima formulisanim od strane
.omiteta za 4e7unarodne ra9unovodstvene standarde @"6/KA. ri tra+enju konkretnih re)enja
u tom okviru uzimaju se u obzir re)enja iz drugih dr+ava5 naro9ito ona koja su precizirana u
/6F @Financial 6ccounting /tandards 1oardC 6ccounting /tandardsA i 0elikoj 1ritaniji @-he
"nstitute of Khartered 6ccountantsC 6ccounting /tandardsA5 zatim5 "05 0"" i 0""" direktiva
evropske ekonomske zajednice5 ali u prvom redu dosada)nja od strane dr+ave propisana
re)enja5 dostignu;a doma;e i svetske literature5 kao i odgovaraju;a iskustva u praksi. 3adi
postepenog razvitka doma;ih uslova i potreba5 u standardima jo) nisu obra7ena re)enja koja u
datom periodu nisu jo) uvek aktuelna. Fakle5 kada se pojavi poteba za kriterijumima koji jo) ne
postoje u ovim 3a9unovodstvenim standardima5 treba se pozvati na odgovaraju;i 4e7unarodni
ra9unovodstveni standard i u njemu predvi7ene okvire.
2%%
o svojoj koncepciji5 *3/ su )iri od 4e7unarodnih ra9unovodstvenih stndarda koji se odnose
samo na odre7ene aspekte eksternog ra9unovodstvenog izve)tavanja. 'ni proisti9u iz
sistematizacije
date u .odeksu ra9unovodstvenih na9ela. 2jihov po9etni spisak sistematizacije je slede;iC
&R+ 0 G 'snovna sredstva u obliku stvari
&R+ 4 G 'snovna sredstva u obliku prava i dugoro9nih aktivnih vremenskih razgrani9enja
&R+ 7 G Fugoro9na finansijska ulaganja
&R+ / G (alihe
&R+ 9 G .omercijalna i druga kratkoro9na potra+ivanja
&R+ 5 G .ratkoro9na finansijska ulaganja
&R+ ; G Gotovina i ostala nov9ana sredstva
&R+ J G 'baveze po osnovu kapitala
&R+ 6 G Fugoro9ne obaveze po osnovu dugova
&R+ 0: G Fugoro9na pasivna vremenska razgrani9enja
&R+ 00 G .ratkoro9ne obaveze
&R+ 04 G .ratkoro9na vremenska razgrani9enja
&R+ 07 G 6mortizacija
&R+ 0/ G -ro)kovi materijala i usluga
&R+ 09 G late i u9e);e zaposlenih u dobiti
&R+ 05 G -ro)kovi po vrstama5 mestima i nosiocima
&R+ 0; G 3ashodi
&R+ 0J 8 rihodi
&R+ 06 G 0rste poslovnog rezultata
&R+ 4: G 3a9unovodstveno planiranje
&R+ 40 G .njigovodsteni dokumenti
&R+ 44 G oslovne knjige
&R+ 47 G 3a9unovodstveni obra9uni
&R+ 4/ G 'blici ra9unovodstvenog iskaza stanja
&R+ 49 G 'blici ra9unovodstvenog iskaza uspeha
&R+ 45 G 'blici iskaza finansijskih tokova
&R+ 4; G 'blici iskaza gotovinskih tokova
&R+ 4J G "nterni ra9unovodstveni nadzor
&R+ 46 G 3a9unovodstvena analiza
&R+ 7: G 3a9unovodstveno informisanje
2%1
&R+ 70 G /tru9na osposobljenost za samostalno vo7enje ra9unovodstva
&R+ 77 G 3a9unovodstveni softver
&R+ 7/ G .onsolidovani ra9unovodstveni izve)taj.
/tandardi koji se odnose na izvanposlovna sredstva i obaveze prema izvorima
takvih sredstava uklju9eni su u standarde poslovnih sredstava i obaveza prema izvorima.
rethodnom treba dodati i da je /avez 33 /rbije ve; imao razvijenu saradnju sa
renomiranim profesionalnim organizacijama :vrope na projektu edukacije profesionalnih
ra9unovo7a5 revizora i ovla);enih revizora. (ahvaljuju;i toj saradnji5 do kraja 1##3.
godine osposobljeno je preko 6&% samostalnih ra9unovo7a5 a do kraja 1##&. godine $2
ovla);ena revizora i 1$3 revizora 8 uglavnom kadrova /lu+be dru)tvenog knjigovodstva.
-o su rezultati me7unarodne saradnje i rada /aveza ra9unovo7a i revizora /rbije sa kojim
se nijedna zemlja i njena asocijacija srednje i isto9ne :vrope nije mogla pohvaliti u to
vreme. "stovremeno je i skup)tina /aveza ra9unovo7a i revizora krajem 1##3. godine
donela .odeks etike ra9unovo7a i revizora5 u potpunosti uskla7en sa .odeksom etike
4e7unarodne federacije ra9unovo7a. 'bjavljivanjem ovog kodeksa i zavr)etkom obuke
ra9unovo7a i revizora stvoreni su uslovi za dalje reforme na)eg ra9unovodstvenog
sistema i dono)enje prvog (akona o reviziji ra9unovodstvenih izve)taja 1##6. godine.
/.0./. *odeks pro>esionalne etike raunovo=a
, svojstvu stru9ne i profesionalne asocijacije ra9unovo7a5 /avez ra9unovo7a i revizora
utvr7uje .odeks profesionalne etike ra9unovo7a kao normativni okvir za regulisanje pona)anja
svojih 9lanova. .odeksom se utvr7uje eti9ki zahtevi za pona)anje 9lanova u praksi5 prilikom
obavljanja svojih profesionalnih du+nosti u izvr)avanju ra9unovodstvene funkcije5 u skladu sa
ra9unovodstvenim na9elima5 nacionalnim ra9unovodstvenim standardima5 me7unarodnim
ra9unovodstvenim standardima i nacionalnim zakonodavstvom.
.odeks sadr+iC osnovne eti9ke koncepte5 osnovne principe profesionalnog pona)anja5
preporu9ena pravila postupanja5 zabrane5 tuma9enja pravila5 definicije relevantnih pojmova.
2%2
.odeks profesionalne etike obuhvata bitna podru9ja u profesijiC odnos prema poslu5
korisnicima ra9unvodostvenih iskaza5 tre;im licima i kolegama.
rimena kodeksa odnosila se na 9lanove /aveza ra9unovo7a i revizora /rbije koji su
registrovani i ovla);eni za vr)enje ra9unovodstvene prakse i du+ni da primenjuju .odeks.
Fizi9ka lica koja su 9lanovi /aveza i imaju registrovano profesionalno zvanje
raunovoa5 samostalni ra9unovo7a i ovla);eni ra9unovo7a @u daljem teksuC ra9unovo7aA
obavezna su da postupaju prema odredbama ovog kodeksa.
'd ra9unovo7e se zahteva da se pridr+ava propisanih normi pona)anja i uzdr+i od
postupaka i propusta kojima bi diskreditovao sebe5 /avez i profesiju ra9unovo7e u celini.
3a9unovo7a koji ima dileme u odnosu na ispravnost svog pona)anja u pojedinim
specifi9nim situacijama i koji tu svoju neodlu9nost ne mo+e da re)i koriste;i se ovim
pravilima5 treba da zatra+i dodatne savete i tuma9enja od strane pravne slu+be /aveza.
/va data tuma9enja i obja)njenja objavljuju se u glasilu profesionalne organizacije.
Mlanovi /aveza koji kr)e odredbe ovog kodeksa podle+u disciplinskoj
odgovornosti pred nadle+nim organima /aveza. Fono)enjem i objavljivanjem ovog
kodeksa zaokru+ena je celokupna nacionalna profesionalna regulativa koju je zahtevao
sistem finansijskog izve)tavanja /avezne 3epublike *ugoslavije.
/.0.9. +pe@i>ini &ugoslovenski raunovodstveni standardi &R+ 70 i 77
/pecifi9ni jugoslovenski standardi razvijeni su na osnovu ovla);enja iz 9lana &
(akona o ra9unovodstvu @Sl? list S2(8 12?!#A5 a u vezi sa 9lanom 13 donet je
*ugoslovenski ra9unovodstveni standard *3/ 31 G Struna os!osobljenost raunovoa i
*3/ 33 G (aunovodstveni so$tver5 u vezi sa 9lanom 1$ (akona.
2%3
&ugoslovenski raunovodstveni standard *3/ 31 8 Struna os!osobljenost
raunovoa razvijen je krajem 1##3. godine5 nakon 9ega su po9ele aktivnosti pripreme
literature i formiranja radnih tela i komisija za edukaciju profesionalnih ra9unovo7a za
sticanje profesionalno8stru9nih zvanja raunovoa i samostalni raunovoa. rvo su
organizovani ispiti po redukovanom @skra9enomA programu za lica5 ra9unovo7e koja
imaju srednju ekonomsku )kolu5 1& godina sta+a u ra9unovodstvu5 od 9ega & godina na
poslovima odgovornog lica za vo7enje poslovnih knjiga i sastavljanje ra9unovodstvenih
izve)taja. -a lica su mogla nakon polo+enih ispita ste;i zvanje <ra9unovo7aH5 dok su lica
ra9unovo7e sa vi)om i visokom )kolom ekonomskog usmerenja pod jednakim ostalim
uslovima mogla nakon polo+enih ispita ste;i stru9no zvanje samostalni raunovoa. o
ovom programu stru9na zvanje je steklo 6#1& profesionalnih ra9unovo7a do polovine
1##6. godine5 )to je bio izuzetan rezultat rada /aveza 33 /rbije i veliki doprinos
implementaciji dobre prakse u na) sistem finansijskog izve)tavanja. -o su bile
profesionalne ra9unovo7e potpuno osposobljene za primenu nacionalne zakonske i
profesionalne regulative i u skladu sa rubnim propisima finansijskog izve)tavanja.
&ugoslovenski raunovodstveni standard *3/ 33 razvijen je krajem 1##3.
godine i na osnovu njega po9ele su aktivnosti standardizacije ra9unovodstvenih softvera.
-o je imalo ozbiljnog uspeha u procesu projektovanja5 proizvodnje primene i kvaliteta
ra9unovodstvenog softvera za potrebe ra9unovodstvenog obuhvatanja podataka raznih
entiteta. 'dgovornost za kvalitet i implementaciju *3/ 33 ra9unovodstveni softver su
imali projektanti i proizvo7a9i uklju9uju;i i korisnike. 3acionalnost primene je ovaj
standard u9inilo prihvatljivim5 a njegovi jasni paragrafi primenljivim. /tandard nije
zahtevao nikakve dodatne tro)kove5 ali je obavezivao na eti9ku odgovornost svih
u9esnika. Finami9ne promene u privrednom sistemu polovinom #%8tih godina zahtevale
su dalje uskla7ivanje ra9unovodstva i finansijskog izve)tavanja5 a time i ovog
ra9unovodstvenog standarda. 2a osnovu tih reformskih zahteva polovinom 1##6. godine
donet je i novi (akon o ra9unovodstvu Sl? list S(8 $6?#65 kojim su uva+ene tekovine
saradnje dr+ave i profesije i rezultate prethodnih uspe)nih aktivnosti ra9unovodstvene
profesije. / obzirom na to da je ovaj (akon o ra9unovodstvu objektivno bio reformski po
mnogim re)enjima uskla7en sa zahtevima me7unarodnih standarda pravila i procedura
2%$
me7unarodnih regulatornih tela neophodno je upravo iz tih razloga podsetiti na pojedine
njegove odredbe.
(akon o raunovodstvu @Sl? list S(8 $6?#6A je od presudne va+nosti za finansijsko
izve)tavanje i dalje reforme u na)oj zemlji. 'vim zakonom je nastavljena deregulacija zakonske u
korist profesionalne regulative5 a cilj njegovog dono)enja trebalo bi da bude poslednji zakon do
potpunog prelaska na me7unarodnu profesionalnu regulativu.
"maju;i u vidu njegovu uskla7enost kao (akona sa globalnim standardima
polovinom #%8tih godina5 neophodno je ukazati na njegove zna9ajnije odredbeC
D ure7uje osnovna pitanja sviih korisnika ra9unovodstva5
D preuzima profesionalna zvanja iz *3/831 u 9lanu 6 (akona5
D obavezuje /avez na podno)enje izve)taja vladi /3 *ugoslavije5
D ovla);uje /avez 33 *ugoslavije da u roku od 6 meseci izvr)i priznavanje
stru9nih zvanja po 9lanu 725
D ovla);uje /avez da donese *3/ 3$ 8 3onsolidovani raunovodstveni izve#taji5
D propisuje tri nivoa profesionalne stru9nosti ra9unovo7a po 9lanu 6 i da donosi
program za polaganje ispita u skladu sa *ugoslovenskim ra9unovodstvenim
standardom *3/ 315
D prikazuje sva ranije ste9ena profesionalna zvanja po *3/ 31.
<0o7enje poslovnih knjiga i sastavljanje ra9unovodstvenih izve)taja pravnog
lica mo+e po 9lanu 6 da obavlja samo stru9no lice. /tru9no lice iz stava 1. ovog 9lana
mora da ispunjava slede;e usloveC
1A da je dr+avljanin /3*>
2A da ima polo+en stru9ni ispit za odgovaraju;e stru9no zvanje @ra9unovo7a5
samostalni ra9unovo7a i ovla);eni ra9unovo7aA>
3A da nije ka+njavano za krivi9na dela koja ga 9ine nedostojnim za obavljanje
poslova iz oblasti ra9unovodstva.
2%&
"zuzeto od odredbe ta9ke 1. stava 2. ovog 9lana stru9no lice mo+e biti i strani
dr+avljanin pod uslovom uzajamnostiH.
'va odredba je izuzetno zna9ajna klauzula i postoji u sistemima razvijenih
zemalja5 kod nas u (akonu o ra9unovodstvu i reviziji i aktima komore ovla);enih
revizora ne figurira izuzev u nacionalnom ra9unovodstvenom obrazovnom standardu
3'/ 31.
$A Mlanom 12 propisuju odgovaraju;i ra9unovodstveni standard za
ra9unovodstvene softvere na osnovu 9ega je prvi put revidiran *3/ 33 G
(aunovodstveni so$tver5 a preimenovan u ra9unovodstveni softverski standard 3//
33. 'vaj standard se primenjuje na osnovu akata /aveza 33 /rbije5 iako se vr)i
opstrukcija njegove primene 9ak i od nadle+nog organa. -reba imati u vidu da je
9lanom ! (akona propisana standardizacija ra9unovodstvenih softvera5 )to je
zna9ajno u procesu standardizacije na)eg ra9unovodstveno8informacionog sistema.
&A 'vla);uje se /avez ra9unovo7a i revizora *ugoslavije 9lan 66 koji glasiC
</avez ra9unovo7a i revizora *ugoslavije vr)i slede;a javna ovla);enjaC
D donosi ra9unovodstvene standarde5
D donosi program za polaganje ispita za sticanje stru9nih zvanja i utvr7uje
naknadu za polaganje ispita5
D obrazuje .omisiju za polaganje ispita i sprovodi polaganje ispita za sticanje
stru9nih zvanja5
D obrazuje .omisiju za priznavanje stru9nih zvanja5
D izdaje ispravu o sticanju ili priznavanju stru9nih zvanja i utvr7uje naknadu za
priznavanje stru9nih ispita5
D vodi "menik stru9nih zvanja.
2%6
(a vr)enje javnih ovla);enja koja su ovim zakonom poverena /avezu5
statutom /aveza utvr7uju se na9in izvr)enja tih ovla);eja5 kao i organi nadle+ni za
njihovo izvr)enje5 a 9lanom 67 propisano je da /avez podnosi izve)taj saveznoj vladi
o vr)enju javnih ovla);enja. /avez je u kontinuitetu podnosio izve)taje i uvek ih je
pozitivno ocenjivala /avezna vlada.
6. Mlan 72 prelaznih odredbi glasiC
</avez ra9unovo7a i revizora *ugoslavije ;e5 u roku od )est meseci od dana
stupanja na snagu ovog zakona5 priznati stru9na zvanja licima koja imaju 1& godina
radnog iskustva u ra9unovodstvu5 od 9ega najmanje & godina na poslovima
samostalnog vo7enja knjiga i sastavljanja ra9unovodstvenih izve)taja5 slede;a stru9na
zvanjaC
D ovla);eni ra9unovo7a G licima koja imaju visoku )kolsku spremu ekonomskog smera5
D samostalni ra9unovo7a G licima koja imaju vi)u )kolsku spremu ekonomskog smera5
D ra9unovo7a G licima koja imaju srednju )kolsku spremu ekonomskog smera.
Qica iz stava 1. ovog 9lana podnose zahtev za priznavanje stru9nog zvanja5 s tim )to
moraju ispunjavati i uslove predvi7ene u 9lanu 6. stav 2 ta9ka 1. i 3. ovog zakona.
/avez ra9unovo7a i revizora *ugosavije ;e licima koja su ispunila uslove iz st. 1. i 2.
ovog 9lana5 izdati ispravu o ste9enom stru9nom zvanju i upisati ih u "menik stru9nih zvanja.
Qica koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona stekla stru9no zvanje
raunovoa5 samostalni raunovoa i ovla#=eni raunovoa upisuju se u "menik
stru9nih zvanja kod /aveza ra9unovo7a i revizora *ugoslavijeH. 2a osnovu ove
odredbe u "menik stru9nih zvanja upisano je 6#1& profesionalnih ra9unovo7a sa
ispravama koje su stekli po *ugoslovenskom ra9unovodstvenom standardu *3/ 31.
7. Mlanom 73 ostavljena je mogu;nost da lica koja ne ispunjavaju uslove
stru9nosti te poslove mogu obavljati najdu+e tri godine5 u kom roku su du+na da
polo+e ispit i steknu odgovaraju;e stru9no zvanje. 'va odredba (akona je izmenama
2%7
(akona 1###. godine produ+ena5 a lica su stekla stru9na zvanja uglavnom u
*ugoslovenskom udru+enju ra9unovo7a.
"z dana)njeg iskustva mnoge odredbe ovog zakona su bile krute5 neke pogre)ne5 a
neke5 potpuno nepotrebne5 )to je i prouzrokovalo mnoga nezadovoljstva i u dobrom delu
javnosti5 a naro9ito na9in na koji su tuma9ena javna ovla);enja od strane 4inistarstva
finansija5 a jo) vi)e od raznih komercijalnih5 izdava9kih preduze;a koja su te+ila da
ra9unovo7e )to du+e zadr+e zavisne od njihovih 9asopisa.
o na)em mi)ljenju5 a na osnovu iskustava iz primene kasnije donetih zakona5 a
posebno izmena i dopuna navedenog zakona5 nije trebaloC
D odvajati regulaciju revizije od ra9unovodstva>
D ne preuzimati odredbe *ugoslovenskog ra9unovodstvenog standarda *3/ 31 u 9l. 6.
(akona ve; propisati njegovu neposrednu primenu>
D ne propisivati standard za konsolidovani ra9unovodstveni izve)taji5 ve; omogu;iti
neposrednu primenu 43/>
D ne propisivati priznavanje stru9nih zvanja bez provere zvanja 9l. 72>
D ne produ+avati rok za sticanje stru9nih zvanja lica koja nisu imala odgovaraju;u
)kolsku spremu>
D ne davati javna ovla);enja za edukaciju ra9unovo7a udru+enju gra7ana koja nisu
imala kapacitete za to>
D nije trebalo vr)iti izmene ovog zakona 1###. i 2%%1. godine.
-ako7e5 i priznavanje zvanja na osnovu 9lana 72 ostavilo je ogromne posledice za
kvalitet sticanja stru9nih zvanja5 jer je iz formalno ispunjenih uslova @potvrde niko nije
proveravaoA posedovanja potvrda priznato skoro 1%.%%% stru9nih zvanja u ra9unovodstvu.
riznata su stru9na zvanja i licima 8 kandidatima koja nisu pre toga mogla da polo+e
ispite po redukovanom programu *ugoslovenskog ra9unovodstvenog standarda G *3/ 31.
*ugoslovenski ra9unovodstveni standard *3/ 3$ 8 3onsolidovani raunovodstveni
izve#taji koji su kreirali <ekspertiH bio je te+i za primenu od me7unarodnog
2%!
ra9unovodstvenog standarda G konsolidovani finansijski izve)taj5 odnosno 43/. ,pravo
je to slo+eno i neracionalno re)enje uskla7ivanja jugoslovenskih ra9unovodstvenih
standarda bilo povod da skup)tina /aveza ra9unovo7a i revizora krajem 1##!. godine
donese odluku o neposrednoj primeni 4e7unarodnih ra9unovodstvenih standarda.
$zmene i dopune (akona o raunovodstvu @Sl? list S2(8 $6?#6A gde se menja
tekst 9lana 665 a javna ovla);enja poveravaju pored /aveza ra9unovo7a i revizora
*ugoslavije i /avezu ra9unovo7a /rbije i Krne Gore5 /aveza koji su i vr)ili javna
ovla);enja. /avezi koji sa9injavaju /avez 33 *ugoslavije /avezi koji su po navedenom
9lanu 66 vr)ili javna ovla);enja na jedinstveni na9in G u skladu sa (aunovodstveno
obrazovnim standardom *3/ 31. 'vim izmenama (akona data su javna ovla);enja i tek
osnovanom *ugoslovenskom udru+enju ra9unovo7a @*,3A5 koje nije ispunjavalo
elementarne uslove da vr)i javna ovla);enja. -o udru+enje za dve godine bez literature5
profesionalno8stru9nog kadra i odgovaraju;e organizacije polaganja ispita podelilo je
desetine hiljada diploma za stru9na zvanja na osnovu ovih ovla);enja5 po programu
propisanom uredbom /avezne vlade5 )to se mo+e videti iz tabele uporednih pregleda
programa.
"zmenama (akona o ra9unovodstvu 1###. godine ovla);enja su pro)irena i na tek
osnovano ,dru+enje gra7ana 8 *ugoslovensko udru+enje ra9unovo7a *,3 da organizuje
ispite za sticanje stru9nih zvanja u ra9unovodstvu. 'vo udru+enje je za dve godine
proizvelo desetine hiljada stu9nih zvanja 8 raunovoa5 samostalni raunovoa i
ovla#=eni raunovoa176. 2a osnovu (akona o reviziji @Sl? list S(85 br5 3%?#6A5
4inistarstvo finansija je organizovalo priznavanje i podaganje ispita za sticanje stru9nih
zvanja <revizorJ i <ovla);eni revizorJ po programu /avezne 0lade koji je u svemu
odudarao od 4e7unarodnih obrazovnih strandarda "F6K8a. Mlanovi komisije su
uglavnom bili kadrovi vlasnici revizorskih firmi5 koji su zahtevali literaturu prilago7enu
njima5 a ne 4e7unarodnim standardima i kandidatima za sticanje revizorskih zvanja.
rograme za sticanje profesionalnih zvanja dajemo u -abeli 11.
176 *ugoslovensko ,dru+enje ra9unovo7a nije imalo adekvatne kadrove5 literaturu niti pripremu
kandidata i organizacije polaganja ispita.
2%#
!abela 00 - ,poredni pregled programa propisanog ,redbom /avezne 0lade @Sl? list
S(85 br. 3%?2%%%A i programa *ugoslovenskog obrazovnog standarda *3/831 @3'/ 31A.
ored navedenog5 4inistarstvo finansija /3* je neposredno priznalo
profesionalna @stru9naA zvanja <ovle);eni revnzorJ odre7enim @privilegovanimA licima
i zvanje revizora licima koja su imala stru9no zvanje <ovla);eni ra9unovo7aJ. 'va lica
nakon sticanja revizorskih zvanja nikada niko nije ni organizovao5 niti kontinuirano
edukovao5 izuzev onih koja su stupila u 9lanstvo /aveza 33 /rbije5 koji u kontinuitetu
organizuje i sprovodi rogram kontinuirane edukacije.
regled broja profesionalnih ra9unovo7a koji ostvaruju kontinuiranu edukaciju
u skladu sa nacionalnim ra9unovodstveno obrazovnim standardom 3'/ 31 i
4e7unarodnim standardom kontunuirane edukacije ":/ 7 kod /aveza ra9unovo7a i
revizora /rbije dajemo u -abeli 12C
!abela 04 G .ontinuirana edukacija profesionalnih ra9unovo7a
"menik profesionalnih raunovoa nosilaca profesionalnih zvanja i licence o
profesionalnoj osposobljenosti /avez godi)nje a+urira i objavlje u Glasu raunovoa.
"z navedene tabele se vidi da znatan broj profeeionalnih raunovoa ostvaruje
kontinuiranu edukaciju kod /aveza raunovoa i revizora /rbije. :videntne su i
posledice odredaba novog (akona o raunovodstvu i reviziji @</l. glasnik 3/J5 br.
$6?%6A kojim je raunovodstvena profesija potpuno marginalizovana.
Fono)enjem po prvi put (akona o reviziji raunovodstvenih iskaza @/l. list /3*5 br. 3%?#6A5
iako dobar redlog zakona5 nije usvojen u tom tekstu ve amandmanima poslanika iz Krne Gore
potpuno izmenjen brisanjem odredbi o profesionalnoj regulativi pa od tada do sada stanje sa
uslugama revizije najbolje potvruje veliki uticaj interesnih grupa5 pojedinaca i
revizorskoizdavakih
kompanija da se ova oblast ne uredi5 ostala je do danas neureena.
211
'groman rezultat u procesu standardizacije i unifikacije na)eg raunovodstvenog
sistema i finansijskog izve)tavanja u periodu do 1###. godine ostvaren je zahvaljujui
saradnji dr+ave i profesije5 )to je obezbedilo sve pretpostavke za dono)enja novog (akona
kojim bi bili uva+eni postignute rezultate i jo) odlunije usmerio raunovodstveno i
finansijsko izve)tavanje /avezne 3epublike *ugoslavije u pravcu izgradnje novog
modernog sistema finansijskog izve)tavanja5 neophodnog danas /rbiji na putu ka :,.
,mesto toga5 pod izgovorom zahteva /vetske banke i svetskih standarda
pokrenuto je pitanje raunovodstvene reforme izmene (akona o raunovodstvu krajem
2%%1. godine. -im reformama su oduzeta javna ovla)enja /avezu i drugim ovla)enim
udru+enjima5 uz obrazlo+enje da pare koje zarauju udru+enja od ispita treba da pripadnu
bud+etu /3*5 a ne udru+enjima koja organizuju polaganja ispita <bez naknade i zarauju
velike pareH177. 3eforma raunovodstva uspeva i izmenama (akona5 lan 665 javna
ovla)enja se prenose na 4inistarstvo finansija5 do osnivanja nekog novog
@nedefinisanogA pravnog lica. 4inistarstvo finansija ni do tada nije vr)ilo javna
ovla)enja u skladu sa standardima5 a rad .omisije za organizovanje i polaganje ispita5 a
pre toga priznavanje zvanja revizora je razlog5 ali i dokaz zbog ega je tr+i)te revizorskih
usluga jo) uvek neureeno.
"zmene (akona o raunovodstvu krajem 2%%1. godine su poni)tile sve dotada)nje
rezultate saradnje dr+ave i profesije5 potpuno zaustavile proces standardizacije i
harmonizacije raunovodstva i finansijskog izve)tavanja5 ali i razvoj raunovodstvene
profesije5 kljunog instrumenta 8 kreatora kvaliteta finansijskog izve)tavanja.
2apominjemo da od 2%%1. godine niko nije organizovao polaganje ispita za revizore niti
vr)io nadzor nad revizorima i njihovim revizorskim firmama istine radi5 niko to ne vr)i ni
sada.
2ovi (akon o raunovodstvu i reviziji @Sl? list S(8, br. 71?%2A naizgled se
predoseala namera predlagaa da ispravi gre)ke prethodnih podela regulacije
raunovodstva i revizije i raunovodstvene profesije5 a posebno posledice izmena (akona
177 iz obrazlo+enja predloga izmena (akona o raunovodstvu @/l. list /3*5 br. 71?%1A.
212
o raunovodstvu 1###. i 2%%1. godine. -reba imati u vidu da je na projektu reforme
raunovodstvene regulative radila grupa istaknutih poznavalaca raunovodstvene materije
tokom 2%%1?%2 godine5 ali je na kraju najverovatnije pod uticajem narasle finansijske
moi pojedinih konsalting8izdavakih i revizorskih kompanija sve u konanom tekstu
redloga zakona napravljeno nejasnim propisivanjem lana 365 a kroz primenu sve
pravdano neradom .omisije za raunovodstvo formirane upravo po tom lanu. 2aravno
da su kreatori5 predlagai svesno formulisali i sam lan 36. kako bi se (akon uinio
neprimenljivim. .reatori (akona su kreirali lanom 36 .omisiju za raunovodstvo5
umesto da nadle+nost upute na meunarodno priznatu profesionalnu organizaciju5 ija je
profesionalna obaveza implementacija profesionalne regulative. (nai5 unapred se htela
neprimenljivost (akona o raunovodstvu i reviziji. , procesu primene ovog zakona sve
se svelo na osporavanje rada meunarodno priznate profesionalne organizacije i njegovih
aktivnosti5 )to se nastavilo i nakon dono)enja novog prvog (akona o raunovodstvu i
reviziji /rbije @Sl? gl? (S5 $6?%6A17!. 'vim zakonom je poni)ten ve dostignuti nivo razvoja
raunovodstvene profesionalne regulative i profesije. 2ova zakonska re)enja finansijsko
izve)tavanje ureuju na nain nepoznat u razvijenom svetu kome te+imo. 2jime je
potpuno marginalizovana raunovodstvena profesija5 kreator stuba kvaliteta finansijskog
izve)tavanja. 'bjektivno5 postojei (akon o raunovodstvu i reviziji predstavlja
ograniavajui faktor standardizacije finansijskog izve)tavanja5 a raunovodstvene usluge
se zahvaljujui njegovim odredbama nalaze u zoni sive ekonomije5 revizija se smatra
kontrolom5 a o ispravnosti i kvalitetu finansijskog izve)tavanja nijedna institucija ne vodi
rauna.
.ao profesionalna organizacija5 a po zahtevu mnogobrojnog lanstva5 /avez
raunovoa i revizora /rbije u kontinuitetu je nastojao da oblast raunovodstva uredi5 a
raunovodstvene usluge profesionalizuje po uzoru na razvijene zemlje sveta5 )to u
krajnjem doprinosi da finansijski izve)taji dobiju novi kvalitet tj. postanu standardni5
razumljivi i transparentniji za )irok krug korisnika. .ao profesionalna organizacija
pravno lice iz lana 3 (akona u tom cilju izvr)ila je prevod i objavila celokupnu
profesionalnu regulativu. 3adi edukacije raunovoa za implementaciju te regulative
17! "z obrazlo+enja zakona5 Glas raunovoa br. #?%6
213
organizovani su brojni seminari5 simpozijumi5 savetovanja5 pa i tumaenja (akona o
raunovodstvu i reviziji5 iako njime nisu ureeni raunovodstvo i raunovodstvene
usluge5 uslovi i nain voenja poslovnih knjiga5 sastavljanje finansijskih izve)taja5 kao i
nain pru+anja usluga revizije finansijskih izve)taja17#5 u skladu sa globalnim standardima.
'vim zakonom nisu ureeni nain i uslovi pru+anja raunovodstvenih usluga i voenja
poslovnih knjiga5 a ni profesionalna strunost lica ovla)enih i odgovornih za sastavljanje
finansijskih izve)taja5 )to naru)ava i sam temelj njihovog kvaliteta.
, cilju <za)tite javnog interesaH u vezi sa finansijskim izve)tavanjem zakonom se
utvruje profesionalno zvanje ovla)eni revizor i ovla)eni interni revizor5 iako oni nisu
od javnog interesa. Qica ta zvanja stiu nakon polo+enog ispita u .omori ovla)enih
revizora koja je formirana pola godine posle usvajanja (akona5 )to je dovoljan dokaz
koliko su kreatori zakona mislili o kvalitetu finansijskih izve)taja.
ravna lica5 u smislu ovog zakona5 razvrstavaju se u mala5 srednja i velika5 u
zavisnosti od prosenog broja zaposlenih5 godi)njeg prihoda i vrednosti imovine utvrene
na dan sastavljanja finansijskih izve)taja u poslovnoj godini5 ali ti kriterijumi znaajno
odstupaju od evropskih5 pa kroz naredne izmene treba i te kriterijume usaglasiti sa
evrapskim tekovinama standardima5 pogotovu ako se ozbiljno umesto deklarativnog
pristupa primeni ukupnog seta meunarodne profesionalne regulative5 onda je neophodno
doneti regulatorni okvir koji e omoguiti ostvarivanje tog cilja.
17# 'vaj zakon uveo je u primenu meunarodnu profesionalnu regulativu @4eunarodne raunovodstvene
standarde5 4eunarodne standarde finansijskog izve)tavanja G43/?4/F"5 4eunarodne standarde revizije
4/35 nacionalni raunovodstveni standard kojima se ureuju uslovi za osposobljavanje raunovoa i
revizora i sticanje strunih zvanja i nacionalne standarde za raunovodsveni softver. (akon je doneo tada i
Etiki kodeks za !ro$esionalne raunovoe koji je ustanovila 4eunarodna federacija raunovoa "F6K.
lanom 3. (akona propisano je prevoenje5 usklaivanje i objavljivanje 43/ i 4/35 ali ministar finansija
nije objavio re)enje5 iako je /avez raunovoa i revizora /rbije objavio i a+urirao meunarodnu
profesionalnu regulativu i redovno obave)tavao nadle+no ministarstvo. 4inistarstvo finansija5 sluajno ili
namerno5 nije donelo podzakonske propise re)enja iz lana 3. kako bi (akon bio primenjen u praksi.
,mesto toga 4inistarstvo dodatno podstie haos5 dajui konfuzna mi)ljenja. Nkobi5 .C <3aunovodstvena
regulativa u /rbiji 8 stanje i oekivanjaH5 (bornik radova5 BBB0"" simpozijum5 (latibor 2&827. maj 2%%6.
godine5 str. 2!7.
21$
'dbor za 4eunarodne raunovodstvene standarde5 radna grupa za razvoj 4/:
kreira zasebni standard za male i srednje entitete> ta aktivnost ulazi u zavr)nu fazu5 )to
predstavlja nov kvalitet u procesu standardizacije. , /rbiji je ve napravljena )tetna
podela obveznika za voenje poslovnih knjiga5 tako da preduzetnici i mala preduzea
mogu da primenjuju te)ko primenljivi ravilnik5 umesto 43/ koje su primenjivali tri
godine pre toga. (akon o raunovodstvu i reviziji @Slu"beni gl? (S, br? $6?%6A sa delom
podzakonskih propisa predstavlja ograniavajui faktor za razvoj raunovodstva
unifikacije i standardizacije finansijskog izve)tavanja5 )to je )tetno za /rbiju u oekivanju
kandidature za lanstvo u :vropskoj uniji.
/. 0. 5. )ktuelni okvir >inansijskog izve?tavanja
ostojei okvir finansijskog izve)tavanja u /rbiji ini (akon o raunovodstvu i
reviziji @Slu"beni gl? (S, br. $6?%6A podzakonski propisi doneti na osnovu njega5 ,redba o
bud+etskom raunovodstvu i pravilnici doneti na osnovu nje5 kao i (akon o dr+avnoj
revizorskoj instituciji.
2a osnovu lana 2 postojeeg (akona o raunovodstvu i reviziji5 okvir
finansijskog izve)tavanja realnog sektora ini zakonska5 profesionalna i interna
raunovodstvena regulativa. (akonom su uvedeni 4eunarodni raunovodstveni
standardi5 4eunarodni standardi finansijskog izve)tavanja 43/?4/F" i 4eunarodne
standarde revizije5 bez jasne nadle+nosti profesionalnog tela za njihovu implementaciju i
bez uputnih normi na meunarodna tela regulatore. (akonom se5 takoe ne priznaju
poznata pravila i procedure meunarodnih regulatornih tela5 a ni nacionalnu
profesionalnu organizaciju 8 lana 4eunarodne federacije raunovoa nadle+nu i
odgovornu za implementaciju meunarodne profesionalne regulative i kreiranja
nacionalne profesionalne regulative. Qo) (akon predstavlja prikriven otpor
standardizaciji i unifikaciji kljunih segmenata finansijskog izve)tavanja1!%. 'vim
zakonom parcijalno je propisana meunarodnu profesionalnu regulativu5 a meunarodne
1!% "z obrazlo+enja (akona se upuuje na podzakonske propise na osnovu kojih e se vr)iti primena
meunarodnih raunovodstvenih standarda i druge profesionalne regulative5 a edukacija raunovoa se
nigde u svetu na vr)i 5 to je bila specifinost koju su nametala neka udru+enja u /rbiji.
21&
raunovodstvene standarde selektivno. 43/ ? 4/F" ? 4/3 i Etiki kodeks za
!ro$esionalne raunovoe5 bez jasnih odredbi za njihovu implementaciju5 )to znai da u
/rbiji regulativa nije ni primenjena. (akonom je revizija ustanovljena kao kontrola5 a ne
kao tr+i)na usluga revizije i osnovana je .omora ovla)enih revizora5 ije osnivanje se
dovodi u ozbiljnu sumnju sa aspekta zakona i ustava5 ali i globalnih etikih standarda.
'zbiljno se postavlja pitanje da li je njen rad spojiv sa :tikim kodeksom za
profesionalne raunovoe i da li .omora uop)te ima kodeks revizora u /rbiji5 ali je
odluka njene skup)tine pau)alna5 ali u odsustvu svakog nadzora i kontrole sve je
dopu)teno u /rbiji5 ako je suditi po novinskim lancima ovla)enih revizora lanova
.omore.
/. 0. 5. 0. (akonska raunovodstvena regulativa
(akonskom raunovodstvenom regulativom jasno treba da budu ureena va+na
pitanja finansijskog izve)tavanja. 3aunovodstveni regulatorni okviri /F3*5 /3* bili su
fleksibilniji5 s obzirom na to da su profesionalnoj regulativi ustupali znaajno mesto u
regulaciji5 )to nije sluaj sada u /rbiji. 6ktuelnim (akonom o raunovodstvu i reviziji
@Slu"beni gl? (S, br. $6?%6A obavezno je sastavljanje finansijskog izve)taja5 a sastavljanje
izve)taja bez zakonske ili profesionalne kontrole je nedopustivo. Finansijski izve)taji
privrednih dru)tava i drugih entiteta u /rbiji morali bi da budu standardizovani5
kvalitetni5 meunarodno uporedivi i razumljivi svim zainteresovnim korisnicima1!1. 6ko
to /rbija +eli5 onda su 43/?4/F" na)a realnost5 a jo) vi)e potreba na trnovitom putu ka
:,5 podrazumeva se uz puno uva+avanje svih njenih tekovina. 'bjektivno5 postojei
zakon i podzakonski propisi kreirani na osnovu njega ne obezbeuju povoljan regulatorni
1!1 olazei od F/68a5 :vropski parlament i /avet :, su 1&. decembra 2%%$. godine doneli Firektivu o
transparentnosti @-ransparencL Firective G -FA :,5odreujui 2%. januar 2%%7. godine kao krajnji rok za
ugradnju iste u nacionalno zakonodavstvo svih zemalja lanica :,5 pri emu zemlje lanice treba
samostalno da odrede datum njene praktine implementacije. 2jenim dono)enjem se stvara okvir za novi
evropski re+im transperentnosti za emitente kotiranih hartija od vrednosti i istovremeno kompletira bazini
regulatorni okvir za emitente5 koji5 polazei od aktuelnog okvira finansijskog izve)tavanja5 ukljuuje
Firektivu o prospektima5 Firektivu o transparentnosti i smernice o ekvivalentnosti raunovodstvenih
standarda. /vrha Firektive je da unapredi transparentnost na tr+i)tima kapitala :, i time pobolj)a za)titu
investitora i efikasnost tr+i)ta. / obzirom na to da se na)a zemlja nalazi u procesu pridru+ivanja :,5
upoznavanje regulatornih tela iz oblasti finansijskog izve)tavanja i funkcionisanja tr+i)ta kapitala kod nas
sa odredbama Firektive o transparentnosti :, smatramo izuzetno korisnim i va+nim.
216
okvir u tom pravcu5 naroito zato )to je i profesionalna regulativa l. 2 (akona selektivno
propisana za finansijsko izve)tavanje.
, dana)njim uslovima poslovanja koje diriguje globalizacija tr+i)ta roba i usluga5
te svetske trendove mora da prati i privreda /rbije. Fa bi /rbija krenula u tom pravcu5
neophodni su globalni standardi i procedure koje e omaguiti njihovu primenu. 4noge
kompanije ostvaruju vi)e od 6%R prodaje na svetskom tr+i)tu. (a neke kompanije zbog
relativno malog domaeg tr+i)ta5 internacionalna tr+i)ta su od kritine va+nosti. 'sim
globalizacije tr+i)ta roba5 pojavljuje se globalizaciji tr+i)ta sirovina5 tehnologije i drugih
resursa. osledica ovoga je otvaranje fabrika po celom svetu radi kori)enja prednosti
koje pru+aju razlike u cenama radne snage5 sirovina i proizvodnje u razliitim zemljama5
)to mora da prati standardizovano finansijsko izve)tavanje. 'vom trendu znaajno
doprinose i geopolitike promene5 jer se otvaraju ogromna nova tr+i)ta u nekada
Jzabranjenim zonamaJ @.ina5 "ndija5 "ndonezija i dr.A.
(ato investitori zahtevaju izgradnju jedinstvenog sistema finansijskog
izve)tavanja koji e biti kori)en na svetskom nivou5 da se izvr)i harmonizacija
finansijskog izve)tavanja. Earmonizacijom i standardizacijom finansijskog izve)tavanja
tra+e se podudarnosti izmeu raunovodstvenih praksi5 utvrivanjem granica njihovih
razlika. Earmonizacija finansijskog izve)tavanja odvija se na svim nivoima. "nteresi
krupnog kapitala zahtevaju eliminisanje svih razlika u nainu pripremanja finansijskih
izve)taja kompanija iz razliitih zemalja. -akvi finansijski izve)taji sastavljeni na
op)teprihvatljiv nain5 pru+aju investitorima relevantne i pouzdane informacije o
trenutnom poslovnom potencijalu kompanija5 ekonomskim resursima kojima raspola+u i
koji e se koristiti u budunosti. 2a osnovu takvih informacija investitori mogu doneti
odluku o ulaganju kapitala ili njegovom povlaenju.
/ve ovo5 sa jo) ranijim opredeljenjem ka tr+i)noj privredi na)e zemlje5 zahtevalo
je kvalitativnu promenu obraunskog raunovodstvenog sistema. ,pravo sada zakonski
propisi /rbije svode profesionalne raunovoe bukvalno na bele+nike pro)lih dogaaja.
Folaskom stranih kompanija stvorena je potreba da se na)i finansijski izve)taji usklade sa
217
raunovodstvenim sistemima drugih zemalja1!25 odnosno 4eunarodnim
raunovodstvenim standardima. -o bi predstavljalo potrebu5 a stvarno stanje regulatornog
okvira je sasvim drugaije. 2jega ine aktuelni (akon o raunovodstvu i reviziji i
podzakonski propisi koji ne omoguavaju ostvarenje tog cilja ve naprotiv5 predstavljaju
ogromnu prepreku u tome.
, /rbiji su raunovodstvo i finansijsko izve)tavanje ureeni aktuelnim zakonom i
podzakonskim propisima donetim na osnovu njega5 profesionalnom i internom
regulativom5 bez jasnih odredbi za primenu. (akonsku regulativu ine (akon o
raunovodstvu i reviziji1!3 i ravilnik o .ontnom okviru i sadr+ini rauna u .ontnom
okviru za privredna dru)tva5 zadruge5 druga pravna lica i preduzetnike1!$5 ravilnik o
sadr+ini i formi obrazaca finansijskih izve)taja za privredna dru)tva5 zadruge5 druga
pravna lica i preduzetnike1!&5 ravilnik o nainu i rokovima vr)enja popisa i usklaivanja
knjigovodstvenog stanja sa stvarnim1!65 ravilnik o .ontnom okviru i sad+ini rauna i
sadr+ini rauna u .ontnom okviru za berze i brokersko8dilerska dru)tva1!75 ravilnik o
sadr+ini i formi obrazaca finansijskih izve)taja za berze i brokersko dilerskaGdru)tva1!!5
'dluka o bli+im uslovima i nainu prijema5 kontrole i obrade finansijskih izve)taja i
davanje podataka iz tih izve)taja1!#. 0a+ei (akon o raunovodstvu i reviziji5 kojim se
ureuju pitanja obaveza i naina voenja knjiga i sastavljanja finansijskih izve)taja.
(akonom su selektivno propisani nain i uslovi voenja poslovnih knjiga i sastavljanje
finansijskih izve)taja5 ne upuuje na raunovodstvena naela5 ni upotrebu naela procenjivanja5
ve upuuje na selektivnu primenu 43/?4/F" @lan 2A1#% ravilnika o .ontnom okviru i sadr+ini
1!2 /avez raunovoa i revizora /rbije je 1##!. godine doneo odluku o primeni 43/ kada oni ne protivree
(akonu. uki5 -.C <Finansijsko izve)tavanje kao faktor privlaenja stranog kapitalaH5 .ragujevac5 maj
2%%!5 str. 161.
1!3 Slu"beni glasnik (e!ublike Srbije5 broj $6?2%%6. godine
1!$ Slu"beni glasnik (e!ublike Srbije5 broj 11$?%6. godine5 1eograd.
1!& /l. gl. 3epublike /rbije 11$?%65 1eograd.
1!6 /l.gl. 3epublike /rbije 1%&?%65 1eograd
1!7 /l.gl. 3epublike /rbije5 117?%65 1eograd
1!! /l.gl. 3epublike /rbije5 117?%65 1eograd
1!# /l.gl. 3epublike /rbije5 116?%65 1eograd
1#%
0eina zemalja lanica :, dozvoljava primenu 4/F" prilikom sastavljanja konsolidovanih finansijskih
izve)taja za nekotirajue kompanije. , svim ostalim zemljama :, propisana je ili dopu)tena primena
4/F" za sva preduzea koja sastavljaju konsolidovane finansijske izve)taje. ogledati detaljnije sajtC
httpC??WWW.iasplus.com?europe?%&%1ias8use8of8options.pdf 8 lanned "mplementation of the "6/
21!
rauna za privredna dru)tva5 zadruge5 druga pravna lica i preduzetnike5 takoe5 nala+e neposrednu
primenu 43/?4/F"5 a izmene tog pravilnika upuuje na praksu suprotno njima. 0a+eim
zakonom je5 meutim5 za razliku od prethodnog5 omoguio preduzetnicima i malim preduzeima
da umesto neposredne primene 43/?4/F" mogu da primenjuje poseban propis5 )to samo po
sebi naru)ava uporedivost izve)taja. -akoe5 i po va+eem (akonu o raunovodstvu i reviziji5 u
na)oj zemlji je propisano da sva velika i srednja preduzea primenjuju odredbe 43/?4/F"1#15 bez
obzira na to da li sastavljaju konsolidovane ili individulane finansijske izve)taje i da li se njihove
hartije od vrednosti kotiraju na berzama5 dok je malim preduzeima njihova primena dopu)tena.
(a mala preduzea i preduzetnike koji ne koriste 43/?4/F"5 ministar finansija je za finansijsko
izve)tavanje propisao ravilnik o nainu priznavanja i procenjivanja imovine5 obaveza5 prihoda i
rashoda malih pravnih lica i preduzetnika1#25 ali je taj okvir neprimenljiv5 odnosno te+e ga je
primeniti od 4eunarodnih raunovodstvenih standarda.
2ejasne odredbe zakona bez jasne podele nadle+nosti u primeni (akona o
raunovodstvu i reviziji nepropisivanje profesionalne strunosti lica odgovornih za
voenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izve)taja uz odsustvo zakonske i
profesionalne kontrole i nadzora kao i su)tinske kontrole finansijskih izve)taja od
institucija nadle+nih za njihov prijem i obradu5 (akon predstavlja regulativni okvir da ga
svako tumai po potrebi5 i u praksi to se de)ava.
/. 0. 5. 4. Pro>esionalna raunovodstvena regulativa
rofesionalna regulativa iz stava 3 l. 2 (akona o raunovodstvu i reviziji podrazumevaC
1. 4eunarodne raunovodstvene standarde ? 4eunarodne standarde finansijskog
izve)tavanja 8 43/?4/F"5
3egulation @16%6?2%%2A in the :, and ::65 WWW.iasplus.com?countrL?useias.htm 8 ,se of "F3/s for
reporting bL domestic listed companies bL countrL and region.
1#1
, srednja i velika preduzea spadaju sva preduzea koja na dan sastavljanja finansijskih izve)taja u
poslednjoj poslovnoj godini ispunjavaju dva od sledea tri uslovaC 1A da imaju prosean broj zaposlenih u
toku godine od &% i vi)e radnika5 2A da je ukupan godi)nji prihod od 2.&%%.%%% :,3 i vi)e u dinarskoj
protivvrednosti i 3A prosenu vrednost imovine u iznosu od 1.%%%.%%% :,3 i vi)e. ogledati detaljnijeC
(akon o raunovodstvu i reviziji @/lu+beni glasnik 3/5 broj $6?2%%65 lan 75 stav 2A.
1#2 ravilnik o nainu priznavanja i procenjivanja imovine5 obaveza5 prihoda i rashoda malih pravnih lica i
preduzetnika5 Sl? glas (S5 broj 1%&?2%%65 1eograd.
21#
2. 4eunarodne standarde revizije 4/35
3. :tiki kodeks za profesionalne raunovoe1#3.
'baveza pravnih lica i preduzetnika je iz stava 7 lana 2 da internu regulativu donose u
skladu sa zakonskom i profesionalnom regulativom5 ali nijedan organ ne vr)i kontrolu akata
obaveznika primene (akona5 niti ispravnosti finansijskih izve)taja. 'd dono)enja sada va+eeg
(akona do danas nema izve)taja nijedne institucije koliko su finansijski izve)taji sastavljani sa
43/ ili ravilnikom po stavu 7 lana 2. (akona o raunovodstvu i reviziji5 a )to obavezuje lan
3% da se finansijski izve)taji sastavljaju u skladu sa 4eunarodnim raunovodstvenim
standardima5 odnosno regulativama iz lana 2.
"z navedenog se jasno vidi da zakonodavac ni u ovim5 kao ni prethodnom zakonu
nije jasno izvr)io podelu regulativa i nadle+nosti tela za njihovu primenu5 ali ni oznaio
profesionalnu organizaciju8lanicu 4eunarodne federacije raunovoa5 ije pravo i
obaveza je da implementira meunarodnu profesionalnu regulativu @koja je selektivno i
parcijalno propisana zakonomA5 donosi nacionalnu @)to takoe nije propisano zakonomA i
prati njihovu primenu5 )to va+ei zakon ini neprimenljivim u praksi. -o je i razlog5
izostanka zakonskog i profesionalnog nadzora i kontrole profesionalnih raunovoa5
izuzev regulatornih aktivnosti /aveza raunovoa i revizora /rbije. 2avedeno potvruje i
re)enje iz lana 3 postojeeg (akona o raunovodstvu i reviziji5 po kom 4inistarstvo
finansija jo) uvek nije stvorilo uslove za njegovu primenu5 jer nije objavilo podzakonski
akt re)enje iz stava 1 lana 35 o pravnom licu ovla)enom za prevoenje5 usklaivanje i
objavljivanje 4eunarodnih raunovodstvenih standarda. -o nije uinjeno ni po lanu 2%
prethodnog zakona5 )to potvruje da nadle+ni organ ne zna ili hoe da ureuje ak i
meunarodnu profesionalnu regulativu5 )to stvara op)tu konfuziju i kod pravnih lica5
obveznika ali i kreatora finansijskih izve)taja profesionalnih raunovoa5 a najvi)e kod
investitora. "ako je (akonom delimino propisana primena meunarodne profesionalne
1#3 (akonom propisan :tiki kodeks za profesionalne raunovoe po lanu 2. (akona bez upuivanja na
nacionalnu profesionalnu organizaciju5 lana 4eunarodne federacije raunovoa ima svrhu zbunjivanja
profesionalnih raunovoa i obaveznika primene (akona5 s obzirom na to da se .odeks kao globalni
profesionalni etiki akt odnosi samo na lanove organizacija lanica "F6K8a. , /rbiji na "F6K8ov kodeks
imaju pravo da se pozivaju samo lanovi /aveza 33 /rbije. 2eki ovla)eni revizori5 koji nisu lanovi
/aveza5 pau)alno se pozivaju na njega ukoliko nisu lanovi /aveza.
22%
regulative5 izostala je njena dosledna primena5 jer (akonom nisu definisane uloga
kreatora profesionalne regulative i lanske obaveze profesionalne organizacije u
meunarodnim profesionalnim organizacijama i telima5 kreatorima i regulatorima
standardizacije i unifikacije finansijskog izve)tavanja5 neophodnog instrumenta
globalnog biznisa.
Meunarodni raunovodstveni standardi C Meunarodni standardi
>inansijskog izve?tavanja MR+CM+F$ su glovalna pravila dogovorena saglasno)u tela
uspostavljaa na svetskom nivou. 'ni predstavljaju deo profesionalne regulative koja je
propisana lanom 2. (akona o raunovodstvu i reviziji. .ada se govori o profesionalnoj
regulativi i njenoj primeni u /rbiji5 naje)e se misli na 4eunarodne raunovodstvene
standarde ? 4eunarodne standarde finansijskog izve)tavanja 8 43/?4/F"5 mada je ona
)iri pojam koji podrazumeva ceo set standarda. 'va regulativa sadr+i ugovorena pravila o
pripremanju5 priznavanju5 vrednovanju i prikazivanju stavki raunovodstvenih izve)taja
preduzea i drugih entiteta1#$. 'vde posebno istiemo da kvalitet finansijskih izve)taja u
/rbiji treba da bude pouzdan i razumljiv odnosno u skladu sa 43/?4/F" za potencijalne
ulagae i investitore. 4eutim5 podatak da su u vrlo bliskoj pro)losti kupci na)ih firmi
unajmljivali svoje revizorske timove odnosno renomirane raunovodstvene kompanije
postavio je dilemu da li se finansijskim izve)tajima sastavljenim po propisima /rbije
uop)te mo+e verovati. *ednostavno /rbija nije uskladila (akon o raunovodstvu i reviziji
@Slu"beni glasnik (S , br? $6?%6A sa ozbiljnim zahtevima tr+i)ta raunovodstvenih i
revizorskih usluga5 a jo) manje globalnim zahtevima odnosno meunarodnim
standardima i poznatim procedurama meunarodnih regulatornih tela. *o) uvek je
prisutna praksa nepostojanja ekonomskog interesa za istinitim odnosno kvalitetnim
raunovodstvenim izve)tajima. 'vo je osnovni razlog slabog interesovanja profesionalnih
raunovoa koje po zakonu o raunovodstvu i reviziji nemaju nikakvu odgovornost da
usvajaju i premenjuju meunarodne raunovodstvene standarde i norme koje su
nezaobilazna osnova finansijskog izve)tavanja u razvijenim zemljama :vrope i sveta.
Generalno posmatrano5 odsustvo zakonske odgovornosti profesionalnih raunovoa i
1#$ 0idi detaljnijeC etrovi5 4.C </misao i korist od raunovodstvenih standardaH5 Primena meunarodni-
raunovodstveni- standarda5 knjiga ""5 /33/5 1eograd5 2%%25 str. #.
221
dr+avnog organa zato )to onemoguava brzo usagla)avanje domae zakonske regulative u
funkciji dosledne primene globalnih profesionalnih5 raunovodstvenih i etikih pravila
kreatora tih regulativa i standarda. 'vo ostaje glavni razlog5 iako (akon o raunovodstvu
i reviziji pru+a mogunost razliitih pristupa i tumaenje njegove primene stvara nove
nedoumice. 2aime5 ovaj zakon direktno zahteva neposrednu primenu 43/?4/F"5 a
ravilnik o .ontnom okviru5 posebno njegove izmene5 te zahteve namee na indirektan
nain5 nala+ui odnosno omoguavajui obuhvatanje stanja i promene na imovini5
kapitalu5 obaveza5 prihoda i rashoda i utvrivanje finansijskog rezultata5 (akon o
raunovodstvu i reviziji je omoguio malim pravnim licima i preduzetnicima mogunost
da umesto neposredne primene 43/?4/F" primenjuju ravilnik o nainu priznavanja i
procenjivanja imovine5 obaveza5 prihoda i rashoda i l 2 st.7. .onkretne efekte ovakve
dvojne regulacije finansijskog izve)tavanja5 nakon jedinstvene primene od 2%%3. godiine
u /rbiji5 objektivno nije mogue proceniti5 jer nema informacija da li se taj akt uop)te
primenjuje5 s obzirom na to da nijedan organ ne vr)i nikakvu kontrolu tih izve)taja5 pa ak ni
revizori to ne registruju u njihovim izve)tajima. 2a osnovu istra+ivanja /aveza 33 /rbije5 mo+e
se pouzdano rei da se on uop)te ne primenjuje. o izjavi lanova /aveza taj akt je te+e primeniti
od 43/5 s obzirom na to da je kreator tog pravilnika tumaio primenu 43/ oito neuspe)no5 a
to )to se ne primenjuje je pozitivno5 ako se imaju u vidu standardizacija finansijskog izve)tavanja
i skora primena meunarodnog standarda za 4/:.
Meunarodni standardi revizije @4/3A (akonom o reviziji raunovodstvenih
iskaza su usvojeni 1##6. godine i od tada ih /avez raunovoa i revizora /rbije prevodi i
a+urira kako bi obezbedio osnovu za obavljanje zakonske revizije finansijskih izve)taja
za velika i srednja preduzea5 kao i za emitente koji prodaju dugorone hartije od
vrednosti putem javne ponude1#&. .ada je re o /rbiji5 znaajan napor za unapreenje
kvaliteta finansijskog izve)tavanja ini /avez raunovoa i revizora /rbije. .omora
ovla)enih revizora /rbije5 koja je osnovana u tom cilju po (akonu o raunovodstvu i
1#& /avez 33 /rbije u kontinuitetu5 od 2%%3. godine a+urira i objavljuje 4/3 ali 4inistarstvo finansija nije
objavilo re)enje o njima5 iako je obavezno po stavu 2. istog lana )to znai da jo) uvek nije stvorilo uslove
za primenu (akona o raunovodstvu i reviziji @</l. glasnik 3/H5 br. $6?%6A5 a to nije uinilo ni po
prethodnom zakonu @</l. glasnik /3*HA5 br. 71?%2
222
reviziji1#65 a u ijoj nadle+nosti suC praenje primene 4eunarodnih raunovodstvenih
standarda i 4eunarodnih standarda revizije5 profesionalno usavr)avanje ovla)enih
revizora njenih lanova5 organizovanje ispita5 izdavanje i oduzimanje licenci za rad5 kao i
druge neophodne aktivnosti usmerene ka pobolj)anju kvaliteta finansijskog izve)tavanja
ne ostvaruju tu ulogu. Fa bi tu svoju misiju .omora efikasno obavila5 potrebna je njena
nezavisnost5 treba tesno da sarauje sa globalnim regulatornim telima i nacionalnom
.omisijom za hartije od vrednosti5 ali kao paradr+avna tvorevina ona to ne mo+e.
/aradnjom dr+ave i nacionalne meunarodno priznate profesije bi se ostvarilo poverenje
u raunovodstvo i kvalitet finansijskih izve)taja5 ali saradnje jo) uvek nema5 a rad
.omore i revizorskih firmi bez nadzora dodatno naru)ava kvalitet i pouzdanost
finansijskog izve)tavanja1#7.
(akonom o reviziji raunovodstvenih izve)taja iz 1##6. godine dolazi do
osnivanja uglavnom stranih revizorskih firmi ili firmi sa me)ovitim kapitalom. /ada)nje
stanje revizije u /rbiji obele+ava nedostatak dovoljnog broja ovla)enih revizora i
revizorskih firmi5 kao i neprilagoenost zakonske5 a posebno profesionalne regulative
koja se odnosi na eksternu reviziju1#!. "pak5 veoma je pohvalno opredeljenje da se za
pripremu i sastavljanje finansijskih izve)taja koriste 4eunarodni raunovodstveni
standardi ? 4eunarodni standardi finansijskoj izve)tavanja @43/?4/F"A5 a za reviziju
finansijskih izve)taja 4eunarodni standardi revizije @4/3A. -akvo opredeljenje stvara
sasvim realne uslove da se /rbija ukljui u proces harmonizacije i standardizacije
raunovodstvene i revizorske prakse. .ritiari u /rbiji kao naje))e zamerke organizaciji
<revizorske profesijeH u /rbiji istiu preteran uticaj dr+ave5 koje se ogleda kroz
poveravanje 4inistarstvu finansija ovla)enja koja izmeu ostalog ukljuujuC voenje
1#6
<(akon o raunovodstvu i revizijiH5 Sl? glasnik (S br. $6?%6
1#7 6leksi 1. asopis 2inansije5 2%%75 str. 2%%
1#! 4ada ne postoje sistematizovani zvanini podaci u /rbiji je recimo do 2%%6. godine5 u praksi je od strane
jednog broja revizorskih kua bilo ra)ireno neka+njeno kr)enje zakonskih odredbi5 koje se naje)e
ogledalo uC nepo)tovanju metodologije rada i zahteva 4eunarodnih standarda revizije5 obavljanju revizije
od strane preduzea koja u radnom odnosu nisu zapo)ljavala potreban broj lica sa zvanjem ovla#eni
revizor5 obavljenju revizije od strane preduzea koja ne poseduju licencu5 obavljanju revizije na terenu od
strane nekvalifikovanih osoba5 pru+anju dodatnih usluga klijentima koje uzrokuju sukob interesa u odnosu
na poslove revizije i neosiguravanje revizorskih kua od odgovornosti za profesionalni rizik5 6leksi5 1.C
<2a zakonskoj klackaliciH5 podaci i informacije dostupne na adresi sajta %iznisJ2inansije online izdanjeC
httpC??bif8specijal.mediaonWeb.org?sh?%62%%6?tekst?!&!5 1eograd5 dostupno dana 2#.12.2%%!. godine
223
registra i davanje dozvola za obavljanje poslova revizije preduzeima za reviziju5 nadzor
nad radom preduzea za reviziju5 imenovanje predstavnika dr+ave u organe komore5 kao i
davanje saglasnosti na izabrane lanove organa i na op)te akte .omore. (agovornici
ovakvog ureivanja profesije5 pak5 ukazuju na injenicu da napori samostalnog
organizovanja <revizorske profesijeH u pro)losti nisu urodili plodom5 te da je bilo
neophodno nametnuti re)enje kako bi se iza)lo iz bezvla)a koje je pretilo da potpuno
ukalja ugled profesije5 pri emu ne treba iskljuiti mogunost da se u budunosti5 nakon
perioda kada .omora poka+e zrelost i doraslost poverenom zadatku5 deo dr+avnih
ovla)enja prenese na .omoru1##. 4eutim5 imajui u vidu aktuelne interese dr+ave5
monih pojedinaca i zakonom za)tienog biznisa5 prenos dr+avnih ovla)enja na .omoru
te)ko se mo+e ostvariti5 barem u skorije vreme5 jer ni sam rad .omore revizora i
revizorskih firmi nije doprineo cilju organizovanja.
"stra+ujui praktinu primenu i profesionalnu regulativu u raunovodstvu i reviziji u /rbiji
dolazimo do saznanja da se dana)nje raunovoe u /rbiji nalaze izmeu lo)ih zakona i zahteva koji
se postavljaju pred profesionalne raunovoe. rema na)em mi)ljenju5 kao i mi)ljenju mnogih
profesionalnih raunovoa iz akademskih krugova i prakse5 osnovna zamerka je u tome )to
(akonom o raunovodstvu i reviziji nisu5 po ugledu na razvijeni svet5 predvieni uslovi u vezi sa
posedovanjem znanja i ve)tina lica koja se bave poslovima raunovodstva i sastavljanjem
finansijskih izve)taja. -o je imalo veoma )tetne posledice po kvalitet finansijskog izve)tavanja5 jer
se sastavljanjem finansijskih izve)taja mogu baviti i faktiki se bave lica koja nikada nisu proitala
ni slovo o raunovodstvu5 a raznorazne agencije i nekakvi univerziteti ih obuavaju i dodeljuju
sertifikate bez ikakve kontrole. rofesionalni raunovoa5 koji stie i odr+ava znanje na poseban
nain5 je posebno cenjena i ugledna struna linost u razvijenim zemljama5 )to je aktuelnim
(akonom o raunovodstvu i reviziji u na)im uslovima potpuno zanemareno.
.valitet revizorskog posla je u osnovi budueg razvoja revizorske profesije.
6nketa sprovedena u preduzeima za reviziju u /rbiji 2%%7. godine ukazala je na to da
jedan broj lanova .omore ne obavlja reviziju u skladu sa standardima5 a da zato ne
postoje nikave sankcije. ,loga /aveta .omora revizora je marginalizovana5 jer po
1## 6leksi5 1.C <2ovi konceptH5 2inansije5 asopis5 4inistarstvo finansija5 1eograd5 2%%65 str. 16!816#.
22$
zakonu kontrolu kvaliteta rada rivizora treba da vr)e dr+avni inspektori5 a ne .omora.
(akon je5 na primer5 na previ)e detaljan nain uredio rad svih organa .omore5 a gotovo
sve njene odluke uslovio prethodnom saglasno)u dr+ave5 koja ne raspola+e ni
minimalnim strunim kapacitetima za takve aktivnosti. "majui to u vidu nu+no je
dono)enje novog zakona o raunovodstvu u reviziji koji bi trebao biti mnogo kvalitetniji i
transparentniji i koji bi mnogo vi)e uva+avao dostignua raunovodstvene teorije i
raunovodstvene prakse razvijenog sveta. 'snovni zahteva raunovodstvene profesije je
da novi zakon ne ponovi gre)ke postojeeg2%%. 'snivanje .omore ovla)enih revizora
predstavlja i najveu gre)ku uzrokovanu (akonom o raunovodstvu i reviziji iz 2%%6.
godine i ta gre)ka ne sme da se ponovi5 ako te+imo visokom kvalitetu finansijskog
izve)tavanja i harmonizaciji sa svetom kojem /rbija te+i.
tiki kodeks za pro>esionalne raunovoe 4eunarodne federacije
raunovoa @"F6KA zahteva od svih profesionalnih raunovoa5 lanova njenih lanica5
da bude po)teni5 iskreni i estiti pri pru+anju profesionalnih usluga. :tiki standard za
raunovou podrazumeva da on bude objektivan5 tj. da bude osloboen pristrasnosti
prilikom pru+anja raunovodstvenih usluga. :tiki kodeks podrazumeva da raunovoa
bude struno osposobljen i da primeni odgovarajua profesionalna znanja u konkretnim
situacijama. :tiki kodeks u raunovodstvu podrazumeva i da raunovoa bude poverljiv5
a to znai da zna da uva informacije koje se smatraju poslovnom tajnom. rofesionalno
pona)anje raunovoa podrazumeva da se usluge koje pru+aju obavljaju u skladu sa
reputacijom profesije i prihvaenom poslovnom praksom. .onano5 etiki kodeks je tzv.
tehniki standard5 jer profesionalne raunovoe u stvari treba da obavljaju svoje
profesionalne usluge u domenu raunovodstva5 revizije i drugih usluga u skladu sa
tehnikim standardima koje objavljuje 4eunarodna federacija raunovoa G "F6K2%1.
2%% *edna od kljunih manjkavosti koja vue korene jo) iz starog zakona je da za polaganje ispita za revizore
postoji i dalje veliki broj ispita5 nedovoljan broj strunih ispitivaa i njihov relativno slab odziv5 bili su i
ostali jedan od najveih problema. Frugi problem sa kojim se suoila .omisija za polaganje ispita bio je
veliki broj zahteva za priznavanjem ranije polo+enih ispita po raznim osnovama5 ije re)avanje je potpuno
paralisalo njen rad. /ve ovo je dovodilo da vi)e od 2%% prijavljenih kandidata do kraja decembra 2%%7.
godine nije imalo ispit )to je izazvalo opravdan revolt. 6leksi5 1.C <od patronatom dr+aveH5 Finansije -op
2%%75 2inansije5 asopis5 4inistarstvo finansija5 1eograd5 2%%75 str.2%%.
2%1
'snovi profesionalne etike raunoa suC a? lan ,dru+enja je obavezan da deluje samostalno i nezavisno
u smislu po)tivanja pozitivnog zakonodavstva i profesionalnih standarda5 vodei rauna o interesima
22&
osmatrajui5 meutim5 na)u aktuelnu praksu uoljivo je da revizori daju pozitivna
mi)ljenja na finansijske izve)taje5 koji5 ak i na prvi pogled ukazuju na to da informacije
prezentovane u finansijskim izve)tajima ne odgovaraju stvarnom stanju. -akvim
postupkom profesionalne raunovoe 8 revizori direktno kr)e kodeks etike za
profesionalne raunovoe i ugro+avaju ugled celokupne raunovodstvene profesije. ,z
to5 zaboravljaju da se revizija obavlja u javnom interesu5 oni dovode u zabludu ukupnu
raunovodstvenu javnost i nanose joj veliku )tetu. ristrasnost raunovoa i revizora
prema menad+mentu preduzea je5 takoe5 direktno u suprotnosti sa etikim kodeksom.
"sto tako5 na)i revizori veoma esto nestruno obavljaju ovaj vrlo va+an posao. Fe)ava
se5 ak5 da pojedine revizorske firme uglavnom daju pozitivno mi)ljenje5 iako su
nepravilnosti u radu raunovodstva i menad+menta preduzea jasno uoljive. Fogaa se5
ak5 da revizori uoe nepravilnosti u radu5 ali ih pokrivaju5 bez detaljnih obja)njenja5
izra+avajui pozitivno mi)ljenje ili sa rezervom5 imajui u vidu da jedan broj revizora i
nije lan /aveza 33 /rbije G lanice 4eunarodne federacije raunovoa5 pa se postavlja
pitanje da li oni i pru+aju usuge u skladu sa kodeksom5 jer ga i nemaju. 'dluka /kup)tine
.omore revizora o postupanju po "F6KGovom :tikom kodeksu je pau)alna5 jer se ovaj
.odeks odnosi samo na lanove njenih lanica5 )to znai da su pau)alne i izjave revizora
da su radili u skladu sa tim kodeksom.
Raunovodstveni so>tverski standard 3//833 K*3/833A 8 (aunovodstveni
so$tver donet je poetkom 1##3. godine5 na osnovu ovla)enja lana $ (akona o
raunovodstvu @Sl? list? S(8, br. 1!?#3A5 a u vezi sa lanom 12 istog zakona. Kilj ovog
klijenta u okvirima profesionalnih i zakonskih normi> b? raunovoa ima obavezu da se kontinuirano
struno usavr)ava5 u radu postupa struno i edukativno prema klijentu i poslu koji mu je poveren> c? lan
,dru+enja e poverene poslove obavljati savesno5 pa+ljivo i pravovremeno5 vodei rauna da ne poverava
raunovodstvene poslove drugim licima koja nisu adekvatno struno osposobljena> d? lan ,dru+enja je
du+an5 da u obavljanju posla5 a posebno u komunikaciji s treim licima i javnim servisima5 uva ugled
raunovodstvene profesije5 ugled ,dru+enja i lini ugled. lana ,dru+enja5 kao i ,dru+enje u celini5 treba
da preporuujuC strunost5 ugled i poverenje. , tom kontekstu je dozvoljena i reklama u sredstvima javnog
informisanja koja mora afirmisati ugled i dostojanstvo profesije. "zriito je zabranjeno reklamiranje5 koje na
bilo koji nain nipoda)tava druge raunovoe5 koje nudi jeftinije ili besplatne usluge5 koje javno oznaava
rad u dane odmora i praznika ili van uobiajenog radnog vremena. lan ,dru+enja mora obavljati povereni
posao5 vodei rauna o poverljivosti podataka kojima raspola+e. , tom smislu raunovoa je du+an da
obezbedi tajnost ne samo podataka koji su od strane klijenta oznaeni poslovnom tajnom nego i ukupnog
fundusa podataka o poslovanju. 'va tajnost i poverljivost se odnosi na sva trea lica5 osim na zakonom
definisane postupke i organe5 .odeks profesionalne etike udru+enja vlasnika profesionalnih
raunovodstvenih agencija5 2ovi /ad5 22.%1.2%%!5 str.2.
226
standarda je standardizacija raunovodstvenih softvera koji se projektuju i proizvode za
potrebe voenja poslovnih knjiga i sastavljanja finansijskih izve)taja. 'd tada /avez
raunovoa i revizora /rbije redovno preduzima aktivnosti radi usagla)avanja ovog
standarda sa globalnim standardima ove vrste i determinisanje njegovog okvira za
elektronsko voenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izve)taja. 3ezultat
postojanja ovog raunovodstvenog standarda je ogroman u procesu standardizacije i
projektovanja i izrade raunovodstvenih softvera5 a sastavljen je u skladu sa relevantnim
meunarodnim standardima iz ove oblasti5 koji se faktiki i danas koristi5 bez obzira na to
)to se zakon ne poziva na njega. ored njega5 u primeni su i B4Q i B13Q informatiki
standardi5 koji su prevedeni zahvaljujui /avezu raunovoa i revizora /rbije5 pa su tako
stvoreni uslovi za primenu novih informatikih tehnologija radi efikasne distribucije
finansijskih informacija do potencijalnih investitora. rimena ovih standarda obezbeuje
uslove za bolje korporativno upravljanje i obelodanjivanje informacija5 )to ima znaajnog
uticaja na efikasnost tr+i)ta kapitala2%2. /tandardi imaju znaaj u finansijskom
izve)tavanju5 smanjenju tro)kova informisanja u korporacijama5 kao i tro)kove
informisanja potencijalnih investitora2%3.
0isoke kominikacione i informacione tehnologije omoguili su prezentaciju i
obelodanjivanja finansijskih izve)taja na internetu. (ahvaljujui ovim tehnologijama
finansijske5 a u poslednje vreme i poslovne informacije dostupne su svakom5 na bilo kom
mestu i u bilo koje vreme. , tu svrhu se danas koristi informatiki meunarodni standard
B13Q. 2ova tehnolo)ka re)enja su uveliko podr+ana odgovarajuom zakonskom
regulativom od strane najrazvijenijih zemalja koje aktivno podr+avaju i zahtevaju
primenu naprednih tehnolo)kih re)enja. B13Q je meunarodni standard osmi)ljen da
pomogne investitorima i analitiarima da pronau5 razumeju i porede finansijske
informacije u meunarodnoj razmeni podataka na internetu. odaci o poslovanju firmi
2%2 ,)tede primenom sistema upravljanja elektronskom dokumentacijom u firmi na mikro nivou su brojne i
oigledne5 od potrebnog fizikog prostora koji je mnogo puta manji na elektronskim medijima do raznog
kancelarijskog materijala. 2ajvee u)tede se ipak posti+u u brzom i pravovremenom dono)enju poslovnih
odluka. 2ije zanemarljiva ni mogunost izrade rezervnih kopija dokumentacije ime se organizacija
obezbeuje od eventualnog fizikog uni)tenja5 gubitka ili krae podataka znaajnih za poslovanje.
4ilenkovi5 F.5 *ovanovi5F.C <.arakteristike sistema upravljanja elektronskom dokumentacijomH5
/Lmorg5 /impozijum sa meunarodnim ue)em5 (bornik radova5 1eograd5 2%%6.
2%3 0ideti detaljnijeC oli5 3. /.C <ostavka elektronskog poslovanja i izve)tavanja na internet posredstvom
standarda B13QH5 (aunovodstvo5 asopis5 /33/5 1eograd5 2%%35 str. 12&8136.
227
dati u B13Q obliku mogu se uporeivati sa firmama u razliitim nacionalnim
ekonomijama sa razliitim ekonomskim i raunovodstvenim sistemima. oreenja radi
dajemo tabelu primene U:1 prezentacija finansijskih izve)taja kroz razne atribute /rbije5
*u+ne 6frike i /6F u razliitim godinama daju se u -abeli 13.
!abela 07 - Finansijsko izve)tavanje na domaem U:18u2%$
dostupno dana %3.%1.2%%#. godine.
"mplementacija B31Q standarda u praksu /rbije omoguila bi domaim
kompanijama neposrednu razmenu podataka sa svetskim kompanijama. -akvim
postupkom podaci o kompanijama u /rbiji bili bi razumljiviji stranim investitorima5 a
2%$ 'd 37 kompanija kojima se trgovalo na 1eogradskoj berzi u avgustu 2%%6. godine tri kompanije uop)te
nisu imale Web sajt. Kvijeti5 4.C <Finansijsko izve)tavanje na domaem Web8uH5 "nformacija dostupna na
adresi sajta httpC??WWW.mvi.rs?blogapb1$5 1eograd5 dostupno dana %3.%1.2%%#. godine.
22!
svetski analitiari bi mogli da koriste te podatke za razliita poreenja. Nto se tie
iskustva iz sveta zakonodavci iz /6F su posle poslovnih afera nekoliko vodeih
multinacionalnih kompanija5 zakljuili da se kompanije moraju podsticati da po)tenije i
transparentnije finansijsko izve)tavanje. 3ezultat toga su stro+i raunovodstveni standardi
koji podrazumevaju kompletne5 dobro struktuirane podatke o poslovanju5 tako da se
mogu lako analizirati i uporeivati. 'sim u 6merici5 B13Q primenjuje se i u 0elikoj
1ritaniji5 2emakoj5 Eolandiji5 "taliji5 Nvedskoj5 Fanskoj i mnogim drugim zemljama5 a
oekuje se da e u sledeih )est godina :vropska unija usvojiti B31Q kao standard iz
oblasti finansijskog izve)tavanja. ,voenjem B13Q standarda finansijsko i biznis tr+i)te
u /rbiji svakako bi postalo efikasnije i transparentnije2%&. -reba napomenuti da /avez
raunovoa i revizora /rbije ve du+e vreme radi na implementaciji ovog standarda5 ali
bez podr)ke dr+ave i velikih raunovodstvenih kompanija. 'vom projektu se u poslednje
vreme prikljuuje i 6gencija za privredne registre. 'vaj projekat u svetu realizuju
profesionalna tela5 )to je i bio cilj /aveza. 'dsustvo podr)ke dr+ave ovom projektu5 ali i
velikih raunovodstvenih @revizorskihA firmi5 koje su uglavnom okrenute zakonom
za)tienom biznisu nisu5 takoe5 pru+ile podr)ku ovoj aktivnosti /aveza. 'staje da se vidi
da li e saradnja /aveza i 6gencije za privredne registre dati rezultate5 )to zavisi najvi)e
od nekih drugih5 uglavnom politikih faktora. -ipian i ciljani proces izve)tavanja
razliitih :3 softvera prikazuje slika &. koja dovoljno govori sama za sebeC
2%& B13Q omoguava organizacijama daC 1A JetiketirajuJ ili oznae informaciju tako da ona ima strukturu i
kontekst5 2A unesu informaciju u sastav jednom5 a zatim je 3A daju na raspolaganje za vi)estruko kori)tenje.
ojava B13Q8a oznaava fundamentalni napredak5 jer je on podatkovno8centrian5 ime se omoguava da
informacija bude strukturirana tako da postane jednostavno dostupna na razini individualne injenice5 za
razliku od dokumentno8centrinih elektronskih izve)taja kao )to su FF dokumenti i Web8stranice. "zve)taji
koji podr+avaju B13Q uvek sadr+avaju definicije i reference nu+ne za razumevanje informacija5 za razliku
od dokumentno8centrinih formata. ,z to5 B13Q je meunarodni standard kojeg intenzivno sve vi)e
podr+avaju prodavai softvera za raunovodstveno i poslovno izve)tavanje5 tako da njegova primena
postaje jednostavna i prevladavajua. Gostimir5 F.C B13Q 8 rikupljanje podataka i izvje)tavanje5 podaci i
informacije dostupne na adresi sajta httpC??WWW.orkis.hr?B13Q8rikupljanje 8podataka8iizvje)tavanje?
17712.aspY5 (agreb5 dostupno dana.3%.12.2%%!.
22#
+lika 9 8 -ipian i ciljani efikasan proces izve)tavanja razliitih :3 softvera
$zvor: 3anisavljevi5 4.C "zve)tavanje5 odaci dosupni na adresi sajta
httpC??WWW.poslovnisoftver.rs.blog5 1eograd5 dostupno dana %3.%1.2%%#.
Raunovodstveno obrazovni standard 3'/ 31 @*3/ 31A G Pro$esionalna
os!osobljenost raunovoa je akt profesionalne organizacije /aveza raunovoa i
revizora /rbije kojim su ureeni uslovi za pristup programu sticanja profesionalnih
zvanja u pogledu nivoa obrazovanja i iskustva5 ocene profesionalne osposobljenosti za
sticanje profesionalnih zvanja i uspostavljanje obaveze i naina obavljanja kontinuirane
profesionalne edukacije i razvoja5 standardom se ureuju i dodatna usavr)avanja za
usluge u javnoj praksi5 sticanje specijalistikih profesionalnih zvanja u raunovodstvu u
skladu sa principima profesionalnog osposobljavanja i neophodne pa+nje5 sadr+anih u
"F6K8ovom :tikom kodeksu profesionalne etike5 a u skladu sa sticanjem i odr+avanjem
profesionalnih znanja5 ve)tina i izgradnju profesionalnih vrednosti5 etike i stavova5
23%
posveen i pa+ljiv rad u skladu sa tehnikim standardima5 a sve radi pru+anja
kompetentnih profesionalnih usluga od strane profesionalnih raunovoa5 lanova /aveza
osposobljenih po meunarodnim obrazovnim standardima @":/A implementiranim u
3aunovodstveno obrazovnom standardu 3'/831.
'cena osposobljenosti kandidata za sticanje profesionalnih zvanja5 odnosno ocena
nivoa prethodno steenog op)tih i strunih znanja radi sticanja odreenih nivoa
profesionalnih zvanja i naknadnih specijalizacija u oblastima kojima se bave
profesionalne raunovoe ureena je paragrafima ovog standarda.
'vim obrazovnim standardom5 usklaenim sa globalnim standarima i programima
edukacija ":/ 18!5 na jedinstven se nain ureuje profesionalno osposobljavanje
raunovoa radi sticanja profesionalnih zvanja sa jasno definisanim sadr+ajem znanja5
potrebnih ve)tina5 vrednosti5 etike i stavova radi samostalnog voenja poslovnih knjiga5
pripremanje i sastavljanje finansijskih izve)taja za preduzee5 banke5 druge finansijske
organizacije5 neprofitne organizacije5 bud+etske korisnike5 kao i druga pravna lica i
preduzetnike5 jednom reju sve entitete. rofesionalna znanja su vezana za oblast
raunovodstva5 finansija i njima slinih znanja5 zatim5 organizacionih i poslovnih znanja5
kao i znanja iz informacionih tehnologija. rofesionalne ve)tine odnose se na
intelektualne5 strune i funkcionlane5 kao i line5 meuljudske i komunikacione5 odnosno
organizacione i poslovno8menad+erske ve)tine5 potrebne radi primerenog i efikasnog
primenjivanja profesionalnih znanja. rofesionalne vrednosti5 etika i stavovi oznaavaju
profesionalni odnos prema kompetencijama5 etikom pona)anju5 vladanju5 usavr)avanju i
uenju5 kao i javnom interesu.
'sposobljavanje profesionalnih raunovoa za samostalno obavljanje poslova i
pru+anje usluga revizije i kontrole finansijskih izve)taja5 zatim poslova savetovanja5 kao i
procene vrednosti imovine i kapitala5 takoe je ureeno ovim standardom. :dukacijom
profesionalnih raunovoa ovla)enih revizora od 2%%7. godine na osnovu ovla)enja
zakona o raunovodstvu i reviziji @H/l. Glasnik 3/=5 1r. $6?%6A se bavi i .omora
ovla)enih revizora /rbije5 istine radi5 po programu koji nije u skladu sa globalnim
standardima edukacije ":/ 18! )to se mo+e videti u -abeli 1$C
231
!abela 0/ - Programi za sticanje profesionalnih zvanja u /rbiji 2%%#.
$zvor - Glas raunovoa br. 16?2%%#5 str. 1%7
'vim standardom je ureen i nain ostvarivanja kontinuirane edukacije
profesionalnih raunovoa5 radi odr+avanja i usavr)avanja steenih znanja i ve)tina5 kao i
izgraenih vrednosti5 etikog pona)anja i stavova.
redviena profesionalna znanja5 ve)tine5 vrednosti5 etiko pona)anje i stavovi5 ocena
uslova za njihovo sticanje5 kao i sam nain sticanja5 kao i kontinuiranog odr+avanja i
usavr)avanja potpuno su u skladu sa 4eunarodnim standardima edukacije profesionih
raunovoa ":/ 1 G ! koje je ustanovila i preporuila 4eunarodna federacija raunovoa 8
"F6K. -reba naglasiti da je ovo usagla)avanje logina posledica naina rada /aveza
raunovoa i revizora /rbije5 u skladu sa registrovanom delatnostima kod nadle+nog
dr+avnog organa5 kao meunarodno priznate profesionalne organizacije. 'brazovanje
profesionalnih raunovoa u /rbiji od #%8ih godina ova profesionalna organizacija sarauje
sa 6KK6 G profesionalnom organizacijom sa meunarodnom reputacijom u obrazovanju
raunovodja. 6nalize su pokazale da su znanja profesionalnih raunovoa u /rbiji5 zavisno
od nivoa zvanja meunarodno uporediva sa oko 7%8!%R. -o je vrlo visok nivo uporedivosti5
imajui u vidu da se uporedivost ne mo+e postii u oblasti pravne regulative i fiskalnog
sistema5 kao i jezika. (ahvaljujui ovom standardu i aktivnostima /aveza5 u privredi /rbije
rade desetine hiljada profesionalnih raunovoa koji pru+aju usluge visokog kvaliteta5
pridr+avajui se u svemu profesionalnih i etikih standarda.
/.0.;. $nterna raunovodstvena regulativa
"nterna regulativa kao segment raunovodstvene regulative @pored zakonske i
profesionalne regulativeA5 predstavlja konkretizaciju primene zakonske i profesionalne
regulative u odreenom entitetu. od internom regulativom podrazumevaju se op)ti akti
232
koji sadr+e posebna naela5 uputstva i smernice za voenje poslovnih knjiga5 sastavljanje5
prezentaciju5 dostavljanje i obelodanjivanje finansijskih izve)taja5 kao i smernice u vezi
sa internim kontrolnim postupcima koje donosi pravno lice i preduzetnik u skladu sa
zakonskom i profesionalnom regulativom. "nterna raunovodstvena regulativa mo+e da
bude doneta u vidu jednog akta5 ili pak u obliku vi)e akata5 kaoC akt o organizaciji
raunovodstvenog sistema5 pravilnik o raunovodstvu5 akt o raunovodstvenim
politikama5 akt o usagla)avanju potra+ivanja i obaveza5 akt o popisu imovine i obaveza i
usklaivanju poslovnih knjiga i slino.
"nterna akta iz oblasti raunovodstva donosi uprava na predlog rukovodioca
raunovodstva. ,koliko se radi o slo+enijem obliku organizovanja entiteta i o entitetu
koji predstavlja veliko pravno lice obino se donosi posebno pravilnik o raunovodstvu i
pravilnik o raunovodstvenim politikama5 dok kada se radi o jednostavnijoj organizaciji
entiteta i entitetu koji ima karakteristike malog pravnog lica5 odnosno preduzetnika5
donosi se jedinstvena i sveobuhvatna forma internog akta. 2ezavisno od oblika internog
akta @kao i od toga da li je donet u formi jednog ili vi)e internih akataA internim aktom
teba da se urede pitanjaC
organizacije raunovodstvene funkcije5
internih kontrolnih postupaka5
raunovodstvenih politika u vezi sa priznavanjem i vrednovanjem bilansih
pozicija.
, vezi sa organiza@ijom raunovodstvene >unk@ije internim aktom treba da se
reguli)u sledea pitanjaC organizacija raunovodstvene funkcije5 lica odgovorna za
sainjavanje knjigovodstvenih isprava5 kretanje raunovodstvenih isprava @hodogramA od
njihovog sainjavanja do knji+enja i uvanja5 rokovi za sastavljanje knjigovodstvenih
isprava u odnosu na nastanak poslovne promene i njihovo dostavljanje na knji+enje> rok
za knji+enje knjigovodstvenih isprava nakon izvr)ene kontrole5 zatim internim aktom se
reguli)u interni kontrolni postupci5 struna osposobljenost lica odgovornog za voenje
poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izve)taja5 kao i vreme vr)enja redovnog i
vanrednih popisa imovine i obaveza.
233
$nterni kontrolni postup@i podrazumevaju kontrolu knjigovodstvenih isprava u
smislu formalne kontrole @provera da li isprave sadr+e propisane elementeA5 zatim
raunske @provere iznosa naznaenih u ispraviA i su)tinske kontrole @provera istinitosti
naznaene poslovne transakcije5 provera prateih dokumenataC prijemnice5 otpremnice5
skladi)nice i sl.A. "nterni kontrolni postupci5 takoe5 odnose se na kontrolu evidencije
knjigovodstvenih isprava5 )to se obezbeuje organizacijom raunovodstvenog sistema.
Raunovodstvene politike predstavljaju specifine principe5 pravila5 odnosno
praksu usvojenu od strane entiteta5 vezi sa priznavanjem i vrednovanjem bilansnih
pozicija i u vezi sa sastavljanjem i prezentovanjem finansijskih izve)taja. /mernicama
43/ ! 8 (aunovodstvene !olitike, !romene raunovodstveni- !rocena i gre#ke izvr)eno
je pojmovno definisanje raunovodstvenih politika. redmet regulisanja
raunovodstvenih politika je nain priznavanja i vrednovanja bilansnih pozicija u
konkretnom entitetu5 to su naje)e pitanja u vezi sa priznavanjem i vrednovanjemC
nekretnina5 postrojenja i opreme5 zaliha5 priznavanje prihoda5 raunovodstveni tretman
finansijskih instrumenata5 tretman tro)kova pozajmljivanja5 zatim tro)kova istra+ivanja i
razvoja5 lizinga5 evidencija prevoenja inostranih valuta u valutu izve)tavanja5
identifikovanje segmenata o kojima se izve)tava i druga pitanja zahtevana smernicama
4eunarodnih raunovodstvenih standarda kojima se ureuju priznavanje i vrednovanje
odreenih bilansnih pozicija.
ri usvajanju adekvatnih raunovodstvenih politika uprava entiteta
@upravni odbor ili direktor5 u zavisnosti od veliine entiteta i njegovog organizovanjaA
koja donosi interna akta5 pa i raunovodstvene politike5 treba da uva+i injenicu da su one
povezane sa poslovnom politikom. raktino5 raunovodstvene politike treba da se
dopunjuju sa poslovnom politikom i da omogue ostvarivanje njenih ciljeva5 a osnovni
cilj svake poslovne politike je maksimiziranje dobiti uz obezbeenje likvidnosti i stalnosti
poslovanja u du+em roku. o)to postoje razliite raunovodstvene politike njihov izbor je
rezultat procene u cilju objektivnog i istinitog prezentovanja imovinskog stanja5
finansijskog polo+aja i uspe)nosti poslovanja konkretnog entiteta.
23$
,loga raunovodstvene funkcije u dono)enju raunovodstvenih politika
zasnovana je na poznavanju zakonske i profesionalne raunovodstvene regulative5 kao i
regulative iz drugih oblasti koje se odra+avaju na poslovne finansije @propisi o porezima5
propisi o privrednim du)tvima5 o obligacionim odnosima5 o radnim odnosima i sl.A5 a
manifestuje se u pripremi informacija znaajnih za dono)enje odluke o raunovodstvenim
politikama koje su u konkretnim okolnostima za odreeni entitet najprihvatljivije.
rema tome5 dono)enje raunovodstvenih politika predstavlja timski rad u kome
uestvuje raunovoa @utvruje stavke za koje se u skladu sa zakonskom i
profesionalnom regulativom donose raunovodstvene politikeA5 menad+er finansija
@predla+e politike u vezi sa iskazivanjem obavezama i potra+ivanjem po osnovu kredita5
tretmanom tro)kova pozajmljivanja i sl.A5 menad+er nabavke @predla+e politike u vezi sa
procenjivanjem zalihaA5 menad+er prodaje @procenjuje naplativost potra+ivanja i
priznavanje prihoda5 predla+e normative )tete pri manipulaciji imovinom i sl.A5 menad+er
proizvodnje @uestvuje u odreivanju stope za obraun amortizacije stalne imovine5
odreuje stepen dovr)enosti proizvodnje5 predla+e standardni kapacitet pogona i sl.A5 kao
predstavnici drugih funkcija entiteta. 'predeljene raunovodstvene politike treba da se
primenjuju u du+em periodu5 radi uporeivanja finansijskih izve)taja5 a njihova izmena
mo+e biti uslovljena zahtevima izmenjenih meunarodnih standarda5 izmenama zakonske
regulative ili procenom uprave5 da bi drugaija raunovodstvena politika doprinela
objektivnijoj prezentaciji odreene bilansne pozicije.
"nterna regulativa ima znaajnu ulogu u procesu izgradnje raunovodstvenoinformatikog
sistema svakog poslovnog subjekta5 )to u /rbiji ima poseban znaaj.
"majui u vidu lo)a re)enja iz (akona o raunovodstvu i reviziji @</l. glas 3/H5 br.
$6?%6A5 naroito podzakonskih akata donetih na osnovu njega. "z tih razloga je veoma
va+no kako e internim aktima raunovodstvenim politikama biti ureen nain
raunovodstvenog obuhvatanja i voenja poslovnih knjiga. osebno je va+no taj akt
doneti na osnovu (akona i profesionalne regulative iz lana 2. (akona5 s obzirom na to da
ni njim nije jasno izvr)ena podela regulative niti oznaen procese primene (akona5 )to
23&
ima lo)e posledice ako se taj nedostatak (akona ne nadomesti internim aktom G
raunovodstvenim politikama kojima treba urediti i profesionalnu strunost raunovoa
kojima se poverava voenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izve)taja entiteta5
a posebno svih koji pru+aju usluge u javnoj praksi5 a )to je direktno povezano sa l. 16. i
17. (akona5 povezanim sa kvalitetom finansijskog izve)tavanja.
,svojena interna raunovodstvena regulativa5 u smislu obaveznosti primene5
ravnopravna je sa zakonskom i profesionalnom regulativom5 pa prema tome postoji
obaveza njene potpune primene u entitetu koji je njen donosilac.
/.4. +truktura in>orma@ija redovnog
>inansijskog izve?tavanja
'snovni smisao informacija putem redovnog finansijskog izve)tavanja je da se u
njima prezentuje ekonomska su)tina transakcija i dogaaja na nain na koji su se stvarno
odigrali5 ali i da se prika+u posledice tako nastalih dogaaja koji su u raunovodstvenom
pogledu obuhvaeni. (a privredni sistem /rbije ovo predstavlja svojevrstan izazov5 ako
se uzme u obzir injenica da 4eunarodni standardi finansijskog izve)tavanja
predstavljaju osnov najpresti+nijeg i najuva+enijeg sistema finansijskog izve)tavanja koji
su usvojile i praktikuju razvijene tr+i)ne ekonomije.
/trukturu informacija finansijskih izve)taja koji su strogo formalizovane i kojima
se zahvata sve bitno o preduzeu5 a )to se odnosi naC 1. finansijsko stanje @imovinu5
obaveze5 kapitalA5 2. uspe)nost @rashode5 prihode5 dobitak odnosno gubitakA5 3.
gotovinske tokove @u poslovnim5 finansijskim i investicionim operacijamaA i $. politike
kojima se vr)i izbor izmeu moguih alternativa priznavanja i merenja pozicija
finansijskih izve)taja. 'dgovornost za sastavljanje ovih izve)taja i njihov kvalitet nosi
menad+ment preduzea. /am proces sastavljanja finansijskih izve)taja izvanredno je
slo+en5 a interesi u njihovoj prezentaciji esto suprotstavljeni5 pa je za proveru njihove
realnosti odnosno saglasnosti sa raunovodstvenim standardima i zakonskim propisima
potreban anga+man posebnih profesionalaca G profesionalnih raunovoa na poslovima
236
nezavisnih revizora. Finansijski izvje)taji koji danas funkcioni)u u /rbiji ne pru+aju sve
informacije koje bi korisnicima mogle da budu nu+ne pri dono)enju nekih ekonomskih
odluka5 budui da pru+aju uvid u finansijske efekte pro)lih dogaaja5 a ne pru+aju
nefinansijske informacije.
otreba za unapreenjem finansijskog izvje)tavanja je op)ti trend prepoznat i u
najrazvijenijim tr+i)nim ekonomijama i finansijskim sistemima. Fobra informacija
redovnog finansijskog izvje)tavanja poma+e izbjegavanju kriza i korporativnih skandala i
ima pozitivan uticaj na ukupna ekonomska kretanja2%6. ,napreeno finansijsko
izve)tavanje pomo+e u aktiviranju domae )tednje i privlaenju vi)e stranih direktnih i
portfolio investicija5 olak)ava dostupnost kredita manjim preduzeima5 omoguava
investitorima u vea preduzea da bolje procenjuju njegove perspektive i da donose
investicione odluke i glasaju na osnovu dobre informisanosti. ored toga5 ispravno
finansijsko izve)tavanje bi povealo sigurnost u funkcionisanje finansijskih tr+i)ta5
pospe)ilo efikasnije korporativno upravljanje5 omoguilo akcionarima i javnosti da lak)e
nadgledaju rad uprave5 uinilo proces privatizacije preostalih kompanija u /rbiji
transparentnim i korektnim2%7.
/vojom koncepcijom 43/?4/F" prvenstveno su usmereni ka nainu priznavanja
i merenja pozicija imovine5 obaveza5 kapitala5 prihoda i rashoda poslovnog entiteta. .ao
2%6 , /6F se kao posledice finansijske krize koja se mo+e videti iz izve)taja 44F iz aprila 2%%!. godine su
sada)nji poremeaji koji su vi)e od krize likvidnosti i odra+avaju duboko ukorenjene nedostatke bilansa
stanja i slabu kapitalnu osnovu5 )to znai da e posledice po svoj prilici biti )ire5 dublje i dugotrajnije. Fond
je u izve)taju upozorio na opasnost od ozbiljne krize finansiranja i poverenja koja preti da se nastavi jo)
izvesno vrijeme5 zalo+iv)i se za unapreenje finansijskog izve)tavanja5 korigovanje strategije preteranog
rizika i jai nadzor adekvatnosti kapitala5 ali se istovremeno usprotiviv)i brzopletoj veoj regulaciji kojoj bi
zemlje lanice mogle da pribjegnu. .reditna kriza5 izazvana rekordnim brojem obustava plaanja
drugorazrednih hipotekarnih zajmova u /6F i krahom hipotekarnog tr+i)ta5 rezultat je zastarelog sistema
finansijske regulacije i Hkolektivnog propusta= da se shvati razmjera zadu+enosti u odnosu na akcijski
kapital5 kojoj su izlo+ene brojne institucije5 predoava se u izvje)taju. Finansijski gubici proistekli iz krize
na amerikom tr+i)tu hipotekarnih kredita mogli bi da se pribli+e brojci od hiljadu milijardi dolara5
procjenio je 4eunarodni monetarni fond @44FA u godi)njem izvje)taju o globalnoj finansijskoj
stabilnosti i ukazao na Hkolektivni propust= da se predvide razmjere krize. Gubici zbog finansijske krizeblizu
bilion dolara5 podaci i informacije dostupne na adresi sajta httpC?WWW.capital.ba?gibici8zbogfinansijske8
krize8blizu8bilion8dolara5 rvi poslovni portal u 3epublici /rpskoj5 1anjaluka5 dostupno dana5
%2.%1.2%%#. godine.
2%7 "nformacije dostupne na adresi sajtaC <Fobro finansijsko izve)tavanjeH5 httpC??WWW.cafemontenegro.
.com?indeYphpagroupb2&XneWsb&776$5 odgorica5 Fostupno dana %2.%1.2%%#. godine
237
takav5 namenjeni su celokupnoj javnosti5 zainteresovanoj za pouzdane tr+i)ne informacije
uz odr+avanje balansa izmeu dveju fundamentalnih kategorija koje ine temelj
izve)tavanja5 a to su njeni korisnici sa jedne i sadr+aj informacija koje su predmet
prezentovanja sa druge strane.
Finansijske raunovodstvene informacije moraju biti skup objektivnih
informacija. .orisnici izve)taja5 koji se oslanjaju na te informacije5 moraju biti uvereni da
su prezentovani podaci osloboeni pristrasnosti i nekonzistentnosti.
6ko pogledamo praktina de)avanja kod nas finansijski izve)taji 8 zavr)ni rauni
prikazuju presek stanja u prethodnoj godini i to je dosta statian element od kojeg se
polazi prilikom razmatranja mogunosti ulaganja2%!. 6ko su namere investitora ozbiljne
onda njegovi eksperti detaljno treba da <e)ljajuH sve finansijske izve)taje i uporeuju ih
sa stanjem sa kraja prethodne godine5 jer je stranim investitorima5 prilikom dono)enja
odluke o ulaganju5 esto mnogo va+nije da uoe tendenciju razvoja koju neka firma ima i
njene biznis planove nego trenutne rezultate.
6ko se analizira na)a raunovodstvena praksa5 mo+e se zakljuiti da se uveava
broj finansijskih izvje)taja i broj korisnika5 a uz to uop)te ne postoje institucije za
kontrolu kvaliteta finansijskih izvje)taja. 'tuda potreba za uspostavljanjem koncepta
kvaliteta i kontrole kvaliteta finansijskog izve)tavanja u /rbiji. /avremeni koncept
kontrole kvaliteta podrazumeva uvoenje standarda kvaliteta finansijskog izve)tavanja5
zasnovanih na principima upravljanja ukupnim kvalitetom. 3ealizacija kvalitetnog
finansijskog izve)tavanja5 kao i upravljanje ukupnim kvalitetom samog izve)tavanja
podrazumevaju sagledavanje i ocenu ukupnosti obrazovanja menad+menta i
raunovodstvene profesije2%#.
2%! etvrta direktiva :( usvojena je 1#7!. godine i odnosi se na polaganje godi)njih rauna kompanija koje
su po pravnoj formi dru)tva kapitala "zmene "0 direktive u :vropskoj uniji objavljene su 2%%$. godine.
1itne novine suC vrednovanje finansijskih instrumenata po fer vrednosti5 zahtev za detaljnim prikazom
finansijskog polo+aja preduzea u godi)njem obraunu na osnovu finansijskih i nefinansijskih pokazatelja
relevantnih za delatnost preduzea5 izmenjeni @uveaniA iznosi ukupne aktive i ukupih prihoda za podelu
preduzea po veliini u cilju poveanja malih i srednjih preduea koja imaju jednostavnje finansijsko
izve)tavanje. Fetaljnije pogledati sajtC httpC??europa.eu.int?eur8leY?en?consleg?pdf G 2ourt- council
directive*.onsolidated?te;t?
2%#
66K/1 "nternational /tandard @ -he 6ssociation to 6dvance Kollegiate /chools of 1usinessA posebno
je namenjen biznis )kolama u /6F8u i propagira kontinualno unapredjenje kvaliteta u menad+ment
23!
rimena meunarodnih raunovodstvenih standarda i meunrodnih standarda
finansijskog izve)tavanja u /rbiji je obavezna. 2acionalna komisija za raunovodstvo i
.omora ovla)enih revizora su operativna tela za praenje njihove primene5 o emu nema
informacija5 a ni rezultata rada prema (akonu o raunovodstvu i reviziji ovla)enih tela.
"pak5 najavljuje se da 4inistarstvo finansija priprema strategiju i akcioni plan za
finansijsko izve)tavanje5 dok postojei (akon o raunovodstvu i reviziji naru)ava kvalitet
finansijskog izve)tavanja. 1ez novog5 kvalitetnog zakona i jasnih odredbi o primeni
globalnih standarda nema blagovremenih i kvalitetnih informacija o materijalnom stanju
korporacije5 kao )to su finansijska pozicija5 performanse5 svojina i upravljanje5 odnosno
nema efikasnog korporativnog upravljanja. 2eophodni su podaci o finansijskim i
operativnim rezultatima kompanije5 njenim ciljevima5 najveim vlasnikim i glasakim
pravima5 lanovima uprave i izvr)nim licima5 predvidljivim faktorima rizika5
materijalnom stanju zaposlenih5 strukturi i politici upravljanja21%.
, cilju podizanja kvaliteta finansijskog izve)tavanja u /rbiji neophodno je
eleminisati primenu proizvoljnog odnosno prema tzv. 55kreativnom55 raunovodstvu5 tako
)to e se insistirati na afirmaciji profesionalnih i etikih standarda5 edukovanosti
profesionalnih raunovoa 8 kreatora kvaliteta finansijskih izve)taja i na poo)travanju
sankcija za pripremu i sastavljanje netanih i neistinitih finansijskih izve)taja. 2eophodno
je generalno razmotriti i posledice postojanja lo)ih zakonskih re)tenja i nepravilne
edukaciji. 6socijacija je osnovana 1#16. godine5 a standardi za biznis )kole prvi put su ustanovljeni 1#1#.
godine. Godine 1#!%5 66K/1 standard usvojio je dodatne standarde koji se odnose na diplomske i
poslediplomske studije u oblasti raunovodstva u cilju prilagoavanja posebnim potrebama ove profesije5
etkovi5 4.5 Oivaljevi5 6.5 1agari5 ".C -rendovi organizovanja visoko obrazovnih institucija u svetu i kod
nas5 2acionalna konferencija o kvalitetu5 (bornik radova5 6socijacija za kvalitet i standardizaciju /rbije5
.ragujevac5 1#821. maj 2%%&5 str. 3!.
21%
'baveza kontinuiranog informisanja na berzi hartija od vrednosti u /rbiji5 pre svega5 podrazumeva
obavezu stavljanja godi)njeg izve)taja i liste relevantnih informacija sadr+anih u njemu na raspolaganje
javnosti. .ontinuirano informisanje5 slino kao i prospekt5 od su)tinskog je znaaja za procenu i izbor
investitora izmeu razliitih investicionih alternativa. 2a srpskom tr+i)tu5 poektom 2%%7. godine5 $2R
firmi imalo je oznaku 1. /rbija je po pitanju za)tite investitora prilikom ulaska firmi na organizovano
tr+i)te kapitala dobila najni+u ocenu %5 po)to je u /rbiji mogue javno nuditi hartije od vrednosti
investitorima bez objavljivanja rospekta. ,sled neadekvatnog re)enja u (akonu o E'05 neusagla)enosti
regulative i masovnog nepo)tovanja propisa od strane uesnika na tr+i)tu5 regulator ne mo+e da sankcioni)e
ulazak firmi na organizovano tr+i)te bez rospekta @2R je u)lo bez rospekta5 a ostali nisu ispo)tovali
obavezu kontinuiranog informisanjaA5 0eljovi5 ..5 *emenica5 -.5 <.valitet finansijske regulativeH5
3vartalni monitor broj #5 1eograd5 april8jun 2%%75 str. !2.
23#
primene 43/?4/F"5 kao instrumenata finansijskog izve)tavanja. Foslednom primenom
ovih instrumenata5 koji sadr+e pravila i procedure za sastavljanje finansijskih izve)taja5
koja njihovi kreatori moraju uva+avati. /amo na taj nain sadr+aj5 struktura i forma
finansijskih izve)taja bila bi podignuta na nivo kvaliteta koji zahteva globalno tr+i)te.
2$%
/.7. Primena meunarodne pro>esionalne regulative
u oblasti >inansijskog izve?tavanja
injenica je da se sve vi)e zemalja i njihovih regulatornih tela5 kako u na)em
okru+enju5 tako i )ire5 pre svega u :vropskoj uniji5 opredeljuju za doslednu primenu
meunarodne profesionalne raunovodstvene regulative u oblasti finansijskog
izve)tavanjaC 4eunarodnih raunovodstvenih standarda5 4eunarodnih standarda
finansijskog izve)tavanja5 4eunarodnih standarda revizije5 4eunarodnih
raunovodstvenih standarda za javni sektor5 4eunarodnih standarda edukacije5 etike i
kontrole kvaliteta211 i ostalih standarda u funkciji kvaliteta finansijskog izve)tavanja. /a
istorijske distance posmatrano i /F3* je jo) poetkom osamdesetih te+ila tome5 a jo) vi)e
nacionalna profesionalna raunovodstvena asocijacija @/avez raunovoa i revizora
*ugoslavijeA opredelila se odlukom skup)tine /aveza5 a na osnovu ovla)enja iz lana 66.
(akona @</l. glasnik /3*H5 br. $6?#6A za njenu neposrednu implementaciju u na) sistem
finansijskog izve)tavanja jo) davne 1##!. godine212. 3azlozi za ovakvu odluku bili su
vi)estruki5 od racionalizacije praktinih re)enja5 preko op)irnosti do objektivnosti
pripreme standardizacije i unifikacije kljunih instrumenata kvaliteta finansijskog
izve)tavanja5 kao i iskustva u mnogim zemljama5 )to se vidi u -abeli 1&.
211 -okom 1#73. godine dovr)ene su dotada)nje aktivnosti /aveza na dono)enju i progla)enju :tikog
kodeksa raunovoa. -o je bio istinski profesionalni dogaaj od posebne va+nosti u to vreme objedinjenih
aktivnosti republikih saveza u telima /aveza raunovodstvenih i finansijskih radnika *ugoslavije.
'dlukom /kup)tine saveza raunovodstvenih i finansijskih radnika5 26. maja 1#!1. godine5 usvojen je novi
3odeks etike raunovodstveni- i $inansijski- radnika. 3evidirani Etiki kodeks raunovoa i revizora donet
je 1##3. godine5 i usklaen sa "F6K8ovim Etikim kodeksom za !ro$esionalne raunovoe5 koji je
primenjivan sve do neposredne primene "F6K8ovog :tikog kodeksa 2%%3. godine5 Nkobi5 .C
<3aunovodstvena regulativa u /rbiji 8 stanje i oekivanjaH5 BBB0"" simpozijum5 /33/5 (latibor 2&827.
maj 2%%65 str.2#!.
212 orevi5 /.C <rimena meunarodne profesionalne raunovodstvene regulativeH5 BBB"0 simpozijum
/33/5 (latibor5 2#831. maj 2%%35 str.6!.
2$1
!abela 09 - (emlje koje primenjuju meunarodnu profesionalnu regulativu i nacionalna
regulatorna tela odgovorna za implementaciju
, uporednom pregledu uoava se znaajna usklaenost primene meunarodne
profesionalne regulative i slinosti profesionalnih zvanja i standardizovane primene
regulative od znaaja za raunovodstvenu profesiju.
, /rbiji 8 kandidatu za :, 8 bilo je opravdano i vizionarsko opredeljenje
nacionalne profesionalne organizacije 8 /aveza raunovoa i revizora /rbije 8 da donese
odluku krajem 1##!. godine o prihvatanju i primeni 43/ umesto *3/ koje je prevodio i
a+urirao. -o je neosporno bilo racionalno i profesionalnije re)enje od daljeg usklaivanja
*ugoslovenskih raunovodstvenih standarda sa 43/ u pripremanju5 priznavanju5
odmeravanju i prezentaciji finansijskih izve)taja kompanija i ostalih poslovnih subjekata
u /rbiji. roces deregulacije zakonske u korist profesionalne regulative i primena
43/?4/F" motivisana je i dodatnim razlozimaC @1.A usavr)avanje i usklaivanje
raunovodstvene prakse u na)oj zemlji sa praksom u razvijenim tr+i)nim privredama> @2.A
unapreenje kvaliteta i kulture finansijskog izve)tavanja u na)oj zemlji> @3.A ispunjenje
obaveza prema globalnim procesima5 4eunarodnoj federaciji raunovoa i 'dboru za
43/> @$.A stvaranje uslova za meunarodno priznavanje na)e raunovodstvene profesije>
@&.A realno prikazivanje vrednosti kapitala kompanija i drugih entiteta u /rbiji> @6.A
smanjenje tzv. sistemskog rizika ulaganja kako stranog5 tako i domaeg kapitala5 odnosno
stvaranje realnih uslova za privlaenje svih oblika kapitala5 potrebnog za o+ivljavanje
domae privrede> @7.A omoguavanje institucionalizacije i funkcionisanja finansijskih
tr+i)ta5 bez kojih nema efikasnog upravljanja kapitalom i uveanja dru)tvenog
bogatstva21&.
6naliza praktinih de)avanja poslednjih godina jasno ukazuje na to da postoje
razne improvizacije i osporavanja ak i od nadle+nog dr+avnog organa pri isticanju
potrebe za primenom meunarodne profesionalne regulative u /rbiji5 na )ta ukazuju
odreeni napisi koji se ve du+e pojavljuju u pojedinim asopisima i slinim izdanjima5
kao i objavljivanje nepotpunog sadr+aja 43/?4/F". -akvim postupkom direktno se
21& 2ovi)evi.51.C <'svrt na rad "" seminara /3//H5 (aunovodstvo5 11?%15 /33/ 1eograd5 str. 38$.@ remaC
Fmitrovi8Naponja5 Qj. i -ubi83akovaki5 /.5 <3aunovodstveno komuniciranje u savremenim uslovima
privreivanjaH5 33. simpozijum G Standardizacija $inansijskog izve#tavanja u uslovima internacionalizacije
biznisa5 /3//5 1eograd5 2%%25 str.71.
2$!
nanosi )teta korisnicima finansijskih izve)taja5 kao i licima koja se profesionalno bave
sastavljanjem finansijskih izve)taja5 jer se time izuzetno slo+ena materija izdvaja iz
konteksta5 ime se nu+no ote+ava njena primena5 stvara mogunost improvizacije i
preteranih pojednostavljenja5 )to dovodi do opadanja kvaliteta finansijskog izve)tavanja.
'bjavljivanje navedenih prevoda5 na nain uinjen u J/l. glasniku 3/J 2%%3. godine
neosporno ugro+ava uporedivost finansijskih izve)taja5 kako u odnosu na finansijske
izve)taje sastavljene u ekonomijama koje primenjuju 43/?4/F"5 tako i na one koje ne
primenjuju 43/?4/F"5 jer nu+no doprinose otkrivanju re)enja koja predstavljaju
surogate smernica standarda. /ituaciju jo) vi)e uslo+njava injenica da sada objavljeni
prevodi 43/?4/F" u J/l. glasniku 3/J5 br. 16?2%%!5 pored toga )to ne sadr+e brojne
pratee korisne i upuujue delove5 ne sadr+e osnovne strukturne elemente neophodne za
primenu standarda5 a to su va+ei 'kvir za sastavljanje i prezentaciju finansijskih
izve)taja5 'snove za zakljuivanje i ,putstvo za primenu. -o je bez sumnje veliki
nedostatak sistema finansijskog izve)tavanja.
"majui u vidu stvarne potrebe raunovoa5 /avez raunovoa i revizora /rbije5
kao profesionalna organizacija i ovla)eno pravno lice iz lana 3. stav 1. (akona koje je
dobilo pravo na prevoenje5 usklaivanje i objavljivanje 4eunarodnih raunovodstvenih
standarda ? 4eunarodnih standarda finansijskog izve)tavanja @43/?4/F"A od Fondacije
'dbora za 4eunarodne raunovodstvene standarde @"6/KFA5 u svemu je u skladu sa
(akonom i dobijenom saglasno)u "6/KF8a5 blagovremeno izvr)io5 odnosno preveo5
uskladio i objavio kompletne zvanine tekstove prevoda 43/?4/F" sa svim neophodnim
tumaenjima5 bez kojih i nije mogua njihova primena5 a uz to je za njihovu primenu
osposobljeno samo lanstvo /aveza. 've prevode Fondacija 'dbora za 4eunarodne
raunovodstvene standarde @"6/KFA proglasila je zvaninim prevodima 43/?4/F" na
srpski jezik5 za teritoriju 3epublike /rbije5 Krne Gore i 1iE G 3epublike /rpske5 a koriste
ih i raunovoe u 4akedoniji i Ervatskoj.
4eutim u odsustvu nadzora i kontrole5 a sagledavajui praktina de)avanja u
/rbiji je e)i sluaj prikazivanje Hfriziranih= i nepotpunih izve)taja tako da neke
raunovoe kreiraju informacije i prezentuju ih u finansijskim izve)tajima5 koje ne
2$#
odgovaraju stvarnom stanju5 ime se direktno kr)e i .odeks etike za profesionalne
raunovoe i ugro+ava celokupna raunovodstvena profesija. ri tom oni dovode u
zabludu sve koji imaju poverenja u njihove izve)taje i nanose im veliku )tetu. osebno je
dakle pitanje primene tih istih standarda na valjan nain i u skladu sa 43/?4/F" i
njihove nepravilne primene5 kakva je danas prisutna u /rbiji @naravno nisu svi finansijski
izve)taji u zemlji takviA i upotrebe kreatura u raunovodstvu. 'vakva situacija direktno
pogoduje raznim me)etarima u oblasti finansijskog izve)tavanja.
(bog toga kod nas nezavisni mislioci5 analitiari i izve)tai u kompanijama5 kao i
/avez raunovoa i revizora /rbije i visoko)kolske ustanove 8 odnosno katedre za
raunovodstvo5 imaju veliku odgovornost. /vojim nepristrasnim analizama oni moraju
ukazivati na pogubnost sada)njeg pona)anja5 pre svega zakonodavca i da uka+u na sve
nedostatke prezentovanih izve)taja na)ih kompanija5 dobrim delom zbog lo)ih zakonskih
odredbi i neregulisane profesionalne strunosti lica za njihovo sastavljanje. 'ni moraju
ukazati na to da kompanije tro)ei aktivu5 odnosno imovinu to prikazuju kao poslovni
rezultat5 odnosno da li je poslovni rezultat boljim upravljanjem mogao biti vei. 'ni na
osnovu analiza moraju ukazati na trend razvoja pojedinih preduzea5 grana pa i itave
ekonomije zemlje. o)to se uspe)nim re)avanjem ovih problema pona)anje ekonomskih
subjekata ini odgovornijim5 dovode se u red oekivanja graana i stvara red u dr+avi5
konano i kroz pravilnu primenu 43/?4/F"5 a njih mogu pravilno primeniti samo
profesionalne raunovoe5 odnosno lanovi /aveza raunovoa i revizora /rbije5 s
obzirom na to da svoju praksu ostvaruju u skladu meunarodno priznatim znanjima5
pona)ajui se u skladu sa .odeksom etike ustanovljenim na globalnom nivou.
rofesionalna regulativa u /rbiji namee veliku odgovornost i preduzeima za
reviziju5 odnosno zahteva od profesionalnih raunovoa 8 revizora da se pona)aju u
skladu sa :tikim kodeksom i da se strogo pridr+avaju 4eunarodnih standarda
revizije216. 'dgovornost revizora znaajno je poveana odredbama (akona o tr+i)tu hartija
216 roblem sa tr+i)tem revizije koji ine 3$ revizorske kue maja 2%%!. godine je nedostatak bilo koje
kontrole rada. (akonom o raunovodstvu i reviziji @usvojenim 2%%6. godineA veoma nejasno je definisano
ko treba da obavlja kontrolu kvaliteta obavljenog posla revizorskih preduzea. , .omori ovla)enih
revizora poku)avaju da se izbore za pravo da kao strukovna organizacija kontroli)u vlastite lanove5
2&%
od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata. Fono)enje (akona o raunovodstvu i
reviziji 2%%6. godine svakako je bilo neophodno5 jer je usklaivanje finansijskog
izve)tavanja sa meunarodnim standardima uslov za privlaenje stranog kapitala5 ali to
nije postignuto. osmatrajui pojedinano primenu revizijskih standarda u /rbiji posle
formiranja .omore ovla)enih revizora ovo re)enje5 mada osporavano od jednog dela
strune javnosti5 samo po sebi nije trebalo da bude problem5 ali problemi nastaju
uglavnom zbog nejasnih odredbi zakona i sukoba interesa u funkcionisanju .omore
ovla)enih revizora. ' praktinim problemima sprovoenja revizije u na)im
kompanijama i preduzeima i kontroli @neAkvaliteta revizije217 finansijskih izve)taja od
strane na)ih revizorskih kua bilo je dosta rei u prethodnim poglavljima i dalje emo se
baviti pitanjem sprovoenja revizorske kontrole i revizije5 ali na drugom nivou5 na nivou
na)e dr+ave i praktinim iskustvima povezanim s tim.
.ada je re o raunovodstvenoj regulativi i njenoj primeni u /rbiji5 ne mo+emo
prevideti injenicu da Fr+avna revizorska institucija @F3"A5 nezavisna revizorska
institucija za kontrolu tro)enja novca iz bud+eta5 do skoro nije ni postojala. 2aime5
septembra 2%%7. godine izvr)en je izbor njenih lanova5 koji su zapravo predstavnici
politikih stranaka koalicionih partnera u 0ladi. -akvim izborom nezavisnost revizora u
samom poetku dovedena je u pitanje. ,slove za rad ove veoma znaajne i odgovorne
institucije 0lada je obezbedila tek krajem 2%%#. godine. .adrovski potencijal ove
institucije veoma je te)ko obezbediti jer su plate male i fiksne. Fr+avna revizorska
institucija nije zvanino zavr)ila nijednu kontrolu5 odnosno nije izvr)ila reviziju tro)enja
novca iz bud+eta ni kod jednog dr+avnog organa. -reba naglasiti da postoje i drugi oblici
*ovanovi5 4.C <"z intervjua sa 6leksi 1ogoljubom predsednikom 3evizorske komore /rbijeH 8 4G"
3evizija G uestvovaemo na tenderima za revizore velikih javnih preduzea5 podaci dostupni na adresi
sajtaC httpC??WWW.ekapija.com?Wbsite?sr?page?17#2!!5 1eograd5 dostupno dana %$.%1.2%%#. godine
217 'd nastanka5 profesija revizije se suoava sa problemom ostvarenja nezavisnosti sa veim ili manjim
uspehom. 2a+alost5 ni do danas ovaj problem nije u potpunosti re)en. -ako istra+ivanja pokazuju da je u
dana)njem poslovnom svetu nezavisnot revizora mnogo vei problem od njihove kompetentnosti. " na)a
iskustva pokazuju da dr+ava preuzima dominantnu ulogu u regulaciji pitanja koja bi po prirodi stvari
trebalo da ureuje profesija. rofesionalne organizacije zbog toga moraju intenzivno raditi na jaanju
ugleda profesije5 a u okviru procesa edukacije i certifikacije revizora treba da posvete mnogo veu pa+nju
etikim pitanjima i u okviru toga pitanja nezavisnosti revizora5 *ak)i5 F.C <2ezavisnost revizora 8
pretpostavkeH5 specifinosti i problemi5 /33/5 BBB0" simpozijum5 (latibor 2682!. maj 2%%&5 str. 1#3.
2&1
kontrole tro)enja sredstava iz bud+eta5 kao )to su unutarnja kontrola i revizija. 4eutim5
do sada unutra)nje kontrole javnih finansija u /rbiji nisu dale efekat21!.
oreenja radi ukazujemo da 3evizorska insitucija u /loveniji koja osim predsednika ima i
dva zamenika5 a broji i stotine ljudi koji na terenu kontroli)u bud+et i odgovara pre svega
graanima. "sto tako5 u 2emakoj postoje dve institucije ovog tipaC %undesrec-nus-o$5 koja
predstavlja zapravo dr+avnu revizorsku instituciju i %und der Steuerza-ler5 institucija koja zastupa
interese poreskih obaveznika i kontroli)e tro)enje novca prikupljenog kroz poreze graana. 'be
ove
institucije javno na kraju godine objavljuju izve)taj i upoznaju javnost sa primenom relevantne
regulative i njenim praktinim sprovoenjem. , toj oblasti u /rbiji se nije mnogo uinilo jer se
primenjuju 4eunarodni raunovodstveni standardi za javni sektor5 a isto tako nedefinisana je
obaveza da raunovoe u javnom sektoru imaju licence i sertifikate. -o dovoljno svedoi o interesu
dr+ave za kvalitet finansijskog izve)tavanja u javnom sektoru5 iako je poznato da samo javno i
istinito prezentovani podaci o poslovanju u finansijskim izve)tajima i u skladu sa 43/?4/F" i u
privatnom i 43/*/ u javnom sektoru mogu dovesti do kompetentnih upravnih odbora i uspe)nih
menad+erskih timova5 kakvi postoje u :vropskoj uniji.
/./. O@ena kvaliteta >inansijskog
izve?tavanja u republi@i +rbiji
'snovno obele+je finansijskog izve)tavanja u /rbiji u poslednjih nekoliko godina
je da domae klijente ine najvee kompanije koje zahtevaju finansijske izve)taje
najvi)eg kredibiliteta5 kako bi se razvijali odnosi sa stranim partnerima i uestvovalo na
tenderima u inostranstvu. Fokaz kvaliteta tih izve)taja uz veliku naknadu tra+e od velike
revizorske etvorke @Deloitte &ouc-e &o-matsu5 .4G5 PriceKater-ouse .oo!ers and
Ernst J :oungA. 4anja preduzea i drugi entiteti koriste usluge revizije domaih lokalnih
revizorski firmi5 po znatno ni+im cenama usluga i za to dobijaju uglavnom sumnjive
finansijske izve)taje koji nisu sastavljeni po 43/. odaci dobijeni na bazi uzorka od 11#
najveih preduzea5 upravo ukazuju na strukturu revizorskih i konsalting usluga u /rbiji
daju se u -abeli 17.
21! 1i)evac5/.5 4ilenkovi5 4.53.C <Fr+avna revizorska institucija nema uslove za radH5 informacija na sajtu
2&2
!abela 0; - rocentualno kori)enje revizorskih i kosalting usluga kompanija u
/rbiji poetkom 2%%!. godine @uzorak od 11# najveih preduzeaA
VR+!) U+%U1 *OMP)-$&)
0elike globalne revizorske kue 2!R @najveih srpskih
kompanijaA
Qokalni revizori i usluge 72R preostalih komanija
,sluge poreskog savetnika 2!R
.onsalting usluge 31R
Finansijski savetnik 37R
rocena rizika 8 profesionalne revizorske kue 21R
$zvor: "stra+ivanje Feloite8a koje je sproveo Strated"ik marketing poetkom
2%%!. godine5 <Globalne revizorske kue ulivaju vi)e poverenjaH5 podaci preuzeti sa sajta
httpC??WWW.danac.co.Lu5 1eograd5 dostupno dana 1#. marta 2%%!. godine
6nalizirajui revizorske izve)taje u 2%%7. godini u /rbiji dolazimo do saznanja da
oni nisu pripremljeni i sastavljeni u skladu sa 43/?4/F". 6nketa obavljena u /rbiji
pokazuje da su pojedine revizorske kue uradile 3% revizija po zaposlenom u tim
revizorskim firmama5 )to samo po sebi ukazuje na to o kakvom kvalitetu finansijskog @a
jo) vi)e revizorskogA izve)tavanja se radi. 3evizorske kue su uglavnom potpisivale
revizorske izve)taje preduzea sa pozitivnim mi)ljenjem5 ne zalazei mnogu u su)tinu
finansijskog izve)tavanja. /a pravom se veoma esto5 u analizama finansijskog
izve)tavanja u /rbiji pominju nevalidni i nekvalitetni finansijski izve)taji21#.
-reba posebno istai da odreeni broj profesionalnih raunovoa koji nisu lanovi
/aveza 33 /rbije5 bilo da su u javnoj praksi ili zaposleni5 funkcioni)e izvan profesionalne
httpCWWW.danas.com.rs5 1eograd5 dostupno dana 3. janura 2%%#. godine
21# 0ideti detaljnijeC *ovanovi5 4.C "z intervjua sa 6leksi 1ogoljubom predstavnikom 3evizorske komore
/rbije G <4G" 3evizija G uestvovaemo na tenderima za revizore velikih javnih preduzeaH5 podaci
dostupni na adresi sajtaC httpC??WWW.ekapija.com?Wbsite?sr?page?17#2!!5 1eograd5 dostupno dana
$.%1.2%%#. godine
2&3
organizacije5 tako da nemaju ni etiku obavezu ni kontunuiranu edukaciju5 kao ni
kontrolu rada od strane profesionalne organizacije u poslednjih deset godina. 've
profesionalane raunovoe naje)e ne po)tuju .odeks etike za profesiolne raunovoe5
a mnogi verovatno ne znaju ni da on postoji5 a ni emu slu+i. 2a takvo pona)anje ih
podstiu i pojedine odredbe aktuelnog (akona o raunovodstvu u reviziji5 koje su donete
pod pritiskom privatnih konsalting i izdavakih preduzea u /rbiji5 koje svoju
profesionalnost ostvaruju na lo)im zakonima5 poput sada)njeg (akona o raunovodstvu i
reviziji. -akve raunovoe shvataju pripremu godi)njih finansijskih izve)taja pre svega
za potrebe poreskih organa5 a uslugu revizije kao nepotreban5 a plaen birokratski esto
dogovoreni posao revizora.
'dredbe aktuelnog (akona o raunovodstvu i reviziji pru+aju mogunost
tumaenja da svako mo+e da vodi poslovne knjige i sastavlja finansijske izve)taje. "stim
zakonom nisu definisane profesionalna strunost niti odgovornost profesionalnih
raunovoa5 )to dovodi u zabludu poslodavce5 upravu i vlasnike kapitala5 ali i raunovoe
koji se bave tim poslom jer ih zakon unapred abolira odgovornosti. 'dredbe o obaveznoj
reviziji finansijskih izve)taja u istom zakonu nisu dovoljno jasne i precizne5 jer nije
precizirano ko mo+e da je vr)i i ko je stvarno vr)i5 )to vodi potcenjivakom odnosu prema
raunovodstvenoj profesiji5 organizovanoj u pedesetogodi)njoj profesionalnoj
organizaciji lanici "F6K8a5 iji veliki broj lanova 8 profesionalnih raunovoa je daleko
struniji od onih koji vr)e reviziju5 koja to nikako ne zaslu+uje. 2ema osnova ni u
mi)ljenju da profesionalne raunovoe jo) uvek nisu ovladale 43/?4/F" i 4/3 i da ne
postoji dovoljan broj profesionalnih raunovoa. injenica da strani poslovni partneri i
donatori obavezno tra+e naknadnu revizuju finansijskih izve)taja5 bez obzira na to da li je
revizija ranije izvr)ena5 dovoljno svedoi o poverenju u mi)ljenja na)ih revizora.
rigovori su opravdani ali ne zbog nedostatka znanja ve interesovanja i vremena i
kadrova5 potrebnih da bi se veliki broj revizija izvr)io u relativno kratkom vremenu.
2aime5 situaciju u kompanijama u /rbiji gde se revizija velikih preduzea uradi za dandva5
a za srednja se uzima samo relevantna dokumentacija na <obradu= i sve to obave
samo jedan ili dva revizora5 opravdava podozrenje i sumnjiavost prema finansijskim
izve)tajima u /rbiji. 2eretko preduzea u /rbiji posluju godinama uz gubitak5 a
2&$
revizorska firma ipak napi)e pozitivno mi)ljenje. 'vim se direktno dovodi u pitanje
kredibilitet takvog finansijskog izve)tavanja u /rbiji danas22%.
/ukobi interesa izmeu preduzea i drugih klijenata obveznika revizije i
revizorskih firmi veoma su esti i oigledni. od pritiskom da se ne zamere klijentu i da
ne izgube posao5 revizori daju beznaajne ograde u svojim izve)tajima5 pri tom
zanemarujui su)tinske nalaze o materijalnim gre)kama5 pa ak i nezakonitim
promenama vlasni)tva. "sto tako5 umesto da se do revizorskog anga+mana doe javnom
ponudom5 u /rbiji i dalje vladaju Hveze= i Hvezice=5 a esto se za te poslove anga+uju
firme u kojima rade bliski roaci direktora klijenta.
ostavlja se pitanje da li je mogue da za dvadesetak dana etrdesetak na)ih
revizorskih firmi uradi eksterne revizije svih velikih i srednjih preduzea u /rbiji. -o bi5
grubo raunato5 znailo da svaka revizorska firma izvr)i po 1%% revizija. 4o+da ovakvo
skeptino razmi)ljanje treba ubla+iti injenicom da su neke revizije ranije zapoete5 ali
prema saznanjima <sa terena=5 tek u septembru se veina ovih pravnih lica javlja
revizorskim kuama sa zahtevom za obavljanje revizije. ,poreujui broj pravnih lica sa
registrovanim revizijskim firmama5 kao i sa skupom ovla)enih revizora i danima
provedenim na obavljanju tog posla na terenu5 dolazimo do neoekivanih rezultata G da
na jednog revizora dolazi vi)e od stotinu obavljenih revizija. 2amee se pitanjeC kolika je
upotrebna vrednost izvr)enih revizija5 a time i finansijskih izve)taja5 naroito ako se po
informacijama .'3 revidira vi)e od !.%%% finansijskih izve)taja razliitih entiteta221a
/.9. Mogunost unapreenja
sistema >inansijskog izve?tavanja
Finansijsko izve)tavanje u :vropi5 u poslednjim decenijama BB veka se odvijalo
pod uticajem raunovodstvenih direktiva :vropske ekonomske zajednice @:vropske
unijeA. oetkom ovog veka finansijsko izve)tavanje je dobilo nov zamah5 zahvaljujui
kreiranju i primeni 4eunarodnih raunovodstvenih standarda i 4eunarodnih standarda
22% /tanojevi5 Qj.C <.o veruje revizorimaH5 informacije na sajtu httpC?WWW.emportal.co.Lu?vesti?
srbija.print.html5 %!. april 2%%!5 1eograd5 dostupno dana %$.%1.2%%#. godine
221 /tanojevi5 Qj.C <' ruk revizijaH5 podaci dostupni na sajtuC httpC??WWW.emportal.co.Lu?vesti?srbija?
$6313.print.html5 16. septembar 2%%!5 1eograd5 dostupno dana %$.%1.2%%#. godine
2&&
finansijskog izve)tavanja. Finansijsko izve)tavanje kao prepoznatljiv jezik globalnog
biznisa doprinosi veoj transparentnosti poslovanja5 br+oj analizi finansijskih izve)taja i
lak)em dono)enju investicionih odluka222. Fa se to de)ava i kod nas dobrim delom su
pokazala prethodna izlaganja5 a na osnovu toga sagledaemo perspektive i dati predloge
za unapreenje finansijskog izve)tavanja u /rbiji.
'snovni zahtev raunovodstvene profesije i njene asocijacije jeste istinito5
po)teno i objektivno finansijsko izve)tavanje. "spunjavanje ovog zahteva zavisi od
velikog broja faktora od kojih neki zavise od profesije5 a drugi od njenog okru+enja. "
meu jednima i meu drugima nalaze se oni koji vr)e ulogu kreiranja5 odnosno koji utiu
na javni interes i njegovo oblikovanje. , /rbiji mora se priznati5 ipak5 da profesionalni
raunovoe izvan /aveza 33 /rbije5 meunarodno priznate profesionalne ogranizacije5
ne zaslu+uju to zvanje jer ne postoji kontrola njihovog rada5 odr+avanje i razvijanje
profesionalnih znanja i ve)tina5 pa samim tim ni instrumenti potrebni za sastavljenje
kvalitetnih finansijskih izve)taja. /amo letimian uvid u neke revizije finansijskih
izve)taja ukazuje na to da je veina datih mi)ljenja sa ogradama ili pozitivna5 dok je broj
negativnih gotovo zanemarljiv5 )to potvruje na)u sumnju da i sa profesijom raunovoa
koji sastavljaju takve finansijske izve)taje5 ali i sa revizorskim izve)tajima ne)to nije u
redu. /hodno tome5 prvi predlog jeste da sve profesionalne raunovoe moraju biti
lanovi meunarodno priznate profesionalne organizacije5 zadu+ene za njihovo
profesionalno osposobljavanje i kontinuirano edukovanje i etiko pona)anje5 ali i za
za)titu njihovih interesa.
obolj)anju kvaliteta finansijskog izve)tavanja mora doprineti i dr+ava5
dono)enjem relevantne i kvalitetne zakonske regulative5 po ugledu na praksu u
razvijenom svetu.
,napreenje kvalitet finansijskog izve)tavanja u /rbiji podrazumeva da dr+ava
obezbedi valjan infrastrukturni ambijent5 koji pored ostalog podrazumeva adekvatnu
222 uki5 -C <Finansijsko izve)tavanje kao faktor privlaenja inostranog kapitalaH5 (bornik radova5 2auni
skup sa meunarodnim ue)em5 .ragujevac5 2%%!5 str. 1&%.
2&6
zakonsku regulativu u oblasti raunovodstva i finansijskog izve)tavanja. 'na
podrazumeva odreivanje nadle+nosti i odgovornosti svih uesnika u procesu
finansijskog izve)tavanja5 poev od profesionalnih raunovoa5 podrazumevajui i
revizore5 kao pojedince5 preko njihovih firmi5 posebno profesionalnih organizacija5 do
ministarstva finansija i vlade. "sto tako5 mora se precizirati odgovrnost svakog uesnika u
finansijskom izve)tavanju za kvalitet i kontrolu kvaliteta toga izve)tavanja. (akonski
treba predvideti telo odgovorno za praenje i unapreenje finansijskog izve)tavanja5 koje
bi5 po ugledu na razvijenije zemlje5 bilo locirano izmeu dr+ave i profesije. "nstituciju
revizije finansijskih izve)taja treba posmatrati kao raunovodstvenu uslugu !ar e;ellence.
Fa potsetimo5 striktna primena (akona o raunovodstvu i reviziji5 a naroito
njegovih kaznenih odredbi5 verovatno bi podsetila na neophodnost po)tovanja pravila fer
igre. 2arodna banka /rbije do sada nije saop)tila protiv koliko pravnih lica je podnela
prijavu za privredni prestup u prethodnim godinama5 zato )to su se oglu)ila o tu zakonsku
obavezu ili je i nemaju u prijemu finansijskih izve)taja na vreme. ,ostalom5 podseamo
da je na primer i obaveza sastavljaa finansijskih izve)taja u razvijenim tr+i)tima da
znatno ranije dostavljaju finansijske izve)taje @poslovna godinaA 8 u prvoj polovini
godine5 )to bi bila konkretna preporuka i na)im zakonodavcima 8 da po mogunosti
pomere rok za dostavljanje finansijskih izve)taja unapred i da se striktno po)tuje taj
novodoneti propis. Fok ekamo takav propis potrebno je da svi uesnici daju svoj
doprinos poveanju poverenja u finansijske izve)taje.
Uostalom" dok u +rbiji ne preovlada mi?ljenje i kod ak@ionara i vlasnika
preduzea" da >inansijski izve?taji pa i sama eksterna revizija nisu samo puka
zakonska >orma" ve ekonomska i ?ira potreba na?eg dru?tva" a pre svega njiBoviB
ak@ionara" nee biti ni poverenja u iskazane poslovne rezultate i >inansijske i
revizorske izve?taje kakvi postoje danas. re nekoliko godina5 od kada se u /rbiji
prema (akonu primenjuju 4eunarodni raunovodstveni standardi i vr)i obavezna
revizija finansijskih izve)taja za velika i srednja preduzea5 generalno posmatrano5 nismo
2&7
ovladali tim meunarodnim pravilima223 @na to ukazuje veliki broj stranih firmi koje radi
toga dovode svoje revizore5 ne verujui domaim finansijskim izve)tajimaA5 niti postoji
dovoljan broj5 rekli bismo5 pravih raunovodstvenih i revizorskih strunjaka za obavljanje
tog posla5 tako da postoji velika sumnja u dobar deo revizorskih5 a time i finansijskih
izve)taja u /rbiji danas. 3aunovodstvenu @i revizorskuA profesiju i kvalitet usluga kao i
njihovu strunost trebalo bi podii na najvi)i nivo5 regulativom koja mora pratiti sve to i
omoguiti pobolj)anje kvaliteta finansijskog izve)tavanja na vi)i nivo u odnosu na
sada)nje stanje. ,pravo ovde treba tra+iti razlog za pobolj)anje kvaliteta finansijskih
izve)taja. ,ostalom5 dr+ava5 ali i /avez 33 /rbije5 lan 4eunarodne federacije
raunovoa5 trebalo bi da urede zakonsku i profesionalnu infrastrukturu i kao prioritetan
zadatak5 pored ostalog5 treba uspostaviti ambijent za kvalitetan rad profesionalnih
raunovoa i raunovodstvenih @revizorskihA firmi5 ime bi se i pobolj)ao kvalitet
finansijskih izve)taja. 6li i dr+avno telo5 .omora ovla)enih revizora bi trebalo prvo da
izmeni sebe5 a ne da se u .omori nalaze ljudi iza kojih stoji politika opcija i povezani
profitabilni interesi5 ime je direktno ugoro+ena njena nezavisnost. .omora ovla)enih
revizora /rbije5 a posebno njeni organi5 treba da budu sastavljeni od potpuno nezavisnih5
prema 4eunarodnim standardima edukovanih profesionalnih raunovoa 8 specijalista
za reviziju. 6ko se ovo ne promeni5 ti revizorski5 a time i finansijski izve)taji nee biti
nezavisni5 ve itekako zavisni i ne mo+e im se verovati. 'vo je jo) jedan predlog
promena ka kojima bi se trebalo kretati5 kako bismo dobili validnije finansijske izve)taje5
overene od revizora radi kvaliteta5 a ne profita.
2abrojani nedostaci su podruje u kom treba re)avati probleme na mestu
de)avanja jer u suprotnom emo i dalje ostati daleka periferija )to se tie po)tovanja
meunarodnih raunovodstvenih standarda5 )to e nas udaljiti od :vropske unije5 kojoj
te+imo. :fikasna kontrola rada profesionalnih raunovoa podrazumeva izgradnju i
infrastrukture za sprovoenje (akona o raunovodstvu i reviziji5 instaliranjem institucije
za profesionalnu kontrolu rada raunovodstvenih i revizorskih firmi i za izolovanje i
223 /tojilkovi5 4.C <6ktuelna pitanja periodinog finansijskog izve)tavanja G ocena i mogui pravci
razvojaH5 3!. simpozijum5 /33/5 (latibor5 2%%7.
2&!
oduzimanje sertifikata i licenci firmama i pojedincima5 kao i nain kontrolisanja da li su
obveznici revizije ispunili zakonsku obavezu na odgovarajui nain.
, tom smislu svakako treba koristiti praksu razvijenih zemalja5 gde je
ustanovljena kontrola kvaliteta rada raunovoa i finansijskih izve)taja koju sprovode
profesionalne organizacije5 lanice 4eunarodne federacije raunovoa. .ako se radi o
javnom interesu5 profesionalne organizacije podnose izve)taj o kontroli5 nalazima i
preduzetim merama javnom telu koje je spona profesije i dr+ave. -ipian primer za to
postoji u 0elikoj 1ritaniji5 gde profesionalne organizacije podnose izve)taj
rofesionalnom odboru za nadzor raunovodstva @3'06A5 koji obave)tava dr+avnog
sekretara. 'vo je inae primer koji bi prema na)em mi)ljenju trebalo slediti i isto tako
formirati slinu instituciju u /rbiji5 ime bi se finansijski izve)taji svakako podigli na vi)i
kvalitetniji nivo i pomoglo se nezavisnoj profesionalnoj organizaciji5 /avezu 33 /rbije5
koji je osnovan jo) 1#&&. godine i osposobljen da po engleskim iskustvima sprovodi
kontrolu finansijskih izve)taja preko svojih lanova5 raunovodstevnih i revizorskih kua
i izve)taja koje oni sastavljaju5 izmeu ostalog22$. ,ostalom5 profesionalne organizacije u
razvijenim zemljama su uvele kontrolu nad kvalitetom rada svojih lanova 8
profesionalnih raunovoa5 a to ini i /avez 33 /rbije. -o su promene koje treba slediti
da bi se pobolj)ao kvalitet finansijskog izve)tavanja kod nas. o na)em mi)ljenju to ne
mo+e postii .omora ovla)enih revizora i njeno )aroliko5 zakonom nametnuto5 lanstvo5
jer su sve njene aktivnosti u sprezi sa dr+avom5 a dr+ava znaajno sputava aktivnosti
/aveza raunovoa i revizora /rbije. -akvim postupanjem dr+ava potpuno zanemaruje
kvalitet finansijskog izve)tavanja.
"majui u vidu da se priprema novi zakon o raunovodstvu i reviziji5 iju izradu
podstie i finansira /vetska banka5 on bi trebao biti vrhovni zakonski akt koji ureuje
raunovodstvo i finansijske izve)taje prema modelima finansijskog izve)tavanja u
22$ 4eu informacijama koje ine osnovu poslovnog odluivanja5 znaajan deo sadr+an je upravo u
finansijskim izve)tajima poslovnih subjekata. 2aime5 set finansijskih izve)taja je bogat izvor informacija
kojima se slu+e kako interni5 tako i eksterni korisnici G donosioci odluka. 4alini5 /.C <"nformacije
upravljakog raunovodstva kao osnova za efikasno upravljanje preduzeemH5 BB"B simpozijum /33/5 (latibor5
1##!5 str. 1&3.
2&#
kompanijama najrazvijenijih zemalja22&. rethodna analiza kvaliteta finansijskog
izve)tavanja jasno ukazuje na to da se do sada u tome nije uspelo i to nije samo sluaj sa
ovim ve i sa drigim aktom5 kao )to su (akonom o privrednim dru)tvima5 (akon o
hartijama od vrednosti5 (akon za sankcionisanje i dr. ,ostalom5 sastavljai ovakvih akata
uvek ka+u da su oni sastavljeni po evropskim i svetskim standardima i modelima5 ali kada
se primenjuju poka+u sve slabosti5 verovatno zato )to po svojoj prirodi nisu ono ime ih
kreatori smatraju ili ne predviaju adekvatne institucije za njihovo sprovoenje ili se5
pak5 raspinju izmedju nivoa deregulacije primerene razvijenom svetu i na)e dr+avne
administracije koja bi5 po inerciji da propisuje sve i sva)ta. 2ovi zakon treba da defini)e
prava i obaveze svih uesnika u finansijskom izve)tavanju na nacionalnom nivou5 u
kontekstu uva+avanja ukupne meunarodne profesionalne regulative5 kako dr+ave5
profesionalnih organizacija5 profesionalnih raunovoa i svih institucija koje na direktan
ili indirektan nain utiu na kvalitet finansijskog izve)tavanja. (akon ne sme posebno da
ignori)e ulogu i znaaj profesionalnih organizacija i njihovih lanova. rimeri ovih akata
u Franscuskoj5 0elikoj 1ritaniji5 "taliji i 2emakoj bili bi adekvatni5 imajui u vidu
znanja i ve)tine na)ih profesionalnih raunovoa 8 lanova /aveza raunovoa i revizora
/rbije5 kao i ugled ove profesionalne organizacije u svetu.
1udui zakon treba da bude )to transparentniji time )to e u njegovu izradu biti
ukljueni ljude iz prakse5 kako raunovodstvene tako i revizorske. ,ostalom5 na) cilj
treba da bude zakon bolji od postojeeg (akona o raunovodstvu i reviziji iz 2%%6.
godine5 iza koga stoji5 slobodno se mo+e rei5 period degradacije kvaliteta finansijskog
izve)tavanja5 bar u delu koji nije pod uticajem /aveza raunovoa i revizora /rbije5 mada
su pojedine odredbe doprinele da se profesionalne raunovoe5 lanovi ove profesionalne
organizacije5 istina manji broj5 pona)aju kao i oni koji nisu njeni lanovi. 2ovim
22& Fa ponovimo a mogli bismo koristiti i mi kako bi podigli kvalitet na)ih finansijskih izve)taja kroz
primer5 menad+ment )vajcarske kompanije 7estle5 jednog od najuspe)nijih proizvoaa pia5 mlenih
proizvoda i okolade u svetu5 poma+e korisnicima svojih finansijskih izve)taja tako )to objavljuje niz
statistikih podataka poznatih pod nazivom kljune ci$re. (ajedno sa tako va+nim informacijama kao )to su
prihod od prodaje5 trgovaka dobit5 neto dobit5 akcijski fond i slino5 javlja se i veliki broj racija @neto dobit
kao procenat od prodaje5 neto dobit kao procenat od akcijskog kapitala i slinoA. 2aravno5 ova racija su
beskorisna kada korisnik ne razume finansijske izve)taje i raunovodstvene standarde na kojima su oni
zasnovani. "z tog razloga je veoma va+no savladati kako uspe)no itati i interpretirati finansijske izve)taje
izmeu ostalog5 GraL5 /. *.5 2eedles5 1. :.C 2inancial +ccounting@ a Global +!!roac-5 Eoughton 4ifflin KompanL5
1oston G 2eW Sork5 ,/65 1###5 str.1$#.
26%
zakonom se ta tendencija mora zaustaviti u interesu boljeg kvaliteta finansijskog
izve)tavanja. -o mora biti i cilj dr+ave na putu ka :vropskoj uniji.
-akvim zakonom bi bila obezbeena regulatorna infrastruktura za izgradnju
sistema finansijskog izve)tavanja5 po ugledu na razvijene zemlje sveta koje uva+avaju
4eunarodne standarde pravila i procedure5 ali i nacionalne regulative i tela ovla)ene za
njihovu implementaciju5 )to u /rbiji nije bila praksa u poslednjih 1% godina. .valitet
finansijskog izve)tavanja mora biti na prvom mestu5 a on se mo+e obezbediti
anga+ovanjem profesionalnih raunovoa edukovanih po svetskim standardima i
organizovanih u profesionalnu organizaciju5 uz primenu ukupne meunarodne
profesionalne regulative5 ustanovljavanjem institicija nadzora i kontrole u skladu sa
modelima koje poznaje razvijeni svet i uz svesrdnu podr)ku dra+ave.
261
9. ()*%&U-) R)(M)!R)-&)
, ovoj disertaciji smo istra+ili izazove pro@esa globaliza@ije" potrebe i mogunosti
standardiza@ije raunovodstvenih informacija i perspektivu unifikacije finansijskog
izve)tavanja koje te+i da bude uporedivo i transparentno na globalnom nivou.
"z istra+ivanja se kristali?u sledei zaklju@iC.
1. , procesu op)te globalizacije svetskog tr+i)ta rada5 usluga i kapitala proistie potreba za
standardizacijom informacije koje treba da prate globalne procese. -o zahteva razvoj novih
tehnologija i instrumenata koji e omoguiti realizaciju tih potreba. , tom smislu najpre je
neophodan razvoj instrumenata koji bi omoguili standardizaciju razliitih ali potrebnih
informacija u tim globalnim procesima. -aj zadatak je preuzela i uspe)no realizovala
raunovodstvena profesija5 organizujui se na globalnom nivou osnivanjem globalnih tela koja e
kreirati globalne standarde5 jedinstvena pravila i norme5 na osnovu kojih e profesionalne
raunovoe sainjavati informacije za potrebe globalnog tr+i)ta5 odnosno kreditore i ulagae na
svetskom tr+i)tu. , tom procesu najznaajniju ulogu ima 'dbor za 4eunarodne
raunovodstvene standarde koji kreira i usavr)ava 4eunarodne raunovodstvene standarde za
privatni odnosno realni sektor5 koje prihvata ogroman broj nacionalnih ekonomija5 kao
instrumente standardizacije i unifikacije informacija odnosno dobijanja uporedivih finansijskih
izve)taja.
2. /a druge strane5 organizuju se profesionalne organizacije i tela na globalnom nivou koje
okupljaju nacionalne profesionalne organizacije spremne da prihvate i implementiraju ta
jedinstvena pravila koja e ih )to vi)e pribli+iti 8 ako ne i potpuno harmonizovati5 kako bi bili
sastavljeni uporedivi i )to unifikovaniji finansijski izve)taji. -u ulogu od interesa za
raunovodstvenu profesiju je uspe)no poela i danas ostvaruje 4eunarodna federacija
raunovoa sa svojim organima i lanicama i njihovim lanovima 8 profesionalnim
raunovoama5 radi kojih i kreira ostale profesionalne tehnike i etike standarde5 u funkciji
standardizacije razliitih sektora ukljuujui etiku5 edukaciju i kontrolu kvaliteta5 uz zahtev za
nadzor javnosti u ijem interesu profesionalne raunovoe rade.
3. , uslovima nove ekonomije dolazi do rein+enjeringa finansijskog izve)tavanja. -radicionalni
model finansijskog izve)tavanja svojim dizajnom ne mo+e u potpunosti da odgovori na izmenjene
uslove poslovanja. /ama globalizacija dovodi do standardizovanih5 ali ne i potpuno unifikovanih
pravila u raunovodstvu i finansijskom izve)tavanju. "nformacije obezbeene u skladu sa ovim
pravilima su kvalitetne5 transparentne5 uporedive i kao takve znatno smanjuju rizik investiranja5
ali i sni+avaju tro)kove pribavljanja kapitala. 6li ipak5 nedovoljno je prisutna informisanost o
prednostima i nedostacima sastavljanja finansijskih izve)taja na osnovu unifikovanih pravila i
principa. /toga smo u disertaciji ukazali na su)tinu ogromnog znaaja tzv. JnefinansijskihJ
informacija za razumevanje informacija sadr+anih u finansijskim izve)tajima. Nto je neka
privreda razvijenija5 time se vei znaaj pridaje raunovodstvu i reviziji. 3azvoj tr+i)ne privrede
ide ruku pod ruku sa tempom razvoja raunovodstvene profesije i kvalitetom finansijskog
izve)tavanja.
262
$. "zazovi koje treba savladati radi uspe)ne primene meunarodnih raunovodstvenih i
revizorskih standarda5 tih jedinstvenih pravila i principa5 poeli su da intrigiraju naunu i
struno8profesionalnu javnost na svim nivoima i u svetu i kod nas. 'tuda je sasvim
izvesno da5 iako postoje protivnici njene primene na spoljnom i unutra)njem planu5
meunarodna profesionalna raunovodstvena regulativa e postati nezaobilazni deo na)e
ukupne raunovodstvene regulative i prakse5 jer je ona opredeljujua u delu sveta kome
te+imo da se prikljuimo.
&. , poku)aju su)tinskog odreenja pojma kvaliteta $inansijski- izvje#taja5 mora se poi
od koncepta kvaliteta uop)te5 ali i od sintetizovanih kvalitativnih karakteristika
finansijskih izve)taja5 datih u 'kviru za njihovu pripremu i prezentaciju koji je izdao
"6/1. 'ne omoguavaju korisnicima da prepoznaju obele+ja kvaliteta i ogranienja
finansijskih izvje)taja5 ali i da utiu na njih. 2ajznaajnije dimenzije kvaliteta finansijskih
izve)taja svakako proistiu iz materijalnosti kao praga kvaliteta zasnovanog na
finansijskim izve)tajima sa razliitim informacionim sadr+ajima za potrebe njihovih
korisnika.
6. ,kupnost koncepta kvaliteta5 upravljanje kontrolom kvaliteta finansijskog
izve)tavanja5 podizanje obrazovnog nivoa raunovodstvene profesije5 uva+avanje
meunarodne profesionalne raunovodstvene regulative iz ove oblasti5 kao i njihov
meusobni uticaj strate)ki su pravci razvoja kako raunovodstvene teorije5 tako i
raunovodstvene prakse u svetu i kod nas. Finansijsko izve)tavanje u modernom
okru+enju poprima karakter poslovnog izv)tavanja5 kroz upotpunjavanje napomena uz
finansijske izve)taje5 ali i koncipiranje posebnih izve)taja5 kao dela sada obaveznog seta
finansijskih izve)taja.
7. :fektivna a posebno efikasna raunovodstvena i @revizorskaA regulativa i njena
primena ali i regulatori si sinonimi koji treba da prate sastavljanje finansijskog izve)taja u
skladu sa meunarodnim pravilima. 2aravno5 sve ovo treba da prati institucionalizovana
regulativa koju treba tek da dostignemo u /rbiji5 ali meunarodni raunovodstveni i
263
revizorski standardi kakvi postoje u /rbiji5 na+alost sami po sebi ne postavljaju zahteve u
smislu primene takve regulative.
!. 2edostatak institucionalnih5 kadrovskih i finansijskih resursa i neodgovarajua
pripremljenost upravljakih struktura u tom pogledu predstavljaju znaajne prepreke
implementacije i primene 4eunarodnih standarda finansijskog izve)tavanja i ostale
regulative bitne za kvalitet finansijskog izve)tavanja u /rbiji. 0eliki izazov predstavlja
mobilizacija neophodnih resursa na odr+ivoj i dugoronoj osnovi.
#. ostoji i hitna potreba da odbor za 4eunarodne raunovodstvene standarde odredi
okolnosti u kojima je pogodna upotreba 55punihH 43/?4/F" i da razvije razliite
standarde i dodatna tumaenja koja e biti usklaena sa potrebama primene 43/?4/F"
na korisnike izve)taja drugih entiteta5 naroito malih i srednjih preduzea @/4:A.
43/?4/F" kakvi su sada5 saglasni su sa potrebama velikih kompanija5 te je potrebno
dodatno preispitati finansijsko izve)tavanje malih i srednjih preduzea kod nas5 pa i kroz
iskustva pojedinih zemalja u tranziciji5 i eventualno ih primeniti na na)e uslove5 naravno
uz pomo postojee ili nove zakonske regulative i uz saradnju dr+ave i raunovodstvene
profesije5 o emu imamo i na)e iskustvo iz !%8tih i #%8tih godina pro)log veka.
1%. 4nogi inioci i dalje pogre)no razumeju samu su)tinu i primenu 4eunarodnih
standarda finansijskog izve)tavanja5 ne primenjujui ih ili bolje reeno primenjujui ih
selektivno5 )to pogoduje raznim shvatanjima odnosno potrebama u finansijskom
izve)tavanju. 'vakvo stanje kod nas onemoguava i neutrali)e sve napore da se planira5
defini)e i izmeri napredak u uspe)noj primeni svih meunarodnih standarda finansijskog
izve)tavanja5 odnosno celokupnog korpusa meunarodne profesionalne regulative.
11. Fa bi bili efikasni na nacionalnom nivou5 posebno u /rbiji5 meunarodni standardi
zahtevaju snagu zakona i podr)ku primene celokupne meunarodne regulative. ,koliko
nije tako5 usagla)enost postaje predmet netransparentne diskrecije sastavljaa i revizora
finansijskih izve)taja5 van ogranienja bilo kakvog regulatornog okvira.
26$
12. "ako je na)a raunovodstvena profesija oliena u /avezu raunovoa i revizora /rbije
odigrala glavnu ulogu u implementaciji meunarodnih standarda i njihovom uvoenju na
nacionalni nivo5 sama profesija nema dovoljno moi5 a u nekim situacijama i ne mo+e
sama da obezbedni njihovu uspe)nu i doslednu primenu. osebno je bitno pitanje
odsustva strunosti ili bolje rei nedovoljne strunosti i nedostatak kontinuirane edukacije
profesionalnih raunovoa @koji nisu lanovi /aveza raunovoa i revizora /rbijeA5 pa je
tako njihova edukacija prioritet5 radi adekvantne primene meunarodne profesionalne
regulative. *ugoslovensko udru+enje raunovoa osnovano 1###. godine u procesu
sticanja strunih zvanja izdalo je diplome desetinama hiljada raunovoa5 samostalnih i
ovla)enih raunovoa na osnovu ovla)enja iz (akona i uredbe /avezne vlade o
programu ispita. -reba podsetiti na to da je ovaj program bio daleko lo)iji od
meunarodnih standarda za edukaciju profesionalnih raunovoa. -o udru+enje danas
nema organizovano lanstvo5 a ni kontinuiranu edukaciju5 )to naru)ava kvalitet
profesionalne strunosti raunovoa G kreatora kvaliteta finansijskih izve)taja. ,
istra+ivanju nismo saznali da li to udru+enje i dalje postoji5 ali smo saznali da je osnovalo
(adrugu penzionera raunovoa5 iji lanovi vode poslovne knjige i sastavljaju
finansijske izve)taje na ilegalan nain5 suprotno lanu 16 (akona o raunovodstvu i
reviziji i nema podataka o tome da li ih obavezuje bilo kakav kodeks etike za
profesionalne raunovoe.
13. , /rbiji ne postoji sistem za obezbeenje kvaliteta koji bi identifikovao i ispravio lo)
kvalitet u javnoj praksi i omoguio pobolj)anje tog kvaliteta na op)tem nivou.
2epostojanje sistema za osiguranje kvaliteta je naroito ozbiljno za reviziju subjekata ?
pravnih lica od javnog interesa. (bog ovih okolnosti trebalo bi uvesti sistem
profesionalnog eksternog nadzora5 nad radom profesionalnih raunovoa u javnoj praksi
)to je u nadle+nosti meunarodno priznate profesionalne organizacije5 /aveza raunovoa
i revizora /rbije. -akoe5 .omora ovla)enih revizora /rbije trebalo bi da kontroli)e rad
revizorskih preduzea5 kao i dr+ava kao njen osniva i donosilac zakona5 neposredno ili
preko svojih delegata u organima .omore5 kontroli)ui njen rad i rad preduzea za
reviziju5 lanova .omore5 ali i drugih nezavisnih entiteta od interesa za kvalitet
finansijskog izve)tavanja5 zainteresovanih za rad ovih klijenata. rimer dobro ureenog
26&
nadzora nad kvalitetom finansijskog izve)tavanja postoji i u Francuskoj i :ngleskoj i u
na)em bli+em okru+enju5 kao )to su /lovenija5 Grka i "talija.
1$.-ransparentnost5 niim ogranien protok informacija i ue)e kompetentnih i priznatih
profesionalnih raunovoa5 a takvih je malo sa licencom ovla)enih revizora5 osnov su za
kreiranje poverenja u kvalitet sistema finansijskog izve)tavanja u /rbiji. , ovom trenutku
ne mo+emo se pohvaliti kvalitetom finansijskog izve)tavanja. 1ez transparetnosti nema
poverenja kao ustanovljavajueg principa meunarodnih raunovodstvenih standarda> bez
poverenja nema kredita> bez kredita nema rasta> ukratkoC bez transparentnosti nema
efikasne ekonomije5 a ni validnog finansijskog izve)tavanja. 'kosnica sveukupnih
odnosa su finansijski izve)taji. , tom kontekstu izve)taj nezavisnog profesionalnog
raunovoe u javnoj praksi5 dovoljno kompetentnog i kvalitetnog5 ali i relevantnog
revizora lana relevantne asocijacije priznatog i prihvaenog od relevantnih finansijskih
institucija5 predstavlja nezamenljivu fundamentalnu injenicu za kvalitet finansijskog
izve)tavanja. 2a osnovu takvih izve)taja koji su uz to i revidirani svi uesnici treba da
donesu odluke. -o dokazuje da je revizor naravno5 na tr+i)noj osnovi od interesa klijenata
izuzetno znaajan uesnik u potvrivanju ambijenta poverenja u finansijskim
transakcijama.
1&. Formulisanje i realizacija strategije po)tovanja meunarodnih standarda finansijskog
izve)tavanja ne podrazumevaju samo dostizanje te destinacije5 ve dugo putovanje koje
sledi na)oj raunovodstvenoj praksi5 naravno i privredi. -ranzicija raunovodstva i
finansijskog izve)tavanja zahteva vreme5 ali i realno sagledavanje nacionalnih pozicija i
mogunosti standardizacije finansijskog izve)tavanja5 kao i sve promene koje se moraju
desiti u privrednom okru+enju u uslovima op)te globalizacije. 3eforme pokrenute u /F3*
polovinom !%8tih i #%8tih godina uspe)no su ostvarivane kroz saradnju dr+ave i profesije
u kojima su uesnici ostvarivali svoje nadle+nosti. Fr+ava je jasno bila opredeljena u
svoje nadle+nosti uz poveravanje profesionalne regulative profesionalnoj organizaciji5 jo)
tada prepoznate u /avezu raunovoa i revizora. (akonima od polovine !%8tih godina
javna ovla)enja su jasno delegirana na raunovodstvenu profesiju 8 /avez5 koji je ta
ovla)enja uspe)no ostvarivao5 donosei etiki kodeks5 raunovodstvena naela i
266
jugoslovenske raunovodstvene standarde5 a u isto vreme prevodio i objavljivao
meunarodne raunovodstvene standarde i standarde revizije i ostvarivao plodotvornu
meunarodnu saradnju. 2akon prvih izmena i dopuna (akona o raunovodstvu 1###.
godine5 zakonodavac je iz neobja)njivih razloga potpuno zanemario saradnju dr+ave i
profesije5 a narednim izmenama i novim zakonima su ak osporeni postignuti rezultati u
procesu standardizacije na)eg sistema finansijskog izve)tavanja5 sve to uz obrazlo+enje
dosledne primene meunarodnih standarda i standardizacije finansijskog izve)tavanja.
16. 6ko imamo u vidu regulatorni okvir i kvalitet finansijskog izve)tavanja ranijih godina
i mesto /F3 *ugoslavija u osamdesetim godinama 2%. veka5 odnosno /3 *ugoslavije
devedesetih godina5 a s druge strane mesto /rbije sada u smislu raunovodstvene
regulative i razvoja raunovodstva i raunovodstvene profesije5 iz istra+ivanja se nameu
sledee bitne konstata@ije i porukeC
Prvo5 tih godina imala je razvijeniju i jasno opredeljenu zakondavnu
infrastrukturu nego danas. 2aime5 (akonom o raunovodstvu @Sl? list S2(85 br.12?!#A
bile su odreene jasne odredbe i podele nadle+nosti dr+avnih organa5 institucija i
profesionalnih organizacija i razvijena saradnja dr+ave i profesije. lanom &. ovog
(akona po prvi put su data jasna ovla)enja profesiji5 /avezu raunovodstvenih i
finansijskih radnika5 da donosi raunovodstvena naela i raunovodstvene standarde5 a u
vezi sa l. &5 13. i 1$5 dok je l. od !6. do !!. propisana obaveza revizije u to vreme
dru)tvenih sredstava5 dru)tvenih preduzea i delova preduzea osnovanih u inostranstvu.
/lina ovla)enja bila su propisana lanom 3. (akona o finansijskom poslovanju @Sl? list
br.1%?!#A. Fo takvih zakonskih re)enja dovela je dugogodi)nja saradnja dr+ave i
profesije5 oliene u /avezu raunovodstvenih i finansijskih radnika *ugoslavije. /aradnja
je ve bila potvrena objavljivanjem raunovodstvenih naela i novog .odeksa etike
raunovodstvenih i finansijskih radnika u toku 1#!1. godine. /redinom osamdesetih
godina poeta je aktivnost izrade *ugoslovenskih raunovodstvenih standarda i .odeksa
etike raunovoa5 koja je zavr)ena poetkom #%8tih godina5 )to se mo+e smatrati
istinskim opredeljenjem za standardizaciju i unifikaciju raunovodstva i finansijskog
izve)tavanja. (akonom o raunovodstvu @Sl? list S(85 br1!?#3A su jo) transparentnije i
267
jasnije definisane zakonske odredbe kojima je izvr)ena dodatna deregulacija u korist
profesionalne regulative5 istorijska u smislu preno)enja pojedinih do tada dr+avnih
nadle+nosti na pojedine organe5 organizacije5 pa i na profesiju 8 /avez raunovoa i
revizora5 kroz jaa i jasnija javna ovla)enja5 iz l. $5 11 i 125 )to je prethodilo usvajanju i
objavljivanja *ugoslovenskih raunovodstvenih standarda *3/ 183% i razvoju specifinih
*ugoslovenskih raunovodstvenih standardaC *3/ 31 G Pro$esionalna os!osobljenost
raunovoa i *3/ 33 8 (aunovodstveni so$tver. 2a osnovu *3/ 31 poela je edukacija i
osposobljavanje raunovoa5 mada je edukacija ve bila u toku5 zahvaljujui saradnji
/aveza5 engleskih i grkih profesionalnih organizacija.
Drugo5 usvajanjem specifinih *ugoslovenskih raunovodstvenih standarda5 *3/
31 i 335 stvoreni su svi uslovi za implementaciju nacionalne profesionalne
raunovodstvene regulative u finansijsko izve)tavanje5 potpuno usklaene sa
meunarodnom profesionalnom regulativom5 a na osnovu ovla)enja iz lana $5 a u vezi
sa primenom l. 11 i 125 struna osposobljenost raunovoa i definisanje
raunovodstvenih isprava treba da se vr)e u skladu sa odgovarajuim raunovodstvenim
naelima i raunovodstvenim standardom. Feregulacija zakonske u korist nacionalne
profesionalne regulative usklaene sa meunarodnom predstavljala je istinski doprinos
standardizaciji5 u skladu sa zahtevima meunarodnih regulatornih tela5 u procesu na)ih
globalnih stremljenja i unifikacije tr+i)ta i standardizacije finansijskog izve)tavanja.
!ree5 (akonom o raunovodstvu @Sl? list S(85 br.$6?#6A su5 takoe5 zadr+ana ali i
pojaana javna ovla)enja /aveza5 a u lanu 6. (akona integrisana su profesionalnostruna
zvanja iz *3/ 31 8 rofesionalna osposobljenost5 sa obrazlo+enjem pojaanja ve
primenjenog *3/ 31 8 /truna osposobljenost raunovoa u na)oj praksi5 )to je sa
dana)njeg aspekta bio pogre)an potez. -o je ostavilo vidljive i dalekose+ne posledice po
standardizaciju i edukaciju raunovoa kroz izmene ovog zakona tokom ##?2%%%. godine5
sa posledicama uoljivim i danas u lanu 73 prelaznih odredbi (akona @kojim se sva
struna zvanja priznaju ali se ne propisuju lanom 16A ije znaenje ne zna da objasni ni
nadle+ni organ 8 predlaga (akona.
26!
etvrto5 (akon o raunovodstvu i reviziji @Sl? list5 broj 71?%2HA sadr+ao je neka
dobra re)enja i dosta jasne odredbe5 ali ne i jasne nadle+nosti5 pre svega profesionalne
regulacije5 tako da je njihova primena izostala zahvaljujui propisivanju lana 365 a jo)
vi)e zbog formirane komisije prema tom lanu5 od kadrova nezainteresovanih za kvalitet
finansijskog izve)tavanja.
Peto5 aktuelni (akon o raunovodstvu i reviziji @Sl? glasnik (S5 br. $6?%6A sadr+i
mnoge nejasne i konfuzne odredbe bez podela nadle+nosti5 a lanom 2 nije propisana
celokupna profesionalna regulativa. /uprotno razvijenom svetu5 dr+ava umesto da uva+i
rezultate rada meunarodno priznate profesionalne organizacije8lanice 4eunarodne
federacije raunovoa i zakonom ovla)enog pravnog lica @lan 2% prethodnog (akonaA
osniva .omoru ovla)enih revizora5 kao Hdr+avnu instituciju= sa mno)tvom sukoba
interesa5 i time jo) jae zatvara tr+i)te usluga revizije i umesto neophodnih reformi /rbija
dobija zakonom za)tieni revizorski monopol5 prepleten sa raznim u svetu nepoznatim
ureenjem usluga profesionalnih raunovoa iz javne prakse. ored toga5 istim zakonom
je ustanovljena i osnovana 2acionalna komisija za raunovodstvo5 koja je zbog svog
sastava i nezainteresovanosti za kvalitet finansijskog izve)tavanja5 svojim radom i
neradom nanela ogromnu )tetu regulatornom raunovodstvenom okviru i ve
dostignutom kvalitetu finansijskog izve)tavanja.
3esto5 zahvaljujui postojeem zakonu5 odsustvu nadzora i kontrole njegove
primene5 .omori ovla)enih revizora i 2acionalnoj komisiji za raunovodstvo5
standardizacija finansijskog izve)tavanja je zaustavljena5 a finansijsko izve)tavanje u
/rbiji danas dovedeno do najni+eg nivoa kvaliteta. 'd navedenog mo+emo izuzeti jedino
rad profesionalnih raunovoa 8 lanova /aveza raunovoa i revizora /rbije5 iji rad u
navedenim uslovima zaslu+uje pa+nju. Finansijsko izve)tavanje i rad profesionalnih
raunovoa u /rbiji danas dodatno optereuju pojedini organi i institucije zahtevima za
nepotrebnim procedurama5 raznim informacijama5 nepotrebnim obrascima5 a iznad svega
kreiranjem i davanjem na hiljade mi)ljenja o primeni pojedinih zakona5 )to je i najbolja
potvrda njihovog kvaliteta.
26#
+edmo5 objektivno posmatrano5 prethodno navedeno vodi finansijsko
izve)tavanje /rbije ka nestandardizaciji5 iako odgovorna lica G predlagai zakona
obja)njavaju da je sada)nja zakonodavna infrastruktura u skladu sa globalnim zahtevima5
na putu standardizacije5 )to predstavlja i najveu opasnost po budunost harmonizacije
regulatorne infrastrukture i kvalitet finansijskog izve)tavanja u /rbiji u procesu aplikacije
za lanstvo u :,.
Osmo5 sada)nje stanje sistema finansijskog izve)tavanja u /rbiji je lo)ije nego pre
1& godina. 0oenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izve)taja prema
odredbama lana 16 sada)njeg (akona o raunovodstvu mo+e obavljati svako5 bez
ikakvog obrazovanja i profesionalne osposobljenosti5 ukljuujui i pru+anje
raunovodstvenih usluga u javnoj praksi5 iako je to suprotno :tikom kodeksu za
profesionalne raunovoe5 propisanom lanom 2. (akona5 ime je direktno5 tim lanom
(akona5 ugro+en kvalitet finansijskog izve)tavanja.
3evizija finansijskih izve)taja iako raunovodstvena usluga5 zakonom je u /rbiji
nametnuta obaveza i preduzeima srednje veliine5 bez znaaja za javni interes5 razlog je
da revizija mora dobiti mesto i ulogu koju te usluge imaju u razvijenom svetu. 2aime5
po)to je cilj /rbije :vropska unija5 preduslov je istinska standardizacija zakonodavne
infrastrukture u koju treba ugraditi svetsku i evropsku praksu5 celokupnu meunarodnu
regulativu5 poznata pravila i procedure za njenu implementaciju i jasno opredeljene
profesionalne raunovoe5 njihove organizacije5 regulatorna tela i organi koji moraju biti
zainteresovani za ostvarenje tog cilja.
Deveto5 zakonodavna infrastruktura u oblasti finansijskog izve)tavanja u /rbiji i
njeno kreiranje u poslednjih deset godina bilo je i ostalo ograniavajui faktor izgradnje
povoljnog regulatornog ambijenta za razvoj raunovodstva5 raunovodstvene profesije i
prihvatanje globalnih standarda u cilju standardizacije sistema finansijskog izve)tavanja
radi ega je neopBodnoC
27%
Prekinuti dugogodi?nju praksu naru)avanja sistema finansijskog izve)tavanja od
kreatora zakona iz ove oblasti5 )to e omoguiti razvoj modernog sistema finansijskog
izve)tavanja i vratiti poverenja i nastavak saradnje dr+ave i raunovodstvene profesije
oliene u /avezu raunovoa i revizora /rbije kao meunarodno priznate
profesionalne organizacije5 katedri raunovodstva ekonomskih fakulteta5 ukljuujui i
.omoru ovla)enih revizora i sve druge zainteresovane za ureeno raunovodstvo i
finansijsko izve)tavanje u cilju dono?enja novog kvalitetnog (akona o
raunovodstvu>
-ovi (akon o raunovodstvu /rbije5 mora imati jasne odredbe5 u kojem bi bilo
ustanovljeno i nezavisno regulatorno telo5 instalirano izmeu dr+ave i
raunovodstvene profesije5 po ugledu na razvijene zemlje sveta koje primenjuju
meunarodne standarde5 globalne procedure5 pratee regulative i uva+avaju globalna i
nacionalna regulatorna tela i profesionalne organizacije 8 kljune kreatore i nosioce
implementacije globalne i nacionalne profesionalne regulative.
)ktivnosti raunovodstvene pro>esije +rbije u meunarodnoj saradnji sa ciljem
razvoja struke i standardizacije finansijskog izve)tavanja i njena uspe)na saradnja sa
ekonomskim fakultetima ulivaju nadu da standardizacija i kvalitet finansijskog
izve)tavanja mogu biti postignuti u relativno kratkom roku. (a ostvarivanje tog
cilja potrebno je otkloniti sve prepreke koje su to sputavale u pro)losti5 posebno
kreacije predlagaa (akona o raunovodstvu i njegovih izmena i dopuna u poslednjoj
deceniji5 ukljuujui (akon o raunovodstvu i reviziji @Slu"beni glasnik (S5 br.
$6?%6A. /tvaranje takvog ambijenta predstavlja obavezu i nadle+nost dr+ave5 odnosno
nadle+nog dr+avnog organa.
271
% $ ! R ) ! U R )
1. 6d+i5 /.C Son' globalna strategija, 4agistarski rad5 :konomski fakultet5 1eograd5 1##2.
2. 6leksi5 1.C 3valitet $inansijskog izve#tavanja !rema meunarodnoj !ro$esionalnoj
regulativi5 /33/5 3aunovodstvo5 specijalno izdanje51eograd5 jul 2%%$.
3. 6ndri5 4. C (evizija raunovodstveni- iskaza5 :konomski fakultet /ubotica5 1###.
$. 6nthonL5 3.5 2.5 3eece5 *. /.C +ccounting * te;t and cases, EomeWood5 "linois5 1#!#.
&. +uditing ,andbook 8 6KK6 2%%2?2%%3
6. 1audrillard5 *. C /imulacija i zbilja5 0 poglavlje 3ritika !olitike ekonomije znaka5 2aklada
*asenski i -urk5 (agreb52%%1.
7. 1igovi5 1.5 4ijatovi5 1.C /na!reenje kor!orativnog u!ravljanja5 KQF/5 1eograd5 2%%3.
!. 1odiro+a5 4. CMeunarodne tr"i#ne i $inansijske institucije5 (avod za u+benike i nastavna
sredstva5 /rpsko /arajevo5 2%%3.
#. 1ovan 4.5 2inansijska raunovodstvena analiza5 :konomski fakultet ri)tina5 2%%7.
1%. .ormier@ .om!tabilite +nglo*Sa;onne et Internationale5 ariz 2%%2>
11. Fendi F.C 2inansijsko raunovodstvo II5 /33/5 1eograd 1##!.
12. Fmitrovi Naponja Qj. i grupa autora5 (aunovodstvo5 " izdanje5 :konomski fakultet
/ubotica5 2%%$.
13. :lliott5 1.5 :lliott5*. C 2inancial +ccounting (e!orting and +nal'sis5 "nternational :dition5
rentice Eall5 2%%2.
1$. F. *. Fabozzi5 F. 4odigliani5 F. *. *ones5 4. G. Ferri.C 2oundations o$ $inancial markets and
institutions, earson :ducation "nternational5 2%%2.
1&. Ferizovi5 4.C Strate#ki menad"ment5 :konomski fakultet ,niverziteta u 1ihau5
1iha52%%&.
16. Flint5 F.C 2-iloso!-' and Princi!les o$ +uditing, +n introduction5 4ac4illan5 :ngland5
1#!!.
17. GraL5 /. *. 5 2eedles5 1. :.C 2inancial +ccounting@ a Global +!!roac-5 Eoughton 4ifflin
KompanL5 1oston G 2eW Sork5 ,/65 1###.
1!. GreL?2eedlesC 2inancial +ccounting5 1oston 1###.5
1#. Grupa autora5 Meunarodna !ro$esionalna regulativa5 /avez 33 /rbije5 2%%6.
2%. Grupa autora5 Pro$esionalna regulativa u raunovodstvu5 /avez 33 /rbije5 1eograd5 2%%3.
21. Grupa autoraC Enter!rise accounting s'stem consistent Kit- I+S>I2(S designed $or SME.7..
i 4rdre des E;!erts*.om!tables5 ilot /tudL 2%%3>
272
22. Grupa autoraC 2inancial re!orting * International +ccounting Standards5 6KK65 2%%$
23. Grupa autoraC 2inancial re!orting I+S*+..+ EDDE>
2$. Grupa autoraC 8ugoslovenski raunovodstveni standardi 3odeks i naela5 /avez 33 /rbije5
1##6
2&. Grupa autoraC 6e .ontrole Interne*4rdre des E;!erts*.om!tables5 aris 2%%$.>
26. Grupa autoraC Prakticeskii +udit> /ankt8etersburg 2%%$
27. Grupa autora@ (aunovodstvene !olitike5 /avez 33 /rbije5 2%%$.
2!. Grupa autoraC I2(S EDDL Divergences5 K2KK i UK>
2#. Ealler5 6Yel ? :ierle5 1rigite?:vans5 :lisabeth.C Das britisc-e 2inanial re!orting (evieK
Panel*ein Vorbild $ur ein deutsc-es :nfocement8Gremium in 1eriebs81erater5 Eeft
33?2%%15 0erlag 3echt und Uirtschaft5 Eeidelberg5 2%%1.
3%. Eatibovi5 F+.CGlobalizacija, tr"i#te, Evro!ska zajednica, 1eograd5 2%%2.
31. EaLes5 3.5 /childer56. 5Fassen5 3. 5Uallage5.C Princi!i revizije, /avez raunovoa i
revizora 3epublike /rpske5 1anja Quka 2%%2.
32. EaLes5 /childer5 Fassen5 UallageC Princi!le o$ +uditing5 1erkshire 1###.>
33. Eenderson5 F. C &-e .-anging International Economic 4rder@ (ival Visions $or t-e
.oming MilleniumM5 4elbourne 1ussines /chool. 5 1###.
3$. *. S. Qeger.C 6a communication $inaciere, Funod5 aris5 2%%3.
3&. *ak)i5 1. 5F. 5.ne+evi5 G. 5.ondi5 2. 5 0odeniarevi5 "?@ /!utstvo za !rimenu MS2I
stalna imovina koja se dr"i za !rodaju i !restanak !oslovanja5 /avez raunovoa /rbije5
1eograd5 1. januar 2%%7.
36. *ak)i51.5 F. 5.ne+evi5 G.5 .ondi5 2.5 0odeniarevi5 ".C Meunarodni standardi
$inansijskog izve#tavanja5 4/F" 2%%75prva knjiga5 1eograd5 2%%7.
37. *oelle Qe 0ourcVh5 Eennie 0an Greuning5 4arius .oenC International +ccounting
Standards, !ractical Auide5 2%%3>
3!. .arreman G.E.C &-e im!act o$ globalisation on +ccountanc' Education5 "6/1 2%%2
3#. .olar ".5 Strate#ko raunovodstvo5 /avez 3F3 /lovenije5 Qjubljana5 2%%3.
$%. .oletnik F.C Meunarodno raunovodstvo5 :konomsko poslovni fakultet5 4aribor 1##7.
$1. .oter5 .C Voenje !romene, Oelind5 1eograd5 1##!.
$2. .rsti5 *.5 *ezdimirovi 4. 5 uki -.C 2inansijsko raunovodstvo, :konomski fakultet5 2i)5
2%%7.
$3. Grupa autora5 Pro$esionalna raunovodstvena regulativa /aveza 33 /rbije5 1eograd5 2%%3.
$$. 4.1.4eljnik5 6./. anteleev5 6.Q.(vezdinC (evizija i kontrola> 4oskva 2%%3
$&. Qazi J.C /!ravljako raunovodstvo i obraun tro#kova i !ri-oda5 0isoka poslovna skola strukovnih
studija5 2ovi /ad5 2%%2.
273
$6. Qazi J.C +naliza $inansijski- izvestaja5 0isoka poslovna skola strukovnih studija5 2ovi /ad5 2%%2.
$7. 4alini5 /. C /!ravljako raunovodstvo i obraun tro#kova5 :konomski fakultet 8
.ragujevac5 2%%&.
$!. 4alini5 /. C /!ravljako raunovodstvo i obraun tro#kova5 :konomski fakultet 8
.ragujevac5 2%%&.
$#. 4arkovski /. i 2edev 1.C Meunarodno smetkovodstvo5 :konomski fakultet5 /koplje 1##7
&%. 4arti5 /.C 3ontrola i revizija5 :konomski fakultet5 1eograd5 1#!7.
&1. 4arti5 /.C /!oredni raunovodstveni sistemi5 1eograd51##!.
&2. 4ilievi5 0.C (aunovodstvo tro#kova i !oslovno odluivanje, :konomski fakultet
1eograd5 1eograd5 2%%%. GK
&3. 4ilisavljevi5 4.C Marketing, "B izdanje5 </avremena administracijaH5 1eograd5 1##%.
&$. 4ilojevi5 4.C %ilans stanja !rema M(S, "nstitut za ekonomiku i finansije5 1eograd5 2%%7.
&&. 4itelman5 .C Dinamika globalizacije, Globalizacija mit ili stvarnost, (avod za ubenike
i nastavna sredstva5 1eograd5 2%%3
&6. 2ovievi 15 6nti Qj5 /!ravljako raunovodstvo5 :konomski fakultet 2i). 2%%#.
&7. 2ovievi 1> /!ravljako rautvodstvo5 :konomski fakultet 2i)5 2%%2.
&!. 'VKonnor 1illC (egulator' $rameKork o$ +ccounting
&#. 'degov ".'.5 2ikonova -.1.C +uditing i kontroling !ersonala5 4oskva 2%%$.
6%. 'ven5 3obertC PratiAue des normes I+S>I2(S5 2%%3>
61. hilip5 G. Kottell5 -errL5 4. erlinC +ccounting Et-ics@ + Practical Guide $or
Pro$essionals5 cuorum 1ooks5 2eW Sork5 1##%.
62. oli5 /.C (aunovodstveni so$tver revidiran EDDN, rirunik za profesionalne raunovoe5
1eograd. 5 jul 2%%3.
63. 3adebaugh Q.E5 /.*.GraL5 International +ccountingJMultinational Enter!rises5 2%%2>
6$. 3akita51.C Meunarodne marketing strategije5 .onzorcijum ekonomskih instituta
*ugoslavije5 1eograd5 1#!#. 5.
6&. 3ankovi *.5 &eorija bilansa5 :konomski fakultet 1eograd5 1##2.
66. 3ankovi5 *. 5 "li5 G.C Meunarodni standard $inansijskog izve#tavanja B* !rimena !o !rvi
!ut, .ekos in5 jun 2%%$.
67. (evizija je sistematian !roces objektivnog !ribavljanja i ocene dokaza5 6merican
6ccounting 6ssociation5 + Statement o$ %asic +uditing .once!ts, 6merican 6ccounting
6ssociation5 /arasota5 Florida5 1#71.
6!. /tojanovi5F.C Instrumenti $inansijsko*raunovodstveni- izve#tavanja5 Finansijsko
raunovodstvo ""5 1eograd5 1##!.
27$
6#. Ntigli5 .C Protivurenosti globalizacije5 /415 1eograd5 2%%2.
7%. -erpstra 0ern5 /arathL 3avi5 International Marketing5 -he FrLden ress5 1##7.
71. -odorovi5 dr. (oran@ Potreba i mogunost kori#enja M(S u 8ugoslaviji5 2%%2.
72. /!otreba interneta kao dela nacionalne !o!ulacije5 Euman Fevelopment 3eport5 2%%%.
73. ,rlich Qeffson5 +naliza bilansa5 1#!$.
7$. Ualter 1. 4eigs5'. 3aL Uheington5 .urt onL5 3obert F. 4eigs5 Princi!les o$ +uditing5
1oston5 1#!#.
7&. Uilkinson5 *.C +ccounting and in$ormation S'stem5 *ohn UilleL and /ons5 2eW Sork5 1#!6.
76. (immerman5 *. Q.C +ccounting $or Decision Making and .ontrol, "rWin5 1oston5 2%%%.
)+OP$+$ $ (2OR-$#$ R)DOV)
77. +sian !ers!ective, 0ol. 235 2o$5 -okio5 1###.
7!. 6leksi5 1. C 3valitet $inansijskog izve#tavanja !rema meunarodnoj !ro$esionalnoj
regulativi5 (bornik radova BBB0 simpozijum (latibor 38&. jun 2%%$. godine
7#. 6leksi5 1. C 7ovi konce!t5 2inansije5 asopis5 4inistarstvo finansija5 1eograd5 2%%6.
!%. 6leksi5 1. C Pod !atronatom dr"ave5 2inansije -op 2%%75 2inansije5 asopis5 4inistarstvo
finansija5 1eograd5 2%%7.
!1. 6leksi5 1. C(evizija i raunovodstvo5 1eograd5 21. mart 2%%6.
!2. 6ndri5 4. 5 *ak)i5 F.C /loga interne revizije u savremenim uslovima5 "nstitut za ekonomju
i finansije5 (evizor br. 325 1eograd5 2%%&.
!3. %azelski komitet s!roveo je analizu !ro!usta koji su se de#avali u sistemu interni- kontrola
u bankama, 2rameKork $or internal .ontrol S'stems in banking 4rganizations5 1asel
Komimitee on banking /upervisions 1asel5 septembar 1##!.
!$. 1azelski odbor za nadzor banaka5 /nutra#nja revizija u bankama i odnos su!er revizora i
revizora, (agreb5 kolovoz5 2%%1.
!&. Kaharijas5 F.C S!letni naku!i v E/ so te"ki ve kot BDD milijard evrov, Fnevnik5
Qjubljana52%%7.
!6. Kharles5 -. E. 5 GarL5 Q. /. 5 Uilliam5 '. 5/.C Introduction to Management +ccounting5
rentice8Eall5 "nterm5 12. :dition5 2eW *erseL5 2%%2.
!7. Kharles5 -. E. 5 Ualter5 -. E. 54ichael5 6. 5 3.C +ccounting, &-ird Edition5 rentice8Eall5
"nc. :ngleWood5 Kliffs5 2eW *erseL5 1##6
!!. Krnobrnja5 4. 54ilojevi5 3. 5 etrovi5 ".C ,z podr)ku 1ritish 6merican -abacco5 /outh
:ast :urope5 %ela knjiga * Predlozi za !obolj#anje investicione klime u Srbiji, Foerign
"nvestor5 Kouncil5 1eograd5 2%%7
27&
!#. Kvetanovi5 4.C 7ovi Gakon o raunovodstvu i reviziji i njegove im!likacije,
3aunovodstvo5 broj 38$5 /avez raunovoa i revizora /rbije5 1eograd5 2%%3.
#%. asopis 2inrar5 /avez 33 3epublike /rpske>
#1. asopis 3njigovodstvo5 /avez 33 /rbije.
#2. asopis (aunovodstvena !raksa5 /avez 33 /rbije>
#3. asopis (aunovodstvo5 /avez 33 /rbije>
#$. erne5 ..C Studentska !erce!cija raunovodstvene !ro$esije s as!ekta meunarodni-
obrazovni- standarda za !ro$esionalne raunovoe5 3evija ekonomskog fakulteta5
/veuili)te u uli5 'el za ekonomiju5 ula 2%. %3. 2%%7.
#&. Direktivu o trans!arentnosti i smernice o ekvivalentnosti raunovodstveni- standarda,
riceWaterhouse Koopers5 1uilding the :uropean Kapital 4arketC 6 revieW of
developments @Fourth :ditionA5 *anuarL 2%%7.
#6. orevi5 /.C Primena meunarodne !ro$esionalne raunovodstvene regulative5 BBB"0
simpozijum /33/5(latibor5 2#. 831. maj 2%%3.
#7. uki5 -.C 2inansijsko izve#tavanje kao $aktor !rivlaenja inostranog ka!itala, "nostrani
kapital kao faktor razvoja zemalja u tranziciji5 (bornik radova5 :konomski fakultet5
.ragujevac5 3%. maj 2%%!.
#!. Ekonomija i in$ormatika5 Ekonomist magazin5 broj $175 1eograd5 1#. maj 2%%!
##. Glas raunovoa5 /avez 33 /rbije
1%%. Gredelj5 /. 5 Gavrilovi5 (. 5 Noli5 2.C Pro$esija i koru!cija, Kentar za monitoring i
evaluaciju5 1eograd5 2%%&.
1%1. "li5 1. C Dvadeset !rvi vek*Vek nove ekonomije i njene im!likacije, 3aunovodstvo5
asopis za raunovodstvo5 reviziju i poslovne finansije5 1eograd5 jul8avgust 2%%$.
1%2. International +ccounting and re!orting issues5 2eW Sork and Geneva5 2%%%.
1%3. "vani)evi5 4.C Meuzavisnost !rinosa i rizika na ulaganje u -artije od vrednosti, BBB0""
/impozijum5 /avez raunovoa i revizora /rbije5 (latibor5 2&8217. maj 2%%6
1%$. Izve#taj o !o#tovanju standarda i !ro!isa, 3aunovodstvo i revizija5 1eograd5 2$. jun 2%%&.
1%&. *ak)i5 F.C Standardizacija $inansijskog izve#tavanja5 (bornik5 BBB0 simpozijum5 /avez
raunovoa /rbije5 (latibor5 38&. jun 2%%$.
1%6. *ak)i5 F.C 7ezavisnost revizora !ret!ostavke, s!eci$inosti i !roblemi5 /33/5 BBB0"
/impozijum5 (latibor 26. 82!. maj 2%%&.
1%7. 8ournal o$ +ccountanc'5 6"K6 2%%3.
1%!. *ovanovi5 N. ..C 2inansijsko izve#tavanje investicioni- $ondova, Izazovi !oslovno$inansijskog
izve#tavanja u $unkciji menad"menta !reduzea i banaka5 BBB0"""
276
simpozijum raunovodstva i poslovnih finansijsa u savremenim uslovima poslovanja5
1eograd5. 2$826. maj 2%%7.
1%#. *ovi5 F. 3once!ti vrednovanja elemenata $inansijski- izve#taja5 /avez raunovoa i
revizora /rbije5 BBB0 simpozijum5 (latibor5 38&. jun 2%%$.
11%. *ovi5 F.C 8avni nadzor nad raunovodstvenom !ro$esijom5 BBB0"" simpozijum5 (bornik
rardova /avez raunovoa i revizora /rbije5 (latibor 2&827. maj 2%%6.
111. *ovi5 F.C 7adle"nost i odgovornost menad"menta za eksterno $inansijsko izve#tavanje5
3aunovodstvo i menad+ment u novom poslovnom okru+enju5 (bornik radova5 BBB"0
simpozijum5 (latibor5 2#831. maj 2%%3.
112. .likovac56.C 2inansijsko izve#tavanje u Evro!skoj uniji kom!arativni !regled5
Ekonomski !regled5 &!@38$A5 2%&82235 (agreb5 2%%7.
113. .rsmanovi5 1.C In$ormacione i komunikacione te-nologije i kvalitet revizorskog izve#taja5
(latibor5 38&. jun 2%%$
11$. .rsti5 1. C 2inansijsko izve#tavanje o strukturi ka!itala5 /avez raunovoa i revizora
/rbije5 (latibor5 BBB0""" simpozijum5 2$826. maj 2%%7.
11&. 3u!ovine S47:*ja od BFOO? godine, 3avL /arathL5 /'2S korporacija5 1##!.
116. 4ale)evi5 .5 6ndri54.C Stanje i !ers!ektive revizije u Srbiji, BBB0" simpozijum5
(latibor5 2682!. jun 2%%&.
117. Qazi5 *. C 2inansijska kontrola i revizija5 Fakultet za ekonomiju i inzenjerski menadzent5 ,niverzitet
rivredna akademija u 2ovi /ad
3aunovodstvo broj 1%5 /avez raunovoa i revizora /rbije5 1eograd5 2%%&. 5 str. 33837.
11!. 4alini5 /.C Dalji razvoj raunovodstvenog in$ormacionog sistema5 (bornik radova5 .uda
ide /rbija ostvarenja i dometi reformi5 :konomski fakultet i 2auno dru)tvo ekonomista sa
6kademijom ekonomskih nauka5 1eograd5 maj 2%%!.
11#. 4alini5 /.C In$ormacije u!ravljakog raunovodstva kao osnova za e$ikasno
u!!reduzeem5 BB"B simpozijum /33/5 (latibor5 1##!.
12%. 4alini5 /.C Meunarodna obrazovna regulativa za !ro$esionalne raunovoe, /avez
raunovoa i revizora /rbije5 (latibor 2&827. maj 2%%6.
121. 4alini5 /.C /loga !ro$esije u obezebenju kvaliteta $inansijskog izve#tavanja5 /33/5
(latibor 38&. jun 2%%$.
122. 4arkovi5 F.C Prilog sociolo#kom !romi#ljanju globalne ekonomije5 :konomske teme5 br.
182. 2i)5 2%%6.
123. 4ilovanovi5 /.C 2inansijski skandali u kontekstu zakonske regulative $inansijskog
izve#tavanja5 /avez raunovoa i revizora /rbije5 (latibor BBB0"" simpozijum5 1eograd5
2&827. jun 2%%6.
277
12$. 2ovievi5 1. 5 Fejan5 *.C Meunarodni standardi $inansijskog izve#tavanja5 /33/5
1eograd52%%7.
12&. 2ovievi5 1. 5Nkobi5? @ /loga i znaaj Saveza raunovoa i revizora Srbije za razvoj
raunovodstva i raunovodstvene !ro$esije5 BBB0" simpozijum5 /avez raunovoa i
revizora srbije5(latibor5 2682!. maj 2%%&.
126. 2ovievi5 1.C 3ljuni !rinci!i !ro$esionalne etike u $inansijskom izve#tavanju,/avez
raunovoa i revizora /rbije5 (latibor5 2&827. maj 2%%6.
127. 2ovievi5 1.C /ticaj globalizacije na $inansijsko izve#tavanje, /33/5 (latibor5 38&. jun
2%%$.
12!. 2ovievi51.C 4svrt na rad II seminara S(SS5 3aunovodstvo5 11?%15 /33/ 1eograd5 str.
3. 8$. @remaC Fmitrovi8Naponja5Qj i -ubi83akovaki5 /. 5 (aunovodstveno
komuniciranje u savremenim uslovima !rivreivanja5 33. simpozijum G/tandardizacija
finansijskog izve)tavanja u uslovima internacionalizacije biznisa5 /33/5 1eograd5 2%%2A.
12#. etkovi5 4. 5 Oivaljevi5 6. 51agari5 ".C &rendovi organizovanja visoko obrazovni-
institucija u svetu i kod nas, 2acionalna konferencija o kvalitetu5 (bornik radova5
6socijacija za kvalitet i standardizaciju /rbije5 .ragujevac5 1#. 821. maj 2%%&
13%. etrovi5 4.C Pola veka uestvovanja organizacije raunovoa Srbije u meunarodnim
raunovodstvenim zbivanjima, 3aunovodstvo5 broj 1%5 /avez raunovoa i revizora /rbije5
1eograd5 2%%&.
131. etrovi5 4.C Smisao i korist od raunovodstveni- standarda5 knjiga ""5 /avez raunovoa i
revizora /rbije5 1eograd 2%%2.
132. oli5 3. /.C Postavka elektronskog !oslovanja i izve#tavanja na internet !osredstvom
standarda P%(6, 3aunovodstvo5 asopis5 /33/5 1eograd5 2%%3.
133. ribil5 ..C Minesterial con$erence, 2inancial Market +ut-orit', 0iena5 -hursdaL5 4arch
16.5 2%%6.
13$. Procesi globalizacije, (e br. 6!?1$5 asopis za knji+evnost5 kulturu i dru)tvena pitanja5
1eograd5 decembar 2%%2.
13&. 3ankovi5 *. 5 "li5G5 /tevanovi5 2.> 3omentar i kritika analiza Gakona o raunovodstvu i
3ontnog !lana5 :konomika preduzea br. 38$5 1#!#.
136. 3ankovi5 *.C Povodom inoviranja zakona o raunovodstvu5 rivredni savetnik5 oktobar
2%%2.
137. (evija za raunovodstvo in $inance5 (veza raunovodij5 finannikov in revizorjev /lovenije
27!
13!. /pasi5 F.C 3om!arativna analiza uloge meunarodni- !ro$esionalni- udru"enja u !rimeni
meunarodne raunovodstvene regulative, BBB"0 simpozijum5 /avez raunovoa i
revizora /rbije5 (latibor 2#831. maj 2%%3.
13#. /pasi5 F.C (aunovodstvena !ro$esija i meunarodno $inansijsko izve#tavanje, "zazovi
raunovodstvene profesije u uslovima golobalizacije finansijskog izve)tavanja5 /avez
raunovoa i revizora /rbije5 (latibor 38&. jun 2%%$.
1$%. /pecijalizacija internih revizora5 Internal audit in banks and t-e su!ervisor relations-i!
Kit- auditors@ 6 surveL5 1asel Kommittee on 1anking /upervision5 1asel5 avgust 2%%2.
1$1. /tani5 .C 3reiranje nove vrednosti !reduzea*im!erativ savremenog $inansijskog
menad"menta5 /avez raunovoa i revizora /rbije5 (latibor5 2682! maj 2%%&.
1$2. /tevanovi5 2.C Pro$esionalna odgovornost i javni interes5 (bornik radova5 (aunovodstvo
i !oslovne $inansije u uslovima globalizacije svetske !rivrede, /avez raunovoa i revizora
/rbije5 (latibor5 1###.
1$3. /tojanovi5 F. 5F.C (aunovodstvo i savremene raunske te-nologije, Finansije5 broj 38$5
1eograd5 2%%1.
1$$. /tojanovi5 3. C 2inansijski izve#taji kao osnov $ormiranja ciljne dobiti5 (bornik radova5
BBB0""" simpozijum5 (latibor 2$. 826. maj 2%%7.
1$&. /tojilkovi5 4.5 .rsti5 *.C +ktuelna raunovodstvena regulativa i !raksa5 /avez
raunovoa i revizora /rbije5 (bornik radova5 BBB0" simpozijum (latibor5 2#831. maj
2%%3.
1$6. /tojilkovi5 4.C +ktuelna !itranja !eriodinog $inansijskog izve#tavanja*ocena i mogui
!ravci razvoja, /33/> (latibor5 2$826 maj 2%%7.
1$7. Nkobi5 ?@ (aunovodstvena regulativa u Srbiji*stanje i oekivanja5 BBB0"" simpozijum5
/33/5 (latibor 2&. 827. maj 2%%6.
1$!. No)ki5 F.C Investicioni $ondovi u Srbiji@dosada#nje iskustvo stanje i !ers!ektive5 BBB0"""
simpozijum5 2$826 maj5 (latibor5 2%%7.
1$#. -odorovi5 (.C 2inansijski izve#taji kao instrument !oslovnog komuniciranja5 BBB0""
simpozijum5 /avez raunovoa i revizora /rbije5 2&827. maj5 (latibor5 2%%7.
1&%. ,ro)evi5 2.C (azvojni !ut sistema $inansijskog izve#tavanja u !oslednji- ED godina, /avez
raunovoa i revizora /rbije5 1eograd5 jul8avgust 2%%$.
1&1. 0eljovi5 .. 5 *emenica5 -.5 3valitet $inansijske regulative5 .vartalni monitor broj #5
1eograd5 april8jun 2%%7.
1&2. 0eselinovi5 .C 4"ivljavanje !rivredni- aktivnosti u uslovima globalni- ekonomski-
!romena5 :konomske teme5 br. 182. 2i)5 2%%6.
27#
1&3. 0uievi5 4.C Glavne razlike u $inansijskim izve#tajima S+D i 7emake5 rad je
predstavljen u asopisu Industrija br. 1825 a predstavljen je kao deo rezultata istra+ivanja u
okviru projekta finansiranog od strane 42-3/ kao projekat 1$#15 1eograd5 2%%3.
1&$. 0ukovi5 /.C Meunarodna i nacionalna regulativa $inansijskog izve#tavanja i revizije u
bankama, BBB0"" simpozijum5 /avez raunovoa i revizora /rbije5 (latibor5 2&827. maj
2%%6.
1&&. 0ukeli5G.C (aunovodstveno izve#tavanje kao oslonac $inansijskog menad"menta, /avez
raunovoa i revizora /rbije5 BBB0" simpozijum5 (latibor5 2682!. maj 2%%&.
1&6. 0unjak5 2.5 .ovaevi5Q*.C Izve#tavanje $inansijski- !osrednika u $unkciji za#tite
investitora na berzi, (latibor5 /avez raunovoa i revizora /rbije5 (latibor5 2&827. maj
2%%6.
1&7. 0unjak5 2.C 2inansijsko izve#tavanje i $inansijsko tr"i#te, /avez raunovoa i revizora
/rbije5 (latibor5 BBB0 simpozijum5 38&. jun 2%%$. $3.
1&!. Seomin5 (.C <:konomska evolucijaC globalizacija dve hiljade godina stvaranjaH5
(aunovodstvo5 asopis za raunovodstvo5 reviziju i poslovne finansije5 1eograd5
septembar 2%%2.
$-!R-! +!R)-$#
1&#. 6leksi5 1. C 7a zakonskoj klackalici5 odaci i informacije dostupne na adresi sajta
%iznisJ2inansije online izdanjeC WWW.bif specijal.mediaonWeb.org?sh?%62%%6?tekst?!&!5
1eograd5 dostupno dana 2#. 12. 2%%!.
16%. 1i)evac5 /. 5 4ilenkovi. 5 4. 53. CDr"avna revizorska institucija nema uslove za rad,
"nformacija dostupna na adreesi sajta httpCWWW. danas. com. rs5 1eograd5 dostupno dana 3.
januara 2%%#.
161. 1o+ovi5 3. C Gakonodavni !aradoksi, "nformacije dostupne na adresi sajta httpC??WWW.
dragas.biz?content?vieW?$&6&?65 1eograd5 dostupno dana 1#. %7. 2%%!. godine.
162. Krossover 3esearch agencija5 7ova rangiranja BDDD najbolji- kom!anija nove Evro!e
WWW.top1%%%2:U.:,5 podaci dostupni na adresi sajta httpC??WWW.balkanmagazin.net?
kolumna?biznisei etehnologija?novaeran. 5 dostupno dana 3%. maj 2%%!. godine5 1eograd
163. Kvijeti5 4. C2inansijsko izve#tavanje na domaem Kebu5 informacije dostupne na adresi
sajta httpC??WWW.mvi.rs?blog?apb1$5 1eograd5 dostupno dana 1#. %7. 2%%!. godine
16$. etvrta direktiva EG5detaljnije pogledati sajtC httpC??europa. eu. int?eur8leY?en?consleg?pdf G
2ourt- council directive*.onsolidated? te;t?
2!%
16&. lanstvo u I2+. BFQQ*EDDQ 0iz BEN zemlje i merodovni- institucija u svetu EDDQA5 podaci
dostupni i preuzeti sa sajta httpC??WWW.ifac.org5 2jujork5 dostupno dana 17. 12. 2%%!.
166. Dobro $inansijsko izve#tavanje5 informacije dostupne na adresi sajta httpC??WWW.
cafemontenegro.com?indeYphpagroupb2&XneWsb&776$5 odgorica5 Fostupno dana %2.%1.2%%#.
167. Elektronsko !oslovanje je novi nain !oslovanja koji donosi mno#tvo !osebni- !ogodnosti5
podaci dostupni na adresi sajta httpC??vesti.kombib.rs?/tanjeei trendovieeposlovanjee
uesvetu. html5 1eograd5 dostupno dana 2%. 12. 2%%!.
16!. 2inansijski izve#taj5 "nformacije dostupne na adresi sajta httpC??WWW.nbs.Lu?eYport?
internet?latinica?6&?6&5 1eograd5 dostupno dana2#. 11. 2%%!.
16#. Giganti ku!uju svet5 podaci dostupni na sajtuC httpC??srpska.etlebero.com?print. phpaidb#1#5
dostupno dana 2&. %3. 2%%!5 1eograd
17%. Gostimir5 F.C P%(6*Priku!ljanje !odataka i izvje#tavanje5 odaci i informacije dostupne
na adresi sajta httpC??WWW. orkis. hr?B13Q8rikupljanje 8podataka8i8izvje)tavanje?17712.
aspY5 (agreb5 dostupno dana. 3%. 12. 2%%!.
171. Gubici zbog $inansijske krize* blizu bilion dolara5 podaci i informacije dostupne na adresi
sajta httpC?WWW. capital. ba?gibici8zbog8finansijske8krize8blizu8bilion8dolara5 rvi poslovni
portal u 3epublici /rpskoj5 1anjaluka5 dostupno dana. %2. %1. 2%%#. godine.
172. In$lacija 8ugoslavije -i!erin$latorni $enomen, podaci o hiperinflaciji preuzeti sa sajta
WWW.nbs.co.Lu5 1eograd5 dostupno 2%.12.2%%!. godine. 11#. 3evizija finansijskih
izve)taja5 (akon o raunovodstvu i reviziji iz 2%%6. godine5 podaci preuzeti sa sajtaC
WWW.poreskisavetnik.com5 1eograd5 2%%7.
173. In$ormacione te-nologije su !okreta globalizacije i sveuku!nog !rivrednog razvoja,
podaci dostupni na adresi sajta httpC??vision8int.co.Lu5 1eograd5 dostupno dana 1!. 12.
2%%!. godine
17$. In$ormacione te-nologije u Srbiji5 podaci dostupni na internet adresi httpC??WWW. jugoistocnasrbija
.com?indeY. phpaoptionbcomeconten5 1eograd5 dostupno dana 1!. %&. 2%%!.
17&. Interni i eksterni revizor razlike" padaci preuzeti sa sajta WWW.singidunum.ac.Lu5
1eograd5 dostupno dana 1&. 12. 2%%!. godine
176. *ovanovi5 4.C Iz intervjua sa +leksi %ogoljubom !redsednikom (evizorske 3omore Srbije
* MGI (evizija uestvovaemo na tenderima za revizore veliki- javni- !reduzea5 odaci
dostupni na adresi sajtaC httpC??WWW.ekapija.com?Wbsite?sr?page?17#2!!5 1eograd5
dostupno dana %$.%1.2%%#. godine
177. .ova5 /.C Godina u $ondu kao tri u banci, "nformacije dostupne na sajtu httpC??WWW.
ekopol.co.Lu?magaLine?vieW.phpadocument"Fb1##%5 1eograd5 dostupno dana #. aprila 2%%!.
2!1
17!. .ova5 /.C Strogo kontrolisani revizori, informacije dostupne na adresi sajtaC httpC??WWW.
ekopol.co.Lu?magaLine?vieW.phpadocument"Fb13!% @1%. jul 2%%6.A5 1eograd5 dostupno
dana 2%. %7. 2%%!. godine
17#. 3ra- amerikog -i!otekarnog tr"i#ta !okrenuo je talas rekordnog !osku!ljenja na$te, zlata i drugi-
sirovina, ali i veliku be"aniju investicija sa Ga!ada na Istok5 upozoravaju agencije. odaci preuzeti
sa sajta httpC??WWW.bankarmagazin.co.Lu5 1eograd5 dostupno dana 1#.%&.2%%!.
1!%. 3raj ere !rekomernosti i $inansijski- malverzacija5 informacije dostupne na adresi sajta
httpC??WW.voaneWs.com?/erbian?archive?2%%68%&?2%%68%&82!5 dostupno dana %$. juna
2%%!5 1eograd
1!1. Qjuti5 O. 1.C (egulisanje !latnog !rometa u Srbiji5 ravni informator5 'n line izdanje
asopisa5 informacije dostupne na adresi sajta httpC??WWW.informator.co.Lu?informator?
tekstovi?temae1%3.htm5 dostupno dana 1&. %7. 2%%!.5 1eograd.
1!2. Mala i srednja !reduzea u E/ u +ziji i Paci$iku5videti o tome detaljnije WWW.ifac.org5 1!.
$. 2%%65 "F6K Qatest 2eWsC Global +ccountanc' Pro$ession /rges Standard Setters and
(egulators to2ocus on /niAue 7eeds o$ Small and Medium Enter!rises,6pril %65 2%%6.
1!3. Mala i srednja !reduzea u E/5 informacije preuzete sa sajta httpC??WWW.emins.org?
publikacije? :vropaplus?serija 1?broj335 1eograd5 dostupno dana 1%. april 2%%!.
1!$. 4anigodi5 ".C (evizore ne anga"uju ))isti)) nego ozbiljni, informacija dostupna na adresi
sajtaC httpC??WWW.ekapija.com?Website?sr?page?1&&$725 1eograd5 dostupno dana 2%. %7.
2%%!. godine
1!&. 4ihajlovi5 (.C 3riju gubitak ili be"e od ulagaa5 podaci i informacije dostupne na adresi
sajta httpC??glas8javnosti.co.Lu?clanak?glas8javnosti81#8%!82%%7?kriju8gubitak8ili8beze8odulagaca5
dostupno dana 1&. %7. 2%%!. godine5 1eograd
1!6. 4ihela5 1.C Elektronsko uvanje i elektronsko u!ravljanje dokumentima5 informacije
preuzete sa sajta httpC??WWW.probit.biz?intoucheclanek.phpaclanekb&Xavtorb5 (agreb5
dostupno dana 1!. %&. 2%%!.
1!7. Misija I2+.*a5 odaci dostupni i preuzeti sa sajta httpC??WWW.ifac.org5 2jujork5 dostupno
dana 17. 12. 2%%!.
1!!. 7ova rangiranja BDD najbolji- banaka iz Srbije WWW.top1%%%2:U.:,5 podaci dostupni
na adresi sajta httpC??WWW.balkanmagazin.net?kolumna?biznisei etehnologija?novaeran.
dostupno dana 3%. maj 2%%!. godine5 1eograd5 maj 2%%!.
1!#. 7ovi konce!t u komunikaciji podaci dostupni na adresi sajta httpC??e8kapija. com5 1eograd5
dostupno dana 1!. %&. 2%%!. godine.
2!2
1#%. 4ekivani trend !rocesa globalizacije do EDEQ? godine5 Fokumentacija ":2 na projektu
42-3 1$6$5 1eograd5 2%%2?2%%3.
1#1. Primena MS2I u BLN zemalja sveta EDDQ? godine5 odaci dostupni na adresi sajtaC
httpC??WWW. iasplus. com?countrL?useias. htm52#. %!. 2%%7
1#2. Pristu! !ravu Euro!ske unije5 (egulation 0E.1 7o BCDC>EDDE o$ t-e Euro!ean Parliament
and o$ t-e .ouncil o$ BF 8ul' EDDE on t-e a!!lication o$ internationalaccounting standar
Fetaljnije videti httpC??europa. eu.
int?eurleY?pri?en?oj?dat?2%%2?le2$3?le2$32%%2%#11en%%%1%%%$. pdf52#. !. 2%%7. 5 ds
1#3. Procentualno kori#enje revizorski-, knjigovodstveni- i ostali- usluga kom!anija u Srbiji
!oetkom EDDO? godine @uzorak od 11# najveih preduzea5 podaci preuzeti sa sajta
httpC??WWW.danas.co.Lu5 1eograd5 dostupno dana 1#. marta 2%%!.
1#$. Prvi- deset !enzioni- $ondova u svetu krajem EDDQ? godine5 podaci dostupni na adresi sajta
httpC??WWW.politika.co.Lu?rubrike?tema8dana?/htednja8a deblje8penzije51eograd5 1&. jun 2%%!.
1#&. 3akoevi5 /?@ (evizija revizora, podaci dostupni iz informacija 'dbora za meunarodne standarde
revizije5 tehnikog tela 6merikog instituta certifikovanih javnih raunovoa @6"K6A na adresi
sajta http??CWWW.cgekonomist.cg. Lu5 odgorica5 dostupno dana %#. juna 2%%!.
1#6. 3akoevi5/.C Projekat jasnoe5 informacije dostupne na adresi sajta httpC??WWW.
cgekonomist.comabrojb11Xclanakb&765 odgorica5 dostupno dana #. juna 2%%!.
1#7. 3anisavljevi5 4.C Izve#tavanje, podaci dostupni na adresi sajta httpC??WWW.
poslovnisoftver.rs.blog5 1eograd5 dostupno dana %3. %1. 2%%#
1#!. (ast broja korisnika interneta u svetu, informacije dostupne na adresi sajtaC httpC??WWW.
ekapija.com5 1eograd5 2%%7.
1##. /cott 6. -aub5 &estimon' .oncerning 2ostering +ccurac' and &rans!arenc' in 2inancial
(e!orting5 4arch 2#5 2%%65 httpC??zicklin.baruch.cunL.edu
2%%. /ir Favid -Weedie5 R3ee! it Sim!le Stu!idS .anglobal standards be !rinci!le basedTMj1k
0i)e o ovome na adresi sajta httpC??WWW.frc.gov.au?reports?other?.ene/pencere2%%7. asp5
3%.%!.2%%7.
2%1. /palovi5 F.C 2ondovi izgubili vi#e od FDD miliona dinara5 dostupno na adresi sajta
httpC??WWW.politika.co.Lu?rubrike?:konomija?fondovi8iLgubili8vishe5 1eograd. 26. jun
2%%!.
2%2. Srbi ne misle na starost5 podaci dostupni na sajtu httpC??petarj.blogspot. com? 2%%7?1%?srbine8
misle8na8starost.htm5 1eograd5 dostupno dana 2!. oktobra 2%%7.
2!3
2%3. Standardi $inansijskog izve#tavanja za manje subjekte u %ritaniji, F3//:. 0ideti detaljnije
o tome na internet sajtuC 2(SSE eng? 2inancial (e!orting Standards $or Smaller Entites,
httpC??WWW.frc.org.uk?asb?technical?frsse.cfm53%. %!. 2%%7.
2%$. /tanojevi5 Qj.C 3o veruje revizorima5 informacije dostupne na adresi sajta httpC?WWW.
emportal.co.Lu?vesti?srbija.print.html5 %!. april 2%%!. 5 1eograd5 dostupno dana %$. %1.
2%%#. godine
2%&. /tanojevi5 Qj.C 4 ruk revizija, podaci dostupni na adresi sajta httpC??WWW.emportal.co.
Lu?vesti?srbija?$6313.print.html5 16. septembar 2%%!5 1eograd5 dostupno dana %$.%1.2%%#.
godine
2%6. Stanje i trendovi e*mail !oslovanja u svetu5 informacije dostupne na sajtuC httpC??vesti.
kombib.rs?/tanjeeietrendoviee8poslovanjeeuesvetu.html5 1eograd5 dostupno dana
2%.12.2%%!.
2%7. Struktura lanova S((S EDDO? godine 8 informacije8podaci preuzeti sa sajta httpC??WWW.
srs. co. Lu?gore2. htm5 1eograd5 dostupno dana 2%.12.2%%!.
2%!. /e#e industrije in$ormacione te-nologije sni"ava in$laciju u S+D,-he ,/ Government
Uorking Group for :lectronic Kommerce5 Qeadership for 2eW 4illennium5 Felivering on
Figital rogress and rosperitL5 3rd 6nnual 3eport5 2%%%5 podaci dostupni na sajtuC
httpC??WWW.ecommerce.gov
2%#. ,laganja u proizvodnju raunara @hradver5 softver5 razne komponenteA i uticaj na porast
nacionalnog dohotka ,. /. Fepartment of Kommerce5 -he :merging Figital :conomL5
1##!. 5 dostupno na sajtuC httpC??WWW. ecommerce. gov. 51##!.
21%. Veina zemalja lanica E/ dozvoljava !rimenu MS2I5 pogledati detaljnije sajtC
httpC??WWW.iasplus.com?europe?%&%1ias8use8of8options.pdf 8 lanned "mplementation of the
"6/ 3egulation @16%6?2%%2A in the :, and ::65 WWW. iasplus. com?countrL?useias. htm 8
,se of "F3/s for reporting bL domestic listed companies bL countrL and region5 2%%2.
211. Vi#e od etvrtine najvei- sr!ski- kom!anija anga"uje globalne revizorske kue5
informacije preuzete sa sajtaC httpC??WWW.ekapija.com?Wbsite?sr?page?1&##5 dostupno dana
1!.%3.2%%!. godine5 1eograd. 2%%!.
212. 0ujovi5 0.C Mi#ljenje sa rezervom5 informacije dostupne na adresi sajtaC httpC??WWW.
ekopol.co.Lu?magazine?vieW.phpadocument"Fb1133 @27. februar 2%%6A5 1eograd5
dostupno dana 21. %7. 2%%!. godine.
O+!)%O
213. 2%%3 Eandbook of "nternational 6uditing5 6ssurance5 and :thics ronouncements5 "F6K
21$. 2%%$ Eandbook of "nternational 6uditing5 6ssurance5 and :thics ronouncements5 "F6K>
2!$
21&. 2%%$ "F6K Eandbook of "nternational ublic /ector 6ccounting /tandards>
216. 6ndrija)evi54. 5 erovi5 /.C "nternacionalni simpozijum5B" "nternacionalni simpozijum5
/Lmorg%!5 1eograd5 2%%!.
217. Kode of :thic for professional 6ccountants5 "F6K 2%%3>
21!. iri5 *.C Investicioni $ondovi kao dugoroni izvor $inansiranja !reduzea5 B"
"nternacionalni simpozijum /Lmorg%!5 ,niverzitet u 1eogradu5 2%%!.
21#. Etiki kodeks za !ro$esionalne raunovoe, /avez raunovoa i revizora /rbije5 1eograd5
2%%7.
22%. Grupa autoraC 4eunarodni raunovodstveni standardi u na)oj poslovnoj praksi5 "5 ""5 """5
"05 05 0"5 0""5 0"""5 "B i B jesenji /eminar5 /33/5 (latibor5 2%%%52%%152%%252%%35 2%%$5
2%%&5 2%%65 2%%75 2%%! i 2%%#.
221. Grupa autoraC 4eunarodni raunovodstveni standardi5 l3evikonm /arajevo.
222. Grupa autoraC rimena novog kontnog okvira prema 43/5 /33/5 1eograd5 2%%$.
223. Grupa autoraC (bornici radova5 BBB5 BBB"5 BBB"""5 BBB"05 BBB05 BBB0""5
BBB0""5 BBB0"""5 BBB"B i BQ /impozijum /aveza 33 /rbije5 (latibor5 1###5 2%%%5
2%%25 2%%35 2%%$5 2%%65 2%%75 2%%! i 2%%#.
22$. Inde!endence Standards %oard@ + .once!tual 2rameKork $or +uditor Inde!endence5 "/15
2%%%.
22&. "nternational 6ccounting and reporting issues 2%%1 G ,2K-6F
226. "nternational 6ccounting and reporting issues 2%%2 G ,2K-6F
227. "nternational 6ccounting and reporting issues 2%%3 G ,2K-6F
22!. "nternational 6ccounting and reporting issues 2%%& 8 ,2K-6F
22#. "nternational 6ccounting and reporting issues 2%%6 8 ,2K-6F
23%. "nternational 6ccounting and reporting issues 2%%7 8 ,2K-6F
231. "nternational 6ccounting and reporting issues 2%%! G ,2K-6F
232. "nternational :ducation Guidelines for rofessional 6ccountants @":GsA8"F6K5 2%%$>
233. "nternational :ducation apers for rofessional 6ccountants @":sA8"F6K 2%%$>
23$. "nternational :ducation /tandardsl878"F6K52%%$>
23&. "nternationa Financial 3eporting /tandards 8 "6/15 Qondon5 2%%$>
236. "nternational Financial 3eporting /tandards 8 "6/15 Qondon5 2%%&>
237. "nternational Financial 3eporting /tandards 8 "6/15 Qondon5 2%%7>
23!. "nternational /tandard on cualitL Kontrol @"/cKA 15 lcualitL Kontrol for Firms that
erform 6udits and 3evieWs of Eistorical Financial "nformation5 and 'ther 6ssurance and
3elated /ervices :ngagementsm5 including related conforming amendments8"F6K 2%%$>
2!&
23#. "zve)taj o po)tovanju standarda i propisa @3'/KA5 1eograd5 2$. jun 2%%&.
2$%. 3odeks !ro$esionalne etike udru"enja vlasnika !ro$esionalni- raunovodstveni- agencija,
2ovi /ad5 22. %1. 2%%!.
2$1. *ovica Qazi5 Qj.C 4/!ravljanje $inansijama i racunovodstvo5 ,niverzitet /ingidunum5 Fakultet za
scenske i primenjene umetnosti ? smer produkcija i novonarski5 6kademija lepih umetnosti51eograd5 2%%&.
2$2. Qogarrigne5*. 5Qogarrigne5. 5 6lbert. 56e droit com!table, :dition /. 6. aris 1#!$. 5 prema
3ankovi5 *. 5 "li5 G.5 <4eunarodni standard finansijskog izve)tavanja 18primena po prvi
putH5 .ekos in5 jun 2%%$
2$3. 4alini5 /.C 3arakteristike i kontrola $inansijskog izve#tavanja5 33 2acionalna konferencija
o kvalitetu5 .ragujevac5 1%. 812. maj 2%%6.
2$$. Meunarodni raunovodstveni standardi, /33/5 1eograd5 2%%7.
2$&. Meunarodni standardi i sao!#tenja, revizije, uveravanja i etike5 4eunarodna federacija
raunovoa5 /avez raunovoa /rbije5 2%%6.
2$6. 4eunarodni standardi revizije5 prevod5 /avez 33 /rbije5 1eograd5 2%%$.
2$7. Meunarodni standardi revizije5 /3//5 1eograd5 2%%2.
2$!. 4iunovi5 F.C Predgovor za knjigu 3oru!cija u Srbiji, Kentar za liberalno demokratske
studije51eograd5 2%%1.
2$#. 4ijatovi 'C 'rganizacija knjigovodstva s posebnim osvrtom na jugoslovenske uslove5
/3F3/5 1eograd5 1##1. god.
2&%. 4ilenkovi5 F. 5*ovanovi5F.C <.arakteristike sistema upravljanja elektronskom
dokumentacijomH, /Lmorg5 /impozijum sa meunarodnim ue))em5 (bornik radova5
1eograd5 2%%6.
2&1. 4ilojevi5 F. C Izve#taj nezavisnog revizora o adekvatnosti in$ormacija obelodanjeni- uz $inansijske
izve#taje, lanak za &. /impozijum 3epublike /rpske5 (bornik radova5 -esli 2%%1.
2&2. 7acionalni raunovodstveni obrazovni standard (4S*NB5 1eograd5 2%%6.
2&3. eri5 4.C <1ankrotstvo EnronaR5 B" internacionalni simpozijum5 /Lmorg%!5 1eograd5 2%%!.
2&$. oli5 /.C Globalni razvoj in$ormacioni- te-nologija za-teva usagla#avanje standarda,
3aunovodstveni softver5 /avez raunovoa i revizora /rbije5 1eograd5 jul 2%%3.
2&&. ravilnik o kontnom okviru i sadr+ini rauna u kontnom okviru.
2&6. Pravilnik o nainu !riznavanja i !rocenjivanja imovine, obaveza, !ri-oda i ras-oda mali-
!ravni- lica i !reduzetnika? 5 Sl? list S(85 broj 1%&?2%%65 1eograd5 2%%6.
2&7. Pro$esionalna !raksa interne revizije5 /avez 33 /rbije5 2%%6.
2!6
2&!. rojekat 1$6$ 42-3 3epublike /rbije ))/na!reivanje izvoza i meunarodne
konkurentnosti industrije Srbije)) u EDDN? godini. 2osilac istra+ivanja "nstitut ekonomskih
nauka5 1eograd5 2%%3.
2&#. 3aunovodstveni obrazovni standard 3'/ 31 ili profesionalno osposobljavanje
raunovoa5 Slu"beni glasnik broj !!?#35 'dluka o utvrivanju revidiranog finansijskog
izve)taja *3/ 31 objavljena je u Sl? glasnik (S broj !&?2%%35 1eograd5 2%%3.
26%. 3adovi5 4.C 3or!oraciono iskustvo iskustva kor!oracija u Vojvodini i izgledi za dalji razvoj,
Foktorska disertacija uz mentorstvo prof. dr Gorana 6nelia5 Fakultet tehnikih nauka8Feprtman za
industrijsko in+injerstvo i mena+ment5 ,niverzitet u 2ovom /adu5 januar5 2%%!.
261. /tojiljkovi5 /. 5Guzina5 0.C Prirunik za !rimenu Meunarodni- standarda $inansijskog
izve#tavanja u !rocenjivanju i !riznavanju bilansni- !ozicija i sastavljanju $inansijski-
izve#taja5 1eograd5 maj 2%%!.
262. 0ukovi5 Qj.C Skri!ta iz raunovodstva5 1eograd5 2%%1.
263. 0ukmirovi5 F. 5Nuti5 0.5 avlovi ..5 1udimir5 *.C <,potreba "K- i informaciono dru)tvo
u /rbijiH5 (bornik radova5 B""" kongres5 1eograd5 2%%7
26$. 0ukoti5 0.C (azvoj $inansijski- tr"i#ta i restruktuiranje !rivrede5 0 miloersko
savetovanje51##$.
26&. (akon o raunovodstvu i reviziji5 </lu+beni glasnik 3/H5 br. $6?%6>
266. (akon o raunovodstvu i reviziji5 </lu+beni list /3*H5 br. 71?%2>
267. (akon o raunovodstvu5 </lu+beni list /F3*H5 br. 12?!#>
26!. (akon o raunovodstvu5 </lu+beni list /3*H5 br. 1!?#3>
26#. (akon o raunovodstvu5 </lu+beni list /3*H5 br. $6?#6>
27%. (akon o reviziji raunovodstvenih iskaza5 </lu+beni list /3*H5 br. 3%?#6>
271. (akonom o finansijskom poslovanju5 </lu+beni list /F3*H5 br. 1%?!#>
272. (birka propisa iz raunovodstva5 3aunovodstvo i praksa5 broj 1?%7.5 1eograd5 2%%7.