Vlada kralja Aleksandra Obrenovia 1893 - 1903.

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz istorije.

Kralja Aleksandar Obrenovi (Beograd, 14. avgust 1876 Beograd 11. jun 1903) je bio srpski
kralj, poslednji iz dinastije Obrenovi. Kralj Aleksandar Obrenovi je bio sin kralja Milana i
kraljice Natalije Obrenovi..
Aleksandar Obrenovi je stariji sin kralja Milana, roen u jednom porodilitu koje je finansirao
lino kralj Milan. Brigu o mladom Aleksandru je iskljuivo vodio kralj Milan. Po uzrastanju
mladog kraljevia, kralj Milan je naredio da se poalje na kolovanje u Pariz o njegovom troku.
Zajedno sa mladim kraljeviem tada su se nalazili njemu u pomo i dva istaknuta prijalatelje
kue Obrenovi Jovan Risti i Kosta Proti, koji e kasnije za vreme Aleksandrovog
maloletstva igrati ulogu namesnika.
Na Liceju je stekao solidno obrazovanje, nauio je francuski i ruski jezik. Aleksandar dolazi
ponovo u Beograd 1887. godine sa nepunih jedanaest godina i nalazi se stalno na Dvoru gde o
njegovom vaspitanju brine vie guvernanti. Tu je nauio da svira klavir, da pie poeziju, da peca,
da ide u lov.
Za vreme sudbonosnih dogaaja u zemlji, mladi kraljevi se stalno nalazio pored svog oca.
Vladavina Aleksandra Obrenovia je vreme najveih politikih kriza u Srbiji. Kralj Aleksandar
je menjao vlade i ustave i vladao apsolutistiki. Takvom politikom je izazvao protiv sebe sve
slojeve drutva. Vrhunac krize bila je njegova enidba sa dvorskom damom Dragom Main, koju
su Srbi smatrali nedostojnom da bude kraljica Srbije.
U dravnom prevratom, ubijeni su kralj Aleksandar i kraljica Draga i time je prekinuta loza
dinastije Obrenovi, koja je vladala Srbijom od sredine 19. veka. Ubistvo je sprovela
organizacija Crna ruka, koju je predvodio oficir Dragutin Dimitrijevi Apis. Zloin je poinjen
u noi izmeu 28. i 29. maja 1903. godine.
Kao to je ve napomenuto kralj Aleksandar Obrenovi je esto menjao vlade i ustave, to je u
velikoj meri obeleilo njegovu vladavinu. Osim ovoga, njegovu vladavinu je obeleilo i niz
drugih dogaaja.
Ipak, ovaj rad e se u nastavku baviti odnosno predmet ovog rada bie samo vlada kralja
Aleksandra Obrenovia u periodu od 1893 1903. godine.

Vlada kralja Aleksandra Obrenovia 1893 - 1903

Prvog aprila 1893. godine sedamnaestogodinji kralj Aleksandar je posle jedne veere u dvoru,
je na zaprepaenje svih namesnika i lanova vlade koji su bili prisutni, uz pomo izvesnih dvoru
bliskih vojnih lica, izvrio dravni udar, proglasio sebe punoletnim i razreio u isti mah i
namesnike i ministre od njihovih dunosti. Njihov protest ostao je bez ikakva znaaja.
Novu vladu sastavio je bivi kraljev guverner, dr Lazar Doki, sa nekoliko uglednih radikala.
Ideju o prvoaprilskom udaru mislilo se da je dao kralj Milan ali je bilo malo verovatnih tvrdnji
da je to delo samo beogradskih krugova.
Prvoaprilski dravni udar bio je uglavnom dobro primljen zahvaljujui ponajvie radikalima, koji
su se oslobodili liberalskog terora i ponovo doli do vlasti. Oni su veliali gest mladog kralja.
Meutim nisu dovoljno uviali da je taj udar ustvari teka povreda ustava. Ta povreda koja je
donekle izvedena uz njihovu saradnju i kojom su se oni odma koristili, ila je na njihov politiki
raun i mogla im se lako osvetiti. Oni su gubili pravo protesta u sluaju da se takav akt ponovi i
dali su mladom kralju opasno oruije u rukama.
Mladi kralj bio je neobiniji tip. Svoju mladost proveo je meu tuim licima, lien i oca i majke,
u senci njihove svae, koju je i sam imao prilike da sagleda. Otac i majka borili su se za njegovu
ljubav vie zbog jaanja svog poloaja uz njega nego iz prave roditeljske odanosti prema njemu.
Opredeljujui se as za jednu as a za drugu stranu, a oseajuu pozadinu te borbe, mladi kralj je
rano prikupljao u sebi izvestan fond pritvorstva i nepouzdanosti, koji se vremenom sve vie
razvijao. Bistar on je nesumnjivo imao izvesne politike okretnosti ali nije imao dovoljno
moralnog uporita i potrebne stalnosti. Od oca nije nasledio sve mane ali je jedna bila dovoljna
da mu upropasti ceo ivot. To je odsustvo oseanja mere prema sebi i svojim postupcima. U
osnovi autokrata i sav lian, on je mislio da moe sve to hoe i da je zemlja njegovo bogom
dano nasledstvo kojim on moe raspolgati po svojim udima. Kralj Milan je bar imao izvesnih
uspeha: dobijanje etiri okruga od Turaka i priznanje nezavisnosti. Kralj Aleksandar nije
meutim imao ni jednog uspeha a u izvesnim momentima ponaao se bezobzirnije nego njegov
otac. Njegova vladavina bila je samo niz dugih kriza koje su se pre ili posle morale zavriti
katastrofom.
Njegova saradnja sa radikalima bila je kratka veka. Posle prvog dravnog udara dolo je i prvo
gaenje zakona. Nezadovoljan radikalima koji su kao nesumnjiva veina u zemlji hteli da stvarno
vladaju, on je devetog januara 1894. godine pozvao natrag u Srbiju kralja Milana. U ovom
periodu, na elu drave, bila je vlada Save Grujovia, meutim ova radikalna vlada dala je na to
ostavku zbog povratka kralja Milana u Srbiju i poela ljutu borbu. Kada se vratio u zemlju i sam
pogazio svoju datu re i obaveze, kralj Milan je odmah poeo da utie na dravne poslove. Kralj
je pokuao da vodi politiku sa neutralnim vladama ili bolje reeno s vladama koje su imale
antiradikalski karakrter, dok nije devetog maja 1894. godine ukinut ustav od 1888. godine a
vraen onaj stari iz 1869. godine. Jasno se govorilo da su radikali zloupotrebili ustavne slobode
dok se privatno i sa najviih mesta naglaavalo da Srbi nisu jo bili zreli za te slobode. Stranaka
razdraenost bila je doista velika i Milan Piroanac bivi predsednik vlade nije bio jedini koji je
ogoreno pisao i govorio protiv rartizanstva: Gruba, neobuzdana, samoubilaka stranaka borba
sve je progutala, izvan nje u Srbiji se nita ne vidi, ni Presto, ni Zemlja, ni Narod. I tako
gledajui na ovu divlju borbu moglo bi se rei da i sam narod srpski u Srbiji ima danas potrebe
da ga ko ujedini jer izgleda da ni on ne predstavlja vie narodnu celinu, do tolike je bezumnosti
najsavreniji savremeni Ustav doterao zemlju, koja nije bila spremna da se s njim razumno
rukuje. Ocena je, meutim bila suvie preterana. Nesumnjivo je da je stranakih strasti bilo
previe i da radikali u prvoj opijenosti pobede nisu znali uvek prave mere. Ali krivica nije bila ni
do njih ni do sloboda novog ustava u tolikoj meri, koliko do onih na vlasti koji nisu hteli da vode
raina o narodnom raspoloenju i koji su silom traili odravanje svojih kombinacija i svoje
volje. Stranaki ivot je bolovao od glavne mane, to njihove voe sem radikala nisu traile svoj
oslonac u samom narodu i to nisu mogle da se pomire sa rezultatima koje su donosili slobodni
izbori.
Kralj Milan napustio je Srbiju ponovo u prole 1895. godine a u nedelju dana potom vratila se u
zemlju kraljica Natalija u elji da olaka sinu poloaj. Dva meseca iza toga, 22. juna, Stojan
Novakovi obrazovao je homogenu naprednjaku vladu. Solidan nauenjak i savestan ovek,
Novakovi je izneo mladom kralju svu tekou stvorenog stanja: Od 9 og januara 1894.
godine, na ovamo vlade upravo nije ni bilo; plana u vladavini nije bilo. Pod izgovorom
uzdizanja kraljevskog autoriteta i po nedostatku ma kakva plana u vladanju, ministri su
degradovani na efove sekcija. U interesima zemlje Novakovi je traio reviziju ustava, koji je
bio sredina izmeu onog od 1869 i 1888. godine. U spoljanjoj politici Novakovi je dao jasna
izraza novoj nacionalistikoj ideologiji. Vlada Stojana Novakovia, imala je dakle zadatak
pripreme novog ustava. Naprednjaci su se postepeno leili od austrofilije, koju su primili u svoje
ime vie od nevolje nego iz uverenja. Novakovi je jasno video da Austro-Ugarska ni u jednom
pitanju nije do kraja pomagala srpske interese. Dok su srpske naprednjake vlade vodile rauna o
obavezama iz Tajne konvencije i uzdravale se od svake aktivnosti u Vojvodini i Bosni, dotle je
Austro-Ugarska svoje obaveze prema nama u Makedoniji sasvim napustila.