Rana renesansa (1500-1580)

Moemo da je poredimo sa anglonormanskim dobom. To je vreme uspostavljanja apsolutne

monarije (Tjudori! "enri #$$). "enri #$$ se oenio %li&abetom ('ork! (erka %dvarda $#) )
simboli*no ujedinjenje rua.
'avljaju se ekonomske promene u &emlji! raspad +eudalnog ustrojstva! sledi kapitali&am. ,labe
uti-aji krupni +eudala-a i -rkveni dostojanstvenika. .gra/ivanje obradive &emlje! pa0nja-i &a
gajenje ova-a (enclosing) ) bitno jer je i&a&valo lomove ) siroma0ni selja-i be& &emlje i posla.
1ato mnogi odla&e u 2ondon! odaju se prosja*enju! neki se iseljavaju. #elika potranja &a
njiovim tkaninama! masovnija proi&vodnja. 'avljaju se kapitalisti. 'a*a engleska +lota! i&voen
dobar deo robe. 3 ovo vreme %ngleska postaje vaan *inila- u trgovini i pomorstvu! i&la&i sa
margine. "enri podrava ekonomski ra&voj! pravi save& sa novom klasom ) gra/anima
bogata0ima! marginali&uje krupne +eudal-e. Tu politiku nastavlja sin! "enri #$$$! stvara novo
plemstvo! daje im titule! oni su mu odani. 4e0ava se odvajanje od Rima. 5on+iskovao je
manastirska imanja! prodao bogata0ima! oslabio sve0tenstvo. 6asledio ga je maloletni %dvard
#$! tad su vladali namesni-i! prodiru re+ormatorkse ideje (kalvini&am). 7osle njega Meri ,tjuart
(8lood9 Mar9)! poku0ava da vrati %nglesku Rimu! tj. katoli*anstvu. :odine 1558. 4ola&i
%li&abeta $ koja vlada ;5 godina! &latno doba engleske knjievnosti i kulture! vra(a se
protestanti&am. 7o*etkom 1<. veka potreba &a re+ormisanjem -rkve! %ra&mo Roterdamski
objavljuje 151<. originalni gr*ki tekst 6ovog &aveta (dodaje napomene u kojima kritikuje -rkvu).
:odine 151=. Martin 2uter! ra&o*aran korup-ijom -rkve! priku-ava te&e na vratima katedrale u
#itembergu. Taj doga/aj je o&na*io po*etak verskog pokreta. Tako/e! 1<. vek preobraava
svest ljudi ) srednovekovni ideal meditativnog ivota (vita contemplativa) se menja aktivnim
(vita activa). 6osila- tog novog pogleda na svet je srednja klasa. 7redstavni-i re+orma-ije su
smatrali da -rkva treba da se vrati prvobitnom duu> eliminisati -eremonije! pra&nike! ikone!
kipove! odbijali su ideju sve0tenika posrednika! odnos pojedin-a sa 8ogom treba da se
ostvaruje kro& molitvu i *itanje 8iblije. Re+orma-ija je upu(ivala vernike na biblijski tekst.
7osledi-a toga je prevo/enje 8iblije na maternje je&ike. 7revod 8iblije od #ikli+a i& 1;. veka
vi0e nije sluio! eleli su savremeniji i dostupniji.
7revodio-i>
Vilijam Tindal (?illiam T9ndale, -. 1;@5-15A<) ) jedan od vo/a re+orma-ije u %ngleskoj!
u*en *ovek! preveo -eo 6ovi &avet sa gr*kog i delove ,tarog sa ebrejskog. 3 %ngleskoj je
proganjan pa je objavljivao u 6ema*koj! uap0en je kao jeretik i spaljen na loma*i.
Majls Kaverdejl (Miles Boverdale, 1;88-15<8) ) biskup u %ksiteru! nije bio toliko u*en kao
Tindal tako da nije prevodio originale nego sa nema*kog ili latinskog! &aokruio je rad. :odine
15A=. objavljen je prvi potpun prevod Biblije na engleski.
1a ove rane periode ve&uje se HUMANIAM (C renesansa). 6astao je u $taliji kao obnova
interesovanja &a klasi*no nasle/e. To je bio pokret &a prou*avanje gr*kog i latinskog je&ika i
knjievnosti i &a prou*avanje anti*ki stvarala-a &anemareni u srednjem veku. "umanisti su
bili istraiva*i! tuma*i i komentatori anti*ke knjievnosti. 6eki se bave i +ilo&o+ijom i nadanjuju
se anti*kog :r*kom i rimskom tradi-ijom. Renesansa je panevropska pojava! oni se nadanjuju
u&orima i& antike i stvaraju novo. Renesansa ra&vija na-ionalne je&ike i osobenosti naroda.
"umani&am je interna-ionalan! njegov glavni je&ik je latinski! i to ne srednjovekovni! ve(
oivljavaju je&ik avgustovskog Rima (D=. god p. n. e. ) 1;. god ne)! vremena #ergilija! "ora-ija i
.vidija. ,tvaraju svetovnu kulturu.
3 %ngleskoj! od umanista! troji-a su bili predava*i na .ks+ordu>
Vilijam !rosin (?illiam :ro-9n, 1;;@-151@) ) studirao u $taliji! predavao je gr*ki na
.ks+ordu.
Tomas "ineker (Tomas 2ina-re, E1;<0-15D;) ) tako/e predavao gr*ki na .ks+ordu!
napisao je latinsku gramatiku! dosta prevodio sa gr*kog.
#$on Kolet ('on Bolet, 1;<<-151@) ) 0kolovan u $taliji! predavao gr*ki i bio dekan -rkve sv.
7avla u 2ondonu! osnovao 0kolu uskla/enu sa umanisti*kim interesovanjima. 6apisao
gramatiku latinskog koja je kori0(ena naredna tri veka.
3& njega se pominje %ra&mo Roterdamski! boravio je u %ngleskoj i drao predavanja na
5embridu. Tokom svog boravka u &emlji napisao 7ovalu ludosti (satiri*na knjiga protiv -rkve).
6ije uti-ajno! ali &na*ajno &a 0irenje 0kola. 6aglasak u obra&ovanju je pomeren sa verskog na
svetovno. Tu su se 0kolovala de-a plemstva! ali i drugi mladi ljudi klase u usponu. Ftamparije
pomau 0irenju ideja. 2ondonski dijalekat je priva(eni knjievni je&ik. .ve uti-aje prekida
re+orma-ija! ali umani&am ipak postoji tokom 1<. veka. 3 prosvetiteljskom delovanju jo0
dvoji-a vani ljudi (naredna genera-ija umanista sa didakti*kim idejama)>
ser Tomas %liot (,ir Tomas %l9ot, -. 1;@0-15;<) ) autor traktata o obra&ovanju
Upravlja& (T'e !overnor! 15A1)! posve(en novom plemstvu! nosio-ima lokalne uprave
(gro+ovija) koji su sprovodili odluke -entralne vlasti. To je didakti*ko-prosvetiteljsko delo u kome
im savetuje da *itaju anti*ke knjige.
(od$er Askam (Rodger Gs-am! 1515H<-15<8) ) dalje ra&vija u*enje Tomasa %liota. 4elo
U&itelj (T'e )c'oolmaster) u kome se &alae &a svetovno obra&ovanje. 1astupao je
pedago0ka na*ela! &alagao se &a dvostruko prevo/enje! smatrao ga najboljom metodom
u*enja.
T*MA) M*( +)ir T'omas More )t, ,-../,0102
6aj&na*ajniji engleski umanista! njegov rad preva&ila&i grani-e %ngleske. 6jegovo delo je
suma svi najbolji elemenata umani&ma. Ro/en u bogatoj gra/anskoj porodi-i! dodeljena mu
je titula! poa/ao je gramati*ku 0kolu. ,a 1D godina postaje pa kod *uvenog kardinala
Mortona. ,tudirao je na .ks+ordu! prekinuo studije tamo i oti0ao u pravnu 0kolu u 2ondonu. Tu
je *ak i predavao. 3po&nao Roterdamskog! ; godine proveo u manastiru pa se vratio
svetovnom ivotu i postao *lan 7arlamenta. Tad mu po*inje uspon u karijeri> postaje &amenik
upravnika 2ondona! 151;. dobija od "enrija #$$$ plemi(ku titulu! onda postaje *lan kraljevskog
saveta pa predsednik 4onjeg doma 7arlamenta! 15D@. dobija najve(u po&i-iju ) lord-kan-elar.
$skren katolik! protivnik re+orma-ije! nije odobravao ra&vod! jo0 manje odvajanje od Rima.
:odine 15AD. podnosi ostavku usled sukoba li*ni interesa! kralj ne privata jer je Mor bio
previ0e ugledan. 5asnije je lano optuivan! ali uspeva da se odbrani. 6a kraju biva utamni*en
&bog velei&daje i surovo javno pogubljen 15A5. godine. 5atoli*ka -rkva ga je kanoni&ovala
1@A5. godine. 8io je jedan od naju*eniji ljudi! njegovo pogubljenje se smatra najmra*nijim
doga/ajem tjudorske vlasti. .bra&ovao se na gr*koj +ilo&o+iji i knjievnosti! protivnik solastike!
teo je novi pogled na svet! nije privatao re+orma-iju. .n je jedan od glavni utemeljitelja mita
o dinastiji Tjudor. $&javio je da ena treba da bude podre/ena mu0kar-u! ali se &alagao i &a
obra&ovanje ena. 8ilo je dosta kontradik-ija u njegovim stavovima! ali je bio dobronameran i
skroman *ovek koji je uvek postupao ispravno. ,ilom je doveden na dvor jer je bio potreban
dravi. #isoki poloaji ga nisu u*inili gordim! pora& je podneo stoi*ki. 7isao je na engleskom i
latinskom! i sti i pro&u! prevodio pesme sa gr*kog.
3 rana Morova dela spadaju 3ivotopis 4ika de Mirandole ("i5e o5 6o'an 4icus, erle o5
Mirandola) ) delo na engleskom! opisuje ivot italijanskog mislio-a! uti*e na njegova kasnija
dela.
,pis Ute7ni ra8govori (#ialogue o5 9om5ort) ) napisao ga je u tamni-i dok je *ekao
pogubljenje! &asnovan je na 8oe-ijevom delu . utesi +ilo&o+ije. 7redstavlja me0avinu stoi*ki i
ri0(anski ideja. Radnja dela je ra&govor dva ma/arska plemi(a! o-a i sina! diskutuju o tome
0ta da rade po dolasku Turaka! &naju da i *eka sigurna smrt. Mor se tako pripremao &a
mu*eni0tvo! odnosi se na njegovi situa-iju.
Istorija kralja (i&arda III (Histor: o5 (ic'ard III) ) napisao na latinskom pa preveo na
engleski. 5lasi*na istoriogra+ija! ose(a se uti-aj Tukidida. .vo delo je jedan od Fekspirovi
u&ora. 7rika& Ri*arda $$$ u skladu sa Tjudorksim mitom ) Ri*ard je be&ob&iran politi*ar i
monstrum! njegovo svrgnu(e je spasenje. $storija kae da Ri*ard $$$ nije bio mnogo gori od
ostali vladara! ali Morovo vi/enje je uskla/eno sa dinasti*kim interesima! da poslednji 'ork
bude monstrum kako bi pobeda delovala veli*anstvenije. To otkriva tek moderna istoriogra+ija.
Utopija (Utopia! 151<)
6apisana je na latinskom! smatrao je da (e tako imati ve(u trajnost. Moda je ra&log nastajanja
ovog dela da i&begne posledni-e kritike "enrija #$$$. 1a nekoliko godina je doivela = i&danja!
bila je jako *itana! prevedena na nema*ki 15D;. i na engleski tek 1551. Tema je anali&a
onda0nji dru0tveni i politi*ki problema! ali i re0enja ti problema. Takvi dela ima i u anti-i!
npr. 7latonova 4rava koja mu je sluila kao jedan od i&vora. 4rugi i&vori su delo sv. Gvgustina
8oji grad (4e Bivitate 4ei)! putopisi Gmeriga #espu*ija! gde se govori o &ajedni-i u kojoj ne
postoji privatna svojina.
4elo se sastoji i& okvirne pri*e i dva unutra0nja dela. 3 okvirnoj pri*i autor opisuje diplomatsku
misiju u "olandiji gde je sreo moreplov-a Ra+aela "itlodeja (Rapael "itloda9)! sprijateljuje se
s njim. 6jiovi ra&govori su sadrina prve knjige koja se ti*e %ngleske i %vrope. 3 drugoj knji&i
"itlodej opisuje daleku i nepo&natu &emlju 3topiju koju je posetio prilikom putovanja. 7rvo
uverljiva kritika postoje(i okolnosti! a onda opis idealne ljudske &ajedni-e. 8io je upo&nat sa
glavnim problemima svog vremena! vidi u&rok toga u siroma0tvu. ,matrao je da su &akoni
prestrogi! da &lo*in-i treba da se spre*e! a ne surovo ka&ne. 5ritikovao je samovolju vladara.
Ra&mi0ljao je o re0enjima aktuelni problema i dao i u drugoj knji&i! u opisu 3topije (gr. Imesto
koje ne postojiJ). To je drava gde nema strukture kao aparat represije! ve( ona pomae
ljudima. #ladare bira narod. 6e postoji ra&lika i&me/u sela i grada jer su svi duni da provedu
deo ivota obra/uju(i &emlju. ,amo nau*ni-i i upravlja*i ne moraju da u*e &anat! bave se
primarnom strukom. #ide se &a*e-i komuni&ma. 4eo vremena je posve(en uivanju. 3pravlja*i
nemaju povlasti-e. 1akoni su jednostavni! nema advokata. ,vi rade! niko ne ivi na tu/ ra*un.
,vako dobija koliko mu je potrebno. Radno vreme je < sati. 4okoli-a ) telesni i duovni ra&voj.
8rak postoji! stari uivaju &a0titu. 3topljani sa pre&renjem gledaju na &lato! od njega prave
okove &a &atvorenike. 6e ratuju. 8roj stanovnika je ograni*en. Gko se uve(a! dola&i do
koloni&a-ije ostrva. $&veo je ure/enje i& ure/enja srednjovekovni manastirski &ajedni-a! mada
ima kritike asketski ideala. 6eki tvrde da je 3topija plod Morove ma0te! drugi tvrde da je
stvarno verovao u nju. 7rika& ima puno slabosti. :radovi su be&li*ni! stanovni-i su
depersonali&ovani ) svi se isto obla*e! isto jedu! svima treba do&vola &a napu0tanje! stalno su
pod prismotrom. 3 -rkvi se sedi ispred stare0ina! u trpe&arijama se jede na ta*no odre/enim
mestima. 6ajprljavije poslove obavljaju robovi koji su tei prestupni-i. "itlodej se divio re0enjima
drave! ali nije ostao tamo. ,krenuo je panju na dravne politi*ke probleme! anali&irao korene
&la i probao da ponudi neka re0enja. 3 prvoj knji&i preovla/uje reali&am! a u drugoj ideali&am.
3topija vi0e deluje kao ni& eseja nego kao -elina. #ana je kao prete*a najve(i umetnika
imaginativne knjievnosti (8ekon! 6ova Gtlantida). 3ti-ao je i na antiutopijsku knjievnost *ije je
najpotpunije delo 1@8; 4orda .rvela.
7oe&ija rane renesanse
#$on )kelton ('on ,kelton! -. 1;<0-15D@)
Most i&me/u srednjeg veka i renesanse! ali ima i tragova umani&ma. ,tudirao na .ks+ordu i
5embridu! po&nat po svom 0irokom obra&ovanju! bio je u*itelj prin-a "enrija ("enri #$$$)!
uivao naklonost dvora! a bio je o0tri satiri*ar! kasnije provin-ijski sve0tenik. 7uno je pisao! ali je
malo sa*uvano. 6ajranija poe&ija mu je bila prigodna! naj*e0(e elegije. ,a kraja 15. veka pi0e
grupu pesama! i&vestan broj verski'>
I* mrtva&koj glaviJ (KUpon a #ead Man;s HeadK) ) u njoj se javlja srednjovekovna tradi-ija
memento mori tj. opsednutost +i&i*kom slikom smrti i& koje proi&ila&i obra(anje 8ogu &a
uteom i spasenjem. ,ledi II8mu&en bolomJ (K<oe5ull: Arra:edK)! jedna od najbolji
verski pesama ) jednostavna! melodi*na! ali odi0e istinskim verskim ose(anjem. 6apisao je
jo0 jednu grupu pesama! koja govori cini&no o $enama. 7oreklo vode od golijardske poe&ije!
jedna od tema je moralna iskvarenost ena. Lanrovski satira! sti mu je grub. 7rimeri takvi
pesama> I!ospo=i AniJ (KTo Mistress AnnK) i I3enstvenosti ti, raspusnice, nedostajeJ
(K<oman'ood, <anton, >ou <antK).
Skeltonovi stihovi> kratki! D-A nagla0ena sloga! najupe*atljivije su rime ) teku jedna &a drugom
u ni&ovima ra&li*ite duine. Re/a jednu rimu dok god moe! onda &apo*inje novu. 7onekad
dodaje re*i na latinskom da bi rima 0to due trajala.
Gutor i dva moraliteta> #vorsko sledovanje (T'e Bouge o5 9ourte! 1;@8) ) satira o dvoru
"enrija #$$! pisano Moserovom stro+om! ima dosta alitera-ije! jo0 uti-aja i& srednjovekovne
knjievnosti> pesnik je &aspao! vi&ija u snu! sebe na&iva imenom ,kromnost! pojavljuju se
.pasnost i Lelja! nagovaraju ga da se ukr-a na rasko0an brod (N dvor) gde su neki od putnika
.bmana! 8rbljivost! Raspusnost! ,umnji*avost. .n se tamo ne ose(a dobro. Glegorijske +igure
sklapaju &averu da ga ubiju! on ska*e sa broda i budi se. $ma svetovnog sadraja. 7redstavlja
borbu vrlina i poroka &a *ovekov ivot. 2ikovi su uspe0niji i ra&vijeniji nego kod stari moraliteta.
4rugi moralitet je Veli&anstvenost (Magni5icence). 6aslov ima dvojako &na*enje )
veli*anstvenost kao vrovna vrlina! sposobnost ljudskog dua! a s druge strane o&na*ava
vladara drave. 4obre i &le sile su politi*ke! a ne verske kategorije. ,loboda i .b&irnost!
.bmana i 1avera se bore oko #eli*anstvenosti! tj. ko (e da ovlada. 7redmet je blagostanje
politi*kog organi&ma.
.stvaren napredak od religio&ne ka svetovnoj knjievnosti. 6ajradije su *itane njegove kra?e
pesme! npr. IVrabac @ilipJ (K4'illip )parroAK) ) pesnikovoj po&nani-i je uginuo vraba-. .vo
delo je duovita parodija opela. 7rvo se govori o alosti vlasni-e! vrlinama lepote! ona proklinje
ma*ku i *itav njiov rod. Gpsurdnost. $&vori seu do anti*ke poe&ije (5atul). I4ivo +pijanka2
%linore (omingJ (KT'e Tunning o5 %linor (ommingK) - vu*e poreklo i& golijardske poe&ije.
%linora Roming je vlasni-a kr*me. .pisuje skup pijani-a u kr*mi! to su sve ene i to rune!
prljave! u ritama! ra0*upane i siroma0ne pa donose stvari da se menjaju. ,lika puna
u&nemiruju(i pojedinosti.
'o0 jedna grupa ) dru7tvena satira! uop0tene optube protiv iskvarenosti! napada sve0tenstvo!
ali se najvi0e kon-entri0e na kardinala #ul&ija (Tomas ?olse9) koji mu je bio li*ni neprijatelj i
glavna meta kritika. 6ajpo&natija kritika Kolin Klaut (9olin 9lout) ) njegovi stiovi sa
ume-ima na latinskom. 7redstavlja monolog glavnog junaka koji kritikuje stanje u dravi i -rkvi.
5olin govori ono 0to svi misle! kao kolektivni glas na-ije.
4ro8no delo "ovorov venac (!arland o5 "aurell) je povala pesnika samom sebi. 7isano
Moserovom stro+om. 6ije mu problem da se vali! to radi u istoj meri u kojoj kritikuje neprijatelje.
"vale ga Moser! :auer! 2idgejt. .nda pominje 7latona! ,eneku! 7lutara! 7lauta! Teren-ija (N
preplitanje srednjeg veka sa umani&mom i renesansom).
,kelton je vrlo ra&novrstan! ima dosta unakrsni strujanja srednjvekovno-renesansno! ne moe
da se svrsta u prava-. "valjen je &bog bogatog je&ika! svrstao je u je&ik neki stotinak re*i koje
do tada nisu postojale u pisanom je&iku! uneo i je i& govora ili sam skovao.
1a ra&liku od njega! #ajat i ,ari se pominju &ajedno! kao &a*etni-i sonetne tradi-ije.
)er Tomas Vajat (,ir Tomas ?9att! 150A-15;D)
,matra se pesnikom sa postepenim prela&om srednji vek O renesansa! s tim 0to je preteno
renesansni pesnik. Ro/en je u 5entu! poti*e i& aristokratkse porodi-e! studirao na 5embridu!
bio dvoranin u slubi "enrija #$$$. $de u diplomatske misije u $taliju! Fpaniju! "olandiju. ,matra
se da je u $taliji upo&nao petrarkisti*ku tradi-iju! to ga je inspirisalo da pi0e sonete. 7retpostavlja
se da je #ajat bio ljubavnik Gne 8olin! ali je sam to pri&nao pa je po0te/en. 8io je 0eri+ u 5entu i
ambasador u Fpaniji! "enri #$$$ ga je optuio &a i&daju! #ajat se odbranio. 3mro je mlad.
$ako je uveo sonet u englesku knjievnost! soneti nisu najsvetlija ta*ka njegovog stvarala0tva.
7oku0ao je da pi0e italijanskim sonetom koji predstavlja jednu od najtei +ormi. 3vodi
petrarkisti*ku tematiku> neu&vra(ena ljubav! jadi! napu0tenost. 3 tom stavu prema petrarki&mu
nema pomirenosti! nema skru0enosti petrarkisti*kog ljubavnika ve( mu je stav originalan!
muevan je! &adrava dostojanstvo! nije bespomo(an. 6apisao sonet po u&oru na 7etrarku (KM:
!alle:K)! prili*no neuspelo. #ajat &adrava raspored rima u prva D katrena! ali ter-ine ra&lae na
katren -dd- i uvodi &avr0ni kuplet ee (kasnije popularan u engleskom sonetu).
5njievno najvrednije su mu pesme pisane u kra?im sti'ovima nego 0to su soneti. #e(ina
dui pesama pisano u stiovima kra(im od pentametra. #i0e su odgovarali njegovom
pesni*kom talentu. 4osta nji se oslanja na srednjovekovnu liriku. 3potrebljavao ra&li*ite stro+e.
Porma je druga*ija od soneta! ali tema je ista ) petrarki&am. 'edna od njegovi najbolji lirski
pesama je KT'e: @lee @rom MeK. 6apisao jo0 KIn %ternumK i IU8dasi su moja 'ranaJ (K)ig's
Are M: @oodK). 3 pojedinim pesmama ponavlja istu re* ili sti u ra&li*itim pojavama. Tako
vidimo da se i&vodi u pevanju (I$ o(e0 li me tako ostavitiJ)
$talijanski sonet #ajat %ngleski sonet (,ari)
Henri Hauard, erl od )arija ("enr9 "oQard! %arl o+ ,urre9! 151=-15;=)
6ovine koje uvodi imaju najve(i &na*aj &a njegovo delo. 4obro se sna0ao u te0koj +ormi soneta.
,matralo se da je #ajatov u*enik. Ro/en u plemi(koj porodi-i! bio je u kraljevoj slubi. :u0io je
katoli*ku pobunu! a K;0-i postaje komandant u ratu "enrija #$$$ protiv Pran-uske. 7laovit!
bora- na turnirima. 4ospeo u &atvor posle pora&a u jednoj od ovi bitaka! "enri #$$$ ga smenio!
optuio &a i&daju i pogubio. 2egenda kao o nepokolebljivom vite&u. 6astavlja modu pisanja
soneta! mada nije boravio u $taliji! ali je imao smisla &a petrarkisti*ku tematiku. 7omireno
privata nemogu(nost ispunjenja *enje! dragu ideali&uje! misti-i&am! dosta slika i& prirode.
#isoko stili&ovani i&ra&. ,ari je bio blii kasnijim pesni-ima! soneti su mu bolji od #ajatovi!
ritmi*ki pravilniji i ukra0eniji. 6ekad dostie te'ni&ko savr7enstvo - K#escription o5 )pringK
ima samo dve rime - ab.
,arijev najve(i doprinos je kona*no prilago/avanje soneta engleskom je&iku (T'e
%nglis'B)'akespearean )onnet) ) A katrena sa ukr0tenom rimom! mnogo ve(i broj rima i
&avr0ni kuplet! ukupno = rima. %ngleskom je&iku je potreban ve(i broj rima jer nije tako &vu*an
kao italijanski. 3 italijanskom sonetu emo-ije vruna- dostiu na kraju 8. stia (D. katrena)!
posle opadaju i smiruju se )struktura talasaHQavelike stru-ture (emotivni naboj raste pa opada!
ima miran &avr0etak).
3 engleskom svaki katren *ini jednu -elinu! a vruna- je pomeren na &av0ni disti ) sinte&a
svega ili donosi potpuni preokret u odnosu na pretodni 1D! su0tinski je vaan.
3 okviru engleskog soneta postoji podtip ) )penserian sonnet
)ari uvodi jo0 jednu inova-iju! a to je blankvers (blank verse)! odnosno nerimovani jambski
pentametri. 7rvi put ga je upotrebio u prevodima druge i *etvrte knjige #ergilijeve %neide. .sim
soneta pisao je i du$e pesme! ponekad u kupletima gde je jedan deo disti dvanaestera-! a
drugi *etrnaestera- (= slogova). To je trom spoj metra ) pili?arski metar (poulter;s measure).
7etrarkisti*ku tradi-iju kombinuje sa srednjovekovnim nasle/em! nije ba0 uspelo! npr. I5ad se
leto po*elo boriti sa &imomJ (K?en summer took in and te Qinter to assailK)! 1; slogovaR ovde
se vidi ta kombina-ija ) predugo! nema emotivni inten&itet.
6apisao i nekoliko morali8atorsko/re5leksnivni' pesama koriste(i ideje i& anti*ke knjievnosti>
I)redstva 8a posti8anje sre?nog $ivotaJ (KT'e Means to Attain a Happ: "i5eK)
6apisao je nekoliko prigodni' pesama povodom Vajatove smrti u kojima iska&uje iskreno
divljenje i jednu autobiogra5sku dok je u tamni-i *ekao pogubljenje. 3 pesmi se vra(a u
be&brino detinjstvo.
6ijedna pesma mu nije objavljena &a ivota! kruile su u rukopisima. 7rvi put objavljene &ajedno
sa #ajatovim u Totelovom 8borniku (Tottel;s Miscellan:) 155=. godine 0tampara Ri*arda
Totela. .vo je prva &birka renesansne poe&ije! sadri oko A00 pesama! najvi0e od
gorepomenute dvoji-e. #ajat i ,ari su pesni-i i u*itelji be& u*enika. 4o pojave ,idnija i ,pensera
je pro0lo 50 godina! a i oni (e se vi0e direktno ugledati na 7etrarku nego na doma(e u&ore.
4rama rane renesanse
3&or dramati*arima je &birka dui narativni poema *gledalo 8a vlastodr7ce (A Mirror 5or
Magistrates) i& 155@. godine koja je &ami0ljena kao dodatak delu 7ad vladara 4ona 2idgejta.
.na sadri ni& poema u kojima se opisuje propast istaknuti ljudi engleske istorije. 7ropast je
uslovljena pobunom protiv boji ili dravni &akona. 1birka je velikog obima! delo nekoli-ine
autora! male knjievne vrednosti! okrenuta je pro0losti! nadove&uje se na srednjovekovnu
tradi-iju propasti slavni ljudi sa idejom I5olo sre(e se okre(eJ. Livotopisi su pisani u 1. li-u!
pripovedanje je dramsko. .va &birka je u&or potonjim dramati*arima u tome 0to poka&uje kako
i&dvojiti istorijski materijal i preto*iti ga u knjievno delo. 6aj&na*ajniji doprinos &br-i je doneo
Tomas Sakvil (Tomas ,a-kville! 15A<-1<18)! napisao je uvod i nekoliko ivotopisa.
Ra&voj drame je najpostupniji u ovom periodu ) naslanja se na srednjovekovnu dramu. 7ra&nik
Tjelovo je ukinut pa prika&ivanje mirakula nije dobrodo0lo. Moraliteti se &adravaju! ali su sve
vi0e svetovnog karaktera. .d nji nastaje novi oblik! interlud! koji sadri jo0 vi0e svetovni
elemenata. INTERLUD (inter-ludus N me/uigra) je jednostavan dramski oblik od oko 1000
stiova ra&li*ite sadrine ) i verske i svetovne. ,matra se da su prvi interludi bili skra(eni
moraliteti! prika&ivani u pau&ama go&be ili i&me/u dva druga dramska obilka. 7rvi autori su
uglavnom u*eni ljudi kojima je pripadao Tomas Mor>
Henri Medval ("enr9 MedQall! -. 1;<D ) -. 1501)
3 slubi kardinala Mortona. ,a*uvana su dva njegova interluda>
4riroda (Nature) ) ujedinjuje ostatke srednjovekovnog doba i donosi ne0to novo
@ulgencije i "ukrecija (@ulgens and "ucrece! -. 1;@=) ) moda prva svetovna drama u
engleskoj knjievnosti! prva drama gde je ena glavna uloga. 2ukre-ija je Rimljanka koju prose
dva pros-a! prvi je patri-ij! drugi plebeja-. 8ogati je poro*an! a skromni ima vane vrline
pomo(u koji (e se u&di(i do veliki poloaja. .na bira plebej-a! &avre/uje panju vrlinama.
Moda tjudorski uti-aj ) stari plemi(i na margini. 2ukre-ija je prika&ana po&itivno! kao ra&borita i
mudra! nagove0tava Fekspirove junakinje. 7ostoji sporedan &aplet. ,luge dvoji-e prosa-a se
nadme(u &a ljubav 2ukre-ijine slu0kinje. .vaj interlud nagove0tava Fekspirovovu upotrebu
sporednog &apleta.
#$on (astel ('on Rastell! -. 1;5=-15A<)
1et Tomasa Mora! mu njegove sestre! &apam(en kao autor interluda Cetiri elementa (@our
%lements! 15D0). ,adrinski predstavlja dramati&ovana predavanja i& geogra+ije i astronomije!
dosta umanisti*ki! prosvetiteljske ideje.
#$on Hejvud ('on "e9Qood! -. 1;@=-1580)
.enjen Rastelovom (erkom! mu&i*ar na dvoru "enrija #$$$. Gutor nekoliko interluda! vidi se
uti-aj disputa (srednjovekovne debate) i +ran-uske +arse. 5omadi namenjeni &abavi! ponekad
ima pouke na kraju. Mesti su dramati&ovani govori gde se &astupaju ra&li*ita gledi0ta. $nterludi
su potpuno svetovni.
Komad o ljubavi (A 4la: o5 "ove) ) da li je bolje voleti ili biti voljenE
4amet i ludost (<it and @oll:)
Cetiri 4 (T'e @our 4;s) ) njegov najpo&natiji interlud. Radnja> Metiri li*nosti *ija &animanja
po*inju na slovo p (palmer ) poklonik! pardoner ) prodava- opro0tajni-a! paddler ) torbar i
pote-ar9 - apotekar) se nadme(u u laganju! pobe/uje poklonik koji kae da na svojim
putovanjima nikada nije video enu koja se ljuti i besni.
$nterludi su prekinuti pojavom re+orma-ije. 6isu nestali nego su pretvoreni u oruje verske
polemike. Me/u takvim interludima su Kralj #$on (King 6o'n) vatrenog protestanta #$ona
Bejla ('on 8ale) ) prela& i&me/u moraliteta i istorijske drame. 5ralj 4on i alegorijske +igure>
2i-emerje! 4ravni poredak.
$nterlud #r$ava ((espublica) anonimnog autora sa sredine 1<. veka ) uti-aj moraliteta!
autor je u suprotstavljenom! katoli*kom taboru. Glegorija ) 4rava i 6arod su glavne li*nosti.
7adaju pod uti-aj poroka! ali sre(no se &avr0ava. 7rvi put se javlja 4*#%"A NA CIN*V% I
CIN*VA NA )9%N%.
.sim interluda ) 8a&eci komedije i tragedije. 4uguju klasi*nom! anti*kom nasle/u. 3ti-aj
antike je i teorijski i prakti*an i predstavlja &na*ajnu komponentu jer obja0njava uspon i pro-vat
ove knjievne vrste. 5lasi*na dramska teorija nema puno pristali-a jer ona trai po0tovanje tri
dramska jedinstva! da se ne me0aju komi*ni i tragi*ni elementi i da se primenjuje na&elo
doli&nosti (decorum) ) svaki lik se mora pona0ati sodno svome staleu. 7risutno u
akademskoj drami negovanoj na univer&itetima .ks+ord i 5embrid! dela pisana na latinskom!
nema mnogo &na*ajni.
%ngleska renesansna drama se nastavlja na srednjovekovnu tradi-iju u tome 0to su likovi
protivre*ni (komi*ni i tragi*ni! po&itivni i negativni)! tako je najbolje. $& doma(e knjievnosti je
preu&ela podelu na *inove i s-ene i organi&a-iju dramskog &apleta. Gnti*ki u&ori> &a komediju
7laut i Teren-ije! &a tragediju ,eneka.
7rvi autor prave komedije ) Nikolas 6udal (6i-olas 3dall)! u*itelj privatne 0kole u $tonu!
pripisuje mu se nekoliko drama! najpo&natija je>
(al5 Hvalisavac ((alp' (oister/#oister! 155A) ) prva pravilna komedija! veliki napredak
u odnosu na interludeR pod uti-ajem klasi*ne komedije! sadri podelu na *inove i s-ene! po0tuje
tri jedinstva! likovi su sli*ni konven-ionalnim tipovima komedije! ali ambijent je tjudorovska
%ngleska! sadri lakrdijanje koje je blisko doma(im interludima! neki likovi podse(aju na lik
7oroka. Radnja> Ral+ je li*nost koja se ra&me(e podvi&ima i uspesima kod ena! a u stvari je
kukavi-a (miles gloriosus). .n se udvara bogatoj udovi-i 5onstan-i! verenoj &a trgov-a
:udlaka! ona ga odbija pa on opsada njenu ku(u i gubi bitku ) 5onstan-a se udaje &a svog
verenika! Ral+ je i&igran.
5omedija Igla babe !erton (!rammer !urton;s Needle) nepo8natog autora (moda
pro+esor na 5embridu) ) preovla/uju doma(i elementiR rimovani stiovi! prirodnije i uverljivije!
li*nosti su realisti*nije i &animljivijeR jednostavna! anegdota i& seoskog ivota> baba je krpila
pantalone svom slugi! i&gubila iglu! i&a&vala pometnju. 5ad je sluga obukao pantalone otkriva
se da je igla ostala u njima.
,redinom 1<. veka su pisane prve engleske tragedije pod uti-ajem ,eneke. ,enekijansko i
privla*no-sen&a-ionalne pri*e! mitolo0ka tematika! retorski stil! tee da i&a&ovu snana! krvava
ose(anja. 1lo*ine javljaju glasni-i! ne de0avaju se na s-eni. :lavni motiv radnje kod ,eneke je
osveta. %li&abetanska publika je uivala u tome.
!orbodak (!orbodac! 15<1) ) arai*no ime! i&vor Monmutova $storija britanski kraljeva!
ovu pri*u su preu&ela dva autora! Tomas Norton i Tomas )akvil. Radnja> kralj :orbodak deli
kraljevstvo dvoji-i sinova! oni se &avade! stariji ubija mla/eg! majka ubija starijeg i& osvete! a
narod i& ne&adovoljstva ubija kralji-u! drava propada. 7et *inova i pre svakog pantomima.
4rva drama u blankversu. 3ti-aj ,eneke - anti*ki or! uti-aj moraliteta ) politi*ka sadrina.
7o*etkom 15<D. prika&ana pred kralji-om %li&abetom sa idejom da se upo&ori da treba da se
uda i ostavi naslednika.
5njievnost &rele renesanse (1580-1<D5)
1a po*etak perioda se radije u&ima 15=@. godina! tad je %dmund ,penser objavio 7astirski
kalendar. 1avr0ava se 1<D5. godine! smrti 4ejmsa $! koji je vladao posle %li&abete. %poa se
tada &avr0ava i u knjievnom smislu> 8ekonovi %seji (1<D5)! Fekspir je objavio poslednje delo
1<DA. %li&abetinsko doba je vreme siromaa! ogra/ivanja! proi&vodnje tkanine i i&gradnje
buroaske klase. $&vo&ni-i tkanina su se udruivali da bi lak0e obavljali poslove )
$sto*noindijska kompanija (1<00) ) kli-a kolonijalne vlasti. 5onstitui0e se podela tri0ta.
%ngleski trgov-i polako po*inju da putuju. To je &latno doba istorije! knjievnosti i umetnosti.
6astaju problemi verske ra&jedinjenosti! aktuelan je protestanti&am! ali ima dosta katolika.
$&dvojila se puritanska struja. .ni su &astupali individuali&am! biblijska na*ela u *istoti! traili su
demokrati&a-iju -rkve! me0ali se u pitanja politike i dru0tva. "teli su da ukinu ostatke
+eudali&ma! ivot treba da bude posve(en radu i sluenju 8ogu. 8ili su bor-i protiv po&ori0ta!
svaki vid &abave su smatrali porokom. 6ajekstremniji puritan-i su iseljavani u Gmeriku. 4oba
najve(e pobede! 1588! pora& Fpana-a! prvo se sukobili kod 7limuta pa kod 5alea. 4oneli
odluku da se povuku kod 8ritanski ostrva. 2ikvida-ija Meri ,tjuart. %ngle&i su sa olak0anjem
do*ekali prenos vlasti! odnosno dola&ak 0kotskog kralja 4ejmsa (#)$ koji je vladao do 1<D5.
,ukob sa 7arlamentom! raspustio ga! sukob sa puritan-ima! ali i sa katoli-ima (:unpoQder plot!
1<05)! dovodi do gra/anskog rata.
7oe&ija &rele renesanse
Penomen! dela velike knjievne vrednosti i bogatstva oblika. #ela najve?i' pesnika ) kao neka
vrsta stvarala*kog programa! teli su da nadma0e u&ore i podignu na-ionalnu knjievnost na
vi0i nivo. .ko 1580. prvi predstavni-i. .dlike ove poe&ije> nema originalnosti ni u sadraju ni u
+ormi! vladaju konvencije. 7ostojali utvr/eni anrovi! ustaljeni motivi! temeR u te'ni&kom
smislu savr7ena! doterana! ne &aostaje &a italijanskom i +ran-uskom! iako umetnuti u kalupe!
daju vrunska delaR prividna jednostavnost! dobro po&navanje konven-ijaR prili*no laka i lep0ava
poe&ija! iska&ano uivanje u spolja0njoj lepoti! nema dubine! misaonosti. 2jubavna poe&ija je
prika&ana u lepom tonu
1
R preovla/uju kratke lirske pesme! nekoliko osnovni situa-ija!
petrarkisti*ki motivi ) odnos pesnika i dame! ona ne u&vra(a ljubav.
#e(im delom soneti! ali ima i dui lirski petrarkisti*ki pesama. 'avlja se motiv poe&ije nad
vremenom! motiv ovekove&avanja osobe kojoj je posve(en sonet (npr. kod ,pensera).
1
6ajdublji problemi se iska&uju u drami! &ato je poe&ija oslobo/ena toga
7oe&ija se deli u nekoliko grupa>
1) sonet ) ,idni &apo*inje pisanje! Gstro+il i ,tela. :odine 158D. se javlja nekoliko sonatni
&birki>
Henri Konstabl #ajana! Samjuel Danijel #alija! Majkl Drejton Idejno ogledalo! Edmund
Spenser
Amoreti
D) kratke lirske pesme u ra&nim metrima i stro+ama! spoj narodne mudrosti i knji0kog nasle/aR
ljubav ) neu&vra(ena i u&vra(ena! prijateljstvo! uivanje u ljubaviR npr. ser Volter Rali ) DTakvo
je vremeE (;%ven )uc' Is Time;)! 8 stiova! prona/eno na ostatku 8iblije koji je imao u tamni-i!
tragi*no je &av0io.
A) pesme pevane u& mu&i*ku pratnju! t&v. songovi! postoji oko 150 takvi pesama! uglavnom
sa petrarkisti*kom tematikom! predstavnik Tomas Kempion (Thomas Campion)
;) pastoralna poe8ija ) opeva ideali&ovane pej&ae! ljubav pastira i pastiri-e! be&brni ivot u
prirodi! u kontrastu sa gradskim ivotom ) *istota. .na ne opeva realan ivot! vu*e korene i&
antike! od pesnika Teokrita. 7astorali&am je priva(en ba0 &bog privla*nosti &ami0ljenog sveta!
be&brinog ivota! u jakom je kontrastu sa nei&vesno0(u kraja 1<. vekaR vid eksapi8ma.
Tradi-iju &apo*inje %dmund ,penser svojim 7astirskim kalendarom.
5) pesme o ljubavi legendarni' i mitolo7ki' li&nosti, i&vor su .vidijeve Metamor+o&eR primer
je nedovr0ena pesma Kristofera Marloa IHera i "eanderJ (KHero and "eanderK) koja govori o
ljubavi G+roditine sve0teni-e "ere i 2eandra! mladi(a koji je voli. .n pliva preko "elesponta da
bi do0ao do nje! ali se davi! &ato se ona ba-a u more.
<) intelektualna poe8ija! primer ,penserove Cetiri 'imne (T'e @our H:mns)
)er @ilip )idni (,ir 7ilip ,idne9! 155;-158<)
6aj&na*ajniji autor pre ,pensera! prerana smrt. Gristokrata! ro/en u 5entu! studirao na
.ks+ordu! putovao po Pran-uskoj! bio je u 7ari&u &a vreme #artolomejske no(i! bio je u Gustriji!
3graskoj! 7oljskoj. 6jegov ujak je bio erl od 2estera! uveo ga je u dvorske krugove gde je ,idni
upo&nao 4enelopu #evre (,tela koju je opevao u sonatnoj &bir-i). Liveo je povu*eno na imanju
svoje sestre. 8io je guverner olandskog grada Pla0inga koji su %ngle&i dobili u &nak
&avalnosti &a pomo( u borbi protiv Fpana-a. 3 toj bi-i je ,idni &adobio ranu od koje je umro u
AD. godini. 6ije objavio ni0ta &a ivota! tad je me/u aristokratskim pis-ima bila moda pot-enjivati
sopstvena dela (spre88atura). 4ela vredna pomena>
1) sonetna 8birka Astro5il i )tela (Astrop'el and )tella) ) Ftampana je 15@1. godine!
sastoji se od 108 soneta i 11 dui pesama! od ogromnog &na*aja &a englesku poe&iju. #ajat i
,ari su bili &aboravljeni! ,idni je ponovo oiveo sonetnu tradi-iju. 3*io je direktno od italijanski
autora! malo se ugledao na doma(e pretodnike. ,igurno ima autobiogra+skog materijala!
smatra se da je ,tela &apravo 7enelopa 4evre (7enelope 4evrauS)! pesnikova ljubav i&
mladosti! kasnije se udaje &a drugoga. ,idnijev odnos nije tipi*no petrarkisti*ki! peva o strasnoj
ljubavi! ne samo platonskoj! on nije skru0en ljubavnik! unosi li*ni pe*at! ljubav je realnija!
opipljiva. 6ekad *ujemo i ,telu! ona eli da u&vrati ljubav! ali je spre*ava ve&anost &a drugoga.
7esnikova borba i&me/u telesni elja i ra&uma. 6eki soneti su dijalo&i i&me/u pesnika i ,tele.
6a kraju se odri*e autobiogra+ski elemenata. 3nosi stilske novine i ima vrlo pro&ai*ni
elemenata i& svakodnevnog ivota> &atvore! 0kole! politi*ku situa-iju. .va &birka je druga
najbitnija &birka &rele renesanse.
D) pastoralni roman Arkadija (Arcadia) ) 3 prvoj ver&iji je napisao 5 knjiga. 5asnije je
doterivao i to delo na&vao 6ovom Grkadijom! ali smrt ga je pretekla. ,estra mu je objavila ovo
delo 15@A. $&vori> vite0ke romanti*ne pri*e! elenisti*ki pustolovno-erotski romani! Grkadija
italijanskog pis-a 'akopa ,ana-ara.
7astoralni roman! pro&a i ni&anje epi&oda! ima 80-ak umetnuti pesama! sloena +abula> dvoji-a
kraljevi(a! Musidor i 7irokle se &aljubljuju u (erke kralja Grkadije! 7amelu i Pilokleju. 7irokle voli
Pilokleju i da bi joj se lak0e udvarao preru0ava se u pastiri-u. 5ralj se &aljubi u pastiri-u! a
kralji-a svata i &aljubljuje se u pravog 7irokla. ,ve se re0ava &adovoljavaju(e. $ma puno
digresija. Grkadija N gr*ka pokrajina! u pastoralnim delima simbol sre(ne &emlje! tamo je ve*no
lepo vreme.
7ojedinosti i& savremenog ivota! delo je bilo beskrajno popularno! doivelo je vi0e i&danja! ali
je danas &aboravljeno! nije prakti*no &a novije vreme.
A) knji$evno/teorijski spis *dbrana poe8ije (A #e5ence o5 4oes:) ) podstakao ga je
pam+let ,tivena :osona Fkola &loupotrebe (Te ,-ool o+ Gbuse) koji je posvetio ,idniju be&
odobrenja i u njemu napada dramu i poe&iju. ,idnijevo delo nije originalno! jer je ova rasprava
odgovor koji pobija :osonove argumente. 1na*ajno je jer je prvi jasno obra&loio renesansne
ideje o poe&iji. 7isao je po ugledu na klasi*na dela iste vrste! ima uvod i re&ime. 7oredi
+ilo&o+iju! istoriju i poe&iju> +ilo&o+ija je dosadna jer po*iva na apstraktnom! a istorija je ve&ana &a
stvarnost pa nema op0te ideje. Tvrdi da poe&ija ujedinjuje dobre stvari oba. $stori*ar opisuje ono
0to se desilo! a pesnik kako bi trebalo da bude. 7esnik stvara novi svet! bolji od postoje(eg.
7oe&ija je superiorna u odnosu na prirodu.
7ri kraju dela ,idni daje kratak pregled dotada0njeg ra&voja poe&ije. 7osebno pominje Mosera!
,arija! .gledalo &a vlastodr0-e! 7astirski kalendar. 5lasi-ista je jer smatra da treba verno
podraavati klasi*ne u&ore. 5ritikuje dotatda0nju dramu jer ne po0tuje pravila o tri dramska
jedinstva. "vali :orbodaka jer je relativno pravilan. 7ostavlja se pitanje> 0ta bi ,idni rekao na
pojavu Fekspirove drame! koja se protivi svemuE
%dmund )penser (%dmund ,penser! 155D-15@@)
6ajve(i nedramski pesnik &rele renesanse! njegov ivot se poklapa sa godinama vladavine
kralji-e %li&abete. Ro/en u 2ondonu! studirao na 5embridu! upo&nat sa klasi*nom
knjievno0(u .vidija! #ergilija! ali i italijanskim i +ran-uskim savremeni-ima. 8li&ak sa erlom od
2estera! preko njega upo&naje Pilipa ,idnija i sprijateljuje se s njim. 7ostaje sekretar lorda :reja
i odla&i kao njegov &amenik na slubu u $rsku. Tamo je imao nekoliko poloaja u administra-iji!
ali nikad nije do0ao do mesta na dvoru. Leni se %li&abetom 8ojl! koju je opevao u sonetnoj
&bir-i Gmoreti. .d 1580. ivi u $rskoj gde se sve vreme ose(ao kao i&gnanik! 15@8. su mu irski
pobunjeni-i opusto0ili ku(u! vra(a se u 2ondon naredne godine! tamo umire.
5njievni rad po*inje prevodima sa italijanskog i +ran-uskog. 7rvo &na*ajno delo mu je
4astirski kalendar (T'e )'ep'eardes 9alender) i& 15=@. godine! delo koji se u&ima &a
po&etak 8rele renesanse u %ngleskoj. 4rogram je i&loen u uvodnom pismu upu(enom %.5.
.vde i&lae teorijska na*ela koja obja0njavaju autorove -iljeve. 7rvo! govori se o tome da delo
ima ar'ai&an je8ik! 0to je pesnikova svesna odluka! smatra da treba oivljavati stare re*i jer
takav je&ik odgovara pesniku i& starinskog ivota. $ma anti*kog po0tovanja prin-ipa doli*nosti!
decoruma. 3 pismu se obja0njava da se delo sastoji od pastorala ili ekloga (ta vrsta tad nije
postojala u engleskoj knjievnosti pa je dobro da se koristi! da bi se i&jedna*ila sa drugim
knjievnostima). ,vaka je posve(ena jednom mese-u u godini. 7rikupio je sve tradi-ionalne
motive pastirske knjievnosti. Modu pisanja pastorala &apo*inje Teokrit! nastavlja #ergilije!
pojava ri0(anstva u nji uvodi verske teme! ima i kod 7etrarke i na kraju kod 'akopa
,ana-ara. 5od ,pensera su sjedinjeni svi elementi> u 1D ekloga ima pastira koji tuguje &bog
neu&vra(ene ljubavi! alegoriju! satiru! kritiku dru0tva i -rkve. 4elo je bogato i po +ormi! ima ,1
ra8li&iti' stro5ni' oblika i akcenatski sti'. #e( je u motivima ispoljio ve0tinu koja dotad nije
postojala.
4astorala 4ovratak Kolina Klauta (9olin 9lout;s 9ome Home Again) ) 7esnik sebe na&iva
5olinom i govori o svojim planovima i sudbini. Gutobiogra+ski elementi> pri*a pastirima kako je
putovao po %ngleskoj sa #olterom Ralijem i ra&o*arao se dvorom. ,atiri*an ton! ali i prelepi
opisi irskog pej&aaR povala kralji-i %li&abeti.
)onetni venac Amoreti (Amoretti! 15@1) - sastoji se od 8@ soneta! ima puno prepeva i
prevoda italijanski i +ran-uski. $ma uti-aja 8iblije (psalama i I7esme nad pesmamaJ). 1birka je
posve(ena njegovoj eni %li&abeti kojoj se udvarao godinu dana. 3 sonetu =; pominje tri
%li&abete koje su ga usre(ile ) majka! ena i kralji-a. ,oneti se *itaju redom jer se prati odnos
pesnika i njegove drage.
Tri -eline>
1) 1-<D ) tipi*no petrarkisti*ke molbe &a ljubav! patnja! ona je oola! nepopustljivaR opisi prirode!
obave&an dekor
D) <A-85 ) postignuta ljubavna sre(a! on je &avalanR prika&i lepe! armoni*ne ljubavi
A) 8<-8@ ) ra&dor! sre(a je pomu(ena! kae da su rastavljeni! ali ima nagove0taja da to nije
trajno (naredno delo svedo*i o tome)
.vi soneti nisu dobri kao ,idnijevi. Mini se da mu stroga +orma soneta nije odgovarala! vi0e
epsko-lirske vrste. ,redi0nji delovi su samo varija-ije po*etka! a kraj nema jaku poentu.
Muvena ,penserova pesma %pitalamijum (%pit'alamium! 15@5) u *ast sopstvenog
ven*anja. )vadbena sve*ana pesma! nastavak sonatne &birke! kruna ljubavi prema %li&abeti.
,matra se njegovim najboljim delom. .pis dana ven*anja od &ore do no(i! od bu/enja drage
do blagoslova bra*ne postelje uve*e. ,astoji se i& D; duga*ke stro+e! sloene 0eme rimovanja!
mu&ikalne stro+e! re+ren. 7replitanje mnogi tradi-ija ) klasi*ne! ebrejske! ri0(anske! +olklorni
motivi! uti-aj italijanske kan-one.
4rotalamijum (4rot'alamium! 15@<) ) napisao po porudbini kao svadbeni dar &a ven*anje
dve (erke erla od #ustera. 5ra(a je i manje &na*ajna. ,tro+e koje se &avr0avaju re+renskim
stiom. ,Qeet Tames! run so+tl9 till $ end m9 song.
Vr'unac njegovog dela ) ep Vilinska kraljica (T'e @airie Fueene). ,matralo se da je ep
najvi0a pesni*ka vrsta! da se moe napisati tek po0to se savladaju pastorale (to ima ve&e sa
anti*kim u&orima). #e( u 7astirskom kalendaru nagove0tava da ima nameru da napi0e ep.
Tenja da se epskim delima priblii velikim engleskim knjievni-ima. 1apo*inje rad po*etkom
K80-i! vrlo je ambi-io&no &ami0ljen! kao vite7ko/romanti&ni ep sa moralnom alegorijom.
7lan ovog dela je ,penser i&neo u pismu svom prijatelju #olteru Raliju> 6a dvoru vilinske
kralji-e :lorijane se svake godine odrava dvanaestodnevno slavlje. ,vaki dan jedna osoba
moli &a pomo(! a po jedan vite& privata da ispravi nepravdu (kao arturijanska legenda). ,vaka
knjiga sadri po jedan doivljaj vite&a! svaki vite& je trebalo da bude otelotvorenje jedne vrline! i
da i sve povee vrovna vrlina Magni5icence (mladi Grtur! dok jo0 nije postao kralj) ) on se
pojavi u svakoj pri*i i pomae kad je najtee. 3 ,penserovom delu Grtur luta po svetu! trai
:lorijanu! jer ju je video u snu i &aljubio se. .na predstavlja otelotvorenje idealne lepote i
vilinske ljubavi.
4elo je ostalo ne&avr0eno! svaka knjiga je trebalo da ima po 1D pevanja! svako pevanje 50
stro+a! 0to ukupno *ini oko 50000 stiova. Glegorija je ostala neostvarena. 7rve A knjige su
objavljene 15@0! druge tri 15@<. 6akon smrti je na/eno prva dva pevanja sedme knjige. bir
svi' dotada7nji' 8nanja, pisano )penserovom stro5omG
I knjigaH 4obo$nost I vite8 9rvenog krsta +T'e (ed 9rosse Knig't2
II knjigaH Umetnost I vite8 !ajon +!u:on2
III knjigaH Cednost I junakinja Britomart +Britomart2 J kraljica %li8abeta
IV knjigaH 4rijateljstvo I Trijamond i Kempbel +Triamond and 9ampbell2
V knjigaH 4ravi&nost I Artegal
VI knjigaH Uljudnost I vite8 Kalidor +)ir 9alidore2 J @ilip )idni
$&ra& ,penserovog vremena> engleska istorija! topogra+ija! britanski +olklor! na-ionalno
jedinstvo! rodoljublje! protestantski stavovi. 6eujedna*ena vrednost! ali ima nenadma0ni
delova. 6ajve(a mana je to 0to nije &avr0eno. .du0evljavali se Milton! #ordsvort i 5its.
Majkl #rejton (Mi-ael 4ra9ton! 15<A-1<A1)
Ro/en u #ord0iru! u porodi-i &emljoposednika! o njegovom ivotu se ne &na puno. 8io je u
slubi vlastelina! sara/ivao sa privatnim po&ori0tima! drugovao sa Fekspirom i 8enom
4onsonom. 6ajve(i deo ivota posvetio je pisanju! te$io je te'ni&kom savr7enstvu, sti' mu
je gladak. .bimno delo! ali manje &na*ajno od ,penserovog.
1brika Idejno ogledalo (Idea;s Mirror! 15@;) ) sonetna &birka upu(ena idealnoj tj. +iktivnoj
dragoj (,in-e tereKs no elp...). $&dvaja se sonet K$deaK! &avaljuju(i njemu je &asluio mesto u
engleskoj knjievnosti.
Mnogostruko blagosloven (T'e 4ol:/*lbion) ) obiman topogra+ski ep od A0 pevanja )
eksametarski kupleti! po sadrini je stiovni opis %ngleske. Tu poku0ava da *itao-ima priblii
lepotu i slavu svoje &emlje! kataloge sveta-a i isposnika! ali i prirodna bogatstva %ngleske!
legende! istorijske li*nosti.
4astirski venac (T'e )'epard;s !arland! 15@A) ) &birka ekloga! pandan! inspirisana
,penserom.
4rama &rele renesanse
po!e"ima po#ori$ta %polo&aj gluma"a' gluma!ke dru&ine' prva javna i privatna po#ori$ta(
6aglo se pove(ava broj pro+esionalni gluma-a. .ni se regrutuju i& ra&ni dru0tveni grupa
(potom-i akrobata! neki i& rastureni manastira...). 6au*eni su esna+skim dramama. 8ilo je
vlastelinski ku(a koje su imale svoje privatne druine! one su im obe&be/ivale do&volu da
putuju i i&vode predstave. :lum-i nisu uivali nikakav dru0tveni poloaj! smatrani su skitni-ama!
i&u&etak su bili samo oni u slubi plemi(a. :odine 15=D. donesen je &akon o kanjavanju
skitni-a! glum-i su stavljeni u teak poloaj! do&vola sada moe da se dobije samo od visoke
aristokratije. 4o0lo je do velike konkuren-ije! manje uspe0ne grupe su propadale. #ode(a je bila
#ru$ina vojvode od "estera (T'e %arl o5 "eicester;s Men) i to od 15=D. do 158A. Tada primat
preu&ima T'e Fueen;s Men! sastavljena od najbolji gluma-a i& postoje(i grupa. .ko 15@0.
ona gubi popularnost i pojavljuju se dve grupe ) #ru$ina lorda Admirala i lorda Komornika
("ord 9'amberlaine;s Men). 7otonja je pobedila! &a nju je pisao Fekspir. 4olaskom 4ejmsa $
na vlast 1<0A. grupa pada pod njegovo pokroviteljstvo i dobija na&iv T'e King;s Men. .staje
glavna do &atvaranja po&ori0ta 1<;D. .ve druine su bile organi&ovane po u&oru na
srednjovekovne esna+e> je&gro predstavljaju vode(i glum-i ! oni tako/e poseduju kostime i
tekstoveR najamni glum-i su igrali sporedne ulogeR tako/e je bilo malo de*aka koji su se u*ili
&anatu! oni su igrali enske uloge! koji je bilo &na*ajno manje! dok ne mutiraju. .sim nji
postoje gluma*ke druine sastavljene od de*a*ki -rkveni orova. 3ivali su ugled! *esto su
gostovali kod kralji-e! i&vodili su predstave u 2ondonu! igrali kvalitetne drame koje su &a nji
napisali ugledni dramati*ari. 4ve &na*ajne> 9'ildren o5 4aul;s i 9'ildren o5 t'e 9'apel
(#e&aci i8 Kraljevske kapele). Manje trupe nisu uspevale da do/u do 2ondona! morali su da
budu prilagodljivi. 4o poslednje *etvrtine 1<. veka nije bilo po&ori0ni ku(a. Moglo je da se igra
jedino u privatnim vrtovima i dvori0tima gostioni-a. :lum-i su *esto i&najmljivali ili krune arene
ili dvori0ta. .ko dvori0ta jednospratne ili dvospratne &grade sa ni&ovima gostinski soba u koje
se ula&ilo i& dvori0ta. :ledao-i su sedeli u dvori0tu ili stajali na galerijama. 5od Fekspira se
*esto pominjale T'e Bell! T'e Bull! 9ross Ke:s. Me/utim! vlasti su 15=;. &abranile
prika&ivanje! odjednom nema predstava u 2ondonu. 7ojavljuje se #$ejms Berbi$ ('ames
8urbage)! upravnik 2esterove druine! 15=<. je sagradio prvu stalnu po&ori0nu &gradu u
%ngleskoj! na&vao ju je T'e T'eatre. Trik je bio u tome 0to ju je i&gradio u Kordi&u
()'oreditc')! severnom predgra/u 2ondona! mestu po&natom po bordelima! javnim ku(ama!
ve0alima! koje je bilo van jurisdikcije vlasti. Te Teatre je po obliku sli*an dvori0tu
gostioni-a. 4alje ni*u nova po&ori0ta> T'e 9urtain (15==)! T'e (ose (158=)! T'e )Aan! T'e
!lobe (15@@ ) Fekspirovo! i&gorelo 1<1A. prilikom prika&ivanja "enrija #$$$)! T'e @ortune
(1<00)! T'e Hope (1<00).
)truktura javni' po8ori7ta> po&orni-a je u&dignuta od tla! okruena gledao-ima sa sve tri
strane! prostor &a presvla*enje! dvoja vrata u *eonom &idu! galerije &a gledao-e du unutra0nji
&idova &grade. ,matra se da su sve bile ili krunog ili vi0eugaonog oblika (Te Portune je bila
pravougaona). 8ilo je mesta &a dve do tri iljade gledala-a! predstave je u proseku pose(ivalo
5=0 gledala-a. ,tajali su u otvorenom sredi0njem prostoru ) poplo*ano dvori0te. 6ije bilo krova.
'edino se na galerijama sedelo. 6ije bilo karata! pla(alo se uba-ivanjem nov*i(a u kutiju (&a
bolja mesta se davalo vi0e). 4vori0tem je dominirala isturena po&orni-a koja je bukvalno ula&ila
u publiku! stajala je na nogarima! nije imala &avesu. 6a sredini po&orni-e trap door ) i&la& &a
ve0ti-e! /avole ili ula& u pakao. 7ostojao je i trem oslonjen na &id i dva stuba na po&orni-i )
gornji otvor! kro& njega spu0tana natprirodna bi(a (boanstva i dobre sile). $&nad trema je bila
kula! najvi0i deo po&ori0ne &grade! sluila je &a *uvanje rekvi&ita. 4i&ali su &astavu kada su
igrane predstave. To se de0avalo uglavnom u rano popodne! leti u 15! &imi u 1;. Trajale su
oko dva i po sata. 7o&orni-a nije bila bogato opremljena! malo kulisa i rekvi&ita. 7oda-i o
vremenu i mestu su saop0tavani kro& sam tekst ) Fekspirove Iverbalne kuliseJ. 1vu*ni e+ekti
su bili bitan deo predstave (topot konja! gromovi! pu-njava)! mu&i*ki instrumenti tako/e (trube!
dobo0i! rog). 6ajdrago-eniji su bili kostimi! autenti*ni i od vredni materijala! nabavljali su i od
aristokrata i sve0tenika.
Privatna pozorita>
1atvoreni prostori sa krovom. 3 po*etku su nastupale de*je trupe. 7rvo privatno po&ori0te je
Black @riars! manastirski kompleks u -entru 2ondona (bla-k +riars N -rnoris-i! dominikan-i)
pretvoren u po&ori0te 15=<.
D
6a po*etku 1=. veka! na mestu karmelitskog manastira nastaje
<'ite @riars. 3 po*etku glume de*a-i. 7redstave su se odravale uve*e! rasko0na oprema!
mu&i*ka pratnja. Manja i eksklu&ivnija od javni! vi0e se pla(alo. 7ro+esionalne gluma*ke trupe
D
Manastiri su bili autonomni posedi! dakle! &akon o &abrani nije vaio &a nji.
preu&imaju i privatna po&ori0ta. Kekspirova dru$ina ,LMNG postaje vlasnik Black @riars/a!
Fekspir je bio deoni*ar. 7ublika je ra&novrsna! od nepismeni (prosjaka) do velika0a!
svakodnevna &abava! dola&ili su kralji-i na dvor. 6i Fekspirovi pretodni-i! ni sledbeni-i! ni on
nisu po0tovali jedinstva kako bi &adovoljili svu publiku.
)niver#itetski umovi %)niversit* +its( , -ekspirovi prethodni"i
Mladi univer&itetski obra&ovani ljudi! nova gra/anska inteligen-ija! pisali su drame &a javna
po&ori0ta! podigli su englesku dramu na umetni*ki nivo! ukinuli lakrdijanja ! studirali na .ks+ordu
iHili 5embridu. .d 158;-15@D dali najbolja dela.
#$on "ili ('on 2ill9! E155;-1<0<)
7rvi u ni&u! ro/en u 5entu! studirao na .ks+ordu! teo je da bude nastavnik. 4ola&i u 2ondon i
po*inje da se bavi knjievno0(u. 7rvo pisao pro&u! kasnije drame. 3*estvovao u dru0tvenom
ivotu! slubi na dvoru! bio je *lan 7arlamenta! bio upravnik Bildren o+ ,t 7aulKs. .ko 15@5.
prestaje da pi0e. 7isao je komedije u blankversu koje su i&vodili de*a-i u 8la-k Priars-u. Tema
ljubavi! mitolo0ki (anti*ki) svet. 4ela>
)a5a i @ao ()ap'a and 4'ao)
Kampaspa (9ampaspe) ) robinja oko koje se otimaju
!alatea
%ndimion (%nd:mion)
Retorska! i&ve0ta*ena pro&a! ali oplemenila je dramu. 2ilijev najve(i doprinos ) sposobnost
spajanja ra8norodni' elemenata ) doma(i +olklor! vite0ka knjievnost! anti*ka tragedija.
Tako/e poka&ao da se ti elementi mogu koristiti istan*ano! da ne mora da bude grubog
lakrdijanja! nego blagog umora i vedrine. 4oprineo kao stilista ) u*i publiku da slu0a ) pomera
naglasak sa +i&i*ki elemenata na besedni*ke. Tokom K80-i godina 1<. veka ve(ina dela mu je
i&gubljena! ali se po naslovima &na &a nji.
Tomas "od$ i Tomas Ne7 (Tomas 2odge and Tomas 6as) ) od nji ni0ta nije sa*uvano
#$ord$ 4il (:eorge 7eele! 155<-15@<)
6jegova &asluga ) drami daje retori*nost i &animljive s-enske pri&ore.
Ro/en u 2ondonu! studirao na .ks+ordu! preveo %uripidovu dramu. .d 1581. ivi u 2ondonu
kao pro+esionalni pisa-. 7isao i &a de*je druine. 6ekoliko drama mu je i&gubljeno! od
sa*uvani>
)u=enje 4arisu (T'e Arraignment o5 4aris) ) mitolo0ke sadrine! pastoralna atmos+eraR
pri*a o nim+i %noni i pastiru 7arisu. .n treba da odlu*i kome (e dati &latnu jabuku i time je
imenovati najlep0om. $&bor je i&me/u #enere! 'unone i 7alade. .n jabuku daje #eneri! odla&i
sa njom i napu0ta nim+u. 'unona i 7alada ga tue bogovima &a pristrasnost. 8ogovi po&ivaju
7arisa na su/enje i nare/uju da ponovo mora da odlu*i i da svemu tome sud da 4ijana! boginja
Mednosti. Tada on prila&i i daje je kralji-i %li&abeti.
Bitka kod Alka8ara (T'e Battle o5 Alca8ar) ) opis bitke protiv Fpana-aR ima prenagla0ene
vi&uelne e+ekte! nije uspela da postane jedna od prvi istorijski drama
Bapska pri&a (T'e *ld <i5e;s Tale) ) najlep0a pre FekspiraR tri mladi(a &alutaju &imi!
preno(e kod starog bra*nog para! ena pri*a pri*u koja se u trenutku odvija kao drama u drami
(&a*etak) ) vilinska bajka! pastoralna pri*a! dva brata trae sestru koju je ukrao *arobnjak.
(obert !rin (Robert :reene! 1558-15@D)
,tudirao na .ks+ordu i na 5embridu! putovao kao student u $taliju i Fpaniju! bio je oenjen i
imao dete! ali je napustio svoju porodi-u i iveo neuredno. $li mu je ivot bio prekratak ili je rano
prestao sa dramama. 3mro je u bedi kao mlad *ovek. 7rvi pro&ni spis ) pam+let u kojima vre/a
Fekspira! kae da mu nije dovoljno 0to glumi ve( se usu/uje da pi0e. 8io je majstor dramskog
uobli*avanja! kombinovanja narodnog +olklora i knji0ki i&vora. Ustanovljava komi&ni obra8ac
I glavni 8aplet i komi&ne epi8odne scene. Tri drame>
Besni *rlando (*rlando @urioso) ) neusplela be&obli*na drama! poku0aj podraavanja
2udovika Griosta
#$ejms IV (6ames IV) ) romaniti*ni komadR preljuba! motiv strpljive supruge. Fkotski kralj
4ejms je eni engleskom prin-e&om 4orotejom i& politi*ki ra&loga. .n je &aljubljen u $du!
0kotsku gro+i-u! koja ga odbija jer je svesna njegovog braka. Tad 4ejms dola&i do ta*ke gde
od udnje &a $dom &amalo ubija enu! ona se i& straa preobla*i u mu0ko i bei sa dvora.
@ra Bekon i 5ra Bangi (@riar Bacon and @riar Bunga:) ) vredna pomena! :rin poka&ao da
ume da kombinuje dva 8apleta! najbolje dramski ukomponovano! dve pri*e> u prvoj dvoji-a
+ratara-*arobnjaka se nadme(u sa nema*kim *arobnjakom koji je u pratnji -ara do0ao u posetu
engleskom kralju. 7obedu odnosi +ra 8ekon (N +ilo&o+ solasti*ar Roder 8ekon). 4ruga pri*a
govori o siroma0noj devoj-i Margareti kojoj se udvara engleski prin-! 0alje svog i&aslanika
barona 2asija da je ubedi! me/utim! nji dvoje se &aljubljuju! prin- to sa&naje pomo(u 8ekonove
magije! sve se sre(no &avr0ava! Margareta se udaje &a 2asija (erl od 2inkolna). 6e ba0 uspela
karakteri&a-ija! ali Margareta je najuspe0niji enski lik u dotada0njoj drami! nagove0tava
Fekspirove junakinje ) odana! strpljiva! ima toplinu.
Tomas Kid (Tomas 59d! 1558-15@;)
6ije i0ao na univer&itet! a napisao moda najbolju englesku tragediju! donosi novi pod$anr I
tragediju osvete.
Ro/en u 2ondonu! dete slubenika! javnog belenika! jedno vreme je radio kod njega! oko
1585. po*inje da se bavi pisanjem. 4ruio se sa Marloom! jedno vreme su stanovali &ajedno.
4osta su ga apsili. 'ednom prilikom je kod njega prona/en ateisti*ki spis! 5id je okrivio
nedunog Marloa. 3mro u bedi 15@;.
7ripisuje mu se rana drama o "amletu! 4ra/Hamlet (Ur/Hamlet)! nije sa*uvana! moda je
bila u&or Fekspiru.
Kpanska tragedija (T'e )panis' Traged:! 1585-=)
,matra se najpopularnijom tragedijom tog vremena! neprekidno je prika&ivana sve do
&atvaranja po&ori0ta (1<;D)! prevo/ena na olandski i nema*ki. Radnja> glavna li*nost je
"ora-ije! dvorski mar0al! ima sina "ora-ija koji sa kraljevim ro/akom 2oren-om ratuje protiv
7ortugala-a. .ni &arobljavaju i dovode u Fpaniju portuglaskog prin-a 8alta&ara. 2oren-o o(e
svoju sestru 8elimperiju da uda &a 8alta&ara! ali ona voli "ora-ija. 8alta&ar se &aljubio u
8elimperiju pa &ajedno sa 2oren-om ubija "ora-ija. "ijeronimo je delom poremetio umom!
delom se pretvara! smi0lja osvetu sa 8elimperijom! stvara dramu u drami. 6aposletku svi
protagonisti ginu! a sve to posmatraju du don Gndreje (0panski dvoranin) i alegorijska +igura
.svete.
.vo je &a*etak tragedije osvete *iji je krajnji u&or ,eneka ) motivi ubijenog dua! nagomilavanje
krvavi doga/aja. 5id klasi*ne elemente uklapa u blankvers! stavlja krvave doga/aje na s-eni
(jer publika tako o(e)! unosi element romanti*ne ljubaviR melodramski tonovi! retori*an stil.
Kristo5er Marlo (Bristoper MarloQ! 15<;-15@A)
Ro/en u 5enterberiju u siroma0noj &anatlijskoj porodi-i! studirao i magistrirao na 5embridu!
158=. bio u inostranstvu! smatra se da je bio deo %li&abetine tajne slube. 7osle je sara/ivao sa
0e+om slube Pransisom #olsingamom. Liveo je u 2ondonu! pisao uglavnom &a javna po&ori0ta
sa velikim uspeom. 7isao i poe&iju! bavio se prevo/enjem. 7reke naravi! nekonven-ionalni
stavova! optuivan &a atei&am. 3bijen 15@A. u ka+anskoj tu*i! smatra se da je bila is-enirana.
Tako Fekspir gubi jednog rivala.
6ajmla/i u grupi! a njegovo delo je naj&na*ajnije. 6ovi tip drame! tragedije sveta li0enog
moralne vrednosti! punog protivre*nosti. 'una-i su mu gorostasi! ne i&a&ivaju divljenje! velika
stremljenja! ali groteskni! velike +luktua-ije. 3pam(en najvi0e po tri drame>
Tamerlan Veliki (Tamberlaine t'e !reat)
7rika&an na s-eni 158=. i odma je odu0evio publiku. Radnja> Tamerlan! a&ijski osvaja* i& 1;.
veka ! prika&uje se njegov uspon od pastira do vladara. 7okorava persijskog kralja! napada
Tursku! &arobljava sultana 8aja&ita i njegovu enu (stavlja i u kave& kao &veri)! osvaja %gipat.
Retori*an epski stil! javlja se i lirski kada govori o njegovoj ljubavi prema 1enokrati! (erki
egipatskog sultana! ven*avaju se. Marlo pi0e i drugi deo o daljim osvajanjima! ali i padu! smrti
Tamerlana i njegove ene. 6ije tako uspe0an kao prvi.
6evrejin sa Malte (T'e 6eA o5 Malta! 158@)
7ri*a o jevreju #aravi! guverner Malte mu nepravedno odu&ima pola imetka da time isplati
danak turskom sultanu. #arava sa slugom kre(e da se sveti ri0(anima! tada mu strada i (erka.
6a kraju i&daju ostrvo Tur-ima i #arava pravi plan da &apovednika ba-i u ka&an sa vrelom
vodom! ali on sam &avr0ava tamo. 4ve teme> polepa i prevara! uti-aji 8iblijeR makijavelisti*ke
ideje! prolog ove drame navodno i&govara sam Makijaveli. #arava je makijavelisti*ki junak )
okrutan! inteligeenetan *ovek! namere ostvaruje ne biraju(i sredstva! -ilj mu je osveta. 3 njemu
ima tragova lika 7oroka i& moraliteta. 6a po*etku on je mo(an! snaan *ovek! sli*an je
Tamerlanu po elji &a mo(i! ali kada bude li0en mo(i postaje nemilosrdan i drugi deo je tragedija
osvete! a #arava se pretvara u be&ose(ajnog ubi-u! postaje groteskan i krvolo*anR i&olovana
li*nost.
#oktor @aust (#octor @austus! i&vedeno 15@;)
Marloovo najbolje ostvarenje! u blankversu! manjim delom u pro&i! &asnovano na nema*koj
legendi o Paustu koji udi &a boanskim &nanjem nedostupnim *oveku. $&vodila ga je 4ruina
lorda Gdmirala! oni su bili po&nati po Marloovim delima. 2egenda je 158=. objavljena u
6ema*koj i ubr&o je prevedena na engleski pod na&ivom Te "istorie o+ te 4amnable 2i+e and
4eserved 4eat o+ 4o-tor 'on Paustus ($storija prokletog ivota i &asluene smrti doktora
4ona Pausta). Taj prevod mu slui kao u&or &a dramu! verno ga sledi u pogledu +abule! ali
uslonjava glavni lik. 6ema*ki Paust je obi*an *arobnjak! a Marlo ga po ambi-ijama i sloenosti
podie na vi0i nivo. $&olovan lik! sam se i&oluje! snaan pojedina-! kao i ostali Marloovi likovi!
ru0e postoje(e norme. Radnja> 4oktor teologije na univer&itetu u #itembergu je ne&adovoljan
&nanjem u naukama! po&iva Me+isto+ela i sklapa ugovor (jak po*etak). 3 sredi0njem delu opis
D; godine! ima lakrdijanja! oko Pausta se bore dobri i &li an/eli! on se koleba! iako ima
mogu(nost da se vrati pod okrilje 8oga! on to ne *ini. 7oslednja s-ena je najdramati*nija s-ena
engleske renesanse drame. ,redi0nji deo je slabiji! neki smatraju da ga Marlo nije ni pisao.
7ostoje prolog i epilog! epilog i&govara or koji se obra(a *itao-ima tj. gledao-ima i jako je
didakti*an. $ma ostataka srednjovekovni moraliteta.
Gutor je jedne od prvi istorijski' drama>
%dvard II ) slab i poro*an vladar! Marlo je na0ao materijal u engleskim ronikama i dobro ga
uobli*io.
4ruga istorijska drama Masakr u 4ari8u (T'e Massacre at 4aris) ) opisuje #artolomejsku
no(! blisko njegovom ivotnom veku! u blankversu! dosta ak-ije! ideja patrioti&ma.
Marloov obra8ac ) drama jednog *oveka (one-man pla9)! podra&umeva jaku sredi0nju li*nost!
*esto i&olovanu! koju vodi jaka strast (da vlada! da poseduje nova-! &nanje...)R mno0tvo situa-ija
u drami koje ilustruju strast lika (strast ima od samog po*etka! ne sti*e je tokom radnje)R druge
li*nosti su sporedne! podre/ene glavnoj i pasivneR njegovi likovi se &ovu Kaspiring menK ili
Koverreac'ersK ) poku0avaju da dosegnu ne0to 0to im nije dato.
#ilijem Fekspir (15<;-1<1<)

6e &na se mnogo o njegovom ivotu. 6ije nam po&nato kada je po*eo da pi0e! a i redosled
kojim je napisao svoja dela samo je priblino ustanovlTen. Ro/en je 15<;. godine u ,trat+ordu
na %jvonu! u pokrajini #ork0ir. .ta- mu je bio &anatlija! bavio se i&radom rukavi-a! kasnije je
postao gradona*elnik ,trat+orda. 7oa/ao je :ramati*ku 0kolu! ali &a to ne postoje doka&i. ,a
18 godine se oenio Anom Hatavej! (erkom sitnog &emlToposednika i& susednog sela! koja je
bila starija od njega. $mali su troje de-e> ,u&anu (158A) i bli&an-e 4udit i "amneta (1585). 6e
&na se 0ta je radio 1585-15@D ) Ii8gublOene godineJ.
4o 15@D. stigao u 2ondon i po*eo da se bavi pisanjem i glumom.
:odine 15@AH;. objavlTuje narativne poeme i pi0e sonete
:odine 15@;. postaje stalni *lan druine "orda Komornika! koja &atim postaje 5ralTeva
druina.
5upio je D ku(e i &emlTu u ,trat+ordu! oko 1<10. se povla*i i& aktivnog ivota u 2ondonu u
,trat+ord i u miru proveo poslednje godine ivota sa porodi-om. 3mire 1<1<. godine.
6Tegova dela su sinte&a svega 0to se u ra&voju drame do tada pojavilo. 3 njegovoj drami je
dosta onogo 0to je nagove0teno od strane drugi autora! ali ima i onoga 0to je samo njegovo!
jedinstveno. (obert !rin ga prvi put pominje u jednom svom pam+letu! napada ga i kao glum-a!
i kao pis-a! navode(i da je nepismen &ato 0to nije obra(ao panju na 0tampanje svoji dela. 3
njegovo vreme dramska dela su pripadala gluma*kim druinama! nije bilo autorski prava!
njegova dela nisu 0tampana jer gluma*ke druine nisu elele da umanje interesovanje
gledala-a &a predstave.
1a ivota objavlTena piratska kvarto i&danja! ,P drama +piratska i8danja2 od 1. drama koje mu
se pripisuju i ubrajaju se u Fekspirov kanon. 4rame su ra&li*itog kvaliteta ) one bolTe su
0tampane po Fekspirovom rukopisu! a lo0ije po se(anju gluma-a.
Polio i kvarto su vrste i&danja po kojima ove drame nose ime>
@olio N +ormat GA N Fekspirova sabrana dela
Kvarto N +ormat G5 N piratska i&danja
:odine ,LQ1G Henri Kondel i #$on Hemings su objavili njegova odabarana dela u knji&i
4rvi @olio +@irst @olio2 i u njoj su drame grupisane po anrovima>
a) komedije
b) istorijske drame
-) tragedije
Fekspirova dela se dele na dramska i nedramska.
Fekspirovo stvarala0tvo se deli na A perioda>
,2 (ani period +,0PM/,LMM2
Q2 )rednji period +,LMM/,LMN2
12 4o8ni period +,LMN/,L,Q2
Rani period Fekspirovog stvarala0tva (15@0-1<00)
3 ovom periodu Fekspir je napisao svoje najpo&natije istorijske drame! komedije i D tragedije.
To je njegovo najplodnije ra&doblTe jer je napisao D0 drama.
6edramska dela>
Venera i Adonis (Venus and Adonis) 15@A.
Napastvovanje "ukrecije +T'e (ape o5 "ucretia2 15@;. 1 i D su narativne poeme
)onetna 8birka +T'e )onnets) 1<0@.
,2 Venera i Adonis (Venus And Adonis) 15@A.
.va narativna poema je njegovo prvo objavlTeno delo. 3 njoj je obra/ena po&nata klasi*na
legenda o lTubavi boginje #enere prema lepom mladi(u Gdonu koji je odbija! i o njegovoj smrti u
lovu. .dgovara raspoloenju poe&ije &rele renesanse. .dgovara klasi*noj mitolo0koj pri*i! po
duu najsli*nije Marloovoj pesmi Hera i "eander (klasi*ni po&ivi na lTubav i digresije). Mitski
svet kod Fekspira nije i&olovan ve( bli&ak stvarnosti. 7ej&a je autenti*an. .pisuje polTa! 0ume
svog rodnog kraja! nije &atvoren u ve0ta*ki raj. Fekspir je ovu poemu napisao pre nego 0to je
do0ao u 2ondon! dok je jo0 bio u kontaktu s polTima i 0umama svog rodnog ,trat+orda. 7oema je
posve(ena Henriju (otsliju! erlu od ,autemptona! koji je najverovatnije bio Fekspirov patron.
Q2 Napastvovanje "ukrecije (T'e (ape o5 "ucretia) 15@;.
.vo je druga narativna poema! sa temom i& rimske istorije. Tako/e posve(ena "enriju Rotsliju.
2ukre-ija je udata ugledna gospo/a koju je silovao ,ekst Tarkvinije! sin -ara Tarkvinija .olog.
3 prvom delu koji je bolTi i dramati*niji! opisuje se kako se Tarkvinije prikrada usnuloj 2ukre-iji.
.vde Fekspir prvi put nastoji da pronikne u pobudu 8la i um nasilnika. 1lo*in je prika&an
ubedlTivo i produblTeno. (Fta *oveka tera da po*ini &lo*inE)
3 drugom delu koji je konven-ionalniji! 2ukre-ija je obe0*a0(ena i tuguje! i&vr0ava samoubistvo!
a Tarkvinije biva prognan i& Rima. Tarkvinije je u i&vesnom smislu pretodna ski-a &a
ostvarenje lika Magbeta. 7isano Coserovom stro5om.
12 )onetna 8birka (T'e )onnets)
A
1<0@.
:odine ,LMPG objavlTeni soneti be& njegovog &nanja. .bjavio i je 0tampar Tomas Torp. ,matra
se da su soneti napisani ranije. $ma i ,0-G 6e &na se kome je &birka posve(ena. *dstupa od
konvencija u sonetima! jer je ve(ina soneta (prvi 1D5) posve(ena mladom! lepom mu0kar-u
i& visokog dru0tva. 7reostali su posve(eni IBrnoj damiJ
3 knji&i je &apisano> ETo t'e *nlie Begetter o5 T'ese Insuing )onnets, MrG <G HGR
,matra se da se ponovo radi o "enriju Rotsliju od ,autemptona! ali ostaje nejasno &a0to je
Fekspir okrenuo ini-ijale i pogre0io titulu.
7ostoje dva mi0lTenja o Fekspirovim sonetima>
1) 4a su oni klTu* kojim je Fekspir otklTu*ao svoje sr-e (po re*ima pesnika #ilijama #ordsvorta)
pa to pove&uju sa Fekspirovom biogra+ijom.
D) 6ovija nauka smatra da su soneti parodija na petrarkisti*ku tradi-iju! pa &ato neki smatraju da
i je posvetio samom sebi (Mr ?. ". ) Mr ?illiam "imsel+).
,0- soneta podelOena su na tri dela >
,2 ,/,. / mladom &oveku
A
,vi soneti su napisani u engleskom (Fekspirovom) obliku. ,matra se da i sa samo ova tri dela spada u
sam vr nedramske poe&ije.
Q2 ,N/,Q0 / prisniji odnos sa mladi?em
12 ,Q0/,0- / 9rnoj dami
,/,. - 7esnik nagovara mladi(a da se oeni i stekne potomstvo. Mladi( je slika svoje majke!
koja je lepa i sre(na 0to su njene osobine prenete na njenog sina! pa tako i mladi( treba da
ostavi sliku svoje lepote u svojoj de-i. #reme je velika tema u Fekspirovim sonetima! vreme
uni0tava sve! odnosi sa sobom sve lepote! nasledni-i treba da produe lepotu i mladost.
,N/,Q0 - Ton se menja i &natno je li*niji. 7esnik je privren mladi(u! i u 18. sonetu mu obe(ava
da (e ga ovekove*iti u svojim stiovima. :ovori o velikoj ra&li-i u dru0tvenom poloaju i&me/u
sebe i mladi(a! o prola&nom la/enju i mirenju! godinama i o suparni0tvu nekog pesnika i o
prijatelTevom neverstvu! jer se udvara pesnikovoj dragoj i osvaja je. 4anas se nastoji da se
otkrije ko je mladi(. Moda je to erl.
,QL/,0- - ,oneti su posve(eni Brnoj dami! *iji identitet tako/e nije utvr/en. .na je dama -rne
kose! udata! protivre*ni osobina! runog lika! ali +i&i*ki privla*na. 7esnik je optuuje &a
neverstvo! a sebe osu/uje da je rob strasti *ije &adovolTenje ostavlTa samo ukus gor*ine.

Fekspirova drama
(drama ranog perioda)
6a po*etku je pisao istorijske komade koji su bili jako popularni i rado gledani jer je bio jak
ose(aj patrioti&ma &bog pobede nad 0panskom Grmadom.
- Fekspirovi i&vori &a istorijske drame bile su istorijske ronike >
,2 Hronika %ngleske, Kkotske i Irske / (a5ael Holin7ed
Q2 Ujedinjenje dve plemenite i slavne porodice "ankastera i 6orka / %dvard Hol
Fekspir je napisao ukupno 10 istorijski drama. 8ile su -enjene u to vreme jer se smatralo da je
vano &nati istoriju! ali su bile i vano oru/e u politi*kom smislu - tjudorovskog apsoluti&ma.
:lavna tema te istorije (Fekspirovi dela) je da I3&urpator ne moe uspe0no da vlada jer je
prokletJ.
#elaH
, Henr: VI
Q Henr: VI I tetralogija istorijski drama (15@0-1<00)
1 Henr: VI prve ; drame koje je napisao Fekspir
(ic'ard III
,2 ,G drama o Henriju VI - pokriva period od dolasak "enrija #$ na vlast (1;DD-1;50). 5ao dete
od @ mese-i progla0en je &a kralTa! jer je "enri # poginuo! vladaju namesni-i.
4ve teme su u drami>
a) gubitak poseda u Pran-uskoj
b) me/usobni sukob velika0a koji su na vlasti umesto maloletnog kralTa.
- 4oga/aji proi&ila&e jedan i& drugog.
Q2 QG drama o Henriju VI - usredsre/uje se na doga/aje u %ngleskoj (1;;D-1;<1). ,u0tina je u
me/usobnom nadmetanju velika0a. 7rvi deo opisuje pad vojvode od :lostera! a drugi uspon
vojvode od 'orka. 7ri*e o ,elTa*koj pobuni 4ona #ojta.
12 1G drama o Henriju VI - po*etak Ratova rua (1;55-1;=1)R tri velike bitke u kojima se
smenjuje prednost 2ankastera! pa 'orka> bitka kod #ejk+ilda - pobeda 2ankastera! bitka kod
Tautna - nere0no! bitka kod Tjugberija - pobeda 'orka. Fekspir ne pi0e sve ve( samo ono 0to je
&animlTivo. 6a kraju drame i&ranja stra0na +igura Ri*arda od :lostera koji ubija "enrija #$ i
njegovog sina i pribliava se kruni.
-2 (i&ard III - je sadrinska -elina sa ove tri drame. .pisuje kratku vladavinu Ri*arda. 'avlTaju
mu se sve rtve koje prori*u da (e umreti.
Ri*ard $$$ je prvi Fekspirov &na*ajan lik! ima elemente makijavelisti*kog lika i 7oroka i&
srednjovekovni moraliteta.
5ada je &avr0io pisanje prve tetrologije! okrenuo se drugim anrovima i tako napisao prvu!
najraniju komediju>
Komedija pometnji +T'e 9omed: o5 %rrors2
3&or &a ovo delo mu je bio anti*ki rimski komediogra+ 4laut, sa svojom dramom Menemi
(Mene-mi) , pri*a o bli&an-ima! na&iv Menemi je u mnoini ( N bli&an-i). .ni su ra&dvojeni u
detinjstvu! ne &naju(i jedan &a drugog na/u se u istom gradu i i&a&ivaju ni& nespora&uma. .vo
je Fekspirov poku0aj da podraava anti*ku dramu. Fekspir sledi ovaj i&vor blisko! samo 0to
poku0ava da ga nadma0i.
.n uvodi pored glavni likova bila&ana-a! i njiove sluge koji su tako/e bli&an-i. Tako/e! uvodi i
o-a koji je osu/en na smrt jer se na0ao u neprijatelTskom gradu trae(i svoju de-u.
U Fekspir uvodi u ,an letnje no(i motiv romanti*ne lTubavi! i time oplemenjuje i menja onaj
-ini*ni anti*ki stav prema eni. 3 ovom delu je kli-a me0anja komi*nog i tragi*nog.
7rva Fekspirova tragedija je Tit Gndronik.
Tit Andronik +Titus Andronicus2 ) to je prva Fekspirova tragedija osvete! kojoj je u&or
Fpanska tragedija Tomasa Kida. .vo je Fekspirova najslabija tragedija! jer predstavlTa sirov
komad u kome su negomilane s-ene loma! krvoproli(a. Radnja Tita Gndronika odvija se tokom
poslednji godina Rimskog -arstva i prati sukob rimskog vojskovo/e Tita Gndronika i gotske
kralTi-e Tamore. 3 -entru drame je Tit koji se vra(a i& ratni*kog pooda i vodi &aroblTenu
Tamoru i njena tri sina. 3 aru pobede! on nare/uje da se u njegovu slavu rtvuje jedan od
kralTi*ini sinova. 6akon toga se Tamora sa svoja preostala dva sina sveti Titu! me/utim! na
kraju se ponovo Tit sveti Tamori. 6ema *vrste dramske strukture! ali ovo delo nagove0tava
pone0to od onoga 0to (e se na(i u velikim tragedijama.
,lede(a drama je komedija>
Ukro?ena !oropad +T'e Taiming o 5 t'e )'reA2
/ drama sa vrlo sloenom strukturom! sa tri kruga (prstena) pri*e.
1) 7rvo imamo okvrinu pri*u o 5risto+eru ,laju. .n je pijani-a! i njega nala&e lTudi sa dvora
i&ba*enog i& kr*me kako spava. 6are/eno im je da ga ne bude i da ga prenesu u &amak i
obuku u plemi(ko odelo i ubede ga da je on &apravo plemi( koji je bio poremetio umom. ,laj se
budi i oklevaju(i privata tu pri*u.
D) .ni uka&uju po0tovanje njemu i njegovoj navodnoj eni (preru0eni pa) tako 0to im
pripremaju predstavu! a ta predstava je u stvari glavni deo pri*e. Radi se o mladoj devoj-i
5atarini! koja &bog svoje naravi (goropadna! neukro(ena) nema pros-a. 7ojavlTuje se 7etru*io!
mladi lova- na mira& koji je kroti. 5atarinin i 7etru*ijev odnos je najvaniji i najrealisti*niji.
A) Ta pri*a ima svoj okvirni prsten! pri*u o 5atarininoj sestri! 8janki! koja je su0ta suprotnost
5atarini! ona je mirna i krotka! podse(a na damu dvorske lTubavi! ali na kraju postaje onakva
kakva je 5atarina bila na po*etku. . ,laju ne &namo vi0e ni0ta! on &aspi tokom predstave.
6aredna dva komada su tako/e rane komedije>
#va vite8a i8 Verone +T'e TAo !entlemen *5 Verona2
7ri*a je o dva para! gde su glavni mu0ki likovi #alentin i 7rotej sa svojim devojkama! ,ilvijom i
'ulijom. .vde je ra&vijena ideja mu0kog prijatelTstva! ideja odanosti! preru0avanja. .vo je
najmanje uspela Fekspirova komedija! ali je njena vrednost u u tome 0to nagove0tava stvari
koje (e on kasnije upotrebiti mnogo uspe0nije.
Nenagra=eni lOubavni trud +"ove;s "abour;s "ost2 I u njoj je borba dua +Ait combat2
6avarski kralT Perdinand se sa tri bliska prijatelTa (dvorana) &avetuje da (e A godine provesti u
povu*enosti! u*e(i na Gkademiji! obave&no se li0avaju(i enskog dru0tva. Ta &amisao se ne
ostvaruje jer na dvor stie +ran-uska prin-e&a sa svoje tri pratilTe u diplomatskoj misiji. Mladi(i se
&alTublTuju u pratilTe! a kralT u prin-e&u. 1aplet je u tome 0to svi to kriju me/usobno. 6a kraju
drame je upliv realnosti! gde dola&i glasnik sa ve0(u da je prin-e&in ota- umro. 7ri odlasku
prin-e&a i pratilTe daju mom-ima &adatke koje moraju da ispune u naredni godinu dana da bi
do0lo do braka. $ako se sve ne &avr0ava samim brakom! &avr0ava se nagove0tajem braka.
.vo su bile prve ; rane komedije> 5omedija pometnji! 3kro(ena goropad! 4va vite&a i
6enagra/eni lTubavni trud
Rane tragedije>
;
;
.ve do sad pomenute drame je Fekspir najverovatnije ovim redom napisao do polovine 15@5! u +a&i u
kojoj je u*io. 7osle 15@5. bavi se komedijama i istorisjkim dramama! i &apaa se veliki napredak.
(omeo i 6ulija +(omeo And 6uliet2
3 odnosu na Tita Gndronika! ovo je velki napredak. 5ro& &aplet ovi likovi sa&revaju i ra&vijaju
se. 'ulija je na po*etku skoro devoj*i-a. 6a kraju kada pro/e sve 0to joj je sudbina namenila!
ona je ve( &rela ena. :lavna radnja je lTubav dvoje mladi koju spre*avaju roditelTi. 2jubav je
osnovni pokreta* &apleta (kao i u ,nu letnje no(i) i to je &apravo ono 0to je poeti*no u ovom
delu.
5ae se da je ovo &apravo komedija sa tragi*nim raspletom. 7ri samom po*etku likovi su vi0e
komi*ni nego tragi*ni. .ni nemaju tragi*nu gre0kuV (kao 0to Magbet ima ambi-iju! "amlet
oklevanje! ili .telo lakovernst) Romeo i 'ulija su likovi koji su po sudbinskoj predodre/enosti
tragi*ni. .va tragedija je pored I"amletaJ najpo&natija Fekspirova tragedija.
4alTe drame>
(i&ard II +(ic'ard II2 - ova istorijska drama napisana je najverovatnije 15@5. .vde Fekspir
odla&i malo dalTe u pro0lost! i&trauje u&roke koji su doveli do Ratova rua.
3 delu je opisan gre u&urpa-ije prestola. Ri*ard drugi je vladar sa samog kraja 1;. veka koji je
prika&an kao slab i sebi*an kralT i nedovolTno dobar vladar koji tera u progonstvo "enrija
8olingbruka i prisvaja njegova imanja. "enri se posle i&vesnog vremena vra(a sa prikuplTenim
pristali-ama! svrgava Ri*arda sa prestola! on biva ubijen! a "enri postaje kralT "enri $#. Ri*ard
je uverlTivo lTudsko bi(e. 3 po*etku drame! dok je na vlasti! on je ool! promi0lTen! sebi*an! a
kasnije! u drugom delu drame njegova sudbina i&a&iva saalTenje. Tu se postavlTa problem o
dramskom prika&ivanju u&urpatora. "enri je potomak tjudorovski vladara koji veruju da samo
miropoma&ani kralT moe da vlada. Me/utim! "enri nije prika&an kao puki &lo*ina- jer se u
drami nala0ava da mu je Ri*ard $$ naneo nepravdu i da "enrijeva dela nisu posledi-a
vlastolTublTa.
)an letnje no?i +A Midsumer Nig't;s #ream2
- prva od ; Fekspirove velike komedije.
'edna od najoriginalniji tvorevina (po ma0ti! umoru! neobi*nim bi(ima). .ve je bilo naru*eno
delo povodom ven*anja u nekoj aristokratskoj porodi-i. :lavna tema drame je lTubav. 7et pri*a
sadrane jedna u drugoj. .kvirna pri*a je ven*anje Te&eja i "ipolite ! kao predstavnika anti*ke
mitologije. 7otom imamo pri*e o "eleni! "ermiji! 4emetriju i 2isandaru. 1atim imamo pri*u o
vilama i vilenja-ima koji poti*u i& engleskog +olklora i koji su prika&ani kao prili*no dobra!
si(u0na bi(a. Tu imamo i pri*u o &anatlijama! koji su vrlo realisti*ni! a peta pri*a je drama koju
i&vode &anatlije! I7iram i Ti&baJ (to su parodirani likovi raniji engleski drama ili Romea i
'ulije).
Tu svaka lTubav ima svoj na*in i&raavanja.
Mleta&ki trgovac +T'e Merc'ant *5 Venice2
- druga velika komedija. Gntonije! mleta*ki trgova- &ajmi od 'evrejina Fajloka nova-!
obava&av0i se da (e mu dati da mu odse*e +untu mesa ako ne vrati nova- na vreme. .vo je
osnovna pri*a! sa kojom je prepletena pri*a o ven*anju Gntonijevog prijatelTa 8asanija sa
7or-ijom! kao i sporedan komi*ni &aplet sa &amenom prstenova. 7ostoje dva mesta radnje>
#ene-ija (svet okrutne realnosti! mrnje! trgovine! kapitala) i 8elmont (podru*je romantike!
lTubavi! mese*ine). Fajlok je postavlTen tako da se moe tuma*iti na ra&li*ite na*ine> kao
groteskno stvorenje! puno mrnje! besa! kao krvolo*ni &likova-! ili kao rtva dostojna saalTenja!
tragi*ni predstavnik svog progonjenog naroda. 7or-ija je jedna od prvi Fekspirovi likova koji
se preru0avaju. .na se preru0ava u mladog doktora prava i re0ava sukob. Fajlok je &a ka&nu
preveden u ri0(anstvo.
Fekspir se potom vra(a istorijskoj drami i pi0e delo>
KralO #$on +King 6o'n2
4rama o kralTu 'ovanu be& &emlTe koji je potpisao povelTu slobode (Magna Barta 2ibertatum).
7otom tri drame>
Henri IV
Henri IV
Henri V
/ predstavio dru0tvenu panoramu %ngleske
,2 Henri IV
Teme su D &apleta> politi*ki i komi*ni. 3 politi&kom 8apletu opisuje se pobuna protiv samog
kralTa "enrija. 6aj&na*ajniji lik u ovom &apletu je "otsper! severnja*ki velika0! otelotvorenje
+eudalni ideala. 3 komi&inom 8apletu su opisane mnogobrojne ra&u&dane pustolovine
"enrijevog sina! prin-a "ala! budu(eg kralTa "enrija #. Tu ja vaan Palsta+ kao naj*uveniji
Fekspirov komi*an lik.
"al uludo provodi vreme u kr*mama! i &ato njegov ota- pati. .ba lika! "otsper i Palsta+ su u
svojoj su0toj suprotnosti podre/eni karakteri&a-iji "ala.
"otsper je ono 0to bi "enri $# eleo &a svog sina da bude! a Palsta+ igra ulogu 7oroka i& stari
moraliteta! i odaje kakvim se &adovolTstvima priklonio "al. Palsta+ je stariji! lalTiv! duovit *ovek!
i &ato je primamlTiv "alu. Gli "al je svega vrlo svestan i &na kad (e privatiti svoje obave&e! iako
deluje ne&ainteresovano.
Q2 Henri IV
3 drugom delu "enrija #$! prika&an je "al koji je kona*no privatio svoje obave&e. .n tu stupa
na presto! i Palsta+ dola&i da po&ajmi nova-! po&dravlTa ga kao prijatelTa! na 0ta ga "al
ne&ainteresovano pogleda i ladno odgovara> I6e &nam te star*eJ! dakle! u potpunosti ga
odba-uje.
12 Henri V
.pis "ala kao sposobnog! svesnog vladara! kralTa koji poseduje najbolTe mogu(e osobine.
Palsta+ vi0e nije kraj njega! neko u predstavi javlTa da je umro od tuge. "al poseduje lTudsku
toplinu! nespretno se udara +ran-uskoj prin-e&i kojom se kasnije i eni. 3mire sa oko A0 godina
i &a presto kao naslednika ostavlTa devetomese*nog (najslabijeg) "enrija #$.
,lede(e delo>
Mnogo buke ni oko &ega +Muc' Ado About Not'ing2
5omad ima dva ravnopravna &apleta! jedan o&bilTan i jedan komi*an. 7rvi je &aplet u kome je
par 5laudio i "era! koja biva oklevetana te je 5laudio ostavlTa pred oltarom. 7osle toga se javlTa
da je ona umrla! ali se to ispostavlTa kao neta*no i klevete se obelodanjuju i oni se ipak ven*aju.
3 drugom &apletu su par 8enedik i 8eatri*e! koji su -ini*ni! protiv lTubavi! protiv braka! uverlTivi
likovi koji se na kraju i sami &ateknu pred oltarom.
U ,lede(e velike komedije su 5ako vam drago i 8ogojavlTenska no(! koje &ajedno sa ,nom
letnje no(i i Mleta*kim trgov-em *ine naj&na*ajnije Fekspirove ; velike komedije.
Kako vam drago +As >ou "ike It2
8avi se temama u&urpa-ije i romanti*ne lTubavi! moda najskladnija komedija. .vde je
najdoslednije sproveden komi*ni obra&a-. Metiri mlada lTubavnika! o&bilTna situa-ija (ko (e se s
kim ven*ati) odla&e sa dvora u Grdensku 0umu (4reams o+ te green Qorld - odla&ak i& urbane
sredine je lekovit jer tamo sa&revaju likovi). 3&urpator Prederik progoni svoga brata u Grdensku
0umu i &a njim kre(u svi protagonisti> Ro&alinda i njen i&abranik .rlando itd. .ni tamo provode
vreme i vra(aju se preobraeni obi*nom ivotu. :lavne teme su lTubav i pastorali&am. Tu su jo0
i parovi 5remen (Tou-stone) i .dri! kao i ,ilvija i Peba. 6a kraju se brat u&urpator pokaje! i
organi&uje se vi0estruko ven*anje.
BogojavlOenska no? +T'e TAel5t' Nig't2
6astaje na samom kraju prvog Fekspirovog perioda! neki je na&ivaju remek-delom
rekapitula-ije. To je pri*a o bli&an-ima! bratu i sestri! #ioli i ,ebastijanu koji su ra&dvojeni posle
brodoloma. Tako/e tu i je i luda Peste kao lik 0ekspirovi mudri luda koje uvek govere
ra&borito! tre&veno i daju mudre savete. Tu ponovo imamo motiv preru0avanja i sre(an rasplet.
Mesto radnje je &emlTa $lirija. #iola se nakon brodoloma preru0ava u paa i slui vovjvodi .rsinu
u koga se i &alTublTuje (on je tipi*an i&ve0ta*eni petrark I&alTublTen u lTubavJ koji se udvara
lepoti-i .liviji kojoj je umro brat). #iola danima odla&i kod .livije da bi joj u ime .rsina prenela
&nake naklonosti! a .livija se u nju &alTublTuje misle(i da #iola ,ebastijan. 6a kraju se pravi
,ebastijan pojavlTuje i .livija se udaje &a njega! a #iola &a .rsina. Tu postoji jo0 jedan vaan
&aplet! gde .livijin ro/ak Tobija koji ivi na dvoru ube/uje nekog svog vite&a (puritana-
Malvolio) da (e se .livija udati &a njega. To je neslana 0ala. .dli*an pod&aplet! jednak
glavnom.
.vo je najpoeti*nija Fekspirova komedija.
Vesele $ene vind8orske +T'e Merr: <ives o5 <indsor2 - poslednja komedija i jedno od
najslabiji dela. 7o predanju ovo delo je nastalo u roku od 1; dana na &avtev kralTi-e %li&abete
koja je jako volela lik Palsta+a! te je elela da ga vidi &alTublTenog u komi*noj ulo&i. 3 drami ima
slabosti i nedoslednosti! 0to je verovatno posledi-a br&og pisanja. .vaj lik Palsta+a nije ni nalik
liku i& drame "enri $#.
,rednji period Fekspirovog stvarala0tva (1<00-1<08)
.d oko 1<00. prestaje da pi0e vedre drame i okre(e se tragediji i t&v. Dproblemskim
dramamaEG Ta promena se moe pove&ati sa op0tom duovnom klimom koja se menja na
smeni dva stole(a. 6a 2ondonskim po&orni-ama komedije su sve vi0e ustupale mesto
tragedijama. .va promena raspoloenja se moe pove&ati i sa Fekspirovim li*nim ivotom!
umiru mu 11-ogodi0nji sin i ota-. 3 ovom drugom periodu imamo ; velike tragedije> "amlet!
.telo! 5ralT 2ir i Magbet.
Hamlet +Hamlet2 (1<01)
.vo je po +ormi tragedija osvete! ali daleko &relija od ITita GndronikaJ. 3 ovoj drami Fekspir
re0ava problem s kojim su se suo*avali svi pis-i tragedije osvete! koja ima ustalTenu 0emu>
8lo&in negativnog junaka i osveta po8itivnog junaka, jer i&me/u ta dva *ina postoji osetna
pra&nina. Taj sredi0nji deo drame se uglavnom popunjavao gomilanjem alopojki i stra0ni
s-ena! kao 0to je slu*aj sa IGndronikomJ i 5idovom IFpanskom tragedijomJ! ali Fekspir "amleta
oboga(uje ra&novrsnim s-enama! pri*om o maj-i rodoskrvni-i! .+eliji! i&daji! itd. )u7tinsko
re7enje je to 0to je Fekspir prilagodio psii*ku konstitu-iju junaka ovom obras-u tragedije
osvete! tj. ja8 i8me=u 8lo&ina i osvete vi7e nije ispunjen samo 5i8i&kim ve? du'ovnim,
unutra7njim 8bivanjima +oklevanje2G "amlet je i&olovana +igura. ,ve njegove ve&e sa lTudima
se jako br&o kidaju! u ranim +a&ama. Ra&log &a to je 0to osveta mora biti li*an &adatak! jer ina*e
ne bi bilo li*ni nedoumi-a. "amlet predstavlTa vruna- tragedije osvete. .vde postoji drama u
drami - "amletova IMi0olovkaJ.
*telo +*t'ello2 (1<0A)
4ruga velika tragedija! mnogi kriti*ari je smatraju bolTe komponovanom od "amleta. 6ema
nepotrebnog! suvi0nog! nema natprirodni elemanata. 6a po*etku je spor ra&voj osnovne
situa-ije! pa se sve bre i bre kre(e ka katastro+i. Radnja se odvija u #ene-iji. :lavni lik je
.telo! general u slubi Mleta*ke Republike! eni se 4e&demonom. 'edan dan nakon ven*anja
.tela 0alTu na 5ipar! a &likova- 'ago okleveta 4e&demonu. .telo mu poveruje i ubija svoju
nevestu. %konomi*nost i dramski inten&itet Fekspir je postigao &avalTuju(i teni*kom re0enju
koje se &ove Ddvostruko vremeE/ kratko i dugoG 5ratko vreme (s-ensko) je ono &a koje se sve
de0ava jako br&o! u roku od par dana (nagla udaja! odla&ak na 5ipar! kleveta! nera&mi0lTanje
.tela)! a dugo vreme (psiolo0ko) je &a s-ene kada treba prika&ati uverlTivost 'agovi kleveti i
eksplo&iju .telove lTubomore. 7itanje .telove tragi*ne gre0ke - lOubomora ili lakovernostE
Tragi*na gre0ka je aristotelovski motiv - lTudi koji imaju u svom karakteru neku vrstu mane
koja i odredi kao bi(a. .telov pad je dobrim delom proi&vod njegovi najbolTi osobina. .n je
*astan i po0ten pa veruje da su i svi oko njega takvi! nesvestan je &la oko sebe. ,a velike visine
po*inje njegov pad! kada mu 'ago usadi kli-u lTubomore. 6ajparadoksalnije je to 0to .telo ne
&na ko mu je neprijatelT! ko ga je pora&io! jer slu0a 'aga koji je Fekspirov makijavelisti*ki junak!
krajnje &ao i sebi*an.
KralO "ir +King "ear2 (1<05H<)
,matra se da je ovo najpotresnija tragedija po inten&itetu i naju&nemiravaju(a. 7ri*a o
preri0(anskom kralTu 2iru prvi put se pominje u $storiji britanski kralTeva kod 4e+rija od
Monmuta. Radnja> 5ralT 2ir ima A k(erke kojima eli da podeli -arstvo! te organi&uje test lTubavi
(love test) na kontu koga on odlu*uje kojoj (e dati koji deo &emlTe (a sve je odlu*eno unapred!
on to radi jer voli da mu se laska! 0to je &ajedno sa gordo0(u njegova tragi*na gre0ka). 4ve
starije k(eri laskaju! a tre(a! 5ordelija govori da ga voli onoliko koliko joj to dunost nalae i on
je uvre/en otera! ona odla&i u Pran-usku i udaje se. 5ada abdi-ira! starije k(eri ga proteraju i
ostave i on se kaje! uvi/a gre0ku! ali poremeti umom. 6ajmla/a (erka *uje &a njegove nevolTe!
dola&i da mu pomogne! ali u sukobu sa vojskom stariji sestara biva &aroblTena i ubijena! a &a
njom umire i kralT 2ir od tuge. 4rama ima i pod8aplet! o o-u (erl od :lostera) koji ima dva sina
od koji je jedan ne&akonit! i on poveruje &lom sinu i protera dobrog! te doivlTava tragediju
sli*nu 2irovoj. 3vo/enjem ovog pod&apleta Fekspir daje ovoj temi (&ablude roditelTa!
ne&avalnost de-e) 0iri &na*aj i primenjivost.
Magbet +Macbet'2 (1<0<)
6ajkra(a Fekspirova tragedija. Radnja se de0ava gotovo isklTu*ivo no(u. :lavni junak je
&likova-. 4ominiraju natprirodni elementi koji igraju vanu ulogu. Tema je u&eta i& 0kotske
istorije. 4at je laskav portret 8ankoa! pretka lo&e ,tjuarta! verovatno kao uga/anje kralTu
4ejmsu! kao i uvo/enje ve0ti-a u koje je kralT 4ejms &aista verovao. .vo je drama o pobedi
&la nad *ove*no0(u i kon-entrisana je na to kako &lo*in sa&reva i koje su posledi-e. Magbet i
njegova ena ele(i da se dokopaju prestola ubijaju kralTa 4ankana! i to delo (svesno biranje
&la) im odre/uje ivote do kraja. $pak treba ra&likovati Magbeta i Ri*arda $$$. 'er Ri*ard sve radi
be& grie savesti! dok Magbet nije potpuno li0en moralnosti. 6Tega ena mora da nagovara! on
mora da u*ini napor da prigu0i savest. NOegova tragi&na gre7ka je preterana ambicija.
7odsti-aj da u njemu &amre sve lTudsko dola&i od 2ejdi Magbet i ve0ti-a. 3 drami se vidi da
&lo*in uvek dovodi do duovne i&ola-ije. Mak i 2ejdi Magbet nije be& savesti! a poka&atelT toga
je to da je poludela &bog ose(aja krivi-e. .vo su ; velike tragedije.
7roblemske drame>
Tri naredne drame koje je napisao u ovom periodu &ovu se Dproblemske drameEG
To su> Troil i 5resida! ,ve je dobro 0to se dobro svr0i! Mera &a meru.
To su problemske drame jer na nji nije lako odgovoriti. 7roete su ironijom koja prela&i u satiru.
$maju Isre(anJ &avr0etak! ali nisu &apravo komedije. 2jubav je prika&ana kao pouda! strast! i
usmerena je ka li*nostima koje je nisu dostojne. ,ve 0to je dobro u ovim dramama se posmatra
sa -ini&mom. ,ti*e se utisak da Fekspir eli da pokae da *ovek moe da bude po0ten samo
dok mu to okolnosti do&volTavaju. 7rika&ane su tamnije *ovekove strane. 'una-i ovi drama ne
umiru! ali nema ni pravog slavlTa. To su drame koje je te0ko klasi+ikovati.
Troil i Kresida +Troilus And 9ressida2 (1<01-1<0D)
7rva problemska drama sa dva motiva - lTubav i rat! a oba motiva su degradirana. 2jubav je
svedena na telesnu strast! dok je rat :rka i Trojana-a li0en svake dostojanstvnosti. :r-i su
prika&ani kao nedis-iplinovani! ra&jedinjeni! a Trojan-i kao ira-ionalni. Gil je prika&an kao vrlo
sujetan! samoiv koji ubija "ektora s le/a. "ektor je jedini sa ne0to vite0kog eroi&ma.
)ve je dobro 7to se dobro svr7i +All;s <ell T'at %nds <ell2 (1<0D-1<0;)
4ruga problemska drama u kojoj je prisutna neuskla/enost &apleta i likova. :lavni likovi su
"elena i 8ertram. 1aplet je &asnovan na dve pri*e! jedna je o *udesnom is-elTenju! a druga o
nemogu(im uslovima koje devojka mora da ispuni da bi je 8ertram privatio &a enu. "elena je
uspela da is-eli +ran-uskog kralTa pomo(u re-epta koji joj je ota- ostavio! i i& &avalnosti kralT joj
ispunjava elTu da se uda &a 8ertrama koji na to pristaje nevolTno. 8ertram uskoro odla&i u
Piren-u i udvara se drugoj! a pre nego 0to ode postavlTa "eleni uslove da mora da mu rodi sina
dok se vrati i da mu skine prsten koji nikada ne skida sa ruke! da bi je &aista tretirao kao
suprugu. "elena se preru0ava u paa i igrom slu*aja odla&i u ku(u devojke kojoj se 8ertam
udvara i uspeva da je ubedi da se &amene u postelTi na jednu no(. Tada je &a*ela dete i skinula
mu prsten s ruke. 5ada se vratio i& Piren-e! 8ertram je morao da ispuni obe(anje! jer je "elena
sve svoje &adatke ispunila.
Mera 8a meru +Measure @or Measure2 (1<0;)
6eki je smatraju najbolTom problemskom dramom. 7ri*a je o devi-i! isku0eni-i $&abeli! kojoj se
neposredno pre nego 0to (e se &amona0iti trai da i&bavi svoga brata od smrtne ka&ne! tako 0to
(e se podati &lom &ameniku be*kog vojvode! Gn/elu. 7redbra*ni odnos je kanjiv smr(u. .pet
imamo motiv &amene u postelTi! preru0avanja. Gn/elo &apravo spava sa svojom biv0om
vereni-om Marijanom! i pu0ta $&abelinog brata. ,a $&abelom ne &namo 0ta se desilo! da li se
udala &a be*kog vojvodu ili &amona0ila. 6e &na se da li je sre(an kraj iako se delo &avr0ava
(prinudnim) ven*anjem Gn/ela i Marijane. Belo delo poka&uje kako lTudi mogu da budu okrutni!
proeto je &lom i porokom.

Naredni' nekoliko drama imaju temu i8 klasi&ne istorijeG
Tu spada Timon Gtinjanin (Timon .+ Gtens) (1<05-1<08)! jedna od najslabiji' Kekspirovi'
dramaG
Tako/e! tri rimske tragedijeH 'ulije Be&ar! Gntonije i 5leopatra i 5oriolan, &a koje je i&vor bilo
4lutar'ovo delo 4aralelni $ivotopisi (7lutar- - 7arallel 2 ives ) / to je &birka od 50 ivotopisa!
D5 RimlTana i D5 :rka.
6ulije 9e8ar +6ulius 9aeSar2 (15@@-1<00)
.va drama je kon-entrisana na &averi 8ruta i 5asija. Marko Gntonije ustaje protiv nji!
organi&uje trijumvirat! i&bija gra/anski rat nakon koga 8rut umire. 4va su glavna junaka> Be&ar i
8rut! u prvom delu je panja usmerena na Be&ara! a u drugom na 8ruta. 4rama je prili*no
jednostavna i sli*na Magbetu - -ela drama je oko jednog ubistvaG Brut je prvi Kekspirov
tragi&ni junak u klasi&nom smislu, po7to je njegova sudbina pove8ana sa karakteromG
.vo je drama koja poka&uje sukob morala i politike! u *ijem se ras-epu na0ao 8rut koji! veruju(i
da *ini dobro! bira pogre0nu stranu! ubija prijatelTa! dovodi &emlTu do propasti i na kraju i sam
umire. Muvene su s-ene ubistva Be&ara! govora nad le0om! i sva/e 8ruta i 5asija.
Antonije i Kleopatra +Ant ' on: and 9leopatra 2 (1<0<-=)
6ajdua Fekspirova drama (A; li*nosti! ;D s-ene)! te0ko i&vodlTiva na s-eni. .vde se prakti*no
nastavlTa pri*a i& rimske istorije. 'edinstvo mesta je skro& &anemareno. Rim i %gipat su
prika&ani kao dva ra&li*ita pola! gde pobedu odnosi Rim (vo/en ra&umom). 4rama ima politi*ki
okvir! ali je &apravo tragedija lTubavi. :lavni juna-i stradaju &bog svog pona0anja. 7ortreti
glavni likova su upe*atlTivi - Gntonije je veliki &apovednik koji se prepu0ta strasti i srlTa u
propast! a 5leopatra dobija veli*anstvenu +iguru dostojanstvenosti i u&vi0enosti u s-enama pred
samoubistvo.
Koriolan +9oriolanus2 (1<0=-8)
7oslednja Fekspirova tragedija. 5oriolan je patri-ij! *ovek plemenitog roda i viskokog statusa i
vrlo protivre*na li*nost. 4elo je sa&dano na nekoliko sukoba> me/udravnom! porodi*nom!
klasnom i li*nom. .vo je drama jednog *oveka u i&vitoperenom svetu. 6ijedna strana ne i&a&iva
simpatije. 6a jednoj strani su RimlTani a na drugoj #ol0*ani *iji je vo/a Gu+idije. 6Ti 5oriolan
poraava! i kao &aslugu &a to treba da dobije visok status u dravi! ali on pre&ire obi*an svet!
gomilu! on je i&vre/a i biva proteran i& Rima te se pridruuje #ol0*anima! neprijatelTima i sa
njima kre(e na Rim. 2ik 5oriolanove majke! #olumnije! jeste lik i&ra&ito jake volTe koji uspeva da
vlada sinom! ona uspeva da ga natera da odustane od opsade! i #ol0*ani ga &bog toga ubijaju.
5oriolan je odan idealu slave! nije li-emer! po&nat je po i&livima besa! grdnji. 6Tegova slabost je
podlonost uti-aju i manipula-iji.
7o&ni period Fekspirovog stvarala0tva (1<08-1<1D)
3 ovom poslednjem periodu stvarala0tva napisao je dramu "enri #$$$ i ; tragikomedije>
7erikle! ,imbelin! 1imska bajka! 8uraG
3 ovim dramama mnogi raniji motivi se ponavlTaju! uvode se natprirodni elementi! pominju se
*arobna dela! i sve se sre(no &avr0ava. 6eki smatraju da ove drame prika&uju kako se Fekspir
ve( is-rpeo.
4erikle +4ericles2
1aplet po&ajmlTen i& :auerovog dela Bon+essio Gmantis. 7rika&ani su *udni preokreti sudbine
kralTa 7erikla (napu0ta plodnu &emlTu! pretrpi D brodoloma! ali se sve ipak &avr0ava sre(no!
spokojno i vedro).
)imbelin +9:mbeline2
7ri*a o legendarnom britanskom kralTu. Tu imamo motiv oklevetane ene! i&gublTene de-e koja
na kraju ipak bivaju pron/ena! i motiv rata.
imska bajka +<inter;s Tale2
.vo delo se &asniva na noveli Roberta :rina - I7andostoJ (Robert :reen - 7andosto). To je
pri*a o supru&i "ermioni koju mu 2eont nepravedno sumnji*i. 7rika&ane su te0ke posledi-e &a
oboje! ali 2eont na kraju spo&naje svoju gre0ku i sve se sre(no &avr0ava.
Bura +T'e Tempest2
.vo je najbolTi komad tre(eg Fekspirovog perioda. :lavni lik je 4rospero
0
! koga je brat li0io
vlasti (motiv u&urpa-ije) i proterao ga na more &ajedno sa (erkom Mirandom koja je tad imala D
godine. .ni se iskr-aju na jednom ostrvu gde 7rospero prona/e dobrog dua (Grijel) i pokori
5alibana (simbol &la)! sina neke ve0ti-e. 7rospero se prikloni magiji! pomo(u koje die oluju
tako da se na tom ostrvu odjednom na/u svi njegovi neprijatelTi! pa i njegov brat. .n i kanjava
straom od smrti! ali im na kraju sve opra0ta! i vra(a se na tronG Miranda se udaje &a
Perdinanda! sina kralTa Glonsa. TBrave neA AorldT je *uveni i&ra& koji Miranda upotreblTava
kada vidi da se lTudi iskr-avaju na ostrvo! jer je pretodni 1< godina provela samo sa svojim
o-em.
4rama &rele renesanse posle Fekspira
.stali su &apostavljeni &bog Fekspira. Menjaju se dru0tvena i ekonomska klima u %ngleskoj!
i&bijaju verski sukobi! menja se dramski ukus publike! privatna po&ori0ta dobijaju na &na*aju. 6e
5
3 7rosperu i njegovom odri-anju od magije mnogi vide Fekspira i njegovo odri-anje od drame. *vo
delo se smatra Kekspirovim opro7tajem od drame! koji se pre 50. :odine ivota povukao u ,trat+ord i
poslednje godine proiveo sa porodi-om u miru.
toliko ra&novrsna publika! uglavnom studenti londonski pravni 0kola! snobovi koji su eleli da
budu vi/eni u po&ori0tu. .dre/en pro+il publike i&iskuje odre/enu vrstu radnje! o*ekivali su
ne0to druga*ije od dosada0njeg! vi0e su kriti*ki nastrojeni. 3 javnim po&ori0tima drama
poka&uje &nake dekaden-ije! upro0(ava se! prela&i u lakrdijanje. $storijske drame su i&a0le i&
mode! tragedija se ra&vija! me/utim! &a ra&liku od Fekspirovi tragedija u kojima i pored
katastro+e postoji neki tra*ak nade &a boljim nastavkom! ove drame su morbidne! mra*ne! i&
nji ne i&vire vitalnost. 5omedije su sme0tene u savremenom 2ondonu ili u $taliji u kojoj se opet
prepo&naje 2ondon! nema vi0e bajkoviti toponima! opisuje se realisti*an ivot. 7ojavljuje se
tragikomedija! sukobi se re0avaju neuverljivo. Porma dvorksa maska (masUue) postaje
popularna.
7osle Fekspira najve(i autor je
Ben #$onson (8en 'onson! 15=DHA-1<A=)
Ro/en u 2ondonu! u*io u #estminsterskoj 0koli! i&u*io &idarski &anat od o*ua! jedno vreme bio
vojnik u Plandriji. .ko 15@=. se pojavljuje kao gluma- i pisa- u 2ondonu. 7i0e i komedije i
tragedije &a sve druine! najpo&natiji je ipak po maskama. 3*estvovao u ratu po&ori0ta! napisao
je dve komedije da ismeje protivnike! ali sara/uje sa njima na tre(oj drami (pi0u u koautorstvu).
8io je Fekspirov prijatelj i -entar knjievnog dru0tva koje se okupljalo u gostioni-i I)irenaJ (KT'e
MermaidK) ) Benovi sinoviBpleme (Ben;s Tribe). 3ti-ao na pesnike kavaljereG :odine 1<1<. je
objavio ve(inu drama u +olio i&danju. Tu su mu i &birke pesama %pigrami (%pigrams)!
Kuma (T'e @orest). 1birka !rmlje (UnderAoods) je objavljena postumno. 'edino! glavno
pro&no delo> !ra=a, ili *tkri?e (Timber, or #iscoveries). 7revasodno dramati*ar. 7isao i
komedije i tragedije.
4ve najranije sa*uvane>
4ri&a o buretu (A Tale o5 a Tub)R
I8menjen slu&aj (T'e 9ase Is Altered).
7rve dve &na*ajne>
)vako po svojoj ?udi (%ver: Man in His Humour) ) pri*a o o-u koji se boji da mu sin ne
krene pogre0nim putem. 4ruga pri*a je o ljubomornom muu kome je mladi( i& prve pri*e *est
gost. 6i& li*nosti koje podse(aju na 4onsonove savremenikeR
I8le&ene ?udi (%ver: Man *ut o5 His Humour) ) osobe koje postaju manija*ki opsednute
jednom sklono0(u
a&etak gradske komedije ) ljubavna tema! ali to nije glavno ose(anje! uvode se i vidovi
savremenog ivota (nova-! uspe! porodi*ni odnosi)! realisti*nije je. 6eretko i satiri*na! kriti*ki
orijentisana. ,trukturno se pribliava klasi*noj komediji! 4onson se svesno ugleda na anti*ke
u&ore! od koji je najve(i "ora-ije.
4oprinos teoriji drame ) Teorija 'umora (prin-ipa stvaranja dramski karaktera). 5oristi se
srednjovekovnom teorijom po kojoj se ljudi dele na *etiri vrste naravi! &avisno od te*nosti koja
im preovla/uje u organi&mu (melanolik! kolerik! sangvinik! +legmatik). 4onson poku0ava da
likove prikae kao (udi (umore)! posebne vrste ) *ovek ili li*nost sa jednom sme0no
nagla0enom osobinom ) i&vor komi*nog e+ekta. Movek je &drav ako su svi ti elementi u
propor-ijama.
Volpone ) prepredeni bogata0 #olpone se u& pomo( sluge Moske pretvara da je bolestan da
bi dobio poklone! a ljudi sve radi da bi i on imenovao naslednikom (jedan mu podvodi svoju
enu). 6ema norme i ljudskosti. 6a kraju se svi na/u na optueni*koj klupi. 2ikovi nose imena
koja uka&uju na dominantnu osobinu njiovog karaktera! to su aptronimi. #olpone je lisa-!
gram&iv! ali i&nad svega lukavR Moska ) muvaR #oltore ) jastrebR 5orvino! 5orba*o...
Vutljiva $ena (T'e )ilent <oman) ) Morou& (eng. - mr&ovoljan) ima pani*an stra od buke!
ivi samo sa slugom na dnu slepe uli-e! spora&umevaju se &nakovima. 6e(ak ga na prevaru
oeni enom koja neprestano pri*a i uslovljava ga da mu prepi0e imanje kako bi je se
oslobodio. Morou& to *ini! a ne(ak mu otkriva kako je &apravo unajmio de*aka da bi se dokopao
imanja.
Al'emi&ar (T'e Alc'emist) ) troji-a varali-a koriste odsustvo gospodara! privla*e sujeverne
ljude i &ara/uju nova-. :ospodar se vra(a! svi se ra&bee i on nenadano dobija sav nova-.
Vartolomejski va7ar +Bart'olomeA @air2 ) nema uobi*ajeni &aplet! prati doga/aje velikog
broja verno oslikanog ra&nolikog sveta na londonskom va0aru. ,vako dobija ono 0to je &asluio.
6apisao je i dve tragedije sa rimskom tematikom! na njima je upotrebio svoju u*enost>
)ejanov pad ()ejanus His @all) ) Tiberijev miljenik
Katilinina 8avera (9atiline His 9onspirac:) - 2u-ije ,ergije 5atilina bio je osiroma0eni
plemi( i politi*ar i biv0i ,ulin prista0a koji je! nakon ni&a pora&a na i&borima &a kon&ula! silom
odlu*io <A. p. n. e. &ajedno sa drugim plemi(ima uni0titi ,enat! sru0iti Rimsku Republiku i
uspostaviti diktaturu.
7isao je i dvorske maske! po*inje sa njima po*etkom 1=. veka. Maska je vrsta dramskog
komada u kome se kombinuju mu&ika! poetski tekst! balet! rasko0na s-enogra+ija! publika
tako/e u*estvuje! pi0e se po narudbini &a odabranu publiku.
Maska tame (T'e Mask o5 Blackness)
Kralji&ina maska (T'e Mask o5 Fueens)
Mesto se ume(u u komedije kao sredstvo &a re0avanje &apleta. 6jegov poetski talenat dola&i do
i&raaja. Trudio se da objasni da maska nije neo&biljno delo! nego ima eti*ku i esteti*ku
vrednost! &ato uvodi antimasku! ali ne uspeva u svojoj nameri.
#$on Vebster ('on ?ebster! -. 15=8-1<AD)
$& gra/anske porodi-e! nema puno podataka o njegovom ivotu. 6aj&na*ajniji tragi*ar posle
Fekspira! *esto pisao u saradnji. Gutor dve tragedije>
Vojvotkinja od Mal5ija (T'e #uc'ess o5 Mal5i) ) ,me0teno u $taliji. Mlada! plemenita ena!
udovi-a! &aljubljuje se u svog domoupravitelja Gntonija i tajno se udaje &a njega uprkos &abrani
njene bra(e Perdinanda i 5ardinala. 7ostoje tri mogu(a ra&loga &a &abranu> ne ele da se ona
uda ispod svog rangaR ele njeno imanjeR Perdinand ima in-estuo&ne sklonosti ka njoj. .ni
stave 0pijuna 8o&olu na dvor! vojvotkinja i Gntonije budu otkriveni! bee! nju uapse! i&lau
mentalnoj torturi! na kraju je ubiju sa de-om i slu0kinjom 5oriolom. 1likov-i stradaju! Perdinand
poludi! 8o&ola ubije 5ardinala! a 8o&olu Perdinand. 7reive prijatelji mua i najstariji sin.
4ekaden-ija jakobinske drame. Tragedija osvete! ali i melodramska! ne &na se koja je
gre0ka#ojvotkinja je tragi*an lik koji dobija na lepoti i tragi-i 0to su de0avanja stra0nija.
Beli =avo (T'e <'ite #evil) ) udata ena #iktorija 5orombona! &aljubljuje se u oenjenog
vojvodu. 3& pomo( njenog brata nji dvoje ubijaju svoje bra*ne partnere. 8rat ubijene ene se
sveti. .na je snana li*nost! ali je to svet &lo*ina-a! ose(amo &graavanje! ali ova oslikava da
sve te tragedije ostavljaju utisak mraka! nedostatak eti*ki kriterijuma. ,vi imaju neku krivi-u.
7ro&a &rele renesanse
'edno od &latni doba pro&e. 7ro&a obi*no nije imala tako visok nivo. Ra&novrsna! pisana u
pou*ne svre! da bude istorijski verodostojna. 4o 1=. veka ne postoji neka o0tra grani-a i&me/u
knjievnosti i nauke. 7osle 1=. veka drame su jasne. Te0ko je odrediti grani-u i&me/u originala i
prevoda. 1na*ajni prevodi>
7lutarovi 4aralelni $ivoti (4arallel "ives) ) rimske drameR jako *itano u renesansi
1birka italijanski novela prevedeni na engleski ?illiam 7ainter ) 4alace o5 4leasure
7revedeni eseji Mi7ela de Montenja (tvora- eseja)
$ma mnogo putopisa! %ngle&i tad kre(u u ekspedi-ije! naj*uveniji pisa- putopisa Ri*ard "aklit )
!lavne plovidbe, putovanja i otkri?a engleskog narodaG
7uno polemi*ki spisa! sukob vere! a na planu verske literature ) prevod Biblije! kralj
4ejms je okupio grupu po&navala-a verski pitanja i poverio im prevod. .vo su grani*ne
(ne)knjievne vrste. Fto se ti*e pro&e! postoje dve struje>
1) romantino-retorska proza
:lavni predstavnik je #$on "ili i njegova dela 6u5jui8 (%up'eus) i 6u5jui8 i njegova
%ngleska (%up'eus and His %ngland). To su me0avine putopisa! pripovetke i moralne
rasprave. 5itnjastog stila! sloeni re*eni-a! puno kontrasta! analogija! pore/enja. ,til se &ove
ju5juisti&ki! sloen je i naporan. 'o0 neki primeri> Robert :rin ) 4andosto i Tomas 2od -
(osalinda
D) realistina proza
3verljiv stil! koristi svakodnevni govor! namenjen niem slojuR pam+leti i& ivota londonskog
pod&emlja. 4ela podse(aju na novinarske *lanke ili pripovetke.
:lavni predstavnik je
Tomas Ne7 I studirao na 5embridu! po&nat po pam+letima! glavno delo pripovetka
Nesre?ni putnik ili $ivot #$eka Viltona (T'e Un5ortunate Traveller or t'e "i5e o5 6ack
<ilton) ) 4ek #ilton putuje po &apadnoj %vropi! na svojim putovanjima sre(e Roterdamskog!
,arijaR upe*atljiva atmos+era.
Tomas #eloni (Tomas 4elone9! 15;A-1<00) ) prvobitno je bio tka*! kasnije postaje pesnik.
7utovao je i prou*avao balade. 7i0e pro&u! daje realisti*ni prika& nii slojeva. 4ve pripovetke>
#$ek i8 Njuberija (6ack o5 NeAberr:) ) o tka*kom 0egrtu kome se udvara ga&dina udovi-a!
ven*avaju se pa on postaje vlasnik
4lemeniti 8anat (T'e !entle 9ra5t) ) o obu(aru koji postaje gradona*elnik 2ondona
4ostigle su ogromnu popularnost! toliko su *itane da su uni0tene. Mitao-ima se svidelo to 0to je
4eloni uga/ao njiovim potajnim snovima.
@rensis Bekon (Pran-is 8a-on! 15<1-1<D<)
.ta- moderne +ilo&o+ije! uveo je esej u englesku knji$evnost. Pilo&o+! pisa- i dravnik! ro/en u
uglednoj porodi-i! studirao na 5embridu. 6ajve(i uspe postie u 4ejmsovo doba! postaje
lord-kan-elar. .ptuen &a primanje mita! smenjen! poslednji 5 godina ivota posve(uje
isklju*ivo +ilo&o+iji i nau-i. Fto se +ilo&o+ije ti*e! napisao je samo Novi organon! teo je da ukine
solastiku! tvora- induktivnog metoda! podsti*e ljude da se oslanjaju na ra&um. .bjavio je A
knjige eseja! oni su nastali i& njegovi beleaka o pro*itanim knjigama. %sej je kra?i pro8ni
napis u kome se i8la$u li&ni utisci o nekom pitanju +$ivot, moral, nauka i umetnost2G
%ssa:s on 9ounsels, 9ivill and Morall +,0P.2 ) prvo i&danje sadri 10 eseja! drugo (1<1D)
A8 eseja! tre(e (1<D5) 58 eseja. 7o u&oru na %ssa:s Mi0ela Montenja. 8ekonovi eseji su
sve*anijeg tona! je&grovitiji! manje li*ni! +ormalniji. $ma +ilo&o+ski uvod! nekad ga je te0ko
ra&umeti.
Nova Atlantida (T'e NeA Atlantis) ) nau*no-+antasti*na utopijska pri*a o nepo&natoj &emlji
na 7a-i+iku. 7utovao je od 7erua ka 'apanu kada je nai0ao na nju. Gso-ija-ije na Morovu
Utopiju. 8ekon predvi/a budu(e i&ume! video je ukr0tanje biljaka! lete(e sprave.
Istorija Henrija VII (Histor: o5 Henr: VII) ) istorijska ronika! argumentovana! verodostojna.
5njievnost po&ne renesanse (1<D5-1<<0)
#reme gra/anskog rata! Marls $ je pogubljen 1<;@. godine! posle 5romvel umire! kraj Republike.
4ve godine posle je obnovljen 7arlament! restaura-ija monarije sa Marlsom $$. :ra/anski rat
nije bio masovan! u*estvovali su dobrovolj-i! privreda nije o0te(ena. Raste interes &a prirodne
nauke. 7uritan-i su rasturili po&ori0ta! uni0tavali su umetni*ka dela! smatrali su &abavu
gre0nom. 5njievni rad ostaje! sada ima manje stvarala-a! najvi0e je poe&ije! drame nema.
'avljaju se dve 0kole> metaizika i kaval!erska poe&ija. 6a nji su uti-ali dvoji-a pesnika>
#$on #on i Ben #$onson.
"a!ednike odlike o#e str$!e> sposobnost saimanja ) &gusnuto i&raavanje ) epigramski stil.
6apu0taju petrarki&am! potreba &a konkretnom misli! ali kod meta+i&i*ara je ona malo elipti*na!
tee ra&umljiva. $mitiraju "ora-ija! 5atula. ,klonost ka satiri i epigramu (u ve&i sa kriti*kim
duom). .pisuju realnu! depoeti&ovanu! demisti+ikovanu enu. .se(anja su ra&novrsna! ima
+i&i*ke strasti! iskrena ose(anja prema realnom bi(u! emo-ija! ra&um! ponekad -ini&am.
,vakodnevniji pristup ljubavnoj temi. 6eke &ajedni*ke teme> -arpe diem ) iskoristi kratak!
prola&ni ivotR vera! religija ) meta+i&i*ari su bili sve0teni-i! preispitivanje ivotnog putaR prigodne
pesme (o--asional poetr9) ) obra(aju se me-enama! odaju po*ast nekome posle smrti (anti*ka
odlika).
Meta+i&i*ka poe&ija
,tvarana pod uti-ajem 4ona 4ona. 7oe&ija u*enog sadraja! sloeni pesni*ki slika! koristi
produenu meta+oru kon&eto (conceit) ) elementi pore/enja u&eti i& ra&ni s+era! ima &a -ilj da
ubedi *itao-a u neku snanu misao! i&nenadi ga. Ra&likuje se od eli&abetanski meta+ora koje
su bile ukras. 3potrebom kon*eta ova poe&ija dobija Ait! odnosno o0troumnost! duovitost!
originalnost. 4ovode u ve&u neobi*ne misli i emo-ije! stvaraju novu -elinu.
#$on #on ('on 4onne! 15=D-1<A1)
1a*etnik meta+i&i*ke poe&ije i njen naj&na*ajniji predstavnik. Ro/en u 2ondonu u katoli*koj
porodi-i! pre0ao u anglikansku veru da bi mogao da studira na .ks+ordu. ,a .ks+orda odla&i u
7ravnu 0kolu u 2ondonu. 4obio je radno mesto *uvara pe*ata kod lorda Tomasa %gertona.
3po&nao se i tajno ven*ao sa %gertonovom ro/akom Gnom Mor pa je otpu0ten 1<01. 4o 1<15.
ivi pi0u(i prigodnu poe&iju! &avise(i od me-ena! te godine se okre(e -rkvi! dola&i do poloaja
kanonika Brkve sv. 7avla u 2ondonu. Tu je drao propovedi! bio je prili*no istaknuta li*nost. 1a
ivota je malo objavio! svega dve &birke poe&ije>
4oems (1<AA) i
)ongs and )onnets (1<A5)
Bela poe&ija mu se deli na prigodnu, ljubavnu i pobo$nu. ,matra se da je ljubavna nastala
najranije jer se tad udvarao Gni. 7rigodnu pi0e kad je bio be& i&dravanja. Religio&nu pi0e na
kraju! doivljava preobraaj. 4elo mu je ko'erentno! kome god da se obra(a! direktan je.
Belom poe&ijom iska&uje napor da de+ini0e svoj odnos prema tri osnovne ta*ke svog postojanja>
eni! 8ogu i smrti. 6apisao je D0-ak elegija i 5 satira. 6ajvi0e i&raava antipetrarki8am! kao
ljubavnik udate ene pre&ire odanost. 3 satirama napada poroke dru0tva! korup-iju i sl. 3
ljubavnoj poe&iji nema kitnjastog! koristi svakodnevni je&ik i puno kon*eta. )peci5i&na
struktura I upadljiv po&etni +di2sti', delo se ra8vija kro8 ni8 meta5ora, neretko potpuno
neo&ekivani 8aklju&akG
K!ood MorroAK ) ispunjena ljubavna sre(a! &adovoljstvo u& neobi*ne slike! kon*etoR neobi*na
pore/enja likova sa emis+erama.
K)ongK (:o and -at- a +alling star...) ) ima ironijeR *ovek moe sve osim da prona/e i lepu i
vernu enu.
.rigodna poe#ija> napisao dosta epigrama! A epitalamijuma! poslani-e u stiu sa preuveli*anim
komplimentima! dve pesme I4rva godi7njicaJ (KT'e @irst Anniversar:K! 1<1D) i I#ruga
godi7njicaJ (KT'e )econd Anniversar:K! 1<1A)! naru*ene od strane nekog aristokrate
povodom godi0nji-e smrti njegove (erke.
.obo&na poe#ija> Mesta tema je smrt! ideja kraja. Miri se sa kona*no0(u! 8oga smatra
&a0titnikom i spasio-em *ovekove du0e. 6jegovi poboni soneti (grupa pesama u okviru &birke)>
Hol: )onnetsH #ivine Meditations ) i&lae svoja verska ra&mi0ljanja! najpo&natiji sonet
K#eat' Be Not 4roudK. 7oku0ava da umanji &na*aj smrti! da je ismeje i umanji uas. 6apisao je
i nekoliko religio&ni imni. 7isao je i rasprave i propovedi! me/u propovedima *uveno pro&no
delo 4obo$nost u te7kim prilikama (#evotions Upon %mergent *ccasions! 1<D;) )
ra&mi0ljanja nastala dok je bio bolestanR misli o op0teljudskim pitanjima ) K6o man is an islandK i
&ato se ne pitaj &a kim &vono &voni.
Benjen je u 1=. veku! kasnije je &aboravljen! najve(u a+irma-iju dobija u D0. veku. ,matraju ga
boljim od ,pensera i Miltona! a neki prete*om moderne poe&ije! po +ormama i ra&mi0ljanjima.
#$ord$ Herbert (:eorge "erbert! 15@A-1<AA)
$& ugledne porodi-e! 0kolovao se u #estminsterskoj 0koli u 2ondonu! predavao na 5embridu
posle studija! ali ra&mi0ljao od rane mladosti da se pridrui -rkvi. 4obio je sve0tenstvo u selu
8enerton na jugo&apadu %ngleske. Rukopoloen &a sve0tenika 1<A0. godine! umro je A godine
kasnije od tuberkulo&e. .stavio je rukopise svom prijatelju! poverio mu je odluku da li da ga
objavi ili ne! ovaj ga je objavio.
1birka pesama Hram (T'e Temple) ) 7o*eo je da je pi0e kao student! one prigodne! na
latinskom! kao i svi ostali. #e(ina je ipak nastala poslednje tri godine. ,astoji se i& 1<@ pesama!
15 su soneti! bogatstvo versi+ika-ije! +ormalne ra&novrsnosti. $ma bogatstvo slika! ali je *istija u
i&ra&u i ra&umljivija! ose(a se duovni mirR biblijski motivi! -rkveni ivot! pra&ni-i. 5on*eti su
jednostavniji nego 4onovi. 3pe*atljivi po*e-i! kontrastni obrt u sredini (npr. KT'e 9ollarK).
6ekoliko grupa pesama>
1) prigodne ) ve&ane &a pra&nike (%aster! :ood Prida9)
D) gra5i&ke +amblemske2 N stiovi +ormiraju sliku objekta koji se opisuje (K*ltarK)
A) alegorijske ) konkretni doga/aji koji predstavljaju neki verski pojam (KIskupljenjeK)
;) li&ne ) unutra0nji sukobi i&me/u 8oga i sveta! opredeljuje se &a svetovnu i duovnu karijeru!
bolno preispitivanje
5) op7te eti&ke I ;"i5e;
"erbertova poe&ija je kao ;dramski dijalog; sa 8ogom! on je u miru sa njim! nema o*ajanja kao
kod 4ona! "erbert lak0e privata ideju smrti. 7reovla/uje ljubav! ali boanska i prema blinjima.
7esme ljubavi prema 8ogu! milosti! opra0tanja! pokajanja! nema ljubavi mu0kar-a i ene.
6jegova poe&ija je dobar primer op0teg verskog dua. 6ema isklju*ivosti puritana-a! ima bliski
i ra&umljivi stvari. Manje ermeti*an od 4ona.
(i&ard Kre7o (Ri-ard BrasaQ! 1<1DHA-1<;@)
Ro/en u anglikanskoj porodi-i! studirao i predavao na 5embridu! puritan-i su ga otpustili!
ra&o*aran prela&i u rimokatoli*ku veru i postaje sve0tenik 1<;5. godine! umire u odo*asnom
mestu u $taliji. 7ominje se ovde jer je inspirisan verom. 8li&ak kontrare+orma-iji! tvorac barokne
poe8ije u %ngleskoj i njen jedini predstavnik. 6ema op0tu eti*ku dimen&iju kao "erbert.
4ruga*iji je od svi ovi pesnika! prepuno nategnuti ose(anja! preteruje. 1birka )teps to t'e
Temple (1<;<)! nema nikakve ve&e sa "erbertovom
Henri Von ("enr9 #augn! 1<D1-1<@5)
,tudirao na .ks+ordu! bio na strani kralja! najve(i deo ivota proveo u rodnom mestu kao lekar.
1birka
Iskre ispod kamena ()ileW )cintillans! 1<5;). ,klon misti-i&mu! li*no i misti*no doivljavanje
sveta. ,matra se prete*om #ilijama #ordsvorta i romanti*ara. 7esma K9'ild'oodK. 6e moe da
se poredi po vrednosti ni sa 4onom ni "erbertom.
Abra'am Kauli (Gbraam BoQle9! 1<18-1<=@)
,tudirao i radio na 5embridu! rojalista! jedno vreme emigrant. #ratio se u %nglesku &a vreme
5omonvelta! vlasti ga apse pod optubom da je kralji*in agent! ali je ipak preiveo restaura-iju
monarije. 7oe&ija mu &a ivota -enjena! ali danas uglavnom &aboravljena. 1birka !ospa
(T'e Mistress! 1<;=) ) pi0e pod uti-ajem 4ona! 4onsona! ,pensera standardnu meta+i&i*ku
ljubavnu poe&iju. 5od njega je upe*atljivo kretanje engleske poe&ije od renesanse ka
klasi-i&mu. 7oku0ao je da napi0e veliki ep! a danas se pominje da je utemeljio novu vrstu!
pindarsku odu ) anti*ki oblik! sve*ano! u&vi0en stil! posve(eno u&vi0enom predmetuR koristi(e
je 4rajden i klasi-isti.
5avaljerska poe&ija
,tvarana pod uti-ajem Bena #$onsona. 5avaljeri su rojalisti! naj*e0(e i& redova plemstva!
me/u njima je bilo i pesnika. 7i0u laku ljubavnu liriku! nastavljaju tradi-iju songa. Ugla=enost,
galantnost, lako?a i8ra$avanja, ponekad ironija, anti&ki ideali jasno?e.
Ben #$onson i Ben;s Tribe
8enKs Tribe iliti 8enovo pleme predstavljaju knjievni-i kavaljeri. .ni su se okupljali i ra&govarali
sa 4onsonom o poe&iji! kao kruok! on bitno uti*e na ra&voj engleske poe&ije u 1=. veku!
kavaljeri vode tu poe&iju ka klasi-i&mu. 6jegovo svatanje poe&ije ) pod uti-ajem antike! uspeo
da &adri renesansni i&ra&. Muveno delo Timber, or #iscoveries u kome je i&loio svoju
poetiku. 'ednostavnost! jasno(a! doli*nost ) anti*ki ideali. 3gledao se na anti*ke pesnike!
5atula! Gnakreonta i Mar-ijala. .d petrarkisti*ke ka kavaljerskoj &avaljuju(i njemu. Barpe
diem! ra-ionalna ljubav. 7rvi detalj> &atev &a doli*no0(u! stil i teme u skladu. 4rugi! ose(anje
etike! odgovornosti! napadanje &la u dru0tvu. Tre(i! svest o poe&iji kao ve0tini! ona mora da se
nau*i! usavr0ava! primenjuje. Porme i sadrina se ujedinjuju.
Tri &birke poe&ije>
%pigrams
T'e @orest
UnderAoods
4ve grupe pesama>
1) prigodne, poslanice, epigrami ) kratke satiri*ne pesme! ismevaju dru0tvene poroke i tipove
ljudi
I*da samome sebiJ (K*de to Himsel5K) ) poti0ten &bog lo0eg prijema njegove drame! napada
Fekspira i ostale
D) lirske ) rasute po njegovim dramama i maskama. 7esma upu(ena devoj-i )iliji K4rink to me
onl9 Qit tine e9esK. ,vuda u ljubavnoj liri-i je galantan! udvara se! ali ne do&voljava da mu se
poremeti ravnotea! nema petrarki&ma.
4onsonova poe&ija ima karakter javnog iska&a ) obra(a se grupi slu0ao-a.
(obert Herik (Robert "erri-k! 15@1-1<=;)
6aj&na*ajniji kavaljer! dosta je nau*io od 4onsona! ali imao je sopstveni stil. ,tudirao na
5embridu! iveo u 2ondonu! druio se sa knjievni-ima! pisao poe&iju! rukopoloen &a
sve0tenika 1<D@! imao paroiju u pokrajini 4evon0ir.
1birka Hesperide (Hesperides! 1<;8) ) najvanije delo. "esperide su nim+e koje su *uvale
vrt sa &latnim jabukama. 3& ovu &birku ide jo0 jedna>
U8vi7eni sti'ovi (Noble Numbers) ) obe! sublimiraju duet prirode! antike i pesnika
sve0tenika sa *istom verom. $ma uvodnu! programsku pesmu I4redmet moje knjigeJ. 3 njoj
kae da (e pevati o prole(u! -ve(u! pej&au! ljubavi mladi! ali i o apstraktnim gospama i
likovima i& +olklora.
(eligio8ne pesme> "erik je u miru sa :ospodom! ima *vrstu veru! nema bolni ra&mi0ljanja! ne
dovodi u pitanje svoj ivot.
3ti-aji 5atula! "ora-ija! Gnakreonta! ali manje nego kod 4onsona. #rline> jednostavnost!
lepota i&ra&a! realno svatanje ljubavi. uspeva da &adri i narodno! seosko! englesko. $mamo
ose(aj spoja antike sa engleskim! narodnim! ali i sa ri0(anskim. .n je majstor -arpe diem-a
(K:ater 9e rosebuds...K) ) ose(aj proti-anja vremena! potreba da se proivi mladost. 6ema
antologije engleske poe&ije u kojoj ne moemo na(i njegove pesme. 5ratka pesma K9orina;s
!oing a;Ma:ingK.
Tomas Kerju (Tomas BareQ! 15@;H5-1<;0)
$& 5ornvola! studirao na .ks+ordu! putovao! pesnik i dramski pisa-! pripadao dvorskom krugu (i
slede(a dvoji-a su sudbinu ve&ali &a dvor). 1birka pesama 4oems (1<;0) ) uglavnom
ljubavna poe&ija! sadri elegiju povodom 4onove smrti. 5oristi 4onov na*in i&raavanja. Gnti*ka
doli*nost. 7o&nata mu je i maska Britansko nebo! bila je uspe0na.
(i&ard "avles (Ri-ard 2ovela-e! 1<18-1<5=H8)
,tudirao na .ks+ordu! u*estvovao u gra/anskom ratu! &aboravljen posle propasti rojalista!
nema vi0e podataka. 1birka pesama "ucasta (1<;@). 6ajpo&natije pesme upu(ene dragoj sa
preokupa-ijamaR ljubav! plemi(ka *ast (KTo "ucasta, !oing to t'e <arsK i KTo Alt'ea, 5rom
4risonK)
#$on )akling ('on ,u-kling! 1<0@-1<;D)
7oe&ija i drama! studirao na 5embridu! i0ao na putovanja po %vropi. 'edan od najraspusniji
kavaljera! optuen &a velei&daju! pobegao u Pran-usku! i&vr0io samoubistvo. 6jegova ljubavna
poe&ija u &bir-i
latni delovi (@ragmenta Aurea! 1<;<) ) puno -ini&ma! ironije! raskala0nosti! *uvena
pesma KT'e 9onstant "overK ) laka lirika pod uti-ajem antike! ironija! lagan i&ra&.
%ndru Marvel (GndreQ Marvell! 1<D1-1<=8)
)poj najboljeg od meta5i8i&ara i kavaljera. ,vojim ivotnim putem je bio suprotan ) puritana-!
kromvelova-! republikana-. $& grada "ala! ro/en u sve0teni*koj porodi-i. 7oa/ao gramati*ku
0kolu! studirao na 5embridu! bio je jako obra&ovan! putovao je po %vropi. 3 po*etku je
drugovao sa kavaljerima! posle ostaje veran parlamentarnoj stran-i. 8io je jedno vreme u*itelj
(erke lorda Per+aksa. Liveo je na imanju 6un Gppleton "ouse u 'ork0iru. 7osle toga u 2ondonu
postaje Miltonov pomo(nik. 4ugo je bio poslanik u 7arlamentu! i0ao u diplomatske misije.
,matra se da je bio prilagodljiv.
(a8ne pesme (Miscellaneous 4oems! 1<81) ) &na*ajnija od druge
,atiri*ne 4oems on A55airs o5 %state (1<8@)
:rupe pesama>
1) ljubavno/pastirske pesme ) nastavlja tradi-ijuR najbolja KTo His 9o: MistressK ) uspeli spoj
antike i renesanse! sredi0te po&iv na ljubav. 6ema pastoralnog! dosta kon*eta i -arpe diem! ali i
lako(a kavaljera. Motiv &losutnog vremena koje sve uni0tava. 2jubav je jedina utea.
D) pesme prirode ) uivljen u engleske pej&ae i vrtove. 2epi opisi prirode! ali nikad sami! uvek
je uklju*ena neka druga tema! naj*e0(e ljubavna ili +ilo&o+ska. 6ajvrednija je I* %plton HausuJ
(KUpon Appleton HouseK)! posve(ena domu patrona. $ma mno0tvo slika! aso-ija-ija! simbola.
.pis prirode ) tokom godine! od jutra do ve*eri. 5raj je povala Per+aksovoj (erki. IVrtJ (KT'e
!ardenK) ) spoj anti*ki (mir! opu0tenost) i ri0(anski elemenata (rajski vrt). $ma i detalja i&
stvarnosti! opis pravi prirodni ambijenata. Tu je spoj meta+i&i*kog (neobi*ne slike) i
kavaljerskog.
A) religio8ne/moralne pesme ) uobi*ajene pesme I(a8govor i8me=u odlu&ne du7e i
8emaljskog u$ivanjaJ (KA #ialogue BetAeen t'e (esolved )oul and 9reated 4leasureK)
;) prigodne pesme ) oda 5romvelovom povratku i& $rske KAn Horation Ide Upon 9romAell;s
(eturn 5rom IrelandK ) erojska +igura 5romvela i poraenog Marlsa! objektivna slika! poraen
upe*atljivo sa patosom.
5) satire ) posle restaura-ije. Gktuelni problemi i napadi na Marlsa $$ i saradnike.
7isao i pro&u! spisi ve&ani &a aktuelnost trenutka.
%dmund Voler (%dmund ?aller! 1<0<-1<8=) i ser #$on #enam (,ir 'on 4enam!
1<15-1<<@)
3glavnom istorijski &na*ajni! radili su na teni*kom usavr0avanju poe&ije. 1avaljuju(i njima
nastupa domina-ija 'erojskog kupleta (prve *etiri de-enije 18. veka) ) rimovan! ne do&voljava
opkora*enje. 7oup i 4rajden se ugledaju na nji. 7i0u topogra+ske pesme u kojima se opisuje
neko konkretno mesto! naj*uvenija 4enamova K9ooper;s HillK
#$on Milton ('on Milton! 1<08-1<=;)
4rugi najve(i engleski pesnik. Ro/en u bogatoj gra/anskoj porodi-i! rastao je u obra&ovanoj
sredini! roditelji su mu bili 0kolovani ljudi! voleli su umetnost. $mao je privatnog u*itelja! i0ao je u
-rkvu sv. 7avla u 2ondonu! magistrira na 5embridu 1<AD. godine. 4obro je vladao italijanskim
je&ikom! na njemu pi0e poe&iju na +akultetu. 6ije teo da bude sve0tenik nego epski pesnik.
.ta- mu je do&volio da posle studija ostane na njegovom imanju i u*i i *ita. 5re(e na put po
Pran-uskoj i $taliji! vra(a se u %nglesku! ivi i radi u 2ondonu. 6aredni D0 godina bavi se
prou*avanjem de-e! ali i pisanjem politi*ki! +ilo&o+ski i religio&ni pam+leta! ne pi0e poe&iju.
8io je pristali-a 5romvela i republike! sve je radio kao potpora republi-i. 8io je sekretar &a
latinski je&ik! bavio se koresponden-ijom sa inostranstvom. $&gubio je vid potpuno! posle
restaura-ije monarije je &atvoren! smatra se da se Marvel &au&eo &a njega pa su ga oslobodili.
%pska dela mu nastaju u poslednjem periodu ivota! od restaura-ije do smrti kada se! potpuno
ra&o*aran u dru0tvo! povukao i& javnog ivota i krenuo sa pisanjem poe&ije. Livot i stvarala0tvo
se dele na A ra&doblja>
I ra8doblje - do ,L-MG mladala&ki period poe8ije
7isao na latinskom i italijanskom &a vreme studija! poka&uje kako vlada stranim je&i-ima! ali i
+ormom i stiom
I*da jutru Hristovog ro=enjaJ (K*n t'e Morning o5 9'rist;s Nativit:K) ) nagove0tava njegove
kasnije teme - religija! odnos vernika i pagana! njegovo svatanje "rista (vi0e kao bor-a nego
kao mu*enika). 3&vi0en stil! opevan pej&a! dete "rist u jaslama! mir! oda se &avr0ava opisima
paganaski boanstava i kultova. .ni pred "ristovim dolaskom bee i nestaju.
'o0 dve rane Miltonove tvorevine ) Ipesme bli&an-iJ! govore o ra&li*itim raspoloenjima *oveka
K";AllgeroK ) &adovoljstva u danu veselog ekstrovertnog *oveka ) sve je svetlo i ra&igrano!
pastoralni pej&a! &abave! puno sun-a
KIl 4enserosoK - &adovoljstva u danu &ami0ljenog introvertnog melanolika ) no(! samostan!
u*enje! ti0ina
6ameran i ve0t kontrast. 6agove0tava suprotstavljanje elemenata u daljim delima> dan-no(!
vedrina-tuga! dru0tvo-usamljenost. #runski i&ra& toga u $&gubljenom raju. .vde osmera*ki
kupleti.
Maska 9omus ) prigodno delo! &amoljen je da je napi0e povodom proslave. 1aplet> pri*a o
gospi! Te 2ad9! devi*anskom bi(u! ona putuje sa dvoji-om bra(e svom o-u i porodi-i. 7utuju
kro& 0umu! ona i&gubi bra(u! naila&i na &log *arobnjaka 5omusa koji je prevari! odvodi na dvor i
eli da je privoli na ljubav (motiv isku0enja). 8ra(a je na/u! oslobode je *ini! 5omus bei! sve se
sre(no &avr0ava. 4vojstvo ) sukob telesnog i duovne vrline! ra&bludnost prema nevinosti i
moralu. Milton nagove0tava potrebu da se prepo&na &lo! 0uma ) opasan prostor.
"isidas (":cidas) ) najbolje pastoralno delo u engleskoj knjievnosti! elegija! se(anje na
%dvarda 5inga! njegovog druga sa studija koji je poginuo u brodolomu. 6apravljena &birka
pesama &a njega. .n i 2isidas su napasali stada na livadama 5embrida (u*eni-i)! sviraju +rulu!
alu&ije na savremenu %nglesku. $ma ri0(anski i paganski elemenata! postavljeno pitanje>
ima li smisla da *estit *ovek provodi svoje vreme usavr0avaju(i se kada smrt moe da ga
prekineE .dgovor daje slikom koja uka&uje da se ivot nastavlja! tako mora da bude. "umana!
op0teljudska slika.


II ra8doblje ,L-M/,LLMG / aktuelna politi&ka pro8a
#reme gra/anskog rata i Republike! pi0e isklju*ivo pro&u! ali tad nastaje ve(ina soneta! 1= od
ukupno D;! npr. K*n His BlindnessK. #runa- sonatne tradi-ije! ali umesto Fekspira! Milton se
vra(a italijanskim u&orima (7etrarka). .bogatio je sonet i tematski (nisu sve ljubavne pesme!
ima politi*ki! li*ni opisa! povalni soneta 5romvelu! lordu Per+aksu). 5oristi italijansku +ormu
soneta! do&voljava opkora*enje (skoro *itava re*eni-a)! tim stvara po*etak sti'ovni' pasusa
(verse paragrap's). .stalo je pro&a ve&ana &a aktuelna politi*ka de0avanja! danas manje
&animljiva. "teo je da napi0e ep! ali su ga okolnosti spre*ile. ,lui Republiku ) pi0e spise i
pam+lete.
Arreopagitica ) po planini Greopagu u bli&ini Gtine! o slobodi 0tampe i i&raavanja! protivi se
-en&uri! isti*e opasnosti
*5 %ducation ) stavovi o umanisti*kom obra&ovanju! trai i&gradnju svestrane li*nosti!
smatrao je da obra&ovanje treba da bude kompletna i&gradnja li*nosti
Rasprave o ra&vodu braka ) imao je negativno iskustvo u braku! ena ga je napustila! &alagao
se da se &a ra&log ra&voda pri&na Ineslaganje naraviJ.
,pisi ve&ani &a -rkvu ) smatrao da nije dovoljno uti-ajna! ima radikalne protestantske stavove!
eli promeneR #e #octrina 9'ristiana (na latinskom)
,pisi protiv kralja ) rasprave gde poku0ava da opravda pogubljenje Marlsa $! dve odbrane>
4ro populo Anglicano de5ensio i #e5ensio secunda. 'avno spaljivane u %vropi!
pogubljenje je doivljeno varvarski. Milton se ra&o*arao u politiku i narod. Mese- dana pre
povratka Marlsa $$ pi0e jo0 jedan spis! poku0ava da apeluje na republi*ko ure/enje.
III ra8doblje ,LLM/,L.- / najve?a +epska2 dela
7ovukao se i& politi*kog ivota! posvetio se knjievnosti! pi0e najve(a dela.
I8gubljeni raj (4aradise "ost! 1<<=) ) naj*uveniji engleski ep! obiman! erojski! preko
10000 stiova u blankversu! 1D pevanja. 'edno vreme je ra&mi0ljao da napi0e istorijski ep o
Grturu! ali ipak se posvetio renesansnom! biblijske teme. Moe da se meri sa vrednostima
anti*ki epova. 7raroditeljski gre i pri*a o pobuni i padu ,atana sa mno0tvo prate(i tema.
'edan od mogu(i i&vora je 7ostanje 8 5edmonove tradi-ije. $ma uti-aja #ilinske kralji-e!
%neide... 1D pevanja N A -eline po ; pevanja.
I +,/-2 4oga/aji neposredno posle pada ,atane! odluka da odu na 1emlju! prika& prvog
putovanja. 3poredo> savetovanje na nebu (1-;)! prori-anje budu(nosti. 7rve dve knjige ) pakao!
o*ajanje! mrak. 3bedljiv lik ,arane! pitali su se da li je on junak. 6ije! Milton je samo teo
ravnopravno da prikae obe strane. Tre(a i *etvrta knjiga> pogled na &emaljski raj! mirisi! idili*an
ivot! opisi Gdama i %ve.
II +0/N2 #ra(a se u pro0lost! ide una&ad! opisuje se predistorija ) ,atanina pobuna! raj na nebu!
pri*a o 7ostanju.
III +P/,Q2 ,tvari se nastavljaju tamo odakle su stale! idu do kulminiranja! %vu navodi na gre!
Gdam gre0i. 7osledi-e grea! o*ajanje! i&mirenje sa 8ogom. Gran/el Miailo dola&i da saop0ti
ka&nu ) progon i& raja i prika&uje budu(nost ljudi. 1avr0ava se i&laskom i& raja! ali ipak s nekom
nadom. 5ontrast> ,atana ) %vina nevinost. $dili*an odnos Gdama i %ve se pretvara u sva/u i
okrivljavanje. 6a kraju se mire! li0eni *istote! ali oboga(eni iskustvom.
"ri0(anski mit ispir*an u& sredstva anti*kog epa. 7o*etak in medias res! &a ra&liku od ab ovo.
Gnti*ke digresije! ra&ne slike! opisi! imena! pore/enja ,atanini pristali-a sa paganskim
bogovima. 3 drugoj knji&i opis "aosa ) anti*ki elementi> gre i smrt. .pet ima i savremeni
stvari. 8og je manje upe*atljiv! vi0e kao #rovno dobro! a "rist je 4obro u ak-iji. Gdam i %va su
prika&ani ivlje. ,veobuvatni pogled na su0tinu *oveka i svemira.
(aj ponovo ste&en (4aradise (egained)
.vde Milton &aokruuje svoju misao o "ristu koji (e iskupiti ljudski rod. ,pada u manje epove
(minor epi-)! sastoji se od ; knjige. $&vor je 'evan/elje po 2uki ) kako je "rist proveo ;0 dana
poste(i u pustinji gde ga je ,atana isku0avao! ali on sa mirno(om odbija! i&la&i kao pobednik.
,atana ovde nije uverljiv. Tako/e u blankversu i tematski pove&an sa pretodnim.
)amson borac ()amson Agonistes)
Tragedija po gr*kom u&oru! jedino Miltonovo dramsko delo. 'edan je od retki koji su po&navali
gr*ku kulturu. Radnja obuvata poslednju +a&u ,amsonovog ivota. $&vori %uripid i 8iblija.
,amson je u +ilistejskoj tamni-i! do&vole mu da i&a/e na sun-e! dola&e mu prijatelji! ota-! rabre
ga! ena ga trai da se pomire. 4ola&i o+i-ir! nare/uje mu da po/e na go&bu neki velika0a i
&abavlja i svojom snagom. :lasnik javlja da je snagom sru0io stubove rama! ubiv0i
neprijatelje i sebe. 8orba i&me/u dobra i &la! *vrstina i vera u 8oga ) porede se Miltonova i
,amsonova sudbina. 7isano sloenom latinskom sintaksom! mnogo objekata! te0ko ra&umljivo.
Milton je i&u&etna +igura! udaljen od svi 0kola! nadove&an na renesansu! ali je originalan! u*en.
#eliki erudita! te0ko ra&umljiv! &ato nema tu popularnost! ne moe se *itati be& komentara.
5njievnost restaura-ije (1<<0-1=00)
Reastaura-ija je istorijski termin. Tran&i-ija i&me/u de+initivnog odumiranja renesanse i
nastanak klasi-i&ma. #reme vladavine Marlsa $$! sara/ivao je sa Pran-uskom i bio u sukobu sa
7arlamentom. #reme politi*ki previranja! buroa&ija! ?ig and Torr9 - kon&ervativ-i. 4ejms $$
nepriva(en od strane naroda i 7arlamenta. 8itniji politi*ki doga/aji> ,lavna revolu-ija 1<88. i
dono0enje 4eklara-ije prava (8ill o+ Rigts) 1<8@. godine.
#lada op0te odu0evljenje &bog povratka monarije. $smevanje republikana-a i puritana-a.
1atim! desetak godina kasnije! odu0evljenje spada i 0tampaju se dela protiv restaura-ije.
5njievnost se usmerava na klasi-i&am i njegove ideale> ravnotea! ugla/enost i erojski disti.
Gktuelnost u tom trenutku proi&la&i i& bliske ve&e publike i stvarala-a - ve&a istorije i
knjievnosti.
7ostojala su dva kruga publike>
1) Firok krug koji obuvata srednju i niu klasu i& 2ondona i provin-ije - &ainteresovani &a dela
pou*nog karaktera. (8anjan pi0e &a njega)
D) 3i sloj dru0tva! dvorani! aristokrate! pis-i! kriti*ari! bogati gra/ani koji su smatrali da svet
i&van njiovi (londonski) krugova ne postoji! da su svi ostali prosti.
Marls $$ je bio ljubitelj umetnosti i knjievnnosti. $mao grupu pesnika na dvoru koji su na&vani
Idvorani od duaJ (9ourt <its) - plemi(i koji su se bavili poe&ijom! poput lorda od 8akingema!
4orda %terida i erla od Ro*estera tj. 4ona #ilmota.
,am na&iv Bourt ?its uka&uje na promenu koja je nastupila u &na*enju termina Qit - tei0te
&na*enja pomereno je na +ormalne odlike pesni*kog i pro&nog i&ra&a! na obrt re*eni-e! na
duovitu opasku! na kvalitet stila i i&raavanja. .sim %terida i #ilmota (,atira protiv ljudskog
roda)! ostali kao pojedin-i ne &asluuju mesto u istoriji knjievnosti.
Pormira se klasi-i&am! koji dola&i preko Pran-uske i vr0i ogroman uti-aj u drami i teoriji.
7rilago/ava se dramskoj publi-i. Tragedija imitira 5orneja! Rasina! a komedija Molijera! Lan
8aptista. Bene i kavaljere.
7repravljaju ove drame! i&ostavljaju delove koji su bili neprimereni &a to vreme. 3 klasi-i&mu
ra&um je i&nad ose(anja. Porma i dru0tvena uloga knjievnosti su bitne. Mnogo ponavljaju i
uop0tavaju stvari pa su jednoli*ni. ,ve 0to treba u&ima se i& antike.
"erojski disti postaje glavni. ,trogost! uni+ormisanost. Ranije +orme nestaju. #erska!
meta+i&i*ka poe&ija prisutna! a lirska poe&ija gubi na &na*enju. 7oku0avaju da napi0u ep! ali
njiova poetika to ne do&voljava. 6ema uslova &a veliki ep.
'avlja se podvrsta epa - 'erojski komi&ni ep (mock'eroic) N .tmi-a viti-e od 7oupa> erojski
motivi se koriste &a trivijalne elemente.
1a*etak komi*nog na*ina pripovedanja. 7i0e se satiri*na poe&ija! prigodna - poslani-e! ode!
povale. 7reterana ve&anost &a aktuelni trenutak i uop0tenost! banalnost! jednoli*nost. 6ema
i&ra&iti +igura.
#$on #rajden ('on 4r9den, 1<A1-1=00)
4on 4rajden je najve(i pesnik svog vremena. Mitav njegov ivot i stvarala0tvo se poklapaju sa
restaura-ijom. 5njievna teorija! drama poe&ija. ,tudirao na 5embridu. Livot mu je bio
pove&an sa politi*kim prilikama> bio je 5romvelova-! pa pristali-a ,tjuarta i tad je imao njiovu
&a0titu. 7osle ,lavne revolu-ije pada u nemilost! bio je protivnik svrgavanja 4ejmsa $$. 7re0ao
je u katoli*anstvo. 8io je pesnik laureat (dvorski pesnik)! tu titulu mu je dao kralj. Menjao je
politi*ku pripadnost! ali je imao stav i ideal. 7oslednji godina ivota je bio dru0tveno i&olovan!
ali -enjen u pesni*kim krugovima.
6ovi pojam pro+esionalnog pis-a ) umetnik sa delom koje sledi vreme u kojem je nastalo i
u*estvuje u kriti*kom dijalogu. Ra&novrsna dela. 8avio se i kritikom i prevo/enjem. 7revodio
Mosera i 8oka*a. .ta- knjievne kritike. 7isao je predgovore dramama i eseje.
%sej o dramskoj poe8iji - knjievno-teorijsko delo. Ra&mi0ljanja prika&ana kao i&let na
Tem&u! on i prijatelji raspravljaju u drami! a u po&adini je bitka. 7itanja knjievne teorije se
sagledavaju sa vi0e strane! 0ta je bolje! staro - novo! erojski disti - blankvers! engleska -
+ran-uska drama! ali je ostavljeno *itao-ima da re0e 0ta je najbolje.
4rajdenova poe&ija je prigodna od samog po*etka. 7rve dve prigodne pesme su>
1) IHerojske stro5eJ (KHeroic )tan8asK)
D) I4ravda se vra?aJ (KAstrea (eduWK) ) napisana u slavu povratka monarije.
7rvo due 4rajdenovo delo je sa latinskim naslovom> ICudesna godinaJ (KAnnus MirabilisK) -
nastala je posle prve dve prigodne pesme! tako/e prigodna pesma.
1<<<. #eliki poar! 2ondon! kuga - te0ke godine kad 4rajden pi0e.
Avesalom i A'ito5el (Absalom and Ac'itop'el)
7esma napisana 18<1. godine. #e&ana &a politi*ke doga/aje. 3perena protiv #igovske
opo&i-ije i njiovog vo/e lorda Fa+tsberija. 6astala pred kraj vladavine Marlsa $$! kada su #igov-i
predloili svog kandidata vojvodu od Monmuta! ne&akonitog sina kralja Marlsa! jer nisu eleli da
kraljev brat 4ejms $$ bude kralj! &bog straa od katoli-i&ma. ,ie pri*e u&et je i& 8iblije i& druge
knjige ,amuilove! o pobuni Gvesaloma protiv kralja 4avida. Marls $$ je dobio ulogu 4avida!
Monmut je Gvesalom! a Fa+tsberi je Gito+el.
.va satiri*na poema pisana je erojskim distiom. 7esma se -eni jer ima dosta psiolo0ki
uobli*eni portreta! pogotovo Gito+el (Fa+tsberi). 6ema dijaloga! &astupljena je nara-ija i
karakterne ski-e.
$ako je 4rajden imao opredeljenja &a monariju! bio je objektivan. 7ominje ono 0to je vredno
po0tovanja kod suparnika i kritikuje raskla0an ivot Marlsa $$ (vladao do 1<85).
7oliti*ka poruka je da je vano da se u &emlji odri &akon i red. 7itanje je da li je pesma odra&
4rajdenovog li*nog ose(anja ili je kralj poru*io.
6aredna dela su isto satiri*na>
IMedaljaJ (KT'e MedalK) - poema u kojoj je i&raen jo0 jedan napad na Fa+tsberija
IMak5leknouJ (KMac@lecknoeK) - spev u kome 4rajden napada svog knjievnog protivnika
Tomasa Fatvela i na&iva ga Inaslednikom kraljevstva glupostiJ.
IMom dragom prijatelju, gospodinu KongrinuJ (KTo M: #ear @riend, MrG 9ongreneK) -
prigodna pesma posve(ena gospodinu 5ongriju! nema napada! po0tovanje.
Me/u najboljim 4rajdenovim delima imamo jo0>
I)vetloj uspomeni na obra8ovanu mladu damu, gospu Anu KiligruJ (KTo t'e 4ious
Memor: o5 t'e Accomplis'ed >oung "ad:, MrsG Anne KilligreAK) - komemorativna pesma!
pindarska oda - dosta retka u poe&iji! anti*ki oblik - pesme u kojima se i&raavaju u&vi0ena
ose(anja. Gna je bila pesnikinja. .vo je povalna pesma povodom njene smrti! poredi je sa
gr*kom pesnikinjom ,ap+om! u&die je! pominje njenu *istotu kao kontrast negativnom
be&bonom vremenu u kome su iveli (*udno da je negativna konota-ija vremena jer se
4rajden *esto s vremenom poistove(uje).
6aredne dve prigodne pesme nastale su povodom dana katoli*ke svetiteljke sv. Be-ilije
(&a0titni-a mu&ike). 4va puta po&van da napi0e prigodne pesme &a ovaj pra&nik! napisao je dve
pindarske ode>
I4esma danu svG 9ecilijeJ 1<8=.
.pisuje se udeo mu&ike i armonije u stvaranju sveta i& aosa. Tema pesme je kako mu&ika
ima sposobnost da i&a&iva ljudske strasti i svaki instrument ostavlja utisak na ljudsku du0u.
IAleksandrova go8ba ili mo? mu8ikeJ 1<@=.
.va pesma govori o&ajedni*kom dejstvu mu&ike i poe&ije. .pisana go&ba Gleksandra #elikog
na kojoj pesnik 7imotej (mu&i*ar) koji poka&uje mo( nad ljudskim raspoloenjem pomo(u
mu&ike.
4rajden je prevodio gr*ke i rimske pis-e u poslednjoj de-eniji ivota. 7isao je i predgovore
delima koje je prevodio.
4ri&e, stare i nove ) knjiga prevoda koja je objavljena 1=00. $ tu su prevodi "omera! .vidija!
Mosera sa engleskog i 8oka*a sa italijanskog. To je vano jer tu 4rajden poka&uje da (iako kao
*ovek restaura-ije) ra&ume Moserov rad.
.d pesnika restaura-ije tu je i
)amjuel Batler ()amuel Butler! 1<1A-1<80)
,atiri*ar o *ijem ivotu ima jako malo podataka. 7o&nat po satiri*no-komi*nom spevu "judibras!
ali je umro kao siroma! &aboravljen.
Hjudibras (Hudibras)
6ajpo&natije antipuritansko delo. To je spev u kome je navredniji knjievno - umetni*ki napad na
puritan-e kojima se podsmeva. A dela.
7rvi deo 1<<A. 4rugi deo 1<<;. G tre(i deo tek 1<80.
6aslovni junak "judibras je puritanski ratnik koji ima 0titono0u Ral+a. .ni doivljavaju ni&
avantura koje predstavljaju &apravo i&vitioperene podvige 4on 5iota. 3 ra&govoru nji dvoji-e
vidi se li-emerje! sebi*nost i la puritana-a. 8atleru su i&vori #ilinska kralji-a i 4on 5iot.
7ro&a knjievnosti restaura-ije
#$on Banjan ('on 8un9an! 1<D8-1<88)
7redstavnik religio&ne pro&e. ,vi ovi pro&ni pis-i su vani jer nagove0tavaju pojavu romana.
7ublika restaura-ije bila je 0ira! niskog obra&ovanja. 1a nji je pisao 8anjan! skromno
obra&ovan! i& okoline grada 8ret+ora! ota- mu je bio &anatlija. 3 mladosti je 8anjan iveo burno!
raspusno! ali posle se okre(e 8ogu! i pridruuje nekom+ormistima (svi koji nisu pripadali
anglikanskoj -rkvi! metodisti itd! sekta). 8anjan sam po*inje da propoveda! ap0en vi0e puta!
proveo oko 1D - 1A godina u &atvoru. Tad je napisao oko <0 verski spisa. 6agove0tava roman.
4oklonikovo putovanje (T'e 4ilgrim;s 4rogress)
1<=8. 'e objavio prvi deo! a 1<8;. je objavio drugi deo.
3 prvom delu 5ristijana u snu opominju jevan/elisti da bei i& grada ra&aranja i da ode u grad
svetlosti (nebeski raj). Mnoga mesta su na&ivi &a stanje ljudske du0e. 6a kraju alegorijskog
putovanja sre(e demona Gpoliona! ali mu se otvaraju vrata raja kada pre/e reku.
,rednjovekovni je okvir snovi/enja i okvir ivota kao putovanja. 7utovanje kao sadraj nara-ije
nagove0tava roman i podse(a na pikarski roman (pikaro na 0panskom &na*i skitni-a! lutali-a).
1ato je ovo delo vano. 5riti*ari vide uti-aj ,penserove #ilinske kralji-e.
3 drugom delu je njegova ena 5ristijana koja nije po0la sa njim kada je on to traio od nje! ali
sad kre(e sa de-om i na putu i prate alegorijske +igure Milosr/e i :ospodin #elikog ,r-a.
7ou*no! religio&no delo. 2ak! pomalo arai*an je&ik. .pisana iskrena vera. .vo delo je bilo
omiljena lektira sve do kraja 1@. #eka! do po&nog viktorijanskog perioda.
)amjuel 4ips (,amuel 7ep9s, 1<AA-1=0A)
7redstavnik dnevni&ke pro8e. Ro/en u 2ondonu i radio u ministarstvu monarije! nije bio
knjievnik! *uveni pomorski stru*njak! ugledan *ovek. 7redsedavao kraljevskim dru0tvom
monarista. 5ada je 4ejms $$ abdi-irao i on se povukao i& dravni poslova u miran ivot. 8io
je jedan od sakuplja*a balada. ,voj dnevnik je pisao od 1<<0 do 1<<@! @ godina! pisao ga je
vrstom stenogra+ije! a objavljen je 18D5. 5ad je de0i+rovan. 4nevnik je intiman! ali je ri&ni-a
podataka burni doga/aja u 2ondonu. .vaj dnevnik daje konkretnu sliku *oveka restaura-ije i u
tome je njegova vrednost.
#$on Ivlin ('on %vel9n! 1<D0-1=0<)
7redstavnik dnevni*ke pro&e. 6i on nije knjievnik! putovao je po %vropi i nije u*estvovao u
gra/anskom ratu.
:odine 1<;8. kada se vratio u %nglesku iveo je povu*eno van 2ondona! a pojavljuje se javno
1<<0. ,ara/ivao je sa *uvenim aritektom 5risto+erom Renom.
.n je od 1<;1. do smrti vodio dnevnik i to &avre/uje pomen. Taj dnevnik je prika& li*nosti
restura-ije! a sadri i putopise. :odine 1818. dnevnik je prona/en i objavljen (putopisi i
svedo*anstva).
#$on *bri ('on Gubre9! 1<D<-1<@=)
7redstavnik je autobiogra+ske pro&e. 8io antikvar! bavio se pisanjem pro&e! iveo u .ks+ordu.
8eleio je podatke o &namenitim ljudima i doga/ajima u knji&i Kratki $ivotopisi (Brie5 "ives) i
to je nedovr0eno delo o ivotima njegovi savremenika i pretodnika. 4ona 4enama i %dvarda
#olera opisuje satir*no! kao anegdotu.
5lasi-i&am (1=00 - 1=;0)
#reme vladavine kralji-e Gne (1=0D - 1=1;) - mla/a (erka kralja 4ejmsa $$. 7o0to nije imala
svoje de-e nasledio ju je njen ro/ak! nema*ki kne& :eorg od "anovera! koji vlada kao 4ord $!
&ajedno sa sinom (4ord $$) i ja*a mo( 7arlamenta. Tad se uvodi titula ministra predsednika
vlade (7rime Minister) i kraljevi sve vi0e postaju samo -eremonijalne +igure.
5njievnost ovog doba &ove se ili neoklasici8am ili Avgustovsko doba (Augustian Age).
.ktavijan Gvgust vladao je od D;. god. p. n. e. do 1;. god. na0e ere i u njegovo vreme stvarali
su #ergilije! "ora-ije! .vidije i engleski pis-i sebe smatraju njiovim nasledni-ima.
7isanje je jasno! ugla/eno i be& mnogo emo-ija! +orma - erojski disti. 7esni-i imaju moralnu
dunost da vaspitavaju svoje *itao-e. :lavna tema klasi-i&ma je *ovek i su0tina ljudske prirode
(*ovek kao ljudsko bi(e! ne kao individua! ne &anima i li*no! to je kosmopolitanska poe&ija). 1a
klasi-iste je vruna- stvaranja ugledanje na prirodu. Mak je i publika ra-ionalna. #runski se
-ene ep i tragedija! ali ovde najvi0e imamo 'erojski ep, esej u sti'u, satiru.
5lasi-i&am je vreme kada se pojavio roman! ali nije bio -enjen jer nije imao anti*ke u&ore.
,matrano je da o teolo0kom i +ilo&o+skom moe da se raspravlja u stiu (7oup). "erojski disti
je prakti*no jedina +orma. 5ao stilski ukras uvodili paganske bogove. 1a op0te i eti*ke kategorije
pisali velika slova (7ravda! 2jubav! 7riroda).
Aleksandar 4oup (GleSander 7ope! 1<88 - 1=;;)
6ajve(i klasi-isti*ki pesnik! pisao &a prosve(eni krug *itala-a. 6jegova poe&ija spaja re+leksivne
i satir*ine sadraje i pravilnosti +orme! &ato je vana. "erojski disti doivljava savr0enstvo sa
7oupom! on je majstor &a to.
Ro/en je u 2ondonu! kao katolik nije imao pristup univer&itetu. Mitav ivot je bio slabog rasta i
&dravlja. 8io je te0ke naravi! sklon polemikama! poka&ivao je &avist na polju knjievnosti! ali se
kretao u ra&nim dru0tvima! ,vi+t mu je bio dobar prijatelj i bio je *lan kluba 4iskarala
()criblerus 9lub).
Tvrdio je da je napisao svoju &birku 4astorale sa 1< godina! a objavljena je 1=0@. 6akon toga
on ivi od svog pera. 7reveo je $lijadu i .diseju
<
i od nov-a koji je &aradio kupio je imanje sa
&amkom u bli&ini 2ondona i tu proiveo ivot. 1na se da se *itavog ivota dopisivao sa svojim
sestrama koje su bile katolikinje! Martom i Tere&om. 6ikada se nije oenio. 4ela>
%sej o kritici (%ssa: on 9rticism! 1=11)
primer klasi-isti*kog svatanja da se neka o&biljna tema moe obraditi u stiovima
knjievno-teorijsko delo
inspirisano Gristotelom! "ora-ijem i delom +ran-uskog pis-a 6ikole 8oaloa WGrt 7oetiXueW
utvr/uje na*ela dobrog pisanja i ukusa! ne smatra da poe&ija nastaje usled inspira-ije
ve( da su potrebne pripreme i brige
poe&ija mora da vaspita! podu*i! da vodi ra*una o moralu
&a ra&liku od "ora-ija i 8oaloa koji se obra(aju pesniku! 7oup se obra(a kriti*aru! on
de+ini0e ve0tinu su/enja
A dela>
1) ukus kao glavna odlika talenta! priroda tako/e! data je de+ini-ija prirode! potreba &a
prou*avanjem anti*ki u&ora! povala "omeru
D) slabosti koje ometaju pravilnu kriti*ku pro-enu> samouverenost! oskudno &nanje! o-enjivanje
na osnovu samo jednog dela umesto -eline! pristrasnost
<
7revode(i $lijadu i .diseju! 7oup se pona0ao kao pravi klasi-ista! do&volio je sebi veliku slobodu!
prilago/avao i je klasi-isti*kom vremenu. ,li*no je u*injeno sa Fekspirovim dramama.
A) vrline koje kriti*ar treba da poseduje> da bude iskren! skroman! nepristrasan! obra&ovan!
temeljan! rabar! takti*an
6a kraju daje pregled kritike od antike do njegovog doba! posebna panja se poklanja engleskoj
kriti-i.
Vind8orska 7uma (<indsor @orest! 1=1A)
.pisno-re+leksivna pesma! ovo je ve( odoma(ena vrsta! po u&oru na rimske pesnike! opisuje se
neki lokalitet i ume(u sopstvena ra&mi0ljanja. 7oup ra&mi0lja o prednostima koje obra&ovanom
*oveku prua udaljenost od gradske okoline.
*tmica vitice (T'e (ape o5 t'e "ock! 1=1D-1=1;)
7rvo i&danje ima samo D pevanja! a kona*na +orma 5 pevanja. "erojski komi*ni ep je bila jedina
mogu(nost klasi-ista da se oprobaju u pisanju epa - nesaglasnost i&me/u u&vi0enog stila i
trivijalni doga/aja. .vaj ep je &asnovan na istinitom doga/aju! 7oup opisuje kako mladi plemi(
odse-a plemkinji uvojak kose da bi joj se osvetio 0to je odbila njegovo udvaranje! porodi-e se
posva/aju. 7oup je bio prijatelj sa obema porodi-ama! poku0ao je ovim da sve okrene na 0alu i
da i pomiri. :lavna junakinja se &ove 8elinda! i drugima daje klasi*na imena. .na je prika&ana
kao ra&maena! ali je pesnik ne osu/uje! ve( je ra&ume i prema njoj i ostalim likovoma u delu
iska&uje blagu vrstu podsmea.
#ansijada (T'e #unciad! 1=D8)
"erojsko komi*na satira u ; knjige! predstavlja 7oupovu li*nu polemiku sa svojim knjievnim
neprijateljima. 5arikirani su svi savremeni pis-i koji su se &amerili 7oupu! na&iva i budalama
(dun-e N budala). 'edna od najdu&i polemika u knjievnosti.
1. knjiga> opisano Barstvo gluposti! tvrdi da je postojalo od po*etka sveta i da (e se vratiti
4at je portret pesnika dramati*ara 5olija ,ibera kojo je imao titulu pesnika laureata! njemu se
potom javlja boginja :luposti i obe(ava mu da (e ga u*initi vladarem svoga -arstva
D. knjiga - dalje daje pogrdne opise ostali knjievnika
A. i ;. knjiga - daje vi&iju budu(nosti i tvrdi da (e :lupost trijum+ovati
*gled o &oveku (%ssa: on Man! 1=AD-1=A;)
; poslani-e u stiu
govori o dosta po&natim +ilo&o+skim svatanjima>
1. *ovekov odnos prema 8ogu! jedino 8ogu je po&nata &akonitost sveta.
W?atever is! is rigt.W
D. o *ovekovoj prirodu kojom upravljaju ra&um i sebi*nost! a sre(an je onaj *ovek koji i&me/u ta
dva uspe da uspostavi ravnoteu
A. o *ovekovom odnosu prema dru0tvu> svaki *ovek se vlada prema sopstvenom interesu! ali
*ine(i tako! on &apravo doprinosi dobrobiti &ajedni-e
;. o pitanju *ovekove ovo&emaljske sre(e> *ovek treba da voli sebe! onda da pro0iri tu ljubav
prema sebi i njom obuvati *itav ljudski rod! tako (e se uspostaviti sklad i on (e upo&nati samog
sebe
7ro&a klasi-i&ma
1) ese!istika proza
#$o8e5 Adison i (i&ard )til
3po&nali su se u *uvenoj Marter "aus 0koli u 2ondonu i &ajedno studirali na .ks+ordu. 7isali su
eseje koji su utemeljili nove standarde pro&e. 7red kraj ivota su se udaljili.
6osep' Addison (1<=D-1=1@)
Gdison je ro/en u jugo&apadnoj %ngleskoj! u sve0teni*koj porodi-i. Gdison se istakao na
studijama! posle studija je putovao po %vropi! bio je pristali-a #igovske partije! dobijao je ra&ne
poloaje u dravi - dravni podsekretar! dravni sekretar &a $rsku (po D mandata)! povla*i se i&
aktivnog politi-kog &ivota! bio je *lan knjievni klubova (npr. 5it-Bat Blub)! -enjen &bog
u*enosti i po0tenja.
(ic'ard )teele (1<=D-1=D@)
Ro/en u 4ablinu. 6ije &avr0io studije! odla&i u vojsku u koju stupa kao kadet i tamo sti*e *in
kapetana. #igova-! imao je ra&ne poloaje! bio je urednik novina! poslanik u 7arlamentu!
upravnik *uvenog po&ori0ta 4rur9 2ane. :odine 1=15. dobija plemi(ku titulu. 7red kraj ivota se
povla*i i& 2ondona! umire u #elsu.
Masopisi koji sadr&e njiove eseje>
Brbljivac (T'e Tatler) i&la&io od aprila 1=0@ do januara 1=11! A puta nedeljno. ,til ga je
pokrenuo! prvo je pisao sam pa je po*eo da dobija priloge! od Gdisona i&me/u ostali. 6a
po*etku *asopisa daje neku svoju programsku ideju! da (e teme biti poe&ija! politika! ono o
*emu se pri*a po ka+anama! dru0tvima. 5asnije dobija o&biljan ton! po*inju da kritikuju poroke -
ko-kanje! dvoboje. 1alagali su se &a umano -ivili&ovano pona0anje! po0tovanje prema eni!
armoni*an brak (kao ideal vaspitanog dentlmena). 4osta satiri*nog i umoristi*kog.
T'e )pectator! i&la&io od 1. marta 1=11do <. de-embra 1=1D! svakodnevno osim nedeljom!
svaki broj je imao samo po jedan esej. 3 prvom broju Gdison pi0e tekst i sebe na&iva Mr
,pe-tator i i&nosi program. 5ae da je obra&ovan *ovek srednji godina! da po&naje svet! ali se
dri sa strane i sa te po&i-ije (e pisati. Klica budu?eg romana - ,pektatorov klub! grupa
i&mi0ljeni li*nosti koja se pojavljuje u D. broju *asopisa! predstavni-i pro+esija> ,ir Roger de
Boverle9! plemi(R ,ir GndreQ Preeport! bogati trgova-R ?ill "one9-omb! ,entr9! Blerg9man!
sve0tenikR 2aQ9er! pravnik. 7repri*avaju doivljaje ti likova! nisu svi podjednako prisutni! neki
se samo pojave i nestanu (kao 2aQ9er) najra&vijieniji lik je ,ir Roger de Boverl9! Torijeva-! ali
nije negativno opisan! prika&an je u& dobro(udni umor! kao priprost *ovek velikog sr-a i dobre
du0e. 3&or su "umori 8ena 4onsona. Gdison je napisao nekoliko knjievno-kriti*ki eseja.
.vi ra&vijeni likovi su +undamenti romana. %ti*ke teme! li*ni portreti i opisi li*ni doga/aja.
Gdison je pravi klasi-ista! ima tu uravnoteenost! odmerenost! armoni*nost u i&ra&u! dok je ,til
*ovek bogate ma0te! ve0t u umoru! malo mu je slabija kompo&i-ija! ima sentimentalosti u
i&ra&u (&a*e(e sentimentali&ma i postklasi-i&ma). 3ti-ali su na gra/ansko dru0tvo! od kulturnog
i vaspitnog &na*aja. 6jiovi eseji su kasnije 0tampani kao knjiga i *itani kro& *itav 18. i 1@. #ek.
6jiovo pisanje! posebno Gdisonovo! utemeljilo je novu englesku pro&u. 6jiov stil predstavlja
me0avinu novinarskog i knjievnog stila! oni su vrsta klasi-isti*kog ideala spoja &abave i pouke.
D) satiri&na pro8a
#$onatan )vi5t ('onatan ,Qi+t! 1<<=-1=;5)
6ajve(i pisa- satire na engleskom je&iku ikada. Ro/en u 4ablinu! u engleskoj anglikanskoj
porodi-i! studirao je u 4ablinu! prvi posao je dobio u %ngleskoj! bio je sekretar svog ro/aka!
vigovskog politi*ara #ilijama Templa! *ija ku(a je bila ugledna i primala je ra&ne po&nate goste!
npr. knjievnike! ,vi+t i je upo&nao. 8io je ne&adovoljan svojim poloajem u ku(i! ose(ao se
kao sluga. 7osle Templove smrti postaje sve0tenik u jednom irskom selu! bio je *lan kluba
7iskarala! krenuo je da pi0e jo0 dok je iveo kod Templa. 8io je #igova-! ali se priklonio
Torijev-ima &bog kon&ervativni stavova. 6adao se poloaju episkopa! ali najdalje je dospeo do
poloaja kanonika (dekana) katedrale sv. 7atrika u $rskoj. ,matralo se da ga nisu imenovali
episkopom jer su se pla0ili njegovog pera jer nikoga nije 0tedeo. $r-i su ga smatrali velikim
prijateljem. 6ije imao porodi-u! kad je umro! saranjen je u $rskoj katedrali.
6jegovo delo je obimno! smatra se naslednikom anti*ki satiri*ara! imao je jako pesimisti*an
stav o vlasti! opisuje je! a ne nudi nikakva re0enja! smatra da je *ovek kao pojedina- kriv &a sve
0to se de0ava! verovao je da su ljudi &li i da se ni0ta ne moe popraviti (paradoksalno tome!
dosta se bavio umanitarnim radom).
6jegova dela su naj*e0(e satiri*na i ironi*na! najuspe0nija su ona gde spaja neku vrstu
alegorijske +abule i realisti*ne nara-ije.
Bitka knjiga (T'e Battle o5 Books! 1=0;)
Glegori*na satira! predstavlja ,vi+tov prilog knjievnoj polemi-i onog vremena! o tome da li je
vrednija moderna ili anti*ka knjievnost. 7obeda naginje starima! ali ostaje nera&re0eno.
%pi&oda (umetnuta basna)> ra&govor i&me/u pauka i p*ele! pauk je ispleo mreu u nekoj
bibliote-i! vali se p*eli kako je gra/a mree pravilna i i&vukao ju je i& sebe! kritikuje p*elu jer
ona po&ajmljuje od drugi da bi stvorila! ona se brani tako 0to kae da nikome ne smeta 0to ona
po&ajmljuje materijal. 8asnopisa- %&op presu/uje u korist p*ele! p*ela predstavlja anti*ke pis-e
koji skupljaju i upijaju sve oko sebe da bi stvorili! a pauk je kao moderni pis-i! koji sve i&vla*e i&
sebe i naprave manje vredna dela.
4ri&a o buretu (A Tale o5 a Tub! 1=0;)
satiri*no delo! i&gleda kao aoti*na gomila pri*a! eseja! duovitosti! kao da ni0ta nije pove&ano!
ali neka ve&a ipak postoji
obja0njenje naslova> obi*aj je mornara kad plove morem i nai/u na kita da ba-e pra&no bure da
mu odvuku panju od brodaR sli*no tome! svra ovog dela je da se skrene panja u*enim
ljudima sa kritike drave i -rkve.
6aj&na*ajniji deo> alegorijsko satiri*na pri-a o tri brata 7etru (rimokatoli*ka -rkva)! Martinu
(anglikanska) i 4eku (puritanska). ,vaki je nasledio od o-a kaput (,veto pismo)! testament je
naloio da ne smeju da ga menjaju! ali oni ne slu0aju! prepravljaju ga! Wukra0avaju po modiW.
Martin se vra(a testamentu i skida sa kaputa sve dodatke! 4ek sve to *ini jos odlu*nije! *ak je
po-epao kaput! 7etar! besan na svoju bra(u isteruje i i& ku(e uobra&i da je on jedini naslednik i
umisli veli*inu. DHA dela su digresije.
#nevnik 8a )telu (6ournal to )tella)
malo druga*ija slika 4. ,vi+ta! &birka intimni pisama koje je svakodnevno upu(ivao eni po
imenu %ster 4onson. 7isma nisu bila namenjena 0iroj javnosti! pa su 0tampana tek 1=<<.
godine! dosta posle ,vi+tove smrti. 4rago-ena su &a upo&navanje onog dela ,vi+tove li*nosti
koji se ne spo&naje kro& njegova satiri*na delaR spontan je! ume da bude prisan! ponekad tepa!
vidi se da moe da bude nean! da je imao potrebu &a ljubavlju.
!uliverova putovanja (!ulliverTs Travels! 1=D<)
7utopisno +antasti*na pri*a ili roman! ali ne u pravom smislu te re*i. .vo je &apravo t&v.
menipeja ili menipejska satira (u&or je Menipa i& A. veka p. n. e.! pisao je satiri*na dela u pro&i!
tu i tamo su proeta stiovima! ma0toviti siei! dosta +antasti*nog! ima i grubog naturali&ma i
komike. $&vori su :argantua i 7antegruel. 7ostoje ; knjige.
7rva i druga knjiga - putovanje u 2iliput i 8robdingang
6a svom prvom putovanju! :uliver doivljava brodolom! posle koga se budi na obali kao
&arobljenik ljudi dvanaest puta manji od standardne ljudske veli*ine. .ni su stanovni-i
grani*ni &emalja - 2iliputa i 8le+uska. 6akon 0to je dao potvrdu svog lepog pona0anja! :uliver
dobija Yboravi0nu do&voluY u 2iliputu i postaje omiljen u kraju. 1atim se opisuje kraljeva palata!
0to je mogu(a satira samog kralja 4ord&a $! kralja #elike 8ritanije u to vreme. 7odrobno se
opisuje -areva li*nost i odelo! &abave na dvoru! prestoni-a 2iliputa - Milenda. 6au*ni-i u*e
:ulivera svom je&iku. 7omae 2iliputan-ima da pora&e stanovnike 8le+uska (kra/om njiove
+lote)! &bog *ega dobija visoku po*asnu titulu. 6a kraju biva obave0ten da se protiv njega kuje
&avera! i upla0en bli&inom smrtne presude! :uliver bei u 8le+usku! pa u %nglesku.
7rva knjiga! 7utovanje u 2iliput! srodna je drugoj jer poseduje kvantitativno oneobi*avanje. .n
se me/u malim ljudima suo*ava sa straom i neveri-om. 7rva impresija na koju naila&imo jeste
s jedne strane komika! a s druge evidentno oneobi*avanje :uliverove veli*ine i si(u0njavanje
sveta u kome se na0ao. Tema satire ovde nisu po0ali-e ve&ane &a veli*inu! ve( samo ure/enje
dru0va. 5ompara-ija i&me/u &emlje i& koje dola&i i &emlje u koju je do0ao uspostavlja jednakost
meani&ama roda dru0tva. :uliver u 2iliputu +unk-ioni0e kao neka misaona ma0ina koja vr0i
odbranu svog dru0tva.
.no 0to je ovde +i&i*ki malo predstavlja istovremeno i ograni*eno! svedeno. Meta satire je
ograni*enost kao takva. Y...Gli je priroda prilagodila o*i 2iliputana-a svemu 0to im trebaR oni vide
vrlo ra&govetno! ali ne na velikom odstojanju.Y...
8robdingang je &emlja dinova. .vde ima vi0e elemenata *iste komike u odnosu na prvu knjigu.
5omi*ne situa-ije stvara dispropor-ija! te opet imamo kvantitativno oneobi*avanje. 3 2iliputu je
bio dun me/u patulj-ima (1>1D)! sada je patuljak me/u dinovima (1>10). .tvara se nova tema!
tema relativi&ma>
Y3 ovom stra0nom u&bu/enju nisam mogao da ne pomislim na 2iliput! *iji su stanovni-i gledali u
mene kao u najve(e *udo koje se ikad na svetu pojavilo(...) Ra&mi0lao sam kakvo (e to
ponienje biti &a mene da u ovom narodu i&gledam onako si(u0an! kao 0to bi jedan usamljeni
2iliputana- i&gledao me/u nama.Y
:uliver po*inje da u*i! da &apaa. ,tvari dobijaju druga*iji oblik &avisno od perspektive - Y6ema
sumnje da su +ilo&o+i u pravu kad govore da ni0ta nije veliko ili malo samo po sebi ve( samo u
nekom pore/enju.Y
3 samoj &emlji dinova postoji predanje da su nekada postojali dinovi! 0to predstavlja
paradigmu opadanja sveta - *ovek se sve vi0e smanjuje. :uliver &apaa> YG ko &na da u nekom
dalekom kraju sveta! koji jo0 nismo otkrili! i ove grdosije bi i&gledale si(u0no...Y
:uliverova pri*a o 8robdingangu ima elemente utopije. 6jiovo ustrojstvo uspostavlja skalu
vrednosti koja po*iva na umerenosti i proi&vodnji. 5ralj slu0a :ulivera sa gnu0anjem kada pri*a
o bombama i ratovima! i uop0te o istoriji koja je puna ra&miri-a i sli*ni nepotrebni stvari. 5ralj
&aklju*uje> Y$& svega 0to si mi rekao na vidi se da je ptrebna jedna vrlina da *ovek kod vas do/e
na ma koji poloaj! a jo0 manje da se tamo dobija plemstvo &bog vrline! da se sve0teni-i
unapre/uju &bog pobonosti i u*enosti! vojni-i &bog podviga i rabrosti! sudije &bog po0tenja
(...) #e(ina va0i uro/enika je najpoganija gamad kojoj je priroda ikad dopustila da gmie po
1emlji.Y :uliver na kraljevu opasku gleda kao na posledi-u ograni*enosti! umne sku*enosti! u&
*u/enje kako jedan kralj koga svi oboavaju! koji je prepun vrlina Ypropu0ta pruenu mu priliku
da postane neograni*en gospodar ivota! slobode i imovine svoga narodaY (uasava se
predloga da naprave bombu).
6akon napu0tanja ove &emlje! te0ko se privikava na ljude bliske mu po veli*ini. 6a mornare
gleda kao na kepe-e i deluju mu Yni0tavni u pore/enju sa pretodnim grdosjama.Y 3 2ondonu
se pla0io da ne &ga&i nekoga! te je dovikivao ljudima da mu se sklone sa puta i &aklju*uje> Y.vo
pominjem samo kao primer velike mo(i navike i predrasuda.Y
A. knjiga - putovanje u 2aputu! 8alnibarbiju! :lubdubdrib! 2ugnag i 'apan
.va knjiga obuvata ra&na predanja (re&ervoar ra&ni satira). 4ravne institu-ije su ovde
najmanje ismevane! ali se generalno moe svatiti kao appeudiS.
2aputa (2ebde(e ostrvo) je &emlja *iji stanovni-i lebde. .ni puno ra&mi0ljajuR re+leksije su jako
*este. 6aila&imo na iperboli&a-iju umnosti. 5od stanovnika 2apute! matematika je tip
najop0tijeg ra&mi0ljanja. .ni su neprestano &abrinuti i o*ekuju katastro+u kosmi*ki ra&mera.
.pis njiovog i&gleda je kratak i dovoljno sugestivan. Y:lave su im bile nagnute ili u desno ili u
levo! jedno im oko okrenuto unutra! drugo gledapravo prema &enitu.Y 6jiova rana je u obliku
geometrijski +iguraR stanovni-i mogu da *uju mu&iku s+eraR kada ele da udele kompliment! oni
opisuju odre/enu osobu rombovima! krugovimaR pre&iru primenjenu geometriju. 7o&naju jedino
matematiku i mu&iku! u ostalom su Ysmotani i tupaviY.
8alnibarbija je &emlja u kojoj se primenjuju ideje nastale u 2aputi. :uliver pose(uje niovu
Gkademiju koja je u osnovi parodija akademski projekata! nau*nika koji se bave prakti*nim
stvarima na i&vrnut na*in. Tu poku0avaju da od krastav-a dobiju sun*evu svetlostR da od i&meta
naprave prvobitnu ranu! da pretvore led u barut! da &idanje ku(e po*nu od krova ka temelju!
da unaprede je&ik i&ba-ivanjem svi re*i i sl.
:lubdubdrib je ostrvo vol0ebnika i *arobnjaka! koji korespondiraju sa mrtvima.Mrtvi su im ni0ta
vi0e nego sluge! a :uliveru omogu(uju uvid u istoriju i istinu o nekim doga/ajima koji su
druga*ije predstavljeni. Tu :uliver menja svoje kon&ervativno mi0ljenje> Y5ako sam nisko
mi0ljenje imao o ljudskoj mudrosti i po0tenju! kad sam ta*no sa&nao koje su bile pobude i
povodi &a velike potvate i revolu-ije u onom svetu! i kakvim bednim slu*ajnostima oni
&avaljuju &a svoj uspe.Y
2ugnag - u 2ugnagu sre(e besmrtna bi(a - struldburge! koji se retko ra/aju! ali i ima dosta.
:uliver prvo pri*a 0ta bi on sve radio i kako bi iskoristio svoju besmrtnost 0to konstruktivnije.
1atim mu se predo*ava ono 0ta &aista besmrtnost &na*i - ne ve*na mladost! ve( ve*ni ivot!
koji ne isklju*uje starost. 6aprotiv! mnogo je &astupljenija od mladosti. ,lika starosti je
dovedena do iperbole). Ti ljudi se posle osamdesete godine raspadaju! postaju senilni i
mr&ovoljni! siti ivota! dobijaju i pregr0t novi mana! postaju ivi le0evi. To je surova i gruba
vi&ija *oveka - telo je stalno predmet opisa (udrueno sa prljav0tinom! nisko0(u).
;. knjiga - putovanje u &emlju "uinma
1emlja "uinma je &apravo &emlja konja. 5onji su ovde predstavljeni kao ra&umna bi(a! *ak i
vi0e od toga - oni su ,avr0enstvo 7rirode (na njiovom je&iku - "uinmi). 6asuprot njima stoje
ljudi! 'aui! potpuno degradirani! neute0na pojava koja bi moda korespondirala jedino sa
pa-ovima po ljigavosti. .va &emlja nesumnjivo predstavlja utopijsko ustrojstvo. .vde je idealitet
umanosti ve&an &a ivotinje - konje! ljudi je ne poseduju. :uliver se nala&i na sredini - i&me/u
'aua (sli*nost po i&gledu) i "uinma (sli*nost po ra&umu).
"uinmi ne po&naju laR postoje samo Ystvari koje jesuY i Ystvari koje nisuY. 7roblem u
komunika-iji postoji *ak i u trenutku kada :uliver ovlada potpuno je&ikom - "uinmi! &apravo!
bivaju oni koji ne ra&umeju :ulivera! jer nemaju re*i &a mo(! vlast! &akon! rat! ka&nu itd. .ni su
nagi! prirodno nesakriveni - potpuno su prirodni jer ne koplikuju stvari prirode! oni ne boluju ni
od kakve bolesti! umiru od starosti. 3& to! ne po&naju nikakve telesne nelagodnosti! nemaju
stra od smrti (svataju je kao deo toka prirode). 4ola&i ponovo do promene per-ep-ije -
:uliver kada je prvi put video konje kako se uljudno i ra&umno pona0aju! pitao se kako je to
mogu(e kod jedne nera&umne ivotinje. "uinmi se kasnije *ude :uliverovom napredku u
je&iku! na njega gledaju kao Yna *udo da jedna nera&umna ivotinja poka&uje tolika svojstva
ra&umni stvorenjaY. :otovo su bili ube/eni da je jedan od 'aua! ali nisu mogli da se na*ude
otkud taj Yprivid ra&umaY.
:uliver im podrobno pri*a o %ngleskoj! i %vropi uop0te - 'edan od "uinma! njegov gospodar
ve(inu stvari privata sa krajnjim nera&umevanjem> Y'e&ik je &a to da jedan drugog ra&umemo i
da se obavestimo o *injeni-amaR sad! ako neko kae stvar koja nije! ti -iljevi su osuje(eni! jer se
onda &apravo ne moe re(i da sam ga ra&umeo! i ne samo 0to nisam dobio obave0tenje! nego
sam stavljen u gore stanje no 0to je ne&nanje! jer sam naveden da verujem da je ne0to -rno kad
je belo! kratko kad je duga*ko. To su bili svi njegovi pojmovi o sposobnosti laganja koje ljudska
stvorenja tako dobro ra&umeju.Y 6a sli*an na*in reaguje i kad *uje o u&ro-ima ratova! revolu-ija
i sli*ni nepotrebni stvari. 3 njemu se prvi put javlja Ydu0evni nemirY i pre&ire *injeni-u da 'aui
tako odvratni ipak ne *ine takve gnusne stvari kakve se *ine u :uliverovoj &emlji! iako njega
smatra &a mudrijeg od obi*nog 'aua.
"uinmi nemaju predstavu o &lu u jednom ra&umnom bi(u. 7itaju se kako je mogu(e da
ra&umno bi(e - koji vidi ra&liku i&me/u dobra i &la - ipak i&abere &lo. Mak nemaju ni re* &a bilo
0ta lo0eR ukoliko ba0 moraju da upotrebe ne0to sli*no - dodaju su+iks 'au na neku re*. 7isa- se
u ra&govoru sa konjem menja - po*inje da svata savr0enost konja naspram ljudske
nesavr0enosti. $pak! jako nesre(an mora da napusti ostrvo jer ga tamo0nje vlasti smatraju &a
'aua. #ra(a se u %nglesku i ljude posmatra kao smrdljive 'aue. To je kona*na mi&antropija i
ose(aj krajnje nelagodnosti prema ljudskoj vrsti. Mi o*ekujemo da :uliver na kraju svog
putovanja prona/e sebe! no de0ava se ne0to potpuno druga*ije - naila&imo na :ulivera
usamljenika sa neostvarenim eljama i nemogu(o0(u da i ostvari.
Fto se dalje ide! to je satira sve stra0nija! tee svarljiva. Mnogi ,vi+ta na&ivaju mi&antropom.
6ajstra0niji primer ,vi+tovog stava>
)kroman predlog (A Modest 4roposal)
,atiri*an pam+let u kojem se objektivno i ra-ionalno i&lae ,vi+tov predlog da de-a irske sirotinje
koja su svojim roditeljima teret! treba da budu prodata engleskoj vlasteli kao meso &a jelo!
poka&uje ekonomski prora*un kako bi to donelo pro+it i kako je to meso jako ukusno.
A) 8a&eci engleskog romana
#anijel #e5o (4aniel 4e+oe! 1<<0-1=A1)
a&etnik romana! mada je to postao sasvim slu*ajno! (obin8ona Krusoa je objavio u nekoj
svojoj <0. godini! bavio se politikom! trgovinom! publi-istikom! ota- ga je spremao &a
sve0tenika! dao mu je obra&ovanje! ovaj se ipak opredelio &a trgovinu. 8avio se najra&li*itijim
poslovima! trgovao najra&li*itijim namirni-ama! nekoliko puta je bankrotirao! ali uvek je bio
predu&imljiv i vitalan. 7isao je ra&ne pam+lete i sl! i&a njega je ostalo preko 100 naslova! ali
samo ovo poslednje ula&i u istoriju knjievnosti. 7i0e jednostavnu! prijem*ivu pro&u. 3
Robin&onu se prepli(u puritanska ideologija i kapitalisti*ka predu&imljivost.
%ngleski roman ima svoje korene u srednjovekovnom vite0kom romanu! pripovetkama
univer&itetski umova! 8anjanovim 7oklonikovim putovanjima i Gdisonovim i ,tilovim esejima.
4alje pi0e avanturisti-ka dela npr. Moll @landers (1=DD) u kojima se posle burne karijere
glavni likovi pokaju i &avr0avaju kao u&orni gra/ani). Mol Planders je junakinja koja je ro/ena u
&atvoru! 5 puta se udavala pa 1D godina bila lopov! a posle je postala bogata! ivela po0teno i
umrla u pokajanju.