Vetaka inteligencija predstavlja granu raunarstva koja se bavi problemima koje ljudi jo uvek reavaju

bolje od raunara. Primer takvog problema je razumevanje prirodnog jezika. Godinama, istraivai su
pokuali razumeti I formalizovati procese koji ine ono to nazivamo inteligencijom. Pokazalo se da su za
to vrlo pogodni deklarativni programski jezici, koji omogudavaju istraivanje problema u obliku skupa
uslova, dok raunar prinalazi reenje kao skup vrednosti zakoje su uslovi zadovoljeni.
Ovi programski jezici sadre dve faze rada kad se programira u njima. U prvoj fazi se opisuje problem na
nain svojstven jeziku, a u drugoj fazi govorimo raunaru ta nam tano treba. Naravno da bi ovo bilo
mogude, deklarativni jezici moraju imati posebne algoritme za obradu to nije mogude u prirodnom
jeziku.
Deklarativni jezici se dele na funkcijske I logike. Prolog je najede koriden jezik, dok su poznati i Lisp,
SML itd. Mnoge konstrukcije( npr. j= j+1) koje vae u drugim programskim jezicima u Prologu
jednostavno ne vae!
Prolog je programski jezik za simboliku nenumeriku obradu. Zasniva se na predikatskoj logici prvog
reda i posebno je pogodan za reavanje problema koje se mogu opisati objektima i relacijama meu
njima. Dva osnovna koncepta u Prologu su injenice kojima se opisuju pojedinane elementarne relacije,
te pravila koja definiu nove relacije na temelju postojedih. injenice i pravila se formalno opisuju
temeljnim jedinicama programa, stavkama.
Primer relacije:
deda(milan, dragan)
Deda oznaava relaciju, a milan i dragan su objekti nad kojima ta relacija vredi.
Ako elimo saznati da li je Milan i Jovanov deda moemo postaviti upit:
? - deda(milan, jovan)
Ime jezika prolog nastalo je od engleskih rei PROgrammig i LOGic. Mehanizam kojim se izvode zakljuci
se zasniva na metodu rezolucije koji je opisao Alan Robinson 1965. godine. Prvi interpretator PROLOG-a
je nastao u Marseju 1972. godine, gde su Colmeraurer i Kowalski primetili da se klauzalna forma moe
primeniti kod formalnih gramatika i da se dokazivai na bazi rezolucije mogu koristiti za parsiranje.
Praktina upotreba PROLOG-a je poela 1980. godine.