Ovaj prirunik nastao je uz fnansijsku pomo Amerike agencije za meunarodni razvoj (USAID) preko Instituta

za odrive zajednice (ISC). Izneti stavovi predstavljaju iskljuivo stavove autora i nuno ne predstavljaju stavove
ISC-a, USAID-a ili Vlade SAD-a.
* Delovi ovog prirunika su preuzeti iz originalnog prirunika ADVOCACY & CITIZEN
ENGAGEMENT, autorke Olge Gladkikh Coady internacionalnog instituta iz Kanade i prevedeni
su sa engleskog jezika.
IZGRADNJA JAVNE PODRKE
TRENING ZA
ORGANIZACIJE
CIVILNOG DRUTVA

Strana 1

SADRAJ
OSNOVNE VREDNOSTI PROGRAMA POLITIKE KOJE RADE ..................................................................3
LINGVISTIKO POREKLO REI JAVNO ZAGOVARANJE (JZ)....................................................................4
ELEMENTI I KARAKTERISTIKE KOJI DEFINIU JAVNO ZAGOVARANJE ....................................................5
DEFINICIJA JAVNOG ZASTUPANJA .............................................................................................7
NEVLADINE RAZVOJNE ORGANIZACIJE I RAZVOJNA AKTIVNOST ......................................9
CIVILNO DRUTVO I ULOGA GRAANA .................................................................................. 10
SEKTORSKI DOPRINOSI RAZVOJU ............................................................................................. 11
MO, POLITIKA I UEE GRAANA........................................................................................ 13
MO, POLITIKO UEE I DRUTVENE PROMENE .............................................................. 14
TRI LICA MOI: OKVIR ZA JAVNO ZASTUPANJE ..................................................................... 16
PRISTUPI JAVNOM ZASTUPANJU ............................................................................................... 17
PRIRODA UKLJUIVANJA ZAJEDNICE ................................................................................................. 19
KREIRANJE JAVNE POLITIKE: AKTERI I PROCES .................................................................... 20
METODE I SREDSTVA JAVNOG ZASTUPANJA ......................................................................... 23
ODREIVANJE TRENUTKA ..................................................................................................... 24
ALAT ZA ANALIZU PROBLEMA ............................................................................................. 26
OKVIR ZA ANALIZU PROBLEMA ........................................................................................... 27
PODSETNIK ZA ODABIR PROBLEMA I PITANJA .................................................................. 28
TRIANGULARNA ANALIZA ..................................................................................................... 30
POSTAVLJANJE CILJA .............................................................................................................. 31
OEKIVANI ISHODI JAVNOG ZASTUPANJA ......................................................................... 32
ODREIVANJE ZADATAKA JAVNOG ZASTUPANJA ........................................................... 33
SOCIJALNI BAROMETAR ......................................................................................................... 35
IZGRADNJA BAZE PODRKE ZA PROMENE .............................................................................. 36
Stvaranje baze podrke za javno zastupanje na lokalnom nivou ..................................................... 38
Trenuci uspenog pokreta javnog zastupanja ................................................................................. 40
STRATEGIJE JAVNOG ZASTUPANJA .......................................................................................... 46
TAKTIKE JAVNOG ZASTUPANJA ............................................................................................... 47
KRITERIJUMI ZA ODABIR STRATEGIJA I TAKTIKA ............................................................................... 48
STRATEGIJE SARADNJE: UMREAVANJE I IZGRADNJA PARTNERSTVA ............................ 50
STRUKTURE MREE ................................................................................................................. 51
UMREAVANJE I IZGRADNJA SAVEZA ZA JAVNO ZASTUPANJE .................................... 52
ODNOS SLOENOSTI SVRHE, INTENZITETA VEZA I FORMALNOSTI SPORAZUMA ...... 52
SARADNJA I IZGRADNJA PARTNERSTVA ............................................................................ 54

Strana 2

Kljune prednosti i nedostaci neformalne i formalne saradnje ........................................................ 55
Dvanaest faza procesa izgradnje partnerstva .................................................................................. 56
IDENTIFIKOVANJE PREPREKA ............................................................................................... 58
Lini pristupi prevazilaenju prepreka ........................................................................................... 60
PREDNOSTI I MANE RADA U KOALICIJAMA ....................................................................... 61
MONITORING I EVALUACIJA JAVNOG ZASTUPANJA ............................................................. 62
Pitanja koja vam mogu pomoi prilikom evaluacije efekata i pripisivanja zasluga ......................... 68
SAVETI........................................................................................................................................ 69


Strana 3


OSNOVNE VREDNOSTI PROGRAMA
POLITIKE KOJE RADE






Participativna demokratija
1
koncept
koji promovie iroko uee graana u
usmeravanju i funkcionisanju politikog
sistema. Demokratija, iako u svom osnovu
podrazumeva visok stepen ukljuenosti
graanstva, danas se vie vezuje za
reprezentativnu (indirektnu) demokratiju u
kojoj izabrani funkcioneri predstavljaju
graane ili grupe graana.
Za razliku od reprezentativne,
participativna (direktna) demokratija
podrazumeva vei stepen uea
graanstva u procesima donoenja odluka.
Kao i u sluaju reprezentativne
demokratije, niti kod participativne ne
postoji jedinstven model politikog
sistema koji bi predstavljao
otelotvorenje participativne demokratije.
Ipak, ovaj koncept tei sve znaajnijem
ukljuivanju graana u procese donoenja
odluka.


Socijalna pravda koncept graanskog
drutva u kojem svi razliiti delovi
drutvene zajednice imaju podjednaka
prava i mogunosti. U okviru ovog
koncepta, pravda u nekom drutvu se moe
ustanoviti jedino ako se odraava kroz sve
njegove aspekte, a ne samo kroz jednakost
pojedinaca pred zakonom.
Pravedno drutvo bi prema tom konceptu
trebalo biti drutvo u kome pojedinci
uivaju poteni, odnosno pravedni tretman,
kao i nepristrasno odreeni udeo
drutvenih blagodati. Socijalna pravda
oznaava i osnovnu kulturu drutvene

1
Definicije koriene u ovom materijalu su namerno
opte. Ne postoji konsenzus o preskriptivnim definicijama
ovih pojmova. Ove vrednosti su predmet stalnog
zajednice, u kojem se raspodela
materijalnih dobara podrazumeva i
po etikim naelima. Re je o prilino
apstraktnoj i amorfnoj definiciji pod koju
se mogu uvrstiti ponekad i potpuno
protivreni vrednosni sistemi.





















istraivanja i razvijaju se paralelno sa praksama
graanskog aktivizma i razvoja razliitih demokratskih
mehanizama, pa ak i sa tehnolokim razvojem.

Strana 4

LINGVISTIKO POREKLO REI JAVNO
ZAGOVARANJE (JZ)

Javno zagovaranje u na jezik doalazi od
engleske rei advocacy, koja vodi poreklo
od latinske rei:
ad-(latinski: do, smer prema, dodatak,
blizu; u; koristi se kao prefiks), (jedan
rezultat)
voc-, voca-, vocab-, vocat-, -vocation, -
vocative, -vocable, vok-, -voke- (latinski:
zvati, razgovarati, priati, rei, glas, re).
-acy, -cy (latinski: stanje, kvalitet, uslov, ili
in; sufiks pomou koga se grade
imenice)
2
.
U svom osnovnom, direktno prevedeno
znaenju advocacy znai pozvati se na
nekoga., odnosno: pozivanje ljudi da
stanu na vau stranu.
3

Preteno korieni termini za javno
zagovaranje se razlikuju od zemlje do
zemlje, ak i kad dve zemlje koriste isti
jezik. U Meksiku se moe uti izraz
defensa pblica, dok se u susednoj
Gvatemali koristiti termin incidencia. U
nekim romanskim jezicima, postoji
nedoumica izmeu rei abogaca (panski)
i advocacia (portuglaski). U zemljama
romanskih jezika naglaavaju da je termin,
koji na engleskom zvui kao advocacy,
suvie blisko vezansa advokatima i
pravnom odbranom
4
.

2
Robertsonove rei za modern doba: renik latinskih i
grkih rei koje se koriste u reniku modernog
engleskog;http://wordinfo.info/words/index.php?v=info&
a=view_results&s=advocacy, Jan. 2007.

3
Javno zagovaranje, Nadar K. Tadaros, Institut za odrive
zajednice (2008)
Sve ove rei dele zajedniki koren od voc
ili voz, to znai glas. U tom kontekstu, ad-
voc-acy znai davati glas grupi ili
stanovnitvu koje je tradicionalno bez
glasa.
Postoji nekoliko srodnih rei: glagol
zastupati, imenica advokat i imenica javno
zagovaranje.














4
Javno zastupanje u lokalnoj zajednici za poboljanje
poloaja nevladinih organizacija, Graanske inicijative
(2006), podrano od strane Britanske ambasade u
Beogradu.




Strana 5


ELEMENTI I KARAKTERISTIKE KOJI
DEFINIU JAVNO ZAGOVARANJE
5

Na osnovu naeg dugogodinjeg iskustva
u radu sa OGD i grupama koje se bave
javnim zagovaranjem u celom svetu, otkrili
smo da su sledei elementi meu
osnovnim u aktivnostima javnog
zagovaranja.
Aktivnost zasnovana na ljudima
6
i voena
od strane ljudi: Javno zagovaranje je u vezi
sa ljudima. Ono pomae ljudima da uvide
svoju mo i da je koriste kako bi uspeno
uestvovali u donoenju i oblikovanju
javnih odluka. Bavljenje javnim
zagovaranjem samo korienjem elite da
govori u ime ljudi u nepovoljnom poloaju
i marginalizovanih, bez obzira koliko
dobre bile namere ove elite, rezultira u
tome da se marginalizovani i ljudi u
nepovoljnom poloaju oseaju kao da
imaju jo manja prava kao i da jo vie
zavise od drugih pri potraivanju svojih
prava. Jako i snano angaovanje obinih
graana, pogotovo onih u nepovoljnom
poloaju i marginalizovanih, ima za cilj da
pokae da je javno zagovaranje nain da se
pomogne ljudima da uvide svoju mo i
daju delotvoran doprinos u procesima
donoenja odluka. U svom naem
bavljenju javnim zagovaranjem, mi treba
da procenimo koliko svaka aktivnost i faza
mogu da unaprede (ili unazade) oseaj
moi naroda i njihovu sposobnost da utiu
na javni poredak.
Zasnovana na vrednostima (ili za ispravnu
stvar): da bi bili ukljueni u javno
zagovaranje socijalne pravde, grupe
graana bi trebalo da imaju ispravnu stvar
za koju se bore i koju se trude da ree kao

5
Tadros, Nader; 2006. Advocacy Concepts And Practices
Handbook: A Practical Guide to Advocacy Groups.
Peoples Advocacy, Virginia, USA.
6
Cohen, David in: Cohen, David; de la Vega, Rosa, and
Watson, 2001. Advocacy for Social Justice: A Global
Action and Reflection Guide, str. 12. Kumarian Press,
Inc., Connecticut, USA.
polaznu taku ili platformu za postizanje
socijalne pravde. Dejvid Koen (2001)
tvrdi da bi oni koji se bave javnim
zagovaranjem socijalne pravde trebalo da
budu svesni njihovih vrednosti dok
odreuju probleme i strategije javnog
zagovaranja koje koriste dok se bave
javnim zagovaranjem.
Preoblikovanje ravnotee moi (Kohen, et
al, 2001; VeneKlasen & Miler; 2002
7
):
Mo je jako vaan ako ne i najvaniji
koncept u javnom zagovaranju socijalne
pravde. Mnogi ljudi opisuju javno
zagovaranje kao igru moi u kojoj nemoni
stiu dovoljno moi da utiu na imaoce
moi. Kada se bavite javnim
zagovaranjem, svakako treba da analizirate
strukturu moi i kreirate strategije koje bi
trebalo da omogue graanima, pogotovo
onim grupama bez moi i u loem poloaju
kao i marginalizovanim grupama, da se
izjednae sa trenutnim nosiocima moi.
Uticanje na / ukljuivanje donosilaca
odluka i nosilaca moi (Kohen, et al,
2001): poto javno zagovaranje mora da
utie na politiku ili javne odluke, oni koji
se bave javnim zagovaranjem bi uvek
trebalo da nastoje da utiu na donosioce
odluka, bilo da su oni zvanini donosioci
odluka ili nezvanini nosioci moi ili ak
lideri javnog miljenja koji mogu da utiu
na stav ljudi prema nekom pitanju.
Ukljuivanje ovih donosilaca odluka i
imaoca moi, pored rada sa irokim
masama, omoguava da se problemima
sistematski prie kako na makro tako i na
mikro nivou.
7
VeneKlasen, Lisa, and Miller, Valerie, 2002. A New
Weave of Power, People, and Politics: An action guide for
policy and citizen participation. str. 39. World Neighbors,
Oklahoma, USA.



Strana 6




Ima veze sa politikom: Na osnovu dveju
gore navedenih karakteristika javnog
zagovaranja, preoblikovanje ravnotee
moi, i uticanje na / ukljuivanje
donosilaca odluka, javno zagovaranje se,
skoro po pravilu, bavi politikom u smislu
uticaja na procese donoenja odluka
javnosti. VeneKlasen & Miler (2002)
konstatuju da postoji tendencija meu
mnogim donatorskim organizacijama i
NVO da izbegavaju sve aktivnosti koje su
na izgled politike. Po njihovoj proceni,
promovisanje apolitinog javnog
zagovaranja ostavlja javno zagovaranje
socijalne pravde bez kljunog elementa
koji OGD i grupe javnog zagovaranja ne
smeju da izbegnu da priznaju.
Ukljuive: Napori javnog zagovaranja
socijalne pravde i razvoja demokratije bi
trebalo da nastoje da ukljuuju sve koji
podravaju ideju pravinog javnog
zagovaranja. to ima vie kampanja javnog
zagovaranja pristupanih drugima da im se
prikljue, to e one biti uspenije u
izvrenju trajne promene i u pomaganju
ljudima da shvate svoju mo.
Pregled gore navedenih elemenata i
karakteristika koji definiu javno
zagovaranje, ukljuujui i one koje ste vi
oznaili obelodanjuje jedno kljuno
otkrie. Mi smo se svi bavili javnim
zagovaranjem u razliitim trenucima
naih ivota. Ustvari, ljudi se bave javnim
zagovaranjem od pamtiveka, kada su
poeli da preispituju pravila i norme koje
prouzrokuju nepravdu prema nekim
ljudima u njihovoj porodici, plemenu,
koli, ili na radnom mestu; ili na lokalnom,
nacionalnom, regionalnom i/ili
meunarodnom nivou. Nepravedno je da
se javno zagovaranje smatra uveenim
konceptom koji je izmiljen u SAD.

Tehnika ideja: Eman Mandur & Nader Tadros; Umetnika Ideja: Golo

Strana 7

DEFINICIJA JAVNOG ZASTUPANJA



Teoretiari poput Majkla Edvardsa, Alana
Faulera, Kumija Naida i mnogih drugih
kreiraju pojam javnog zastupanja, a
aktivisti i njihove organizacije irom sveta,
kao i zagovarai u korporativnim i
vladinim sektorima, praktikuju ga na
razliite naine. U zavisnosti od problema,
konteksta i katalizatora, javno zastupanje
moe biti proces odozgo nadole (top-
down) ili odozdo nagore (bottom-up).

U ejmbersovom reniku pojam
javnog zastupanja definie se kao
podizanje pitanja od zajednikog interesa
na vii nivo, dok se u Oksfordskom
reniku engleskog jezika definie kao
zastupanje drugoga ili u korist
predloga. Strunjaci esto opisuju javno
zastupanje kao proces stratekog
korienja informacija u cilju promene
politika, programa, zakona ili ponaanja
koji utiu na ivote ugroenih ljudi.

Za Majkla Edvardsa (1993), cilj javnog
zastupanja u globalnom kontekstu je
promena naina na koji se mo, resursi
i ideje stvaraju, konzumiraju i distribuiraju
na globalnom nivou, tako da ljudi i
organizacije na marginama drutva imaju
realniju ansu da kontroliu sopstveni
razvoj.

Prema SARA/AED Vodiu za trening
iz javnog zastupanja (str. 4), za lokalne
(samonikle) organizacije i nacionalne
civilne organizacije u Junoj Africi, koje
su ukljuene u javno zastupanje, taj pojam
ima druga znaenja.

Javno zastupanje je aktivnost usmerena
ka promeni politika, pozicija ili programa
bilo koje institucije.

Javno zastupanje je zalaganje, branjenje
ili predlaganje ideje pred drugima.

Javno zastupanje je zagovaranje,
skretanje panje zajednice na vano
pitanje i usmeravanje donosilaca odluka ka
reenju.

Javno zastupanje je rad sa drugim
ljudima i organizacijama sa ciljem da se
doe do promena.

Javno zastupanje je stavljanje problema
na dnevni red, pronalaenje reenja i
stvaranje podrke za delovanje kako na
problem, tako i na reenje.

Javno zastupanje moe teiti promeni
organizacije iznutra (interno) ili promeni
celog sistema.

Javno zastupanje moe da obuhvati
mnogo specifinih, kratkoronih
aktivnosti za postizanje dugorone vizije
promene.

Javno zastupanje sastoji se od razliitih
strategija iji je cilj da utiu na donoenje
odluka na organizacionim, lokalnim,
pokrajinskim, nacionalnim i
meunarodnim nivoima.

Strategije javnog zastupanja mogu da
obuhvate lobiranje; drutveni marketing;
informisanje, obrazovanje i komunikaciju
(IOK); organizovanje zajednice i/ili
mnoge druge taktike.

Javno zastupanje je proces u kom ljudi
uestvuju u donoenju odluka koje utiu
na njihove ivote.

Prema izvetaju Instituta za
istraivanje razvoja (Prirunik za javno
zastupanje, str. 12), kolege u Indiji
opisuju javno zastupanje kao
organizovani, sistematski i planirani
proces, kojim se utie na pitanja od javnog
znaaja i menja odnos moi kako bi se
poboljao ivot obespravljenih.

Ostale kolege iz Latinske Amerike
definiu javno zastupanje kao proces
drutvene transformacije, koja je usmerena

Strana 8

ka oblikovanju pravca uea javnosti,
politika i programa za dobrobit
marginalizovanih, kao i ka pruanju
podrke ljudskim pravima i zatiti ivotne
sredine.

Za kolege iz Afrike javno zastupanje je
pruanje podrke siromanima i odraava
osnovne vrednosti kao to su jednakost,
pravda i uzajamno potovanje, i fokusira
se na osnaivanje siromanih i
preuzimanje odgovornosti za njih.

Ono to je zajedniko svim
definicijama jeste ideja o promeni
postojeeg stanja stvari u odreenoj meri,
bilo promenom postojeih stavova i
ponaanja, zakona i politika i/ili
promenom odnosa moi u okviru razliitih
grupa u drutvu. Javno zastupanje je,
dakle, politiki in koji podrazumeva
zauzimanje stava i borbu u razliitim
arenama kako bi dolo do pozitivne
promene.

Kao to emo kasnije videti, praksa
javnog zastupanja je raznolika kao i njene
definicije. To je proces promene koji
koriste mnogi pojedinci i grupe
pokuavajui da svoj sluaj pretvore u
cilj (stvar za koju se vredi boriti).

JAVNO ZASTUPANJE SE
NAJBOLJE DEFINIE U
KONTEKSTU. Preporuuje se da svaka
organizacija razvije radnu definiciju, koja
e se uklopiti u njene okolnosti i kontekste.

Za potrebe ovog programa, mi smo
usvojili sledeu radnu definiciju:

Javno zastupanje je planirana akcija
za promenu zakona, politika ili programa
institucija,
i/ili uverenja, stavova i ponaanja
graana
u potrazi za socijalnom pravdom.
















Strana 9

NEVLADINE RAZVOJNE ORGANIZACIJE I
RAZVOJNA AKTIVNOST
8

STRATEKI PRAVCI ZA RAZVOJNE NVO
Izvor: Alegre, A. G. (Ed.) (1996). Trendovi i tradicije, izazovi i izbori: Strateka studija filipinskih NVO. Quezon
City: Ateneo, Centar za socijalnu politiku i odnose sa javnou, str. 161.

8
Izvor: Fowler, A. (1997). Striking a balance. London: Earthscan Publications, str. 13.
OBLASTI
INTERVENCI
JE
POLITIKE
ULOGE
EKONOMSKE
ULOGE
DRUTVENO-
KULTUROLOKE
ULOGE
OSNAIVANJE
I IZGRADNJA
KAPACITETA




PRUANJE
SOCIJALNIH
USLUGA

RAZVOJ
INOVACIJA
I IZGRADNJA
MODELA

JAVNO
ZASTUPANJE
I NADZOR
PROJEKTA






IZGRADNJA
MREE I
KAPACITETA

Osnaivanje graanstva
podravanjem formiranja
jake i odrive organizacije
Uee u lokalnoj i nacionalnoj
upravi i razvojnom menadmentu
Razmena NVO ekspertize kroz
trening vladinih slubenika
(naroito osoblja jedinica lokalne
uprave)

Saradnja sa vladom pri
stvaranju razvojnih programa i
projekata


Integrisanje NVO pristupa i
inovacija u birokratski aparat
javnog sektora


Provera i ispravljanje
neefikasnosti i zloupotrebe moi
u birokratskom aparatu
Promocija javnih politika koje
su usmerene ka ljudima
Promovisanje meusektorskog
jedinstva o pitanjima i potrebama





OPTI POKRETA

Transformacija drave:
preusmeravanje vlade i politike
prema pravednom, odrivom i
participativnom razvoju
Jaanje sektora civilnog drutva
kao alternativnog centra moi
Drutveno-ekonomsko
osnaivanje siromanih
zajednica





Pruanje usluga
neophodnih
za razvoj preduzea i
zadruga


Stvaranje modela i
tehnologija
za razvoj preduzea
u siromanim zemljama

Javno zastupanje protiv
ekoloki destruktivnih i
rasipnikih poslovnih praksi
Javno zastupanje za
ekonomske strategije i
pristupe koji u prvi plan
stavljaju oveka
Provera neodrivih i
nejednakih ekonomskih
strategija razvoja


OPTE TENDENCIJE
Razvijanje alternativnih
modela i strategija
ekonomskog osnaivanja
Omoguavanje
siromanim i
marginalizovanim
zajednicama
da uestvuju i takmie se
u ekonomskom mejnstrimu
Zaviajnost razvojnog
posla






Razvijanje kulturoloki
senzitivnih mehanizama
za pruanje usluga


Razvijanje kulturoloki
senzitivnih modela razvoja


Korienje kulturolokih
obrazaca za poslove javnog
zastupanja
Uticaj na svest javnosti
o pitanjima razvoja





OPTE TENDENCIJE
Uvaavanje i integrisanje
kulturnih dimenzija u rad na
razvoju

Negovanje vrednosti i
etika razvoja: pravinosti,
ekologije, jednakosti i
etnike pripadnosti


Strana 10

CIVILNO DRUTVO I ULOGA GRAANA
Pojam civilno drutvo takoe ima
mnogo znaenja. Kao pojam i koncept
pominje se ve vekovima, ali poslednjih
godina ga sve vie koristi struna razvojna
zajednica.
Za Dejmija Svifta (1999), autora
Aktuelnog civilnog drutva, civilno
drutvo:
podrazumeva slobodno udruivanje
graana osloboenih autoriteta drave;
obuhvata i formalne i neformalne
organizacije koje nisu deo ni drave ni
trita;
obuhvata irok spektar organizacija od
lokalnih (grassroot, komijskih
organizacija, tj. onih na nivou
mikronaselja) do faistikih i rasistikih
grupa;
aktivnosti civilnog drutva obino su
motivisane ostvarenjem neprofitnih
ciljeva;
funkcioniu izvan drave, moda paralelno
sa dravom, a ponekad i u suprotnosti sa
njom.
U svojoj knjizi Upravljanje
partnerstvima Tenison odreuje ulogu
civilnog drutva i njegovih partnera
(drugih aktera) poslovni ili trini sektor,
i javni sektor ili drava u davanju
doprinosa razvoju. Sva tri sektora deluju
na bogatstvo i blagostanje graana jedne
zemlje kroz odluke koje utiu na njihove
ivote (vidi dijagram na stranicama koje
slede).
Sve vei broj NVO razliitih nivoa
razvoja i drugih organizacija civilnog
drutva prepoznaje potrebu za razvijanjem
vetina javnog zastupanja iji e cilj biti da
ospore lokalne, nacionalne i meunarodne
politike i akcije vlasti i multinacionalnih
korporacija u svojim zemljama i
zajednicama. To je dovelo do stvaranja
koalicija izmeu partnera koje je bilo teko
zamisliti zajedno i do novih pogleda na
javno zastupanje i onih koji se njime bave.

Kao to su u NVO INTRAC primetili,
odnosi izmeu civilnog drutva i drave
veoma su kompleksni i funkcioniu na
razliitim nivoima angaovanja. Umesto
da pokuava da identifikuje odreene
organizacije koje se uklapaju u ogranienu
definiciju civilnog drutva, zadatak
drutvenih analitiara je da preduzmu
mnogo ire organizaciono mapiranje i da
pokuaju da shvate kompleksan nain
na koji grupe komuniciraju jedna sa
drugom i sa dravom Umesto da se
civilno drutvo i demokratija
izjednaavaju, neophodno je identifikovati
koji e elementi unutar civilnog drutva
promovisati demokratiju i, istovremeno,
koji e joj se elementi drutva
najverovatnije suprotstaviti.

Meunarodni centar za obuku i
istraivanje nevladinih organizacija
(INTRAC), Finansiranje razvojnih
organizacija na marginama drutva:
jaanje civilnog drutva?, rad za
radionicu Jaanje civilnog drutva:
progresivna strategija ili paravan?,
Oksford 1997.



Strana 11

SEKTORSKI DOPRINOSI RAZVOJU
9


















9
(Preuzeto iz: Miller, V. i Covey, J., 1997, Prirunik za javno zastupanje: Okviri za planiranje, akciju i razmiljanje, i iz
Tennyson, R., 1998, Upravljanje partnerstvima)

JAVNI SEKTOR (DRAVA)

Bavi se ouvanje javnog reda i kreiranjem
javnih dobara i usluga

Temelji jednakosti, pravde i
ouvanja mira putem ZAKONA

Propisi
Fizika infrastruktura
Socijalna infrastruktura
Sigurnosne mree
Mir i zatita
CIVILNO DRUTVO

Bavi se ouvanjem vrednosti i promovisanjem
tenji drutva i njegovih podgrupa

Temelji slobode, odgovornosti,
samoizraavanja kroz SOCIJALNU
KOHEZIJU

Obrazovanje
Ostvarivanje legitimiteta
Pruanje usluga
Kultura
Individualni razvoj i
samoizraavanje

POSLOVNI SEKTOR (TRITE)

Bavi se kreiranjem dobara i usluga

Temelji ekonomskog rasta i razvoja
kroz TRGOVINU

Zapoljavanje
Razvoj ljudskih resursa
Lanac snabdevanja
Postavljanje standarda
Drutvena ulaganja
Obezbeivanje roba i usluga

Strana 12



















* Obrazovne/akademske institucije mogu se nai u sva tri sektora.
** Postoji tendencija da agencije za razvoj preduzea razvijaju organizacije civilnog
drutva ili da se razvijaju kao inicijative javnog sektora iako je njihov cilj promocija i
razvijanje poslovnih vetina.

Sindikati deluju kao most izmeu poslovnog sektora i civilnog drutva. Mediji mogu raditi
u (kroz) sva tri sektora.

(Preuzeto iz: Tennyson, R. (1998). Upravljanje partnerstvima)


CIVILNO DRUTVO


Organizacije na nivou lokalne zajednice
Nevladine organizacije
Privatne volonterske organizacije
Donatorske agencije
Verske institucije
Kampanjske grupe po temama
Sindikati
Drutveni pokreti
JAVNI SEKTOR (DRAVA)


Meunarodne agencije
Nacionalna i lokalna uprava
Slube javnog sektora
QUANGO (kvaziautonomne
nevladine organizacije)
Obrazovne/akademske institucije*



POSLOVNI SEKTOR (TRITE)


Internacionalne i nacionalne kompanije
Finansijske institucije
Poslovna udruenja
Akcionarska drutva
Finansijske institucije
Agencije za razvoj preduzea**

Strana 13

MO, POLITIKA I UEE GRAANA

U vlasti (government), politika je proces
pregovaranja i odluivanja o razliitim
interesima radi obezbeivanja pristupa
dravnim resursima, prednostima i
mogunostima koje ono prua. Tendencija
politike moi je da se nekim sektorima,
kao to su ene, seljaci, sindikati, invalidi
itd, onemogui jednak pristup
povoljnostima, mogunostima i
raspoloivim resursima u njihovim
drutvima. Kada se ove grupe i ostali
graani angauju u politici, mogu da
pomognu da se obezbedi pravednija
distribucija moi time to e doprinositi
odlukama koje utiu na njihove ivote.

Autori Kovej i Miler (2000) smatraju
da mnogi ljudi ne razmiljaju o politikoj
moi u pozitivnom svetlu. Kada su ene
u Junoj Africi izabrane u optinsku
upravu 1995. godine, pitali su ih kako su
iskoristile svoju mo da unaprede enska
pitanja. Sve ene su otro demantovale da
imaju bilo kakvu mo. Samo mukarci
imaju mo, odgovorile su. ene nisu
naviknute da imaju mo bilo u javnim bilo
u privatnim arenama. Kao i drugi socijalni
sektori, koji su kroz istoriju bili nemoni,
ene posmatraju mo kao sredstvo
kontrole, zloupotrebe i dominacije. One
sebe vide kao rtve moi. Mo treba
izbegavati (str. 25).

ta neke pojedince ili grupe u drutvu
ini monijima od drugih? Zbog ega ljudi
izbegavaju mo i/ili preputaju svoju mo
drugima? Ovo su vana pitanja na koja
aktivisti treba da odgovore, jer javno
zastupanje zapravo znai promenu odnosa
destruktivnih moi. Obino se veruje da
imati mo podrazumeva da ste je uzeli od
nekog drugog, kao da postoji ograniena
koliina.

U rodnoj teoriji to se zove nadmo
(imati mo nad nekim). U tom smislu,
izvori moi obuhvataju:
snagu,
silu ili mo,
kontrolu,
novac i klasu,
znanje i ideje,
zloupotrebu privilegija.

Sa stanovita nadmoi (mo nad),
mali broj ljudi u svakom drutvu zaista ima
mo, kao to je navedeno u tekstu iznad. U
mnoge nemone, s druge strane, spadaju
siromani, nepismeni i zlostavljani, kao i
oni koji se oseaju nemono bez obzira na
poreklo i stale kome pripadaju. Drutvo i
vlade neprekidno odravaju mo i nemo
tako to graanima oblikuju nain
miljenja o sebi i svojim pravima.

U priruniku za participativno uenje i
delovanje (Beleke o participativnom
uenju i delovanju, PLA Notes)
VeneKlasen i Miler (2002: str. 40)
istrauju koncept nadmoi. Tabela na
sledeoj strani prikazuje interaktivne
dimenzije nadmoi koje uobliavaju
parametre politikog uea i javnog
zastupanja. Oni se kreu od oiglednijih i
vidljivijih oblika moi do onih koji
uglavnom deluju neprimeeno iza scene.
Oni takoe identifikuju i naine na koje se
zagovarai mogu baviti vidljivim,
nevidljivim i skrivenim silama moi
koristei alternativne izvore moi.

Strana 14

MO, POLITIKO UEE I DRUTVENE
PROMENE
Mehanizmi i strategije Nevidljiva mo:
oblikovanje znaenja
Skrivena mo:
odreivanje
politikog programa
Vidljiva mo: uoljivo
odluivanje

Ne samo da su sklonjeni sa dnevnog
reda donoenja odluka, ve problemi i
teme nisu ni prisutni u mislima i
svesti razliitih igraa u procesima
donoenja odluka.
Vrenje uticaja
kontrolisanjem ko
odluuje i ta e se nai na
dnevnom redu
Vidljivi i oigledni aspekti politike
moi formalna pravila, strukture,
organi, institucije i procedure za
donoenje odluka

Mehanizmi: razliiti izrazi i
oblici moi
Na povrini uee u javnom
odluivanju izgleda relativno
jednostavno. Izgleda kao da
ga odreuju politiki
kontekst, uticaj, resursi i
ekspertiza razliitih politikih
aktera. Ipak, nevidljivi i
skriveni mehanizmi moi
oblikuju efikasnost
graanskog uea. Ovi
mehanizmi mogu dovesti do
nemoi, sukoba,
marginalizacije i otpora.
Razliite strategije potrebne
su da bi se suprotstavilo ovim
mehanizmima, tako politiko
uee moe biti inkluzivnije
i ljudi mogu da ostvare svoja
prava i obaveze kao graani.
(vidi dole)
Socijalizacija i kontrola
informacija
Procesi, prakse, kulturne norme i
obiaji oblikuju ljudsko poimanje
sopstvenih potreba, uloga, mogunosti
i akcija tako to spreavaju efikasnu
akciju za promene.
Meu marginalizovanim grupama
socijalizacija dovodi do internalizacije
oseanja podreenosti, apatije,
samooptuivanja, nemoi,
nedostojnosti, neprijateljstva, besa itd.
Kljuna informacija je prikrivena ili
nedostupna.
Iskljuenje i
obezakonjenje
Nepisana pravila, prakse i
institucije drutva i
politike iskljuuju
odreene grupe (i njihove
probleme) iz procesa
odluivanja.
Mediji esto ne shvataju
probleme ovih grupa
bitnim ili vrednim
objavljivanja. Oni i
njihovi prigovori su
nevidljivi usled
zastraivanja,
dezinformisanosti i
kooptacije.
Lideri su oznaeni kao
problematini ili
nereprezentativni.
Problemi, kao to je
porodino nasilje, u
privatnoj su sferi i stoga
ne podleu policijskim
akcijama.
Formalne institucije, zvaninici
i instrumenti
Vidljivi mehanizmi moi oblikuju
formalna osnovna pravila drutva.
Formalne institucije i zvaninici:
predsednik, premijer,
zakonodavstvo, sudovi,
ministarstva, policija, vojska, itd,
Ujedinjene nacije, MMF, Svetska
banka.
Privatni sektor: industrija,
multinacionalne korporacije,
Privredna komora.
Instrumenti: politike, zakoni, ustavi,
budeti, propisi, konvencije,
implementirajui mehanizmi, itd.
Oblici diskriminacije: pristrasni
zakoni/politike (npr. politike
zdravstvene zatite koje se ne bave
reproduktivnim potrebama ena);
zatvorene i nereprezentativne
strukture za donoenje odluka
(skuptina, sudovi...
Strategije: glavne strategije
javnog zastupanja za
suprotstavljanje nemoi i
iskljuenosti
Javno zalaganje za socijalnu
pravdu zahteva sveobuhvatnu
strategiju koja se bavi
razliitim oblicima vidljive,
skrivene i nevidljive moi
korienjem alternativnih
izvora moi (mo sa, mo u i
mo za).

Jaanje samopouzdanja, graansko
obrazovanje, obrazovanje o saradnji,
podizanje politike svesti,
obrazovanje za politiku analizu i
upotreba alternativnih medija
Predtavljanje pojedinanih iskustava,
ohrabrivanje razgovora izmeu ljudi i
povezivanje sa drugima, afirmisanje
otpora, povezivanje konkretnih
dnevnih problema graana sa pravima

Izgradnja aktivnih baza
podrke oko zajednikih
problema
Jaanje organizacija,
koalicija, pokreta i
odgovornih voa
Mobilisanje oko
zajednikih programa;


Lobiranje i praenje
Pregovaranje i parnienje
Javno obrazovanje i mediji
Istraivanje javnih politika,
predlozi
Izvetaji u senci
Marevi i demonstracije

Strana 15

(Strelice oznaavaju
interaktivne odnose izmeu
razliitih oblika moi i
razliitih strategija.)
Organizovanje istrage na temu,
istraivanja, akcije i diseminacija
sakrivenih informacija
demonstracija moi kroz
direktnu akciju
Participativno
istraivanje i diseminacija
informacija koje
ozakonjavaju pitanja
iskljuenih grupa
Glasanje i kandidovanje
Oblikovanje inovacija
Saradnja i dr.
VeneKlasen, L. i Miller, V. (2002), Mo i osnaivanje iz Prirunika za participativno uenje i delovanje
(PLA Notes 43) (februar, 2002). London: IIED, str. 40.

Don Gaventa, direktor Programa
o ueu graana na Institutu za razvojne
studije Univerziteta u Saseksu, objanjava
kako nae koncepcije moi i nemoi mogu
da oblikuju pristup javnom zastupanju i
politikoj promeni u kontekstu u kome
ivimo. Tabela na sledeoj strain prikazuje
te razliite stavove.

Alternativni izvori moi

Postoje alternative nadmoi u svim
oblicima (vidljivim, nevidljivim i
skrivenim) za enske grupe, radnike
organizacije i ostale lokalne grupe koje
pokuavaju da promene status kvo. Rodna
teorija i praksa pronale su tri druga naina
posmatranja i organizovanja radi sticanja
moi to su mo za, mo sa i mo u.

Mo za (-) odnosi se na kreativni
potencijal svakog ljudskog bia da utie na
svoj ivot i svet, da ga oblikuje i da postane
nosilac promene. Odnosi se na produktivni
kapacitet svake osobe da proizvodi ideje i
stvara novo znaenje.

Mo sa odnosi se na pronalaenje
zajednikog stanovita meu razliitim
interesima i izgradnju kolektivne snage.
Odnosi se i na umnoavanje individualnih
talenata i znanja zarad premoavanja
razliitih interesa i saradnje.

Mo u jeste lini oseaj samopotovanja
i samospoznaje svake osobe i obuhvata
sposobnost prepoznavanja pojedinanih
razlika uz istovremeno potovanje drugih.
Odnosi se na duhovne i osnovne snage na
koje se oslanjamo; to je sposobnost da
zamiljamo i nadamo se, i potvruje
zajedniku ljudsku potragu za
dostojanstvom i ispunjenou.

Iako najvei broj grupa graana nema
mo kontrole, silu ili bogatstvo, one imaju
alternativne izvore moi.
Alternativni izvori moi su istrajnost,
informacije, organizacija i planiranje, nae
sopstveno znanje, posveenost, oseaj za
pravdu i, to je najvanije, broj ljudi koji
se zalau za zajedniku stvar. Mo
brojeva potencijalno odgovara bilo kom
drugom izvoru moi, a ipak se retko
koristi. Na primer, u veini zemalja ene
ine veinu graana i glasaa, ali su u
manjini prisutne u donoenju odluka.
Mobilisanje alternativnih izvora moi
zahteva paljivo planiranje i postupak po
principu korak po korak kako bi se
suprotstavili ukorenjenom oseaju
bespomonosti.

Strana 16

TRI LICA MOI: OKVIR ZA JAVNO ZASTUPANJE
Pristup
javnom
zastupanju
Pretpostavke o
moi
Pretpostavke o nemoi Ko vodi akciju ta se menja u procesu
Javni interes


Javno
zastupanje za
graane
Koja interesna
grupa dobija ili gubi
na kljunim i lako
prepoznatljivim
pitanjima


- Individualni izbor,
neaktivnost se ne percipira
kao ozbiljan problem,
odraava ili apatiju ili
relativno zadovoljstvo
graana statusom kvo
- Nedostatak sredstava za
efikasno takmienje sa
donosiocima odluka
Profesionalno
liderstvo u
politikama i
ekspertsko
znanje
- Politike koje obuhvataju manji obim
problema i potreba, ali se mogu lako
usvojiti ako se potuju pravila igre
trenutnog sistema
- Obino se ne odnosi na jaanje ili
organizovanje lokalnih grupa i
podrke
- Pretpostavlja da promena politike
jeste dovoljna da

Graanska
akcija

Javno
zastupanje sa i
od strane
graana



Ko ili koja grupa
sedi za stolom i
odreuje dnevni red
i prepoznavanje
problema koje e
politike reiti
- Sistemske i strukturalne
prepreke ne dozvoljavaju
da odreene grupe ljudi i
pitanja dou na dnevni red
- Nedostatak resursa
Profesionalni
organizatori grade
lokalne (grassroot,
samonikle) lidere
- Podstie lokalne grupe i izaziva
strukture
- Gradi i jaa mone lokalne
orgnizacije i koalicije da utiu na
promenu (NVO/organizacije koje
deluju unutar lokalne zajednice)
- NVO i organizacije koje deluju
unutar lokalne zajednice stavljaju
pitanja na politiki dnevni red za
akciju i primenu
Transformacio
ni

Javno
zastupanje
od strane
graana



Nosioci moi
oblikuju svest i
percepciju pitanja
kroz proces
socijalizacije,
tajnovitosti i
kontrole informacija
- Prepreke postoje zbog
odsustva svesti, kritike
svesti i informacija
- Ugnjetavanje je
internalizovano i ljudi
krive sami sebe
Lokalno
(grassroot,
samoniklo)
liderstvo
- Obrazovanje za razvijanje politike
svesti, samopouzdanja i oseaja za
prava
- Utvrivanje urgentnih pitanja koja
izazivaju strukture
- Lokalni lideri i organizacije
ukljueni su u proces odluivanja,
preispitivanje politika i struktura i
uticanja na promenu
- Lokalno znanje i monitoring
implementacija politika i kvaliteta
njihove primene.


Strana 17

PRISTUPI JAVNOM ZASTUPANJU

Prema Edvardsu i Halmeu (1993), dvojici
britanskih istraivaa i autora koji su pisali
o meunarodnom javnom zastupanju,
javno zastupanje NVO obino se
pojavljuje u dva oblika:

pokuaji da se utie na procese,
strukture i ideologije na globalnom
nivou (abolicionistiki pristup):
ovakvom pristupu neophodna je velika
baza podrke za postizanje ciljeva i
verovatno e podrazumevati sukobe i
javna kritikovanja dominantne ideologije.
Takoe podrazumeva i visoke uloge i
obuhvata pozive na promenu ivotnog
stila, npr. potroakih navika;

pokuaji da se utie na odreene
politike, programe i projekte
(reformistiki pristup):
verovatno e se odvijati iza zatvorenih
vrata; pozivi na saradnju pre nego na
sukob; tei postepenim reformama.

U Priruniku za javno zastupanje
(1997) Dejn Kovej i Valeri Miler
predstavile su jo jedno gledite. One piu
da se uspeh kampanje javnog zastupanja
preesto definie iskljuivo u smislu
osvajanja hitne zakonodavne ili politike
pobede (kao kod reformistikog pristupa)
pritom ignoriui da li je grupa postigla
snagu ili kapacitete da odri te dobitke na
duge staze. Bez jake NVO i lokalnih
(grassroots) grupa, koje su sposobne da
vlade i korporacije dre odgovornim
tokom vremena, politike pobede bie
kratkog daha, a u nekim sluajevima takve
pobede zapravo mogu da oslabe grupe.
Lideri mogu postati toliko okupirani
javnim zastupanjem da izgube dodir sa
bazom ili je ne ukljue na bilo koji smislen
nain, i tako udalje lanove od procesa.
Ako do toga doe, sposobnost grupa da
odre svoju mo i organizacionu energiju
za dugotrajan proces pre monitoringa
implementacije i sprovoenja promena
politike znatno se smanjuje. Ukljuivanje
ovih drugih dimenzija uticaja izvan
neposrednih pobeda politike od kljunog
je znaaja. Ovakav viedimenzionalni
pristup omoguava potpuniju analizu i
razumevanje sveobuhvatne efikasnosti i
potencijala kampanje za dugoroni uticaj.

OKVIR UTICAJA

Kovej i Miler tvrde da, da bi dolo do
odrive promene, uticaj mora biti uspeno
ostvaren na tri nivoa:

na nivou politike gde uspeh predstavlja
usvajanje eljene politike, programa ili
promene ponaanja institucija ili
donosilaca odluka;

na nivou civilnog drutva gde uspeh
predstavlja jaanje nevladinih ili lokalnih
(grassroots) grupa kako bi bile u stanju da
vlast i institucije privatnog sektora
pozivaju na odgovornost i uine ih
senzitivnim na potrebe zajednice;

na nivou demokratije gde uspeh
predstavlja vie politikog prostora za
NVO i popularne organizacije kako bi
radile bez represije i protivljenja zbog
njihovog uea u politici. One imaju
legitimitet i kredibilitet u oima uticajnih u
drutvu i svetu u celini.

Kovej i Miler takoe predstavljaju
jedan drugaiji okvir gledanja na pristupe
NVO javnom zastupanju. One piu da,
poto je mo ugraena u institucije koje
definiu nae drutvo i svakodnevni ivot,
od porodice preko mesnih udruenja,
verskih grupa, korporacija, sudova i
vladinih i meunarodnih agencija, ona
predstavlja sutinski element efikasnog
javnog zastupanja i drutvene promene.
Ipak, kako mo funkcionie u politikom
procesu? Kako utie na javno zastupanje?
Ko ima pristup moi i uticaju? Kome nije
dozvoljen pristup moi? ta lokalne
(grassroots) organizacije i NVO treba da
urade da promoviu izbalansiranije odnose
moi? Nain na koji organizacije
odgovaraju na ova pitanja oblikuje njihove

Strana 18

pristupe javnom zastupanju i njihovu
dugoronu efikasnost. Kada grupe ne
postavljaju sebi ovakva pitanja, postoji
opasnost da razviju strategije javnog
zastupanja koje ne odgovaraju odnosima
moi u njihovim drutvima.

Autorke prepoznaju tri zajednika
pristupa javnog zastupanja i osnaivanja
koji uzimaju u obzir pitanja o moi. Ovi
pristupi su predstavljeni odvojeno u
analitike svrhe, priznajui da granice
izmeu njih nisu uvek jasne i da se nekada
preklapaju i menjaju.

Pristupi: JAVNI INTERES

Zasnovani su na pluralistikoj ideji o
moi.
Organizacije koje koriste ovaj pristup
sklone su da koriste profesionalce i strune
lobiste koji pokreu kampanje kako bi
postavile specijalne interese svoje ciljne
grupe na politiki sto.
Pretpostavljaju da je politiki sistem
sutinski otvoren i fer i da je ljudima samo
potrebna pomo da artikuliu i nametnu
svoje interese kako bi se njihovi problemi
reili.
Obino se ne bave jaanjem i
organizovanjem lokalnih (grassroots)
grupa izvan osnovnih vetina koje se
odnose na njihove kampanje, kao to je
pisanje pisama politiarima.
Zasnovani su na premisi da je dovoljna
promena politike kako bi se problemi reili
i da su lobisti, odgovarajui eksperti i
precizne, ubedljive informacije od
sutinske vanosti za postizanje promene.
Javno zastupanje za narod (uticaj na
nivou politika).

Pristupi: GRAANSKA AKCIJA

Zagovarai ovog pristupa priznaju da
politika arena nije egalitarna; barijere
spreavaju odreene grupe u drutvu da
uestvuju u politikom procesu ili da mu
pristupe.
Mo nije u tome ko pobeuje i gubi kada
je re o vanim pitanjima, ve u
odreivanju koja pitanja i koji akteri
dolaze na dnevni red prvi.
Kako bi se njihov glas uo, ljudi moraju
da se organizuju oko zajednikih nepravdi
i da naue da koriste mo kako bi njihovi
stavovi postali deo sistema.
Treba stvarati lokalne (grassroots)
grupe, jaati ih i okupljati u mone
koalicije, koje e se baviti diskriminiuim
strukturama prisutnim u sistemu.
NVO pomau ljudima da uestvuju u
procesu
Javno zastupanje sa i od strane
naroda (uticaj na nivou politike i
civilnog drutva).

TRANSFORMACIONI pristupi

Zagovarai koji koriste ovaj pristup
imaju razliito poimanje moi i njenog
korienja.
Politiari i drutvo marginalizuju
odreene grupe kroz proces
samooptuivanja i dezinformisanosti, ili
uskraivanjem informacija. Kao rezultat
toga, ljudi internalizuju svoje opresije
(Freire), i oseaj nauene
bespomonosti.
Zahteva jaku obrazovnu komponentu
koja e pomoi ljudima da razviju veu
politiku svest, samopouzdanje i oseaj za
svoja prava, tako da mogu da rade na tome
da dobiju neophodne informacije,
uestvuju u javnom odluivanju i
transformiu strukture koje rade protiv
njih, i lokalno i globalno.
Potrebno je promeniti medije i obrazovni
sistem.
Javno zastupanje od strane naroda i
mo naroda (uticaj na nivou politike,
civilnog drutva i demokratije).



















Strana 19




PRIRODA UKLJUIVANJA ZAJEDNICE



Kontrola zajednice

Delegirana mo
Partnerstvo
Udovoljavanje
Konsultacije
Informisanje
Terapija
Manipulacija


Strategiju ukljuenja zajednice potrebno je oceniti u odnosu na to kako zajednica utie na odluke
koje se tiu planiranja i razvoja. Ukljuenje zajednice ide od neuea, kroz simbolino
ukljuivanje, do pozicije na kojoj zajednica ima mo i autoritet da odredi svoje ciljeve planiranja.

- Manipulacija: nosioci vlasti edukuju zajednicu.
- Terapija: akcenat je na leenju problema zajednice.
- Informisanje: zajednici se saoptavaju promene i odluke.
- Konsultacije: zajednicu pitaju za miljenje o predloenim promenama ili odlukama; moe se
posmatrati i kao prikrivanje stvarnih namera / window dressing
10
.
- Ublaavanje: uesnicima je dozvoljeno da daju savete o promenama, ali mo donoenja
konane odluke nalazi se u rukama nosilaca vlasti koji procenjuju legitimitet ili
opravdanost/ostvarljivost saveta.
- Partnerstvo: mo se raspodeljuje putem pregovora izmeu graana i nosilaca vlasti. Podeljena
je odgovornost o planiranju i donoenju odluka, npr. kroz zajednike komisije.
- Delegirana mo / poverena ovlaenja: zajednica ima jasnu veinu mesta i delegiranih moi za
donoenje odluke o prirodi i obimu promene.
- Kontrola zajednice: zajednica ima puno ovlaenje da planira i upravlja naporima za promenu.

Preuzeto iz: Arnstein, Sherry R. Lestvica uea graana, asopis Amerike asocijacije za
planiranje 35 (juli 1969), str. 216224



10
Kada se neko pretvara da se bavi pitanjem ili problemom, umesto da se zaista time bavi, to se zove window dressing.


Mo zajednice


Tokenizam

Neuestvovanje

Strana 20


KREIRANJE JAVNE POLITIKE: AKTERI I
PROCES



























Kako NVO mogu uestvovati u uticanju
na politiku?

Odreivanje/postavljanje agende

Identifikovati ili pomoi u utvrivanju
problema. Vlada je moda identifikovala
problem, a NVO ili lan zajednice mogu
pokrenuti diskusiju o temi u javnosti.
Rad sa zvaninicima vlade, drugim
NVO, lokalnim organizacijama i drugim
akterima na podizanju svesti o nekom
pitanju i poinju da vre uticaj na kreatore
politika o potrebi za novom politkom ili za
promenom politike.

U fazi formulisanja politike

Istraiti problem i doi do podataka koji
e pomoi da se razviju alternativna
reenja.
Diseminacija informacija i konsultacija
sa akterima zbog uvida u njihove stavove.
Analizirati ishode konsultacija i
proslediti rezultate kreatorima politika u
vladi i ostalim zainteresovanim partnerima
na razmatranje i ukljuivanje.

IMPLEMENTACIJA
I
SPROVOENJE
POSTAVLJANJE /
ODREIVANJE
AGENDE
IGRAI:
Institucije i
pojedinci sa
interesima,
ulozima i
pozicijama
FORMULISANJE
I
DONOENJE
MONITORING
I
EVALUACIJA

Strana 21

Pronai alternativne opcije, predloge i
preporuke.
Pomoi da se odrede prioriteti.
Uticanje na odluivanje.

U fazi implementacije

Diseminacija informacija.
Praenje progresa.
Merenje efekata i posledica promene
politike.
Ukljuivanje u umreavanje.
Osnaivanje korisnika da uestvuju u
implementaciji i monitoringu.

U fazi evaluacije

Proceniti efekte procesa.
Razmisliti o nauenim lekcijama zbog
budueg javnog zastupanja.
Odrediti dalji put i sastaviti preporuke.
Pronai propuste, druge posledice ili
nusproizvode politike, npr. negativne ili
pozitivne efekte politike na odreene
delove zajednice.


Umreavanje zarad politike dijaloga

Da bi bila uspena, nevladinu
organizaciju kao aktivnog igraa moraju
priznati drugi akteri, a naroito vlada. Da
bi do toga dolo, NVO esto moraju da
primenjuju politiku neutralnosti.
Umreavanje i udruivanje sa uticajnim
grupama (sindikatima, studentima,
verskim organizacijama, akademskom
zajednicom, razvojnim partnerima)
omoguava razmenu znanja i ekspertize i
ukljuivanje u smisleni dijalog o politici.
U kljune aktere ili igrae spadaju
organizacije ili pojedinci koji imaju interes
ili stav po odreenom pitanju.

U kljune aktere i igrae spadaju:

zajednice (razmenjuju prie o svojim
iskustvima);
privatni sektor (dostavljaju nalaze
istraivanja, finansira javno zalaganje
NVO);
istraivai (obezbeuju pristup
dostupnim podacima, sprovode
istraivanja i testiraju nove ideje, daju
savete o akciji);
donatori (ukljuujemo ih u vizije i
nadanja zastupanja, pruaju finansijsku
podrku, mobiliu meunarodnu ili
diplomatsku podrku);
konsultanti (sprovode istraivanja,
lanovi su odbora, obezbeuju
meunarodnu podrku);
verske organizacije (daju kredibilitet
naoj akciji, dele informacije, uestvuju u
osetljivim pitanjima);
sindikati i ostala udruenja (podstiu
solidarnost solidarnost, sarauju na
pitanjima od zajednikog interesa);
studenti (sprovode istraivanja i kao
volonteri);
multilateralne institucije (izvetaji
Svetske banke i MMF-a su koristan izvor
informacija, mogu da obezede fondove);
mejnstrim mediji (mogu biti od koristi u
pokretanju javne debate, davanju saveta
kako da se pripremi poruka politikog
dijaloga kroz reklamu, saoptenja za
javnost, reportae, itd.);
ostale NVO (razmenjuju ekspertize u
oblasti, pronalaze ideje, podravaju jedni
druge u razvoju strategija, pokreu
zajednike akcije).

Iskustvo je pokazalo da postoje
razliite prepreke uspenom radu politike
javnog zalaganja koju sprovode NVO i
grupe civilnog drutva:

nedovoljni kapaciteti NVO da vode
dijalog sa vladom usled manjka vetina i
strategija za bavljenje tim poslom;
nedostatak vizije;
nedovoljni resursi (ljudi, oprema, vreme,
finansije itd.);
nemaju pristup fondovima za pruanje
podrke javnom zastupanju i aktivnostima
umreavanja;
nepostojanje podataka o odreenim
pitanjima;
preosetljivost u tome o emu treba
diskutovati i ta izostaviti;
donatori ponekad nameu svoje oblasti
interesovanja ili ne podravaju odreene
programe I aktivnosti;
nedostatak postojeih struktura, kao to
su organi meudravne saradnje,
regionalne institucije, sektorski forumi za
razmenu informacija;
nedostatak zakona koji reguliu NVO
sector, to utie na njihov kredibilitet;

Strana 22

politiki motivi nekih NVO;
manipulisanje problemom i NVO od
opozicionih stranaka.

Vano je da nevladine organizacije
prevaziu navedene prepreke i da izgrade
svoje kapacitete za dijalog u vezi politika.
Navodimo samo neke korake koje treba
preduzeti za ostvarenje tog cilja:

uiniti vanom programskom aktivnou
i ugraditi ga u strateko planiranje
organizacije;
odvojiti resurse za jaanje javnog
zastupanja;
odrediti s kim je potrebno povezati se
kako bi efikasnije preneli poruku drugima;
koristiti prednosti drugih koji su
ukljueni u problematiku;
drati vrata komunikacije otvorenim;
stvoriti sistem za praenje uspeha i
procenu;
uiti iz sopstvenog iskustva i iskustva
drugih;
razviti jasnu viziju i misiju;
biti osetljiv na potrebe aktera;
uspostaviti odnose sa medijima.

LITERATURA

Bunch, Charlotte and Niamh, Reilly
(1994). Demanding Accountability: The
Global Campaign and Vienna Tribunal for
Womens Human Rights. New York: The
Centre for Womens Global Leadership
and the United Nations Development Fund
for Women.
Covey, Jane and Valerie Miller (1997).
The Advocacy Sourcebook: Frameworks
for Planning, Action and Reflection.
Boston: Institute for Development
Research.
Fletcher, Agnes (1993). Disability
Awareness in Action Campaigns.
London: Disability Awareness in Action.
Lamoureux, Henri; Robert, Mayer, and
Jean Panet-Raymond (1989). Community
Action. Montreal: Black Rose Books.
Newman Kuyek, Joan (1990). Fighting
for Hope: Organizing to Reach Our
Dreams. Montreal: Black Rose Books.
Policy Influence: NGO Experiences,
(1997). Manila: Ateneo Center for Social
Policy and Public Affairs, Institute for
Development Research and Konrad
Adenauer Stiftung.
Sharma, Ritu (2001). An Introduction
to Advocacy: Training Guide, SARA
Project. Washington: Academy for
Educational Development, USAID.

































Strana 23

METODE I SREDSTVA JAVNOG
ZASTUPANJA

PROCES PLANIRANJA JAVNOG ZASTUPANJA
I RAZVOJ STRATEGIJA



































Procena uticaja javnog
zastupanja u odnosu na
promene u:
- politici
- civilnom drutvu
- demokratiji
Drutvena vizija
Primena lekcija
javnog zastupanja

Praenje
implementacije
strategija i taktika
Makro analiza
Analiza problema i
reenja

Razvoj strategija,
taktika i vremenskog
okvira
Definisanje problema i
oblikovanje pitanja
-Identifikacija i analiza
aktera i ciljeva
- Mogunosti i pretnje
- Analiza moi
Postavljanje ciljeva:
- dugoronih
(transformacionih)
-neposrednih
-kratkoronih

Strana 24

ODREIVANJE TRENUTKA


Debora Barndt (1989) razvila je
instrument pod nazivom odreivanje
trenutka da pomogne grupama koje se
zalau za socijalnu pravdu da odrede
mogunosti za politiku akciju. Politika
analiza zahteva paljivu i kontinuiranu
procenu politikih mogunosti koje se s
vremenom menjanju i mogu se brzo
pojaviti. Pojedine mogunosti za promenu
koje dozvoljavaju fleksibilnost u izboru
strategija i taktika su sledee.

Izbori pruaju mogunost da se pokrenu
pitanja, osporavaju i kritikuju donosioci
odluka, da se ire graanstvo ukljui u
javnu debatu i dozvoli pristup politikom
procesu koji se u trci za pobedom oslanja
na svakog pojedinca. Problem je u tome
to su izbori vremenski ogranieni i
ukoliko grupe graana ne istraju u pritisku
na odabrane ljude, moe se oekivati da
stvari budu kao i pre toga.

Meunarodni dogaaji bilo da je re o
UN konferenciji u Riju, Pekingu ili nekom
drugom gradu, ili poseta velikodostojnika
iz vodeih zemalja donatora, takvi skupovi
su prilika za pokretanje novih ili
zanemarenih zahteva, kritikovanje tekueg
stanja, za prikazivanje podrke
okupljanjem velikog broja ljudi.
Meunarodni dogaaji su naroito korisni
jer su zvaninici svesni da su pod lupom
medija i javnosti i obino se trude da
deluju zainteresovano. Moda e ak dati
obeanja koja e grupe graana traiti da
odre.


Razliite faze formulacije zakona ili
politike u poetku vlade ili korporacije
mogu da istrauju alternative ak iako
ovo istraivanje nije transparentno grupe
graana mogu da predstave problem i
alternative. Neke NVO su razvile
institucionalizovane konsultacije sa
vladom o kljunim pitanjima znaajnim za
njihove interese, poput radnikih odbora u
korporacijama. Slino tome, kada se
politika alternativa stavi na dnevni red ili
se o njoj diskutuje u skuptini, poveavaju
se mogunosti za lobiranje i davanje
podrke ili protivljenje putem medija.
Konano, tokom najave uspostavljanja
politike ili budetske odluke, grupe
graana mogu da se organizuju i iskoriste
panju javnosti da izraze podrku ili
protivljenje datoj odluci.

Zloin ili neka tragedija mogu da otkriju
kako nemoni ljudi mogu postati rtve
nepravednog ili eksploatatorskog
ponaanja, i to tako da izazovu
netrpeljivost javnosti prema maltretiranju,
te da izvre pritisak na donosioce odluka i
zahtevaju promenu.

Trenuci i dogaaji koji esto suavaju
mogunost za promenu jesu prirodne
katastrofe, ratovi i konflikti. To je zbog
mentaliteta preivljavanja koji u takvim
okolnostima prevlada svi resursi i panja
usmereni su ka spasavanju ivota i
zaustavljanja irenja tragedije. Prirodne
katastrofe, meutim, esto mogu da otkriju
problem, kao to su loe sagraena brana
ili loi uslovi ivota, to otvara mogunost
za naknadne promene.

Izvor: Barndt, Deborah (1989).
Odreivanje trenutka: politika analiza za
akciju. Toronto: Jezuitski centar za
socijalnu veru i pravdu.

Po miljenju Debore Barndt,
odreivanje trenutka je proces politike
analize za akciju koja se kree kroz etiri
faze.










Strana 25

FAZA 1 IDENTIFIKOVANJE NAS
SAMIH I NAIH INTERESA
Ko smo to mi i kako mi vidimo svet?
Kako je nae stanovite oblikovala rasa,
pol, klasa, godine, sektor, veroispovest
itd.?
Kako definiemo nau bazu podrke? Da li
smo mi deo ljudi, sa ljudima ili za ljude
koji su najvie pogoeni problemom na
kojem radimo?
ta mislimo o trenutnoj strukturi nae
zemlje? Kako bi mogla da izgleda? Kako
to da postignemo?

FAZA 2 ODREIVANJE
PROBLEMA I BORBE
Koji su tekui problem ili borba
najkritiniji za interese nae grupe?
Koji su suprotstavljeni interesi
(kontradiktornosti) oko problema?
Za ta se borimo kada radimo na tom
problemu na kratke i duge staze?
Kakva je istorija borbe u ovom sluaju?
Koji su momenti bili kritini u prolosti?




FAZA 3 PROCENA SNAGA
Ko je sa nama, a ko protiv nas u ovom
sluaju (u ekonomskom, politikom i
ideolokom smislu)?
Koji su njihovi kratkoroni i dugoroni
interesi?
ta su njihovi izraeni, a ta stvarni
interesi?
Koje su prednosti i slabosti obe strane?
ta je sa onima koji se nisu obavezali?
O kojim akterima nam je potrebno vie
informacija?
Kakav je ukupan odnos snaga?
Ko dobija, a ko gubi i zato?

FAZA 4 PLANIRANJE AKCIJE
Kakvo je pomeranje snaga iz prolosti u
sadanjost? Kakva pomeranja
nasluujemo u budunosti?
Kakav je slobodan prostor za
manevrisanje?
Kako da nadogradimo nae snage i reimo
slabosti?
S kim treba sklapati saveze? Na duge i na
kratke staze?
Kakve akcije moemo preduzeti?
Koja su ogranienja i mogunosti svake?
Ko e ta raditi i kada?




Strana 26

ALAT ZA ANALIZU PROBLEMA

Okvir analize problema na sledeoj
strani obezbeuje organizacijama nain da
analiziraju i odreuju prioritete u odnosu
na probleme. Koristei ovu jednostavnu
tabelu grupe mogu da diskutuju o
problemima, moguim uzrocima,
posledicama i reenjima. Mogu da naprave
spisak problema sa kojima se suoavaju i
da razmiljaju o nekim posledicama i
glavnim uzronicima tih problema. Mogu
da daju ideje za reenja koja obuhvataju
javno zalaganje mogue promene u
politikim procesima, ponaanjima ili
programima.

Lisa VeneKlasen (1995) je u svom radu
sa enskim grupama u Brazilu, na primer,
identifikovala porodino nasilje kao opti
problem koji je potrebno reiti. Sledea
tabela daje rezime tih analiza.

Problemi Uzroci Posledice
(ko dobija, ko gubi)
Reenja (promene politike,
prakse, ponaanja ili
programa)
Nasilni suprunici
Maoizam
Nisko samopotovanje
Zakoni se ne sprovode
Odsustvo zatite
ene se boje da prijave
zlostavljanje policiji
ene ne znaju svoja prava,
krive sebe
Neodgovarajui zakoni
Porodini problemi se
posmatraju kao privatna
stvar
Zlostavljanje suprunika
i dece
Ubistvo
Strah
Slab uspeh dece u koli
Deca ponavljaju iste
obrasce kad odrastu
Zlostavljai se oseaju
mono
Grantovi za enske grupe za
obrazovanje o pravima
Dravni program obuke za
posao
enske policijske stanice
Dravna utoita za ene
(sigurne kue)
Otriji zakoni koji
kanjavaju zlostavljae
Programi za edukaciju
mukaraca

Nakon paljive analize, grupe su zakljuile da su zakoni o porodinom nasilju neadekvatni, ali i
da odreene zvanine strukture i stavovi spreavaju ene da koriste zakone. Odluili su da se
javnim zastupanjem usredsrede na osnivanje posebnih enskih policijskih stanica za borbu sa
sluajevima zlostavljanja u porodici jer su muki policajci plaili ene koje su traile pomo. Poto
su policajci kljuni igrai za uzimanje izjava od ena i pokretanje pravnog postupka, grupama je
cilj bio osnivanje policijskih stanica gde bi osoblje inile iskljuivo ene policajci koje bi se bavile
sluajevima zlostavljanja. Rezultat ove analize je zakljuak da je glavna meta javnog zastupanja
naelnik Resora javne bezbednosti koji je imao ovlaenje za osnivanje takvih stanica.


Strana 27

OKVIR ZA ANALIZU PROBLEMA
11



PROBLEMI/PITANJ
A

UZROCI
POSLEDICE
(ko gubi, ko dobija)
REENJA (promena
politike, prakse,
ponaanja
ili programa)

1.





2.





3.






NAPOMENA: Problem je iroka oblast drutvene brige kao to su glad, zdravstvena zatita, siromatvo ili
zagaenje. Pitanje je jedan aspekt problema za koji moete javno da se zalaete.



11
Preuzeto iz: InterActions Womens Advocacy Initiative, 1995, Lisa VeneKlasen.

Strana 28

PODSETNIK ZA ODABIR PROBLEMA I PITANJA

Dobar izbor je onaj koji zadovoljava veinu ovih kriterijuma. Koristite ovu listu za poreenje
pitanja ili razvijanje sopstvenih kriterijuma. Odgovor da nosi 1 poen. Odgovor ne nosi 0 poena.
Problemi / sporna pitanja sa veim brojem poena imaju potencijal za viestruke pozitivne rezultate.

Problem /
Pitanje 1
Problem /
Pitanje 2
Problem /
Pitanje 3
Da li e reenje problema /
da li e pitanje...

Rezultirati stvarnim poboljanjem
ivota ljudi?

Dati ljudima oseaj line moi?

Izgraditi jake i trajne organizacije i
promeniti odnos moi?

Podii svest o odnosima moi i
demokratskim pravima?

Biti dostino?

Oseati se nairoko?

Oseati u svim slojevima?

Moi lako da se saopti i razume?

Omoguiti ljudima da saznaju o
tome i da se ukljue u politike?

Imati jasne ciljeve javnog
zastupanja?

Imati jasan vremenski okvir?

Unositi razdor u potencijalnu bazu
podrke?

Strana 29


Izgraditi odgovorno rukovodstvo?

Biti u skladu sa vaim vrednostima
i vizijom?

Obezbediti potencijal za
prikupljanje sredstava?

Povezati lokalna sporna pitanja sa
globalnim i makropolitikim
kontekstom?


Strana 30

TRIANGULARNA ANALIZA

Kada ste izabrali pitanje za koje ete se
javno zalagati, neophodno je da odredite u
kojim segmentima mora doi do promene
na nivou politike, na nivou
implementacije ili u kulturi i ponaanju
ljudi? Ovaj pristup poznat je kao
triangularna analiza.

Za politika reenja problema esto je
potrebno vie od pravednog zakona i
politike reforme. Ima mnogo primera iz
razliitih zemalja gde se promenio zakon,
ali ne i ljudi. Zakoni su kritini deo javne
politike jer reguliu rad i drutvene
odnose, kao i pristup ekonomskim
resursima, mogunostima i politikoj
moi. Zakoni i politike, meutim, mogu
biti nepravedni na tri naina: sadrajem
(pisani zakon ili politika mogu biti
diskriminiui ili neadekvatni u dananjem
kontekstu); primenom (politike se ne
mogu sprovesti, ili makar ne kako je
predvieno; zakoni se ne mogu sprovesti
ili se sprovode na pristrasan nain); i
kulturom (ako graani nisu svesni javnih
politika, zakoni, njihova prava, ili
drutveni stavovi u suprotnosti su sa
sutinom zakona ili politikom, tako da ak
ni pravedan zakon ili politika ne mogu u
praksi biti od koristi ljudima).













Pitanja za usmeravanje triangularne analize

Da li su nov ili unapreen zakon ili politika potrebni?
Da li se postojea politika ili zakon sprovode ili primenjuju adekvatno?
Da li ljudi poznaju zakon i veruju da imaju prava da trae reenja i postavljaju zahteve prema
sistemu?


PRIMENA odnosi se na
proces i institucije drave
koje sprovode i primenjuju
zakon i politiku kao to su
sudovi, politika,
ministarstva, kole, itd.
SADRAJ
Odnosi se na Ustav,
pisane zakone i
politike, budete
KULTURA odnosi se na zajednike
vrednosti, stavove i ponaanje,
nivo svesti o zakonima, vladi, oseaj za prava

Strana 31

POSTAVLJANJE CILJA
Kada ste identifikovali pitanja za politiku akciju i mogua odgovarajua reenja, sledei korak
je da izaberete jedno od ovih reenja oko kojih ete razvijati ciljeve i zadatke javnog zastupanja.
Ciljevi su sastavni materijal na putu ka viziji gde elite da budete.

Definicija: Cilj je uoptena izjava o eljenoj dugoronoj tendenciji. Ciljevi su uoptene
izjave o nameri da se postignu eljeni ishodi.

Prilikom odabira cilja javnog zastupanja, neophodno je uzeti u obzir politiku klimu,
verovatnou uspeha, postojea istraivanja i podatke o datom pitanju, raspoloive finansije za
podrku javnog zastupanja, vae organizacione kapacitete i line sposobnosti. Ovi kriterijumi
mogu pomoi prilikom analize i/ili odabira opteg cilja javnog zastupanja.

Neka osnovna pitanja takoe vam mogu pomoi da pojasnite svoje ciljeve. Pitanja su naroito
korisna i pomau grupama da sjedine dugorone vizije o boljem drutvu sa uim ciljevima politike
koje se nadaju da e postii u kraem vremenskom okviru. Oni koji sjedinjavaju tranformacione
ciljeve sa konkretnim kratkoronim politikim ciljevima su najuspeniji. Neka od pitanja koja
pomau grupama da se bave ciljevima na razliitim nivoima su:

- koje transformacione ciljeve elimo da postignemo transformaciju neravnopravnih struktura
odnosa moi u drutvu?

- koje akcije, odluke ili promene elimo na due staze? ta e najbolje reiti osnovni uzrok naeg
problema, i kako emo odrati naa postignua ako uspemo?

U politikoj dimenziji, koje specifine promene elimo u politici, zakonu, programu ili ponaanju?

U dimenziji civilnog drutva, ta e ojaati NVO i lokalne (grassroots) grupe kao rezultat naeg
javnog zalaganja, tako da moemo da odrimo i proirimo naa postignua?

U dimenziji demokratije, ta e poveati politiki prostor, uee i legitimitet civilnog drutva
zahvaljujui naim naporima javnog zastupanja?

- koji su nai srednjoroni ciljevi? Od ega se sastoji pobeda? Kako izgleda pobeda? U kojoj meri
e kampanja ili javno zastupanje:

Dovesti do konkretnih poboljanja u ivotima ljudi?
Promeniti odnose moi?
Dati ljudima oseaj line moi i samopouzdanja?
Izgraditi jake organizacije koje mogu da uine odnose moi pravednijim i vie demokratskim?
Poboljati saveze izmeu srodnih organizacija?
Inkorporirati politiku svest i vetine javnog zastupanja?
Pribliiti graanima/NVO kreiranje javnih politika?

Koje kratkorone ili delimine pobede moemo postii kao korake ka naim dugoronim i
transformacionim ciljevima?



Strana 32

OEKIVANI ISHODI JAVNOG ZASTUPANJA
12





3

2



1




12
Razvio Nader Tadros, 2000.


Graani imaju legitiman glas. Svesni su svoje moi
i koriste tu mo da utiu na process donoenja odluka.

Proces donoenja odluka menja se ka veem:
ueu graana
odgovornosti
transparentnosti


Problem se reava izmenama zakona, kreiranjem
politike, donoenjem uredbe, itd.


Strana 33

ODREIVANJE ZADATAKA JAVNOG ZASTUPANJA


Definicija: Zadatak je izjava koja konkretno opisuje inicijativu. Konkretan, dostian kraj kao
konkretan doprinos cilju.

Zadaci su neophodni koraci do ciljeva. Definicija zadataka esto se posmatra kao najkritiniji
deo planiranja. Precizan zadatak ukazuje na akcije i vremenski okvir. Zadatak ukazuje na to ta
ete raditi, sa kim (uesnici), gde (lokacija) i kada (vremenski okvir). Zadatak bi trebalo da bude
SKRDM: specifian, konkretan, realan, dostian i merljiv.

Strategija sveobuhvatne politike promene moe se lake osigurati pomou tri skupa zadataka
javnog zastupanja. To su:

politiki zadaci ta se mora promeniti kako bi zakoni i politike bili pravedniji i efikasniji?
Kakva e raspodela budetskih sredstava poboljati pristup resursima i mogunostima?
Koga treba izabrati i imenovati da bi se obezbedio vea osetljivost za temu?

procesni zadaci ta treba promeniti u vezi sa formulacijom ili sprovoenjem politike kako
bi se obezbedilo otvorenije i odgovornije odluivanje?
Koju specifinu ulogu treba dati grupama graana i na koji nain bi drava trebalo dosledno da ih
konsultuje?
Kako bi zakon trebalo pravednije da se sprovodi?
ta je potrebno da bi ljudi imali bolji pristup pravdi, zakonu, dravnim resursima?

zadaci civilnog drutva
Kako graani mogu da razumeju politiki proces bolje?
ta je neophodno za osnaivanje ljudi kako bi razumeli i ostvarili svoja prava?
Kako da se graani efikasnije organizuju da bi drava bila odgovorna za data obeanja i bolje
reagovanje na njihove probleme?
Kakvo je obrazovanje, bolju informisanost i organizaciju potrebno da omogui kako bi ljudi odrali
uee u odlukama koje utiu na njih i zadrali panju donosilaca odluka i monika?

Postavljanjem tri vrste zadataka obezbeuje se da se napori javnog zastupanja, koje pokree
vaa organizacija, ne fokusiraju samo na zakonodavstvo. Umesto toga, trai se promena u
odluivanju i poveanje kapaciteta graana da razumeju svoja prava i da se politiki angauju.


Primeri ciljeva i zadataka
CILJ (dugoroni): poveanje nivoa obrazovanja meu lanovima zajednice u okrugu X.

CILJ (srednjoroni): obezbediti da svi mladi iz X zajednice imaju pristup kvalitetnom
obrazovanju.

Politiki zadaci: poveanje budeta za obrazovanje za 10% u okrugu X radi podrke osnivanju
stipendija za kolarine, materijale i uniforme u X zajednici do ___ (datum).

Da obavezno obrazovanje traje 10 godina i to utvrditi zakonom ___ (datum).

Poboljati obuku i angaovanje nastavnika, i ponuditi podsticaje za slubu u ruralnim krajevima
do___ (datum).

Strana 34


Procesni zadaci: konsultacije sa asocijacijama roditelja i nastavnika na svim nivoima
odluivanja i definisanje dnevnog reda i tema na sastancima do ____ (datum).

Zadaci civilnog drutva: omoguiti lokalnim asocijacijama roditelja i nastavnika da upravljaju
fondovima za stipendiranje do____ (datum).

Edukovati roditelje o vanosti obrazovanja i formirati grupe za nadzor u zajednici do________
(datum) kako bi se osiguralo da sva deca ostanu u koli.




Strana 35

SOCIJALNI BAROMETAR



Strana 36

IZGRADNJA BAZE PODRKE ZA
PROMENE


Javno zastupanje se odvija u razliitim
kontekstima i iniciraju ga razliiti akteri.
Prema Kitu (2000), lokalna zajednica je
potencijalno najmonija arena za uspeno
zastupanje nevladinih organizacija.
Pojedinani aktivisti i uesnici kampanje
su retko usklaeni sa organizovanim
javnim mnjenjem, a organizovano javno
mnjenje na bogatom Severu ne podudara
se sa organizovanom socijalnom
mobilizacijom na siromanom Jugu u
stvaranju prave promene u ivotima ljudi.
Kada se javno zastupanje posmatra kao
sastavni aspekt osnaivanja, to nije samo
pitanje NVO koje govore u ime siromanih
i marginalizovanih (zastupanje za ljude).
Umesto toga, na javno zastupanje se gleda
kao na prirodni ishod mobilizacije i
osveivanja siromanih koji postaju
zagovarai u svoje ime (ljudi koji
zastupaju ili mo ljudi).
Na lokalnom nivou, implementacija
politike je veoma osporavan proces, gde se
razliite interesne grupe takmie za
dostupne resurse i mogunosti. Oni koji su
bolje informisani, obrazovani, imaju veu
mo i pristup moi, obino imaju vie
uspeha od siromanih. Prema tome, javno
zastupanje na lokalnom nivou jeste
politiki proces sa ciljem da stvori prostor
i na lokalnom i na nacionalnom nivou da
ugroeni ljudi uestvuju aktivno u
politikim dijalozima, debatama i
odlukama koje utiu na njihove ivote, kao
i da pokrenu pitanja koja ih zabrinjavaju.
Ono je ukorenjeno u Frajrovom pristupu
promeni i dolazi iz procesa gde dijalog
dovodi do socijalnog angaovanja
(posveivanja temi) kroz konstantnu
refleksiju o preduzetim akcijama.


Graenje osnaivanja

Osnaivanje Lina
promena
Promena u sistemu
Planiranje i preduzimanje akcije
Sticanje vetina
Organizacija
Kolektivna svest

Refleksija/razmiljanje
Obrazovanje
Individualna svest



Strana 37


Sledei azov okvir, ilustruje spiralni
kontradiktorni proces osnaivanja. Kao to
su VeneKlasen i Miler (2002) zabeleili u
A New Weave of Power, People & Politics
(Novi splet moi, ljudi i politike), ovaj
okvir za osnaivanje ena i politiku svest
stvorile su ene lideri na Seminaru o
javnom zastupanju u centralnoj Americi
Grafikon je napravljen kao odgovor na
pitanje: ta je politika svest i kako je
promovisati?
Okvir poinje u gornjem levom uglu
beskrajnim procesom promene i
osnaivanja. Dva kruga predstavljaju lino
(ja) i kolektivno (mi). Kako se krugovi
povezuju, tako oba dobijaju mo. To je
predstavljeno spoljanim pokretnim
ivicama kruga. Muki simboli oko ivica
krugova predstavljaju granice patrijarhata
sa kojim se suoava ensko osnaivanje.
Kreui se u smeru skazaljke na satu,
sledea oblast okvira opisuje proces
osveivanja. On zapoinje informacijom
koja podstie pitanja i bes jer ena
prepoznaje nepravdu i nemo. Poto
komunicira sa drugima, ona otkriva
zajednike neprilike i poinje da sumnja
da je ona kriva za situaciju u kojoj se
nalazi. Njeno preispitivanje produbljeno je
istraivanjem ideja poput diskriminacije,
jednakosti, pravinosti i prava. Ove ideje
joj pomau da oznai svoja ogranienja i
ozakoni svoju elju za promenom.











Strana 38

Stvaranje baze podrke za javno zastupanje na
lokalnom nivou
U javnom zastupanju, vau bazu
podrke ine ljudi koji imaju udeo u
reavanju problema ili spornog pitanja jer
on na njih direktno utie. Baza se odnosi i
na one u irem drutvu na koje moda
problem ne utie direktno, ali kojima je
stalo do situacije i mogu biti voljni da
reaguju. Zajedno ove grupe imaju
potencijal, ako su informisane i
organizovane, da poveaju uticaj i stvore
podsticaj za promenu.
U izgradnji strategija i jakih
dugotrajnih grupa, od pomoi je uraditi
procenu moi i posveenosti ovih
pojedinaca, kao i drugih koji bi se mogli
pridruiti organizaciji ili kampanji. Pitanja
koja mogu da pomognu da se identifikuju
i analiziraju postojee i potencijalne baze
podrke su sledea.
Kome je stalo do ovog pitanja u naoj
organizaciji?
Kome je do toga stalo dovoljno da se
pridrui naoj organizaciji?
iji je to problem?
ta baze podrke dobijaju ako
organizacija pobedi?
Kakve rizike preuzimaju ako se
ukljue?
Kakvu mo ili uticaj imaju u odnosu na
mete?
Koji je njihov nivo politike svesti?
Kako ih moemo angaovati, ojaati i
odrati njihovo uee?
Kako e biti ukljueni u grupno
odluivanje?
Cilj javnog zastupanja na lokalnom
nivou jeste da podigne svest o spornom
pitanju i da omogui pogoenoj bazi
podrke da se ukljui u njegovo reavanje.
Kroz iskustvo ljudi stiu i oseaj svoje
line i kolektivne moi i potencijala koji
svako od nas ima da dovede do pravih
promena u zajednici.
Klju za efikasno stvaranje baze
podrke jeste uee ljudi pogoenih
problemom u definisanju
problematine situacije i odluivanja o
tome ta se moe po tom pitanju uiniti.
Mogu se koristiti razliite metode za
prikupljanje i analizu informacija o
problemu, kao to su
sastanci, fokus grupe, ankete, radionice,
PRA (Participatory Rural Aprisal) i
tehnike za postavljanje problema, itd.
Slino tome, participativne metode se
mogu koristiti da pomognu bazi podrke
da stekne vetine i znanja o planiranju,
monitoringu i proceni rezultata svojih
postupaka.
Za primarne baze podrke, NVO bi
takoe trebalo da se ukljue u izgradnju
grupe i organizaciju aktivnosti i da prue
pomo da se uspostave veze sa slinim
grupama. To podrazumeva obuku iz
oblasti liderskih vetina, umreavanja,
vetine javnog besednitva i sposobnosti
direktnog obraanja zvaninicima i
javnosti.
Za ire baze podrke, NVO bi trebalo
da stvore svest i mogunosti da doprinesu
naporima na druge naine. To moe da
podrazumeva potpisivanje peticije,
uestvovanje na mitingu, slanje pisama
podrke, volontiranje ili davanje novca za
cilj.
Prepreke izgradnji baze podrke i
ueu ljudi:
kada preovladava pristup razvoja
odozgo-nadole (top-down)
pritisak donatora da se vide rezultati
ostavlja malo vremena za izgradnju baze

Strana 39

podrke
birokratsko blokiranje od onih koji nisu
izabrani
profesionalno blokiranje od strunjaka i
konsultanata
politiko blokiranje od onih koji su
izabrani; strah od uea
uee prihvatljivo u domenu lakih
pitanja (zdravlje, obrazovanje), ali ne i u
domenu tekih (politika, ekonomska i
vojna)
graanske organizacije i NVO preslabe
su da podre uee
velika oekivanja mogu biti frustrirajua
negativni stavovi:
- superiornost (obrazovanih)
- inferiornost (uvek e biti siromani)
- participativni razvoj zahteva vie rada,
vremena, truda
- participativni razvoj je teko merljiv
(kvalitativno)
Povezivanje razvojne prakse i
javnog zastupanja
Prema Piteru Oukliju (INTRAC 2001),
u lanku pod nazivom Integrisanje javnog
zastupanja u razvojnu praksu, NVO
proputaju prilike da poveu svoj program
i projektne aktivnosti sa inicijativama
javnog zastupanja. Na primer, u
Bangladeu inovativni naini u radu sa
slepima nisu iskorieni za jaanje lokalne
(ili nacionalne) politike i odredbi koje se
odnose na slepe. Slino tome, u Nikaragvi
su primeri jeftine zdravstvene zatite
znaajni za zdravstveni sistem koji ima
slabe resurse, a u Tanzaniji su razvijeni
inovativni sistemi proirenja za pruanje
podrke siromanim seoskim porodicama
u oblastima sukoba i prinudne migracije,
ali drava nije informisana o ovim
delovanjima.
Razvojna praksa NVO bogata je
takvim primerima, pa ipak oni esto
nemaju mnogo uticaja izvan lokaliteta i
trajanja neposrednog projekta. U tom
smislu, rad NVO u oblasti javnog
zastupanja trebalo bi da se bavi ne samo
pokuajima da se utie na politiku i proces
odluivanja na makronivou ve i
uticanjem na takva pitanja na skromniji i
neposredniji nain od onog koji je zacrtan
projektom i programskoj je praksi. To ima
sledee implikacije:
identifikovanje pitanja i praksi koji bi
mogli da formiraju bazu za promenu
politike i diskusiju na lokalnom nivou u
ranoj fazi projektnog ciklusa;
rano zapoinjanje javnog zastupanja i
traenje sredstava, pri emu se nalazi
projekta mogu uvrstiti u lokalne strukture
i proces odluivanja;
ohrabrivanje uea ljudi u ovom procesu
sa ciljem da se pojaa lokalni angaman;
paljivo praenje ovih pitanja ili prakse, i
to tako da se razvija i dokumentuje jasno
razumevanje njihovog potencijala;
obezbediti da je kljuno osoblje koje radi
na projektu svesno ove dimenzije njihovog
rada i da je ukljuuje u svoje radne
rasporede.
Razvojni projekti i programi koje
podravaju NVO obino imaju
odgovornost samo prema svojim
fonderima. Mali broj njih trai da se
ukljui u formulisanje lokalne politike i
prakse. Meutim, tekui procesi politikog
dijaloga nude, u odreenim sluajevima,
pravi potencijal za javno zastupanje na
okrunim ili optinskim nivoima. To,
zauzvrat, prua mogunosti da zajednice
izgrade vetine za reavanje nacionalnih i
internacionalnih pitanja i programa rada.

Strana 40

Trenuci uspenog pokreta javnog zastupanja

Autor: Nader K. Tadros

(Inspirisano delom Bila Mojera Osam faza uspenog drutvenog pokreta iz Akcionog plana
pokreta.)
13




UVOD

Javno zastupanje je, kao pokret promene,
poput ivog bia. Raa se skoro kao
bespomona beba, raste i cveta tokom
vremena ili se razboleva i umire. Kao i ivo
bie, moe da stvori druge pokrete za javno
zastupanje. Uenje o oekivanim
trenucima uspenog pokreta za javno
zastupanje pomae nam da vidimo kako su
i druge grupe iskusile iste trenutke. U
tekstu su navedeni neki od tih trenutaka
javnog zastupanja. Vano je, meutim,
naglasiti da su aktivnosti javnog zastupanja
nepredvidive, kao i da ljudi mogu da iskuse
i druge trenutke dok se bave aktivnostima
javnog zastupanja. Ipak, uenje o tome
kako su neke grupe za javno zastupanje
iskusile trenutke uspeha, neuspeha,
dvosmislenosti, moi, nemoi, ogorenosti
i trijumfa moe pruiti uvid naroito onima
koji se prvi put susreu sa javnim
zastupanjem. Jo jedna vana napomena je
da, iako su ovi trenuci predstavljeni skoro
na sekvencijalan nain, oni se ne moraju
odigravati linearno. Zapravo, redosled
ovih trenutaka menja se od sluaja do
sluaja.

Pre nego to krenemo sa opisom izabranih
trenutaka, bilo bi korisno da vas upoznamo
sa kljunom terminologijom koja je
koriena u ovom lanku. Predmet javnog
zastupanja je naziv jedne runde u igri u
koju su ukljueni zainteresovani akteri.
Pokret za javno zastupanje odnosi se na
situaciju kada obini graani shvataju
svoju sposobnost i mo da uestvuju u
procesu odluivanja i da primenjuju ovu
mo na razliita sporna pitanja sa kojima se
suoavaju. Obino je re o akumulaciji

13
Inspirisano delom Bila MojeraOsam faza uspenog drutvenog pokreta iz Akcionog plana pokreta.
nekoliko uspenih, kao i nekoliko
neuspenih iskustava.

Ovi trenuci takoe opisuju i ponaanje
kljunih igraa u javnom zastupanju i kako
se njihovo ponaanje menja sa razvojem
pokreta za javno zastupanje. etiri razliita
igraa koja uestvuju u javnom zastupanju
su sledei.

A) Aktivisti: to su pojedinci ili grupe koji
preuzimaju na sebe da u potrazi za
pravednim i trajnim reenjem skrenu
panju javnosti i donosilaca odluka na
postojei problem. Najvei izazov za njih
je izgradnja jake baze podrke oko
pitanja/problema. to vie aktivisti rade na
izgradnji, irenju i ukljuivanju vee baze
podrke, to e zdraviji i jai biti pokret za
javno zastupanje. Sa razvijanjem pokreta
za javno zastupanje termin aktivisti
obuhvata i aktivnu bazu podrke oko
pitanja/problema.

B) Nosioci moi: to su uticajni pojedinci ili
grupe koje utiu na proces odluivanja u
svoju korist. Nosioci moi obino imaju
interes u trenutnom stanju stvari ili
njegovom odravanju. Ipak, ostali nosioci
moi ne moraju imati iste interese i mogu
biti voljni da uestvuju u promeni
trenutnog stanja stvari. Izazov koji se
nalazi pred aktivistima je kako da iskoriste
ove druge nosioce moi, a da izbegnu da
oni iskoriste njih.

C) Kreatori javnih politika: to su lica
odgovorna za kreiranje javnih politika u
vezi sa pitanjem javnog zastupanja. Iako, u
mnogim situacijama, kreatori javnih
politika mogu biti i nosioci moi, u nekim
drugim prilikama nisu. Na poetku

Strana 41

kampanje javnog zastupanja veina
kreatora javnih politika bie na strani
nosilaca moi, bilo zbog uticaja tih ljudi, ili
zbog drugih pitanja na politkoj agenda za
koje smatraju da su vanija i hitnija od
javnog zastupanja.

D) Javno mnjenje (u daljem tekstu Javnost)
poslednji je, ali ne i najmanje bitan igra u
trenutku javnog zastupanja. Zapravo,
javnost je najvaniji igra od svih. Ako se
prva runda igre zove Predmet javnog
zastupanja, javnost je pravilo igre.
Konano, zavrna izjava dolazi od
veinske javnosti i svega za ta se ona
snano zalae. Svako od gorenavedenih
igraa eli da pridobije javnost na svoju
stranu, bilo pozivajui se na vrednosti i
interese za koje se javnost bori, ili pak
pretei javnosti moguim posledicama ili
neim to se nalazi izmeu ove dve
krajnosti.

U nastavku slede opisi odabranih trenutaka
uspenog pokreta za javno zastupanje.
Ovde smo pokuali da zabeleimo neke
varijante ovih trenutaka. Meutim, postoje
i druge varijante koje je italac moda
iskusio tokom svog iskustva u javnom
zastupanju.

Prvi trenutak: kritini drutveni
problem postoji

Ovaj trenutak je skoro hipotetian. On
polazi od pretpostavke da se problem
razvija, a da niko ne primeuje opasnost iza
naizgled normalne prakse. Problem, kojim
upravljaju iroko rasprostranjene vrednosti
i veliki interesi, postoji dugo ili se tek
pojavio. Primer nalazimo u zajednicama
koja se ne bore protiv genitalnog sakaenja
ena (GS), ve slave to. Postojei sistem
i nosioci moi svesno ili nesvesno
podravaju problem kroz realne politike ili
norme koje su u skladu sa dominantnim
pitanjima, ak iako su zvanine politike
protiv tih vrednosti. Javnost nije svesna
problema, ili ga pak slavi (sluaj GS).
Javnost nije zabrinuta zbog politika i normi
koje stvaraju ili podravaju problem(e).
Pitanje javnog zastupanja skoro da ne
postoji ni u ijoj glavi i definitivno nije
javno pitanje. Jednostavno, u ovoj fazi
aktivisti ne postoje.

Varijacije

Ovaj trenutak postoji u retkim sluajevima
gde niko u datoj zajednici nije svestan da
problem postoji. Ako se niko ne ali,
zajednica je uljuljkana i problem jo nije
otkriven. U odreenim situacijama
pojedinci mogu da predvide probleme koji
se razvijaju. Mnogi sluajevi poinju sa
drugim, ili ak treim trenutkom.

Drugi trenutak: pojava ostrva
(poetak individualne svesti)

U ovom trenutku, jedan ili vie pojedinaca
poinje da uvia problem. Oni pokuavaju
da podele svoje miljenje sa drugima, ali
nailaze na nemar i sarkazam. Otpor i
nemar, koji ostatak zajednice pokazuje,
esto su tako okrutni da neki pojedinci
odluuju da svoje miljenje zadre za sebe
zbog straha od izolacije. Drugi se
opredeljuju da nastave uprkos tome to je
njihov glas usamljen. Javnost nije svesna
problema i jo uvek se dri ustaljenih
vrednosti. Nosioci moi ili nisu svesni bilo
kakvih problema ili ne obraaju panju na
njih. Sistemi i javne politike jo uvek
podravaju status kvo. Primer ovakvog
trenutka je kada je Galileo, veliki
astronom, otkrio da Zemlja nije centar
univerzuma.

Varijacije

Vano je da se ovaj trenutak prepozna kao
poseban. Zapravo, kampanje javnog
zastupanja obino poinju sa pojedincima
koji nekako vide stvari drugaije od
ostatka zajednice. Iako je prerano da se
kae da li je pitanje javnog zastupanja
legitimno i validno, vano je da se prui
ansa pojedincima koji imaju drugaiju
perspektivu, jer oni moda vide neto to
drugi ne vide.

Trei trenutak: premoavanje
ostrva (uspon kolektivnog rada)

U okviru ovog trenutka zabrinuti pojedinci
uspevaju ili da ubede druge ili da pronau
druge sa istim problemom. Inicijalna
jezgra grupa sastoje se od po nekoliko
pojedinaca. Glavne brige svake grupe u

Strana 42

ovom trenutku su da procene pozitivne i
negativne moi oko sebe, da analiziraju
uzrok i obim problema i da isplaniraju
poetne akcije. Istraivanje i analiza kreu
se oko dokumentovanja neuspeha
zvaninih institucija, kao to su sudovi,
kancelarije vlade, upravni odbori, itd.
prilikom reenja problema. Ogranieno
kolektivno miljenje i suprotstavljanje
stidljivo i oprezno zapoinju. Takoe, iako
veoma diskretno, zainteresovane grupe
oprezno istrauju podrku drugih
postojeih institucija. Poto pitanje jo nije
javno, paljivo testiranje ideje kod drugih
pojedinaca ili grupa je preovlaujua
karakteristika ovakvih grupa. Javnost
nejasno poinje da uje za neke od
problema, ali je vrlo loe informisana i
nezainteresovana. Nosioci moi verovatno
jo uvek nisu svesni bilo kakvog porasta
zabrinutosti ili otpora, ili pak, ako su ga i
svesni, ne obraaju previe panje na to.
Sporno pitanje i dalje je van dnevnog reda
politiara ili kreatora javnih politika. Na
povrini, u ovom trenutku nita se ne
deava. Ispod povrine, ulae se mnogo
napora i brige i veoma je napeto.

Varijacije

Ako je tolerancija nosilaca moi prema
bilo kakvom otporu sasvim niska i ako
vrsto kontroliu zajednicu, onda bi mogli
da otkriju diskretne inicijalne pokuaje
jezgrovitih grupa i da ih napadnu u ovoj
fazi.

etvrti trenutak: poetne akcije
(uspon javne svesti)

Nakon analize i momenta planiranja, ove
grupe pokreu neke dramatine akcije da bi
skrenule panju javnosti na problem.
Akcije pokazuju javnosti da opti uslovi
kre neka prava i druge rasprostranjene
vrednosti. Akcije se ponavljaju irom
zemlje (okruga ili regiona, u zavisnosti od
toga koji nivo obuhvata problem).
Formiraju se aktivnije lokalne, a nekada i
eksterne grupe. Druge postojee institucije
i grupe ukljuuju se u pokret. Krug
pristalica opozicije raste.

Do javnosti sa razliitih strana dolaze neka
kontradiktorna upozorenja o problemu.
Javnost vidi lica rtava i prepoznaje
problem i njegove rtve. ire se glasine i
neprecizni izvetaji o poloaju dve strane.
Iako sporno pitanje postaje predmet
diskusije javnosti, njoj jo nije jasno sve o
predmetima rasprave i ne stavlja se
odluno na stranu opozicije.

Nosioci moi su svesni otpora i lagano
poinju da kritikuju njeno pojavljivanje.
Nosioci moi ismevaju ili umanjuju
rastue brige. Politiari i kreatori javnih
politika takoe su na oprezu, ali na
njihovom dnevnom redu su drugi prioriteti,
te oni posmatraju kako se diskusija razvija.
Njihov politiki program ostaje
nepromenjen. U ovom trenutku ritam
postaje interesantniji, jer se tempo
dogaaja ubrzava i scena poinje da se
menja.

Peti trenutak: oseanje neuspeha i
oajanja

Ovo je tuni vrhunac prie o javnom
zastupanju, heroji i heroine oseaju se
zarobljeno i bez izlaza, sile kojima se
suprotstavljaju su prejake i ne mogu ih
pobediti, a sporno pitanje izgleda
izgubljeno. U ovom trenutku, aktivisti se
suoavaju sa reakcijama unutar svoje
grupe i izvan nje. Nosioci moi uzvraaju
implicitnim i eksplicitnim pretnjama, ili
ak nasilnim akcijama koje su upuene
svim stranama: aktivistima, javnosti i
kreatorima javnih politika. Iako je javnost
svesnija razliitih argumenata, i dalje je
neodluna kojoj strani da se prikloni.
Oseaj javne krivice zbog pasivnosti ili
zbog dugog zanemarivanja problema
mogu pomoi poetnom odbacivanju nove
ideje. Politiarima teko padaju sukobi sa
nosiocima moi, kao i mogue preureenje
prioriteta na politikom planu.
to se aktivista tie, ovo je vreme za
podelu i ambivalentnost. Opozicione grupe
su frustrirane zbog odbacivanja i kritike i
poinju da se preispituju o znaaju i
vanosti napora javnog zastupanja. Kao
simptom oaja, opozicione grupe
fokusiraju se na neostvarene ciljeve i na
nosioce moi na koje nije izvren uticaj.
Oaj se moe pretvoriti u zaarani krug.
Suoeni sa rastuim pretnjama, sumnjama
o valjanosti zajednikog cilja i okirani

Strana 43

kontraopozicijom, broj pojedinanih i
grupnih pristalica opada. Oma oaja,
beznaa i premora preovladava. Moe
izgledati kao da je pokret okonan. Mnogi
pojedinci i institucije nisu vie na strani
aktivista zbog neizvesnosti o validnosti i
znaaju spornog pitanja i zbog straha od
posledica. U ovom trenutku aktivisti
razmiljaju ta su postigli zarad ostvarenja
ciljeva i uticaja na javnost i na donosioce
odluka.

Kako rezultati kampanje jo nisu jasni,
ishodi njihovog preispitivanja su
razoaravajui. Sa gorkim oseanjima
neuspeha i oaja, aktivisti se dele u tri
podgrupe.

Prvu podgrupu ine oni koji su suvie
ogoreni zbog otrine odgovora i odluuju
da problem i ljudi ne zasluuju njihove
napore i preduzete rizike. Oni se
jednostavno povlae iz kampanje. U ovoj
grupi mogu se uti fraze poput nita se
nikada nee promeniti, ti ljudi su glupi i
ne zasluuju to to inimo za njih, ta jo
moemo da uradimo?, to je izgubljen
sluaj, itd. Kljuni slogan ove grupe je
pasivno povlaenje.

Drugu podgrupu ine oni koji i dalje
veruju u zajedniko pitanje i znaaj
neophodne promene, ali su frustrirani zbog
naina na koji sistem funkcionie. Ova
podgrupa kree fanatinim putem nasilnog
nametanja svog miljenja ostatku drutva i
donosiocima odluka. Nasilje i nametanje
miljenja su najizraenije karakteristike
ovakve grupe. Njihov kljuni slogan je
nasilno nametanje.

Treu podgrupu ine oni koji nastavljaju
da veruju u zajedniko pitanje i nastavljaju
sa naporima za pridobijanje javnosti na
svoju stranu. Oni shvataju da javnost ne
moe da se promeni preko noi, te se i dalje
trude da dobiju podrku i tako ostvare
neophodne promene.

Iako ovo moe izgledati kao neto loe za
kampanje javnog zastupanja, istovremeno
to moe biti i dobar trenutak. U ovom
trenutku, vie nego u drugim, neki aktivisti
mogu shvatiti da stvar za koju se javno
zalau ne zasluuje njihove napore i vreme.
Kao to se deava i u prirodi, kraj
kampanje javnog zastupanja moe biti
dobra stvar ako sluaj javnog zastupanja
nije jak ili realan.

Varijacije

Oseanja neuspeha i oaja deavaju se i
tokom drugih trenutaka. Razlika je u tome
to su ovde vrlo intenzivni.

esti trenutak: izgradnja pritiska na
javno mnjenje

U ovom momentu, borba eskalira kako
sukob postaje otvoren i estok. Uporni
aktivisti istrajavaju u svojim pokuajima
da pridobiju javnost. Sluaj javnog
zastupanja sada zauzima vano mesto u
javnosti. Vodi se sve vie otvorenih
diskusija o problemu na razliitim nivoima
i u razliitim krugovima. Problem takoe
ima i veu vanost na politikom dnevnom
redu. Nosioci moi koriste sva raspoloiva
sredstva da uutkaju aktiviste ili da im
oduzmu kredibilitet pred javnou.
Aktivisti promoviu osnovne, temeljne
promene, a ne adaptacije ili kozmetike
promene. Demonologija nosioci moi
podstiu strah javnosti od alternativnih
reenja. Kako pritisak javnosti raste, tako
nosioci moi uvode povrne promene koje
se ne bave uzrokom problema. Velika je
verovatnoa da e nosioci moi i aktivisti
sesti za pregovaraki sto, ali rezultati nee
biti zadovoljavajui za obe strane.
Poveava se pritisak na kreatore javnih
politika da izmene ili modifikuju miljenja
koja podravaju takvu situaciju ili joj
doprinose. Kreatori javnih politika
ukljuuju se u javne diskusije o spornom
pitanju. Poto se nadaju da e izbei
koaliciju sa nosiocima moi, oni
pokuavaju da uvedu kozmetike promene
u javne politike. Strategije i
kontrastrategije predstavljaju se uglednim
graanima, a institucije se ukljuuju u
reavanje problema. Aktivisti, nosioci
moi i kreatori javnih politika promoviu
alternative problema. Postepeno, vei deo
javnosti uvia kako problem i politike
utiu na sve sektore u drutvu. Vie ljudi i
institucija pridruuje se borbi aktivista i
prua javnu podrku pozivu na drastino
reenje problema.

Strana 44


Sedmi trenutak: uspeh kampanje

Ovaj trenutak obuhvata zvanini uspeh
aktivistike kampanje. Pritisak javnosti na
kreatore politika postaje toliko jak da ovi
shvataju da moraju ili da odgovore
pozitivno na pritisak, ili da napuste
poloaj. Nosioci moi jo uvek pokuavaju
da se odupru pritisku i da nastave da ine
ta mogu kako bi zaustavili kampanju.
Odvijaju se ozbiljni pregovori. Nosioci
moi shvataju da je borba istovremeno i
borba za mo, zbog ega se jo vre dre
svojih pozicija i brane status kvo.
Pokuavaju da naprave minimalne reforme
dok drutveni pokret zahteva pravu
drutvenu promenu. Dve strane postiu
kompromis (verovatno na zavrnim
pregovorima) o odrivom reenju
problema. Ovaj kompromis nije prihvatljiv
dok se odrava jezgro/sr ostvarivog
reenja. Inae, borba e se nastaviti ako
aktivisti imaju utisak da je predstavljeno
reenje samo kozmetiko. Aktivisti
proglaavaju uspeh i slave pobedu.


Osmi trenutak: sindrom posle
uspeha

Ovaj trenutak predstavlja jo jednu
prepreku u osnaivanju procesa javnog
zastupanja. Za razliku od petog trenutka,
kada su prisutna oseanja neuspeha i oaja
i gde je najvei deo borbe bio usmeren ka
eksternoj grupi (nosiocima moi i
kreatorima javnih politika), ovaj trenutak
pokazuje kako se borba moi okree ka
unutranjosti. Kao rezultat duge i
iscrpljujue borbe, i sa koalicijama koje su
sklapane radi ostvarenja jednog jedinog
zadatka, ali sa vie namena, borba za mo
pomera se ka unutra. U ovom trenutku
pojavljuju se dve kritine praznine:
tehniki jaz i jaz moi. Kada se nosioci
moi povlae, dobrovoljno ili ne, oni sa
sobom nose i detalje o pokretanju i voenju
situacije. Prilikom povlaenja oni, svesno
ili nesvesno, odnose i sredstva i znanje koji
su neophodni za odravanje ravnotee u
procesu. Pojavljuje se tehniki jaz o tome
kako pokrenuti situaciju i aktivisti ne znaju
ta da rade. Situacija se pretvara skoro u
haos i izgleda kao da se sve raspada. Jo
jedan jaz, koji je u vezi sa dinamikom
moi, pojavljuje se sa povlaenjem
nosilaca moi. Sa pojavom novog jaza
moi, ostali slepi putnici koji nisu bili deo
pokreta, ili su ak bili protiv njega,
prikljuuju se pobednikom timu i poinju
da trae mo. lanovi koalicije takoe
trae vie moi i na povrini se pojavljuju
drugi sukobljeni ciljevi. Aktivisti koji su
osnovali pokret i preuzeli najvei rizik
oseaju se iznevereno i frustrirano zbog
novih konflikata i zahteva za mo. Pitanja
i misli poput da li smo povredili sebe
postiui ovu promenu?, da li je bilo
pravedno i vredno ovako sruiti ljude na
vlasti?, i na kraju krajeva situacija nije
bila tako loa, sada je mnogo gore
progone javnost.

Deveti trenutak: razmiljanje,
iskupljenje i sistematizacija

Ovo je trenutak otrenjenja kada aktivisti
razmiljaju o svom iskustvu, ponovo
uspostavljaju osnovne vrednosti koje su
eleli da ostvare i istiu nauene lekcije.
Pregovori se odigravaju meu novim
silama u razvoju, ukljuujui aktiviste i
slepe putnike. Nova pravila igre su
uspostavljena i pomau da se sistematizuje
proces kojim se obezbeuje da ljudi
ostvare dobiti i da se odre koristi. Iako bi
ovaj trenutak mogao da bude pravi udarac
narodnoj vlasti, u sluaju da slepi putnici i
ekstremisti koji su se pojavili u petom
trenutku preuzmu scenu, aktivisti moraju
biti spremni na nekoliko rundi pregovora,
istrajnost i ukljuivanje drugih u taj proces.
Prelaenje ovog ozbiljnog obrua pojaava
mo naroda i pomae da se uspostave novi
procesi kojima se obezbeuju vea
odgovornost, transparentnost i
ukljuivanje ljudi.


Deseti trenutak: opstanak i rast
uveavanje uspeha

Ovaj trenutak je pravi uspeh javnog
zastupanja koji otvara vie prostora na
vlasti mejnstrim graanima i njihovom
ueu u oblikovanju sopstvenog
okruenja. Uspeh jedne kampanje nije kraj
prie javnog zastupanja. Javnom
zastupanju kao pokretu potrebno je sve

Strana 45

vie moi kako raste, kako postie uspeh na
malim pitanjima i kako preivljava
sindrom javnog zastupanja nakon uspeha.
Sada, poto su ljudi stekli vie poverenja u
svoje sposobnosti da efikasno uestvuju u
oblikovanju sopstvenih ivota, oni
zapoinju novi ciklus, kojim reavaju
druga pitanja. Grupe graana podstaknute
su da se pozabave drugim, ak teim
pitanjima. Iniciraju novi drutveni pokret.
Nosioci vlasti shvataju znaaj brige za
opte dobro javnosti. Donosioci odluka i
kreatori javnih politika donekle su
transparentniji, odgovorniji i sve se vie
ukljuuju u grupe graana. Uspeh javnog
zastupanja prenosi se na sistem koji
omoguava efikasno uee ljudi.




Strana 46

STRATEGIJE JAVNOG ZASTUPANJA


DEFINICIJA

Re strategija vodi poreklo od grke
rei strategia. To je iri plan za
postizanje cilja.
esto graani i njihove organizacije
koriste kombinaciju nekoliko razliitih
strategija za postizanje ciljeva javnog
zastupanja. Uopteno govorei, ove
strategije javnog zastupanja i osnaivanja
mogu se grupisati u est kategorija na
osnovu njihove primarne svrhe i osnovne
delatnosti.

IZGRADNJA BAZE PODRKE ZA
PROMENU

Glavni cilj je podizanje politike svesti,
organizovanje i mobilisanje onih na koje
problem/pitanje direktno utie, ili koji su
za njega zainteresovani, da se ukljue i
preduzmu mere.

KOOPERATIVNE STRATEGIJE

Glavni cilj je da se izgradi saradnja
izmeu lokalnih grupa, drave i/ili
poslovnog sektora radi irenja inovacija,
obezbeivanja javnih slubi, ili
unapreenja lokalne infrastrukture.


OBRAZOVNE STRATEGIJE

Glavni cilj je obrazovanje i podizanje
kritine svesti pruanjem informacija i
podsticanjem analize za razvoj politikih
alternativa; obuhvata jaanje kapaciteta
graana da podignu svoj glas i sarauju na
prikupljanju podataka koje e koristiti kao
dokaz na kome e graditi sluaj za
promene.

STRATEGIJE UBEIVANJA

Glavni cilj je da se iskoriste
informacije, analiza i mobilisanje graana
i time izvri pritisak da se promene
dogode. esto obuhvata i lobiranje i
korienje medija i novih medija da bi se
uticalo na kreatore politike i javno mnjenje
i tako stvorio podstrek za promene.
Kljuevi za uspeno korienje ove
strategije jesu dobre komunikacione i
pregovarake vetine i upotreba brojeva u
cilju demonstriranja moi.

STRATEGIJE PARNIENJA

Glavni cilj je da se promovie socijalna
i ekonomska promena pomou sudskog
sistema i da se pred sudom testiraju i
izazovu nepravedni zakoni (akti) i
postupci institucija.

KONFRONTACIONE STRATEGIJE

Glavni cilj je upotreba direktne akcije i
skretanje panje javnosti na negativne
uticaje postojeih politika, kao i da se
izvri vei pritisak u odnosu na druge
strategije radi postizanja politikih
promena. Ove strategije mogu obuhvatiti
nenasilne ili nasilne pristupe direktnoj
akciji.


Strana 47

TAKTIKE JAVNOG ZASTUPANJA

Taktike su neposredni koraci ili
aktivnosti koje se preduzimaju za
postizanje ciljeva. Neki primeri taktika
obuhvataju sledee:

Kampanje za osveivanje ili podizanje
svesti kroz popularno pozorite, lutkarske
predstave, pesme
Lobiranje zarad uticanja na kreatore
politika ili promene zakona
Graanska neposlunost kao podsticaj
sudskih postupaka za osporavanje
postojeih zakona
Umreavanje i stvaranje koalicija
Saradnja izmeu institucija javnog i
privatnog sektora i drugih grupa civilnog
drutva
Medijski dogaaji, konferencije za
tampu, saoptenja za javnost, pisma
urednicima
Koordinisane nacionalne i meunarodne
akcije: globalni marevi
Nenasilna direktna akcija: demonstracije,
sedei skupovi, protesti, trajkovi glau,
marevi
Virtuelni aktivizam putem informacionih i
komunikacionih tehnologija: e-peticije,
virtuelni sedei skupovi, e-akcije, e-
konferencije
Istraivanje participativne akcije
Radionice sa temom javne svesti
Konferencije, seminari, alternativni
samiti
Javne rasprave
Registracija i edukacija glasaa
Sastanci o odgovornosti sa zvaninicima
vlade i izabranim predstavnicima
Model projekti ili pilot programi
Alternativni politiki izvetaji i budeti
Ispitivanje javnog mnjenja
Pisanje pisama urednicima, donosiocima
odluka, kreatorima politika
Peticije
Potroaki i drugi ekonomski bojkoti
Eko-terorizam: blokade
Kupovina i pordaja akcija aktera
Povelje (mirovne kole)
Pamfleti i informativni kompleti
Dugmad, majice, trake u boji za vizuelnu
identifikaciju tokom kampanje



Strana 48

KRITERIJUMI ZA ODABIR STRATEGIJA I
TAKTIKA
Izvor: Ann Kari-Stivens, Echo Bay Centre. Drawn from The Minute: Choosing Strategies, Strategically
from the Jesuit Centres Moment Project,
Biklen (1983), Bobo et al (1991), Curry (1993) and workshop participants from the Moment Project (1994-
95).

1. Da li je dostino? Nita ne ubija moral
grupe kao neuspeh. Treba izabrati dostine
strategije, naroito na poeku kampanje.
Ako je postavljen cilj za koji je utvreno
da postoje razumne anse da se ostvari,
zadatak je ispunjen. Ako ne, smanjite cilj
kako biste poveali anse za uspeh.

2. Hoe li privui pozitivnu panju
medija? Od pomoi je da se pria o vaem
radu i da se utie na kreatore miljenja.
Pazite se akcija koje mogu privui
negativnu medijsku panju, osim ako vam
to nije cilj.

3. Koliko dugo se moe odrati pritisak?
Ako treba mnogo vremena da se postigne
cilj, potrebno je da razmotrite posveenost
grupe pitanju i da preispitate postojee i
potencijalne resurse da vidite da li se moe
odrati potreban pritisak.

4. Poveite se sa postojeim akcijama i
pokretima. Naroito kada su vam resursi
i/ili obaveze slabi, moe biti celishodno da
va rad stavite pod okrilje neke vee
akcije. Na primer, organizacija posla oko
plate moe da obuhvati i podtemu o
nezaposlenosti mladih. Moete
organizovati diskusije o ovoj temi koja e
obraditi glavno pitanje. Takav meusobni
odnos ojaae oba pitanja.

5. Prilagoavanje situacije datom
trenutku. Obino polazimo od umerenih
ka radikalnijim akcijama. Moemo se
obrukati ako ne pokuamo prvo da
pregovaramo. Vano je izabrati akciju
zbog koje e nai protivnici poeleti da
progutaju ono to su rekli. Oni mogu
tvrditi da naa grupa nije podrana, tako da
bi u tom sluaju masovne demonstracije
bile adekvatne. Ovaj element strategije
gradi kredibilitet grupe.

6. Iskoristite vetine baze podrke. Loe
uklapanje akcija sa znanjem i
obrazovanjem nae baze moe rezultirati
neuspehom. Razmotrite naine kako da
maksimizirate korienje postojeih
vetina i znanja vae baze. Svako voli da
se osea da je neophodan!

7. Da li e akcija imati edukativnu
funkciju? Obrazovanje je deo svake
strategije koja tei da dovede do
dugorone promene. Grupa treba da
ostvari uticaj koji e trajati izvan njenog
ivota. Jedan od naina da se to postigne je
kroz obrazovanje, gde se misli i oseanja
ljudi mogu promeniti zauvek, ak i ako ne
uspemo da promenimo politiku. Pobrinite
se da imate edukativne materijale za
distribuciju na svakom dogaaju gde
postoji kontakt sa publikom.

8. Jedna akcija vodi do druge. Jedna akcija
nee omoguiti da postignemo cilj. U
dananjem okruenju, obino treba izmeu
310 godina da bi dolo do promena.
Isplanirajte seriju akcija koje zapoinju i
nastavljaju da stvaraju podstrek. Veini
pokreta potrebna je velika podrka
javnosti. Kada razmiljate o tome kako da
pokrenete motor akcije, razmotrite koje e
vam akcije pomoi da osigurate podrku.

9. Akcije i vrednosti: moramo se pobrinuti
da se one prepliu. Kroz razliite akcije
pratite ta je vaoj bazi vie ili manje
prihvatljivo. Po reima Biklena, moramo
teiti ciljevima koje cenimo i njihovom
ostvarenju na nain koji ne vrea nae
vrednosti.

10. Koje e akcije dovesti do promene
moi? Disbalans moi je u korenu
privilegije i opresije. Da bi se uticalo na
strukturne odnose, potrebno je podrati
akcije koje pomeraju te odnose.

Strana 49

Marginalizovane grupe moraju da
nametnu svoju kolektivnu mo odabir
taktika treba maksimalno da uvea ovu
mogunost.

11. Pristupite metama direktno. Pokuajte
da personalizujete svoj pristup meti tako
to ete zatraiti sastanak za razmatranje
spornog pitanja. Neka vai zahtevi budu
jasni i jednostavni, a imajte spremne i
rezervne zahteve ukoliko nema mesta
ustupku.

12. Morate tano znati ko vam je publika.
Svaka akcija i strategija moraju biti
usmerene ka grupi ljudi koja potencijalno
moe uticati na promenu. Trebalo bi da ste
u stanju da jasno kaete na koga
pokuavate da utiete na svakom koraku.
13. Upoznajte publiku ta ih motivie,
koga sluaju i kako reaguju. Moramo biti
precizni u razumevanju nae publike i biti
u stanju da dopremo do njih, i to na
njihovom jeziku, kako bismo maksimalno
poveali na uticaj.

14. Ukljuiti i srce i intelekt. Praksa u
organizovanju na lokalnom nivou dovela
je do toga da shvatamo da su ljudi
najmotivisaniji da podre drutvenu
promenu ako oseaju da je to prava stvar i
istovremeno znaju da ona ima smisla.

15. Koristite line prie. Iskustva onih koji su
pretrpeli opresiju moraju biti jasno
izloena u strategijij iako treba biti
oprezan zbog mogue eksploatacije.
Znamo da su nae mete sklone da se
saoseaju sa snanim priama, a onda i da
se ukljue u reavanje problema.

16. Akcije koje neguju duh grupe i daju
nadu. Mnogi aktivisti, koji su bili svedoci
povlaenja ranijih postignua u proteklih
dvadeset godina, oseaju dubok umor.
Moramo obnoviti nadu, odrati energiju i
povezati ih sa drugima na smislen nain.


Sajtovi
www.newtactics.org

New Tactics, u okviru Projekta o
ljudskim pravima, vodi grupa razliitih
partnerskih meunarodnih organizacija,
savetnika i strunjaka koji promoviu
upotrebu i razmenu irokog spektra
taktikih inovacija i stratekog
razmiljanja u meunarodnoj zajednici za
ljudska prava. Strateko i taktiko
razmiljanje, koje ve dugo koriste
poslovni i vojni stratezi, efikasan je nain
koji pokret za ljudska prava moe da
iskoristi da proiri opcije i mogunosti
onoga to moe da se uradi. Pojavljuju se
inovativne taktike koje su efikasnije u
poboljanju stanja ljudskih prava i mogu
okonati uporne probleme u domenu
ljudskih prava.

www.informationactivism.org

Info-aktivizam je projekat organizacije
Tactical Technological Collective.
Deset taktika prua originalne i lukave
naine da zagovarai za ljudska prava
privuku panju javnosti za temu za koju se
bore. Projekat obuhvata 50-minutni film,
koji prikazuje inspirativne prie o info-
aktivizmu iz itavog sveta; tu su jo i
korisni saveti koje moete da razradite dok
planirate sopstveni info-aktivizam. Na
ovom veb-sajtu svake nedelje moete
pratiti novo poglavlje filma i novu mapu.


Strana 50

STRATEGIJE SARADNJE: UMREAVANJE I
IZGRADNJA PARTNERSTVA

MREE


Mrea je bilo koji sporazum ili struktura
koja povezuje grupu pojedinaca ili
organizacija koji su se dogovorili da rade
zajedno i dele resurse. Po svojoj prirodi
mree mogu biti veoma strukturirane ili
neformalne.

Svaka mrea obino ima sledee
osnovne karakteristike.
- lanovi se nalaze na razliitim
mestima.
- lanovi imaju naine da organizuju i
prenose informacije i podatke.
- Postoji dvosmerna komunikacija i
prenos informacija izmeu lanova.

Uspena mrea obino ispunjava sledee
uslove.
Postoji dogovor da se radi na
zajednikom irokorasprostranjenom
problemu ili dogovorenim ciljevima u
okviru odreenih definisanih granica. Ovaj
faktor najee se identifikuje kao kljuni
za odrivost mree.
Postoji realna strategija za zajedniki rad.
Mree imaju korist od jasnih zadataka i
strategije prikladne za postizanje ciljeva.
lanovi mogu da priloe finansijske
resurse, vreme ili informacije na
komplementarne naine.
Razvijaju se vetine kroz zajedniki
trening, razmenu informacija ili
neformalno mentorstvo u okviru mree.
Saradnja je uravnoteena i
autentina. Uee je transparentno i
ravnomerno.

Istraivake mree obuhvataju
saradnju radi generisanja novih znanja.
lanovi mogu raditi nezavisno, a zatim
udruiti svoja istraivanja u cilju stvaranja
jo jednog sloja znanja, a mogu se udruiti
i raditi na odreenom istraivakom
projektu.

Informacione mree dele resurse kako
bi zadovoljile informacione potrebe
trenutnih i potencijalnih korisnika
informacija, od lokalnih do nacionalnih,
regionalnih ili globalnih nivoa. Nelson i
Farington (1994: 3) ovo definiu kao
kolaborativni proces razmene
informacija, oko centralne teme, koji
sprovode aktivno zainteresovane strane.
Cilj formalne informacione mree je
obino da utvrdi i ustanovi naine za
unapreenje toka informacija meu
lanovima i institucijama lanicama.

Mree aktivista i strateke mree su
organizacije koje se bave javnim
zastupanjem iji se lanovi grupiu kako bi
pruali jedni drugima podrku,
razmenjivali informacije i aktivno
sprovodili promene u politici ili praksi.
Metode mogu obuhvatiti direktnu akciju,
lobiranje, peticije, informativne sastanke i
objavljivanje.

Vrsta mree Istraivanje Razmena informacija Aktivista
Struktura vrsto strukturirana ________________ Blago strukturiran
Spektar Visokocentralizovan ________________ Decentralizovana


Strana 51

STRUKTURE MREE

Nelson, John, i Farrington, John. 1994. Umreavanje i razmene informacija za poljoprivredni
razvoj. Wageningen, Holandija: CTA.
Prirunik o uspostavljanju i jaanju Nacionalnih enskih informativnih mrea u Aziji i Pacifiku.
1988. Bangkok, Tajland: EN, Ekonomska i socijalna komisija za Aziju i Pacifik.


Strana 52

UMREAVANJE I IZGRADNJA SAVEZA ZA JAVNO
ZASTUPANJE


Uprkos razvojnim naporima tokom
poslednjih nekoliko decenija, sistemi i
strukture koji odreuju distribuciju moi i
resursa u okviru i izmeu drutava i dalje
su uglavnom nepromenjeni. Kao rezultat
toga, uticaj NVO na ivote siromanih
ljudi je visokolokalizovan, a esto i
prolazan... mali projekti NVO sami po sebi
nikada nee biti dovoljni da obezbede
trajno poboljanje ivota siromanih.
(Edvards i Hulme, 1992). Umreavanje i
izgradnja saveza, prema tome, mogu da
poboljaju uticaj i mo putem razmene
informacija, resursa i koordiniranjem u
akciji oko zajednikog cilja.

TERMINOLOGIJA

U ovoj oblasti razvijeno je mnogo
termina i mnogi autori i aktivisti koriste
ove rei na razliite naine. Ne postoji
opteprihvaena definicija veine termina,
tako da je vano kritiki ispitati nain na
koji se svaki od njih koristi u odreenom
kontekstu.

Neki od termina koji se obino mogu
sresti su: savez, koalicija, saradnja,
konzorcijum, koordinacija, mrea,
partnerstvo.

Alan Fauler (1997) stvorio je okvir u
kome pravi razliku izmeu onoga to on
zove naini saradnje postavljajui ih du
spektra koji je odreen stepenom
autonomije. Postavljanjem ove skale
nasuprot ose koja meri organizacioni
benefit, on stvara grafikon (vidi dole) koji
predstavlja ono to se zove kompromisi
u saradnji. Edvards i Hulme (1992)
upozoravaju NVO da poveaju svoj
razvojni uticaj a da ne izgube svoju
tradicionalnu fleksibilnost, osnovne
vrednosti i efikasnost na lokalnom nivou
(str. 13-14).


ODNOS SLOENOSTI SVRHE, INTENZITETA VEZA
I FORMALNOSTI SPORAZUMA


Strana 53

U zajednikim naporima postoji
meusobni odnos izmeu kompleksnosti
svrhe, intenziteta veza i formalnosti
sporazuma.

Dva elementa su kljuna:

svi se moraju saglasiti u vezi nivoa
intenziteta veza/interakcija;
nivo intenziteta mora odgovarati
eljenoj svrsi i ishodima;

Kako svrha zajednikog napora
postaje kompleksnija, od razmene
informacija i znanja do kompleksnih
projekata i zajednikih aktivnosti za
reavanje problema, treba uzeti u
razmatranje sledee:
procesi postaju formalniji, kao i
potreba za zajednikom vizijom, ciljevima
i planovima;
obezbeivanje resursa raste od
razmene ideja, vetina i iskustva do
razmene i obezbeivanja fondova, osoblja
i objekata;
lanstvo postaje stabilnije i vie panje
se obraa na to ko se pridruuje i ta se
deava ako lanovi odu;
nivo intenziteta veza trebalo bi da bude
vei i da omogui jasnu komunikaciju,
delegiranje odgovornosti, odluivanje i
odgovornost;
sporazumi postaju formalniji da bi
olakali i razjasnili obezbeivanje resursa,
kapacitete za odluivanje i kanale
komunikacije.

Kako nivo intenziteta veza raste,
smanjuju se autonomija i fleksibilnost, ali
organizacija moe imati popriline koristi,
u rasponu od veeg uticaja do poveanja
kredibiliteta i legitimiteta.
Iz tog razloga veoma je vano
uzeti u obzir i trokove/rizike i koristi za
organizaciju kada se ulazi u kompleksnije,
veoma intenzivne zajednike poduhvate.
To moe obuhvatiti jasno pregovaranje o
tome kako e organizacije raditi zajedno
ne bi li obezbedile da se svi disbalansi
moi ree i da trokovi ne budu vei od
koristi.



Strana 54

SARADNJA I IZGRADNJA PARTNERSTVA

Re saraivati izvedena je iz
latinskog i znai raditi zajedno. Neki
autori vide autentinu saradnju kao
zajedniki rad, uzajamno potovanje i
toleranciju, neto to obuhvata prelaz od
uzajamnog antagonizma ili neznanja do
visokog nivoa operativnog deljenja
zadataka i uzajamne podrke.

Jedan autor partnerstvo vidi kao
pravian odnos u kome oba partnera
doprinose zajedno u skladu sa svojim
kapacitetima i ravnopravno uestvuju u
procesu odluivanja. Partnerstvo
podrazumeva razmenu, interakciju,
deljenje (Macharia 1998: 1).

Osborn (1996) uoava razmenu etiri
kljuna elementa:
zadataka/ciljeva i interesa,
resursa,
rizika,
benefita;

u procesu koji mora biti:

od obostrane koristi,
edukativan za obe strane,
definisan jasnim linijama
komunikacije,
definisan uzajamnim potovanjem,
definisan podelom moi i odluivanja,
voen razmenom resursa,
definisan sveu o ogranienjima.


Saradnja moe biti:

horizontalna ukljuuje organizacije
koje rade u istom sektoru i na istom
nivou, na primer, nekoliko organizacija
koje deluju unutar lokalne zajednice koje
se bore za prava manjinskih zajednica u
svojoj zemlji;
vertikalna ukljuuje organizacije
koje rade u istom sektoru, ali na razliitim
nivoima, na primer, organizacije koje
deluju unutar lokalne zajednice i rade sa
NVO koja je posrednik na projektu koji
finansira meunarodna NVO;
meusektorska ukljuuje
organizacije koje rade u razliitim
sektorima, na primer, NVO koja sarauje
sa poslovnim koncernom, ili NVO koja
sarauje sa vladom.

Saradnja se moe odvijati i u razliitim
oblicima strukture:

neformalni ukljuuju organizaciju,
ali relativno malo institucionalizacije, na
primer, radna grupa koja istrauje pitanje
od uzajamnog interesa;
formalniji obino imaju neki oblik
sekretarijata za obavljanje svakodnevnog
operativnog rada i upravni odbor koji
predstavlja partnere saradnike;
formalni ukljuuju registraciju,
podleu pravnim i fiskalnim uslovima rada
i zahtevaju pristustvo institucionalnih
struktura i procedura.







Strana 55

Kljune prednosti i nedostaci neformalne i
formalne saradnje

Vrsta organizacije Prednosti Nedostaci
Neformalne Vea sloboda da istrauju
ideje i grade odnosi
Jeftina glavni resurs je
vreme, a ne novac;
Nisu birokratske.
Ne uzimaju ih dovoljno
ozbiljno spoljne agencije ili
kljuni ljudi.
Lako ih zanemaruju kada
lanovima panju skrenu drugi
zadaci.
Nisu strukturirane za rad
koji zahteva koordinaciju ili
upravljanje resursima.
Formalne Vei autoritet i kapacitet da
izvri uticaj.
Vie fokusiranih aktivnosti
i vei izgledi za odrivost.
Poboljana sposobnost
mobilisanja i upravljanja
veim resursima
Podleu zakonskim
ogranienjima delatnosti.
Sklonost da postanu isuvie
birokratske i bezline.
Sve vei administrativni
trokovi (koji nisu u skladu sa
projektom).

(Preuzeto od: Tennyson 1998: 37)

Literatura

Edwards, Michael and Hulme, David, 1992, Making a Difference: NGOs and
Development in a Changing World, London: Earthscan.
Fowler, Alan, 1997, Striking a Balance: A Guide to Enhancing the Effectiveness of
Nongovernmental.
Organizations in International Development, London: Earthscan.


Strana 56

Dvanaest faza procesa izgradnje partnerstva

FAZA OPIS POSREDNIKA ULOGA
1 Prikupljanje informacija i
konsultovanje sa
zainteresovanim stranama
Preuzimanje vostva u prikupljanju podataka i
voenja sastanaka zainteresovanih strana.
Identifikovanje onoga to je potrebno zadrati, a ta
odbaciti (u dogovoru).
2 Identifikovanje partnera i
obezbeivanje njihovog
uea
Paljivo bira potencijalne partnere i daje im dovoljno
vremena da dokau svoju posveenost i podobnost.
3 Postavljanje ciljeva
partnerstva
Sa partnerima se dogovara oko osnovih principa i
razvija zajednike ciljeve.
4 Planiranje razvoja programa
/projekta
Prolazi kroz proces planiranja aktivnosti sa svim
zainteresovanim stranama i obezbeuje sprovoenje
programa/projekta (projekata) po dogovoru.
5 Planiranje organizacionog
razvoja
Sa kljunim igraima razvija odgovarajuu partnersku
organizaciju. Vodi organizaciju kroz proces
registracije. Nakon osnivanja organizacije, pomae da
se stvore procedure za efikasan razvoj.
6 Identifikovanje i
mobilisanje novanih i ne-
novanih resursa
Predvia potrebe za resursima. Podstie ukljuivanje
zainteresovanih strana u mobilisanju resursa iz irokog
spektra.
7 Implementacija programa /
projekta (projekata)
Preuzima ulogu u koordinisanju procesa
implementacije radi po unapred dogovorenom
rasporedu.
8 Merenje efikasnosti Obezbeuje odgovarajue procedure za merenje
efikasnosti programa / projekta (projekata).

Strana 57

9 Razmatranje procesa Ukljuuje partnere i druge zainteresovane strane u
razmatranje procesa, tj. njihov zajedniki rad trebalo
bi da sadri i razmatranje uloge posrednika.
10 Revidiranje programa
/projekta (projekata)
Na osnovu faze 8 i 9, upravlja postupkom revizije
kako bi program (i) / projekat (ti) i partnerske
organizacije (ako postoje) imale koristi od nauenih
lekcija.
11 Redefinisanje partnerstva Po potrebi redefinie uloge partnera i posrednika,
revidira pisane sporazume ili ugovore u skladu sa
promenama.
12 Obezbeivanje dugorone
odrivosti (ili donoenje
odgovarajueg zakljuka)

Gradi, to je pre mogue, strategiju za odrivost posla
na duge staze, ili obezbeuje da je okonanje
programa / projekta (kata) i/ili partnerstva senzitivno u
odnosu na sve zainteresovane strane.


Izvor: Tennyson 1998, str. 67.



Strana 58

IDENTIFIKOVANJE PREPREKA


Prepreke za izgradnju partnerstva i/ili
inicijativa za partnerstvo pojavljuju se u
dva oblika: one koje se javljaju u okviru ili
koji su u direktnoj vezi sa partnerstvom i
one ije pojavljivanje nije u vezi sa
partnerstvom, ali utiu na njega u velikoj
meri.

Prepreke koje nastaju u okviru
partnerstva
Kolege koje rade irom sveta na
kreiranju i pruanju podrke inicijativama
za meusektorsko partnerstvo
razmenjivale su ideje o svojim
svakodnevnim iskustvima sa preprekama.
Doli su do podueg spiska. Moda
neizbeno, akcenat je bio na praktinim
potekoama. U irem smislu, prepreke su
podeljene u tri kategorije:
pomeani i/ili sukobljeni prioriteti, ljudska
ogranienja i ometanja procesa.

Pomeani i/ili sukobljeni prioriteti
obuhvataju:
stavljanje prevelikog akcenta na novac
razliiti prioriteti partnera i aktera
skriveni (suprotstavljeni) program
odsustvo zajednike misije
meukulturna / meusektorska
netolerancija

Ljudska ogranienja obuhvataju:
konkurenciju izmeu jakih linosti
zavisnost projekta od toga koga
poznajete
nedostatak adekvatnog liderstva/vostva
nedostatak odobrenja nominalnog
voe/zagovaraa
neadekvatno obuen kadar
manjak poverenja u osoblje, partnere i
posrednike

Primeri za ometanja procesa
obuhvataju:
teko odstupanje od postojeih
struktura hijerarhije
predugaak proces konsultovanja
gubitak fokusa
neuspeh pojedinaca da sprovedu
dogovorene akcije
nizak opti nivo posveenosti onih koji
su ukljueni

Mnoge od stavki na spisku zvue poznato.
Partnerstva su svuda suoena sa najmanje
jednom ovakvom preprekom (a verovatno
i vie) (vidi tabelu 20).
(Tenison 1998:72)


Tabela 20 Potencijalne prepreke koje se javljaju unutar partnerstva

NIVO IZVOR PREPREKE PRIMER
Lini/profesionalni Lina sposobnost Loe posrednike
vetine
Profesionalni poloaj Zapovedniki ef
Opseg uloge Usko fokusiran
posao

Organizacioni Interne (u okviru organizacije) Sukobljeni
prioriteti
Meuorganizacione Konkurentnost
(u okviru sektora)
Meusektorske Netolerancija


Strana 59


Nae kolege odgovorile su na ovu
diskusiju sa takvom estinom da je vana
injenica o oiglednim preprekama postala
oigledna: ne dobijamo esto priliku da
priamo o njima. Moglo se osetiti
olakanje koje je grupa osetila kada joj je
dozvoljeno da prizna sa kojim se
preprekama i smetnjama suoava svakog
dana.

Moda smo svi pomalo krivi za
stvaranje kulture postignua u kojoj
svako izlaganje ili diskusija o
potekoama podrazumeva neadekvatnost
ili neuspeh. Stvaranje mogunosti za
otvoren razgovor o preprekama moe
pomoi da se ova kultura promeni.

Partnerstva od samog poetka mogu
opsedati tekoe meusektorskog rada
(vidi prikaz 21).

Prikaz 21 Potencijalno opstruktivne karakteristike sektora stvarne ili pretpostavljene

JAVNI SEKTOR POSLOVNI SEKTOR CIVILNI SEKTOR
Birokratski Vremenski ogranien Nedostaje mu
profesionalnost
Prebacuje odgovornost Kratkoroan Skuplja poene
na drugoga
Dogmatski Praktian Nerealan
Fokusiran na izbore Fokusiran na deoniare Uzak fokus
Rigidno struktuiran Voen profitom Manjak odgovornosti
Elitistiki Nepristupaan Neinformisan

Susretanje sa izazovom meusektorskog
antagonizma poinje sa odvajanjem onoga
to je realno od pukog nesporazuma.
Razvijanje naina rada koji e omoguiti
razvijanje meusektorskih odnosa (vidi
Poglavlje 2, str. 19). Otvoreno i efikasno
suoavanje sa preprekama, bez obzira na
njihovo poreklo, u nadi da e to spreiti da
inicijativa za partnerstvo skrene s kursa.
Navii se da se sa svakom preprekom koja
se pojavi suoimo odmereno i strateki.

Eksterne prepreke koje utiu na
partnerske aktivnosti
Pored prepreka koje se javljaju u
okviru partnerstva, postoji i mnogo
eksternih prepreka naroito u sluaju
nacionalnih ili globalnih deavanja, i kriza
koje mogu da destabilizuju situaciju u
lokalnoj sredini i stoga u velikoj meri utiu
na partnerstvo (Vidi prikaz 22).

Prikaz 22 Eksterne prepreke koje utiu na partnerstvo

NIVO IZVOR PREPREKE PRIMER
nacionalni politiki neoseajna vlada
ekonomski ekonomska kriza
kulturno/istorijski nepostoji tradicija
saradnje
globalni razmere problema iroko rasprostranjeno
siromatvo
brzina promene brzo zastarevanje
raspoloivost resursa zamor meunarodnih
donatora

Strana 60

Lini pristupi prevazilaenju prepreka
14


PRISTUP PREDLOG

Razvijajte bolje vetine Razgovarajte mirno i prihvatljivim jezikom,
a ne da pogorate osetljivu situaciju.


Proirite bazu iskustva Posetite firmu/NVO u akciji.
Ako imate sasvim malo ili nemate nikakva
saznanja o poslovnom ili NVO sektoru i teko
gradite partnerstva.

Mislite/delujte strateki Udaljite se od prepreke, analizirajte je,
Prodiskutujte sa kolegama ijim savetima
verujete i osmislite promiljenu strategiju.

Reagujte dobro na tekoe Zadrite objektivnost, ak i usred tekih
situacija. Budite svojim kolegama dobar uzor
i budite svesni da e nain na koji vi reagujete
uticati i na njih.

Promenite svoje ponaanje Razmotrite ta moete raditi drugaije.
Iznenadna promena vaeg ponaanja
(koje je sve vie asertivno, a ne
pasivno, ili obrnuto) moe nekada da
opusti napetu situaciju ili odnos.

Izgradite kredibilitet Vremenom dokaite vau odlunost i dobru
procenu.

Dajte doprinos promeni klime Ako su okolnosti nepovoljne za
partnerske inicijative, mobiliite podrku da
izazovete i promenite stavove i
organizacije. Postanite uesnik
kampanje.



14
Izvor: Forum poslovnih lidera Princa od Velsa.

Strana 61

PREDNOSTI I MANE RADA U KOALICIJAMA

Prednosti

Poveava bazu podrke; moete ostvariti zajedno ono to ne moete sami.
Prua sigurnost naporima javnog zastupanja i titi lanove koji moda ne mogu samostalno da
deluju.
Uveava postojee resurse udruivanjem i delegiranjem posla drugima u koaliciji.
Poveava finansijske i programske resurse za kampanju javnog zastupanja.
Poboljava kredibilitet i uticaj kampanje javnog zastupanja, kao i kampanje pojedinanih lanova
koalicije.
Pomae razvoj novog liderstva.
Pomae u individualnom i organizacionom umreavanju.
iri opseg vaeg posla.

Mane

Odvraa vas od drugog posla; oduzima mnogo vremena od redovnih organizacionih zadataka.
Moe od vas zahtevati da inite ustupke kada je re o vaem stavu o pitanjima ili taktikama.
Moe od vas zahtevati da popustite pred monijim organizacijama. Mo nije uvek rasporeena
jednako izmeu lanova koalicije; vee ili bogatije organizacije mogu imati vie uticaja u
odluivanju.
Ne moete uvek dobiti priznanje za va rad. Nekada koalicija kao celina dobija
priznanje, a ne pojedinani lanovi. Dobro voene koalicije treba da nastoje da istaknu svoje
lanove to je ee mogue.
Ako doe do raspadanja koalicije, to moe da nakodi svaijem javnom zastupanju i nanese tetu
kredibilitetu lanova.

Izvor: R. Sharma & L. Thomas. Uvod u politku javnog zastupanja.


Strana 62

MONITORING I EVALUACIJA JAVNOG
ZASTUPANJA
15


OSNOVE

Monitoring i evaluacija javnog
zastupanja su relativno nova oblast za
nevladine organizacije i donatore. Mnogo
vremena provodi se u modifikaciji drugih
sistema evaluacije u pokuaju da se ispuni
jedinstveni i oportunistiki karakter
javnog zastupanja. Najbolji nain je da se
ukljuite u prikupljanje to vie
informacija tokom rada usmeno,
voenjem beleaka i njihovim
sreivanjem, snimanjem razgovora, itd.
kako biste imali dokaze kojima ete
potkrepiti svoje argumente ili slutnje kada
je potrebno. Vaa obaveza je da to inite, a
ne da brinete o tome.

Monitoring je prikupljanje
informacija o projektu tokom trajanja. Cilj
monitoringa je da razumete ta se deava.

Evaluacija je procena projekta u
odreenom trenutku, i podrazumeva i
uspehe i neuspehe. Cilj evaluacije je da
razumete zato se desilo to to se desilo.


ZATO VRITI MONITORING I EVALUACIJU JAVNOG ZASTUPANJA?
Postoji vie razloga koji vas
motiviu da pokrenete monitoring i
evaluaciju vaeg zastupanja. Razlozi zbog
kojih ste se odluili za evaluaciju vaeg
rada odredie i tehnike koje ete koristiti.

Priprema verodostojnog
finansijskog izvetaja. Potreba da se
pripreme verodostojni izvetaji za
donatore i menadere najei je razlog
zbog kojeg se odluujemo za evaluaciju.
Imamo potrebu da pokaemo da smo
pravilno iskoristili uloena sredstva kako
bismo postigli odreene rezultate. Postoji
potreba da se na argumentovan nain
pokae kako nae aktivnosti doprinose
dugoronim ciljevima i poboljanju ivota
odreenih grupa. Posmatranje efekata
vaih rezultata je otprilike ono to veina
ljudi radi kada vri evaluaciju uticaja
javnog zastupanja na ivote ljudi. Moda
ete biti u mogunosti da izbrojite poruke
koje ste poslali, ali kako ete znati da li su
te poruke bile shvaene na pravi nain? I
opet, podaci koje ste beleili na svom putu
mogu vam pomoi da li je vaa ciljna
publika promenila svoj politiki stav ili

15
BOND Umreavanje za meunarodni razvoj BOND, beleke o upravljanju, Serija 6. www.bond.org.uk/advocacy
ton? Da li navode vae argumente u svojim
publikacijama?

Da pokaete menaderima,
kolegama i partnerima da je javno
zastupanje isplativ nain da se pobolja
ivot siromanih. Kako pratiti promene
politike, koje ste definisali kao svoje
dugorone ciljeve, da biste bili sigurni da
se one zaista pozitivno odraavaju na
ljude? Ovo je veoma teko zbog
dugotrajne prirode promena. Teko je
pripisati promene politike ili prakse bilo
kojoj od organizacija ili koalicija, a ne
nekim spoljnim faktorima. Svaki pokuaj
da se shvate efekti promene politike na
ivote ljudi (koji su takoe podloni
velikom broju faktora) morao bi da ukljui
mali broj ljudi upravo zbog trokova koje
to podrazumeva. Najbolji i najisplatljiviji
nain da to uradite je da napravite studiju
sluaja koja e se zasnivati na iskustvima
raznih zainteresovanih strana.

Strana 63


Da biste uili iz svog iskustva.
Svaki projekat javnog zastupanja je pria
za sebe. Odluka o tome ta je bilo uspeno,
a ta nije esto se svodi na razmatranje
kombinacija strategija koje su se pokazale
uspenim u odreenim situacijama i
uporeivanje uticaja razliitih strategija na
ciljnu publiku u nizu projekata. Najbolje
ete nauiti ako redovno razmiljate o
tome da li ste postigli rezultate i
prikupljate usmene ili druge dokaze koji e
potkrepiti vaa predvianja. Takoe,
tebalo bi da vrite monitoring spoljne
situacije kako biste mogli prepoznati i
zabeleiti ostale faktore koji su mogli
uticati na vau ciljnu publiku. Ova vrsta
razmiljanja korisna je za pravilno
odreivanje sledeih koraka u vaoj
strategiji i izgradnju sposobnosti javnog
zastupanja. esto je bolje usredsrediti se
na razloge zbog kojih ste promenili svoj
plan nego da potroite vreme sakupljajui
informacije o unapred utvrenim
indikatorima.

ULAGANJA (inputs),
REZULTATI (outputs) , ISHODI
(outcomes) I INDIKATORI

Sastavni deo svake strategije
javnog zastupanja je plan rada. To
najee izgleda kao tabela u kojoj se
nalaze vaa ulaganja i rezultati.

ULAGANJA (INPUTS). Sredstva koja
ete koristiti najee, za osoblje i
trokove proizvodnje.

REZULTATI (OUTPUT). Aktivnosti
koje ete sprovoditi.

Da biste u svoje planove ugradili uenje,
razmiljanje i fleksibilnost, korisno je
dodati jo dve kolone.

ISHODI (OUTCOMES). Efekat koji
oekujete da ostvarite svakim segmentom
realizacije.

INDIKATORI. Dokazi koje ete
prikupiti, a koji potvruju da se dolo do
odgovarajuih ishoda.

Primer: plan rada za prvih est
meseci na kampanji javnog zastupanja
WaterAid-a o Viziji 21 i Svetskom
forumu o vodi.

U martu 2000. godine vlade,
nevladine organizacije i instituti za
istraivanja u sektoru vodnih resursa
sastali su se u Hagu kako bi se dogovorili
o Viziji za XXI vek I o Okviru za akciju.
To je bio prvi put da su ciljevi za vodene
resurse dogovoreni na meunarodnom
nivou. Od vlada se oekuje da se obaveu
da e potovati te ciljeve. Cilj ove
kampanje je da se stavovi organizacije
WaterAid uzmu u obzir prilikom usvajanja
sporazuma i da se stvori koalicija NVO
koja e komentarisati i vriti monitoring
realizacije Vizije 21 i njenog okvira za
delovanje.



Strana 64

Input Output Outcome Indikatori
Angaovati istraivaa,
vreme potrebno za
istraivanje,
novac za isplatu (prva dva
meseca),
vreme potrebno za
konsultacije sa internim
akterima.



Izraditi izjavu o stavu
WaterAid-a.
Dogovor sa svim
unutranjim
zainteresovanim stranama
WaterAid-a,
ukljuujui i partnere sa
Juga, o kljunim
problemima i stavovima u
vezi sa ovim pitanjima.
Predstavljanje izjave o
stavu javnosti.
OS partneri koriste izjavu o
stavu kako bi potpomogli
rad na javnom zastupanju
na nacionalnom nivou.
Vreme za sastanke i
konsultacije.
Konsultacije sa komisijom
o predlozima
WSSCC-a (Kolaborativni
savet o snabdevanju
vodom i o kanalizaciji)
Istraivanje stava vlade
UK o kljunim pitanjima
iz izjave o stavu.
Stav WaterAid-a ukljuiti
u V21 i dokumente okvira
za delovanje WSSCC-a
Izjava o stavu kao osnov
za lobiranje vlade UK i
WB u vezi sa njihovim
stavom o odredbama o
vodi i preiavanju.
Nacrt V21 sadri i stav
WaterAid-a o kljunim
pitanjima kojima se bavi.
Vreme potrebno za
istraivanje,
sastanci.
Sastanci sa pofesorima i
drugim NVO. Seminar o
stavu WaterAid-a o vodi i
preiavanju.
Ponovno stvaranje NVO
akademske mree za
pitanja vode i
preiavanja.
Postizanje dogovora o
kljunim problemima i
stavovima.
Problemi i stavovi o kojima
se pie u asopisima koji su
specijalizovani i za vodu i
preiavanje.
Snana poruka SFV o
kljunim pitanjima i
stavovima
(Studija sluaja koju je sainila Belinda U. Kalaguas, u martu1999. godine, kao deo BOND-ove obuke)







KAKVE VRSTE MONITORING INDIKATORA POSTOJE?

Mogunosti izbora indikatora su
neograniene.

Isprobajte barem nekoliko tehnika i

Strana 65

pokuajte da vrite monitoring promene
preko niza zainteresovanih strana.
Nemojte zaboraviti da e svaka
zainteresovana strana moda biti drugaije
motivisana, to moe uticati na podatke
koje ete dobiti. Na primer, oni koji
donose odluke moda e eleti da odaju
utisak da nisu podloni uticaju kako bi
spreili budue lobiranje. Nemojte
zaboraviti da se rezultati takvog
monitoringa nee direktno odraziti na
kvalitet vaeg rada. I u medijskom i u
politikom okruenju, vae ideje i
problemi e se takmiiti sa mnogim
drugim priama. Da li e se nai mesta i za
va problem u velikoj meri je pitanje
sluajnosti.

Vrite monitoring ciljne grupe
Beleite i posmatrajte promene u nastupu
vae ciljne publike. Vodite evidenciju o
izjavama
koje su davali.
ta govore o vama i vaoj kampanji?
Da li se pribliavaju vaem stavu i da li se
prilagoavaju ili usvajaju va jezik i
filozofiju?

Vrite monitoring vaih odnosa
Beleite uestalost i sadraj razgovora sa
spoljnim izvorima i ciljnom publikom.
Da li razgovarate o novim idejama? Da li
za njih predstavljate osobu od poverenja ili
izvor
informacija i saveta?

Vrite monitoring medija
Sabirajte duine novinskih lanaka o
vaem problemu i odnos pozitivnih i
negativnih
komentara.
Vodite evidenciju o tome koliko je puta
spomenuta vaa organizacija.
Obratite panju na to da li mediji usvajaju
va renik.

Vrite monitoring sopstvenog ugleda
Vodite evidenciju o izvorima i broju
poziva koje ste primili, a koji su rezultat
vaeg rada.
Da li ste doprli do ljudi do kojih ste eleli?
Gde i kako su uli o vaem radu?
Koliko su tana njihova unapred formirana
miljenja o vama i vaem radu?

Vrite monitoring javnog mnjenja
Analizirajte javno mnjenje putem
telefonskih anketa, ili naruenih
ispitivanja javnog
mnjenja.


TA BI TREBALO DA POKUAM DA OCENIM?


Da biste izvrili evaluaciju efekata vaeg
projekta, morate imati jasnu sliku modela
ili proces koji pokuavate da sledite, a
zatim i da odluite koje su vam to
informacije na raspolaganju i
omoguavaju vam da procenite svaki
segmenat proces. New Economics
Foundation u svom nedavnom radu
predlae da na proces gledate kao na lanac
efekata.




Izgradite svest > Promenite
politiku > Utiite na ivote ljudi

U svakoj fazi prisutne su
osnovne aktivnosti, kao i one vezane za
politiku. Monitoring mora obuhvatiti obe
ove aktivnosti. Njihova povezanost takoe
je bitna i to je vea, vee su i anse da
projekat bude uspean. U najveem broju
sluajeva osnovne aktivnosti
podrazumevaju i osposobljavanje, tj.
izgradnju kapaciteta. Na primer:

Stvaranje grupe > Grupne aktivnosti >
Udruivanje grupa iznad nivoa sela >
Pokreti koji su inicirani kako bi se
suprotstavili neijim linim interesima >
Grupe siromanih su ukljuene u
oblikovanje zakonodavstva i imaju
kontrolu nad resursima

Aktivnosti vezane za politiku se
u veoj meri baziraju na buenju svesti i
promeni stavova. Na primer:

Strana 66


Poveana svest o odreenom problemu
> Doprinos debati > Novi stavovi > Nova
politika > Primena nove politike >
Pozitivne promene u ivotima ljudi


KO DEFINIE USPEH?

Razliite zainteresovane strane imae
razliita miljenja o tome ta je uspeh, u
zavisnosti od toga gde se nalaze u lancu
uticaja. Da bi ste dobili potpunu sliku o
svojoj uspenosti, morate se obratiti
velikom broju razliitih zainteresovanih
strana, kao to su: vaa baza podrke,
saveznici, lokalno stanovnitvo i njihove
organizacije, osoblje, ciljna publika,
novinari, kao i oni koji posmatraju proces
sa strane. Na raspolaganju vam je veliki
broj metoda.

Ankete vam mogu pruiti pregled
postignutog.
Intervjui vas upoznaju sa takom gledita
razliitih zainteresovanih strana.
PRA tehnike (Participatory rural
appraisal), poput rangiranja, korisne su za
procenjivanje uspenosti osnovnih
aktivnosti.
Video moe biti efikasan nain da se
emocije i stvarnost sauvaju za evaluaciju,
jer se bez njih i ive kampanje mogu
pretvoriti u suvoparne izvetaje.
Studije sluaja koje koriste niz tehnika i
koje su meusobno povezane kako bi se
postigla nepristrasnost koristan su nain da
se analizira postignuto i prezentuje
kompleksan materijal. Ovo se moe uraditi
za odreene projekte ili institucije, kao i za
grupe korisnika, itd.

Pripisivanje zasluga jedan je od
najteih delova evaluacije sa kojim se
susreemo u javnom zastupanju. Veoma je
teko tano utvrditi ta je to uzrokovalo
promenu politike i kakav e uticaj ta
promena zapravo imati. Razne sile su u
igri, a nevladine organizacije su meu
najslabijim iniocima koji javno zastupaju
u datoj situaciji.

Strana 67





Strana 68

Pitanja koja vam mogu pomoi prilikom
evaluacije efekata i pripisivanja zasluga


PUBLIKA

KLIJENT
(tj. siromani ljudi koji e imati koristi od vaeg projekta javnog
zastupanja)
Ko treba da uje poruku?

Ko je uo poruku?

Kako su protumaili poruku?

Kako se ona razlikovala od ostalih
poruka?

ta je rezultat tog rada?

Da li su prethodno uli za onoga ko
je poslao poruku?

Kako razlikuju onoga ko je poslao
poruku od onih koji bi mogli slati
sline poruke?
Ako klijenti prethodno nisu saraivali sa NVO, kako se sa njima stupilo
u kontakt da bi NVO bila sigurna da ih zastupa na odgovarajui nain?

U kojoj meri su NVO koje su ukljuene u projekte javnog zastupanja
upoznale siromane ljude s kojima rade sa svojim aktivnostima u
oblasti javnog zastupanja?

Da li je bilo pokuaja da se ti ljudi zamole da rangiraju javno
zastupanje u odnosu na druge aktivnosti koje moda vide kao
relevantnije?

ta je to to je uinjeno kako bi se ti ljudi upoznali sa rezultatima
javnog zastupanja?


U kojoj meri su ljudi sigurniji da sami sebe javno zastupaju?


ta je uinjeno da oni ocene rezultate i daju potvrdu planiranih efekata?

(Preuzeto od modela koji je razvio Rik Dejvis)


Strana 69

SAVETI
Neka vai ciljevi budu jasni.
Vodite preciznu evidenciju o inputima i rezultatima.
Za svaki rezultat odredite jednostavne indikatore koje brzo i uz malo truda
moete sakupiti.
Vrite monitoring promena u spoljnom okruenju kako biste mogli utvrditi da li su relevantne.
Sistematino prikupljajte sve konkretne dokaze, posebno usmene.
Ne zaboravite da procena mora da prui korisne i pravovremene informacije.
Proverite subjektivne ocene tako to ete publici i korisnicima postaviti kljuna pitanja.
Evaluacija moe jednostavno da podrazumeva iznoenje vaih instinktivnih ocena i misli na
otvoreniji nain. Ovo vam moe pomoi da upoznate sopstveni um, kao i da podelite informacije
i stavove sa kolegama.

Literatura

Baranyi, S., Kibble, S., Kohen, A. and O'Neill, K. (1997) Making solidarity effective: Northern voluntary
organisations, policy advocacy and the promotion of peace in Angola and East Timor. London: Catholic
Institute of International Relations. (One of the few efforts to grapple with effectiveness in terms of
relative/comparative effectiveness of different campaigns.)
Covey, J. (1995) Accountability and effectiveness in NGO policy alliances, pp. 167-182 in Edwards, M.
and Hulme, D. (eds.) Non-governmental organisations performance and accountability: Beyond the magic
bullet. London: Earthscan. (Early discussion of effectiveness - suggests some avenues for further progress.)
Fowler, A. (1996) Demonstrating NGO performance: Problems and possibilities. Development in Practice,
Vol. 6, pp. 58-65. (Discussion of some of the problems faced by NGOs in evaluating performance - multiple
stakeholders, no bottom line etc.)
Fowler, A. (1995) Participatory self-assessment of NGO capacity. INTRAC Occasional Papers, Vol. 10.
(User-friendly guide to evaluation. Contains some useful conceptual frameworks, and ideas about
indicators.)
Fox, J. and Brown, D. (1998) The struggle for accountability: The World Bank, NGOs, and grassroots
movements. MIT Press. (Big book, with much information about World Bank NGOs relations. Contains
some discussion of evaluating impact and effectiveness.)
Herman, R. and Renz, S. (1997) Multiple constituencies and the social construction of nonprofit organization
effectiveness. Nonprofit and voluntary sector quarterly, Vol. 26, pp. 185-206. (Theoretical discussion of
what effectiveness might mean for nonprofits multiple stakeholders etc.)
Rees, S. (1998) Effective nonprofit advocacy. (One of the few empirical attempts to assess effectiveness.
Focus is on lobbying in US domestic politics, but is useful re operationalizing and studying effectiveness.
Available at http://www.aspeninst.org/dir/polpro/nsrf/enpatoc.html

Roche, C. and Bush, A. (1997) Assessing the impact of advocacy work. Appropriate Technology, Vol. 24,
pp. 9-15. (Short article exclusively about assessing impact and effectiveness. Argues that evaluating
effectiveness is very important and makes some suggestions for progress in this area.)