ZELENA AGENDA

GRAANICA
NACRT DOKUMENTA
Septembar 2011 godine
Institut
Optina Graanica
3 E INSTITUT INSTITUT A ODR!I"I RA"O#
3 E $ EKONOMI#A% EKO&O'I#A% EDUKACI#A
E&ENA A'ENDA 'RA(ANICA
Dokument Zelena agenda u Graanici je javan. Dokument moe biti kopiran ili distribuiran u celosti
ili delovima, bilo kojim medijskim sredstvom bez prethodne pisane dozvole Optine Graanica ili !
"nstituta.
#utor dokumenta$ %enad &ikalo
Za vie in'ormacija vezanih za dokument, molimo vas da kontaktirate ! "nstitut elektronskom
potom na adresu institut3e @ yahoo.com
- - 2
Institut
SADRAJ:
I UVOD.................................................................................................5
Opti podaci o optini((((((((((((..(((((((..(((.)
Zelena #genda * opte in'ormacije((((((..(((((((((..(.+
,roces Zelena #genda u Graanici(((((..(((((((((..((-
II OPIS VREDNOSI U !AJEDNI"I.................................................#
.apa vrednosti((((((((((((.(((((((((..(((./
Opis vrednosti..........................................................................................00
III ANA$I!A POSOJE%E& SANJA IVONE SREDINE.............'(
#naliza dokumenata...(((((((((((((((((((.(..(.01
#naliza trendova((.(((((((((((((((((((.(((0/
#naliza uticaja trendova(.((((((((((((((((.(((...2-
.inimalni standardi, opis i uzrok problema, potencijali i
mogu3nosti.........................................((((((((.((.(((((4
IV SRAE&IJA........................................................................................................3)
5izija, elementi vizije i proces dobijanja izjave(((((((.................6
O viziji...........................................................................................................+
7trateki ciljevi.......................................................................................... ....1
V A*"IONI P$AN......................................................................................................3+
VI P$AN ,ONIORIN&A I EVA$UA"IJE........................................)'
8loga monitoringa i evaluacije.........................(((((.....((...........60
VII !A*$JU-A*.......................................................................................................).
VIII PODA"I...........................................................................................................).
- - 3
I UVOD
OP/I PODA"I O OP/INI
Optina Graanica je 'ormirana po zakonu o administratrativnim granicama optina 24. 'ebruara
244-. godine. %akon odranih izbora, 0). novembra 244/. godine, zvanino optina Graanica
postoji od 2/.02.244/. godine kada je odrana inauguraciona sednica 7kuptine Optine
Graanica.
Optina Graanica se prostire na centralnom delu 9osova gde se granii na severu sa optinom
,ritina, na jugu sa optinom :ipljan i na zapadu sa optinom 9osovo ,olje.
;eritorija optine Graanica obuhvata povrinu od 00,2) km2.
8 skladu sa Zakonom o administrativnim granicama ova optina se sastoji iz slede3ih katastarskih
zona$ <adovac, <atuse, =aglavica, Dobrotin, Graanica, Donja Guterica, Gornja Guterica, :aplje
7elo, :epina, :ivadje, ,reoce, 7kulanevo, 7uica, 7uvi Do, &adevo i 8gljare.
Optina Graanica ima oko 2).444 stanovnika ija je struktura multietnina, od toga -).1 > 7rba,
,1 > #lbanaca i 04,+> &oma, #kalija, !gip3ana i drugih.
Optina Graanica se prostire na istonom obodu kosovske kotline, tamo gde se blago izdiu
ogranci 5aletina i neto strmije ogranci 7taevca na reci Graanki i na zapadu do 7itnice.
Graanica se nalazi na nadmorskoj visini od )14 metara i deo je tektonske kotline koja se du
raseda spustila sredinom tercijera.
Graanica je poznata po istoimenom manastiru Graanica.
.anastir Graanica je jedan od najlepih spomenika srednjovekovne kulture iz ?"5 veka. ,odigao
ga je kralj .ilutin izme@u 00). i 020. godine kao poslednju od etrdeset dve crkve koje je
sagradio tokomsvoje vladavine. 9ao i drugi manastiri kralja .ilutina, Graanica je bila i ostala
simbol ponosa svog naroda, odravaju3i ga u ivotu u tekim vremenima. %alazi se na spisku
8neskove 7vetske batine.
Graanica je poznata po reci Graanki koja protie pored manastira Graanica i dalje kroz naselja
:aplje 7elo, ,reoce, Gornje Dobrevo odakle se uliva u reku 7itnicu. &eka Graanika izvire ispod
same brane Graanikog jezera i tee pored jalovita &udnika 9inica.
8 blizini Graanice nalazi se Graaniko jezero. "z ovog jezera se pija3om vodom snabdeva vie
mesta na centralnom 9osovu, ukljuuju3i ,ritinu, Graanicu i ostala naseljena mesta. <rana na
jezeru je podignuta 0/++.godine i njenom izgradnjom raseljeno je %ovo 7elo, mesto koje nekada
bilo nastanjeno srpskim stanovnitvom, a nalazilo se na teritojiji gde se danas nalazi jezero.
Aormiranjem nove optine gra@ani srpske, romske i ostale nacionalnosti koje ive na ovom
prostoru dobili su velike mogu3nosti za zapoljavanje kao i za pove3anje standarda ljudi koji ive u
novoj optini
"storija$
,rostor koji obuhvata optina Graanica bio je naseljen u ranom istorijskom dobu. 8lpijana je
velelpni istorijski dokaz ovoj tvrdnji, to je bio grad pod vrhovnom rimskom vla3u, ali sa svojom
samoupravom, ustavom i zakonima a njegovi gra@ani su posedovali rimsko gra@ansko pravo, ak i
pravo glasa. %ema sumnje da je 8lpijana, kao samoupravni grad &imskog carstva, izrastao u
privredni i kulturni centar toga vremena zahvaljuju3i izvanrednom povoljnom geogra'skom
poloaju neposrednoj blizini velikih nalazita ruda olova, cinka i plemenitih metala. 8 """ veku
8lpijana doivljava svoj vrhunac, veliine i lepote i slave, te je spravom nazvana 8&<7
7,:!%D"77".#* 5!:!:!,%" G&#D.
,rvi pomen sela Graanice je u jednom pismu pape <enedikta "? barskom nadbiskupu .arinu
04. godine. 8 pismu se pominje parohija Grazaniza. "me pomenute parohije svakako da potie
od imena sela Graanice u ijoj neposrednoj blizini su bile kolonije 7asa i rudara Banjeva. Do "?
veka 9osovo je bila pogranina oblast 5izantije. ;ada se Graanica nala u sastavu srednjovekovne
7rbije, podignuta u neposrednoj blizini 8lpijane. Graanica se pod ovim imenom prvi put pominje u
Graanikoj povelji kralja .ilutina iz 020 godine.
- - 4
0!E$ENA A&ENDA1 OP/E IN2OR,A"IJE
Osnovna ideja CZelena #gendaD je reavanje lokalnih problema ivotne okoline i interesa
javnosti, lokalnih zajednica i lokalne samouprave, kao i organizovanje zajednikih aktivnosti
prilago@enih drutvenim, ekonomskim i drugim aspektima lokalnog ivota. Osnovna svrha CZelena
#gendaD je podsta3i i poboljati komunikaciju i saradnju izme@u lokalnih vlasti, poslovnog sektora,
gra@ana i nevladinih organizacija, kako bi se razvili planovi odrivog razvoja za lokalne zajednice.
CZelena #gendaE$
podstie, podrava zatitu i ouvanje ivotne okolineF
razvija odgovornost i brigu kod svih gra@ana o zatiti prirode i znaaj odrivog razvoja u
svojoj srediniF
to je transparentan proces, u kojem svi gra@ani imaju ista prava da uestvuju u procesu
donoenja odluka u cilju bolje zatite ivotne sredineF
podstie saradnju i partnerstvo svih drutvenih cjelina u lokalnoj zajedniciF
inicira i sprovodi konkretne aktivnosti.
GHZelena agendaHH predstavlja adaptaciju koncepta :okalne agende 20, koja je globalno uvedena
na 9on'erenciji 8jedinjenih nacija o ivotnoj sredini i razvoju u &io de Ianeiru 0//2. godine. %jene
metode su sline, ali je obim malo skromniji, s obzirom na to da je usmeren ka poboljanju i
odravanju vrednosti lokalne prirode i ivotne sredine. ;ermin CZelena #gendaE koristi se i za
proces koji obuhvata razliite grupe i sektore lokalne zajednice i za dokument koji obuhvata
zakljuke i planove za budu3nost. 5ano je biti svestan injenice da dokument, sa svojim
sadrajem, vidljiv i konkretan rezultat, nije i krajnji rezultat procesa. %akon njegove izrade i
prihvatanja od strane 7kuptine optine, poinje implementacija, koja 3e nesumnjivo dovesti do
novih spoznaja, ideja i planova koji se, opet, mogu ukljuiti u novu verziju dokumenta..
,o emu je CZelena #gendaE prepoznatljiva$
...34e5nosti6 a ne 74o89emi
&ad u zajednici poinje s time to zainteresovano lokalno stanovnitvo odre@uje koje su to
vrednosti znaajne za njihovu zajednicu. Glavna ideja ovakvog pristupa je da se ljudi 'okusiraju na
stvari na koje su ponosni u svojoj zajednici, a ne na probleme. %eki primeri vrednosti su$ lokalne
vode Jjezera, reke, voda za pi3e...K, zatim kulturno istorijsko nasle@e Jarheoloka nalazita i
ostaci iz raznih perioda istorije, muzeji, tradicionalna hrana, 'olklor, muzika, narodni obiaji ..K.
%aravno i same vrednosti mogu da budu u nezadovoljavaju3em stanju Jugroene, zanemarene...K,
a kroz korake koji su u okviru procesa CZelene #gendaE to stanje bi trebalo biti identi'ikovano i
date odre@ene smernice za njihovu sanaciju i ouvanje.
...u:e;<e ot3o4eno =a s3e
,roces CZelena #gendaE je otvoren za sve one koji su zainteresovani da uestvuju bez obzira
da li su oni priznati strunjaci ili ne. 5erujemo da svako ko je zainteresovan za kvalitet ivota u
svojoj zajednici moe tome i doprineti, pa bi mu trebalo omogu3iti da to i uradi. 8pravo radi toga u
procesu CZelena #gendaE je posebna panja posve3ena osposobljavanju lokalnog stanovnitva da
aktivno uestvuje u procesu pravljenja strategije, te sprovo@enju samog plana.
...u 39asni;t3u 9o>a9no? stano3ni;t3a
%akon izbora vrednosti koje su najvanije za zajednicu, 'ormiraju se lokalne radne grupe koje
3e dalje raditi na svakoj od tih vrednosti. Ove grupe analiziraju trenutno stanje u kojima se
vrednosti nalaze, odre@uju strategiju za njihovo ouvanje i daju ideje za projekte u okviru te
strategije. 7ve ove korake preduzima lokalno stanovnitvo na osnovu svojih prioriteta, potreba i
elja. 8pravo radi toga, oni su jako motivisani da do@u do rezultata koje su sami odredili u
dokumentu CZelena #gendaE.
- - 5
...meto5e 4a5a
"zraz CZelena #gendaE se koristi i za proces rada i za dokument sa zakljuima i planovima koji
nastaje kroz taj proces. CZelena #gendaE ima dva cilja$ sa jedne strane vaan je sam participativni
proces s kojim se postie zajedniki dogovor, komunikacija i saradnja razliitih stranaF a sa druge
strane je vaan i ishod tog procesa L akcioni plan za ouvanje i zatitu ivotne sredine i
poboljanje ivota lokalnog stanovnitva kroz odrivi razvoj.
CZelena #gendaE koju je .ilieukontakt "nternational razvio kroz viegodinje iskustvo iz raznih
zemalja J&umunija, Mrvatska, .oldavija, &usijaK se sastoji od 01 koraka podeljenih u ) 'aza, kao
to je prikazano na gra'ikonu ispod. 9oordinator ovog procesa je lokalna nevladina organizacija
J%5OK, ali najve3i deo posla obavljaju radne grupe koje se 'ormiraju u zajednici. 8 ovim radnim
grupama su predstavnici zainteresovanih strana Jlokalna vlast, 'irme i %5O*iK, kao i gra@ani.
Nema * ) 'aza i 01 korakaO
PRO"ES 1!E$ENA A&ENDA@ U &RA-ANI"I
,ravni osnov za iniciranje izrade Zelene agende u Graanici je regulisan Zakonom o zatiti ivotne
sredine na 9osovu JZakon br.4P:*42) objavljen u 7lubenom listu &epublike 9osova br.)4 godina
"5, 4+ april 244/ godine K u =lanu 26 stav 0 i 2 regulisano da optine usvajaju planove delovanja i
programe zatite ivotne sredine.
Optina Graanica i ! "nstitut pronasli kao osnov za zajedniku saradnju irenje Zelene agende
kao metodologije stratekog reavanja lokalnih ekolokih pitanja i 42 marta 2400 godine potpisali
.emorandum o razumevanju.
,rojekat CZelena #gendaD u Graanici 'inansijski i logistiki je podrala Optina Graanica na elu
sa gradonaelnikom optine g*dinom AoBanom StoBano3i<em, ija se vizija odrive zajednice i
odgovornih institucija poklopila sa nastojanjima civilnog sektora da se pitanje budu3nosti ne
prepusti sluaju, ve3 da ona bude strateki odre@ena i koordinisana ue3em svih aktera drutva.
Zahvaljujemo se Gradonaelniku na svesrdnoj pomo3i i razumevanju koju je pruio u realizaciji
ovog procesa.
- -
)AA *+
Sinte,a i
p-aniran.e
)AA 3+
Deta-.na ana-i,a
/-.01ni2 pitan.a
)AA 3+
4onitoring i
imp-ementa5i.a
)AA 2+
Ini5iran.e pro5e6a
)AA 1+
7riprema i
organi,a5i.a
pro5e6a
6
8 procesu sprovo@enja Zelene agende u Graanici 'ormirane su tri radne grupe koje ine od )*/
lanova i to$
&adna grupa Voda, Vazduh, Zemljite
9oordinator radne grupe C 5oda, vazduh i zemljiteD je , Ao8an Pet4o3i< koji je zaposlen u ,oti
9osova J,;9K, S9aCana ,a>simo3i< Lslubenik za in'ormisanje u Optini Graanica, &o4an $a=i<
predsednik 7kuptine Optine Graanica, ,i9o; i3>o3i< gra@anin, Ne8oB;a I3i< koordinator
:!#, projekta, Je9ena StoBano3i< L direktor za Bavne slube, poljoprivrede, umarstvo i vanredne
situacije i Ne8oB;a ,i9o3ano3i< L direktor administracije u Optini Graanica
&adna grupa Kulturno naslee
9oordinator radne grupe i nosilac svih programskih aktivnosti C9ulturno nasle@eD je I?o4 %i4>o3i<,
lanovi su$ a4>o Jo>simo3i<6 novinar, predtsvnik %5O :ink, A9e>san5a4 *osti< L privrednik,
Vi>to4 Po7o3i< ,!& project, Ne3en>a Ri>a9o slubenik za zatitu ivotne okoline u Optini
Graanica... ,i9an Jo3ano3i< L privrednik, DaniBe9 %i4>o3i< L predstavnik 9!, banke
&adna grupa Ljudski potencijali
9oordinator radne grupe C:judski potencijaliD je Ste3an Vese9ino3i<, koji je ujedno i predstavnik
%5O ! "nstitut. =lanovi radne grupe su$ Ve4ica Risti< direktor za obrazovanje, Ao8an
,a4in>o3i<, slubenik za prosvetu Optina Graanica, SneDana ,ihaB9o3i< L pro'esor
elktronike, predstavnik %5O ,utevima sunca , &o4an S7asi<, slubenik u Optini Graanica i
,i9iBana Van:eto3i< pro'esor matematike, Da9i8o4 Joci< L privrednik
,osebnu zahvalnost u izradi ovog dokumenta dugujemo saradnicima i direktorki %adi <rklja L
8rbanizam, projektovanje i zatitu ivotne sredine, direktorki 5erici &isti3 L obrazovanje,
omladina i sport, direktorki Beleni 7tojanovi3 L javne slube, poljoprivredu, umarstvo..
- - 7
II OPIS VREDNOSI U !AJEDNI"I
1. MAPA V!"#$%&'
;okom C,rvog sastanka zainteresovanih aktera JstakeholderaKD odranog 21 maja 2400 godine u
restoranu Ognjite u Graanici izra@ena je .apa vrednosti zajednice u Graanici.

MA7A "REDNOSTI A#EDNICE U
'RA(ANICI
PRIRODNE VREDNOSTI
Voda, Vazduh,
Zemljite
- Jezero
- Reke (Graanka,
Sitnica, Janjevka)
- Nezagaen vazduh
- Poljoprivredno
zelji!te
LJUDSKE
VREDNOSTI
KULTURNE
VREDNOSTI
Ljudi
- "jud#ki potencijal
- $ultietnino#t
- %ntelektualni
potencijal
Kulturo a!le"e
- $ana#tir Graanica
- &rkve
- 'radicija i o(icaji
- )lpijana
- Graanike veeri i
drugi kulturni
dogaaji
- - 8
() $P'% V!"#$%&'
Ra5na ?4u7a E 1Vo5a6 3a=5uh6 =em9Bi;te@
5oda je esencijalno jedinjenje bez kojeg ivot ne bi bio mogu3. &astu3e potrebe u prethodnim
decenijama doprinele su optem stavu da 3e voda biti ograniavaju3i 'aktor drutveno*
ekonomskog razvoja, ali i opstanka ljudi u vodom najsiromanijim delovima sveta. "mperativ
odrivog kori3enja vodnih resursa se zaotrava u okolnostima sve ve3eg pove3anja broja
stanovnika, pove3anoj potrebi za hranom, razvojem industrijske proizvodnje i zauzimanjem
prostora za stambenu i industrijsku in'rastrukturu. 8speh integralnog pristupa upravljanja vodnim
resursima moe se proceniti na osnovu indikatora koji ukazuju na koliinu i kvalitet dostupne
vode. Za optinu Graanica se moe re3i da je izuzetno bogata ovim prirodnim resursom ali da se
on naalost ne koristi na odriv nain i ono to je zabrinjavaju3e, da je svest stanovnika o
ouvanju i zatiti ovog resursa na prilino niskom nivou. 8koliko bi se u bliskoj budu3nosti odnos
prema vodama promenio optina Graanica bi kao jedna od retkih zajednica mogla da zadovolji
sopstvene potrebe ali i da postane mesto koje 3e biti prepoznatljivo po ovoj vrednosti.

Graaniko jezero
&4a:ani:>o Be=e4o
&4F:Fni:>o Be=e4o je vetQkQ QkumulQcijQ nQ reci GrQQnki, dvQ klometrQ iznQd GrQQnice,
napravljeno je rQdi snQbdevQnjQ ,ritine i okolnih naselja vodom. 7em togQ, vodQ ovog vetQkog
jezerQ koristi se i zQ nQvodnjQvQnje 22+4 hQ obrQdivih povrinQ u QtQrimQ GrQQnice, =QglQvice i
:Qpljeg selQ. "zgrQdnjQ GrQQnikog jezerQ poelQ je 0/+. Q vodQ iz njegQ premQ ,ritini poteklQ
je u leto 0/++. Godine. <rQnQ je visine )2 m, irine 26+ m, sQgrQ@enQ je u <QdovQkom tesnQcu,
ispod #ndrovQke plQnine, blizu rudnikQ C9inicQD. 9Qd je puno, jezero je dugQko ,) km, Q iroko
do )44 m, nQjve3Q dubinQ mu je 4 m, Q ukupnQ zQpreminQ 2+ milionQ kubnih metQrQ vode.
<ogato je ribom u najve3em broju se radi o aranu i klenu.
,rilikom njegove izgrQdnje rQseljenQ su srpskQ nQseljQ %ovo 7elo, u pojQsu jezerskih vodQ, i
<QdovQc, ispod brQne. 7 njimQ su potopljeni i ostQci stQre crkve sv. #rhQn@elQ i groblje u %ovom
7elu.&eke Graanka, 7itnica, ,ritevka, Banjevka, Iegrovaki potok
&4F:Fn>F je rekQ nQ 9osovu kojQ protie pored mQnQstirQ GrQQnice, kroz nQselja GrQQnicu,
:Qplje 7elo, ,reoce, Gornje Dobrevo i ulivQ se u 7itnicu nQ izlQzu iz Donjeg DobrevQ. "zvire ispod
sQme brQne GrQQnikog jezerQ i tee pored jQlovitQ &udnikQ 9inicQ. Dok nije bilo jezerQ,
GrQQnkQ je bilQ bogQtijQ vodom, Q nQstQjQlQ je od reicQ i potokQ ispod selQ :QbljQnQ i selQ
.rQmorQ. Duzina ove reke iznosi 0-, )4km. 8 blizini manastira, deo korita reke Gracanke je
uredjen . ,ostoji reni kej etalite, klupe, svetiljke, oplemenjen je prostor u blizini manastira.
- - 9
Reka Graanka
SitnicF je nQjve3Q rekQ nQ 9osovu. "zvire u jugoistonom delu 9osovQ nQ plQnini IegQvQc,
ispod kote //+ zvQnQ .QjQ Arisit.
;ee sredinom 9osovQ i kod 9osovske .itrovice ulivQ se u "bQr. 7liv joj je 2-+0 kmR i obuhvQtQ
9osovo polje i njegov rub. 8 izvoritu 7itnice nQlQzi se poznQtQ bi'urkQcijQ %erodimke. 8 koritu
%erodimkQ, nQ mestu zvQnom <Qli3sko plQndite, podignutQ je brQnQ i deo njenih vodQ prokopQnim
kQnQlom odveden do mestQ ;erQzije. %Q ;erQzijQmQ vodQ %erodimke se deli i jednom krQkom
odlQzi nQ sever u 7itnicu, Q drugim nQ jug ponovo u %erodimku. OvQ vetQkQ bi'urkQcijQ je vrlo
stQrQ tvorevinQ Jpominje se u GrQQnikoj povelji krQljQ .ilutinQN0OK, pQ je esto smQtrQnQ zQ
prirodnu.
DuinQ 7itnice iznosi /4 km, a njen srednji protok nQ u3u /,) mRPsek. "Qko joj prosenQ
nQdmorskQ visinQ slivQ iznosi 0.444 m, 7itnicQ protiu3i dnom 9osovQ poljQ imQ sve osobine
rQvniQrskih rekQ$ mQli pQd J4,1+SK i plitko vijugQvo korito iz kojeg se pri viim vodostQjimQ
redovno izlivQ, menjQju3i korito. ;Qko je nQjlepi kQmeni most nQ 9osovu sQ devet stubovQ kod
5uitrnQ, zvQni 5ojnovi3Q most, ostQo nQ suvom.
8 slivu 7itnice podignutQ su i dvQ vetQkQ jezerQ$ nQ <QtlQvi pritoci :QbQ, kod selQ OrlQnQ sQ
zQpreminom od 4 milionQ mT vode i nQ GrQQnki, kod mQnQstirQ GrQQnice, sQ zQpreminom od )4
milionQ mT vode.
Reka Sitnica
Re>a P4i;te3>a
&eka ,ritevka pre 4*tak godina bila ista reka. Danas je ona, celom svojom duinom od
0),6km, 'ekalni kolektor grada ,ristine, koja svojim tokom protice kroz naselje 8gljare i uliva se
u 7itnicu. Obale reke ,ritevke su neuredjene, obrasle bunjem, iprajem i vrbama. &ecno korito
- - 10
je puno mulja i 'ekalnih kanalizacionih sadrzaja. ,reko reke ,ritevke, izgra@en je most koji
spreava ve3i protok vode, tako da su este poplave stambenih objekata koji se nalze u blizini
mosta u 8gljaru.

9roz Donju Gutericu prolazi reka Banjevka. Ova reka u letnjim sunim periodima presui a vode
ima samo u zimskim periodima.
O84a5i3o =em9Bi;te
OptinQ Graanica je preteno poljoprivrednQ, sQ oko /4> poljoprivrednog zemljitQ.
,oljoprivredQ je nQjvQnijQ privrednQ Qktivnost u optini. ZnQQjne povrine su pod njivama
-2,1)>, to pruQ velike, zQ sQdQ nedovoljno kori3ene mogu3nosti rQzvojQ intezivne ratarske
proizvodnje. %isu zQnemQrljive povrine pod livQdQmQ J-,2)>K i pod umom J+>K.
ZQstupljenQ je irokQ pQletQ poljoprivrednih proizvodQ.
8 strukturi poljoprivredne grQne dominirQju slede3e kulture Ju 2400. godiniK$
QK penica na 6.444h sa prinosom od oko +.444kgPh, kukuruz, jeam, grahorica, suncokret
bK 5o3Qrstvo imQ veliki potencijal, jer breuljkQst relje' i povoljne predispozicije omogu3uju
vo3Qrsku proizvodnju nQ visokom nivou kvQlitetQ
- - 11
Ra5na ?4u7a E 1*u9tu4no nas9eCe@
,anasti4 &4a:anica
.anastir Graanica, posve3en 7v. <ogorodici, nalazi se na levoj obali reke Graanke, koja je desna
pritoke 7itnice, juno od ,ritine na 9osovu, zadubina je kralja .ilutina, njegove ene 7imonide i
sina 7te'ana. ,odignuta je 020. godine i obdarena bogatim poklonima kako u imanju tako i u
povlasticama. Ona je podignuta na mestu stare crkve u kojoj je bila stolica lipljanske episkopije.
5reme 06. i 0). veka bio je period velike duhovne slave manastira. 8 Graanici je ivelo stotine
monaha koji su bili razvili veoma intenzivnu duhovnu i umetniku delatnost. 8 drugoj etvrtini 0+.
veka tu je bilo i sredite novobrdskog mitropolita koji je u manastir doneo i prvu tampariju.
9asnije, usled velikih turskih zuluma, manastir je naputen i crkva je sluila za parohijske potrebe.
,osle Drugog svetskog rata, manastir su obnovile monahinje i od tada on slui kao enski
manastir. Danas u njemu ivi 24*tak sestara koje se bave ikonopisanjem, vezom, poljoprivredom i
drugim monakim posluanjima.
Graanica je jedan od najznaajnijih spomenika stare srpske kulture. Urkva je od tesanog kamena
poloenog u redove dvojnih i trojnih redova opeka i ima pet kubeta i tri apside. "zvedena je u
estetskom i gra@evinsko* arhitektonskom savrenstvu i vrlo je skladnih proporcija.
Urkva manastira Graanica je gra@evina sa pet kubeta sa osnovom upisanog krsta, te kao takva
pripada grupi prvoklasnih arhitektonskih ostvarenja svoga vremena. 7poljna priprata je sagra@ena
u krajem 06. veka u vreme kneza :azara
8 crkvi se nalaze 'reske koje prikazuju rodoslov dinastije %emanji3a, kopija iz manastira Deana,
zatim lik kraljice 7imonide, ene kralja .ilutina i k3eri vizantijskog cara #ndronika "".
8 0+. veku priprata je oslikana 'reskama. .ihajlo i !vtihije, poznati slikari iz 7oluna zavrili su
'reske u glavnoj crkvi do 020. %ebeska liturgija, proroci i evan@elisti su naslikani na glavnoj
kupoli ispod 'reske Mrista ,antokratora dok se na zidovima naosa mogu videti ciklusi 5elikih
,raznika, Mristovog stradanja, uda, pria, Mristovog &odestva i 5askrsenja, prizori iz ivota
<ogorodice, 7v. %ikole i 9alendar svetih. ,rizori koji prikazuju !vharistiju kao i starozavetni motivi
nalaze se u oltaru. 7v. 9ralj .ilutin i njegova supruga kraljica 7imonida, vizantijska princeza,
prikazani su u centralnom luku kao vladari kojima sam Gospod daje vlast preko an@ela koji na
njihove glave sputaju krune. %emanji3ko stablo porekla i 7trani sud su naslikani u prednjem delu
naosa dok su i van priprate sauvani 'ragmenti 'resaka iz 06. veka. ,ored ostalih 'resaka znaajni
su ciklusi 5aseljenskih sabora, #katista ,resvete <ogorodice i &o@enja Gospodnjeg.
%a zidovima ove crkve tako@e se mogu na3i i portreti srpskih arhiepiskopa i patrijaraha kao i
pogrebna scena graanikog mitropolita Dionisija. Graanika riznica je unitena u poarima 01/.
i 0-. 8 manastiru se i danas uva zbirka starih ikona, me@u kojima je znaajna ikona Mrista
.ilostivog iz 06. veka koja je jedinstvena po svojim dimenzijama J2+/ cm V 0/ cmK. %a
- - 12
manastiru je do sada ura@eno vie graditeljskih i slikarskih konzervatorskih radova.Ovaj manastir
se nalazi na spisku 8neskove 7vetske batine zajedno sa jo tri manastira 7,U pod imenom
C7rednjovekovni spomenici na 9osovu i .etohijiD.

.anastir je nastao od ranije postoje3e ranohri3anske bazilike iz 5" veka, i slede3e gra@evine,
crkve iz ?""" veka, sedita lipljanskog episkopa, ostali su samo delovi. 7adanja crkva, posve3ena
u srednjem veku <lagovetenju dok danas slavi 8spenje <ogorodiino, sagra@ena je i oslikana kao
zadubina kralja .ilutina do 020. godine. .anastir Graananicu je podigao poetkom ?""" veka
kralj .ilutin koji je ostao zapam3en kao najve3i zadubinar u istoriji srpskog naroda. ;okom svoje
vladavine podigao je etrdeset crkava i manastira, koje simbolino predstavljaju etrdeset godina
njegove vladavine na %emanji3kom prestolu. "zgra@en je sa pet kubeta koje ine upisani krst.
Iivopisanje manatira su radili grki majstori .ihajlo i !vtihije iz 7oluna. .e@u najznaajnijim
kompozicijama se istiu loza %emanji3a ra@ena po uzoru na istoimenu kompoziciju iz manastira
5isoki Deani i 'reska mlade srpske kraljice 7imonide, k3erke vizantijskog cara #ndronika "".
.anastir Graanica ne prestaje da inspirie umetnike. ,omenuta 'reska kraljice 7imonide bila je
inspiracija velikom srpskom pesniku .ilanu &aki3u. ,o uzoru na Graanicu u prvoj polovini ?? veka
je u <eogradu izgra@ena crkva 7vetog .arka. ;ako@e je, pre deset godina na brdu Urkvina kraj
;rebinja podignuta identina crkva. 8%!7UO je 2446. godine uvrstio manastir Graanicu na listu
svetske kulturne batine, a od 244+. se nalazi na listi ugroene kulturne batine.
- - 13

9raljica 7imonida 9ralj .ilutin
Urkva ima 'ormu petokupolnog razvijenog upisanog krsta, sa ubrzo dodatom otvorenom
spoljanjom pripratom i verovatno kulom*zvonikom na zapadnoj strani. Graanica predstavlja
vrhunsko ostvarenje poznovizantijske arhitekture, koje pleni svojim jedinstvom konstruktivnih i
dekorativnih elemenata.
7imeon .irotoivi Mrist u kupoli manastira
;eoloki ueno, raspriano graaniko slikarstvo pripada zrelom slikarstvu tzv. Wdvorske kole
kralja .ilutina,W ija ostvarenja se uklapaju u najavangardnije tokove klasine umetnosti doba
,aleologa. %eto slabijeg kvaliteta je ivopis iz eksonarteksa, zatvorenog i ponovo ivopisanog
0)14. g. Urkva, ve3 01/*-. g. dosta ote3ena od ;uraka, obnovljena je 0-. g. ,osle konanog
podpadanja ovih predela pod tursku vlast manastir je imao teku istoriju ispunjenu haranjima i
stradanje, posebno tokom ?5"""*?"? veka.
- - 14
,olaganje Mrista u grob 8spenje
Od nekada uvene riznice ostalo je nekoliko dragocenih ikona iz ?5"*?5"" veka, neto rukopisnih
knjiga ali i jedan oktoih tampan 0)/. g. u tampariji koja je radila u manastiru poetkom ?5"
veka.
U97iBana
U97iBana Jlat. UlpianaK ili Justinijana Sekunda Jlat. Iustiana SecundaK je bila rimski i
ranovizantijski grad u provinciji Gornjoj .eziji. %jeni ostaci se prostiru na povrini od 14 hektara
na prostoru izme@u ,ritine, Graanice i :ipljana, na svega 0km od manastira Graanica.
#rheoloka istraivanja lokaliteta zapoeta 0/)6. godine i dalje traju, a najznaajniji dosadanji
nalazi su
mermerna enska glava
nakit iz tzv. Gotskog groba
pozla3ene krstaste 'ibule


- - 15
Ostaci rimske i ranovizantijske 8lpijane zauzimaju
povrinu od 14 ha, a nalaze se na lokalitetu Gradina
pored dananje Graanice. %a ovom vieslojnom
lokalitetu otkriven je kulturni sloj od 6t. <edemi rimskog
grada obrazovali su nepravilnu etvorougaonu osnovu.
7everno i zapadno od grada nalazile su se nekropole, a
severoistono kastrum kvadratne osnove. Osnivanje
grada vezuje se za ;rajanovu vladavinu J/-*00-K.
,oetno manje rudarsko naselje preraslo je u grad sa
statusom rimskog municipija. 8lpijana je rano postala
sedite episkopije * saboru u 7erdici 6. godine
prisustvovao je i njen episkop .akedonijus. ,osle
Bustinijanove obnove sredinom 5" veka grad je nazvan
0ib00apa X besipBa. Grad je potpuno razruen u vreme
avarsko*slovenskih napada krajem 5" i poetkom 5""
veka. 7ondanim arheolokim iskopavanjima, zapoetim
0/) Jkoja su pratili konzervatorski radoviK, otkriveni su delovi antike 8lpijane$ jednobrodna
bazilika sa kriptom u severozapadnom delu naseljaF ostaci dveju termiF delovi mozaikog poda
neke gra@evineF deo stilobata antikog hramaF gradska kapija sa kulama i poetak glavne ulice
JcardoK. %a severnoj nekropoli otkrivene su zidane grobnice, memorija sa velikim mermernim
sarko'agom i ostaci podnog mozaika sa donatorskim natpisom.
"4>3e u o7;tini &4a:anica
"4>3a S3.Pet>a E$a79Be Se9o
$a79Be Se9o nalazi se u sredinjem delu 9osova, + km juno od ,ritine na magistralnom putu
,ritina*7koplje. 8 selu se nalazi crkva S3ete Pet>e podignuta 0/-. godine na temeljima stare
crkve brvnare,crkva je posvecena 7vetoj ,etki ili ,araskevi. ,oto selo spada u starija naselja u
ovom delu 9osova, pretpostavlja se da potie jo iz vremena kralja .ilutina J02-6Y020K i
podizanja manastira Graanice, iako se u izvorima pominje tek u ?5"" veku
"4>3a @ S3. *ne=a 9a=a4a@ 6
7rpska crkvaE 7v. 9neza lazaraE , podignuta je 0/42. Godine .Urkva se nalazi u Donjoj
Gusterici.
- - 16

"4>3a 1S3. Dimit4iBa@ Urkva 7v.Dimitrija nalazi se u Dobrotinu
"4>3a 1S3.&4i?o4iBe@ Urkva 7v. Grigorija nalazi se u :iva@u
- - 17
"4>3a 1S3. Dimit4iBa@
7elo 7uica nalazi se na 2 kilometara udaljenosti od Graanice. Urkva u 7uici nalazi se na kraju
sela. Urkvu S3.Dimit4iBe,poznatu pod imenom,,,a4>o3 manasti4D podize kralj 5ukasinJ0++*
010K sa sinovima,koju posvecuje 7v.Dimitriju . 7veti Dimitrije je bio hri3anski muenik koji je
iveo u 7olunu poetkom "5 veka. Ovaj svetitelj se slavi jo od vremena turske najezde . O staroj
crkvi u 7uici nema mnogo pisanih podataka. 8 Graanikoj povelji od 006*00+ pominje se selo
7uica, udaljeno 2 kilometara od .anastira Graanice. "storija i ivot ovog sela prati se kroz
istorijske izvore u poznijem vremenu.

Ra5na ?4u7a E 1$Bu5s>e 34e5nosti@
$Bu5s>i 7otenciBa9i6 m9a5i6 5eca6 inte9e>tua9ni 7otenciBa96 mu9tietni:nost
;eritorija optine Graanica obuhvata povrinu od 00,2) km2. 8 skladu sa Zakonom o
administrativnim granicama ova optina se sastoji iz slede3ih katastarskih zona$
<adovac, <atuse, =aglavica, Dobrotin, Graanica, Donja Guterica, Gornja Guterica, :aplje 7elo,
:epina, :ivadje, ,reoce, 7kulanevo, 7uica, 7uvi Do, &adevo i 8gljare.
Optina Graanica ima oko 2).444 stanovnika ija je struktura multietnina,
od toga$
-).1 > 7rba,
,1 > #lbanaca
04,+> &oma, #kalija, !gip3ana i drugih.
,otrebno jo in'ormacija, zameniti slikeZZZZZZZZZZ
- - 18
III ANA$I!A POSOJE%E& SANJA IVONE SREDINE
ANA$I!A DO*U,ENAA
=lanovi radnih grupa su dali znaajan doprinos realizaciji aktivnosti iz 'aze . #nalizirana je
kompletna dokumentacija koju poseduje Optina Graanica, a vezana je za unapre@enje i zatitu
ivotne sredine, razni zakoni i odluke itd. &ezultati koje su one ostvarile su osnova naeg
stratekog dokumenta
- - 19
!a>oni:
Zakon o 'inansiranju lokalne samouprave,
Zakon o nacionalnim parkovima,
Zakon o %5O,
Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu,
Zakon o umama,
Zakon o upravljanju otpadom,
Zakon o vodama,
Zakon o zatiti prirode,
Zakon o zivotnoj sredini.
U4e58e:
8redba o nainu kategorizacije i kategorijama vodnih objekata i njihovom davanju na
upravljanje i odravanje,
8redba o projektima za koje se vri procena uticaja na ivotnu sredinu,
8redba o klasi'ikaciji i kategorizaciji povrinskih i podzemnih voda.
P4e59o=i =a>ona:
,redlog Zakona o ivotnoj sredini
P4a3i9nici:
,ravilnik o turistikim lokalitetima
Nac4ti =a>ona:
%acrt zakona o vinu, rakiji i drugim alkoholnim pi3ima,
%acrt zakona o bezjednosti hrane,
%acrt zakona o 'inansiranju upravljanja vodama,
Ana9i=e:
7ocio*ekonomska analiza za optinu Graanica
St4ate;>i 79ano3i:
%acionalna strategija odrivog razvoja,
&azvojni plan optine Graanica Ju izradiK.
ANA$I!A RENDOVA
Ra5na ?4u7a: Vo5a6 3a=5uh i =em9Bi;te

- -
V4e5nost
Di3otne s4e5ine
4en5 Po>a=ate9Bi G In5i>ato4i
7osmat4anBa
Po=iti3ni i=u=eci
&4a:ani:>o Be=e4o
"zgra@eno 0/+ *0/++
,eriodino varira nivo i
koliina vode u jezeru
0//[ %apravljen je
kanal koji doprema vodu
iz jezera Gazivode
Kol i i n a pi j a e vo d e koj a se
kor i s t i
Kol i i n a vo d e u j ez e r u
Br oj t ur i st a
9onstantnost u vodo
snabdevanju ,ritine i
okolnih naselja
Re>a &4a:an>a
"zgradnjom jalovine
0/++ poela degradacija
vodotoka
0/// prestanak rada
'lotacije rudnika 9inica
Zvanina merenja koja se
vre od strane
Miodrometeorolokog zavoda
"zgra@en kej u Graanici
2404
Zapoeto ure@enje reke
u :apljem selu *2404
Re>e Sitnica6
P4i;te3>a6
JanBe3>a6 e?o3>a
9onstantno zaga@enje
'ekalnim otpadnim
vodama
.erenje kvaliteta vode od
strane Midrometeorolokog
zavoda 9osova
[
Va=5uh
8 vreme vetrovitih dana
pove3ano zaga@enje sa
jalovita
%epostojanje merenja
kvaliteta vazduha
,ovoljni klimatski uslovi
i postoje3a rua vetrova
Po9Bo74i34e5no
=em9Bi;te
,ove3an broj divljih
deponija
"zgradnja pristupnih
puteva
<roj i kvalitet puteva
5eliina obradivog zemljita
#kcioni plan optine
Graanica za uklanjanje
divljih deponija
20
Ra5na ?4u7a: *u9tu4no nas9eCe
- -
V4e5nost Di3otne
s4e5ine
4en5 Po>a=ate9Bi G
In5i>ato4i
7osmat4anBa
Po=iti3ni i=u=eci
,anasti4 &4a:anica
5aan kulturno*
istorijski spomenik
Dobro stanje
Jposlednja
restauracija
ura@ena 0/[[.K
7tavljen na listu
zati3enih
objekata od strane
8%!7UO*a J244[K
;uristika
destinacija
,orast broja
turista
,lanski obilazak
Gostoprimstvo
svetenstva
Ouvanost
unutranjosti i
porte
* Zatita 8%!7UO*a
* Glavna turistika
destinacija na mapi
kulturno*istorijskih
spomenika 9osova
* Objedinjena
turistika ponuda sa
ostalim manastirima
na teritoriji 9osova
U97iBana
5aan kulturno*
istorijski spomenik
Dopuna turistike
ponude
5alorizacija
arheolokog
turizma
,rva iskopavanja
0/)6 godine
%ajnovija
merenja ukazuju
da se kompleks
prostire na 024h
* ,rojekat
multietnikog
pomirenja kroz rad na
arheolokiim
iskopinama
organizovan u periodu
od 244[ * 2400
"4>3e
5eoma bitni
istorijski objekti
izgra@eni u
razliitim
periodima
Uentri duhovnog
okupljanja
zajednice
<roj crkava
7tanje crkava
*
*u9tu4ni 5o?aCaBi
%ekoliko
tradicionalnih
kulturnih doga@aja
9onstantnost u
organizovanju
5eliki broj
posetilaca
Znaaj za
kulturno odranje
zajednice
* <roj posetilaca i
uesnika je u stalnom
porastu
* "nteresovanje
javnosti za doga@aje
je u stalnom porastu
21
Ra5na ?4u7a: $Bu5s>i 7otenciBa9i
V4e5nost Di3otne
s4e5ine
4en5 Po>a=ate9Bi G
In5i>ato4i
7osmat4anBa
Po=iti3ni i=u=eci
Stano3ni;t3o
,ovoljna starosna
struktura
stanovnitva
8ve3an broj
populacije godina
!konomske
migracije
<roj
novoro@ene
dece u porastu
.entalitet
Gostoprimstvo
Otvorenost
5elikodunost
"stinoljubivost
,ortvovanost
;radicija
"ntelektualni
potencijal
.lada populacija
7eosko
stanovnitvo
5etine
opstajanja u
tekim
situacijama
,rilagodljivost
trenutnim
situacijama

UI"AJ RENDOVA
#nalizu uticaja trendova predstavljamo tekstualno. Uiljevi analize uticaja trendova su da se izvri
procjena oekivanog socijalnog i ekonomskog uticaja ekolokih trendova na drutvo radi opravdavanja
razloga zbog kojih treba neto uiniti.
"zvrena je procena trenutnih trendova na drutvene i ekonomske vrednosti za razliite grupe aktera.
"sto tako objanjeno je kako 3e se uticati na trendove, ako se trend nastavi, a ni jedan subjekat ili
stanovnitvo ne preduzmu nita po tom pitanju.
SociBa9ni uticaBi t4en5o3a$ .igracija mlade populacije je depopulacija naseobinskih prostora
zajednice u Graanici osobama koje nakon zavrene srednje kole radi daljeg kolovanja i traenja
zaposlenja naputaju ovaj prostor. E>onoms>i uticaBi t4en5o3a su$ %epovoljan privredni ambijent,
sloboda kretanja, nedostatak kulturnih doga@aja, opte siromatvo, nezaposlenost, loa in'rastruktura,
nedovoljno razvijeno trite rada, nedovoljna tehniko*tehnoloka opremljenost, smanjenje
mogu3nost bavljenja poljoprivredom itd. ;rend migracije mladih je ne?ati3an za vrednosti u zajednici
Graanica. ;rend :judski potencijali u Graanici je 7o=iti3an za zajednicu Graanica. Graanica
poseduje izvanredan kadrovski potencijal, geogra'ski i saobra3ajni poloaj, energetsku povezanost. 8
proteklom periodu, kao i nekim najavama za budu3nost, bili smo svedoci velike zainteresovanosti
kreditora, potencijalnih donatora i dijaspore za ulaganje u ekonomski razvoj i participaciju u razliitim
projektima za razvoj Graanice.
Degradacija vodotokova u optini Graanica negativno utie kako na socijalne tako i na ekonomske 'aktore.
8groavanje zdravlja stanovnitva je najbitniji negativan 'aktor koji je konstatno prisutan a razvojem i
- - 22
pove3anjem broja doma3instava i privrednih subjekata koji bez ikakvog prei3avanja isputaju otpadne vode u
vodotokove predstavlja uve3anje negativnog uticaja na vrednosti i trendove.
,INI,A$NI SANDARDI *OD VREDNOSI IVONE SREDINE
8 tabeli su prikazane vrednosti, rizici za predstavljene vrednosti i minimalni standardi svih radnih
grupa u Graanici
V4e5nosti Di3otne o>o9ine P4etnBeGRi=ici
Hinima9ni stan5a45i
Graaniko jezero
<espravna gradnja
!rozija
Divlje deponije
,oari
8ticaj oveka
,romena klime
,odizanje standarda ivota
kod ljudi
9rivolov
8nitavanje stanita
,ootriti kontrolu i kaznenu
politiku
Organizovano odnoenje
sme3a
,odizanje nivoa svesti
stanovnitva
!dukacija
Odravati broj stanita
biljnih i ivotinjskih vrsta
&eke
Alotacijske vode rudnika
9inica
Balovina rudnika 9inica
%epotpuno izra@ena
kanalizaciona mrea
7eoska kanalizacija
Jseptike jameK
Zaga@enje biljnog i
ivotinjskog svijeta
9analizaciona mrea i u
gradskim i seoskim
podrujima
7preiti dotok otpadnih
voda u reke i pritoke
=i3enje divljih deponija i
uspostavljanje zelenog
7O7 tele'ona za savesne
gra@ane
5azduh
Balovina rudnika 9inica
.agistrali put ,ritina *
Gnjilane
7aniranje deponije
,odizanje nivoa svesti
stanovnitva
!dukacija
Zatita od otpadnih
industrijskih gasova
,remetena trasa
magistralnog puta
,oljoprivredno zemljite
#ntropogeni 'aktor
"ndustrijska zona
JjalovitaK
!rozija
Zaga@enje biljnog i
ivotinjskog svijeta
7ve manje poljoprivrednih
gazdinstava, neobra@ivanje
zemljita
%eiskoritenost vodenih
potencijala
,odizanje nivoa svesti
stanovnitva
!dukacija
Zatita od otpadnih
industrijskih voda
8napre@enje poljoprivrede
promocija i prodaja
proizvoda
,oljoprivredna
mehanizacija
Bedinstvena turistika
ponuda
.anastir Graanica #ntropogeni 'aktor
.agistralni put ,ritina *
Gnjilane
"n'rastruktura
%eiskoritenost potencijala
u turistike svrhe
Okolina manastira bez
uticaja buke, vibracija,
praine, izduvnih gasova
,odizanje nivoa svesti
stanovnitva
,oboljanje in'rastrukture
- - 23
<ezbedonosne pretnje
8lpijana
"n'rastruktura
%eiskoritenost arheolokih
resursa u turistike svrhe
#dekvatna in'rastruktura
koja odgovara potrebama
ovog lokaliteta
Urkve
Zaputenost i propadanje
istorijskih i verskih objekta
Obnavljanje i odravanje
istorijskih i verskih
objekata
:judi
Odlazak ljudi
%emogu3nosti za
kolovanje
%eadekvatna zdravtsvena
zatita
7loboda kretanja

7tvaranje perspektive i
mogu3nosti za normalan
ivot
.ogu3nosti zapoljavanja
5isok novo kulturnog i
sportskog ivota
- - 24
OPIS I U!RO* PROA$E,A
$ISA *$JU-NII PROA$E,A
Ra5na ?4u7a: Vo5a6 =em9Bi;te i 3a=5uh
Bezero$
7igurnost brane
9omunalni otpad
8groavanje ivotinjskog i biljnog sveta u jezeru
&eke$
%eure@eno reno korito
9analizacija
Balovina
Dilje deponije
%edovoljna svest gra@ana
5azduh$
7aobra3aj P magistralni put ,ritina L Gnjilane, koji prolazi kroz naselje Graanica
Balovina
9amenolomi Jdelimino su zatvoreniK
Zemljite$
%eplansko pretvaranje plodnog poljoprivrednog zemljita u gra@evinsko
%erkontrolisana upotreba pesticida, nepostojanje sistema prikupljanja ambalae pesticida
%eobra@ivanje zemljita
%edovoljna svest gra@ana
Dostupnost trita za poljoprivredne proizvode
Ra5na ?4u7a: *u9tu4no nas9eCe
.anstir Graanica$
7aobra3aj P magistralni put ,ritina L Gnjilane, koji prolazi kroz naselje Graanica pored
samog manastira P buka, vibracije, praina, izduvni gasovi

8lpijana$
%edovoljno razvijena in'rastruktura oko kompleksa
8groavanje lokaliteta urbanizovanjem i gradnjom stambenih i poslovnih objekata
Urkve$
%edostatk 'inansijskih sredstava za obnovu i zatitu objekata
;radicija$
8brzan i moderan nain ivota koji izaziva promenu sistema vrednosti na kojima se zasniva
tradicija
9ulturni doga@aji$
%edostatak prostora u svim mestima
%edostatk 'inansijskih sredstava za organizovanje kulturnih doga@aja
Ra5na ?4u7a: $Bu5s>i 7otenciBa9i
5elika nezaposlenost
7loboda kretanja
%ereena stambena pitanja
%edostatak perspektive
7labo razvijena in'rastruktura
Bezike barijere, nepoznavanje jezika drugih zajednica
"n'ormisanost
- - 25
StanBe 3o5a6 =em9Bi;ta i 3a=5uha J O7is 74o89ema
Vo5oto>o3i:
7tanje kvaliteta voda u optini Graanica je u katastro'alnom stanju i zahteva hitne intervencije kao i
znatna in'rastrukturna ulaganja . %asle@e prljave industrije koja tehnoloki nije bila zasnovana na
odrivom razvoju ve3 je nemilice zloupotrebljavala resurse i direktno ih brutalno zaga@ivala dovelo je
do znaajne degradacije vodotokova na teritoriji optine Graanica. ;ako@e, najve3i broj doma3instava
svoje otpadne vode isputa u reke, dok odre@eni broj njih i u podzemne vode. ,rilikom izrade katastra
zaga@ivaa voda, prvenstveno je potrebno da se uradi kategorizacija zaga@ivaa, na kolektivne i
individualne zaga@ivae.
9olektivni zaga@ivai* prema de'iniciji to su svi zaga@ivai ili naselja koja imaju iznad )4
doma3instava koja imaju organizovanu kanalizaciju ili zajednike septike jame .
%ajve3i broj naselja se pija3om vodom snabdeva iz Graanikog jezera, me@utim, sela J<atuse,
&adevo, 7uvi Do, 7kulanevo, :epina K koja se tako@e nalaze na teritoriji opstine Graanica godinama
se napajaju pija3om vodom iz bunara ili oblinjih prirodnih izvora. 7eoski bunari su povezani na
hidro'ore, preko kojih metani koriste vodu za vienamensku upotebu. Midro'ori 'unkcioniu pomo3u
elektrine energije, tako da estim iskljuenjima el. !negije dolazi do nestanka vode. 5oda je puna
krecnjaka a u nekim slucajevima " bakterioloski neispravna za pi3e ime se ugrozava zdravlje ljudi.
.noga sela imaju septicke jame koje stvaraju nehijenske uslove za upotrebu vode za svakodnevne
zivotne potrebe.
Otpadne vode Graanice se slivaju u est raznih vodnih recipijenta. %ajvie otpadnih voda ide u
Graanku od oko 04)44 stanovnika, potom 7itnica od oko 0++4 stanovnika, Zegovaki potok od oko
02, Banjevka sa oko +44 stanovnika, +-) u 7uiku reku i u ,ritevku oko 0244 stanovnika.
Op8tina Na6e-.e br9 Stano:ni/a Me6to 6
Optina
Graanica
%aselje <roj
stanovnika
&eka u koju se uliva 'ek.
5oda
Da li postoje kolektori
za prei3avanje
otpadnih voda
Graanica, :aplje 7elo,
,reoce, 9inica
04)44 Graanka %!
Dobrotin 0420 Iegovka %!
G Guterica, D Guterica 244 Banjevka %!
:iva@e +-) 7uika reka %!
8gljare 020/ ,ritevka %!
:epina, &adevo, 7kulanevo,
7uvi Do
0++4 7itnica %!
=aglavica 0)44 9anali za navodnjavanje,
septimke jame
%!
&eka Graanka se nalazi u neposrednoj blizini srednjevekovnog manastira u Gracanici, koji je
zaduzbina kralja .ilutina. Duina ove reke iznosi 0-, )4km. 8 blizini manastira, deo korita reke
Graanke je uredjen . &eni kej, etalite , klupe, svetiljke, oplemenjen je prostor u blizini manastira.
5oda reke Graanke je dui vremenski bila zagadjivana otpadnim vodama iz 'lotacije rudnika 9isnica,
tako da je njeno korito reke natalozeno raznim stetnim metalima, koji su tetni po zdravlje ljudi.
Dalji tok korita reke Graanke je u veoma losem stanju, zaraslo barskim biljem i neuredjenim
obalama a prijem 'ekalnih voda iz glavnih 'ekalnih kolektora i okolnih domacinstava, imaju los uticaj
na zivotnu sredinui predstavljaju neprestanu opasnost po zdravlje stanovnistva.
Graanka protie kroz naselja Graanica, :aplje 7elo i ,reoce, uliva se u reku 7itnicu J kod 5ragolijeK,
obale su neuredjene, recno korito je puno mulja, otpada,J jer sami mestani bacaju smece u reku$
plasticne 'lase kese..K, zaraslo u evaru i drugim barskim biljkama sa prate3im 'ekalnim vodama,
- - 26
neprijatnim mirisima i komarcima. ,rilikom vecih atmos'erskih padavina, koje su este, dolazi do
poplave doma3instava u :apljem 7elu i ,reocu.
%ajve3i individualni zaga@iva reke Graanka je metalurki kompleks 9inica. Do kraja /4Hih godina
prolog veka, ozbiljno je ugroavan kvalitet vode reke, kontinuiranim isputanjem otpadnih voda
'lotacije. %a sre3u po ivotnu sredinu, deavanja nakon 0/// godine su prekinula rad 'lotacije i ovaj
zaga@iva je trenutno prekinuo sa radom. Drugi ozbiljan izvor zaga@enja je 'lotacijska jalovina koja je
locirana tik uz samo reno korito i erozivnim ispiranjem veliki deo mulja dospeva u samu reku. 9isnica
je crna taka zaga@enja vodotokova crnomorskog sliva, gde preko reka 7itnica, "bar, .orava ozbiljne
koliine tekih metala dospevaju do Dunava i Urnog .ora. Da sumnja nije neosnovana govori jedna
studija, izra@ena, gotovo da bi se moglo re3i davne 0//+. godine pod nazivom W7anacija i rekultivacija
reke GraankeW. 8 toj studiji, ura@enoj na zahtev tadanjeg .inistarstva za zatitu ivotne sredine
&epublike 7rbije, konstatuje se izme@u ostalog, da se "bar kontinuirano zaga@uje otpadnim
materijama s 9osova.
&eka ,ritevka je pre 4*tak godina bila ista reka. Danas je ona, celom svojom duzinom od
0),6km, 'ekalni kolektor grada ,ristine, koja svojim tokom protice kroz naselje 8gljare i uliva se u
7itnicu. " obale reke ,ristevke su neuredjene, obrasle sbunjem, siprazjem i vrbama. &ecno korito je
puno mulja i 'ekalnih kanalizacionih sadrzaja. ,reko reke ,ritevke, izgradjen je most koji sprecava
veci protok vode, tako da su ceste poplave stambenih objekata koji se nalze u blizini mosta u 8gljaru.
9roz Donju Gustericu prolazi reka Banjevka. Ova reka u letnjim sunim periodima presusi a vode ima
samo u zimskim periodima.
9ao i reka ,ristevka i reka Banjevka , Zegovka Jduzine 06, 2-kmK i 7usicka reka se koriste kao
'ekalni kanalizacioni sistem i deponije za odlaganje smeca, za naselja Gornja i Donja Gusterica i
:ivadje tako da u prolecnim, letnjim i jesenjim danima kompletno selo i okolina mirisu na 'ekalije iz
kanalizacije.

,arametri kvaliteta vode u rekama koje protiu kroz optinu Graanica u 244- i 244/ godini
Jizvor podataka$ Midrometeoroloki zavod 9osovaK
- -
,arametri
Re>a SINI"A PRI/EV*A &RA-AN*A
,
e
s
t
o

U
=
o
4
>
o
3
a
n
B
a
A
a
8
9
B
a
>
$
i
7
B
a
n
V
4
a
?
o
9
i
B
a
P
9
e
m
e
t
i
n
a
,
i
t
4
o
3
i
c
a
A
4
e
s
B
e
V
4
a
?
o
9
i
B
a
7M<O) 2.+/) 0.6 6.6
.- 6.6/ 0-.6 +./2
%itrati 0.4/0 2.2-/ .)6) 6./ 00.4
04.-6 2./
%itriti 4.4)1 4.66) 4.2/+ 4.1 4.+-0
4.21/ 4.0+1
#monijak 4.)- .-6 0.616 6.6+ 2.026
22.61 2.60+
,totalJpoli\ortoK 4.0 4.+20 4./1 4.)0 4.6)
4.+14 4.644
Pa4amet4i
Re>a SINI"A PRI/EV*A &RA-AN*A
,
e
s
t
o

U
=
o
4
>
o
3
a
n
B
e
A
a
8
9
B
a
>
$
i
7
B
a
n
V
4
a
?
o
9
i
B
a
P
9
e
m
e
t
i
n
a
,
i
t
4
o
3
i
c
a
A
4
e
s
B
e
V
4
a
?
o
9
i
B
a
7M<O) 6. 2.)2 2.4 .4 ./ ).0 .
,*totalJpoli\ortoK 4.0 4.2/ 4.22/ 4.-- 4.644 4.616 4.221
%itrati 4./ 6./4 -.)44 .)14 /.44 0.-4 +.2)4
%itriti 4.0 4.60 4.6)2 4.+6 4.)6- 4.21) 4.60/
#monijak 4.6- 2.)- 0.01+ 6.461 2.4) -.)-2 4.//
27
De7oniBe:
Odeljenje za planiranje, urbanizam, katastar i zatitu ivotne sredine je tokom meseca #prila, .aja i
#vgusta 2400. Godine, izvrsilo evidenciju divljih deponija otpada i sme3a. Direktorica %ada <rkljac "
7luzbenici za zastitu zivotne sredine su u maju izvrsli pripremu za izradu akcionog plana za
poboljanje usluga za sakupljanje i odlaganje otpada. #nalizom situacije na terenu, slubenici za
zatitu ivotne sredine su izme@u ostalog utvrdili da na teritoriji optine postoji 2) divljih deponija
koje negativno utiu na ivotnu okolinu i zdravlje gra@ana optine Graanica. 7toga je struna
sluba ,pripremila detaljni #kcioni plan za uklanjanje divljih deponija. ,regled divljih deponija je dat u
slede3oj tabeli.
<roj i naziv mesta na kojem se nalazi odlagalite
J0K
,rocenjena veliina u
m2 J2K
,rocenjeni
otpad mJK
0.Graanica
0. ,adaliste
,riblizno
+44mR
0-4m
2.:aplje 7elo
,ut za bolnicu Lkod pruge
9od skole
26m
. :iva@e
0.u blizini osnovne skole
2. na izlazu iz :ivadja ka D. Gusterici
20,44 mT
6.Donja Gusterica
0.,ored reke u
blizini grobla i
2.van sela put prema 7lovinju
044m
).Dobrotin
5an sela mesto zvano rupe
) m
+.Gornja Gusterica
%a putu za Oklapnu
%a ulazak u G Gust iz D Gusterice
)+m
1.=aglavica
put za #jvaliju
2-m
-. ,reoce
9od omladinskog centra
2-m
/. 8gljare
0. kod novoggroblja
2. kod antene
64 m
04.<atuse
0. u blizini groblja,
20,44 m
00.:epina
0. kod pruge izmedju :epine " ,reoca
2.ublizini O7 D5uk 9aradzic
04,44V6,44V4,24m
24,44V04,44V,44m
2-,44 m
02.7kulanevo
0.kod 'udbalskog igralista u blizini reke
2." na putu sa leve strane, 7kulanevo*7uvi Do
64,44V24mV4,64m
),44m
0. 7uvi Do
0.kod groblja
2. %ovo %aselje Jkod prugeK
24,44V6,44V4,)4m
64V,44V4,64
)+,44m
06.9isnica
deponije
044m
0). &adevo 06,44m
0+.Deponija na Balovini 044mV0)4m V 2.)m 1.)44 m

- - 28
Ja9o3ina 4u5ni>a *i;nica:
Balovina rudnika 9inica predstavlja najozbiljniji ekoloki problem optine i stalnu pretnju degradaciji
ivotne okoline. 8groavanje ivotne okoline se ogleda u zaga@enju vodotokova, vazduha i okolnog
zemljita.
Dodati jo jedan deo ZZZZZZZZZZZZZZZ
.e@u hQvQrijQmQ opisQnim u izvetQju "UO:D*Q i 8%!,*Q zQbeleene su sQmo dve sQ prostorQ bive
7A& BugoslQvije * hQvQrijQ nQsipQ nQ jQlovitu rudnikQ olovQ i cinkQ ]<rskovo^ iz .ojkovcQ JUrnQ GorQK
i poreme3Qj nQ kosini nQsipQ nQ jQlovitu rudniku olovQ i cinkQ
]Zletovo^ u ,robitipu J.QkedonijQK. .e@utim, nQ nQim prostorimQ bilo je jo mQnjih i ve3ih
poreme3QjQ u eksploQtQciji jQlovitQ$ u dvQ nQvrQtQ nQ jQlovitimQ rudnikQ bQkrQ .QjdQnpek, prvi put
proboj kroz krQku kQvernu nQ jQlovitu ]5Qnev potok^ i drugi put prelivQnje pulpe preko brQne
jQlovitQ ]_Qki potok^, potom proboj vode kroz jQlovite rudnikQ olovQ i cinkQ ]7Qse^ iz 7rebrenice
J<iMK, prelivQnje nQ jQlovitu <QdovQc ;repinog rudnikQ olovQ i cinkQ ]9inicQ^ itd. %QQlost, teko je
pronQ3i pisQne strune QnQlize o uzrocimQ i posledicQmQ tih hQvQrijQ i poreme3QjQ. %Qje3e su se
rQzmere QkcedentQ umQnjivQle, Q jQvno govorenje i pisQnje nije bilo pQtriotsko i kolegijQlno tQko dQ je
lokQlnQ zQjednicQ morQlQ 3utke snositi posledice.
BQlovite rudnikQ olovQ i cinkQ ]9inicQ^ u <Qdovcu. Do hQvQrije je dolo u septembru 0/--. Dolo je
do prelivQnjQ preko krune brQne oko 04.444 m vode i jQlovine i potQpQnjQ vie orQnicQ i desetQk
ku3Q. ,relivQnje je nQstQlo kQo posledicQ nepQnje pri eksploQtQciji jQlovitQ, Q incident je velikoj meri
ispolitizovQn N&", 0/--O.
!rozijQ je pojQvQ kojQ se esto sre3e nQ jQlovitimQ. 7utinski se rQzlikuju dvQ tipQ erozije L spoljQnjQ
i unutrQnjQ. 7poljQnjQ erozijQ je posledicQ delovQnjQ vode i vetrQ nQ povrinski
sloj nQsipQ. 8sled duvQnjQ vetrQ ili oticQnjQ vode po kosini brQne jQvljQju se kQnQli, ulegnu3Q ili
ispupenjQ. 5etQr i vodQ prQktino odnose nevezQni, slQbije vezQni ili sitniji mQterijQl menjQju3i
geometriju brQne 9QdQ spoljQnju eroziju uzrokuje vetQr tQdQ se lQko uoQvQ usled
QerozQgQ@enje podrujQ oko jQlovitQ, dok se e'ekti erozivnog delovQnjQ vode uglQvnom zQdrQvQju nQ
jQlovitu ili oko jQlovitQ. ,oreklo vode koje izQzivQ eroziju moe biti rQzliito. %Qje3e su to pQdQvine,
no to moe biti i vodQ kojQ prelivQ preko kruno nQsipQ ili provirnQ vodQ kojQ izbijQ iz nQsipQ.
8 svim sluQjevimQ spoljQnjQ erozijQ ugroQvQ stQbilnost nQsipQ itrebQ je spreiti. 8 spreQvQnju
negQtivnog delovQnjQ spoljQnje erozije kQo povoljnQ okolnost se uzimQ lQko vizuelno uoQvQnje i,
nQje3e, vremenski dugo nQjQvljivQnje mogu3ih problemQ. .ere koje se preduzimQju zQ sQnQciju ili
spreQvQnje spoljQnje erozije izQzvQne vetrom svode se
nQ stQbilizQciju nQsipQ, Q to se nQje3e postie 'ormirQnjem bio* pokrivQQ. #ko to nije mogu3e
odnoenje mQterijQlQ se uspeno spreQvQ i prskQnjem otkrivenih delovQ nQsipQ Jvodom, rQzliitim
emulzijQmQ itd.K. 9QdQ je u pitQnju erozijQ usled delovQnjQ vode sistem merQ je iri i komplikovQniji.
- - 29
,a?ist4a9ni 7ut P4i;tina E &nBi9ane:
.agistralni put ,ritina L Gnjilane u duini od 6-km predstavlja vaan problem koji negativno utie na
nekoliko de'inisanih vrednosti ove strategije. ,re svega utie na .anastir Graanicu stalnim
emitovanjem vibracija, smoga i praine, otpadnih gasova, buke.
.erenjima koji smo izvrili u periodu 2+ #vgust L 4) 7eptembar 2400 godine utvrdili smo da je
prosean nivo buke u toku dana 1-d<, to je za 0d< vie od dozvoljenog nivoa.
Opti podaci buke$ .rni mikro'on na visini od 0,)m, vremenski period 0) minuta, brzina uzorkovanja
jedan uzorak na 04 sekundi, ukupan broj uzoraka po merenju /4.
;abela br.0 %ivo akustinog optere3enja magistralnog puta ,ritina L Gnjilane koji prolazi pored
manastira Graanica
.erno mesto ,rosean nivo
buke P dan
,rekoraenje
dozvoljenog
nivoa buke P
dan
%ajvii pik
merenja buke
,rosean nivo
buke P no3
prekoraenje
dozvoljenog
nivoa buke P
no3
7imonidin trg
.esto uz sami
manastir
Graanica
1-d< 0d< /-d< +1d< 02d<
Dozvoljeni nivo buke P dan L +)d<
Dozvoljeni nivo buke P no3 L )) d<, za stambenu zonu 6)d<
%apomena$ prosek dobijen na osnovu /4 uzoraka, gde su se dnevne vrednosti kretale od )) do /- d<
a naje3i interval je bio od +) do -6 d<, to ukazuje na veoma visok nivo dnevnog prekoraenja
.erenjem 'rekventnosti saobra3aja na dnevnom i no3nom nivou, moe se zakljuiti da magistralni put
predstavlja ozbiljniju pretnju nego to je bilo ko i mogao da predpostavi.
;abela br.2 Arekventnost saobra3aja na relevantnim mernim mestima
.erno mesto #utomobili #utobusi ;raktori 9amioni .otorcikli
7imonidin trg
.esto uz sami
manastir
Graanica
24/ P + ) P0 2P4 0-P P4
5rsta vozila L ,re@eni broj vozila u intervalu od 0) minuta Jvrednosti prikazane u proseku merene dan
Pno3K
- - 30
&adne grupe su koriste3i metodologiju Zelene agende, de'inisale glavne probleme ivotne sredine
prema slede3im kriterijumima$ lokacija, odgovorni akteri, hitnost, osnovni trendovi, sadanje posedice
i oekivani rizici za drutvo. 8 nastavku je dat je primjer tabele, koje su radne grupe protumaile u
daljem tekstu$
Ra5na &4u7a 0Vo5a6 3a=5uh6 =em9Bi;te 1
*4ite4iBumi VaDnost 74e7o=na3anBa 74o89ema
$o>aciBaG
stano3ni;t3o
,odruje optine Graanica
1Po?oCeni
a>te4i@
7tanovnitvo optine Graanica, Optina Graanica, poljoprivredna
doma3instva,
O5?o3o4ni
a>te4i
&udnik 9inica, Optina Graanica, doma3instva
Iitnost
7tanje vodotokova zahteva najhitnije mere reavanja problema, kontrole
zaga@ivaa i sanacije izvora zaga@enja
7tanje vazduha i poljoprivrednog zemljita zahteva umerenu hitnost u
reavanju problema
Osno3ni
t4en5o3i
5isok nivo zaga@enosti od strane kolektivnih i individualnih zaga@ivaa
4enutne
7os9e5ice o
o:e>i3ani
4i=ici =a
54u;t3o
9valitet vode u rekama na niskom nivou
%edovoljna iskori3enost jezera za turistiki potencijal
%e postojanje redovne kontrole kvaliteta, vode, vazduha i zemljita
POEN"IJA$I I ,O&U%NOSI PRIRODNII VREDNOSI
POEN"IJA$I PRIORIEI
Vo5e
Bezero ,rovera bezbednosti i redovno odravanje brane
Odravanje isto3e na jezeru
#ktivnosti edukacije i osve3ivanja stanovnitva
,romocija turistikih potencijala jezera
"n'rastrukturno ure@enje jezera za bavljenje
- - 31
organizovanim turizmom
`Qabcd `Qaefgfhfi cjefkQ hl`famQ6 `fjcecb f
noc`hcbf pQ bcqf6 jcrQ fps`Qnh`lkhl`Q,
cqmQ`QefthQ, o`fbQhpf oQpnfcpf
&eke 8re@enje renih korita
7aniranje i sveobuhvatno reavanje problema jalovita
8gra@ivanje sitema za prei3avanje kanalizacionih
voda
Va=5uh &edovna kontrola kvaliteta vazduha
7aniranje i sveobuhvatno reavanje problema jalovita
"zmetanje trase magistralnog puta ,ritina * Gnjilane
Po9Bo74i34e5no !em9Bi;te 9ontrola planskog kori3enja zemljita
9ontrola kvaliteta zemljita
!dukacija poljoprivrednika
!konomski programi za jaanje poljoprivrede
7aniranje divljih deponija
&azvoj hortikulture P staklenici i plastenici
R a5na &4u7a 0*u9tu4noJisto4iBs>o nas9eCe1
*4ite4iBumi VaDnost 74e7o=na3anBa 74o89ema
:okacijaP
stanovnitvo
,odruje optine Graanica
D,ogo@eni
akteriE
7tanovnitvo optine Graanica
Odgovorni
akteri
7rpska pravoslavna crkva, Optina Graanica, [[[[
Mitnost
8groavanje kulturno*istorijskih spomenika pod zatitom 8%7!UO*a zahteva
hitno angaovanje institucija, stanovnika i %5O
Osnovni
trendovi
5isoka 'rekventnost saobra3aja na magistralnom putu ,ritina L Gnjilane ija
trasa prolazi pored samog manastira Graanica ozbiljno ugroava kulturno *
istorijski L verski spomenik od izuzeuzetnog znaaja
;renutne posledice
oekivani rizici za
drutvo
%ein'ormisanost stanovnitva o nivou ugroenosti
- - 32
POEN"IJA$I I ,O&U%NOSI *U$URNOJISORIJS*O NAS$EKE
POEN"IJA$I ,O&U%NOSI
,anasti4 &4a:anica
,romocija 9ulturno nasle@e * turistike lokacija od izuzetnog
znaaja
Zatita "zmetanje magistralnog puta ,ritina * Gnjilane
U97iBana
#rheoloki turizam ,ove3anje prihoda od turizma i rada na istraivanju
9onkretni ciljevi su$
0. ,oetak valorizacije arheolokih iskopina
2. Objedinjavanje turistike ponude
. ,ove3anje prihoda od turizma
#rheoloki turizam su najbolje isplativih oblika
kulturnog turizma. ,rimeri iz prakse u nekim zemljama
u okruenju to i potvr@uju. &adi se o individualim tzv.
turistikim turama uz pro'esionalne vodie, esto
arheologe, koji su usavrili arheologiju i pruaju
potpuno udubljivanje u arheoloki lokalitet Jnpr.
tvr@avu, grad, crkvita itd.K i prolazak kroz burnu
istoriju i kulturu nekog naroda, posje3enog podruja za
samo nekoliko dana. 8 visoku cenu aranmana
ukljuen je i teak 'iziki napor, kao to je estoki
tempo obilaska arheolokih gra@evina, rano ustajanje i
rad na terenu. .e@utim, zadovoljstvo otkrivenim,
odnosno saznanjem, pobje@uje umor i potvr@uje
vrijednost sredstava koji turisti ostave za sobom.
7preavanje dalje depopulacije zajednice
%auna istraivanja
Dopuna turistike destinacije i mape grada
"4>3e
5erski turizam Znaajno kulturno nasle@e * turistike lokacije posete
,rekogranina saradnja zatita kulturno*istorijskih
spomenika
Obnova crkava
Obnova putne in'rastrukture
- - 33
Ra5na &4u7a 0$Bu5s>i 7otenciBa9i1

POEN"IJA$I I ,O&U%NOSI 1$Bu5s>i 7otenciBa9i@
- -
*4ite4iBumi VaDnost 74e7o=na3anBa 74o89ema
:okacijaP
stanovnitvo
,odruje optine Graanice
D,ogo@eni
akteriE
7tanovnitvo Graanice
Odgovorni
akteri
!konomska kriza, Optina .ojkovac, 5lada 9osova
Mitnost
Mitno L %eophodno je stimulisati gra@ane, naroito omladinu da ostaje u
Graanici, stvoriti preduslove za ekonomski razvijenu zajednicu
Osnovni
trendovi
.igracija stanovnitva
!konomska nerazvijenost Optine
;renutne posledice
ooekivani rizici
zadrutvo
5elika nezaposlenost L%izak ivotni standard
POEN"IJA$I ,O&U%NOSI
Stano3ni;t3o
0. 7tvaranje povoljnog ekonomskog ambijenta
2. ,oboljanje ivotnog standarda, smanjenje
siromatva i socijalne iskljuenosti
"n'ormisanost stanovnitva
%ova radna mjesta
8druivanje poljoprivrednih proizvo@aa prostora radi
zajednikog nastupa
,roizvodnja zdrave hrane
,roizvodnja i prerada ekoloki zdravih proizvoda
5e3e ue3e gra@ana, civilnog sektora kroz
decentralizaciju vlasti
. ,odizanje kvaliteta obrazovanja i drutveno
kultornog ivota stanovnitva
* "zgradnja srednjokolskog centra
* Opremanje i odravanje domova kultura i
Omladinskih centara
34
IV SRAE&IJA
VI!IJA6 E$E,ENI VI!IJE i PRO"ES DOAIJANJA I!JAVE O VI!IJI
"zradi strategije DZelena #gendaE Graanica prethodio je proces pripreme. &adne grupe su
organizovale sastanke sa predstavnicima sva tri sektora, lokalnih vlasti, civilnog drutva i privrede .
"zrada vizije je kljuni element u radu radnih grupa, tako da je na sastancima predstavljen nain na
koji 3e radne grupe de'inisati viziju Graanice. Organizovan je 'orum gra@ana kako bi rad radnih grupa
bio transparentan i dostupan svakom gra@aninu koji je zainteresovan za participaciju u procesu.
,redstavljen je anketni upitnik, nain sprovo@enja ankete, analiza dobijenih podataka i de'inisanje
vizije. #nketni upitnik se sastojao od etiri pitanja$
0. 9ako vidite vae mesto za 24 godina[
2. 9oje su vae ideje da se sredina u kojoj ivite promeni na bolje u budu3nosti[
. _ta bi trebalo promeniti[
4. 9oje su to vrednosti zajednice koje ne biste eleli da budu promenjene kroz 24 godina[

Aorum gra@ana je odran 2/ juna 2400. god. u restoranu Ognjite, s poetkom u 02$44 h, na kojem
je prisustvovalo, preko 24 gra@ana Graanice. Gra@ani su uzeli aktivno ue3e u odgovorima na
predvi@ena pitanja, iznose3i veliki broj svojih predloga i komentara. 8esnici 'oruma izrazili su svoje
zadovoljstvo sa onim to se moglo uti u diskusijama, koje je svakako posluilo radnim grupama za
strateko planiranje u izradi stratekog dokumenta DZelena #gendaE Graanica. 9rajem juna i do
sredine jula 2400. godine sprovedena je anketa me@u gra@anima. #nketirano je oko 024 gra@ana.
9ao odgovor na pitanja, odnosno, pretpostavke mogu3e vizije optine Graanica, pojavili su se slede3i
predlozi$

OP/INA &RA-ANI"A: *9ao turistika destinacijaF *8rbanistiki sre@ena OptinaF *&azvijena
poljoprivreda i stoarstvoF *Baka lokalna samouprava, kao nosilac razvojnih projekataF *Bedinstvena
Optina sa razvijenim sportskim i turistikim kapacitetima sa naglaskom razvoja poljoprivredeF
*&azvijanje u pravcu verskog, arheolokog, seoskog i letnjeg turizma,* Zatitita kulturno*istorijskih
spomenika, *!koloki ista Optina sa reenom in'rastrukturom, * Zaustavljanje migracija mladog
stanovnitva...

- - 35

e-ena Agenda
IRADA "II#E
ANKETNI U7ITNIK
19 Ka/o :idite :a8e me6to ,a 20 godina;
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
29 Ko.e 60 to :redno6ti ,a.edni5e /o.e ne bi6te <e-e-i da b0d0 promen.ene /ro, 20 godina;
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
3. =ta bi treba-o promeniti;
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
4. Ko.e 60 :a8e ide.e da 6e 6redina 0 /o.o. <i:ite promeni na bo-.e 0 b0d0>no6ti;
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
___

Pol:____
Sl. 2 I!l"# an$"tno! li%ti&a Go#in":____

- - 36
O VI!IJI
&adne grupe su na osnovu na osnovu analize ove ankete, odnosno, prikupljene dokumentacije od
anketara Jlanovi radnih grupaK i lokalne samouprave de'inisali viziju. "maju3i u vidu da je Optina
Graanica ve3 izradila viziju razvoja koja je 'ormulisana kao zajednika vizija$
COptina Graanica, bogata antikim i srednjovekovnim blagom i prirodnim lepotama L moderno
okruenje sa razvijenom ekonomijom i in'rastrukturom, gde svako uiva ista prava i slobode D
5izija Zelene agende Graanice je slede3a$
0O7;tina &4a:anica6 8o?ata anti:>im i s4e5nBo3e>o3nim >u9tu4nim 89a?om6
i=u=etnim 74i4o5nim 34e5nostima E mo5e4no o>4uDenBe sa 4a=3iBenom e>onomiBom
i inL4ast4u>tu4om6 3iso>o 4a=3iBene s3esti o =a;titi Di3otne o>o9ine6 ?5e s3i ?4aCani
uDi3aBu ista 74a3a i s9o8o5e 1
V A*"IONI P$AN
#kcioni plan ili operativni plan de'inie speci'ine naine na koje zajednica ostvaruje zacrtani
strateki plan. 8 tabeli smo opisali vrednosti optine Graanica, identi'ikovali smo problem, aktivnosti
indikatore, odgovorne osobe i vremensko razdoblje za realizaciju potencijalnih projekata. 8kratko *
9o, ta, kada i kako radi, kolika su potrebna sredstva i koji se ciljevi time postiu. 8kljuivanje i
uestvovanje vanih osobaPorganizacija dosta je vano u procesu planiranja, kako bi se time osiguralo
odgovorno delovanje usmereno ka postizanju oekivanih rezultata. 8 skladu s tim, potrebno je
slede3e$
De'inisati vrednost,
"denti'ikovati kritina podruja koja zahtevaju neposrednu panju, identi'ikovati probleme,
De'inisati speci'ine rezultate ili proizvode koji 3e proiza3i iz akcijskog plana i odrediti
indikatore sprovo@enja, kojima se proverava da li se postiu rezultati,
Odrediti potrebne resurse za implementaciju akcionog plana Jvreme, osoblje, oprema, ostala
logistikaK,
"denti'ikovati aktere implementacije plana,
5remensko razdoblje.
V4e5nost
I5entiLi>
o3ani
74o89em
A>ti3nost
In5i>ato4i
O5?o3.
st4ane G
Pot4e8na
s4e5st3a
V4emens>o 4a=5o89Be
.M'. .M'3 .M') .M'5
Re>a
&4a:an>a
%izak nivo
svesti
stanovnit
va o
ivotnoj
sredini
,odizanje nivoa
svesti
stanovnitva
,odignut nivo
svesti za
najmanje 4>
Bavne
kampanje i
%5O,
Optina
Graanica
- - 37
propagandni
materijal
Divlje
deponije
7anacija
postoje3e
deponije
otada u
naseljima
&ad na
uklanjanju
divljih deponija
8klonjeno
najmanje 0)
divljih
deponija
Optina
Graanica,
5lada
9osova,
Gra@ani
,oplave
8re@enje korita
reke Graanka
Optina
Graanica
%epostojQ
nje
kQnQlizQci
one mree
u selimQ
slivu
Graanke i
izgrQdnjQ
preistQQ
"zgrQdnjQ
kQnQlizQcione
mree i
iizgrQdnjQ
preistQQ
8rbanistiki
plan Optine
Graanica,
7trategija
razvoja
Optina
Graanica
&4a:aniJ
:>o
Be=e4o
5odosnab
devanje
"zgradnja
vodovoda i
irigacionih
sistema
"zgra@en
vodovod u
selima i
sistemi za
navodnjavanje
Optina
Graanica
"n'rastrukt
ura
,opravka i
probijanje
puteva,
as'altiranje
#s'altirani svi
pristupni
putevi
Optina
Graanica
Re>e
Sitnica6
P4i;te3>a6
JanBe3>a6
e?o3>a
"n'rastrukt
ura
&eugulisanje
renih korita
8re@eni reni
tokovi
Optina
Graanica
5lada
%edov.
,romov
prirodna
bogatstva
,romocija
prirodnih
resursa
Bavne kampanje
=istija ivotna
sredina
7manjeni broj
divljih
deponija
%5O
sektor
Optina
Graanica
Po9Bo74iJ
34e5no
"n'rastrukt
ura
,opravka i
probijanje
puteva,
8re@eni svi
pristupni
Optina
Graanica
- - 38
=em9Bi;te
as'altiranje putevi
%eiskori3
enost
prirodnih
resursa
5alorizacija svih
prirodnih
resursa
9oliine
poljoprovredni
h proizvoda
,oljoprivre
dni
proizvo@a
i
,romocija
i razvoj
odre@enih
grana
poljoprivre
de kao to
su
stoarstvo
,
hortikultur
a
#ktivno
kori3enje
postoje3ih
resursa u skladu
sa odrivim
razvojem
9oliine
poljoprivrednih
proizvoda
,oljoprivre
dni
proizvo@a
i
%5O
sektor
Optina
Graanica
*u9tu4noJ
isto4o
nas9eCe
Zapostavlj
ena
arheolok
a nalazita
&ekognosticiranj
e terena i
mapiranje
arheolokih
mesta i verskih
objekata
.apa
arheolokih
vrednosti
Optina
Graanica
5lada
%eorganiz
ovana
grana
turizma
Otvaranje
;uristike
kancelarije u
Graanici sa
prate3im
programima
,rogrami
kancelarije
broj i kvalitet
Optina
Graanica
%5O
sektor
Zapostavlj
eni verski
objekti
&adovi na
rekonstrukciji i
obnavljanju
.anastira i
Urkvi
Obnovljeni
.anastiri i
Urkve i
promovisani u
svrhe verskog
turizma
7tanovnit
vo,
,ravoslav
na Urkva i
Donatori
Zapostavlj
eni
istorijski
spomenici
&adovi na
rekonstrukciji i
obnavljanju
spomenika
kulture
Obnovljeni
spomenici
kulture na
teritoriji
Graanice
5lada
Optina
Graanica
%edovolj.
promovisa
ne
kulturno*
istorijske
vrednosti
Optine
Graanica
,romocija
kulturnoistorijsk
og blaga, javne
kampanje
,orast broja
turista,
ostvarivanje
prihoda
5lada,
%5O,
Donatori
$Bu5s>i !konom.
migracije
Obezbe@ivanje
boljih uslova za
ivot
edukacijom i
7tvoreni bolji
uslovi za ivot,
otvorena
5lada
Optina
- - 39
7otenciBa9
i
obrazovanjem,
otvaranje novih
radnih mesta
radna mesta
,ove3anje
prihoda u
porodicama
pove3ana
stopa
nataliteta
Graanica
Depopulac
ija sela
!dukacija,
Obrazovanje
poljoprivrednika
, nabavka
poljoprivredne
mehanizacije,
Obezbe@ivanje
plasmana
proizvoda
7tvoreni bolji
uslovi za
bavljenje
poljoprivredom
nabavljena
poljoprivredna
mehanizacija
obezbe@en
plasman
proizvoda
5lada
Optina
Graanica
Napomena: infrastruktura je sastani deo akcionog plana i uslo za pomenute aktinosti iz oblasti si! rednosti"
finansiranje oi! radoa je mogu#e iz bud$eta" predpristupni! fondoa %U i donacija
VI P$AN ,ONIORIN&A I EVA$UA"IJE
7vrha monitoringa i evaluacije je mjerenje i procena postignutih speci'inih ciljeva projekta i da li
je dat doprinos optem cilju. .onitoring treba da obezbijedi indikacije onima koji direktno upravljaju i
onima koji su zainteresovani o napretku u postizanju rezultata ili o nedostatku istih. !valuacija treba
sistematski i objektivno da procijeni napredovanje ka ostvarenju krajnjih rezultata.
U$O&A ,ONIORIN&A I EVA$UA"IJE U PROJE*U @!E$ENA A&ENDA@ &RA-ANI"A
Uilj monitoringQ i evQluQcije je merenje i procenQ postignutog, kQko bi se e'ikQsnije uprQvljQlo krQjnjim
rezultQtimQ. .onitoring trebQ dQ obezbedi objektivne pokQzQtelje dQ li po reQvQnju odre@enog pitQnjQ
ili problemQ imQ nQpretkQ, Q evQluQcijom se procenjuje koliko je nQpredQk u 'unkciji postizQnjQ
konQnog ciljQ.
%QjvQniji ciljevi posle usvQjQnjQ strQtekog dokumentQ jesu obezbe@ivQnje
monitoringQ, evQluQcije i odrivosti procesQ. 8koliko se ovi ciljevi ne uspostQve, proces 3e doiveti
neuspeh, jer i nQjbolje nQpisQnQ strQtegijQ ne vredi ukoliko je ljudi koji su nQdleni zQ sprove@enje
pojedinih odredbi ne koriste kQo QlQt zQ ostvQrenje ciljevQ, niti ukoliko jQvnost nije dQlje
zQinteresovQnQ zQ ostvQrenje tih ciljevQ. GrQ@Qni Graanice imQju prQvo dQ uestvuju u monitoringu
reQlizQcije Qkcionih plQnovQ i proklQmovQnih ciljevQ. .e@utim, monitoring ne trebQ shvQtQti kQo nQdzor
ili kontrolu, ve3 kQo pQrtnerski proces uenjQ kQko se uspenije reQvQju vQnQ pitQnjQ u zQjednici.
- - 40
8 okviru plQnQ monitoringQ i evQluQcije predlQemo osnivQnje saveta Zelene
Qgende za Graanicu, kQo ne'ormQlnog telQ koji 3e initi zQinteresovQne strQne i jQvnost, pre svegQ
%5O koje su vodile proces, predstQvnici lokQlnih sQmouprQvQ, institucijQ, ustQnovQ, pojedinQcQ i drugQ
zQinteresovQnQ jQvnost. Ovo telo 3e zQsedQti nQjmQnje dvQ putQ godinje Ju mQrtu i septembruK i
QnQlizirQti rezultQte procesQ L dQ li se po pitQnju svQkog pojedinQnog delQ Qkcionog plQnQ dogodio
nQpredQk, Qko jeste, koliki je nQpredQk, dQ li je i koliko u 'unkciji postizQnjQ konQnog ciljQ, Qko nije,
zQto se nitQ nije dogodilo i kQkve su dQlje Qktivnosti, kQkvi su nivoi rizikQ od neostvQrenjQ zQdQtog
ciljQ. ZQ QnQlizu rezultQtQ, savet 3e koristiti slede3e instrumente$ QnQlizQ dokumenQtQ, godinjih
plQnovQ, projektnih izvetQjQ, istrQivQnjQ, terenske posete. 7avet 3e imQti prQvilnik o rQdu, Q rezultQt
rQdQ nQ sednicQmQ bi3e dokumenti L miljenjQ, preporuke i sQoptenjQ zQ jQvnost. .iljenjQ su opisni
izvetQji o nQpretku procesQ, Q preporuke sQdre predloene korektivne mere kQko bi se odre@eni rizici
otklonili, ciljevi bolje ostvQrili ili kQko bi se pokrenule Qktivnosti tQmo gde su izostQle. .iljenjQ i
preporuke se Qlju nQdlenimQ zQ odre@enu Qktivnost i zQinteresovQnoj jQvnosti. 7QoptenjQ zQ
jQvnost su krQtke pisQne 'orme kojimQ se jQvnost obQvetQvQ o rezultQtimQ QnQlize nQ sQstQncimQ
'orumQ i stQnju procesQ.
ZelenQ QgendQ je proces koji imQ potencijQl dQ donese znQQjnu dobrobit zQjednici u kojoj se sprovodi.
DQ proces ne bi zQmro i prestQo dQ postoji, potrebno je obezbediti i ekonomske instrumente
odrivosti. ,o iskustvu drQvQ koje su proces privele 'Qzi evQluQcije pre 6 godine JkQo to je sluQj u
MrvQtskojK, u okviru postoje3ih lokQlnih budetQ ili lokQlnih budetskih AondovQ zQ zQtitu ivotne
sredine u sve tri opine, potrebno je dQ se svQke godine plQnirQju odre@enQ sredstvQ zQ projekte sQ
liste Qkcionog plQnQ Zelene Qgende, kojQ bi bilQ nQmenjenQ lokQlnim %5O, kQo su'inQnsirQju3i deo zQ
dQlje konkurisQnje kod drugih donQtorQ. %Q tQj nQin bi lokQlne sQmouprQve podstQkle %5O nQ Qktivni
pristup i pQrtnerski odnos u reQvQnju zQjednikih pitQnjQ zQtite ivotne sredine i dQle bi veliku
podrku nQporimQ %5O i projektimQ koje imQju nQ konkursimQ kod drugih donQtorQ.
,onito4in?6 e3a9uaciBa i o54Di3ost 74oBe>ta 0!e9ena A?en5a1 &4a:anica 7os9e us3aBanBa
st4ate?iBe
8 nastavku projekta CZelena #gendaD Graanica, veliku ulogu imaju :okalna 7amouprava, %5O
sektor i stanovnitvo Graanice. :okalna 7amouprava 3e biti nosioc monitoringa i evaluacije budu3ih
aktivnosti. %5O sektori i stanovnitvo, kao i javne ustanove i preduze3a 3e biti implementatori
potencijalnih projekata koji su deo ove strategije. :okalna 7amouprava vri3e nadzor na projektima i
sledi3e usvojenu strategiju. %5O sektor i stanovnitvo prati3e implementaciju usvojenog stratekog
plana CZelena #gendaD, i sa eventualnim odstupanjima upoznava3e sve pomenute aktere u Graanici.
"sto tako :okalna 7amouprava radi3e evaluaciju ostvarenih ciljeva i rezultata dva puta godinje.
:okalna 7amouprava donosi3e odre@ene odredbe i procjene uticaja potencijalnih projekata na ivotnu
sredinu, stanovnitvo i kulturno*istorijsko nasle@e
- - 41
VII !A*$JU-A*
8 periodu izrade startegije DZelena #gendaE smo saznali o problemima koji su uglavnom
viedecenijski i poetkom 2400 godine, je zapoeto reavanje identi'ikovanih problema stratekim
pristupom, ukljuivanjem svih aktera u drutvu. Graanica raspolae obilnim podzemnim i
povrinskim vodama, zahvaljuju3i kon'iguraciji terena, klimi i velikoj koliini padavina. <ogatstvo i
kvalitet vodnih resursa predstavljaju jednu od najznaajnijih prednosti Graanice kao optine. 5azduh
je ugroen zahvaljuju3i pomenutim mestima zaga@enja. ,oljoprivredno zemljite ima veliki znaaj
kako za ouvanje prirodne ravnotee, biodiverziteta i kvaliteta ivotne sredine, tako i za ekonomski
razvoj.
,ostojanje manastira Graanica i arheolokog nalazita 8lpijana predstavlja ogroman potencijal za
razvoj turizma ali i ini nau optinu kao jedinstveno mesto na mapi svetske kulturne batine.
%eke nae preporuke za budu3e aktivnosti su da se uloi vie napora na podizanju nivoa ekoloke
svesti gra@ana kroz medijske kampanje, edukaciju svih uzrasta stanovnitva i da se organizuju javne
debate za$
Goru3e probleme unitavanja voda i vodotoka i ivota u njima, zaga@ivanje voda 'ekalnim
otpadom, zaga@ivanje zemljita Jodlaganje otpadaK, zaga@ivanje vazduha unitavanje
uma Jbespravna sea i nebrigaK, devastacija prirodnih stanita, prirodne nepogode Jza
spreavanjeK itd.
;ako@e, predlaemo da se proces Zelene agende zapone i u drugim optinama nastale procesom
decentralizacije na 9osovu a da se iskustva koja su dobijena u ovom procesu koriste kao
representativni primeri.
VIII PODA"I
Dokumentacija koja je koritena prilikom izrade dokumenta CZelena #gendaD$
#nalizirana je kompletna dokumentacija koju poseduje optina Graanica, a vezana je za
unapre@enje i zatitu ivotne sredine,
,rirunik o radu radnih grupa Zelena agendaJautor * %enad &ikaloK
,rirunik za pisanje stratekog dokumenta Jautor * %enad &ikaloK
Dinko 9neevi3$ COdlQgQnje industrijskog otpQdQD, skriptQ, verzijQ 0.0
"nternet stranice$
uuu.uikipedia.org ,
uuu.opstina*gracanica.comP
http$PPkk.rks*gov.netPgracaniceP[langvsr*:atn*U7
uuu.einstitut.net
uuu.greenagenda.net
- - 42