POJAM I PRIRODA JAVNIH PRIHODA

Pod javnim ili drutvenim prihodima podrazumevamo sva ona novana sredstva koja slue drutvenoj
zajednici za podmirenje( pokrie ) javnih ili drutvenih rashoda.
Prema tome, da bi organi drutveno-politikih zajednica mogli da funkcioniu i da obavljaju svoje funkcije
oni moraju da raspolau odreenim novanim sredstvima-prihodima.
Dok su se ranije ovi prihodi javljali u naturalnom obliku dotle se oni u savremenoj privredi, gde vladaju
robno-novani odnosi, javljaju iskljuivo u novcu.
Drava, kao i ostale drutveno-politike zajednice, mogu da ostvare svoje prihode na razne naine.To
zavisi u velikoj meri od produkcionih odnosa prema kojima se odreuje i karakter janih prihoda.
Osnovni oblici javnih prihoda u savremenoj finansijskoj teoriji su porezi, takse, carine, parafiskaliteti i
dr.Javni prihodi imaju javno-pravni karakter i slue za pokrivanje javnih rashoda, odnosno finansiranje
javnih potreba.Vane karakteristike javnih prihoda su njihova obaveznost utvrena na osnovu ustava i
zakona, i njihov netrini karakter.
Javni prihodi su novana dravna sredstva za finansiranje optih i zajednikih potreba.Na visinu i
strukturu javnih prihoda deluju raznovrsni politiki, socijalni, ekonomski i drugi faktori u pojedinim
zemljama.Javni prihodi se preteno formiraju putem raspodele i preraspodele nacionalnog
dohodka.Klasina teorija je poreze, takse i prihode od javne imovine posmatrala kao normalne, redovne,
javne prihode, kojima treba pokrivati redovne javne rashode.Savremena finansijska teorija pored klasinih
javnih prihoda i jani dug, emisiju novca i druge oblike javnih prihoda, prihvata kao normalne, redovne
javne prihode.
Savremena teorija daje prednost klasinim oblicima javnih prihoda, posebno porezu kao osnovnom obliku
javnih prihoda, a javni dug, emisiju novca i dr. Po pravilu koristi kao dopunske javne prihode, koji slue za
pokrivanje javnih rashoda i ostvarenje ciljeva fiskalne i ekonomske politike u razliitim fazama privrednih
ciklusa.
Javni dug postaje redovan izvor javnih prihoda modernih drava.Uvoenju ekonomske i finansijske
politike, savremena drava nastoji da uskladi realan rast javnih prihoda sa rastom nacionalnog dohodka i
drutvenog proizvoda.Na visinu i strukturu javnih prihoda utiu javne funkcije, ekonomska mo drave i
konkretni ekonomski odnosi.
Javni prihodi se koriste za finansiranje raznovrsnih dravnih aktivnosti.Javni prihodi se izraavaju u novcu
i slue za pokrivanje trokova opteg karaktera u jednogodinjem periodu.Dravni ili javni prihodi se
razlikuju od privatnih prihoda, odnosno, prihoda fizikih lica i prihoda pravnih lica.
Javni prihodi su u funkciji ostvarivanja ciljeva politike dravnih i drugih upravnih organa.Oni su znaajna
osnovna institucija dravnih finansija.Javni prihodi su deo novostvorene vrednosti, a njihova upotreba ne
ugroava postojeu imovinu.Proirivanjem dravnih aktivnosti, poveavaju se potrebe za raznim oblicima
javnih prihoda.
Sistem javnih prihoda predstavlja skup raznovrsnih instrumenata i izvora koje koristi drava za
finansiranje javnih potreba.Javni prihodi se ostvaruju na osnovu oporezivanja, prihoda javnih preduzea,
upotrebe dravne imovine, naknada za usluge dravnih organa, javnog duga i dr.


Klasifikacija javnih prihoda


Podela javnih prihoda vri se na osnovu razliitih kriterijumuma.Cilj joj je podela na osnovu izvesnih
specifinih osobina kako bi se moglo pristupiti lake prouavanju javnih prihoda.Ipored znatnih razlika
koje postoje u finansijskoj teoriji pri klasifikaciji javnih prihoda veina zemalja prihvatila je sledeu podelu:

Redovni i vanredni javni prihodi,
Javno-pravni i privatno-pravni prihodi,
Originalni i izvedeni (derivatni) prihodi,
Prihodi od stanovnitva i pravnih lica,
Povratni i nepovratni prihodi,
Namenski i nenamenski prihodi,
Prihodi u novcu i prihodi u naturi,
Prihodi centralne i lokalne vlasti
Katastarski i tarifni

Redovni i vanredni javni prihodi

Na osnovu kriterijuma vremena, javni prihodi se dele na redovne i vanredne.Redovni prihodi se ubiraju
kontinuirano svake godine iz ekonomskih izvora koji se redovno obnavljaju.Ovi javni prihodi slue za
finansiranje redovnih javnih rashoda.Redovni javni prihodi su porezi, takse i dr.Na osnovu redovnih javnih
prihoda se formiraju i rezervni fondovi za neplanirane javne potrebe.
Vanredni javni prihodi se ne pojavljuju kontinuirano u budetu, ve povremeno radi finansiranja vanrednih
javnih potreba-vanredni porezi, javni zajmovi, reparacije i sl.U modernim finansijama je prisutno sve vee
korienje ovih prihoda, posebno javno duga, kao instrumenta dravne intervencije.

Javno-pravni i privatno-pravni prihodi

Kriterijum za ovu podelu javnih prihoda je imovinsko-pravna razlika izmeu njihovih izvora.Javno-pravni
prihodi su javni prihodi iz dodataka i imovine fizikih i pravnih lica.Javno-pravne, odnosno fiskalne
prihode, drava ubira prisilnim putem na osnovu svog fiskalnog suvereniteta.
Osnovno obeleje fiskalnih prihoda je njihov dabinski karakter, odnosno prinuda i obaveznost u
uvoenju i ubiranju prihoda.
Obveznik poreskinh prihoda ne dobija direktnu protiv-naknadu na osnovu plaenih obaveza.Plaanje
takse je povezano sa direktnom protivnaknadom upravnog organa.
Privatno-pravni prihodi su oni koje drava i druga javna tela ostvaruju iz sopstvenih privrednih preduzea
ili iz svoje imovine.

Originalni i izvedeni prihodi

Kriterijum ove podele javnih prihoda je sticanje prava na javne prihode u odnosu na obveznike i nosioce
dohodka.Originalne ili izvorne prihode drava ostvaruje na osnovu prava vlasnitvai sopstvene
ekonomske aktivnosti.Pozicija drave u ostvarenju originalnih prihoda je razliita od poloaja ostalih
ekonomskih objekata.
Izvedeni javni prihodi su oni koje drava ubira silom zakona od svojih graana, oporezivanjem
dohodkafizikih i pravnih lica.

Prihodi od stanovnitva i pravnih lica

Kriterijum ove znaajne podele su subjekti od kojih se ubira javni prihod.Prihodi od stanovnitva
predstavljaju prihode koje plaaju graani iz sopstvene imovine ili dohodka za finansiranje javnih
potreba.Prihodi od stanovnitva su porez iz linog dohodka od vrenja razliitih delatnosti, porez na
prihod od imovine i imovinska prava, porez na prihod od zarada, takse, doprinosi i dr.
Prihodi od pravnih lica se ubiraju od privrednih preduzea, zadruga, finansijskih institucija i dr.Ovi javni
prihodi za finansiranje javnih potreba se prikupljaju na osnovu zakonskih propisa i dogovornih
obaveza.Obveznici prihoda od pravnih lica su preduzea i preduzetnic, koji ih plaaju iz ostvarenog
dohodka ili ukupnog prihoda.

Povratni i nepovratni prihodi

Javni prihodi, po pravilu, imaju bespovratni karakter.Obveznici plaanja javnih prihoda imaju srazmernu
koristu njihovom troenju za finansiranje javnih potreba.Nepovratni javni prihodi se ne vraajunjihovim
obveznicima.
Povratni javni prihodi su dogovorni ili prinudni javni zajmovi.Posle odreenog vremenskog perioda drava
ima obavezu da vrati ove prihode njihovim obveznicima sa pripadajuom kamatom.U strukturi javnih
prihoda savremenih drava povratni prihodi imaju znaajnu ulogu.

Namenski i nenamenski prihodi

Namenski prihodi su dravni prihodi sa unapred utvenim namenama.Ovi javni prihodi imaju tano
utvrenu namenu troenja sredstava.Umodernim finansijama prisutna je tendencija jaanja uloge
namenskih javnih prihoda.
Nenamenski prihodi se koriste za podmirenje raznovrsnih javnih potreba bez unapred utvrene
namene.Javni prihodi su preteno nenamenskog karaktera.

Prihodi u novcu i prihodi u naturi

Javni prihodi se u savremenim finansijama na osnovu poreza, doprinosa, taksa, javnog zajma i dr.
Ubiraju po pravilu u novcu.
Javni prihodi u naturi su naslee i pokloni od fizikih i pravnih lica i pojedine obaveze plaanja u
naturi.Pokloni su sluajni i neredovni javni prihodi i modernim finansijama

Prihodi centralne i lokalne vlasti

Na osnovu ove podele razlikujemo javne prihode teritorijalnih jedinica kao pto su, federacije, regioni,
optine i dr.Ova podela je jako znaajna kako zbog finansijsko-tehnikog karaktera, tako i zbog
osetljivosti i sloenosti politikih i ekonomskih odnosa izmeu teritorijalnih jedinica.

Katastarski i tarifni

Na osnovu kriterijuma tehnike prikupljanja poreza, razlikujemo katastarske i tarifne poreze.Katastarski
porezi se odreuju na osnovu objektivnih podataka iz javnih katastarskih knjiga.Tarifni porezi se zasnivaju
na unapred nepredvienim podacima o uvozu, proizvodnji i dr.Tarifni porezi se naplauju po poreskoj
tarifi.

Porezi


Svakoj dravi za zadovoljenje zajednikih potreba bilo da su opte ili kolektivne potrebna su
odgovarajua materijalna sredstva.Ova sredstva mogu se pribavljati na razliite naine i mogu se crpeti iz
razliitih izvora.Kao osnovni i najznaajniji izvor prihoda u skoro svakoj zemlji javljaju se porezi.Moderna
drava je u sutini poreska drava, koja preko poreza preraspodeljuje veliki deo nacionalnog dohodtka i
na osnovu raznovrsnih efekata oporezivanja , ostvaruje ciljeve fiskalne, socijalne, ekonomske i razvojne
politike.
Kroz istoriju su se menjali naini i oblici ispoljavanja poreza, ali se porez uvek javljao.Porez je u antiko
doba predstavljao prisilno davanj, dok se u feudalizmu porez posmatra kao poklon ili pomo.
Porez je obaveza koju poreski obveznici plaaju dravi bez ikakve neposredne nadoknade.To je deo
dohodka koji zajednica oduzima na osnovu svog dravnog odnosno finansijskog suvereniteta.Drava to
ini u cilju prikupljanja sredstava za podmirivanje kolektivnih potreba.Poreska obaveza ne moe se izbei,
jer je plaanje poreza opta obaveza koja se nazisi od dobre volje graana, nego se zasniva na
zakonskoj snazi, jer ako poreski obveznik neplati porez izvrie se prinudna naplata.
Karakteristika poreza je u tome to plaanje poreza ne daje pravo ni na kakvu neposrednu protivnaknadu
licu koje plati porez.Istina, poreski obveznik koristi javne slube, javna dobra u optoj upotrebi i druge
uslove koje muprua zajednica, ali to korienje ne zavisi od visine poreza niti uopte od plaanja poreza.
Osnovne karakteristike poreza kao najvanijeg oblika janih prihoda su prinudnost davanja, davanje bez
direktne protivnaknade, davanje iz dohodka, ree iz imovine, naplata u novcu .Poreska obaveza proistie
iz pripadnosti jednoj dravi, jer porez pod odreenim uslovima plaaju i strani dravljani, izuzev
diplomatskih predstavnika na bazi reciprociteta.
Prinudno davanje je prva karakteristika poreza jer porez uvodi drava na osnovu svog finansijskog
suvereniteta.Poreski obveznici po zakonskim propisima moraju izvriti svoje obaveze u odreenom
roku.Davanje bez direktne protivnaknade je druga karakteristika poreza.Porezi predstavljaju davanje iz
dohodka, a ree iz imovine.U savremenim finansijama naplata poreza se vri u novcu, a samo izuzetno u
naturi.
U savremenoj dravi svi poreski prihodi slivaju se u zajedniki budet i koriste za podmirenje kolektivnih
potreba.Sredstva prikupljena iz pojedinihvrsta poreza nemaju namenski karakter, pa moderna drava nije
obavezna da objanjava poreskom obvezniku u koju e svrhu da koristi porez.
U toku istorijskog razvitka drutva ciljevi oporezivanja su se menjali.Uraznim drutveno-ekonomskim
formacijama za objanjavanje ciljeva oporezivanja uzimali su se razni elementi i sluili su razliiti
kriterijumi.
Dugo vremena se smatralo da je oporezivanje jedan od glavnih instrumenata pomou koga javna vlast
obezbeuje svoje prihode.Prma tome cilj oporezivanja bio bi obezbeenje finansijskih sredstava dravi i
drugim javnim telima za finansiranje njihovih funkcija.


Principi oporezivanja

Oporezivanje predstavlja oduzimanje jednog dela dohodka od poreskih obveznika u korist drave i drugih
javno-pravnih organa.To je vrlo sloen proces i to kako ekonomski i finansijski tako i socijalni.Proces
oporezivanja prouzrokuje razna dejstva.Ona se javljaju ve kod prikupljanja poreza, a isto tako i prlikom
troenja sredstava prikupljenih putem poreza.Kako oporezivanje znai oduzimanje dela dohodka ono
prouzrokuje izvesne posledice koje se reflektuju na tritu proizvoda i usluga.Ukoliko je oporezivanje
dohodka vee, utoliko se vie smanjuje kupovna mo poreskih obveznika , ali ne treba shvatiti da e doi
do proporcionalnog smanjenja traenja svih roba.
Dejstvo oporezivanja moe da bude i pozitivno u odnosu na poreske obveznike.Vei intezitet
oporezivanja moe da utie stimulativno na poreskog obveznika u smislu preduzimanja mera u cilju
racionalizacije rada i poveane produktivnosti.Na taj nain smanjuju se i ublauju posledice poreskog
tereta.
Svaki graanin je obavezan da dravi srazmerno svojim sposobnostima i ekonomskim mogunostima,
plaa odgovarajui porez.Poreska obaveza treba da bude poznata poreskom obvezniku i regulisana
zakonskim propisima.Porez treba da se naplauje u najpovoljnijem momentu za poreskog
obveznika.Poreska administracija mora imati najnie trokove.
Dovoljnost sredstava podrazumeva da se preko sistema oporezivanja i ostalih izvora, obezbede
neophodna sredstva za pokrie javnih rashoda.Po ovom principu veu vanost imaju ukupni javni prihodi
od odreenih vrsta prihoda.
Ekonomski principi imaju posebno mesto u modernom funkcionalnim finansijama, jer porezi, po pravilu,
ne ostvaruju neutralne efekte.Oporezivanjem se deluje na ekonomski poloaj poreskih obveznika,
odnosno, smanjenje njihove kupovne snage.Prema ekonomskim naelima, metod oporezivanja u jednoj
dravi treba da bude stabilan, da se vodi rauna da on ne ugroava egzistenciju zajednice i poreskih
obveznika, odnosno da ne unose poremeaj u normalne privredne procese.Ovo ujedno i znai da porez
ne treba da bude visok.
Ovu grupu poreskih naela ine,princip efikasnosti, princip umerenosti poreskog optereenja, princip
izbora poreskog izvora, princip fleksibilnosti, princip stabilnosti poreskog sistema..
Uvoenje poreza navodi poreske obveznike da promene svoje ponaanje.Poreski obveznici preduzimaju
mere da umanje svoju poresku obavezu ili da se te obaveze potpuno oslobode.Za voenje uspene
poreske politike vano je ispotovati princip umerenosti poreza u pogledu visine optereenja koje pogaa
obveznike.Ovaj princip oporezivanja nalae da porezi ne budu previsoki, jer ako obveznik smatra da nisu
umereni, to e uticati nepovoljno na njegovu volju za rad i razvijanje delatnosti kojom se bavi.
Danas se smatra da se ravnopravnost u oporezivanju postie primenom neposrednih poreza i
progresivnim poreskim stopama.Pri utvrivanju poreske politike vodi se rauna o tome da porezi budu
pravedni.Pravednim se smatra ono oporezivanje koje je opte i ravnomerno rasporeeno na sve poreske
obveznike.Pravednost pri oporezivanju predvia da se porezi moraju plaati prema optim objektivnim
pravilima koja se smatraju razumno pravednim, i smatra se da bi poreze trebalo plaati prema koristi koju
obveznici imaju od poreza.Iako je ovo shvatanje oporezivanja zanimljivo, ono je u praksi vrlo teko
sprovodljivo.Mnogo je prihvatljivije drugo shvatanje prema kojem bi porez trebalo plaati u zavisnosti od
mogunosti plaanja koje ima poreski obveznik.To znai da poreski obveznici sa istom platenom moi
treba da plaaju isti porez, kao i da se poreski razliito trete obveznici koji imaju razliitu platenu
mo.Platena mo proistie iz ekonomske snage poreskih obveznika, a meri se dohodkom, imovinom ili
potronjom.
Jako bitna karakteristika oporezivanja je i ta da odredbe poreskih zakona treba da budu jasne i
precizne.Zakonske formulacije treba da budu jasne u toj meri da ih moe razumeti i obveznik koji nema
posebno obrazovanje.





Elementi oporezivanja

S obzirom da je porez jedna veoma sloena kategorija vezana za itav niz
ekonomskih,politikih,finansijskih,socijalnih, etikih i drugih momenata, javlja se potreba za njegovo
ralanjavanje na odreene elemente.Na taj nain lake je sagledati sloenu poresku problematiku.U tom
cilju postoje odreeni elementi oporezivanja.

Predmet na koji se porez plaa
Lice koje plaa porez-poreski obveznik
Osnovica za obraunavanje poreza i
Poreska stopa

Predmet oporezivanja-je ekonomsko faktino stanje koje slui kao povod zakonodavcu za razrezivanje
nekog konkretnog poreskog oblika.Kao predmet oporezivanja slue najee imovina, dohodak i
promet.Imovina predstavlja izvesnu svojinu na stvarima ili pravima.Dohodak se ostvaruje zajednikim i
linim radom, vrenjem i obavljanjem prometa.Predmet oporezivanja mogu da budu i razne poslovne
transakcije-berzanski poslovi, naslea, pokloni i dr.
Poreski obveznik-je fiziko ili pravno lice koje poseduje imovinu, ostvaruje dohodak i obavlja promet, a
koji je zakonom odreen kao poreski obveznik.Kao poreski obveznici javljaju se graani, radne
organizacije, pa i odreene ustanove.
Poreski obveznik ne mora uvek da vri sam uplatu poreza.esto poreski propisi predviaju da umesto
poreskog obveznika porez uplati neko drugo lice.Tako, na primer kad privatne zanatlije obavljaju usluge
na koje se plaa porez na promet duno je lice kome je izvrena usluga da prilikom isplate rauna
obustavi odgovarajui porez na promet i da ga uplati preko banke u korist dravne kase.Tako se pored
poreskog obveznika javlja i poreski platilac.
Poreski platilac je lice koje stvarno plaa porez bez obzira da li je poreski obveznik ili ne.
Poreski destinator, je ono lice fiziko ili pravno koje zaista plaa porez i snosi poreski teret.Poreski
destinator se javlja u sluajevima prevaljivanja poreza od strane poreskih platilaca na druga lica.Tako na
primer kad proizvoai ukalkuliu porez u prodajnu cenu proizvoda ili cenu usluga, poreski obveznik
prevaljuje porez na kupca proizvoda ili korisnika usluga.Kupac robe ili korisnik usluge je u tom sluaju
poreski destinator.
Poreska osnovica je baza na koju se primenjuje odreena poreska stopa u cilju obraunavanja
poreza.Kao poreska osnovica mogu da slue imovina,dohodak, prinos itd.Poreski obveznici mogu da
budu pojedinci ili domainstva.Poreska osnovica zavisi od poreskog sistema koji je usvojen u odreenoj
drutvenoj zajednici.Regulisana je propisima kojima se uvode odreene vrste poreza.Kao osnovica
doprinosa na dohodak iz poljoprivrede slui katastarski prihod u jednoj godini ili kod samostalnih
zanimanja prihod ostvaren za godinu dana.
Poresku osnovicu duan je da utvrdi u svakom pojedinom sluaju poreski organ.On to vri na osnovu
prijave poreskog obveznika i drugih elemenata.Poreska osnovica je esto istovetna sa predmetom
oporezivanja kod neposrednih poreza.
Poreska stopa.Pored poreskog obveznika i poreske osnovice poreska stopa predstavlja jedan od bitnih
elemenata pri razrezivanju poreza.Ona predstavlja veliinu poreskog tereta izraenog, po pravilu u
procentu od poreske osnovice.Poreska stopa moe da bude proporcionalna i progresivna.
Proporcionalna stopa nije u zavisnosti od veliine dohodka ili imovine koji se oporezuju, ona je opta i
uvek ista.
Progresivna stopa raste sa poveanjem poreske osnovice, ona moe da raste blae ili otrije sa
porastom osnovice.Znai, da je promenljiva.Uporedo sa poveanjem obima dohodka ili imovine kao
poreske osnovice raste i poreska stopa.Na odreenom nivou veliine dohodka ili imovine prestaje porast
progresivne stope.Apsolutna progresivnost bila bi neophodna, nerealna pa ak i apsurdna jer bi suvie
visoka poreska stopa paralisala zainteresovanost poreskog obveznika i uticala bi destimulativno na
njegovu delatnost.

Poreski sistem

Poreski sistem je skup zakonskih propisa, normi i poreskih oblika jedne zemlje u odreenom vremenskom
periodu.Poreski sistem predstavlja deo ekonomskog sistema preko koga drava ostvaruje
fiskalne,socijalne , ekonomske i razvojne ciljeve.Politika korienja poreskih instrumenata radi realizacije
javnih ciljeva predstavlja poresku politiku jedne zemlje.Poreski sistem je institucionalna osnova i
instrument poreske politike preko koje se deluje na preraspodelu dohodka, privrednu stabilnost i
razvoj.Poreski sistem je rezultat istorijskog i drutveno-ekonomskog razvoja.Kroz poreski sistem kao deo
fiskalnog sistema odrava se politiko i drutveno-ekonomsko ureenje.

Poreski sistem moe da se sastoji iz jednog poreskog oblika poreski monizam ili vie poreskih oblika-
poreski pluralizam.

Poreski monizam-sistem koji predvia samo jedan,jedinstven porez.Poreski monizam u praksi nije
mogue ostvariti, pa se u savremenim poreskim sistemima primenjuje poreski pluralizam.Ovaj sistem
sadri vie instrumenata i poreskih oblika.Usistemu pluralizma i vie poreskih oblika lako je sprovoditi
elastiniju politiku stimulacije odreene grane, oblasti, delatnosti, ve prema potrebama drutveno-
ekonomskog razvoja.Ovaj sistem sve vie dobija na znaaju razvojem ekonomsko-politikih, socijalnih i
drugih ciljeva oporezivanja, uz ve poznati isto fiskalni cilj.Ovu grupu poreza ine dve velike skupine
direktnih i indirektnih poreza.

U direktne poreze spadaju:
Porez na imovinu
Porez na dohodke
Porez na prinos na kapital

U indirektne poreze spadaju:
Porez na promet
Carine
Troarine
Monopolski porezi


Sistem oporezivanja se razlikuje od jedne do druge drave zbog primene razliitih poreskih
instrumenata.Poreski propisi se razlikuju kako u pogledu ciljeva, tako i u nainu zahvatanja ekonomske
snage obveznika.Najvanije ekonomsko pitanje u jednom privrednom sistemu je u sutini, kako utvrditi
ekonomsku snagu obveznika.
Poreski sistemi savremenih drava meusobno se razlikuju ne samo u odnosu na sastavne elemente,
nego i u pogledu uea pojedinih poreskih oblika u strukturi javnih prihoda fiskalnog karaktera.Navedene
razlike nastaju zbog razliitih faktora, od kojih su najvaniji sledei:
Razvijenost privrede-u razvijeni zemljama vee uee u strukturi javnih prihoda imaju porez na dohodak
i porez na imovinu, s obzirom na visok dohodak po glavi stanovnika.Uee ovih poreskih oblika u manje
razvijenim zemljama je znatno nie.Uovim zemljama vee uee imaju porezi koji pogaaju potronju,
odnosno porez na promet i akcize.
Drutveno-ekonomsko ureenje-u zemljama sa razvijenim trinim privredama poreska politika se vodi na
nain da se obezbedi optimalnost u ostvarivanju alokativnih ciljeva.U nerazvijenim trinim privredama
kod oporezivanja prometa propisan je veliki broj razliitih poreskih stopa, kao i brojna poreska
osloboenja.Udeo poreza koji se prikupi od stanovnitva uglavnom je beznaajan.
Fleksibilnost pojedinih poreza-uz predpostavku da se poreske stope i poreske olakice ne menjaju,na
promene u strukturi poreskog sistema utiu promene u privrednim kretanjima, u uslovima inflacije koja se
u veoj ili manjoj meri javlja u veini zemalja.
Struktura radne snage- najefikasniji mehanizam za naplatu poreza na dohodak fizikih lica je naplata
ovog poreza u momentu isplate, odnosno po odbitku.Meutim ,to nije mogue kad veliki broj lica obavlja
samostalno svoju delatnost, i u tom sluaju porez plaa na osnovu reenja nadlenog poreskog organa.U
zemljama gde je vei udeo lica koja samostalno obavljaju delatnost, udeo poreza na dohodak fizikih lica
je relativno manji.
Stepen otvorenosti ekonomije-U zemljama koje nastoje da ostvare to vee uee spoljnotrgovinskog
sektora u drutvenom proizvodu vodi se rauna o poreskom sistemu, i to u smislu uvoenja poreskih
oblika koji e pospeivati izvoz.
Ufinansijskoj teoriji postoji dilema kod oporezivanja dohodka fizikih lica po pitanju odreivanja poreskog
obveznika.Nime, postavlja se pitanje da li je to pojedinac, ili zajednica kojoj pripada,porodica, brak ili
domainstvo.Razliiti su odgovori na ovo pitanje.Poreskim propisima nae zemlje kao poreski obveznik
odreen je pojedinac, odnosno, primenjuje se individualno oporezivanje.U ovom sluaju pruaju se
poreske olakice za branog druga i izdravane lanove porodice.Sistem ovakvog naina oporezivanja je
administrativno jednostavniji od zajednikog oporezivanja, pa se moe primetiti tendencija irenja njegove
primene.
Sistem zajednikog oporezivanja podrazumeva oporezivanje zajednikog dohodka svih lanova unutar
porodice, suprunika ili lanova domainstva, u zavisnosti od toga o kakvoj je zajednici re.U zemljama u
kojima se primenjuje zajedniko oporezivanje takoe se pruaju odreene olakice kojima se nastoji da
se ublai dejstvo poreske progresije na zajedniki dohodak.Olakice se pruaju u vidu odbitka od
dohodka ili poreskog kredita.
U savremenim fiskalnimsistemima nema dileme da dobit pravnih lica treba oporezivati zasebnim
porezom.Ovo iz razloga to je u drutvima kapitala koncentrisana velika ekonomska snaga koja je
nezavisna od ekonomske snage akcionara.Ako su akcionari fizika lica, dohodak koji je propisan njima
oporezuje se porezom na dohodak, dok se dobit akcionara-pravnih lica oporezuje porezom na dobit.Ovim
nainom oporezivanja, dividende, odnosno udeli, dvostruko su oporezovani, prvi put na nivou drutva
porezom na dobit, i drugi put na nivou akcionara-porezom na dohodak fizikih lica kao prihod od kapitala.

Zakljuak


U pojedinim finansijama porezi su glavni izvor javnih prihoda i najznaajniji instrument fiskalne, socijalne,
ekonomske i razvojne politike.U funkcionisanju finansijskog i privrednog sistema, prisutna su raznovrsna i
sloena dejstva oporezivanja.Porezi postaju snaan instrument preraspodele nacionalnog
dohodka.Fiskalna presija utie na otklanjanje socijalno-ekonomskih razlika.Porezima se deluje na izmenu
privredne strukture, odnosno, na razvoj odreenih grana i grupacija, razmetaj privrednih kapaciteta,
zaposlenost, cene i dr.Savremena drava porezima utie na potronju, tednju, investiciije, uravnoteenje
trgovinskog i platnog bilansa.
Mere poreske politike utiu na integraciju preduzea, tehniko tehnoloki progres, obezbeenje sredstava
za potrebe razvoja i dr.Savremene teorije odbacuju tezu liberalizma o neprihvatljivosti meanja drave u
regulisanje privrednih tokova.Dravna intervencija je neophodna u ekonomskim odnosima izmeu
privrednih subjekata, radi korekture u sticanju dohotka i posticaja za privredni razvoj
zemlje.Oporezivanjem se zahvata ekstradobit, odnosno razliiti rentni oblici koji su rezultat eksternih
faktora.Mere poreske politike se usmeravaju ka efikasnijem ostvarivanju programa razvoja.
Ekonomska stabilnost se obezbeuje preko instrumenata ugraenih, automatskih stabilizatora.Ovi
instrumenti automatski reaguju na poremeanje ekonomske ravnotee i promene bruto proizvoda, i
doprinose stabilizaciji.Promene poreskih stopa i poreske olakice postaju instrument diskrecione poreske
i budetske politike.
Poreska politika je deo ekonomske i socijalne politike.Ona obuhvata usklaeno delovanje dravnih
institucija kroz ubiranje javnih prihoda na raspodelu, razmenu, potronju i proizvodnju u odreenom
nacionalnom prostoru i vremenu u skladu sa drutveno prihvatljivim ciljevima i zadacima.U naoj zemlji,
subjekti poreske politike se javljaju od nivoa Republike do nivoa optina.Mere poreske politike oslanjaju
se na poreski sistem pod kojim se podrazumevaju sve vrste poreza, doprinosa i drugih davanja koja ine
javne prihode sa jedne i sve oblike javnih rashoda i propise koji ih ureuju sa druge strane.
Da bi se uspostavila kordinacija dejstva instrumenata i realizovali ciljevi koji su prioritetni, ekonomska
politika, odnosno poreska politika, treba da rei probleme unutranjeg zaostajanja putem blagovremenog
uoavanja poremeaja, zatim donoenjem odluka-odreivanjem instrumenata i njihovom primenom.