Savremena dostignua uporedne psihijatrije

Meusobno interesovanje naroda za druge narode i onda kada su odvojeni velikim

geografskim rastojanjima, istorijskim razvojem, rasom, kulturnim nivoom i religijom
poraslo je u naem veku izvanredno, i neprestano dalje raste. Bilo je otud sasvim prirodno
da se i psihijatri u svetu, pre svega u zemljama koje su ve dostigle relativno
zadovoljavajui stepen psihijatrijske nauke, okrenu drugim narodima i rasama sa eljom
da ispitaju uestalost, forme i speifinosti psihikih poremeaja, kao i nain leenja u
udaljenim i zaostalim krajevima sveta, kao to su !frika, "ndija, "ndonezija, #una
!merika itd. $vakva ispitivanja, koja su naroito intenzivno poslednjih trideset godina
obavljali istaknuti strunjai iz !merike, %anade i &vrope '(itkover, )fajfer, *elgado i
drugi+ direktnim odlaskom u ove za psihijatre neupoznate krajeve sveta i ostajanjem u
njima nekoliko godina, bila su omoguena plodnim prethodnim naunim ekspediijama
raznih grupa vienih antropologa, etnologa i soiologa 'Mid, Malinovski, %ardiner,
,ohajm itd.+, koji su sa ovih putovanja doneli beloj rasi bogat i raznovrstan materijal.
-a poetku svojih istraivanja uporedna ili transkulturalna psihijatrija postavila je sebi
nekoliko osnovnih pitanja, koja su istovremeno bili iljevi daljeg izuavanja ove mlade
psihijatrijske grane. $va su pitanja bila sledea.
/+ utvrivanje slinosti i razlike kultura i njihov utiaj na pojavu bolesti tipa psihoza i
neuroza0
1+ ispitivanje slinosti i razlike kultura meusobno i u vezi s tim vrednost i ispravnost
naih uobiajenih psihopatolokih pojmova, odnosno nozolokih klasifikaija bolesti u
nekoj tuoj kulturnoj sredini0 i
2+ utvrivanje odnosa kultura prema duevnim bolestima u njihovoj sredini, kao i nain
leenja ovih bolesti.
-a zanimljivo pitanje 3 postoje li u nekom kraju sveta duevne bolesti kojih nigde vie
nema u drugim krajevima 3 odgovoreno je negativno. !ko ponegde i postoje izvesni
oblii akutnih stanja psihomotorne uzbuenosti psihotinog tipa sa eholalijom,
ehopraksijom i hipnoidnim stanjem, kao na primer u Malaji ili na #avi, ili tzv. amok3
psihoze sa homiidnim ili suiidalnim agresivnim reakijama 'u Malajskom arhipelagu+,
kvalitativno ova psihotina stanja nisu nova i nepoznata i u drugim sredinama.
$pte je prihvaeno da su neke kulture vie optereene opasnim psihikim stresovima od
drugih i da je u njima, prirodno, predispoziija za nastajanje duevnih smetnji vea i
uestalija. $vo pravilo se prvenstveno odnosi na ona primitivna drutva koja dolaze u sve
ei i blii odnos sa belom ivilizaijom i koja preko ubrzane i esto prenagljene
industrijalizaije tee da se to pre priblie drugim, razvijenijim narodima u svetu. 4
ovim narodima, u znatnom su porastu neurotine reakije hipohondrinog i
hipohondrino3depresivnog tipa sa telesnim funkionalnim smetnjama, psihosomatske
bolesti, dok je broj izraenih psihoza klasinog tipa uglavnom nepromenjen.
4 onim delovima zemlje u kojima narod ivi relativno izolovan, u nepromenjenim
uslovima tradiionalnog reda, neurotine reakije su retke. 5amo, meutim, gde je
kulturni preobraaj u svome punom toku, gde su sukobi sa tradiijom sve ei, a
otepljivanje od korena sve neminovnije, abnormalne reakije linosti i psihoreaktivne
smetnje u ponaanju sve su brojnije. 6umanut sadraj psihotinih bolesnika odgovara
njihovom odnosu prema utvrenom pogledu na svet i magijskim predstavama o ivotu i
smrti. 6 tim u vezi zanimljivo je da na #avi, na primer, ima dosta fobinih bolesnika koje
drutvo ne smatra bolesnim, pa se shodno ovakvom stavu drutva ni oni ne smatraju
bolesnim. $ni su ak uvueni u neke obredne rituale, koji ne samo to im pomau da se
odre relativno zdravi ve se smatra da ove drutvene funkije uspeno spreavaju dalji
razvoj bolesti. $vo je "slamu, izgleda, bilo poznato jo u 7" veku, kada su neki prinudni
neurotiari takoe dobijali znaajne drutvene funkije koje su ublaavale ili zaustavljale
dalji razvoj njihove bolesti.
8ini nam se da neto slino pokuava da postigne antipsihijatrijski pokret psihijatara u
&ngleskoj i !merii, koji neke shizofrene bolesnike nastoji da predstavi kao rtve
pogrenog stava i odnosa drutva prema njima, teei da im omogui rehabilitaiju i
ponovno ukljuenje u drutvo, istina sa revoluionarnom eljom da se najpre ovo drutvo
promeni.
%arakteristika primitivnih afrikih naroda je preovlaivanje tzv. difuznog tipa linosti,
dakle nedovoljno ili nikako individualizovanog, sraslog sa plemenom u kome ivi, tesno
povezanog sa svojim ivim i mrtvim lanovima, jo uvek u neposrednom kontaktu sa
prirodom i kosmosom, kao i kolektivnim predstavama plemena nasleenih preko obiaja
i rituala predaka. )ri svemu tome !frikana ostaje iznenaujue otvoren sa svim
prednostima i manama jednog takvog stava. -#egova sredina je za njega istovremeno
patogena i terapeutska. 9rupa je ta koja objanjava nastanak neke duevne bolesti prema
sistemu kolektivne magijske predstave, ali grupa je i ta koja uspeno lei ove bolesti
utvrenim kolektivnim ritualima. -aravno, i u ovakvim sredinama, u dodiru sa viim
ivilizaijama, stav se menja, unekoliko i slike bolesti, mada vrlo postepeno i uz znatne
otpore sredine. $evidno je da svaka adaptaija novome remeti dotadanju homeostazu,
to neminovno stvara stres koji onda moe da prouzrokuje bolest.
#una !merika je posebno zanimljiva za etnologe i psihijatre zbog raznolikosti naroda i
rasa koji zajedno ive na ogromnom prostoru ovog kontinenta. :a razliku od drugih
primitivnih naroda, kod kojih je depresija relativno retka, ona je u zemljama #une
!merike, osobito meu "ndijanima esta, kombinovana sa strahom i hipohondrijom.
!lkoholizam i toksikomanije su u stalnom porastu.
;to se tie leenja duevnih poremeaja u pomenutim sredinama, ustanovljeno je da i
pored nesumnjivog i nezadrivog pomeranja naina objanjenja duevnih bolesti, sa onog
magijsko3mistikog na ono zapadno3nauno, pa samim tim i pomeranja naina leenja
ovih bolesti, jo preovlauju stari i oprobani, tradiijom uspostavljeni domorodaki
naini grupnog ritualnog leenja. 4 ovom leenju, koje se slui i isprobanim travama,
postiu se uspesi. :bog ove injenie moderni psihijatri, posebno u #unoj !merii
')eru+, uspeno pokuavaju da ukljue ove narodne lekare3svetenike u moderan nain
leenja koristei sve ono iz njihove prakse to se nesumnjivo pokazalo korisnim u
leenju. 5ako je, na primer, u )eruu u toku ispitivanje jedne vee grupe paijenata sa
slinim ili istim dijagnozama od kojih se jedna grupa lei na tradiionalan nain uz
pomo njihovih narodnih lekara, dok se druga grupa lei najmodernijim psihijatrijskim
sredstvima. %ako peruanski psihijatri malo podsmeljivo istiu, na kraju leenja nee biti
previe iznenaenja ako preimustvo bude na strani tradiije.
"z dosadanjeg izlaganja mogli smo da razaberemo, najpre, da ustaljeni psihopatoloki
pojmovi :apada, pre svega oni koje je #aspersova psihopatologija proglasila venim,
moraju da pretrpe izmene. "sto tako postalo nam je jasno da je uporedna psihijatrija izala
iz anegdotskog opisivanja egzotinih formi psihoza drugih rasa i da je ula u ozbiljnu
naunu fazu istraivanja duevnih bolesti raznih naroda uslovljenih kulturnim stupnjem i
tradiijom ovih naroda. 5ako se na najbolji nain ostvaruje dijalog izmeu raznih naroda
i rasa, koji nas nepobitno uverava u jednu zajedniku, opteljudsku osnovu u kojoj se
susreu i razumeju svi narodi u svetu. -a taj nain raste i odgovornost bele rase prema
ostalim rasama da u proesu individuaije, koji je izgleda nezadriv i u kome se moda
moe sagledati neki evolutivno3spiralni smisao istorije, paljivo odeli kukolj od penie,
sujeverje od stvarne tradiije i da na postepen i blag nain ukljui i ove zaostale narode i
rase u savremeni hod istorije.