Mobing kao pravni problem

1


MOBING

Zlostavljanje na radu, popularno nazvano mobing, predstavlja psiholoko
zlostavljanje na radnom mestu.Manifestuje se kroz postupke jednog ili grupe kolega
upuenih kolegi pojedincu sa ciljem da ga dovedu do toga da sam da otkaz. Ovi postupci
se sprovode na razne naine, rtvi mobinga moe biti uskraena komunikacija, bolovanje,
godinji odmor, esto je tema ogovaranja, njegov rad podlee neosnovanim kritikama i
pootrenoj kontroli,dobija zadatke i rokove koje je nemogue ispotovati,a vrlo esto je i
rtva seksualnog uznemiravanja.
Zakon o spreaanju zlostavljnja na radu se odnosi na sve zaposlene meu kojima
se podrazumevaju i lica koja obaljaju privremene i povremene polove, lica na strunom
usavravanju bez zasnivanja radnog odnosa, volonteri . . . tj. sva lica koja po bilo kom
osnovu uestvuju u radu poslodavca.Postupak za spreavanje zlostavljanja moe
pokrenuti lice koje smatra da je rtva zlostavljanja, ali isto tako moe ga inicirati i neko
ko primeti da je njegov kolega rtva mobinga na taj nain to e se obratiti licu
ovlaenom za podnoenje zahteva za pokretanje postupka.
Prema tekstu zakona zlostavljanjem se smatra aktivno ili pasivno ponaanje,
poslodavca sa svojstvom fizickog lica, odgovornog lica kod poslodavca sa svojstvom
pravnog lica, jednog ili grupe zaposlenih, prema zapolenom ili grupi zaposlenih, koje se
ponavlja i predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, linog i profesionalnog integriteta,
zdravlja, poloaja zapolenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, poniavajue ili
uvredljivo okruenje,pogorava uslove rada ili dovodi do toga da se zapoleni izoluje ili
navede da sam raskine radni odnos.Zlostavljanjem se smatra i podsticanje drugih na
ovakvo ponaanje.
Poslodavac je duan da zaposlenog, pre stupanja na rad, obavesti pismenim putem
o zabrani vrenja zlostavljanja i pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog i
Mobing kao pravni problem



2


poslodavca u vezi sa zabranom zlostavljanja u skladu sa zakonom o spreavanju
zlostavljanja.Poslodavac je duan da ispuni ovu obavezu prema zaposlenima koji su kod
njega u radnom odnosu na dan pocetka primene ovog zakona( objavljen je 28.05.2010.
uSluzbenom glasniku Republike srbije, osmog dana od objavljivanja stupa na snagu ,
a primenjivace se po isteku 90 dana od dana njegovog stupanja na snagu) . Novanom
kaznom u iznosu od 100 000 do 400 000 dinara bie kanjen za prekraj poslodavac sa
svojstvom pravnog lica ako ne izvri ovu obavezu. Novanom kaznom od 10 000 do 40
000 dinara za ovakav prekraj e biti kanjen preduzetnik. Novanom kaznom od 5000
do 30 000 dinara za ovakav prekraj bie kanjeno odgovorno lice u pravnom licu.
Poslodavac je duan i da sprovodi mere obavetavanja i osposobljavanja zaposlenih i
njihovih predstavnika da prepoznaju uzroke, oblike i posledice vrenja zlostavljanja kako
bi lake dolo do prevencije i spreavanja zlostavljanja.
Zatita od zlostavljaja na radu moe se ostvarti na dva naina:
Postupkom za zatitu od zlostavljanja kod poslodavca
Pred sudom

Postupak za zatitu od zlotavljanja kod poslodavaca

Ukoliko se za zlostavljanje ne tereti odgovorno lice u pravnom licu, poslodavac sa
svojstvom fizikog lica, zaposleni njemu podnosi obrazloen zahtev za pokretanje
postupka za zatitu od zostavljanja.Zahtev moe podneti i predstavnik sindikata,lice
nadleno za poslove bezbednosti i zdravlja na radu, uz pismenu saglasnost zaposlenog
koji se smatra izloenim zlostavljanju. Po prijemu ovog zahteva poslodavac je duan da u
roku od tri dana stranama u sporu predloi posredovanje kao nain reenja problema.

Mobing kao pravni problem



3



https://www.facebook.com/seminarskimaturskidiplomski.radovi.9