GEOTEKTONSKE TEORIJE

Procesi koji su doveli (dovode) do obrazovanja reljefa na ovr!ini "e#lje$

rasoreda kona i #ora$ nas%anka vulkana i ze#ljo%resa oduvek su
in%eresovali nau&nike' (re#eno# je do!lo do izdvajanja nekoliko
%akozvani) *+eo%ek%onski) %eorija,$ us%vari$ )io%eza koje je %rebalo da
objasne nas%anak dana!nje+ reljefa i rasoreda kon%inena%a i okeana'
-u+o +odina su svi endo+eni rocesi obja!njavani %akozvani# *fiksis%i&ki#,
)io%eza#a za koje je zajedni&ko +ledi!%e o "e#ljinoj kori kao kru%oj ljusci$
odlo.noj defor#acija#a sa#o u neki# *labilni#, zona#a' Najzna&ajnije
#es%o #e/u ovi# )io%eza#a i#ala je *teorija geosinklinala,' Ona se
zasnivala uravo na os%ojanju labilni) zona (neznano &i#e redodre/eni))
u koji#a se %oko# du+o+ erioda odvija %alo.enje #a%erijala$ da bi o%o#
do!lo do izdizanja i s%varanja laninski) venaca' 0 ovi# odru&ji#a javljaju
se i zna&ajni seiz#i&ki okre%i (ze#ljo%resi)$ a za neke od faza u razvoju
+eosinklinale karak%eris%i&na je i ojava vulkaniz#a' 1a kako da je bilo
%e!ko obi&ni# s#r%nici#a da s)va%e funkcionisanje +eosinklinala$ svi
+eolo!ki do+a/aji na "e#ljinoj ovr!ini obja!njavani su na ovakav na&in'
2ilo kako bilo$ sva raz#i!ljanja o okre%i#a u "e#ljinoj kori i svi#
+eolo!ki# do+a/aji#a rila+o/avana su ovoj )io%ezi' Koliki je in%enzi%e%
ovakvi) raz#i!ljanja +ovori i %o da i danas$ nekoliko dese%ina +odina od
kada je %eorija +eosinklinala odba&ena$ #no+i u sve%u odbijaju da #isle na
dru+i na&in'
Tektonika ploa
Jo! o&e%ko# dvadese%o+ veka neki nau&nici su$ os#a%raju3i oblike
kon%inena%a do!li do zaklju&ka da se is%o&ne obale Ju.ne 4#erike i zaadne
obale 4frike sasvi# leo uklaaju' Tako su neki od nji) do!li na ideju da bi
se #o+lo +ovori%i o raz#icanju kon%inena%a i !irenju okeansko+ ros%ora'
Najuorniji je u ovo#e bio 4lfred (e+ener ne#a&ki #e%eorolo+' Na o%vrdu
(e+enerovi) ideja %rebalo je sa&eka%i neko vre#e' Tek usavr!avanje
+eofizi&ki) #e%oda is%ra.ivanja$ naro&i%o odre/ivanje +us%ine s%enski) #asa
na osnovu brzine ros%iranja seiz#i&ki) %alasa kroz nji)$ #o+lo je da da
dos%a ouzdane oda%ke o unu%ra!njoj +ra/i "e#lje i odnosi#a unu%ar
li%osfere'
Teorija koja je ro/ena naj&e!3e se naziva jednos%avno Tektonikom ploa ili
Novom globalnom tektonikom' 0o%reba ovo+ dru+o+ %er#ina vi!e i ne#a
oravdanja$ jer je %ek%onika lo&a odavno na!la svoje #es%o u %u#a&enji#a
endo+eni) rocesa u "e#ljinoj kori' Is%ini za volju$ ojedinci ni danas nisu
sre#ni da #enjaju us%aljene koncecije ili$ jednos%avno$ nisu u s%anju da
s)va%e rocese kre%anja %ek%onski) lo&a$ bez obzira na nji)ovu
jednos%avnos%'
Su!%inski novo u %ek%onici lo&a je %o da se ovde olazi od oda%ka (sada ve3
u%vr/eno+ +eofizi&ki# #erenji#a) da je "e#ljina kora iz+ra/ena od seda#
veliki) i dvadese%ak #anji)$ #e/usobno odeljeni) lo&a koje se nerekidno
kre3u' Naro&i%o karak%eris%i&na #es%a su ri %o# #e/usobne +ranice ovi)
lo&a$ koje #o+u bi%i divergentne (na koji#a se lo&e razilaze) i
konvergentne (du. koji) dolazi do nji)ovo+ su&eljavanja)'
Polaze3i od s%anovi!%a da je u davnoj +eolo!koj ro!los%i os%ojao jedan
jedins%veni kon%inen% (Pangea) i$ lo+i&no$ jedan okeanski ros%or
(Pantalasa)$ analiziraj#o kako je do!lo do s%varanja ve3e+ broja odeljeni)
lo&a'
Izvesna ro#ena %olo%no+ re.i#a u dubini "e#lje (isod as%enosfere)
dovela je do konvekciono+ s%rujanja #a%erijala as%enosfere' 0zburkana #asa
u ovakvi# uslovi#a %e.i da se robije navi!e i vr!i ri%isak na &vrs%e delove
+ornje+ o#o%a&a i sa#u "e#ljinu koru' Kon%inen%alna kora iznad ovi) %oli)
%a&aka (%er#in *)o% so%s, &es%o nalazi#o u li%era%uri) neko vre#e se la+ano
izdi.e$ a za%i# dolazi do njeno+ razla#anja i %onjenja du. ovakvi) sis%e#a
uko%ina' S%oljeni #a%erijal iz dubine sada #o.e da se robije na ovr!inu i
svoji# u%iskivanje# s%vara ri%isak koji uslovljava raz#icanje blokova kore'
Izbijanje ovo+ s%oljeno+$ #a+#a%sko+ #a%erijala nije ni!%a dru+o do
vulkaniza#$ a nje+ovi# )la/enje# nas%aje nova okanska kora' Ter#in koji
se koris%i za ovaj roces razla#anja kon%inen%alne kore je *rifting, ili
rif%ovanje$ a velike sis%e#e raseda koji se s%varaju u ovoj fazi naziva#o
rif%ovi#a' 4ko os#a%ra#o dana!nje +eo%ek%onske odnose$ o&e%na faza
rif%ovanja (bez vulkaniz#a) je u %oku du. 5rveno+ #ora$ a neke %endencije
razla#anja os%oje i u is%o&ni# delovi#a 4frike'
Pri%isak koji vr!i #a+#a%ski #a%erijal na blokove kon%inen%alne kore u%i&e na
nji)ovo raz#icanje i #e/usobno udaljavanje$ sve do #o#en%a kada se
blokovi zaus%ave zbo+ o+rani&ene ovr!ine sa#e "e#lje i ribli.avanja
dru+i# lo&a#a' 0 okeanu koji je sada ve3 sasvi# dobro razvijen #o.e se
zaazi%i *srednjookeanski greben,$ odnosno diver+en%na +ranica du. koje
dolazi do udaljavanja lo&a usled ri%iska koji je osledica nerekidno+
u%iskivanja novi) orcija #a+#e iz unu%ra!njos%i' Najindika%ivniji ak%uelni
ri#er je +reben koji se ros%ire celo# du.ino# 4%lan%sko+ okeana$ sa
vulkaniz#o# na okeansko# dnu$ a #es%i#i&no %i vulkani izlaze i na sa#u
ovr!inu obrazuju3i os%rva (Island$ 4zori$ Tris%an da Kunja''')'
0sled ne#o+u3nos%i dalje+ raz#icanja lo&a do3i 3e do s#icanja na
najose%ljiviji# #es%i#a$ odnosno na kon%ak%u okeanske i kon%inen%alne kore'
Tada se %anka okeanska kora odvla&i od kon%inen%alnu' Ovaj roces
(*subdukcija,) izaziva brojne osledice' Iznad subdukcione zone na
kon%inen%alnoj #ar+ini dolazi do izdizanja s%enski) #asa i obrazovanja
laninski) venaca$ a isred kon%inen%a obrazuje se duboki rov koji je
aralelan obalskoj liniji' Poniru3a okeanska kora se u dubini onovo s%aa i
u obliku #a+#e %e.i da izbije na ovr!inu %ako da je u ovi# odru&ji#a
&es%a ojava vulkaniz#a$ a sa#o %renje lo&a u zoni subdukcije #anifes%uje
se odr)%avanje# %la (ze#ljo%resi#a)' Ovakav %i konver+en%ne +ranice
naziva#o vulkanski# ili #a+#a%ski# luko#$ a ri#er je$ reci#o$ kon%ak%
%i)ookeanske i ju.noa#eri&ke lo&e$ koji je rouzrokovao s%varanje
Kordiljera'
0 %oku razvoja okeansko+ odru&ja #o.e do3i do #o#en%a kada sile
o%iskivanja okeanske kore iz srednjookeansko+ +rebena nisu vi!e u s%anju
da savladaju %renje u subdukcioni# zona#a' Tada dolazi do s#icanja u delu
okeanske kore i odvla&enja okeanske kore od okeansku' Ovo# riliko#
se for#iraju *ostrvski lukovi,$ nizovi os%rva aralelni) kon%inen%alnoj
#ar+ini (4leu%i$ Jaan$ 6iliini''')$ na koji#a se javlja vulkaniza# i &es%i
ze#ljo%resi'
Pro#ena re.i#a za+revanja uslovi3e i ro#enu zona u koji#a #a+#a%ski
#a%erijal rodire na ovr!inu "e#lje$ %ako da 3e osle une *zrelos%i,
okeansko+ ros%ora$ os%eeno do3i do nje+ovo+ za%varanja i onovno+
su&eljavanja kon%inen%alni) blokova' Okeanska kora 3e %oko# ovo+ rocesa
bi%i o%uno resorbovana ili deli#i&no is%isnu%a (obdukovana) na
kon%inen%alnu #ar+inu' 0 zoni su&eljavanja (kolizije) blokova kon%inen%alne
kore$ usled sna.ni) ri%isaka dolazi do izdizanja s%enski) #asa i s%varanja
visoki) i ros%rani) laninski) #asiva' Tako su usled kolizije indijske i
evroazijske lo&e obrazovani 7i#alaji' 0 ovi# odru&ji#a u+lavno# ne#a
vulkaniz#a$ ali je roces kolizije ra3en sna.ni# ze#ljo%resi#a'
Jedan od #o+u3i) oblika +ranica lo&a #o.e bi%i i nji)ovo #i#oila.enje$ ri
&e#u se$ %ako/e javlja odr)%avanje %la na ovr!ini' Pri#er za ovakav %i
+ranice je ozna%i Sen% 4ndreas rased u Kaliforniji du+a&ak reko 8999
kilo#e%ara$ du. koje+a se blokovi kre3u brzino# od oko :c# +odi!nje'
O&i+ledno je da se kre%anji#a lo&a #o+u %u#a&i%i svi endo+eni rocesi koji
su sa#o nji)ova ra%e3a #anifes%acija' Polo.aj vulkana na "e#ljinoj
ovr!ini i oblas%i sa izra.eno# seiz#i&ko# ak%ivno!3u se (sa re%ki#
izuzeci#a$ za koje %ako/e os%oji obja!njenje) jasno odudaraju sa
+ranica#a lo&a li%osfere'
EN-O-IN41IK4
Pokre%i koji svoji# dejs%vo# u%i&u na for#iranje ovr!inski) delova "e#lje$
odnosno nas%anak razli&i%i) oblika reljefa$ #o+u da o%i&u iz unu%ra!njos%i$
kada su %o endodinamiki ili da budu rezul%a% delovanja solja!nji) sila ;
egzodinamiki okre%i' Na neke e+zodina#i&ke rocese osvrnu3e#o se u
o+lavlju o ovr!insko# rasadanju s%ena$ a ovde 3e#o da analizira#o
uzroke i karak%er najzna&ajniji) endodina#i&ki) okre%a' Ovde se #o+u
svrs%a%i #a+#a%ski$ %ek%onski i seiz#i&ki okre%i'
14G14TSKI POKRETI
S%oljeni #a%erijal (#a+#a) iz dubine "e#lje$ koji se okre3e usled
ro#ena %olo%no+ re.i#a$ %e.i da se enje ka "e#ljinoj ovr!ini$ ili biva
u%isnu% u s%ene li%osfere a se %u )ladi ili se izliva na ovr!inu' S%ene nas%ale
konsolidacijo# ras%oa u dubini$ naziva#o plutonskim$ a ceo roces
plutonizmom' Izlivanje #a+#a%sko+ ras%oa na ovr!inu "e#lje naziva#o
vulkanizmom$ a s%ene obrazovane na ovakav na&in vulkanskim stenama'
(0<K4NI"41
Jedna od ojava na "e#lji koja je verova%no najvi!e rivla&ila &ovekovu
a.nju od nje+ovo+ os%anka a sve do dana!nji) dana$ je vulkaniza#'
Izlivanje usijane #ase na ovr!inu "e#lje$ &es%o ra3eno s%ra!ni#
ekslozija#a$ rouzrokuje u &oveku s%ra)$ ali i s%alnu .elju da sazna ne!%o
vi!e o ovoj ojavi' -anas$ na osnovu rou&avanja savre#eni) vulkana ili
#o.da jo! vi!e roduka%a nas%ali) delovanje# oni) iz +eolo!ke ro!los%i$
#o.e#o da da#o neke od+ovore o uzroci#a i #e)aniz#u vulkanski)
erucija$ kao i o odru&ji#a na "e#lji na koji#a do nji) dolazi'
(ulkan u+lavno# ukra%ko defini!e#o kao zavr!e%ak du+a&ke uko%ine du.
koje lava izbija na ovr!inu' Pri %o#$ lava se #o.e izli%i na kono i %o su
subaerski ili na dno #ora ili okeana ; submarinski vulkani'
0 o!%e# slu&aju vulkan oseduje vulkansku kuu$ kra%er (ili +ro%lo)$
dovodni kanal i vulkansko o+nji!%e' Oko os%ojanja o+nji!%a os%oje razli&i%a
#i!ljenja$ ali jedna od klju&ni) &injenica koja ide u rilo+ nje+ovo#
os%ojanju su o%uno razli&i%i %iovi vulkanski) erucija kod lokacijski
bliski) vulkana'
Ovakva slika je krajnje uo!%ena$ s obziro# da neki vulkani i ne#aju
izra.enu kuu' 0koliko je i#a$ ona #o.e bi%i razli&i%i) di#enzija$ od veo#a
niski) (s%o%inak #e%ara)$ do +i+an%ski)$ kakvu i#a )avajski vulkan 1auna;
loa' Kua ovo+ vulkana izdi.e se reko =899# iznad nivoa #ora$ a #o.e se
ra%i%i jo! =;>999# isod #ora' Ina&e$ najve3i evroski vulkan je E%na na
Siciliji$ sa kuo# re&nika oko =9k# i visine ?@A9#' Kue neki) vulkana
#o+u bi%i razne%e ekslozijo# ili deli#i&no uru!ene$ a se %ako for#iraju
!iroki kra%eri ; kaldere$ kod dru+i)$ ak$ kue skoro i da ne os%oje ; lava se
izliva du. uko%ina koje #o+u bi%i du+a&ke i reko 899k#'
(ulkanske erucije se #o+u i odeli%i re#a obliku naB
Centralne ; sa usa#ljeni#$ jasno izra.eni# kua#a (E%na''')C
Linearne ; kada se lava izliva du. uko%ina iz vi!e cen%ara (neki vulkani na
Islandu) i
Arealne ; riliko# koji) se lava izliva na veliki# ros%rans%vi#a +rade3i
!%i%ove ili lo&e (-ekan u Indiji$ +de se roduk%i erucija danas nalaze u
obliku lo&e ovr!ine od oko :99 999k#
@
)'
Kako bi #o+lo da se +ovori o uzroci#a vulkanski) erucija$ %rebalo bi re
sve+a definisa%i is)odi!ni #a%erijal ; magmu$ koju kada se izlije na ovr!inu
naziva#o lavom'
1a+#a je usijano %e&ni ras%o iz+ra/en od D9E %akozvani) tekoisparljivih
i 89E lakoisparljivih ko#onena%a' Te!koisarljive ko#onen%e su one
koje se ri uslovi#a koji vladaju u #a+#i (odre/eni ri%isci i %e#era%ure)
ne #o+u reves%i u +asovi%o s%anje' To su us%vari oksidi +lavni) ele#ena%aB
SiO
@
$ 4l
@
O
?
$ 6eO (6e
@
O
?
)$ 1+O$ 5aO$ Na
@
O$ K
@
O$ TiO
@
''' Na osnovu
sadr.aja SiO
@
$ kao +lavne ko#onen%e$ #a+#e se #o+u odeli%i na kisele
(sa visoki# sadr.aje# siliciju# dioksida) i bazine (sa niski# sadr.aje#
SiO
@
)' <akoisarljive ko#onen%e se #o+u u rirodi nalazi%i u %e&no# ili
&vrs%o# s%anju$ ali se u #a+#i #o+u na3i u +asovi%o#' 1e/u ovi#
sas%ojci#a do#inira voda (7
@
O)$ a osi# nje risu%ni su jo! iB 5O
@
$ 7
@
S$ 75l$
76 i %d' Iako s#o +ovorili o odnosu %e!koisarljivi) i lakoisarljivi)
ko#onena%a od D9 B 89$ #o+u3a su i ods%uanja' Tako os%oje #a+#e sa
ni.i# sadr.aje# lakoisarljivi) sas%ojaka F suve$ ali i one kod koji) ovi
sas%ojci #o+u da re#a!e i ?9;=9E ; vlane #a+#e'
1e/usobni odnos ovi) sas%ojaka u%i&e na fizi&ke osobine #a+#e ili lave i
sa#i# %i# u%i&e i na karak%er vulkanski) erucija'
Te#era%ura #a+#e je jedna od zna&ajni) fizi&ki) osobina' Jasno je da iz
%e)ni&ki) razlo+a nis#o u #o+u3nos%i da iz#eri#o %e#era%uru u #a+#i
re njeno+ dolaska na ovr!inu$ %ako da se zadovoljava#o osredni#
odaci#a' Naj&e!3e se koris%e rezul%a%i #erenja %e#era%ure lave na .ivi#
vulkani#a i na ovaj na&in s#o dobili %e#era%ure od D99 ; 8=99
o
5'
Poznavaju3i %e#era%uru kris%alizacije neki) #inerala$ %ako/e #o.e#o
osredno da odredi#o %e#era%uru #a+#e'
0 #a+#i vladaju dve vrs%e ri%isaka' Solja!nji ; )idros%a%i&ki ri%isak koji
vodi oreklo od %e.ine s%enski) #asa koje se nalaze iznad #a+#a%sko+ %ela
(s obziro# da se radi o %e.ini s%ena$ &es%o se za ovaj ri%isak uo%rebljava
%er#in litostatiki! i unu%ra!nji ri%isak o%i&e od lakoisarljivi)
ko#onena%a iz #a+#e i riliko# njeno+ )la/enja jedno vre#e 3e ras%i'
0koliko se ore#e%i ravno%e.a iz#e/u ovi) dvaju ri%isaka #a+#a 3e bi%i
okrenu%a ka ovr!ini'
6izi&ka osobina koja verova%no najbi%nije u%i&e na karak%er vulkanski)
erucija je viskozi%e% #a+#e$ odnosno lave' (iskozi%e% defini!e#o kao o%or
re#a %e&enju$ !%o zna&i da 3e lave sa #anji# viskozi%e%o# br.e %e3i od
oni) sa ve3i#' Pri %o# viskozne lave +rade visoke kue$ dok se one #anje
viskozne razlivaju na veliki# ovr!ina#a i naj&e!3e obrazuju lo&e ili
!%i%ove'
Na viskozi%e% najvi!e u%i&e sadr.aj SiO
@
i %o %ako da #a+#e odnosno lave sa
visoki# rocen%o# SiO
@
(kisele) i#aju ve3i viskozi%e% od oni) sa ni.i#
(bazi&ni))' 0koliko oredi#o dve #a+#e sa odjednaki# sadr.aje# ove
ko#onen%e$ onda su viskoznije one sa #anji# sadr.aje# lakoisarljivi)
sas%ojaka'
iroklas%i&no+ #a%erijala ()avajski vulkani''')$ ekslozivne$ sa veliko#
koli&ino# iroklas%i&no+ #a%erijala izba&eno+ sna.ni# ekslozija#a
(Kraka%au$ (olkano''') ili #e!ovi%e'
(ulkani se na ovr!ini "e#lje ne ojavljuju bez nekakvo+ reda i s#isla'
Naj&e!3e je vulkaniza# vezan za +ranice lo&a li%osfere' Najin%enzivniji
vulkaniza#$ !%o je jasno ukoliko oznaje#o kre%anje lo&a$ javi3e se u zoni
srednjookeansko+ +rebena (a%lan%ski +reben i dr')' Ovi vulkani su
sub#arinski i re%ko se vide na ovr!ini' (ulkaniza# na konver+en%ni#
+ranica#a lo&a$ kao !%o su subdukcije okeanske od kon%inen%alnu i
okeanske od okeansku lo&u$ lak!e se re+is%ruje na ovr!ini i %o su ozna%e
zone na ri#er u %akozvano# *(a%reno# ojasu Pacifika,' Pos%oje i vulkani
koji se ojavljuju iznad usa#ljeni) *%oli) %a&aka, (zona ore#e3eni)
%olo%ni) %okova isod "e#ljine kore)$ kao !%o su )avajski ili neki vulkani na
kon%inen%alni# lo&a#a'
Po zavr!e%ku ak%ivnos%i jedno+ vulkana u nje+ovoj blizini i dalje se
re+is%ruju ojave koje su rouzrokovane nje+ovi# rado#' To su %akozvane
postvulkanske pojave'
0 neosrednoj okolini vulkana zaazi3e#o ore#e3aj u %er#i&ko#
+radijen%u$ %ako !%o 3e %e#era%ura sa dubino# ras%i zna%no br.e ne+o !%o je
%o o&ekivano' Ovo je lokalni %er#i&ki +radijen% i rouzrokovan je nedovoljno
o)la/eni# #a+#a%ski# #asa#a u dubini'
<akoisarljivi sas%ojci #o+u u zona#a u+a!eni) vulkana da izbijaju na
ovr!inu u obliku %akozvani) fumarola$ kao !%o je %o slu&aj u -olini dese%
)iljada di#ova na 4ljasci' Secifi&an vid ovi) ojava su solfatare ; #es%a
izbijanja su#orvodonika' Ovo# riliko# dolazi do s%varanja nasla+a
ele#en%arno+ su#ora na ovr!ini "e#lje' Nekada ove koncen%racije #o+u
bi%i i ekono#ski zna&ajne'
2lizina nedovoljno o)la/eno+ #a+#a%sko+ %ela #o.e da rouzrokuje ojavu
%oli) izvora' (ode koje o%i&u od lakoisarljivi) #a+#a%ski) ko#onena%a
(juvenilne) ili vode a%#osfersko+ orekla koje oniru u dubinu i %a#o se
za+revaju (vadozne)$ #o+u da se ojave na ovr!ini u vidu %oli) izvora'
Secifi&an vid ovi) izvora su +ejziri$ kod koji) %ola voda ovre#eno izbija
od veliki# ri%isko# koji s%varaju +asovi koji#a je ona obo+a3ena u
dubini' Najozna%iji +ejziri su oni u Jelous%onsko# arku (S4-) i na
Islandu$ a *+ejzir, koji se nalazi kod nas u Sijarinskoj banji us%vari je nas%ao
ve!%a&ki (%ola voda izbija du. is%ra.ne bu!o%ine)'
TEKTONSKI POKRETI
Kre%anja lo&a li%osfere uslovljavaju u +rani&ni# odru&ji#a razli&i%e
defor#acije s%ena "e#ljine kore' Tek%onski# okre%i#a naziva#o sva ona
ver%ikalna$ )orizon%alna i kosa o#eranja s%enski) #asa$ koja u%i&u na
for#iranje reljefa$ a osledica su delovanja unu%ra!nji) sila' Razlikuje#o
epirogene i orogene okre%e'
EPIROGENI POKRETI
Eiro+eni okre%i (+r&' epiros;kono$ genezis;os%anak) su la+ani ver%ikalni
okre%i koji se #anifes%uju izdizanje# ili su!%anje# koneni) #asa' Ova
kre%anja se najbolje #o+u re+is%rova%i u riobalni# oblas%i#a' Kao osledice
eiro+eni) okre%a javljaju se nadiranje #orske vode na kono usled
su!%anja kona ; transgresija i ovla&enje vode sa kona usled nje+ovo+
izdizanja ; regresija' 0 dana!nje vre#e ova kre%anja #o+u da se ra%e
recizni# ins%ru#en%i#a$ a %ako zna#o da se$ na ri#er$ Skandinavsko
oluos%rvo izdi.e i %o u cen%ralni# delovi#a dos%a veliko# brzino# od 8'>
c# +odi!nje' "aadne obale 2alkansko+ oluos%rva %onu$ dok se is%o&ne
izdi.u'
Po%oljene zidine an%i&ki) +radova$ kako na jadranskoj obali$ %ako i na
obala#a 6rancuske$ ukazuju na# na %rans+resije iz is%orijsko+ erioda'
Re&na kori%a koja se #o+u ra%i%i na #orsko# dnu$ kao kod reka jadransko+
sliva$ ali jo! izrazi%ije kod reke 7adson ili Kon+a &ije se kori%o ros%ire oko
8>9 k# o dnu 4%lan%sko+ okeana$ +ovore na# o ne!%o s%ariji# okre%i#a'
Eiro+eni okre%i iz dalje +eolo!ke ro!los%i #o+u se iden%ifikova%i na
osnovu secifi&ni) s%enski) %vorevina koje se for#iraju u ovakvi# uslovi#a'
Ne %reba isus%i%i iz vida da su eiro+eni okre%i sa#o jedna od bla+i)
soredni) #anifes%acija koje ra%e +lobalne +eo%ek%onske rocese'
OROGENI POKRETI
Oro+eni okre%i su oni endo+eni )orizon%alni$ ver%ikalni ili kosi okre%i koji
za osledicu i#aju zna%ne defor#acije s%ena li%osfere' Pri ovi# okre%i#a
dolazi do nabiranja i razla#anja s%enski) #asa i for#iranja karak%eris%i&ni)
oblika reljefa$ kao !%o su laninski venci$ deresije$ razlo#i i sl' Pre#a
ravcu delovanja$ oro+ene okre%e #o.e#o da odeli#o na tangencijalne ;
)orizon%alne i radijalne ; ver%ikalne' Svaka od ovi) vrs%a okre%a i#a3e za
osledicu for#iranje karak%eris%i&ni) oblika'
T4NGEN5IJ4<NI POKRETI
7orizon%alni ili sub)orizon%alni okre%i dovode do ubiranja s%enski) #asa i
s%varanja naborni) (koris%i se i %er#in plikativni) oblika' Osnovna s%ruk%urna
jedinica koja nas%aje ovo# riliko# je bora ili nabor' Sna+a bo&no+ ri%iska
i karak%eris%ike s%ena dik%ira3e koliki s%enski ko#leks 3e bi%i za)va3en
nabiranje#' 1o.e bi%i nabran jedan ili vi!e slojeva'
2ora se sas%oji od izdi+nu%o+ dela ; antiklinale (an%ifor#e) i ule+lo+ dela
sinklinale (sinfor#e)' Ele#en%i nabora su %e#e an%iklinale$ dno sinklinale i
krila nabora' Kons%ruk%ivni ele#en%i suB aksijalna povr" koja deli nabor na
dva jednaka dela i osa nabora ; linija reseka aksijalne ovr!i sa %e#eno#
nabora' Pre#a olo.aju aksijalne ovr!i #o+u3e je razlikova%i usravne$
kose$ ole+le i za+njurene nabore' Kod ole+li) nabora #o+u3e je da$ usled
sna.ni) us#ereni) ri%isaka do/e do nji)ovo+ o%kidanja i kre%anja$ a %ako
nas%aju navlake ili slo.eni sis%e#i navlaka ; arijai'
Secifi&ni naborni oblici su i baseni ; sinfor#e jednaki) du.ina i !irina i
dome ; an%ifor#e od+ovaraju3i) osobina' -i#enzije naborni) oblika #o+u
da budu veo#a razli&i%e$ od #ili#e%arski)$ do oni) du.ine vi!e kilo#e%ara'
Slo.ene an%iklinale veliki) raz#era naziva#o antiklinorijumima$ a slo.ene
velike sinfor#e ; sinklinorijumima'
R4-IJ4<NI POKRETI
Radijalni okre%i i#aju za osledicu razla#anje s%enski) #asa i nji)ovo
kre%anje' Osnovni s%ruk%urni oblik koji se ojavljuje je rased (koris%i se i
%er#in ruptura$ odnosno ru%urni oblici)' Rased nas%aje %ako !%o se s%enski
blokovi (krila raseda)$ raskinu%i sna.ni# okre%i#a kre3u o rasednoj
povrini' Ovo kre%anje #o.e da bude ver%ikalno (ili subver%ikalno)$ koso ili
)orizon%alno' Kako nis#o si+urni u %o koji je blok okre%an a koji je os%ao
s%abilan$ #o.e#o da +ovori#o sa#o o nji)ovo# rela%ivno# kre%anju'
4naliziraju3i kre%anje rasedni) blokova #o.e#o da izvede#o osnovnu
klasifikaciju rasedaB
Normalni ili gravitacioni rased$ je onaj kod ko+a je povlatni blok (onaj
koji se nalazi iznad rasedne ovr!ine) kre%an nani.e$ dok je kod reversnog
raseda rela%ivno su!%en podinski blok (onaj koji s%oji isod rasedne
ovr!ine)' #orizontalni (transformni) rasedi su oni kod koji) se blokovi
kre3u )orizon%alno o ver%ikalnoj ili subver%ikalnoj rasednoj ovr!ini'
$asedno ogledalo je %er#in koji koris%i#o za rasednu ovr!inu u+la&anu
kre%anje# blokova' Iak i na ovoj rela%ivno +la%koj ovr!ini vide se brazde
ili s%rije$ koje na# ukazuju na ravac kre%anja krila raseda' Ges%o su$
#e/u%i# s%ene unu%ar rasedne zone zdrobljene$ !%o o#o+u3uje cirkulisanje
razli&i%i) ras%vora i ove3ano rasadanje s%ena'
Kao i kod naborni) oblika$ i rasedi #o+u bi%i razli&i%i) di#enzija' Od
#ili#e%arski)$ do kruni) rasedni) zona koje razdvajaju lo&e li%osfere$ koje
naziva#o riftovima'
Slo.eni rasedni oblici koji su u rirodi &e!3i od usa#ljeni) raseda$ #o+u
bi%iB stepeniaste strukture$ tektonski rovovi i horstovi' %tepeniaste
strukture nas%aju is%os#erni# kre%anje# rasedni) blokova o aralelni# ili
subaralelni# rasedni# ovr!ina#a' Tektonski rov (graben)$ je osledica
su!%anja cen%ralni) blokova u odnosu na eriferne$ dok se horst (timor)
for#ira rela%ivni# su!%anje# eriferni) blokova$ dok cen%ralni os%aje
izdi+nu%'
SEI"1IGKI POKRETI
Pod seiz#i&ki# okre%i#a (+r&ki seis#os;o%res)$ odnosno ze#ljo%resi#a$
odrazu#eva#o kra%ko%rajna odr)%avanja %la' "a #erenje ovi)
odr)%avanja koris%e se seiz#o+rafi razli&i%i) kons%rukcija i reciznos%i'
0zroci ze#ljo%resa #o+u da budu razli&i%i$ a se na osnovu %o+a #o.e i
izves%i nji)ova osnovna klasifikacija' -akle$ re#a oreklu ze#ljo%resi
#o+u da buduB %ek%onski$ vulkanski$ rolo#ni i %e)no+eni'
Tektonski o%resi su najva.nija ka%e+orija i zas%uljeni su sa oko D9E'
Nji)ov nas%anak je vezan za +lobalne +eo%ek%onske okre%e$ a se %ako i zone
u koji#a se javljaju odudaraju sa +ranica#a lo&a li%osfere'
&ulkanski ze#ljo%resi nas%aju kao osledica vulkanske ak%ivnos%i' 1o+u da
budu veo#a sna.ni$ ali su lokalno+ karak%era jer su vezani za odru&ja
ak%ivni) vulkana' 0 ukuno# broju ze#ljo%resa vulkanski u&es%vuju sa oko
HE'
Prolomni ze#ljo%resi nas%aju u oblas%i#a sa izra.eni# odze#ni# kra!ki#
oblici#a (e3ina#a$ ja#a#a''')' Kada do/e do uru!avanja u kra!ki#
!uljina#a o%res se renosi na ovr!inu' Ovo su o%resi lokalno+ zna&aja i
slabije+ in%enzi%e%a'
Tehnogeni o%resi su izazvani &ovekovo# dela%no!3u' Pojavljuju se u
oblas%i#a u koji#a se vr!e #iniranja riliko# eksloa%acije #ineralni)
sirovina ili zna&ajni ze#ljani radovi kod iz+radnje kai%alni) objeka%a' To su
naj&e!3e sasvi# slabi o%resi koji ne nanose ve3u !%e%u os%oje3i#
objek%i#a'
S obziro# na !%e%e koje ze#ljo%resi rouzrokuju na objek%i#a koje je &ovek
sa+radio$ a &es%e su kod neki) ka%as%rofalni) o%resa i zna&ajne ljudske .r%ve$
in%eresovanje ljudi za ove rirodne ekscese je oduvek bilo veliko'
Prou&avanje #e)aniz#a nas%anka i !irenja ze#ljo%resa je nor#alna
osledica ovi) in%eresovanja' Sa jedne s%rane$ %e.nja oni) koji .ive u
oblas%i#a sa izra.eno# seiz#i&ko# ak%ivno!3u je da oku!aju da redvide
o%res$ a sa dru+e s%rane$ da na&in +radnje objeka%a rila+ode s%alni#
o%resi#a kako bi o!%e3enja na nji#a bila !%o #anja'
Kako bis#o se lak!e snalazili u %er#inolo+iji koja se koris%i u seizmologiji
(discilini koja se bavi rou&avanje# ze#ljo%resa) orebno je da uozna#o
osnovne ele#en%e ze#ljo%resa'
#ipocentar je uravo ona %a&ka u dubini ze#lje u kojoj nas%aje (+eneri!e se)
o%res' Pre#a dubini )iocen%ra #o+u3e je izvr!i%i odelu ze#ljo%resa re#a
dubini na duboke (sa )iocen%ro# na dubini reko H99 k#)$ srednje duboke
(H9;H99 k#) i li%ke (sa )iocen%ro# li3i# od H9 k#)'
'picentar reds%avlja ver%ikalnu rojekciju )iocen%ra na ovr!ini "e#lje'
"a lak!e analiziranje ros%iranja ze#ljo%resa kons%rui!u se izolinije koje
sajaju %a&ke u koji#a se ose%io o%res is%e ja&ine F izoseiste$ odnosno %a&ke
u koji#a se ze#ljo%res ose%io is%ovre#eno F homoseiste'
"e#ljo%resni (koris%i se i %er#in trusni) %alasi ros%iru se u svi# ravci#a od
)iocen%ra' Nji)ova brzina zavisi od +us%ine s%ena kroz koje rolaze i od
#e)ani&ke rirode sa#i) %alasa' Razlikuje#o %ri vrs%e %alasaB
Longitudinalni F du+i ili P %alasi' Kod nji)ovo+ ros%iranja &es%ice #a%erije
vibriraju u ravcu kre%anja %alasa' Ovo su %alasi najve3i) brzina i seiz#o+raf
3e rvo re+is%rova%i nji)ov dolazak'
Transverzalni F % %alasi$ kod koji) &es%ice vibriraju uravno na ravac
ros%iranja' Transverzalni %alasi su soriji i na osnovu nji)ovo+ vre#ensko+
ka!njenja #o.e se odredi%i udaljenos% eicen%ralne oblas%i od seiz#olo!ke
s%anice'
Povrinski F L %alasi reds%avljaju refleksiju lon+i%udinalni) i %ransverzalni)
na ovr!ini "e#lje' Najsoriji su$ ali su i najrazorniji'
Razorna #o3$ odnosno efek%i neko+ ze#ljo%resa na ze#ljinoj ovr!ini$ #o+u
se odredi%i na osnovu skale koju je redlo.io 1erkali$ a kasnije dounili
Kankani i "iber+' (C% skala (1ercalli$ 5ancanni$ Sieber+) je oisna i i#a
+radaciju od dvanaes% s%eeniB
I s%eenB Ne ose3a &ovek
II s%eenB Podr)%avanje ose3aju osobe koje sede ili le.e u s%anovi#a na
vi!i# sra%ovi#a' Ka%kad se zaa.a slabo nji)anje lus%era'
III s%eenB Ose3a se u za%voreni# ros%orija#a ali se ne #o.e sa
si+urno!3u u%vrdi%i da je u i%anju o%res' (ibracije o snazi od+ovaraju
rolasku ka#iona'
I( s%eenB Ose3aju sve osobe u za%voreni# ros%orija#a' (ise3i red#e%i
(lus%eri) se ljuljaju$ a s%oje3i (vaze) vibriraju' Prozori i &a!e zveckaju' Po%res
se naolju rak%i&no ne ose3a'
( s%eenB Podr)%avanje se ose3a i naolju' "asali se bude$ %e&nos%i se
%alasaju a delo# i rosiaju' 1ali nes%abilni red#e%i adaju$ slike se
o#eraju$ vra%a se %resu'
(I s%eenB Podr)%avanje ose3aju svi' 1no+i ani&no be.e iz ku3a$ rozori$
%anjiri i &a!e se lo#e$ adaju knji+e sa olica i slike sa zidova$ na#e!%aj se
o#era$ slabije z+rade ucaju$ crkvena zvona zvone sa#a$ drve3e se
ri#e%no ljulja'
(II s%eenB Podr)%avanje se ose3a i u vozili#a' Pe!aci i#aju %e!ko3e sa
ravno%e.o#$ di#njaci se ru!e$ lo#i se na#e!%aj$ ru!e se slabije z+rade$
vodene ovr!ine se sna.no %alasaju a voda se za#u3uje$ iri+acioni sis%e#i
%re o!%e3enja'
(III s%eenB 1o%orna vozila se zanose$ ucaju zidovi i na solidni# (se# na
an%iseiz#i&ki +ra/eni#) objek%i#a$ ru!e se di#njaci fabrika i kule
vodo%ornjeva$ +rane na drve3u se lo#e$ kaaci%e% izvora i bunara se #enja$
#okro %lo i ve3i na+ibi os%aju klizi!%a'
II s%eenB O!%a anika' Sve su ku3e$ &ak i %e#elji$ o!%e3ene$ odze#ne
ins%alacije se kidaju$ u nanosi#a se javljaju uko%ine'
I s%eenB Ru!i se ve3ina ku3a' Pucaju ili se ru!e #os%ovi$ brane$ javljaju
se kruni odroni i klizi!%a$ voda iz kanala$ reka i jezera se izliva$ .elezni&ke
!ine se krive'
IIB s%eenB Podze#ne ins%alacije i #e%roi su van uo%rebe' Pru+e su
o%uno iskrivljene'
III s%eenB Po%uni kolas sve+a na "e#lji i u ze#lji'
Na bazi oslobo/ene ener+ije u )iocen%ru za #erenje ja&ine o%resa koris%i
se $ihterova (Ric)%er$ 8D@>') skala' Jedinica ove skale je magnituda' Pri
%o# %reba zna%i da razorna #o3 ze#ljo%resa zavisi i od dubine .ari!%a$ a 3e
bi%i ve3a !%o je .ari!%e li3e' Naj&e!3e +ovori#o o o%resi#a #a+ni%ude do A$
ali je ova +ranica o%vorena jer su #o+u3i (a verova%no su se i de!avali)
ze#ljo%resi ve3e sna+e'
Predvi/anje o%resa je osebna roble#a%ika' 1o+u3e je sa#o odredi%i
oblas%i u koji#a os%oje redisozicije za +enerisanje o%resa$ ali ne i vre#e
kada 3e se oni do+odi%i' Na osnovu rou&avanja +us%ine s%enski) #asa
(brzina ros%iranja seiz#i&ki) %alasa ove3ava se sa oras%o# +us%ine) i
blizine seiz#i&ki ak%ivni) zona$ kao i oda%aka o raniji# o%resi#a$ #o+u3e
je ro+nozira%i #aksi#alnu ja&inu o%resa na neko# odru&ju' Na bazi ovi)
oda%aka izra/uju se ro+nozne seiz#olo!ke kar%e za vre#enske eriode od
>9$ 899$ @99$ >99 i 8999 +odina' Ove kar%e su naro&i%o korisne za
odre/ivanje %e)nolo+ije iz+radnje objeka%a$ kako bi se nji)ovi#
od+ovaraju3i# kvali%e%o# reduredile #o+u3e !%e%e od ze#ljo%resa'