SVETLOST

LEK BUDUNOSTI











Dr Jakob Liberman, odsek optometrije

POSVETA

Ovu knjigu posveujem svojim roditeljima, Sonji i Dozefu Liberman,iji su ivoti,
zasnovani na istini, integritetu, podrci i ljubavi, sluili kao temelj za moj sopstveni
ivot. Uvek ste bili uz mene. Zahvaljujem vam se na mojim plavim oima koje su mi
omoguile da se duboko zagledam u svoj ivot i njegovo znaenje i za svoje ime
Jakob Izrael koje mi je dalo oseaj svrhe. Mojoj deci ini i Eriku koji su bili moji
najvei uitelji. Hvala vam to me bezuslovno volite i to ste mi podrka u tekim
vremenima. Vai zagrljaji i osmesi su Boija hrana.



































Svetlost: lek budunosti...je pionirski rad. Dr Liberman ukazuje na dolazeu
revoluciju u kojoj e brutalno invazivne metode ustupiti mesto efikasnijim i blaim
metodama. Neverovatne klinike injenice koje je prikupio daju najbolji dokaz da,
ako se primene, revolucija nije prazno obeanje.

- Kristofer Bird, koautor dela Tajni ivot biljaka


Razmiljanja Jakoba Libermana ine pitanje svetlosti i svetlosne terapije
razumljivijim objanjavajui ga mudrou i duhovnim razumevanjem. Zahvaljujem
mu to je ovo uzbudljivo, novo znanje pribliio ljudskoj svesti. Knjiga je odlina.

- dr Gabrijel Kazins, autor dela Duhovna hrana i dugina dijeta


Knjiga dr Jakoba Libermana na temu ljudske fotoelije je dugo ekani pregled
ogromne koliine znanja o direktnim efektima svetlosti i frekvencija boja na ljudski
energetski sistem. Svetlost: Lek budunosti e zainteresovati zdravstvene radnike, ali
to je jo vanije, pokazae nam zato smo na vrhu evolutivne lestvice na ovoj planeti.
Sigurno emo svetlost vie zavoleti.

- dr Kristofer Hils, autor dela Nuklearna evolucija: otkrie dugine dijete


Spajajui drevnu mudrost i nauno razumevanje svetlosti,dr Jakob Liberman
integrie biohemijske, psihofizioloke i duhovne osobine svetlosti. Ova knjiga
velianstveno otkriva izvanrednu mo izleenja pomou svetlosti i ui itaoce kako da
iskoriste ovu sveprisutnu monu energiju kao lek.
- Dana Ulma, recenzent za magazin Utne Reader


Liberman kombinuje ogranieni broj naunih podataka koji postoje za ovu novu
nauku fototerapije sa njegovim viegodinjim iskustvom u radu sa pacijentima.
Krajnji rezultati su neverovatni.

- dr Don Ot, autor del Zdravlje i svetlost i Svetlost, zraenje i vi


Svetlost je jedan od bitnih ekolokih faktora za zdravlje. Oi su zaista prozori due.
Ova knjiga predstavlja jedan od tih prozora.

- dr Norman ejli, osniva i predsednik Amerikog udruenja holistike medicine



Knjiga dr Libermana predstavlja prekretnicu u pogledu terapeutskih efekata svetlosti
koja ulazi kroz oi.

- dr Fric Holvi, autor Uticaj okularne percepcije svetlosti na metabolizam oveka i
ivotinja


Planeta nam je dala dr Jakoba Libermana da nas uvede u novi nain prirodnog,
holistikog leenja i programa za zdravlje.

- dr Bernard Jensen, autor i predava specijalizovan za dugovenost



















SVETLOST

LEK BUDUNOSTI

Kako je moemo iskoristiti da bi se SADA izleili










Dr Jakob Liberman, odsek optometrije
DOZVOLE

Zahvaljujem se Doroti A. Bernof to mi je dozvolila da citiram delove line
prepiske. Takoe se zahvaljujem Richardson&Steirman Inc., Nju Jork, za dozvolu da
odtampam preraen materijal iz knjige dr Riarda Frenkela koja uskoro izlazi, pod
nazivom Prevazilaenje stresa. Zahvaljujem se i Rainbow Canyon za dozvolu da
citiram delove line prepiske. Posebnu zahvalnost dugujem Celestial Arts, P.O. Box
7327, Berkli, CA 94707 za dozvolu da odtampam odlomak iz dela Beleke iz pesme
o ivotu, 1977., 1987. od Tolberta MekKerola. Takoe se zahvaljujem Sem Biseru sa
Svananoa instituta za dozvolu da odtampam delove iz Svananoa zdravstvenog
izvetaja pod nazivom udesna korist ultraljubiastog zraenja na zdravlje.
Posebno se zahvaljujem Doj Frenklinu iz High Mesa Press za dozvolu da odtampam
odlomak iz dela Dolazim kao brat od Bartolomeja.































SADRAJ

Ilustracije
Uvodna re Don Ota
Predgovor
Zahvalnica
Uvod

PRVI DEO/NEKA BUDE SVETLOST

Poglavlje 1: Ljudska fotoelija
No i dan; Ritam ivota; Sunce: Iskonski isclelitelj; Moderna nauka
prepoznaje vrednost svetlosti

Poglavlje 2: Oi su ogledalo due
ta oi otkrivaju; Oi i nae blagostanje; Neurolingvistiko programiranje
(NLP); Svetlost: hrana za na organizam; Sistemi koji nae telo odravaju
u ravnotei

Poglavlje 3: Epifiza: Sedite due
Mera svetlosti u telu; Tree oko; Regulator

Poglavlje 4: Boja: duga ivota
Godinje promene; Boja, oseanja i reakcije; Preferiranje boja;
Psihofizioloki efekti boja; Plava svetlost za uticu; Plava svetlost za
artritis; Crvena svetlost zaustavlja migrenu; Zatvorenici u roze
prostorijama i sportisti u crvenim; Svetlost i elijske promene

Poglavlje 5: Maliluminacija: injenica ili fantazija?
Svetlost u naoj okolini; Svetlost i funkcionisanje ljudi; Svatlost punog
spektra: rad Don Ota; Efekat svetlosti punog spektra na ljude; Efekat
svetlosti punog spektra na holesterol; Potpun spektar svetlosti protiv
nepotpunog; Korienje svetlosti za revitalizaciju hrane i vode


DRUGI DEO/SVETLOST NOVI LEK

Poglavlje 6: Prosveeni pioniri
Suneva svetlost i vitamin D; Spektrohrom; Sintonika

Poglavlje 7: Novi vid za one specijaliste
Videti prostor kao celinu, a ne kroz rupu; Sluaj Harija; Novi oni
terapeuti; Razbijanje blokada u uenju: efekti Sintonike; Nekoliko
sluajeva Sintonike

Poglavlje 8: Svetlost, boja i uenje
Volfartove studije sprovedene po kolama; Vitalina istraivanja; Irlenina
obojena soiva; Da li leimo uzrok ili posledicu

Poglavlje 9: Novi pogled na rak
Svetlost i dugovenost; Smrtonosni zrak za rak: fotodinamika terapija;
Svetlost: ista krvi; Podesivi laseri

Poglavlje 10: Svetlost: udesni lek prirode
Stanje poznato kao SAP; Leenje SAP-a uz pomo svetlosti; Leenje
seksualne disfunkcije pomou svetlosti; Resetovanje unutranjeg sata
organizma; Svetlost i stomatologija; Svetlosne igle; Boja: ivotna sila
organizma; Neutralizovanje stresa pomou boje; Ublaavanje
premenstrualnog sindroma (PMS); Biti u skladu sa ivotnim ciklusima

Poglavlje 11: UV: da ili ne? Pitanje je sad?
Vrste ultraljubiastog zraenja; Sunce i ultraljubiasta terapija; Korist od
UV svetlosti; I dalje...da li je UV zraenje korisno ili tetno? Problemi sa
svetlou u zatvorenom prostoru; UV studije koje su stvorile strah: Da li
izazivamo sopstveno slepilo? Dananja verovanja u vezi raka koe;
Menjanje stava u vezi raka koe; Saveti; Da li je nauka pogreila?

Poglavlje 12: Ozdravite uz pomo dugine ishrane
Bioloko sagorevanje; Zamrznuta svetlost


TREI DEO/SVETLOST U NAREDNIM GODINAMA

Poglavlje 13: Nova paradigma za zdravlje i leenje
Doktore, izleite sebe; Bioloka receptivnost: telesni radar; Smanjena
receptivnost; Ljudska homeopatija: kako nas priroda lei

Poglavlje 14: Prosvetljeni svetlou
Ono to su me uili; Koliko je Sintonika dobro funkcionisala; Istraivanje
neistraenog; Vrh ledenog brega; Osetljivost na boje; Razvoj novih
metoda; Receptivnost boja i akre; Sluaj Nensi; Kej: udesna pria

Poglavlje 15: Svetlost: poslednja granica
Uvoenje svetlosti; Gde niko do sada nije otiao

Dodatak A: Svetlosni izvori punog spektra i drugi srodni proizvodi
Dodatak B: Koled praktiara sintonike optometrije
Dodatak C: Volfartove boje za zidove
Dodatak D: Kliniki istraivai koji koriste fototerapiju i fotofrin za
leenje raka
Dodatak E: Neki od praktiara koji rade u Sjedinjenim Amerikim
Dravama

Beleke
Preporuena literatura
O autoru























ILUSTRACIJE

FIGURE

Figura 1. Sunce: osnov ivota
Figura 2. Sunevi elektomagnetni talasi
Figura 3. Poreenje fiziolokih efekta sunanja i vebanja
Figura 4. Oi su prozori due
Figura 5. Iridoloka mapa
Figura 6. Oi su produeci mozga
Figura 7. Kompleksnost ljudskog oka uporeena sa spejs atlom Kolumbija
Figura 8. Pravac kretanja oiju kod normalno organizovanih desnorukih ljudi
Figura 9. Glavne funkcije oiju
Figura 10. Model autonomnog nervnog sistema
Figura 11. Hipotalamus kao glavni kontrolor u telu
Figura 12. Model autonomnog nervnog sistema sa endokrinim sistemom
Figura 13. Dekartova vizija epifize
Figura 14. Promene melatonina
Figura 15. Model autonomnog nervnog sistema sa endokrinim sistemom i epifizom
Figura 16. Eterina veza izmeu akre, tipa linosti i endokrine sekrecije
Figura 17. Promena krvnog pritiska, pulsa i broj udisaja u jedinici vremena u
zavisnosti od razliitih boja
Figura 18. Hloroplasti izloeni punom spektru prirodne svetlosti
Figura 19. Hloroplasti izloeni svetlosti kojoj fali UV zraenje
Figura 20. Hloroplasti u stanju mirovanja
Figura 21. Dinshahov prikaz
Figura 22. Poreenje korenovog sistema drveta i vidnog polja oveka
Figura 23. Poreenje potkresanog korenovog sistema drveta i suenog vidnog polja
oveka
Figura 24. Gubitak stabilnosti zbog veoma smanjene povrine korenovog sistema ili
veoma suenog vidnog polja
Figura 25. Grafikon Harijevog vidnog polja pre leenja
Figura 26. Grafikon Harijevog vidnog polja posle leenja
Figura 27. Grafikon Robertovog vidnog polja pre i posle leenja
Figura 28. Grafikon vidnog polja sluaja 3 pre leenja
Figura 29. Grafikon vidnog polja sluaja 3 posle leenja
Figura 30. SAP i strip
Figura 31. Grafikon receptivnosti boja


FOTOGRAFIJE:

1-4. Izlazak sunca
5-8. Zalazak sunca
9-12. Godinja doba
13. Prizma
14. Biljke gajene pod razliitim svetlom
15. Paprike
16. areni papagaj
17. Kamenje
18. Ruke
19. Elektromagnetna tabela
20. Tabela distribucije spektralne snage



































UVODNA RE DON OTA

Prvi put sam sreo dr Jakoba Libermana 1975. godine na konferenciji optometrije u
Majamiju na kojoj sam drao predavanja, a on prisustvovao. Postali smo prijatelji i
nae prijateljstvo se razvilo u svakodnevno razmenjivanje ideja, razgovor o naim
otkriima i zajedniko uzbuenje u vezi svetlosti i njenih efekata na ceo ivi svet.
Jakob je bio kao jedan od lanova tafetnog tima kome sam predao tafetu. On sada
veoma brzo tri do drugih kojima treba da preda tafetu.
itajui njegovu knjigu Svetlost: lek budunosti postao sam potpuno fasciniran
njegovim linim i profesionalnim priama. On, na razumljiv nain, prenosi nauna
saznanja fototerapije, nove nauke koja se razvija neverovatnom brzinom. Takoe
govori i o nekim veoma bitnim stvarima vezanim za fototerapiju do kojih je doao
zahvaljujui svom linom iskustvu i studijama koje je sproveo, a koje je nauka
previdela.
Moderni istraivai moraju da shvate da proavanje postojee naune literature na
ovu temu ne moe biti zamena za pravo iskustvo. Veoma esto se deava da se
znaajna otkria smatraju ludim ili ak smenim jer jo uvek ne postoje zapisana u
dananjoj, naunoj literaturi. Zar smo poeli da sumnjamo u ono to vidimo, ujemo i
oseamo u svakodnevnom ivotu verujui samo otkriima onih koji drugaije od nas
sagledavaju stvarnost? Magelan je, na primer, otkrio da je Zemlja okrugla tako to ju
je otplovio uprkos tadanjam verovanju da je Zemlja ploa i da e brod pasti preko
ivice ako otplovi suvie daleko.
ak se i u dananje vreme neka otkria esto smatraju nevaeim ako se ne uklope u
carstvo takozvane klasine nauke. Urednik jednog asopisa, koji se bavi temom
zdravlja, je skoro poslao pismo vodeem centru za istraivanje raka u Nju Jorku. U
pismu je zamolio da mu poalju kopije njihovih istraivanja da bi upotpunio svoje
znanje. Uz pismo, urednik je poslao i ek za pokrivanje potanskih trokova
istraivakog centra, a takoe i kopiju njegovog biltena na temu korisnosti
ultraljubiastog zraenja koji sam pre toga ja pregledao. Na njegovo iznenaenje,
odmah je dobio natrag ek sa pismom u kome je pisalo da oni odbijaju da mu poalj u
njihove publikacije poto neke radove, objavljene u njegovom asopisu, nisu odobrili
lekari u svetu. Veoma mi je teko da poverujem da naunici u devedesetim godinama
dvadesetog veka odbijaju da dele svoje znanje sa ljudima istog interesovanja, samo
zato to im se razlikuju miljenja.
ivot na Zemlji je evoluirao pod uticajem prirodne svetlosti i prilino dugo je bio
izloen delovanju kompletnog svetlosnog spektra. Mnoga praistorijska plemena, a
kasnije cele civilizacije, su oboavala sunce zbog njegove sposobnosti da lei. Oni su
koristili kompletan spektar svetlosti za leenje fizikih i mentalnih poremeaja,
odnosno praktikovali su helioterapiju. Meutim, danas mnogi naunici modernog
doba tvrde da je suneva svetlost opasna za ljude. Danas se prodaje mnogo krema sa
zatitinim faktorom, kao i naoare za sunce, sa ciljem da nam obezbede potpunu
zatitu. Treba shvatiti da finansijski interesi, koji potiskuju istinu, imaju u itavoj prii
veliku ulogu.
Naalost, prirodna helioterapija je zamenjena mnogim vetakim terapijama,
izmeu ostalih i hemoterapijom. ini mi se da danas veliki broj terapija lii na
uzimanje magine pilule. One e, ili eliminisati simptome, ili dovoljno umrtviti ula
tako da vie neemo oseati tegobe.

Mmotoru automobila treba gorivo, kiseonik i varnica da bi dolo do unutranjeg
sagorevanja i pokretanja automobila. Ljudskom telu je takoe potrebno gorivo (u
obliku hrane), kiseonik i varnica (u obliku svetlosti) da bi se zapoeo proces
metabolizma. Ako sistem paljenja kod automobila ne funkcionie ispravno, dodavanje
goriva nee reiti problem. Ovo isto vai za ljudsko telo. Vitamini nee reiti problem
prouzrokovan nedostatkom svetlosnih talasa koji su neophodni za metabolizam.
Siguran sam da vidljivi deo spektra, kao i odreeni drugi delovi spektra, naroito
ultraljubiasti, funkcioniu kao sistem paljenja svih biolokih funkcija kod ljudi.
Kombinujui viegodinje lino i kliniko iskustvo sa zadivljujuim rezultatima
koje su postigli njegovi pacijenti, dr Liberman je razvio temelj za novu, medicinsku
paradigmu. Posmatrajui rast i neprekidan razvoj ovog novog polja iji sam i ja deo,
zadivljen sam radom ljudi kao to je dr Jakob Liberman. On nastavlja da nosi baklju i
veruje, kao i ja, da je svetlost lek budunosti.

Dr Don Ot,
Sarasota, Florida
Jun 1990.

Dr Don Ot se smatra pionirom fotobiologije.
Autor je knjiga Zdravlje i svetlost, Svetlost, zraenje i vi






















PREDGOVOR

Sa svetlou sam poeo vie da se upoznajem 1974. godine kada je jedno snano
iskustvo postavilo temelj mog daljeg rada. Naime, roditelji su doveli svoju
sedmogodinju devojicu Ajlin u moju ordinaciju radi kontrole vida. Trebalo je
oceniti stanje oiju i dati odreenu terapiju za ambliopiju (slabovidnost, lenjo oko).
Oko, kojim je bolje videla, je imalo 20/20 nekorigovane otrine vida, dok je na
drugom, slabijem oku imala samo 20/200 korigovane otrine vida. Iako sam se bavio
optometrijom manje od godinu dana, moje interesovanje za poboljavanje vida, a da
to nije samo ukljuivalo preporuku noenja naoara za vid, me je dovelo do
eksperimenta koji je ukljuivao novu tehniku u kojoj se koristi svetlost za leenje
odreenih problema sa vidom. Tehnika se sastojala iz usmeravanja snopa svetlosti u
bolje oko pacijenta. Svetlost bi putovala kroz mozak, a zatim stimulisala drugo oko.
Poto su oi neuroloki povezane, otkrio sam da mogu da koristim bolje oko i tako
utiem na loije oko. Ovo tehnikom sam bio u mogunosti da popravim vid na
Ajlininom loijem oku na otprilike 20/25 za trideset minuta. Poto poetni napredak
nije bio dovoljan, nastavili smo sa terapijama i posle pet terapija je otrina na loijem
oku dola do 20/20 i nije se menjala. Ona sada ima dvadeset dve godine i dalje 20/20
na oba oka.
Te godine sam doiveo jo jedno stimulativno iskustvo. Dok sam bio na nekoj
zabavi, fotografisao sam svoje ruke inovativnom metodom koja se zove Kirlijanova
fotografija. Uz pomo ove tehnike vidi se emitovanje energije tela. To mi je pored
saznanja da telo odaje svetlost, pokazalo da mi moemo, promenom naina na koji
koristimo um, da poveamo, smanjimo i/ili upravljamo tokom energije tela.
Godine 1975. poeo sam da razvijam tehniku za poboljanje vida koju sam nazvao
otvoreni fokus. Ubrzo sam shvatio da ova metoda ne utie samo na vid, nego
mnogo vie. Tehnika se zasnivala na specifinom vidu ljudskog ponaanja koje sam
prouavao godinama. To ponaanje se odnosilo na uobiajni nain naeg gledanja na
ivotna iskustva iz kojih uimo. Primetio sam da najvei broj ljudi uvek trai neto
posebno, a na taj nain propusti sve to nije traio. Poto izgleda da se najvei broj
stvari u ivotu desi kada ih ne traimo, poeo sam da shvatam da veina nas vidi, a
samim tim i doivi deliminu realnost.
Izneo sam hipotezu, baziranu na tom saznanju, koja kae da, ako ne gledamo ni u
ta, moda emo videti sve. Eksperimentisanje ovom pretpostavkom je u mom ivotu
dalo drastine rezultate. Pored toga to sam proirio svoje vidno polje, smanjio
kratkovidost, poboljao vid, smanjio bol i promenio svoj nain gledanja, poeo sam
da vidim stvari koje nikada ranije nisam video, niti mislio da postoje. Prvo sam otkrio
da mi promena naina na koji vidim omoguava da svremena na vreme vidim aure
oko ljudskih tela. Zatim sam otkrio da vazduh nije nevidljiv kao to sam ranije mislio,
nego da u sutini ima vidljivu energiju koja se moe posmatrati u obliku talasa i u
obliku estica. Ova otkria su me navela da razmiljam da je ljudima namenjeno da
gledaju pasivno, a ne aktivno i da su oi namenjene da gledaju za nas, ako im to
dozvolimo. Drugim reima, vid treba biti lak, odnosno bez napora. Potrebno je da
nauimo da gledamo na ivot na isti nain na koji gledamo film - bez napora. Uloiti
napor u stvari koje treba da budu lake utie samo na efikasnost, udobnost i uspeh.
Naalost, mnogi ljudi obino ulau veliki napor za gledanje, a zbog toga nikada ne
vide vidljiva uda prirode i ivota.
Nakon ovih zakljuaka, odluio sam da ne nosim vie naoare i poeo sam aktivno
da eksperimentiem sa svojim umom. Najvei deo mojih istraivanja se odnosio na
integraciju uma i mojih oiju. Interesovalo me je kako ljudi zapravo vide i zato vide
na odreeni nain. Nekoliko godina sam proveo bavei se tim pitanjima i doao do
bitnih saznanja. Jedno od najvanijih je bilo da ako dopustimo oima da gledaju za
nas kao to im je i zadatak, one e nam uvek obraati panju na neto u okolini to je
van svog mesta.
Primer za ovo je rad umetnika. Dok slika, umetnik se esto pomera korak unazad i
onda posmatra svoje delo da bi video kako napreduje. Iako umetnik ne gleda ni u ta
odreeno, izgleda da se njegove oi usmeravaju na neto to je oigledno van svog
mesta. Ovo nije potvrda naina na koji mislim da oi funkcioniu, ve izgleda da svi
nai ulni sistemi, kao i ceo na sistem funkcionie na isti nain.
Uskoro sam shvatio da je veoma vaan nain na koji vidim i da je sve, to me
intuitivno privuklo, bilo znaajno i vredno moje panje. Poeo sam da koristim ovu
eksperimentalnu premisu u svojoj praksi i otkrio neke stvari koje su me iznenadile. Na
primer, kada bih uzimao anamnezu povremeno bih se zagledao, sa otvorenim
fokusom, u osobu sa kojom radim. Isprva nita ne bih primetio, ali nakon nekoliko
pogleda poeo bih da shvatam da su moje oi, sa razlogom, usmerene na neke delove
tela te osobe. Kad bih pogledao te delove tela, izgledalo je kao da se neto na tim
mestima zaglavilo i da je energija tela preusmerena na neki drugi deo. Na poetku
nisam razumeo znaaj mog prouavanja, ali bih, nakon to bih postavio pitanja
pacijentima, shvatio da su znaajne fizike i psihike traume locirane u tim delovima
tela i to ne samo pukom sluajnou.
Mudrost tela je poela da mi bude veoma jasna. Uskoro sam poeo da verujem u
ono to vidim. Pacijentima bih postavljao pacijentima pitanja koja su povezana sa
onim to vidim. Njihovim odgovorom sa esto bio zadivljen. Oni bi me pitali: Kako
ste to znali? U principu ja nisam u potpunosti razumeo informacije koje sam primao,
niti to sam ih primao, ali je veza izmeu onog to sam video i onog to su pacijenti
priali bez sumnje postajala. Stvorena je osnova za nova saznanja.
Godine 1977., moj blizak prijatelj mi je ispriao njegovo iskustvo sa specifinim
oblikom svetlosne terapije koje se zove Sintonika. Ova terapija je razvijena
dvadesetih godina dvadesetog veka. Zasniva se na terapeutskom korienju razliitih
delova spektra vidljivog svetla koje ulazi kroz oi u cilju leenja brojnih zdravstvenih
tegoba. Zatim sam prisustvovao jednom od kurseva na koledu Sintonike
optometrije koji se odrava jednom godinje, kupio opremu i zapoeo svoj rad.
Moj prvi pacijent je bila moja majka. Ona je skoro izgubila vid na levom oku zbog
bolesti optikog nerva. Jo stranija stvar je bila to je ona dvadeset pet godina ranije
delimino izgubila vid na desnom oku iz istog razloga. Njena majka je bila potpuno
slepa jer je imala istu bolest. Preplaena loom prognozom, moju majku je est meseci
leilo nekoliko vrhunskih oftalmologa u Majamiju, ukljuujui i one sa Baskom
Palmer onog instituta. Poto nije bilo poboljanja rekli su joj da se navikne na novo
stanje jer za nju ne postoji vie nita to bi joj pomoglo. U tom trenutku, samo je
mogla jedva da vidi prste direktno ispred oiju. Periferni vid je u potpunosti izgubila.
Moja istraivanja su mi pokazala da se boja tirkiza ponaa kao antiinflamatorni
agens. Zbog toga sam svoju majku, svaki dan po dvadeset minuta, izlagao tirkiznoj
svetlosti jednog od svojih aparata. Nakon etiri dana, poeo sam da primeujem
poboljanje njenog vida. Do jedanaestog dana terapije emotivno je bila stabilnija,
oseala se bolje i poela je da vidi stvari sa strane. Dvadesetog dana tretmana,
mogla je da ita slova veliine deset centimetara na udaljenosti od est metara. To je
bilo ogromno poboljanje. Povratila je 80% perifernog vida na levom oku. Takoe je
primetila veliku promenu i na desnom oku, koje je zadnjih dvadeset pet godina bilo u
loem stanju. Sva ova uda su usmerila moj ivot i rad kome sam se posvetio, a
predstavio u ovoj knjizi.
Bitno je, ne samo da koristimo nae znanje i alat i da budemo dobri majstori, nego
je imperativ da se razvijamo, budemo kompletni, oseajniji i svesniji nae globalne
zajednice. Na zadatak je da prihvatimo i iskoristimo svetlost, da se sjedinimo sa
naom istinskom prirodom i naom sudbinom i doprinesemo izleenju nae planete.
Ako svako od nas postane kompletan, poinje da zrai svetlou, unutranjom
svetlou, kojoj ne mogu smetati emotivne i fizike blokade. Lek budunosti je
svetlost. Mi leimo sami sebe onim to je naa sutina.


ZAHVALNICA

Mnogi ljudi su na razliite naine doprineli stvaranju ove knjige. Najpre bih eleo
da se zahvalim dr Hariju Rajli Spitleru, Dinahu P. Gadijaliju i dr Don Otu to su
hrabro koraali kroz mrak i pojavili se sa dugom.
Mnogo dugujem dr Lariju Debroku koji me je upoznao sa naukom sintonike i
ubedio da kupim opremu neophodnu za moj poetak rada. Takoe sam veoma
zahvalan ljudima sa koleda Sintronike optometrije koji su proirili moje vidike,
omuguili da spoznam uda svetlosti i nauili me kako da ih izvodim magiju sa njom.
Dr Rej Gotlajb, dr Robert Majkl Kaplan, dr Don Dauning, dr arls Bats, dr Louel
Bikraft, dr Kristofer Hils, dr Don Sirfos, dr Fric Holvi, dr Eliot Forest, dr Amorita
Treganza, dr Martin Birnbaum, Darijus Dinah, dr Brus Rozenfeld, dr Rasel Rajter, dr
Geri Treksler, dr Aleksandar Stajn, dr Dejvid Kuper, dr Dun Robertson, dr Riard
Frenkel i dr Leri Valejs su takoe posadili semena u moj um, polivali ih i hranili
zemlju na kojoj su semena posaena, tako da su areni cvetovi mogli da procvetaju i
nasmee se.
Zahvaljujem se i svim ljudima koji su doli kod mene, podelili svoje ivote samnom
i omoguili mi da uim od njih.
Posebno sam zahvalan bliskim prijateljima i porodici koji su mi bili podrka na
ovom ivotnom putovanju i hrabrili me da budem ono to jesam. Volim vas Eva i
Herb Finkel, Bazi i Gejl Kofman, Herb Rosa, Frenk Levinsona, Dejvid (Ili Ili)
Kapralika, Pola i Majru Berger, Stefana Feiga, Suzi Heilperin, Elia Pensoa, aklin
Valdespino, Dord Robinsona, Trut Peradajz, Brendona Robertsa, Ron Lemira, Rouz
Kan, Margaret MekKaron, Reinbou Kanjon, Teri Levi, Vitora i Pet Vajnman, Monu
Neimark, Karmen DeBernardi i Eli Muler.
Specijalnu zahvalnost dugujem Doroti i Luisu Bernof za njihovu podrku i tehniko
znanje pokazano u fazi ureivanja ove knjige.
Mojim izdavaima, Barbari i Geriju Klou i njihovom timu takoe zahvaljujem jer su
prepoznali moju viziju, verovali u mene i podravali me da idem napred.
Na kraju, dajem divan osmeh i nean zagrljaj Skaj Kanjon koja me je ubedila da ja
ovo mogu, pokazala mi kako i bila mi podrka kroz celi proces stvaranja ove knjige.


UVOD

Zaveite pojaseve. Upravo kreete na putovanje koje vas moe zadiviti, nauiti,
stimulisati vam um i oarati. Kreete na putovanje izleenja sa ljudskim najstarijim
prijateljem: svetlou.
Ova knjiga predstavlja priu jedne stare, ali ipak i nove nauke koja se pojavljuje:
nauke o svetlosti. Ova nauka premouje praznine izmeu nauke, intuitivnog znanja,
zdravlja i linog razvoja, odnosno predstavlja osnovu za novu paradigmu u leenju.
Ona nas uvodi u novu eru medicine. Svetlost, nenametljiv, veoma moan instrument,
predstvlja samu sri nove energetske medicine. Krajem dvadesetog veka postae
jasno da je svetlost osnovna komponenta iz koje potie sav ivot, razvija se, lei i
evoluira. Ovo su, nekada i sada, rekli veliki mudraci i pokazali metafiziki tekstovi.
Kako god bilo, uskoro emo videti novo jedinstvo; jedinstvo intuitivne i
racionalne nauke koje je povezano svetlou.
Organizam se ne moe smatrati skupom delova, koji se moe popraviti kad se
pokvari. Ljudska bia su olienje svetlosti. Nai problemi i bolesti su rezultat nae
nemogunosti da primimo i iskoristimo svetlost kao bazu iz koje emo se leiti i
evoluirati. U mojoj privatnoj praksi se to potvrdilo bukvalno hiljadu puta. udo za
udom me je ubedilo da je ova nauka budunosti zapravo vie istraivanje naeg
unutranjeg bia nego spoljanjeg sveta.
Prvi deo slui kao osnova. On opisuje organizam kao ivu fotoeliju, stimulisanu i
regulisanu svetlou koja dolazi do oiju odnosno prozora due. Oi su ulazne
kapije za svetlost koja ima veliki efekat na regulaciju ljudskih fiziolokih i
emocionalnih funkcija i razvoj nae svesti. Ovaj deo prouava ulogu epifize, meraa
svetlosti u organizmu koja nam pomae da ivimo u skladu sa prirodom. Ispituje svet
boja i kako mi koristimo boje u cilju leenja. Takoe nas upoznaje sa konceptom
svetlosti kao hrane - hranljivog sastojka koji katalizuje bioloko sagorevanje kod
ljudi, isto kao to katalizuje fotosintezu kod biljaka.
Zbog naeg naina ivota, mi patimo od hronine maliluminacije (stanje organizma
koja nastaje zbog nedovoljnog izlaganja prirodnom, sunevom svetlu) koja, kao i
epidemija neuhranjenosti, stvara velike probleme u pravilnom funkcionisanju
organizma. Moderna tehnoloka otkria kao to su fluorescentno svetlo, naoare za
sunce, losioni za tamnjenje i nain ivota koji se uglavnom odvija u zatvorenim
prostorijama mogu mnogo vie biti tetni nego to pomau.
U drugom delu su predstavljeni radovi pionira koji su, iako esto ismevani zbog
svog rada i smatrani ludim, zapravo bili ljudi velikih vizija koje nauka tek sada
poinje da razume. Jo pre pedeset godina oni su imali ovakve ideje i predlagali nove
naine leenja koji su tek skoro ispitani i kliniki primenjeni. U dananje vreme se
neki veoma ugledni lekari i naunici bave istraivanjem i terapeutskom primenom
svetlosti. Te primene ukljuuju leenje razliitih oblika raka, klinike depresije,
stresa, problema sa vidom, premenstrualnog sindroma (PMS), seksualne disfunkcije i
zamora koji nastaje kao posledica dugog letenja avionom. U drugom delu se takoe
moe proitati kako svetlost moe pomoi kod uenja, smanjiti probleme sa uenjem,
ojaati umini sistem i ak imati ulogu u produenju ivotnog veka.
Verovatno ste uli ili itali o tetnosti suneve svetlosti, naroito ultraljubiastih
(UV) zraka. O ovoj temi se raspravlja u drugom delu. Otkriete da su, u sutini, UV
zraci deo elektromagnetnog spektra i da su bioloki veoma znaajni. Ovaj deo se
osvre na mnogo razliitih naunih pristupa koji ili opravdavaju ili ne, vrednosti
naeg najmonijeg saveznika: svetlosti.
Svetlost i boja sadre sutinu onoga to ljudi pokuavaju da dobiju jedenjem hrane i
uzimanjem vitamina, i zapravo se ponaaju kao katalizatori za apsorpciju i korienje
hranljivih materija unutar naeg tela. Iako je svetlost istraivana i terapeutski
primenjivana na mnogim medicinskim i nemedicinskim poljima, verovatno je njena
najvea uloga u mogunosti da otkljua i otvori vrata uma.
Trei deo predstavlja ovu novu medicinu koja se temelji na holistikom nainu
leenja psihikih, emotivnih i duhovnih komponenti tela, a samim tim daje novo
znaenje izrazu psihoneuroimunologija (veza u izleenju uma i tela). Ja se bavim
istovremenim leenjem tela i uma tako to pomaem da stvari iz podsvesti izrone i
postanu deo svesti, a samim tim da stara seanja pretvorim u novo iskustvo
prosvetljenja.
Ovaj deo objanjava zato smo otvoreni i prilagoeni nekim stvarima u ivotu, a za
neke stvari u potpunosti zatvoreni ili alergini. Boje, naroito one koje nam najvie
smetaju, mogu postati nai najmoniji saveznici i mogu se koristiti za pristup svim
onim starim, nereenim emotivnim trauma. Kada se te traume dovedu na svesni nivo,
moemo iz korena iupati korov, odnosno ukloniti ono to nazivamo boleu.
Svetlost je lek budunosti koji e oveanstvo uvesti u doba prosvetljenja.
Da bih vam pomogao u vaem daljem istraivanju ove teme, moja knjiga sadri i
listu proizvoda, imena ljudi koji se bave ovom oblasti, centara u kojima se ovakvo
leenje primenjuje i izvore za dalje informacije.


























PRVI DEO



NEKA BUDE SVETLOST























1


LJUDSKA FOTOELIJA


Da li ste se ikada zapitali zato proces dubokog, ljudskog razvoja nazivamo
prosvetljenjem, a deo galaksije u kom ivimo Sunevim sistemom? Zar se izraz
Sunev sistem ne ukazuje na to da ljudska bia potiu od Sunca? Zato ljudi
svakodnevno koriste izraze kao to su Lighten up o znai Razvedri se (prim.
prev. lighten up znai razvedriti se, opustiti se, a potie od rei light odnosno
svetlost) ili Usreio si me (prim. prev. You light up my life)? Da li je mogue,
kao to navodi renomirani fiziar Dejvid Bom, da je sva materija zamrznuta svetlost
1
. Moe li biti da je naa evolucija, na nekom dubljem nivou, povezana sa naom
mogunou da primimo i iskoristimo svetlost kako na fizikom tako i na duhovnom
nivou? Na ova pitanja, i mnoga druga, nauka sada pokuava da da odgovor, a ne samo
metafizika i spiritualnost. Vizije vidovitih mudraca u polosti se i ne razlikuju toliko
mnogo od naunih otkria dananjice. Mi se sada nalazimo u eri ubrzanog razvoja
nauke i praznina izmeu naunog znanja i intuitivnog znanja se postepeno
premoava.
Ideja da je svetlost sastavni deo celokupnog ivota i stvaranja postoji od poetka
vremena. Suneva svetlost, na glavni izvor svetlosti, toplote i energije ne samo da
odrava sav ivot na Zemlji, nego odrava i samu planetu Zemlju. Ona snabdeva
biljke energijom za fotosintezu, a biljke zauzvrat omoguavaju ivot ivotinjama i
ljudima. Svetlost je takoe izvor velikog dela naeg znanja, poto se najvei deo
informacija dobijamo zahvaljujui oima.
Suneva svetlost se sastoji od razliitih vrsta energije koje se prenose na Zemlju u
obliku elaktromagnetnih talasa. Samo mali deo ovih talasa zapravo dospe do povrine
Zemlje. Smatra se da samo oko 1% ukupnog elektromagnetnog spektra oko opaa.
Ovaj vidljivi deo elektromagnetnog spektra, koji sadri sve boje duge od ljubiaste (sa
najkraom talasnom duinom) do crvene (sa najduom talasnom duinom), je
najvaniji za funkcionisanje i razvoj oveka. Nai ivoti, zdravlje i blagostanje zaista
zavise od sunca.


NO I DAN

Jo su prvi ljudi smatrali da svetlost svakog dana, kada izjutra otvore oi, donosi i
novi poetak. Vremenom smo shvatili da taj novi poetak ini inspiracija, poveana
psiholoka aktivnost, poveana energija i elja za akcijom. Svako novo svitanje,
prelazak spokojne tamne noi u blistav, energian dan, ubrizgava ivot u sva iva
bia. (Videti fotografije 1-4). Cvee se otvara, ljudi i ivotinje se bude, ceo svet se
ubrzava, poinje novi dan. Dan je poinje utom bojom sunca, plavom bojom neba i
zelenom bojom Zemlje. Kako dan prolazi, boje u okolini se menjaju, kao i njihov
efekat na sva iva bia. Zavretak dana, koji poinje crvenkasto - narandastim
zalaskom sunca i polako prelazi u tamno plavu no, uzrokuje postepeno smanjivanje
svih fiziolokih aktivnosti koje su praene mirom, tiinom i obnavljanjem. (Videti
fotografije 5-8.). Ovaj raznobojni prelaz iz dana u no donosi postepeno unutranje
menjanje brzina u svim ivim biima. Kako se priroda polako pomera sa jednog kraja
spektra boja (crvenkasto - narandasti poetak dana) do drugog kraja (tamno plava
no), tako i na organizam prelazi iz faze rada u stanje odmora.
Kao i to menjanje brzina u automobilu zahteva prolazak kroz fazu u kojoj je
menja izbaen iz brzine, tako se isti taj fenomen deava u prirodi. Pre nego to se
blistav dan promeni u tamnu no, esto se vidi zeleni blic. Zelena boja, centar
vidljivog spektra boja, oznaava neutralnu zonu ili kurs za prelazak kroz koji sva
iva bia prolaze pre nego to uu u novu fazu u funkcionisanju ili u samom ivotu. Iz
iskustva oveanstva od prve zore ikada do zalaska danas, mi nastavljamo da budemo
u strahopotovanju od lepote, moi, sila stvaranja i odravanja ivota koje potiu od
svetlosti. Izgleda da su nai fizioloki i emocionalni centri usklaeni preko svetlosti sa
prirodom. Mi smo stvarno izgleda izdanci prirode.


RITAM IVOTA

Saznanjem da je dnevno variranje boja u okolini blisko povezano sa dnevnim
promenama organizma, ljudi su shvatili da promene boja u zavisnosti od godinjeg
doba takoe utiu na bioloke promene u svim ivim biima. Na primer, tradicionalni
kineski akupunkturisti, znajui za ove bioloke promene, rutinski preporuuju
tretmane kada se menja godinje doba.
Godinja doba i karakteristine promene boja koje ih prate su vezana za razliite
aspekte ivota (Videti fotografije 9-12). Na primer, farmeri znaju da se u razliito
vreme sadi, uzgaja i nje. Posmatrali su i videli da godinje promene i intenzitet
suneve svetlosti kontroliu pupljenje, rast i mirovanje kod biljaka. ivotinje su, kao i
biljke, povezane sa svetlou jer se njihova hibernacija, migracija i razmnoavanje
deavaju sezonski, a tokom sezona intenzitet svetlosti se menja.
Izloenost sunevoj svetlosti kod ljudi utie na veliki broj fiziolokih i psiholokih
funkcija. Plodnost i raspoloenje su neke od tih funkcija. Ovo se moe primetiti u
severnoevropskim zemljama, kao to su Norveka i Finska, gde godinje ima po
nekoliko meseci mraka. U ovim zemljama, naena je direktna veza izmeu smanjene
izloenosti sunevoj svetlosti i poveanog umora, bolesti, nesanice, depresije,
alkoholizma i stope samoubistava. Veoma je zanimljivo istai da je se u Finskoj vie
dece zane u junu i julu kada sunce sija oko dvadeset sati dnevno, nego u zimskim
mesecima.
2

SUNCE: ISKONSKI ISCELITELJ

Od citata iz Biblije koji kae Neka bude svetlost do biti prosvetljen, svetlost je
igrala veliku ulogu u razvoju svih ivih bia. Stari Egipani, Rimljani, Grci i druge
velike civilizacije su koristili svetlost u medicinske svrhe. Iako su egipatski lekari prvi
koristili boju u leenju
3
, Grci su bili ti koji su zapravo prvi dokumentovali i teorijsku
i praktinu upotrebu svetlosne terapije
4
. Heliopolis, grki grad sunca, je bio poznat po
svojim hramovima za leenje, u kojima se suneva svetlost razlagala na delove
spektra (boje), a svaki deo spektra je korien za odreene medicinske probleme.
Herodot, otac helioterapije (medicinski tretman koji ukljuuje izlaganje svetlosti) je
napisao da je izlaganje suncu neophodno osobama ije zdravlje treba da se popravi i
onima koji moraju da se ugoje. Zimi, u prolee i u jesen pacijent treba da dozvoli da
ga sunevi zraci obasjaju, ali u leto, zbog velike toplote, ovu metodu ne treba koristiti
u leenju pacijenata sa slabim zdravljem
5
.
Boja, poto je manifestacija svetla, ima terapeutsko i boije znaenje za ove
civilizacije.


MODERNA NAUKA PREPOZNAJE VREDNOST SVETLOSTI

Terapeutsko korienje svetlosti je bilo poznato mnogim civilizacijama jo pre
hiljadu godina. Koji su efekti maliluminacije? Verovatno prva direktna referenca u
modernoj, naunoj literaturi koja se tie uticaja suneve svetlosti na normalan razvoj
oveka, se moe nai u knjizi Makrobiotika, koju je napisao Hufeland 1796. godine.
Pisao je: ak i ljudi postaju bledi, apatini i slabi kada su lieni svetlosti. Na kraju
gube ivotnu energiju - mnogi tuni primeri zatvorenika izolovanih u tamnicama na
dui period to pokazuju. Moete li da zamislite kako bi se vi oseali da je svaki dan
oblaan i bez direktne suneve svetlosti? Ili ako biste iveli u zemlji gde je godinje
po nekoliko meseci mrak? ta da veinu svog vremena provodite u zatvorenom
prostoru? Zar nije ovo u sutini ono to najvei deo ljudi radi od samog detinjstva i
smatra normalnim? Moe li ovo biti razlog zato ljudi koji rade u zatvorenim
prostorijama esto imaju problema sa vikom kilograma, bledi su i nedostaje im
energija i ivost? Jesmo li sami sebe osudili, nainom ivota da budemo zatvorenici u
modernoj tamnici sa vetakom svetlou? Kao to glumac Tom Henks u svom filmu
Do protiv vulkana kae: Fluorescentno svetlo isisava ivot iz mene!.
Albert Sent - eri, dobitnik Nobelove nagrade i pronalaza vitamina C, je
prepoznao koliko svetlost i boje duboko utiu na nas. U svom radu je zakljuio: Sva
energija koju unosimo u naa tela potie od sunca.
6,7
. Procesom fotosinteze, suneva
energija se skladiti u biljkama, koje onda jedu ivotinje i ljudi. Varenje i asimilacija,
u organizmu ivotinja i ljudi, su povezani sa razlaganjem, prenosom, skladitenjem i
korienjem energije koju je stvorila svetlost.
Sent - eri je otkrio da su mnogi enzimi i hormoni koji su ukljueni u obradu ove
energije obojeni i veoma osetljivi na svetlost. U stvari, kada se stimuliu odreenim
bojama svetlosti, ovi enzimi i hormoni esto podleu molekularnim promenama koje
menjaju njihovu originalnu boju. Ove promene izazvane svetlou znaajno utiu na
snagu ovih enzima i hormona koji uzrokuju dinamine reakcije u organizmu. Ovo
takoe pokazuje da boja neega moe biti snaan indikator njegove molekulske
strukture. Sent - eri kae da svetlost kojoj je telo izloeno, moe bukvalno
promeniti osnovne bioloke funkcije koje su uestvuju u obradi goriva za telo, koje je
neophodno za ivot. Ako boja i svetlost imaju tako snaan efekat na nas, kakav je
onda efekat ivljenja pod svetlou koja se znaajno razlikuje od suneve svetlosti?
Moda se ovo moe uporediti sa voenjem automobila sa jeftinim, obinim gorivom i
premijum, visokooktanskim gorivom!
Sline zakljuke su izveli i Martinek i Berezin 1979. godine
8
. Otkrili su da svetlost
i boje mogu imati znaajnu ulogu u efikasnosti odreenih enzimskih sistema koji
reguliu bioloke aktivnosti u organizmu. Otkrili su: a) neke boje svetlosti mogu
stimulisati odreene enzime u organizmu i poveati njihovu efikasnost za 500%, i b)
neke boje mogu poveati stopu enzimskih reakcija, aktivirati il i deaktivirati neke
enzime i uticati na kretanje supstanci kroz elijsku membranu. Ova otkria izgleda idu
u prilog da je svetlost veoma moan regulator mnogih biolokih funkcija u
organizmu.
Boja takoe moe pokazivati neije ivotno stanje i stanje svesti. Verujem da
svetlost ne utie samo na nas, nego i da nae stanje svesti odreuje kako koristimo
svetlost. Setite se kako, neko kad je bolestan, izgubi onu zdravu boju lica, dok kad se
neko osea postienim postane crven u licu. Moda je stanje uma ovih ljudi
promenilo njihovu mogunost da prime, iskoriste i odaju svetlost.
Ljudsko telo se direktno hrani sunevom svetlou ili indirektno jedenjem hrane,
pijenjem tenosti ili udisanjem vazduha koji je obogaen energijom suneve svetlosti.
Ova svetlosna energija ne utie samo na nae psiholoke aktivnosti i raspoloenje, ve
je skoro pokazano da ima slian efekat efektu koji se proizvodi fizikim treningom i
poboljanjem kondicije. Dr Zejn Kim, u svojoj knjizi Suneva svetlost, tvrdi da
izlaganje sunevoj svetlosti u serijama smanjuje: broj otkucaja srca u minutu u stanju
mirovanja, krvni pritisak, eer u krvi, broj udisaja u minutu, mlenu kiselinu u krvi
koja se nakuplja nakon vebanja i poveava energiju, snagu, izdrljivost, toleranciju
na stres i sposobnost krvi da vezuje i prenosi kiseonik
9
.
Kao zakljuak moemo rei da ova otkria velikog broja uglednih naunika i
fiziara izgleda da pokazuju da je ljudsko telo zaista iva fotoelija koja se puni
sunevom svetlou odnosno hranom oveanstva. Poto je otkriveno da svetlost ima
duboki efekat na sva iva bia i poto je mi opaamo pomou oiju, postaje oigledno
da funkcija oiju moda i nije samo da gledaju.


2

Oi su ogledalo due (Vilijam ekspir)

Oi su divan instrument za prouavanje i razumevanje univerzuma. One takoe
predstavljaju primarni izvor socijalnog kontakta i izraza sopstvene linosti. Da li ste
nekada primetili, kada prvi put sretnete neke ljude, koliko oi govore o njima? Ako su
tuni njihove oi e to pokazati; ako su sreni i veseli i to e se po sjaju u oima
primetiti. Neije oi, suptilno interaguju i usklauju se sa nekim drugim oima i na taj
nain se komunicira
1
. Ne prenose samo rei u razgovoru neku poruku, ve i nevidljivi
ples koji se deava izmeu dva para oiju koje omoguavaju da razgovor tee i da se
pokau oseanja.
ekspir je rekao: Oi su ogledalo due. Sada je poznato da su oi zaista ogledalo
naeg fizikog i emotivnog zdravlja. Ponaajui se u telu kao ute strane (Yellow
Pages), one precizno popisuju ono to se deava u telu i umu. Njihovo ispitivanje nas
moe informisati o otprilike tri hiljade razliitih funkcija i stanja koji se odnose na
nae fiziko zdravlje, a takoe veoma precizno pokazuju nae mentalno stanje.


TA OI OTKRIVAJU

Odavno je primeeno da postoji veza izmeu svetlosti i oiju. Veina iscelitelja,
ukljuujui i velikog Hipokrata, je preko oiju pacijenta dobijala uvid u njihovo
zdravlje i pomagala im da ga povrate ako je narueno. U Bibliji pie: Svea je telu
oko. Ako dakle oko tvoje bude zdravo, sve e telo tvoje biti svetlo; ako li oko tvoje
bude kvarno, i telo tvoje je tamno. (jevanelje po Luki 11:34). Vimer, oftalmolog u
koli za slepe u Minhenu je 1865. godine rekao: Kada bi uspeli da omoguimo oku
da ponovo vidi svetlost otklanjanjem katarakte ili formiranjem nove zenice, mlada
slepa osoba bi zapoela novi ivot.
2

Koristei oi kao mikroskopsku mapu tela, maarski lekar devetnaestog veka Ignac
fon Peelji je razvio osnovu za dananju kliniku nauku iridologiju
3
. Otkrio je da je
duica oka bukvalno mala mapa tela. Dananji iridolozi primenjuju analizu duice da
bi otkrili abnormalnosti tkiva, inflamacije i organe koji imaju tendenciju obolenja.
Oni ne tvrde da dijagnostifikuju bolest, ve na osnovu izgleda duice mogu proceniti
stanje tkiva i organa koje, ako je promenjeno, moe ukazivati na bolest. Decembra
1989. godine izaao je lanak u asopisu ivot Sovjeta (Soviet life) pod nazivom
Nae oi koje govore u kome pie da su ruski naunici, koristei veoma osetljive
video kamere, pronali 100% korelaciju izmeu podataka koje su dobili njihovom
novorazvijenom iridodijagnostikom tehnikom i zdravstvenog stanja. Iako mnogi
iridologiju i dalje smatraju pseudonaukom, ona je znatno napredovala od vremena fon
Peelja i neprekidno je prouavaju kao mogui nain dijagnoze u preventivnoj
medicini.
Oigledno je da postoji jaka veza izmeu svetlosti, naih oiju, naeg zdravlja i
raspoloenja. U cilju razumevanja uloge vida u naim ivotima, sledi pria o oima i
njihovim funkcijama.


OI I NAE BLAGOSTANJE

Oi, koje su zapravo produetak mozga, su mnogo kompleksiji sistem od bilo kog
sistema koji je stvorio ovek do dananjeg dana. Da bih ovo ilustrovao izneu podatak
da spejs atl Kolumbija ima 5,2 miliona delova, a oko ima 137 miliona fotoreceptora
i vie od jedne milijarde ukupno delova.
Iako oi i mozak ine samo 2% ukupne teine tela, njima je potrebno 25% hranljivih
materija koje unesemo u organizam. Same oi koriste treinu kiseonika koje je
potrebno srcu za svoj rad, potrebno im je deset do dvadeset puta vie vitamina C nego
zglobnim kapsulama koje uestvuju u pokretanju naih ekstremiteta i neophodno im
je vie cinka nego bilo kom drugom sistemu organa u organizmu
4
. Poto je u njima
smeteno 70% telesnih receptora, oi su kapija za otprilike 90% svih informacija
koje nauimo u naem ivotu (izuzetak su slepi ljudi koji najvei deo informacija
dobiju preko drugih ula). Ustvari, od tri milijarde informacija koje se alju mozgu
svake sekunde, dve milijarde alju oi. Zadnja treina mozga u kojoj je smetena
memorija i veliki deo nae inteligencije je takoe deo mozga koji se koristi za vid.
Moderna nauka sada poinje da posmatra oi kao moguu kapiju do uma. Neki
istraivai su ubeeni da postoji definitivna veza izmeu boje oiju i ponaanja. Oni
veruju da razliita boja oiju pogaa razliite delove mozga, a na taj nain utie na
nau linost i ponaanje
5
. Ako je ovo istina, zar onda i gledanje u razliite boje ne bi
takoe uticalo na razliite delove mozga?
Druga grupa naunika je otkrila da postoji znaajna veza izmeu problema sa vidom
i mentalnih bolesti. Njihova otkria pokazuju da, dok probleme sa vidom ima samo
9% opte populacije, 66% populacije koji pate od depresije, izofrenije ili
alkoholizma ima problema sa vidom.
ta onda zapravo znai kada neko ima problema sa vidom? Da li su oi problem ili
um? Prema mom iskustvu u leenju hiljade ljudi, pronaao sam znaajnu korelaciju
izmeu vida u naem umu i vida fizikog oka. Za vreme moje esnaestogodinje
optometrijske prakse, neprekidno sam viao vezu izmeu specifinih mentalnih
obrazaca i funkcionisanja (ili nefunkcionisanja) oiju. Primetio sam takoe da je ona
terapija veoma uspean nain menjanja obrazaca po kojima rade oi i um. Ovo izgleda
da potvruje da oi i nain na koji ih koristimo moe pomoi u postavljanju dijagnoze
i leenju tela i uma.


NEUROLINGVISTIKO PROGRAMIRANJE (NLP)

Nedavno se pojavila nova klinika nauka koja se bavi prouavanjem veze izmeu
onih pokreta i naina obrade i skladitenja informacija. Ova nova nauka,
neurolingvistiko programiranje (NLP), se na poetku bazirala na pretpostavci da se
oni pokreti ponaaju kao okidai za otvaranje odreenih vrsta seanja
6
. Ako
zamislimo da je um napravljen od velikog broja razliitih biblioteka, a u svakoj od
njih se uva odreena vrsta informacije, onda se oi izgleda ponaaju kao kljuevi za
otvaranje vrata tih biblioteka. Na taj nain um dolazi do potrebnih informacija.
Odreeni obrazac po kom se kreu neije oi nam otkriva unutranju strategiju te
osobe pomou koje pristupa informacijama.
Figura 8 pokazuje pravac u kom e, normalno organizovani desnoruki ljudi
pomerati svoje oi da bi pristupili odreenoj vrsti informacija (za levoruke ljude bilo
bi obrnuto). Osoba e pomeriti svoje oi gore i desno u cilju mentalne konstrukcije
potpuno novih vizuelnih slika, a gore i levo u cilju pristupa ve vienim vizuelnim
slikama. Slian obrazac je vien kad ljudi pristupaju zvucima koje su ve uli
(pogledae u levo) i koje su kontruisali odnosno zamislili (ljudi e pogledati u desno).
Pristup kinestetikim oseanjima, koji ukljuuju miris i ukus, e se najee dobiti
gledanjem dole desno. Ovo moe objasniti zato ljudi gledaju u nekom pravcu pre
nego to odgovore na pitanje. Vrsta informacije do koje oni pokuavaju da dou e
odrediti u kom pravcu e njihove oi gledati.
Pitajte desnoruke ljude sledea pitanja i gledajte u kom pravcu e im se kretati oi
pre nego to odgovore: 1) Koje boje je tvoj bicikl? (vizuelno zapamena informacija),
2) Kako bi tvoja majka izgledala sa svetlo crvenom kosom? (vizuelno izgraena
informacija), 3) Koja je trenutno tvoja omiljena pesma? (auditorno zapamena
informacija) 4) Kakvo je zeije krzno na dodir? (kinestetiki oseaj)
Sada je poznato da oni nervi koji reguliu kretanje oiju sarauju sa delom mozga
koji upravlja sveu i koji se ponaa kao ulni filter. Na osnovu ove informacije,
razvijen je model komunikacije koji opisuje kako odreena kretanja oiju mogu biti
terapeutski iskoriena za ulaz bitnih informacija u mozak i za pristup ve
skladitenim informacijama. Ova tehnologija se trenutno koristi kao dodatni metod u
leenju fizikih i emotivnih poremeaja i za uenje umetnosti komunikacije.


SVETLOST: HRANA ZA NA ORGANIZAM

Sada kada smo videli koja je veza izmeu naih oiju i naeg zdravlja i blagostanja,
hajde da vidimo kako nae oi koriste njihovu osnovnu hranu: svetlost. Poto je vid
zaista na navigacioni sistem koji prima vie informacija po jedinici vremena i sa
mnogo irih prostora nego bilo koje nae drugo ulo, korisno bi bilo da prouimo
kako nae oi koriste svetlost da bi ispunile svoje zadatke.
Kao to sam ranije pomenuo, svako oko sadri 137 miliona fotoreceptora
7
. Postoji
otprilike 130 miliona fotoreceptora koji se zovu tapii i 7 miliona koji se zovu epii.
epii, koji primarno funkcioniu danju, su zadueni za otrinu vida i razlikovanje
boja pri velikom intenzitetu svetlosti. tapii, koji primarno funkcioniu u sumrak, ne
raspoznaju boje i funkcioniu na malom intenzitetu svetlosti
8
. Ovi fotoreceptori
pretvaraju svetlost u elektrine impulse koji se zatim alju u mozak brzinom od
otprilike 234 milje na as
9
(milja: jedinica za merenje duine i iznosi 1609, 3426
metara) Ovi impulsi putuju du nekoliko razliitih puteva koji ukljuuju ceo mozak.
Neki putuju u vizuelni korteks radi stvaranja slike, dok drugi putuju u hipotalamus
mozga i utiu na nae vitalne funkcije
10
.
Iako je vid verovatno proces koji je najdinaminiji u naem organizmu jer se
neprekidno menja u zavisnosti od naeg mentalnog i fizikog stanja, veina nas,
ukljuujui i naunike i lekare, smatra da oi imaju samo jednu funkciju: gledanje.
Veina nas nije svesna da je gledanje samo mali aspekt tog dinaminog procesa kog
znamo kao ulo vida. Mnogo smo manje svesni da nae oi, kao najvea kapija kroz
koju svetlost ulazi u telo, mogu biti ogledala naeg opteg i emotivnog zdravlja, kao i
precizni pokazatelji naeg naina razmiljanja i uenja. Ovo je izuzetno vano poto
ova veza izmeu oiju i kore mozga koja postoji oduvek, ali je tek nedavno otkrivena,
funkcionie kao veza koja spaja nas i prirodu.
Hipoteza o neurolokoj konekciji je postavljena u kasnom devetnaestom veku, a
empirijski je prouavana od 1920. sve do 1950-tih godina
11-17
. Meutim, tek je u
sedamdesetim godinama dvadesetog veka nauka mogla da dokae da svetlost koja
ulazi u oi nema samo svrhu vida, ve se alje i do jednog od najvanijih delova
mozga - do hipotalamusa
18-20
. Na taj nain je nauka pokazala da svetlost koja ulazi
preko oiju ima i vizuelnu i nevizuelnu funkciju. Ovo otkrie je nauno dokazalo ono
to su, izgleda, stare civilizacije ve znale o svetlosti, a tie se njenog ulaska u telo i
uticaja na regulatorne cente u organizmu i njihove funkcije. Da li su ove stare kulture
instinktivno razumele snagu svetlosti ili su njihova tehnologija i razumevanje ivota
daleko ispred naih?
Setite se starih Egipana. Iako su njihova tehnologija i dostignua ostali misterije za
na moderni i racionalni um, oni su ljudi koji su koristili sloeno izgraene hramove
svetlosti u cilju leenja bolesnih
21
. Grci su, ne samo verovali u lekovita svojstva
svetlosti, nego su i smatrali da je leenje pomou svetlosti najefikasnije preko oij u.
Verovali su da su oi najbolji put do unutranjih organa. Kako onda moe biti mogue
da ove stare civilizacije, iji pronalasci i danas zbunjuju naunike, nisu bile svesne
ovih neurolokih konekcija?
Kada govorimo o zdravlju, ravnotei i fiziolokoj regulaciji, govorimo o funkcijama
najveih telesnih odravalaca zdravlja, nervnom sistemu i endokrinom sistemu. Ovi
veliki kontrolni centri organizma su direktno stimulisani i regulisani svetlou.


SISTEMI KOJI NAE TELO ODRAVAJU U RAVNOTEI

Centralni nervni sistem regulie aktivnosti koje se neprekidno i brzo menjaju, kao
to su: kretanje, kontrakcije glatkih miia i sekrecije mnogih lezdi. Deo centralnog
nervnog sistema koji regulie i kontrolie unutranje funkcije organizma se zove
autonomni (automatski) nervni sistem (ANS). On stimulie sve glatke miie, srce i
lezde.
ANS regulie unutranji rad organizma tako to odrava njegovu ravnoteu ili, ako
je ravnotea poremeena,vraa je u normalu. To radi preko dva velika podsistema; to
su simpatiki i parasimpatiki nervni sistem. Simpatiki nervni sistem podrava
organizam u vreme akcija i kretanja, a parasimpatiki pomae u obnavljanju. Moe se
rei da parasimpatiki funkcionie kao motor sistema, a simpatiki kao konice i
akcelerator.
Uopteno, veinu naih unutranjih organa regulie i simpatiki i parasimpatiki
nervni sistem. Ako simpatiki stimulie organ, parasimpatiki ga inhibira i obrnuto.
Prema tome, na parasimpatiki i simpatiki nervni sistem zajedno funkcioniu kao
sveobuhvatni sistem provera i ravnotee unutar naih tela.
Neki od naih organa su neprekidno stimulisani od strane oba sistema, simpatikog i
parasimpatikog, ali dominantni stimulans ima krajnji efekat. Na primer, neprekidni
impulsi simpatikog sistema ka srcu (kada se uplaimo, kada naporno vebamo) imaju
tendenciju da ubrzaju rad srca, dok neprekidni impulsi simpatikog sistema (prilikom
meditacije, odmora) imaju tendenciju da ga uspore. Broj otkucaja srca zavisi koji od
ova dva sistema postane dominantan. Za vreme intenzivnog uzbuenja ili napora,
simpatiki nervni sistem nadjaa parasimpatiki. Sa druge strane, parasimpatiki
nadjaa simpatiki za vreme odmora, relaksacije i uopteno tei da povrati ravnoteu
kad se uklone znakovi stresa.
Iako je stanje ravnotee tela konstantno regulisano autonomnim nervnim sistemom,
sam ANS samo izvrava naredbe veoma vanog dela mozga, hipotalamusa.
Hipotalamus, koji preko oiju prima svetlosnu energiju, koordinira i regulie najvei
deo funkcija koje nas odravaju u ivotu, a takoe inicira i upravlja naim reakcijama
i adaptacijama na stres. On se ponaa kao ef prosleujui naredbe iz mozga do
ostatka tela (osoblje) i stara se da se one izvre.
Hipotalamus se sastoji iz dva dela
22
. Jedan deo kontrolie simpatiki nervni sistem i
stimulie proizvodnju hormona, dok drugi deo kontrolie parasimpatiki nervni sistem
i inhibira proizvodnju hormona. Poto je hipotalamus veliki centar za sakupljanje
informacija, on prima sve spoljanje informacije koje uhvate nai ulni organi i sve
unutranje signale od autonomnog nervnog sistema. On funkcionie kao glavna
eleznika stanica u gradu, primajui dolazee vozove koji nose razliitu robu i
usmerava ih u zavisnosti od potreba grada i njenih stanovnika. Njegova glavna
funkcija ukljuuje kontrolu automnog nervnog sistema, energetske ravnotee,
ravnotee tenosti, regulaciju temperature, aktivnost i spavanje, cirkulaciju i disanje,
rast i sazrevanje, reprodukciju i emotivnu ravnoteu. Preme tome, hipotalamus moe
biti najvanija jedinica mozga jer predstavlja komandni centar za odravanje
harmonije u organizmu
23
.
Informacije koje hipotalamus primi se takoe koriste za kontrolu sekrecije hipofize.
Na taj nain on znaajno utie na drugi veliki regulacioni sistem tela, odnosno
endokrini sistem. Uopteno, endokrini sistem regulie fizike i hemijske procese
ukljuene u sveobuhvatno odravanje ivota (metabolizma), a takoe i na veliki broj
razliitih hemijskih reakcija unutar svake elije. On to ini sekretovanjem, direktno u
krv, hemijskih informacija koje se zovu hormoni. Jednom kada se nau u krvi, ove
hemijske informacije cirkuliu kroz celo telo i utiu na odreene ciljne elije koje su
sposobne da deifruju te informacije.
Endokrini sistem se sastoji od sledeih lezdi: hipofize, epifize, titne lezde,
paratitne lezde, grudne lezde, nadbubrene lezde, pankreasa i polnih lezdi.
Glavna lezda je hipofiza, koja se oznaava i vladajuom lezdom jer kontrolie
najvei deo hormonskih sekrecija u organizmu, tako to meri njihove koliine i
neprekidno te koliine usklauje sa potrebama organizma. Hipofiza je podeljena na
dva dela: prednji reanj hipofize, koji utie na titnu lezdu, koru nadbubrene lezde,
testise, ovarijume (jajnike), grudi i rast dugih kostiju, miia i unutranjih organa; i
zadnji reanj hipofize koji utie na mlene lezde i bubrege. Iako hipofiza igra
kljunu ulogu u funkcionisanju endokrinog sistema, ona ne moe sama da odlui koji
hormoni treba da se lue i kojoj koliini kada se organizam nae u odreenoj situaciji.
Ove odluke visokog nivoa koje se odnose gotovo na sve hipofizne sekrecije donosi
hipotalamus i alje ih hipofizi preko direktnih anatomskih konekcija.
Sada kada su definisane konekcije izmeu svetlosti, oiju, hipotalamusa,
autonomnog nervnog sistema i endokrinog sistema, vano je da se razume svrha ovih
veza. ekspir je govorio da su oi ogledalo (prozori) due. Sada je vano videti gde
nas ti prozori vode.


3

EPIFIZA: SEDITE DUE
Rene Dekart

Sav vot se zasniva na vezama. Sve poinje zaeem, kada se dve jedinke spoje i
dobiju treu. U materici se, bie koje se razvija, vezuje za majku. Nakon roenja ta
veza postaje osnova za razvoj linosti kod deteta i utie na njegovo povezivanje sa
drugim ljudima, a samim tim i sa ostatkom sveta. Ova veza, za koju se smatra da se
razvila iz usklaivanja srca izmeu majke i deteta je mikrokosmos odnosa ljudi
prema prirodi i ostatku univerzuma.
Epifiza, iju su funkciju instinktivno prepoznale stare civilizacije i koju je, do skoro,
moderna nauka izuzetno potcenjivala, slui da nam pomogne u vezivanju sa
univerzumom. Iako su je opisivali na razliite naine kao to su: sfinkter misli
(Herofil, etvrti vek
1
), sedite due (Rene Dekart, sedamnaesti vek
2
) i kao tree
oko(jogisti u Indiji), funkcionalni znaaj epifize je nauni svet oduvek dovodio u
pitanje. Na poetku ovog veka, opisali su je kao strukturu koja je tu zaostala, kao
viak u mozgu koji nema nikakvu svrhu. Nedavno je nauna literatura predstavila
veliko bogatstvo informacija koje pokazuje da epifiza zapravo moe biti druga glavna
lezda (pored hipofize) u organizmu. Prema tome ovaj nekada diskreditovan deo
mozga, moe zapravo biti najnovije blago u nauci.


MERA SVETLOSTI U TELU

Oblikovana kao borova iarka (odakle joj i ime), epifiza je smetena duboko u
centru mozga, izmeu dve hemsfere, iza i iznad hipofize. Kod ljudi, epifiza se moe
locirati ako oba kaiprsta stavimo iza uiju i uperimo prema lobanji. Taka gde bi se
prsti dodirnuli, kad bi mogli, je mesto gde se otprilike nalazi epifiza. Iako je samo
veliine graka, ima puno funkcija. Ponaa se kao telesni mera svetlosti, tako to
prima svetlosne informacije (preko hipotalamusa), a zatim lui poruke u obliku
hormona koji imaju veliki uticaj na um i telo. Njena aktivnost koja je regulisana
promenama svetlosti u okruenju i elektromagnetnim poljem Zemlje je da alje
informacije organizmu koje se odnose na duinu trajanja dnevne svetlosti
3
. Poto je
duina trajanja dnevne svetlosti povezana sa godinjim dobom, ova informacija koju
prenosi epifiza, svakom delu tela govori da li je napolju dan ili no, da li se dani
skrauju ili produavaju i koje je godinje doba
4
. Na ovaj nain, nae telo ostaje u
skladu sa prirodom, a samim tim je u mogunosti da se pripremi za promene koje e
se odigrati oko nas. Primer za ovakvo prilagoavanje u ivotinjskom svetu je
debljanje ivotinjskog krzna koje se deava pre dolaska zime. Organizam ivotinja ne
moe da eka da prvo padne sneg pa da onda pripremi krzno.
Ovaj sistem usklaivanja sa svetlou je veoma bitan, jer se ivotinje u svojoj
prirodnoj okolini razmnoavaju sezonski, a samim tim njihove telesne funkcije
moraju biti usklaene sa prirodom. Stepen ove sinhronizacije je direktno povezan sa
mestom na kome ive ivotinje. Na primer, ivotinje koje ive blizu pojasa ekvatora
ili na ekvatoru, prolaze kroz manji broj promena sezonskih sinhronizacija nego one
koje ive veim geografskim irinama, gde su uslovi suroviji i ima manje hrane, jer
takav nain ivota zahteva bolju povezanost sa sezonskim promenama okoline. Na
ekstremnim geografskim lokacijama, ak i najmanji nedostatak usklaenosti izmeu
ivotinja i njihove okoline moe, na primer, odloiti raanje njihovih mladih to moe
imati veoma ozbiljne posledice.
Vremenska usklaenost fiziolokih promena je veoma bitna za zdravlje i ouvanje
vrste. Poto pinealna lezda (epifiza) izgleda da prilagoava celokupnu fiziologiju
organizma njegovoj okolini, sama veliina ove lezde varira u odnosu na mesto
prebivalita ivotinje. Tako je ova lezda relativno mala kod ivotinja koje ive blizu
ekvatora ili na samom pojasu ekvatora, dok se veliina lezde proporcionalno
poveava kako se ide dalje na sever ili jug.
Kod odreenih vrtsa, kao to je slonovska foka, pinealna lezda na roenju zauzima
50% mozga. Ako je veliina lezde direktno povezana sa stepenom usklaenosti
ivota neke vrste sa svojom okolinom, da li onda veliina ljudske epifize (veliina
graka) pokazuje neto u vezi stanja svesti? Da li bi promena nae svesti i vea
povezanost sa prirodom poveala veliinu nae lezde? Kakav god bio odgovor na
ova pitanja, sva iva bia moraju potovati prirodu ne samo iz moralnih razloga, ve i
zato to je ona neophodna za kvalitet i duinu ivota.


TREE OKO

Kod ivotinja kao to su ptice, guteri i ribe, svetlost stimulie epifizu direktnim
prolaskom kroz lobanju. Kod mnogih reptila epifiza ima sve fotoreceptorske
karakteristike oka. Zbog toga se i naziva treim okom jer kod mnogih ivotinja ona
i strukturalno i po aktivnosti lii na oko. Meutim, kod ljudi i mnogih drugih ivotinja
koji su prekriveni dlakom svetlost stimulie epifizu iskljuivo preko oiju i samim tim
epifizu ini sastavnim delom sistema za vid. Tehniko ime za epifizu je epiphysis
cerebri to doslovno znai vrh mozga. Ja verujem da su ljudi na poetku takoe
primali svetlost preko vrha glave, kao to je opisano u mnogim metafizikim i starim
duhovnim tekstovima. To pokazuje da je u jednom trenutku evolucije oveka, moda
pre stvaranja hemisfera mozga, epifiza moda nalazila na vrhu ljudskog mozga.


REGULATOR

Iako je epifiza kod ljudi veoma aktivna kada smo mladi i tada je odgovorna za
spreavanje preranog ulaska u pubertet i razvoj seksualnih funkcija, njene
informacije, aktivirane svetlou, se primarno koriste za upravljanje svih telesnih
funkcija i njihovo usklaivanje sa spoljanjom okolinom. Epifiza to uspeva tako to
koristi poruke koje dobija iz biolokog sata unutar hipotalamusa i onda odreuje kada
je trenutak da oslobodi svoj veoma moni hormone melatonin.
Sekrecija melatonina ima svoj dnevni ritam. Oslobaa se kao odgovor na mrak,
dostiui najvii nivo sredinom noi, a najmanji za vreme dana. Za vreme najobilnijeg
luenja (izmeu 2.00 i 3.00 ujutru), nivo ovog hormona se moe poveati deset puta
5
.
Kada se oslobodi melatonin ne utie samo direktno na bioloki sat ve ima jo efekata
na organizam, poto se direktno sekretuje u krv
6
. Prema tome, pinealna lezda se
ponaa i kao lezda, jer direktno sekretuje svoj hormon u krv i kao organ, jer je
povezana sa mozgom
7
. Melatonin, sekretovan kao odgovor na mrak, se moe nai
svuda po organizmu i utie na sve telesne funkcije. Generalno se smatralo da se nivo
melatonina kod ljudi ne menja kao odgovor na svetlost ispod 1.500-2.000 luksa (jedan
luks je otprilike jednak svetlosti jedne svee). Meutim, australijski istraiva Jan
MekIntir je nedavno otkrio da se nivo melatonina moe promeniti kao odgovor na
male koliine svetlosti (200 do 600 luksa) ako je subjekat izloen takvoj svetlosti
najmanje jedan sat
8
. U tom sluaju bi znailo da nijedna elija organizma ne moe
pobei od uticaja svetlosti koje prodire kroz oi. Ova sposobnost epifize da odredi da
li je dan ili no, a samim tim da kae telu da je vreme za odmor ili rad, omoguava
naem bilokom ritmu da se odvija bez problema. Mi smo zaista bia svetlosti.
Do dananjeg dana, za otprilike stotinu telesnih funkcija je pronaeno da imaju
dnevni ritam
9
. Iako su ovi ritmovi genetiki programirani da zavre ciklus svaka 24
asa, preciznost njihovih rasporeda i mogunost da funkcioniu u skladu sa drugim
telesnim ritmovima, zahteva redovno izlaganje dnevnom/nonom ciklusu. Bez uticaja
svetlosti, mnoge telesne funkcije bi se ponaale kao orkestar bez dirigenta. Primer je
15% ljudi koji se smatraju slepim. Ovi ljudi, zbog nemogunosti da spoznaju svetlost,
ne mogu da registruju promene u okolini koje su neophodne za rad njihove epifize.
Kao rezultat ovog stanja, sekrecija melatonina je abnormalna to izaziva nepravilne
biloke ritmove i bezbroj metabolikih poremeaja i hormonalnu neravnoteu. Prema
tome sunce, koje je glavni dirigent naeg sunevog sistema, zaista ini da na
unutranji orkestar harmonino funkcionie.
Dr Fric Holvi je 1979. godine napisao, verovatno najbolju i najobuhvatniju, knjigu
na temu uticaja svetlosti na ljudski organizam
10
. Kao meunarodno priznat,
renomirani istraiva, autor i penzionisani profesor oftalmologije Univerziteta
Minster u zapadnoj Nemakoj, prvi je pokazao da svetlost preko oiju stimulativno i
regulativno utie na ljudsko telo. On je zakljuio, na osnovu svojih prouavanja slepih
ljudi i ljudi sa katarkom pre i posle operacije, da u sluaju nedostatka, privremenih
smetnji ili znatnog smanjenja percepcije svetlosti dolazi do znaajnih smetnji
fizioloke i emocionalne stabilnosti
11
.
Danas se smatra da epifiza igra veliku ulogu u funkcionisanju organizma. Ona se
ponaa kao regulator regulatora. Pored dokumentovanih efekata na reproduktivni
sistem, rast, telesnu temperaturu, krvni pritisak, motorne aktivnosti, spavanje, rast
tumora, raspoloenje i imuni sistem, izgleda da utie in a duinu ivota
12,13
.
Nedavna istraivanja vajcarskih istraivaa Voltera Pierpaolija i Dorda
Maestronija su pokazala da je dodavanje pinealnog hormona melatonina vodi koju su
pili mievi dramatino poboljalo njihovu aktivnost, znaajno je odloilo ili usporilo
njihove simptome starenja (slabost, bolest i fiziki izgled) i produilo njihov ivotni
vek za 20%. Mievi, kojima je dat melatonin, su u proseku iveli 931 dan, dok su
mievi, kojima nije dat dodatni melatonin, progresivno gubili na teini i iveli, u
proseku, 755 dana. Istraivai su otkrili da starenje nije samo povezano sa epifizom,
ali da su simptomi povezani sa starou moda uzrokovani progresivnim opadanjem
sinteze melatonina u epifizi. Ove naunike su eksperimenti naveli na pomisao da bi
melatonin mogao imati ulogu u smanjivanju stresa i kontrolisanju bolesti koje su
povezane sa stresom.
Istonjaka medicina smatra da svakodnevno ponaanje utie na kvalitet zdravlja.
Neadekvatni odgovori na odreene ritmove, godinja doba i njihove cikluse su
povezani sa odreenim fizikim i emotivnim problemima. Harmonija u naem ivotu
zavisi od komunikacije naih tela i okoline. Moemo li doiveti integraciju naeg
uma/tela/emocija bez stvaranja harmonije nas samih sa prirodom ili obrnuto? Zar naa
unutranja integracija nije ogledalo naih veza sa celokupnim ivotom (ljudima,
ivotinjama, prirodom, poslom i tako dalje)? Moda je bukvalno i simbolino duina
naeg ivotnog veka povezana sa naom sposobnou da se integriemo i
sinhronizujemo sa planetarnom i sunevom energijom koja nas okruuje
15
. Pinealna
lezda i njena povezanost sa ostatkom tela je mogu odgovor na neotkrivene tajne
starenja.
Kao zakljuak, svetlost ulazi u oi ne samo u funkciji vida, ve da bi direktno otila
do biolokog sata u organizmu koji se nalazi u hipotalamusu. Hipotalamus kontrolie
nervni sistem i endokrini sistem, iji kombinovani efekti reguliu sve bioloke
funkcije kod ljudi. Hipotalamus kontrolie najvei deo telesnih, regulatornih funkcija
tako to nadgleda informacije povezane sa svetlou i alje ih epifizi, koja onda koristi
te informacije da obavesti druge organe o svetlosnim uslovima u okolini. Drugim
reima, hipotalamus je glavni organ koji tiho i neprimetno kontrolie vei deo
funkcija koji odravaju organizam u ravnotei.
Svi telesni sistemi su u meusobnoj vezi sa hipotalamusom koji je u cetru.
Hipotalamus usklauje um i telo, koordinira spremnou oba, utie na nau svest i
samim tim kontrolie nae stanje spremnosti. Ovo presudno odravanje sklada tela
postie se sinhronizacijom vitalnih funkcija tela sa uslovima u okruenju ili, kako
neki kau, sjedinjavanjem sa svemirom.


4

BOJA: DUGA IVOTA

Jedne veeri moj sin Erik i ja smo sedeli napolju kada je on doao do jednog velikog
otkria. Uperio je svetlost baterijske lampe u nebo i rekao: Svetlost se ne vidi ako ne
udari u neto. Kada sam o tome razmislio, shvatio sam da mi nita ne moemo videt i
dok ga svetlost ne pogodi. Drugim reima, svetlost stvarima na koje padne daje ivot.
One se pojave u razliitim bojama koje se pretoe u oblike. Svaka stvar ima svoju
boju. Nae opaanje i razlikovanje predmeta je zasnovano najpre na boji, a zatim i
obliku. Boja opisuje sam ivot, evocira unutranja oseanja i seanja. Ona ima
sopstvenu mo i jezik koji mogu da uzbude, umire, uravnotee, motiviu, inspiriu,
poboljaju uenje, ak nas mogu i namamiti da kupimo stvari koje nam nisu potrebne.
Ona ivopisno opisuje stanja u kojima se moemo nai, preko izraza feeling blue
(prim. prev. blue - plava boja, ali sam izraz znai biti tuan), in the pink (prim.
prev. pink - roze boja, ali sam izraz znai biti u savrenoj kondiciji, biti u formi),
white as a ghost (prim. prev. white - bela boja, ali sam izraz znai biti bled kao
krpa), looking at the world through rose-colored glasses (prim. prev. rose - ruiasta
boja, ali sam izraz znai gledati svet kroz ruiaste naoare odnosno videti svet
lepim nego to zaista jeste). Sve ovo me je navelo da verujem da je svetlost
odgovorna za nastanak svih ivih bia, odnosno da je sav ivot bukvalno svetlost.
ivot je zaista pun boja!
Boja, koja nastaje iz svetlosti, je zapravo oblik zraenja, kao to su X zraci,
ultraljubiasti zraci i mikrotalasi. Razlika lei u injenici da je zraenje talasa
odreene talasne duine (ili energije) obojene svetlosti vidljiva za nas, dok je zraenje
drugih talasnih duina za nas nevidljivo. Talasna duina vidljive svetlosti je otprilike
izmeu 400 i 700 nanometara. Nanometar (nm) je jednak milijarditom delu metra i
predstavlja standardnu jedinicu za merenje talasne duine. Kako se talasna duina
svetlosti postepeno poveava od 400 do 700 nm, njena boja, koju opaa ovek, se
menja iz ljubiaste u indigo plavu, plavu, zelenu, utu, narandastu i na kraju u
crvenu. Iako smo pod uticajem zraenja i drugih talasnih duina, mi nemamo
sposobnost da ih vidimo. Razlog ovoga je verovatno to to je ljudski rod tokom
evolucije bio izloen dejstvu suneve svetlosti koja dolazi do Zemlje sa talasima
duine 400 do 700 nm.
Iako je nauka otkrila kako x zraci, ultraljubiasti zraci i mikrotalasi utiu na nae
zdravlje, postoji i dalje puno kontraverzi u vezi dejstva vidljivog dela spektra na nas.
Vidljiv deo svetlosti se od x zraka razlikuje samo po talasnoj duini. Kako je onda
mogue da spektar kojem smo bili izloeni tokom evolucije ne utie duboko na nas?
Nevidljivi deo spektra esto ima tetan efekat na nae zdravlje. Zar nije mogue da je
duga vidljive svetlosti, koja nas je hranila od samog poetka, ovde da nam podari
ivot, kao i zdravlje? (Videti fotografiju 13.)
Kada se osvrnete oko sebe, primetiete da boja obezbeuje osnovnu harmoniju u
prirodi (Videti fotografije 15-18.) Ona usklauje, ujedinjuje i ini razliitim sve vrste
biljaka, ivotinja, minerala i ljude. Odvajajui no od dana i menjajui se sa
klimatskim promenama koje nose godinja doba, boja sve stvari ini jedinstvenim i
razliitim u univerzumu. Ponaa se kao ogledalo, pomaui svim stanovnicima u
prirodi da se uklope u dinamiki proces zajednikog ivota sa drugim biima i
omoguava im da budu uitelji jedni drugima.


GODINJE PROMENE

Razmislite o bojama koje dolaze sa godinjim dobima i njihovom povezanou sa
rastom i razvojem svih ivih bia. U prolee priroda se budi i ponosno se razmee
zelenom bojom koja je karakteristina za mladost. Zelena, centar vidljivog spektra,
predstavlja ivot ukraen zdravljem i ravnoteom. Kada doe leto, druga etvrtina
godine, priroda se zagreva i oblai u izraajnije boje. Sve se malo ubrzava i ponekad
se povredimo mada se sve to lako zaboravi u ovo doba godine. Za vreme jeseni,
priroda ulazi u predivan period ubrzanog sazrevanja i to se manifestuje velikim
promenama u boji. Svaka promena boje se moe povezati sa razliitim nivoom svesti
stanovnika prirode jer ulaze u razliite etape ivota. U jesen priroda, dok paradira
svojim bojama, pokazuje svoju mudrost pripremajui se za magini let koji e je
odvesti u novu etapu razvoja. Lie, na primer, veba krajnje strpljenje jer zna da e
pasti u svoje vreme i stii na mesto gde e se pripremiti za poetak novog ivota.
Zima, jaka i hladna, jasno pokazuje ekstremno crni i beli aspekt prirode. Priroda se u
tom periodu povlai i miruje, sakupljajui energiju za poetak novog ciklusa u
prolee.
Da li se ovo mnogo razlikuje od naih ivota kao ljudskih bia? Mi smo roeni u
ravnotei i sjaju. Prva faza naeg ivota, godine oblikovanja, je vreme kada vie
rastemo u visinu nego u dubinu. U sledeoj fazi, smo mladi ljudi, ali i dalje nezreli i
esto bivamo povreeni i razoarani. Zatim dolazimo do polovine svog ivota i
poinjemo da oseamo da se duhovno razvijamo na poseban nain koji nismo osetili u
prethodnim fazama. Kao to lie poinje da menja svoje boje, pokazujui
prilagoavanje ivotu, tako mi esto doivljavamo nova prosvetljenja u naim
ivotima. Postajemo strpljivi, poinjemo da razumemo tajne ivota i ivimo
potpunije, cenei uda koja nam se deavaju u ivotu. Na kraju, zima naih ivota je
vreme kada se samoispitujemo, kada polaemo temelj za budue poetke. Otkrivamo
lepotu koja nas okruuje, primeujemo kako se promene boja u odnosu na godinja
doba reflektuju na na ivot i postajemo svesni da nas boja povezuje sa prirodom i
pomae nam u prepoznavanju sopstvene lepote.


BOJA, OSEANJA I REAKCIJE

Proslavljeni filozof i pisac Johan Volfgang Gete je 1840. godine stvorio teoriju o
uticaju boja na na ivot. Njegova knjiga o teoriji boja Farbenlehre je smatrana
najboljim delom na ovu temu do poetka dvadesetog veka
1
. Rudolf tajner, Geteov
uenik i vrsni poznavalac boja, je 1921. godine napisao u svojoj belenici:

iveti u boji:
Iz boje samo se spoznaja iri organizmom.
Iz spoznaje boje, oseanja.
Iz oseanja i boje, impuls
2
.

tajner jasno navodi da boje izazivaju oseanja koja nas navode da uradimo neto.
Boja je oduvek bila nit koja nas je uplitala u tkaninu ivota, jer boja je svetlost, a
svetlost je sam ivot.
Ljudi su verovatno prvi put shvatili da boja ima dubok uticaj na ivot kada su uvideli
da na nae postojanje utiu dva faktora koja su izvan nae kontrole: dan i no, ili
svetlost i mrak. Sva iva bia oive kada su izloeni svetlo crvenoj, narandastoj ili
utoj u toku dana, a smire se pod uticajem plavih, indigo plavih i ljubiastih boja noi.
Crveni deo spektra daje energiju, dok plavi deo deluje okrepljujue. Koristei ovu
informaciju, egipatski lekari su prepisivali noenje odreenih boja u cilju leenja
mentalnih i fizikih poremeaja. Veoma poznati grki filozof Pitagora (ije teoreme
slue kao osnova arhitekture) je koristio hromoterapiju petsto godina pre roenja
Hrista
3
.
Kao to sam ve pomenuo, svetlost koja prolazi kroz oi ima i vizuelne i nevizuelne
funkcije. Svetlost, koja ima nevizuelne funkcije, iz oiju dolazi do starijeg i
centralnije postavljenog dela mozga: hipotalamusa, hipofize i epifize. Ovi veoma
moni centri mozga koji su osetljivi na svetlost verovatno predstavljaju sr mozga.
Stimulacija ovih delova mozga odmah utie na nae fiziko, emotivno i mentalno
stanje. Opaanje boja se deava u dva razliita modana centra. Identifikacija,
diferencijacija, imenovanje i estetski odgovor na boju to je primarno rezultat
kulturnog razvoja i obrazovanja, se deava u delu mozga koji se naziva korteks (kora).
Refleksivniji i instinktivniji odgovor na boju, koje duboko utiu na funkcionisanje
celokupnog organizma, se deava u primitivnijem srednjem mozgu. Ovo bi moglo da
znai da je reakcija na boju ustvari duboko usaena i veoma bitna za odvijanje svih
ivotnih procesa.
Poto svetlost igra tako veliku ulogu u stimulaciji i regulaciji fiziolokih procesa u
organizmu i poto je boja samo naa percepcija svetlosti razliitih talasnih duina, zar
nije logino da razliite boje moda imaju razliite fizioloke i psiholoke efekte na
nas? Odgovor na ovo pitanje postaje oigledan kada posmatramo dugu i shvatimo
kako ovo udo prirode emotivno deluje na nas. Ovo izgleda potvruje vanost boje i
naroito onih delova spektra na koji je ljudski organizam podeen.


PREFERIRANJE BOJA

Dr Maks Luer je temeljno istraivao temu preferiranja boja. Otkrio je da
preferiranje neke boje ima odreeno znaenje i da predstavlja postojee stanje uma,
stanje endokrinog sistema ili oba. Luer je verovao da je neija reakcija na neku boju
deo jedinstvene i stare, prvobitne memorije odnosno informacije koja je duboko u
nama.
Radovi Hila i Marga iz 1963. godine su delom pokazali i potvrdili ovu hipotezu
5
.
Korienjem svetlosti nekoliko razliitih boja, oni su stimulisali odreeni deo mozga
zeca koji je sastavni deo puta za prenoenje svetlosnih informacija od oka do epifize.
Otkrili su da je zec razliito reagovao na svaku boju.
Razvojem sofisticiranijih dijagnostikih tehnika, nauka i medicina nastavljaju da
otkrivaju da odreeni delovi mozga reaguju ne samo na svetlost, ve i na razliite
talasne duine. Sada se veruje da razliite boje (talasne duine) zraenja na razliit
nain interaguju sa endokrinim sistemom i tako stimuliu ili inhibiraju proizvodnju
hormona.
Zar nije interesantno da tek sada, kada ulazimo u devedesete godine 20. veka,
poinjemo nauno da dokazujemo ono to smo oduvek intuitivno znali? Zar je
sluajnost to to se na poetku smatralo da svetlost ulazi kroz vrh glave, a posle preko
oiju (prozora due) do epifize (sedita due)? Veoma stari sanskritski tekstovi
opisuju telo i njegovih sedam velikih, energetskih centara poznatih kao akre. Ove
akre, koje odgovaraju stanju svesti i tipu linosti, su smetene na mestima velikih
endokrinih lezdi i reaguju na razliite boje. Ovo drevno, intuitivno znanje se ne
razlikuje mnogo od dananjih naunih otkria. Moda je vreme da shvatimo da je nae
intuitivno znanje prethodilo naim naunim otkriima. Zar mi zapravo ne koristimo
naune metode da dokaemo ono to ve znamo? Znanje o efektima boja se moe
ispostaviti da je vrh najznaajneg ledenog brega.
Ruski naunik S. V. Krakov je 1942. godine poeo da istrauje vid u boji i njegovu
povezanost sa autonomnim nervnim sistemom
6
. Do 1951. godine je otkrio da crvena
boja stimulie simpatiki deo autonomnog nervnog sistema, dok plava boja stimulie
parasimpatiki deo. Krakovljeva otkria je kasnije potvrdio Robert Derard 1958.
godine
7
.


PSIHOFIZIOLOKI EFEKTI BOJA

Derard je 1958. godine, za doktorsku disertaciju u psihologiji, prezentovao jednu
od najopsenijih studija koja se bavila pitanjem kako gledanje u svetlost razliitih
boja utie na psihofizioloke funkcije organizma. Njegovo istraivanje je imalo za cilj
da odgovori na sledea pitanja:

1. Da li gledanje crvene i plave boje izaziva razliita oseanja i emocije?

2. Ako se za vreme gledanja izazovu razliita oseanja i emocije, da li takoe postoje
promene u funkcionisanju autonomnog nervnog sistema, kortikalnoj aktivnosti i
subjektivnim reakcijama?

U njegovoj studiji, plava, crvena i bela svetlost jednakog intenziteta su, u trajanju od
deset minuta, pojedinano projektovane na ekran koji se nalazio ispred dvadeset etiri
odrasla mukarca. Crvena svetlost je kod posmatraa poveala krvni pritisak, ubrzala
disanje i poveala uestalost treptanja. Kada su mukarce izloili plavoj i beloj
svetlosti prethodno navedene reakcije organizma su se znaajno smanjile po
intenzitetu. Svaka boja je izazivala znaajno razliita oseanja kod ljudi. Stimulacija
plavom bojom je poveala njihov oseaj oputenosti i oslobodila ih napetosti, dok je
stimulacija crvenom bojom pojaala njihovu tenziju i uzbuenje. Za vreme
stimulacije crvenom bojom, manifestovan nivo napetosti je bio u korelaciji sa
poveanom fiziolokom aktivacijom i uznemirenjem, dok se za vreme stimulacije
plavom bojom deavalo suprotno. Kao zakljuak Derardovog istraivanja, moe se
rei da su autonomni nervni sistem i vizuelni korteks (deo mozga koji je odgovoran za
vid) znaajno manje pobude kada se stimuliu plavom ili belom svetlou, nego kada
se stimuliu crvenom.
Te iste godine (1958.), dr Heri Volfart je takoe iskoristio autonomni nervni sistem
kao reakcioni indikator za demonstriranje da odreenje boje imaju merljive i
predvidljive efekte na ljude
8
. Prema Volfartovim brojnim empirijskim studijama,
krvni pritisak, puls i broj udisaja u jedinici vremena su se maksimalno uveavali pod
utom svetlou, umereno pod narandastom i minimalno pod crvenom, dok su se
smanjivali maksimalno pod crnom, umereno pod plavom i minimalno pod zelenom.
Njegova istraivanja su najbolje ilustrovana sledeim dijagramom:
B. S. Aronson
9
(1971.) i D. D. Plek i D. ik
10
(1974.) su takoe otkrili, kao i
Derard i Volfart, da odreene boje utiu na raspoloenje, broj udisaja po jedinici
vremena, puls i krvni pritisak.


PLAVA SVETLOST ZA UTICU

Korienje boja u terapeutske svrhe se sada iroko primenjuje u medicinskoj i
nemedicinskoj oblasti. Porodilita najveeg broja velikih bolnica u zemlji danas
koriste plavu svetlost (450 nanometara) za leenje hiperbilirubinemije (neonatalne
utice). Ovo stanje, pronaeno kod preko 60% prerano roene dece
11
, je rezultat ute
hemikalije koja se zove bilirubin i koja se nakuplja u koi i tkivima, dajui koi utu
boju. Ako se ne lei, moe prouzrokovato oteenje mozga, a ak i smrt
12
. Iako je
detetu veoma teko da se oslobodi ove otrovne hemikalije, ona se lako razbija uz
pomo svetlosti to omoguava organizmu da je lako eliminie. Veza izmeu suneve
svetlosti i neonatalne utice je primeena pedesetih godina 20. veka
13
, a kliniki ju je
potvrdio dr Derold Lusej 1968. godine na univerzitetu u Vermontu
14
. On je otkrio da
se, kada nekoliko dana izloi bebe koje boluju od utice punom spektru svetlosti ili
plavoj svetlosti, njihov bilirubin sputa na normalni nivo. Pre otkria upotrebe
svetlosne terapije za leenje ovog stanja, leenje se sastojalo od rizine procedure
koja se zvala razmenjena transfuzija
15
. Danas, iako je plava svetlost najei oblik
leenja, prirodna suneva svetlost ili puni spektar svetlosti (vetaki ekvivalent) su
dokazano efikasni i po mom miljenju bezbedniji i prirodniji.
Neki medicinski istraivai smatraju da je neonatalna utica prouzrokovana
nedovoljno razvijenim organima deteta. Na primer, jetra moe biti nedovoljno
razvijena i nespremna za uklanjanje toksina iz organizma. Drugi smatraju da je utica
vetaki stvorena nedostatkom suneve svetlosti u modernim sobama bez prozora.
Poto se sposobnost jetre da detoksikuje organizam razlikuje pod razliitim
svetlosnim uslovima, pitanje je da li neonatalna utica zaista nastaje zbog nerazvijene
jetre ili je direktna posledica manjka suneve svetlosti na koji su osetljiva prevremeno
roena deca. Takoe je neophodno uzeti u obzir i ivotne navike roditelja dece. 1900.
godine je vie od 75% populacije Sjedinjenih Amerikih Drava radilo na otvorenom,
dok je 1970. godine manje od 10% radilo na otvorenom
16
. Koliko je taj procenat pao
za zadnjih dvadeset godina? Ako nastavimo da zanemarujemo vanost prirodne
svetlosti u naoj okolini, poeemo da stvaramo hronino bolesnu populaciju.


PLAVA SVETLOST ZA ARTRITIS

Ista plava svetlost koja se pokazala uspenom u leenju neonatalne utice je takoe
veoma efikasna za smanjivanje bolova kod ljudi koji pate od reumatoidnog artritisa.
Dr eron MekDonald je 1982. godine sprovela ispitivanje na ezdeset srednjovenih
ena koje su patile od reumatoidnog artritisa
17
. Cilj studije je bio da odredi vezu
izmeu stepena bolova kod tih ljudi i prisustva specifinih vidljivih talasnih duina
svetlosti u njihovom okruenju. Korienjem jednostavno napravljene kutije sa
obinim svetlosnim izvorom koji sija kroz plavi filter, dr MekDonald je enama rekla
da, kroz posebno dizajniran otvor, uvuku svoje ruke u kutiju. Njihove ruke su bile
izloene plavoj svetlosti u trajanju do petnaest minuta. Iako je vreme izlaganja bilo
kratko, veina ena je osetila znaajno smanjenje bola. Na osnovu svojih rezultata, dr
MekDonald je zakljuila da je redukcija bola direktno povezana sa plavom svetlou i
sa duinom izlaganja toj svetlosti. Otkrila je takoe da to je vreme izlaganja vee,
vea je verovatnoa da se redukuje bol. Ja lino mogu da potvrdim otkria dr
MekDonald, jer sam svoju majku leio od artritisa sa slinim filterom i dobio sline
rezultate.


CRVENA SVETLOST ZAUSTAVLJA MIGRENU

Crvena svetlost se nedavno pokazala efikasnom u leenju migrene. U studiji dr
Dona Andersona dve godine je praeno sedmoro ljudi u cilju procene efekata
trepue, crvene svetlosti na migrene
18
. Korienjem para posebnih naoara koje su
naizmenino oslobaale crvenu treperavu svetlost razliite brzine ispred njihovih
oiju, 72% ovih pacijenata je prijavilo da su njihove veoma jake migrene prestale
jedan sat od poetka tretmana. Od preostalih 28% (ije migrene nisu prestale), 93% je
prijavilo da su se oseali bolje. Anderson smatra da je za postignut uspeh kod ovih
pacijenata odgovorna njihova sposobnost da sami prilagode brzinu i intenzitet
svetlosti na nivo koji e im biti odgovaraju. Za veinu pacijenata uestalije treptanje
kombinovano sa poveanim intenzitetom svetlosti je bilo najprijatnije. Kada se
prisetimo jakog bola uestalih i dugih migrenskih glavobolja, shvatiemo da su
Andersonovi rezultati veoma znaajni.


ZATVORENICI U ROZE PROSTORIJAMA I SPORTISTI U CRVENIM

Jedna inovacija je nedavno uvedena u zatvore irom zemlje, a to je boravak
zatvorenika u prostorijama ofarbanim u roze u cilju njihovog smirivanja
19-23
. Kada su
ove specijalno obojene, roze elije testirane po zatvorima, domovima za maloletne
delikvente i drugim vaspitnim institucijama, rezultati su bili neverovatni. Neki izvori
su prijavili da su se miia kod zatvorenika opustili za 2,7 sekundi. Bajker-Miler roze
ima vie fiziki nego psiholoki efekat i dokazano je da smiruje ivce za nekoliko
minuta. Gde su sirova sila ili lekovi za smirenje bili jedina opcija za umirivanje
zatvorenika male, roze elije se sada koriste da bi smanjile nasilje i agresivno
ponaanje. Na poetku je Bejker - Milerova boju primenjivao samo kliniki psiholog
Aleksandar aus u Vaingtonu, a sada se ta roze boja koristi u stotinu vaspitnih
institucija na svetu.
Pored korienja plave svetlosti kod beba, crvene za migrene i roze kod
zatvorenika, crvena i plava su nale svoju upotrebu i u poboljaju performansi kod
sportista
24
. Nedevna studija sprovedena na univerzitetu u Teksasu je pokazala da je
gledanje u crvenu svetlost poveala snagu kod 13,5% ispitanika i izazvala 5,8% vie
elektrine aktivnosti u miiima ruke kada se uporedi sa drugim svetlosnim uslovima.
Ova studija izgleda da pokazuje da kratko gledanje u crvenu svetlost moe pomoi u
poboljavanju performansi onih sportista iji sportovi zahtevaju brzo sagorevanje
energije, dok je gledanje plave svetlosti pomoglo onima kojima je neophodan stalni
nivo energije. Sve ove studije pokazuju da odreene boje ne utiu samo na
raspoloenje i performanse, ve takoe utiu i na najee procenjivane fizioloke
funkcije. Ako na nae raspoloenje i vitalne funkcije utie boja, ta se onda deava na
elijskom nivou?


SVETLOST I ELIJSKE PROMENE

Dr Don Ot je u svom filmu Istraivanje spektra snimio i opisao jedan od
najveih i najoiglednijih efekata boje na ivi organizam. Dr Ot je otkrio, dok je
posmatrao mikroskopom kretanje hloroplasta (elijske komponente koje sadre
hlorofil) u elijama trave Elodea, da se pod punom, prirodnom, sunevom svetlou
svi hloroplasti kreu u eliji po tano odreenom obrascu kretanja (figura 18).
Meutim, ako bi se svetlost filtrirala kroz obino staklo koje ne proputa
ultraljubiasto svetlo, mnogi hloroplasti bi izali iz svog uobiajenog obrasca kretanja
i formirali skupinu na jednom kraju elije (figura 19)
25
.
Osvetljavanje hloroplasta kroz crveni filter, koji omoguava samo veim talasnim
duinama svetlosti da prou, je rezultovalo ostajanjem nekih hloroplasta na svojim
uobiajenim mestima, dok su neki zauzimali poloaje atipine za hloroplaste. Kad bi
se koristio plavi filter koji omoguava da prodre svetlost kraih talasnih duina, neki
hloroplasti bi ponovo zauzimali svoje standardne pozicije, dok bi se drugi kretali po
izmenjenom obrascu. Dr Ot je takoe otkrio da, kada bi dodao dugotalasnu
ultraljubiastu svetlost svetlosnom izvoru mikroskopa, tako da malo bolje simulira
sunevu svetlost, svi hloroplasti bi se ponaali po normalnom obrascu.
Na kraju normalnog dana, hloroplasti, kao i ljudi, postepeno usporavaju,
zaustavljaju se i prestaju da se kreu za vreme noi (figura 20). Ovaj period mirovanja
im omoguava da iznova reaguju na svetlosnu energiju i ponovo zauzmu svoja mesta
narednog dana. Izgleda da se menjanjem svetlosnog izvora menjaju funkcije u biljnoj
eliji, a samim utie na normalni proces fotosinteze i rezultujuu hemiju u eliji.
Studije voene na univerzitetu u Frajbergu u zapadnoj Nemakoj su ponovo
demonstrirale ovakve promene u elijama
26
. Studije su pokazale da neodgovarajua
vrsta svetlosti moe bukvalno da oteti biljku, dok odgovarajua vsta svetlosti
omoguava njen normalan rast. (Videti fotografiju 14).
U daljim istraivanjima dr Ot je, koristii pigmentne epitelijalne elije mrenjae
zeijeg oka, otkrio da proputanje normalne suneve svetlosti kroz filter takoe moe
prouzrokovati abnormalno elijsko funkcionisanje. Kada je koristio plavi filter, elije
su prole kroz sve vrste iskrivljenosti, dok je crveni filter prouzrokovao vidljivo
slabljenje elijske membrane, zatim rupturu i na kraju smrt elije. Da li je mogue da
je elijsko iskrivljenje mikroskopski ekvivalent za poremeaje u ljudskom ponaanju
kao to su hiperaktivnost i anksioznost? Da li je slabljenje elijske membrane
povezano sa poremeajem imunog sistema u organizmu? Prouavanja dr Ota jasno
pokazuju dejstva odreenih talasnih duina svetlosti na elije biljaka i ivotinja koja
mogu promeniti njihov ivot.
U studijama dr Ota promene u elijama izgleda da simuliraju obrasce ljudskog
ponaanja. Da li je mogue da je ponaanje kod ljudi, koje moe biti u okviru
postavljenih obrazaca ili van njih, povezano sa svetlou koja ih okruuje ili sa nekim
delovima spektra svetlosti koja na njih utie? Kada se uzme u obzir vreme koje ljudi
provedu izloeni vetakoj svetlosti koja je liena nekih delova spektra suneve
svetlosti, postoji mogunost da su razlike u ponaanju i fizioloke razlike kod ljudi
delom rezultat razliite njihove izloenosti svetlosti u okolini. Na primer, ljudi su
navikli da nose naoare za sunce koje mogu da budu uzrok razliitih problema kojih
nismo ni svesni. Tema vetake svetlosti i njen uticaj na psihologiju i ponaanje
oigledno moraju biti dodatno proueni. Provodei puno vremena pod vetakom
svetlosti, sebe izlaemo takozvanoj maliluminaciji, isto kao to sebe izlaemo
moguoj neuhranjenosti kada se hranimo neuravnoteeno.


5

MALILUMINACIJA: INJENICA ILI FANTAZIJA?

Veina nas je ueno da veruje da su ivot i uenje teki i da su nam ciljevi
nedostini ako se dovoljno ne potrudimo da ih ispunimo. Mi sve stvari vidimo kao
komplikovane i zahtevne i zbog toga ih smatramo nejasnim, sloenim i nedostupnim.
Veina nas provede ceo ivot jurei za svojim oekivanjima, a ne posmatra ivot
realno. Mi neprestano vodimo rat sa stvarima u naoj glavi i obino ne primeujemo
ono to nam je ispred oiju. Kada traimo odreene stvari, mi esto proputamo vane
stvari. Stvari u ivotu koje otkrijemo kada ih ne traimo su najee stvari koje nas
najvie raduju.
Ovaj opti nedostatak svesti je ve doveo do zagaenja najbitnijih i osnovnih
elemenata ivota: svetlosti, vazduha, hrane i vode. Kako od tako vanih injenica,
koje su oigledne, okreemo glavu? Jasno je da su ljudske bolesti direktan rezultat
negiranja vanosti ovih elemenata za nae zdravlje i ivot. Nedavno smo postali
svesni injenice da neprestano udiemo zagaeni vazduh, jedemo lou hranu i pijemo
zagaenu vodu, ali smo znaaj svetlosti, koja je veoma vani element, opet prevideli.
Glavna tema u naem drutvu je postala borba protiv zagaivanja vazduha, vode i
neuhranjenosti. ta je sa maliluminacijom (termin koji se povezuje sa dr Don
Otom)? Isto kao to nepravilna ishrana moe prouzrokovati neuhranjenost, tako i
nepravilna ishrana svetlou moe prouzrokovati maliluminaciju, sa slinim
potencijalom nepovoljnog efekta na nae zdravlje. Ako je svetlost znaajni hranljivi
sastojak koji odrava ivot, onda sledi da e smanjeno i/ili nepotpuno prisustvo
svetlosti znaajno uticati na svaki aspekt ljudskog postojanja. Da li je maliluminacija
injenica ili fantazija?
Poto svetlost znaajno utie na zdravlje, vano je sagledati komponente suneve
svetlosti, ali takoe i komponente vetake svetlosti kojoj smo izloeni u
svakodnevnom ivotu. Svetlost se sastoji od talasa energije. Meri se talasnim
duinama, odnosno duinom izmeu dva susedna vrha talasa. Kao to sam ve
napomenuo, vidljiva svetlost je talasne duine od 400 do 700 nanometara. Gama
zraci, x zraci i ultraljubiasti zraci su talasnih duina manjih od 400 nanometara;
infracrvena svetlost, mikrotalasi i radio talasi su talasnih duina veih od 700
nanometara (Videti grafikon 19). Suneva svetlost, koja sadri razliite talasne
duine, obezbeuje potpuni elektromagnetni spektar pod kojim je celokupni ivot na
planeti evoluirao. (Videti grafikon 20-A).
Do 1879. godine kada je Edison usavrio sijalicu, ljudi su provodili najvei deo
svog vremena napolju i na taj nain primali adekvatnu dozu prirodne suneve svetlosti
koja je punog spektra. Iako je Edisonovo otkrie bilo kvantni skok u tehnologiji, ono
je stvorilo istovremeno i situaciju u kojoj su ljudi izgubili potovanje prema prirodnim
ciklusima svetlosti i mraka. Poto je sijalica postajala sve dostupnija, ivot je postao
najveim delom ivot u zatvorenom to je drastino smanjilo koliinu vremena koju
su ljudi provodili napolju izloeni suncu.


SVETLOST U NAOJ OKOLINI

Tri osnovna tipa izvora vetake svetlosti koja se koriste u dananje vreme su:
obina sijalica, fluoroscentna sijalica i lampe visokog intenziteta pranjenja (HID).
Obina sijalica (slina Edisonovoj) obino ima oblik kruke i napravljena je tako da
se zavrtanjem stavlja u fasung. Najvie se koristi u domovima. Njen izvor zraenja je
zagrejano vlakno volframa. Iako emituje gotovo potpun spektar vidljive svetlosti, ne
imituje plavi deo spektra, gotovo ne sadri ultraljubiastu svetlost, emituje uglavnom
utu i crvenu boju i oslobaa najvei deo energije u obliku infracrvenog zraenja
(toplota). (Videti grafikon 20-B)
Fluorescentna svetlost se najvie koristi u kolama, preduzeima i industrijama. Za
razliku od obine sijalice, fluoroscentni izvor moe proizvesi razliite vrste svetlosti,
u zavisnosti od fosfora (supstance koja fluorescira) koji sadre. Meutim, one
uglavnom proizvode takav spektar svetlosti koji sadri samo ogranien deo
kompletnog spektra. The hladno-belo fluoroscentno svetlo, najee korieno, nema
tano onaj deo spektra (crveni i plavo- ljubiasti) u kojima je emisija sunca najjaa.
(Videti grafikon 20-C). O njenim osobinama emo jo priati malo kasnije (Videti
grafikon 20-D)
Lampe visokog intenziteta pranjenja (HID), koje proizvode veoma svetlo
narandasto-crveno ili plavo svetlo, se najee koriste kao uline lampe i za
ispitivanje mesta zloina.



SVETLOST I FUNKCIONISANJE LJUDI

Poto veina nas provodi najvei deo vremena unutra, eliminiui na taj nain
sunevu svetlost iz svakodnevnog ivota, veoma je vano govoriti o naem okruenju
odnosno o zatvorenim prostorijama jer one utiu na nae zdravlje, produktivnost i
opte blagostanje. Verovatno najbolja, ali i najmanje poznata studija na temu efekata
svetlosti (i drugih faktora) na ljudsko funkcionisanje i razvoj, je pionirski rad dr
Darela Bojd Harmona u projektu Koordinirana uionica
1
. Harmon je zapoeo svoj
rad 1938. godine kada je Odsek za zdravlje u Teksasu inicirao dugoroni program za
razvoj dece. Ovaj eksperimentalni program je bio deo kolskog sistema koji je imao
za cilj zatitu i promociju zdravlja dece u kolama.
U poetnoj fazi programa je sprovedeno detaljno dokumentovanje postojeih
fizikih i/ili psihikih problema kod dece koja su bila deo ove studije. Faktori u
uionici, koji bi mogli biti povezani sa deijim problemima ili ih uzrokovati su takoe
uzeti u obzir. U prvom periodu od tri godine je praeno zdravstveno stanje 160 hiljada
uenika i njihovi problemi u uenju. Takoe su stanje i uslovi u preko etiri hiljade
uionica procenjeni. Preliminarna analiza ovih podataka je pokazala da je, do trenutka
zavretka osnovne kole, vie od polovine uenika razvilo u proseku dva primetna, ali
i priventivna nedostatka. Dovoenjem u vezu ovih nedostataka sa faktorima u uionici
istraivai su shvatili da su mnogi nedostaci povezani sa telesnim aktivnostima
pobuenim kada se oi stimuliu svetlou. Koristei ove podatke, intenzivne studije
su zapoete 1942. godine u cilju razvijanja metode kontrole nepovoljnih fizikih
faktora unutar uionica. etiri godine kasnije otkria svih studija su ujedinjena i
koriena kao osnova za planiranje i unapreivanje optimalnog svetla, mesta za
sedenje i okruenja koji bi rezultovali maksimalnim uinkom uenika u kolama.
Odgovarajue promene su sprovedene najpre u jednoj koli, a stanje je praeno
narednih est meseci.
Odreeni zdravstveni problemi koji su se pojavili na poetku estomesene studije
su ponovo analizirani na kraju eksperimenta. Dolo je do znaajnog smanjenja
nekoliko problematinih stvari kod dece kao to su:

Problem Smanjenje u procentima
Problemi sa vidom 65
Problemi sa ishranom 47,8
Hronine infekcije 43,3
Problemi sa ispravnim dranjem tela 25,6
Hronini umor 55,6

Pored ovog oiglednog poboljanja u fizikom zdravlju, primeeno je poboljanje i
u akademskim dostignuima, iako nijedan pokuaj nije napravljen u bilo kom centru
da se proui ili povea nastavni plan, edukacionalna filozofija ili metodologija.
Harmonova studija ima veliki znaaj jer se bavi organskim potrebama dece u
situacijama kada se ui. Za razliku od toga, veini istraivanja je najbitniji nastavni
plan. Harmonova studija je pokazala vezu izmeu faktora u uionici i zdravlja dece,
kao i njihove sposobnosti da ue, iako je on vie obratio panju na distribuciju svetla
u uionici, a ne na kvalitet tog svetla.


SVETLOST PUNOG SPEKTRA: RAD DON OTA

Kada priamo o kvalitetu svetlosti i njenoj vanosti za blagostanje svih ivih bia,
moramo pomenuti dr Don Ota ija dostignua u ovom polju nadmauju dostignua
drugih istraivaa. Dr Ot, po profesiji bankar, je svoje interesovanje za fotografiju
pretvorio u istraivanje svetlosti. Njegovi pionirski radovi na temu efekata razliitih
vrsta svetlosti na biljke, ivotinje i ljude u sebi kriju moda i najbitnija otkria veka.
Dok se bavio fotografijom za Volt Diznija, Ot je posmatrao kako mladica tikve ne
moe u potpunosti da sazri ako je izloena fluorescentnom svetlu, ali da cveta ako se
ultraljubiasto svetlo doda izvoru svetlosti
2
. Naredne godine svog istraivanja je
posvetio pitanju efekata razliite svetlosti na ivotinje. Neke od njegovih najranijih
studija, iz pedesetih i ezdesetih godina dvadesetog veka, su se bavile merenjem
duine ivota laboratorijskih ivotinja koje su bile izloene razliitoj vrsti
fluorescentne svetlosti i uporeivanjem sa ivotnim vekom ivotinja izloenih
prirodnoj, nefiltriranoj dnevnoj svetlosti. Njegove precizno definisane i kontrolisane
studije, istovremeno izvoene u nekoliko vrhunskih medicinskih kola i istraivakih
centara, neprekidno su pokazivale drastine razlike u trajanju ivota eksperimentalnih
ivotinja. Na primer, mievi koji su iveli izloeni roze fluorescentnom svetlu su u
proseku iveli 7,5 meseci. Mievi izloeni fluorescentnom svetlu slinom dnevnom su
u proseku iveli 8,2 meseca, dok su oni izloeni prirodnoj, nefiltriranoj dnevnoj
svetlosti bili mnogo zdraviji i iveli u proseku 16,1 mesec
3
.
Na osnovu ovih rezultata i rezultata drugih istraivanja, Ot je zakljuio da je
prirodna svetlost vana za ivot i zdravlje ivotinja, kao i biljaka. Zatim je predloio
Duro-Test kompaniji koja se bavi proizvodnjom lampi, da izmeni jednu od svojih
fluoroscentnih lampi da bi emitovala svetlost sliniju punom spektru prirodne suneve
svetlosti. Predloio je da lampi dodavaju fosfor koji bi proizveo tri vrste
ultravioletnog zraenja u istim odnosima prisutnim u sunevoj svetlosti. Zahvalujui
istraivanjima, sugestijama i inspiraciji dr Ota, Duro-Test kompanija je uspela da
razvije prvu fluorescentnu lampu punog spektra, takozvanu Vita - Lite lampu.


EFEKAT SVETLOSTI PUNOG SPEKTRA NA LJUDE

Razvoj vetake svetlosti punog spektra je podstakao Ota da nastavi sa
istraivanjem moguih negativnih efekata loeg osvetljenja na zdravlje i
funkcionisanje ljudi. Ot i istraivai sa Instituta za istraivanje zdravlja i svetlosti su,
1973. godine, sproveli studiju koja je ukljuivala etiri uionice u Sarasoti, Florida. U
dve uionice koje nisu imale prozore su instalirane fluorescentne lampe punog
spektra, dok su lampe sa standardno hladno-belom fluorescentnom svetlou
instalirane u druge dve identine uionice bez prozora koje su sluile kao kontrola.
Sakrivene kamere su nasumino snimale sekvence sa uenicima i nastavnicima u
uionici. Iako su nastavci bili svesni da su deo istraivanja, ni oni, ni uenici, nisu
znali kada su snimani. Rezultati su bili veoma vani. Izloeni delovanju hladno-bele
fluorescentne svetlosti, neki uenici su pokazali hiperaktivnost, umor, razdraljivost i
nedostatak koncentracije. U uionicama u kojima su bile instalirane lampe sa
svetlou punog spektra uenici su, jedan mesec po instaliranju novog osvetljenja,
pokazali znaajno bolje radne rezultate i popravili svoje ponaanje. ta vie, nekoliko
uenika sa tekoama u uenju i problemima hiperaktivnosti su se udom smirili i
prevazili neke od svojih problema sa itanjem i uenjem.
Ove studije su takoe pokazale da se kod dece, koja su boravila u uionicama
izloena svetlou punog spektra, za dve treine manje razvilo upljina u zubima
nego kod dece koja su boravila u uionicama izloena standardno hladno-beloj
svetlosti. Sline rezultate su dali eron, Feler i Berni
4
. Oni su otkrili da su zlatni
hrci, koji su petnaest nedelja uzgajani pod hladno-belim fluorescentnim svetlom i
hranjeni hranom koja pospeuje upljine u zubima, razvili pet puta vie zubnih
karijesa od hraka koji su hranjeni istom hranom, ali bili izloeni fluorescentnom
svetlu punog spektra. Istraivanja sprovedena 1930. godine su pokazala da su se
zubne upljine kod kolske dece mnogo vie razvijale za vreme kolske godine (zima,
prolee) nego za vreme letnjih meseci. Takoe je broj tih upljina u direktnoj vezi sa
koliinom suneve svetlosti dostupne u podrujima u kojima su ivela deca
5,6
. to
vie suneve svetlosti, manje upljina.


EFEKAT SVETLOSTI PUNOG SPEKTRA NA HOLESTEROL

Nedavno je industrija ivine poela sa uzgojem kokoki pod punim spektrom
svetlosti
7
. Poetni izvetaji su pokazali da su takve kokoke mnogo bolje od onih
koje su gajene izloene drugim vrstama vetake svetlosti. ivele su dva puta due,
nosile vie jaja, bile smirenije i manje agresivne i proizvodile su jaja koja su imala
otprilike 25% manje holesterola
8
. Sama injenica da jaja kokoki, koje su uzgajane
pod punim spektrom svetlosti, sadre manje holesterola nije tako neobina kada se
zna da takoe i nivo holesterola kod ljudi opada delovanjem suneve svetlosti. Mogu
li problemi kod ljudi, koji nastaju zbog visokog nivoa holesterola, biti znaajno
umanjeni kada bi se ivotinje, koje su zatvorene na dananjim farmama i koje nisu
videle svetlost dana gajile na otvorenom prrostoru izloene prirodnoj sunevoj
svetlosti?
ta bi se desilo sa naim holesterolom, kao i sa naim oiptim zdravljem, kada bi
vie vremena provodili napolju izloeni punom spektru svetlosti? Sada se zna da
umereno izlaganje sunevoj svetlosti utie na metabolizam holesterola tako to se
nivo holesterola u krvi znaajno i brzo smanji
9
. Ova informacija postaje veoma bitna
kada uzmemo u obzir da su uzroci otprilike 50% smrti u ovoj zemlji bolesti srca i
krvnog sistema, koje veoma esto nastaju zbog uveanog holesterola
10
.




POTPUN SPEKTAR SVETLOSTI PROTIV NEPOTPUNOG

Dr Fric Holvi je 1980. godine sproveo studiju u kojoj je uporeivao boravak pod
jakim, vetakim hladno-belim svetlom (nepotpun spektar) i boravak pod jakim,
vetakim svetlom koje simulira sunevu svetlost (pun spektar)
11
. Koristei promene
u endokrinom sistemu za ocenjivanje studije, otkrio je uvean nivo ACTH i kortizola
(hormon stresa) kod ljudi koji su sedeli ispod lampe sa hladno-belim svetlom. Kod
osoba koje su sedele pod lampama koje su simulirale sunevu svetlost nije dolo do
ovih promena. Znaaj otkria Holvia postaje jasan kada se proui funkcija ACTH i
kortizola. Oba ova metabolika hormona igraju veliku ulogu u funkcionisanju
celokupnog organizma i veoma su povezani sa odgovorom na stres. Poto se njihova
aktivnost poveava po stresom i poto oba ova hormona takoe funkcioniu kao
inhibitori rasta, ovo moe znaiti da konstantan stres moe uiniti decu zaostalom u
rastu. Otkria Holvia pojanjavaju i potvruju otkria Ota i drugih da su deca, koja
ceo dan provedu u koli pod vetakim svetlom, nervoznija, umornija i sa smanjenim
mentalnim sposobnostima. On je otkrio da su poremeaji u organizmu i posledino
neprikladno ponaanje direktno povezani sa sastavom svetlosti kojoj su deca izloena.
Poto hladno-belim fluorescentnim lampama nedostaje crveni i plavo - ljubiasti
deo spektra, ovo moe objasniti zato su hromoterapeuti kroz istoriju koristili
kombinaciju crvene i plavo - ljubiaste boje za smirivanje. Holviev rad nije samo
potvrdio bioloki znaaj svetlosti punog spektra, nego je ponovo pokazao i znaaj
odreenih boja tako to je prouavao efekte koji nastaju kada su ove boje izostavljene
iz svakodnevnog ivota. Zahvaljujui istraivanjima Holvia i drugih, hladno-bela
fluorescentna sijalica je zabranjena u bolnicama i medicinskim ustanovama u
Nemakoj.
Rezultati ispravno sprovedenih istraivanja su veoma bitni. Meutim, lino iskustvo
je obino potrebno da bi se promenilo neije razmiljanje. Nedavno sam primio
ovakvo pismo:
Sredinom sedamdesetih godina, za vreme energetske krize zbog nafte, radio sam u
dravnom zavodu za zapoljavanje kao savetnik. Iz glavnog grada je stigao dopis
svim menaderima da treba tedeti struju iskljuivanjem grupe fluoroscentnih svetala.
Na poetku je bilo malo nezgodno, ali sam primetio da se ubrzo buka u prostorijama
smanjila: izgledalo je kao da svi priamo tie. Ljudi koji su dolazili na razgovor i koji
su morali da sede ekajui na razgovor, bilo za osiguranje ili posao, takoe su bili
oputeniji. Buka iz ekaonica se smanjila. Na kraju dana ja sam se oseao manje
umorno, kao i svi ostali. Seam se da sam razgovoarao sa nekim kolegama, koji su
takoe osetili razliku. Takve promene sam pomenuo naem menaderu i rekao mu da
verujem da moemo bolje raditi pod svetlou koja je manje bletava od
fluorescentnog svetla koje smo imali. Predloio sam mu da preda izvetaj na tu temu
zaduenim u glavnom gradu. Reeno mi je da se ne bunim i im se kriza zavrila,
vratili su nam stara svetla i tako se buka ponovo pojaala, a i ljutnja i umor koji smo
oseali
12
.
Nedavno je otkriveno da svetlost punog spektra na radnom mest u znaajno
doprinosi smanjivanju stresa i smanjuje broj izostanka sa posla zbog bolesti. Ova
otkria izgleda da pokazuju da svetlost punog spektra moe ojaati imuni sistem na
isti nain kao i prirodna suneva svetlost.


KORIENJE SVETLOSTI ZA REVITALIZACIJU HRANE I VODE

Ako svetlost punog spektra ima takav pozitivan efekat na organizam, koji su onda
njeni efekti na druge osnovne ivotne elemente kao to su voda i hrana? Ori Baei iz
Albukerkija, Novi Meksiko, je dugo godina pokuavao da da odgovor na to pitanje.
On je stvorio veoma interesantan proizvod, Kiva Light (Kiva svetlost), koji
predstavlja modifikovani svetlosni izvor punog spektra koji revitalizuje vodu i hranu
13
. Baei tvrdi da njegova Kiva Svetlost, kada se namesti iznad vode, daje vodi
strukturu koja je ista kao struktura vode koja postoji oko membrane zdravih elija
organizma (kae da je voda, pronaena u elijama raka ili drugim bolesnim elijama,
drugaije strukture). Ori tvrdi da proces menjanja strukture dovodi pH vrednost vode
(zasnovanu na mineralima u njoj) u ravnoteu, menja njene karakteristike (taku
mrnjenja i taku kljuanja), kao i sam ukus vode i hrane koja se u njoj kuva.
Preporuuje da se sva hrana kuva ispod Kiva svetlosti jer je otkrio da to svetlo hrani
daje energiju koja se zatim prenosi na one koji tu hranu konzumiraju. Ako je istina da
Kiva svetlost struktuira vodu tako da ona lii na onu koja se nalazi oko zdravih elija
u organizmu, ta se onda deava sa strukturom vode u organizmu kod ljudi koji
najvei deo dana provode u zatvorenim prostorijama, daleko od suneve svetlosti?
Moe li to biti jedan od uzroka bolesti? Iako nisam lino koristio Kiva svetlost moje
lino iskustvo sa osvetljenjem punog spektra i hranom je dalo sline rezultate (Videti
dodatak A: Svetlosni izvori punog spektra i drugi povezani produkti).
Ako nedostatak ili neuravnoteenost odreenih prirodno prisutnih komponenti
svetlosnog spektra uzrokuje smanjenje naeg fiziolokog, emotivnog i intelektualnog
funkcionisanja, onda te komponente svetlosti igraju veliku ulogu u pravilnom
funkcionisanju organizma svih ivih organizama. Kako sve vie otkrivamo i
razumemo ulogu koju svetlost ima u naim ivotima, njeno korienje u terapeutske i
u preventivne svrhe postaje jasnije. Tretmani za stanja poev od raka, depresije,
umora posle dugih letova i starenja e postati svakodnevna pojava. Istorija je puna
istraivanja i naunih dokaza lekovitih svojstava svetlosti. Svetlost je zauzela
centralnu poziciju kao primarni element ivota jer ima dokazan efekat poev od
biljaka, do stimulatornog i regulatornog efekta na najvie neuroloke centre kod
oveka. Ulazimo u eru Novog leka.













DRUGI DEO


SVETLOST: NOVI LEK






















6


Prosveeni pioniri

Teko je rei ko su pravi pioniri u oblasti svetlosne terapije. Da li je sve poelo sa
Bogom i njegovom reenicom: Neka bude svetla? ili sa Isusom koji je koristio
boiju svetlost da lei ljude? Svetlost je sa nama od poetka vremena. Sve velike
istorijske civilizacije su koristile svetlost u terapeutske svrhe. Svi koji su nauili da
cene potencijal svetlosti su imali korist. Mnogi bitni ljudi koji su uticali na istoriju su
opisivali karakteristike svetlosti, njenu terapeutsku upotrebu i povezanost sa ivotima
svih ivih bia. Meu prvima je bio Herodot (otac helioterapije), Aurelius Celsus
(lekar i medicinski pisac iz prvog veka nove ere), Klaudius Galen (grki lekar) i
Avicena (arapski filozof i lekar)
1
. Ovi intuitivni iscelitelji su oboavali sunce
(svetlost) kao boga. Kroz svoja iskustva videli su da svetlost daje, odrava i ponovo
stvara ivot
2
.
Dok su neki pioniri svetlosne terapije ustanovljavali njen medicinski kredibilitet,
drugi su se bavili fizikim osobinama svetlosti i nauno ih objanjavali. Na primer,
Aristotel je verovao da svetlost putuje u talasima, dok je Euklid postulirao da svetlost
putuje po pravoj liniji. Klaudije Ptolomej, astronom iz Aleksandrije iz drugog veka, je
primetio da se svetlost lomi na granici izmeu dva razliita medijuma, a samim tim i
fenomen refrakcije (prelamanje svetlosti). Gospodin Isak Njutn je 1672. godine,
koristei prizmu, prvi otkrio da se svetlost sastoji od duginih boja (vidljivi spektar).
Zatim je doao Ole Romer koji je 1676. godine prvi izmerio brzinu svetlosti.
Ovi prvi lekari i astronomi/fiziari su radili i prouavali nauku svetlosti, a drugi
poput Hipokrata, Platona, Fon Peeljija, ekspira i Dekarta su, pored pisanja o
vanosti svetlosti, opisivali i oi kao most izmeu svetlosti Boga i due oveanstva.
Oni su smatrali da oi, osvetljavajui telo, um i duu, predstavljaju kapiju ljudskog
bia.
Meutim, tek 1800. godine su lekari u celom svetu postali u potpunosti svesni
lekovitih osobina svetlosti. Tada su lekari pomou svetlosti poeli da lee razliite
bolesti, od jednostavnog zapaljenja do paralize i tuberkuloze. Sedamdesetih godina
devetnaestog veka praktiari koji su leili uz pomo svetlosti, prvenstveno
korienjem direktne suneve svetlosti, su poeli da razmiljaju o bojama i njihovim
moguim efektima.
General Augustus Pleasanton je 1876. godine objavio knjigu Plavo i suneva
svetlost. Napisao je da se kvalitet i veliina groa moe znaajno poveati ako se
ono uzgaja u specijalno dizajniranim staklenicima na kojima su naizmenino
postavljena okna sa plavim staklom i okna sa providnim staklom. Takoe je objavio
da plava svetlost ima izleujui efekat na ivotinje i ljude. Otkrio je da kod ivotinja
plava svetlost lei odreene bolesti, poveava plodnost i poveava nivo fizike
zrelosti. Takoe je otkrio da je kod ljudi plava svetlost veoma efikasna u leenju
bolesti, naroito onih koje su praene bolom. Pleasanton je pisao:
Eksperimentima i praksom sam doao do otkria da je korienje kombinacije
toplotnih zraka sunca i elektrinog plavog svetla efikasno u stimulisanju lezdi
organizma, nervnog sistema i sekretornih organa ljudi i ivotinja. To je postalo vano
u leenju bolesti, naroito onih koje su postale hronine ili onih koje su rezultat
poremeaja luenja, znojenja i lezdanih funkcija jer obnavlja aktivnost i daje snagu
ivotnim strujama koje nas ine i odravaju zdravim
3
.
U ovom tekstu koji je napisan pre vie od sto godina, Pleasanton je opisao
korienje plavog svetla iz suneve svetlosti ili iz vetakog izvora kao efikasni nain
stimulisanja lezdi, nervnog sistema i organa za luenje kod ivotinja i ljudi. On je
takoe smatrao da je organizam ivi energetski sistem (kao to je opisano u istonoj
medicini) koji se odrava u ravnotei zahvaljujui prirodnom vladaru, suncu.
Pleasantonova otkria su imala veliki znaaj iako su bila kontraverzna i esto
osporavana.
Godina 1877. je donela otkrie da je suneva svetlost (naroito ljubiasti deo
spektra) veoma efikasna za ubijanje bakterija. Te godine se pojavila i knjiga dr Seta
Pankousta pod nazivom Plava i crvena svetlost
4
. Pankoust, veoma ugledan lekar, je
koristio sunevu svetlost, prethodno filtriranu kroz okna crvenog i plavog stakla, da bi
aktivirao ili opustio nervni sistem odnosno da bi stvorio ravnoteu u organizmu.
Dr Edvin Babit je 1878. godine objavio svoj klasik Principi svetlosti i boje koji je
iznenadio svet medicine
5
. Njegova knjiga je bila najbolji rad tog vremena na temu
svetlosti i boje. Za razliku od njegovih prethodnika, Babit nije samo leio ljude
svetlou koju je filtrirao kroz obojena stakla, ve je razvio i nekoliko ureaja koji su
kombinovali obojene fultere i prirodnu/vetaku svetlost. Jedan od njegovih ureaja,
Hromodisk, se moe povezati sa odreenim filterima, a zatim fokusirati na eljenu
oblast tela koja treba da se lei. Takoe je napravio posebne suneve eliksire tako to
je zraio vodu sunevom svetlou, a onda je filtrirao kroz specijalna Hromo soiva.
Prema Babitu, ova voda puna potencijala zadrava energiju neophodnih elemenata i
ima izvanrednu mo izleenja. Suneve tinkture, koje se i danas proizvode, koristi
veliki broj hromoterapeuta. Za razliku od Pankousta, koji je za leenje prvenstveno
koristio crveni i plavi deo spektra, Babit je u leenje ukljuio mnogo razliitih boja i
nijansi. Mnogi su ga smatrali udotvorcem jer je esto uspevao da izlei teke bolesti.
Iako Babitova otkria, kao i otkria Pleasantona i Pankousta nikada nisu u potpunosti
potvrena, ona jesu poveala zainteresovanost za svetlost i boju koja i danas postoji.
Za vreme osamdesetih i devedesetih godina devetnaestog veka, pronaeno je da su
mnoge bakterije osetljive na ultraljubiastu svetlost. Ova otkria su dovela do
upotrebe ultraljubiaste svetlosti kao baktericida. Ona je koriena za dezinfekciju
bolnica i operacionih sala, kao i za tretiranje rana, opekotina i infekcija respiratornog
sistema.


SUNEVA SVETLOST I VITAMIN D

Jedno od najvanijih fototerapeutskih otkria devedesetih godina devetnaestog veka
je mogunost da se rahitis, bolest koja se odlikuje deformacijom u razvijanju kosti
kod dece, izlei sunevom svetlou. Iako u poetku nije bilo jasno zato suneva
svetlost ima takav efekat, kasnije je otkriveno da ona, kada doe u dodir sa koom,
inicira niz reakcija u organizmu i dovodi do proizvodnje vitamina D
6
, neophodnog
sastojka za apsorpciju kalcijuma
7
i drugih minerala iz hrane koju unosimo. Ako nema
vitamina D, organizam nee apsorbovati dovoljnu koliinu kalcijuma koji je
neophodan za normalni rast i razvoj kostiju. Ovaj nedostatak vodi do stanja poznatog
kao rahitis kod dece i osteomalacija kod odraslih koja se karakteriu slabim, poroznim
i nepravilno razvijenim skeletom
8
. Sada se zna da pravilan razvoj kostiju zavisi od
mogunosti organizma da apsorbuje kalcijum i fosfor.
Vitamin D koji proizvodi organizam kao odgovor na sunevu svetlost, nazvan D
3
,
nije zapravo vitamin nego hormon. On se zove holekalciferol i njega organizam
proizvodi kao odgovor na ultraljubiasto zraenje. Razlikuje se od vetaki
proizvedenog D
3
, koji se nalazi u veini mlenih proizvoda i vitamina D
2

(ergokalciferol) koji se nalazi u veini vitaminskih tableta i hrani obogaenoj
vitaminima i mineralima. Prirodno proizveden vitamin D
3
je efikasniji u organizmu i
nikada ne moe biti toksian, dok dijetetski D
2
moe biti toksian kada se nae u
veim koliinama. Suneva svetlost je zapravo katalizator u reakcijama proizvodnje
glavnog, netoksinog izvora vitamina D u organizmu.
Pionir svetlosne terapije devedesetih godina devetnaestog veka je bio Nils Finsen iz
Danske. On je primetio da su lezije koe od tuberkuloze veoma este za vreme
norvekih zima, a veoma retke za vreme leta
9
. Poto je pretpostavio da je razlog ovih
lezija bio nedostatak suneve svetlosti, poeo je 1892. godine da koristi lunu lampu
da bi leio lupus vulgaris (stanje tuberkulozne koe), a svetlost da bi spreio
nastajanje oiljaka od malih boginja. Posle nekoliko godina, pisao je o fotohemijskim
karakteristikama suneve svetlosti i osnovao je institut za leenje tuberkuloze
svetlou. Njegov rad je bio toliko inovativan i efikasan da je 1903. godine primio
Nobelovu nagradu kao prva osoba koja je uspeno leila tuberkulozu koe
ultraljubiastom svetlou. Za vreme njegovog dugogodinjeg rada sa sunevom i
ultraljubiastom svetlou, Finsen je izleio nekoliko hiljada pacijenata. Poznat je kao
otac fotobiologije.
Kraj devetnaestog veka obeleen je otkriem x-zraka (1895.) Do tada ideje mnogih
prethodnika poele su da se razvijaju u mislima dvojice ljudi koji e razviti temelj za
nauku dananjice - fototerapiju. Ovi ljudi, Dinshah P. Ghadiali i dr Heri Rajli Spitler
su stvorili nauke Spektro-Hroma i Sintonike. Dinshah (bio je poznat pod tim imenom)
i Spitler su prouavali radove Pleasantona, Pankoasta i Babita i ocenjivali validnost
njihovih teorija i primena. Dinshah koji je odlino poznavao fiziku, hemiju,
matematiku i elektricitet se fokusirao na razvijanje preciznog, naunog pristupa
upotrebe boja na ljudsko telo. Spitler, lekar, je prouavao fizioloki odgovor ljudskog
tela na svetlost i iz toga razvio jedinstvenu kliniku primenu koja je zavisila od tipa
tela.
Dok je Dinshahov sistem Spektro- hroma primenjivao boju direktno na telo,
Spitlerov sistem Sintonike je leio telo kroz oi koristei ih kao najkrai i direktan put
do centara u mozgu.



SPEKTROHROM

Dinshah P. Ghadiali je roen u Indiji 1873. godine i bavio se prouavanjem teorija
svojih prethodnika o bojama. Dvadeset tri godine je proveo istraujui osnovu ovog
naina leenja. Kada je 1920. godine zavrio svoja istraivanja, osnovao je
Spektrohrom Institut i zapoeo sa poduavanjem drugih ljudi svojim otkriima. 1933.
godine izdata je njegova enciklopedija Spektrohrometrije u tri toma
10
.
Dinshah je smatrao da ova nauka o leenju ne treba da se zasniva na principu
pogodi ili promai, ve da mora biti egzaktna i precizna kao matematika. Prouavao je
osnovne hemijske elemente koji sainjavaju sva iva bia. Kao i Babit, primetio je da
svaki hemijski element u pobuenom stanju odaje, kada se posmatra pod
spektroskopom, karakteristian i razliit set obojenih traka koje se nazivaju spektralne
emisione linije ili Fraunhoferove linije. One predstavljaju svojevrstan otisak prsta
svakog elementa. On je otkrio i da e element u pobuenom stanju izloen beloj
svetlosti apsorbovati iz tog svetla one frekvencije koje i sam emituje. Moe se rei da
svetlost postaje hrana za ove elemente.
Dinshah je zakljuio da e ljudsko telo, koje koristi mnoge od ovih elemenata i
odaje svetlost preko aure, takoe apsorbovati svetlost, poto elementi u pobuenom
stanju odaju svetlost, ali takoe i apsorbuju energiju iz svetlosti. Na osnovu ovih
pretpostavki, poeo je da prouava Fraunhoferov spektar za svaki element u
organizmu. eleo je da odredi dominantne boje svakog elementa i da povee emisiju
dominantne boje svakog elementa sa njegovom fiziolokom funkcijom. Postavio je
teoriju da je glavna boja koju emituje element povezana sa funkcijom tog elementa u
organizmu. Drugim reima, odreena boja bi, kada bi se koristila terapeutski,
pomogla u aktiviranju tog elementa u organizmu.
Dinshah je razvio matematiki precizan set od dvanaest obojenih filtera koji se
koriste u kombinaciji sa Spektrohromom. Ovih dvanaest filtera (crveni, narandasti,
uti, citrus, zeleni, tirkizni, plavi, indigo plavi, ljubiasti, purpurni, magenta (ruiasta
boja) i grimizan (tamnocrvena boja) uz pomo projektora se direktno usmeravalo na
eljeni deo tela.
Nakon mnogo godina klinikog iskustva, Dinshah je otkrio nekoliko osnovnih
obrazaca koji bi mogli da pomognu terapeutu pri odreivanju boje u leenju. Smatrao
je da je zelena boja dobra za fiziku ravnoteu organizma. Zelenu boju ili neki od
njenih derivata (citrus ili tirkiznu) je ukljuivao u skoro sve terapije. Citrus boju (pola
zelena, pola uta) je smatrao alternativom hroninih bolesti i preporuivao ju je
kod svih upornih i hroninih poremeaja. Tirkizna boja (pola zelena, pola plava) je
bila akutna alternativa za sva akutna stanja. Koristio je purpurnu, grimiznu i/ili
magentu kod svih stanja koja su ukljuivala srce, krvotok ili reproduktivni sistem.
Purpurnu boju je koristio i u sluaju hiperaktivnosti, grimiznu u sluaju
hipoaktivnosti, a magentu za ravnoteu. U sluaju paralize bilo koje vrste koristila se
kombinacija citrus boje (pola zeleno, pola uto) i narandaste (pola crveno, pola
uto). U sluaju oduzetosti ula dodavala se i crvena boja. Indigo plava se koristila
kod svih stanja koja su ukljuivala bol, krvarenje i apsces.
Dinshasove teorije jo uvek nisu nauno potvrene. Meutim uspeh ovih metoda
moe potvrditi svako ko ih je koristio. Meu njima je i dr Kejt Boldvin koja je
dvadeset tri godine bila glavni hirurg u enskoj bolnici u Filadelfiji. Poto je uvrstila
sistem Spektrohroma u kliniku i u privatnu praksu, o njegovoj medicinskoj vrednosti
priala je na kongresu 1926. godine u Pensilvaniji. Sledei odlomak je preuzet iz
njenog govora:
Skoro est godina sam detaljno pratila na koji nain boje utiu na telesne funkcije i
najiskrenije mogu rei da, nakon skoro trideset sedam godina aktivne bolnike i
privatne medicinske prakse, mogu bre postii preciznije rezultate uz pomo boja
nego bilo kojom drugom metodom. U mnogo sluajeva, funkcije su povraene
pomou boja, a da prethodno nijedan klasini lek ili metod nije pomogao. Naravno da
je operacija u nekim sluajevima neophodna, ali rezultati e biti bolji ako se boja
koristi pre i posle operacije. Uganua, modrice i traume bilo koje vrste reaguju na
boju mnogo bolje nego na bilo koji drugi tretman. Hromoterapijom se ublaavaju
srani problemi, astma, visoka temperatura, pneumonija, zapaljenje oiju, glaukom,
katarakta i oteenja ronjae
11
.
Iako Dinshah nije formalno zavrio medicinu, do trenutka kada je njegova
enciklopedija Spektrohrometrije izdata, bio je nagraen poasnom diplomom iz
medicine etvrtog stepena.


SINTONIKA

Dok je Dinshah razvijao svoj sistem Spektrohroma, dr Hari Rajli Spitler je dobio
genijalnu ideju koja je mogla da donese revoluciju u medicini. 1909. godine, nakon
to je odbranio etiri doktorata i prouio radove Babita i drugih, Spitler je poeo da
prouava i kliniki upotrebljava svetlosnu terapiju u sanatorijumu koji je vodio. Tu
terapiju je primenjivao sve do 1919. godine
12
. Tada su ga klinika istraivanja navela
na ideju da istu tehniku primeni, ali sada kroz oi. Poto je ova primena dala izuzetno
pozitivne rezultate, odluio je da nastavi sa istraivanjem efekata svetlosne energije
na ive organizme.
Za vreme 1923. i 1924. godine Spitler je zapoeo seriju impresivnih eksperimenata
koji su imali za cilj da pokau kako razliite grupe zeeva reaguju na razliito
svetlosno okruenje
13
. Zeevi su iveli izloeni obojenoj svetlosti koju je dobijao
postavljanjem filtera ispred kaveza. Svi ostali faktori (ishrana, uslovi u kavezu itd.) su
bili isti za svaku grupu. Prvi rezultati su poeli da se pojavljuju posle tree nedelje od
poetka eksperimenta. Zeevi su poeli da razvijaju abnormalna stanja kao to su:
gubitak krzna (neki su u potpunosti izgubili krzno, neki delimino), simptomi
trovanja, abnormalna teina tela, problemi sa varenjem, sterilitet, abnormalni razvoj
kostiju i katarakta. Ova stanja su bila povezana sa razliitom bojom svetlosti kojoj su
bili izloeni.
Spitler je zakljuio da je neravnotea autonomnog nervnog sistema i endokrinog
sistema povezana sa abnormalnostima koje su se razvile kod zeeva, pa je odluio da
nastavi sa daljim istraivanjem da bi video kako svetlost utie na ove sisteme.
Njegova istraivanja su pokazala da je oblast u mozgu, koja direktno kontrolie
autonomni nervni sistem i endokrini sistem, povezana sa oima najkraim, direktnim i
veoma organizovanim nervnim putevima. Zakljuio je da pored naslea, okruenja i
ishrane koji imaju veliku ulogu u naim ivotima, i svetlost takoe moe imati
znaajnu ulogu u promeni funkcija, ponaanja i fiziolokog odgovora. Drugim reima
i veoma mala promena boje svetlosti koja ulazi kroz oi moe poremetiti ili povratiti
ravnoteu autonomnog nervnog sistema, a samim tim uticati na odreene funkcije.
Spitler je 1927. godine poeo sa razvojem prvog svetlosnog instrumenta za okularnu
aplikaciju
14
. Poto je imao diplomu iz medicine i iz optometrije, zakljuio je da
terapija svetlou preko oiju moe poveati glavne kontrolne centre u mozgu koji
reguliu sve telesne funkcije. Poto funkcionisanje oiju direktno zavisi i posredovano
je nervnim sistemom, ovaj oblik tretmana bi direktno mogao da utie na vizuelnu
funkciju. Spitler je otkrio glavni klju koji je mogao da otvori vrata potpuno novom
nainu leenja. Kao zakljuak njegovom sedamnaestogodinjem istraivanju, Spitler
je postavio principe nove nauke koju je nazvao Sintonika.
Sintonika (od rei syntony - to znai vraanje u ravnoteu) se fizioloki odnosi na
uravnoteen, integrisan nervni sistem. Spitlerov sistem leenja je bio obuhvatniji od
sistema njegovih prethodnika. Ne samo da je primenio svetlost kroz oi nego je leio
ljude prema njihovom fizikom/psihikom tipu i konstituciji. Shvatio je da se ljudi
razlikuju, a samim tim da ne koriste i obrauju svetlost na isti nain. Boja svetlos ti u
tome nije imala veliku ulogu, ve je primarna bila snaga ili koliina ener gije
frekvencije transmitovane odreenim filterima. Mnogo razliitih frekvencija svetlosti
je slino u pogledu boja. Zbog toga je Spitler uveo grka slova kao oznake za svaku
kombinaciju filtera da bi ih lake razlikovao. Iako je imao otprilike trideset jednu
razliitu kombinaciju filtera u svom leenju, samo dvadeset je obino koristio.
Nakon to su obimna istraivanja i klinika upotreba potvrdili efikasnost Sintonike
kao naina leenja, Spitler je 1933. godine osnovao istraivaki i edukacioni centar
odnosno koled Sintonike optometrije. 1941. godine je kompletirao Sintonike
principe koji su zatim postali osnov nove nauke. Koled je definisao Sintoniku kao
granu okularne nauke koja je prouavala odreene delove vidljivog spektra. Kada se
njegove metode primene preko oiju, Sintonika refleksivno utie na telesne funkcije
tako to ih usklauje sa okolinom i to rezultira poboljanim vidom. Koled svake
godine organizuje kongrese na temu okularne fototerapije, polja koje se neprekidno
razvija. (Videti dodatak B: Pregled praktiara koleda sintonike optometrije).
Otkria dr Harija Rajlija Spitlera, istraivaa koji je bio sto godina ispred svog
vremena, nauno su potvrdila da su oi zaista prozori due i otvorila vrata za
nastanak novog vida.


7


NOVI VID ZA ONE SPECIJALISTE


Zaslugama Babita, Finsena, Dinshaha i Spitlera stvorena je osnova za razvoj veoma
mone nauke, svetlosne terapije. Meutim, sve do kasnih tridesetih godina dvadesetog
veka, kada je koled Sintonike Optometrije tek poeo da se razvija, razvoj dogaaja
je svetlosnu terapiju godinama drao u senci. Nemaki biohemiar Gerhard Domagk
je dobio Nobelovu nagradu jer je uspeno izleio bakterijsku infekciju sulfanilamidom
1
. Otkrie ovog novog srebrnog zrna je svet uveo u novu eru u kojoj je
farmakologija dominirala ne marei za otkria iz prethodnih stotinak godina.
Svetlosnu terapiju, koju su nekada mnogi smatrali udesnim lekom, poeli su da
doivljavaju kao vradbine. Zasenjena novim udesnim lekom (sulfa), terapija
svetlou je privremeno zaboravljena.
teta je to tada nismo shvatali da nisu bakterije uzronici veine bolesti ve na stil
ivota. Borba protiv bakterija je kao borba protiv nas samih, poto mnoge bakterije
ive u skladu i slozi sa nama, a doprinose razvoju bolesti samo kada je na organizam
van ravnotee. Na primer, pod normalnim uslovima, otprilike petnaest razliitih vrsta
bakterija ivi unutar suznog filma oka. One nam ne stvaraju problem osim ako neto
ne dovede do stvaranja neravnotee u tom filmu.
Treba da shvatimo da svemu to pridajemo panju dajemo ivot. Nije vano da li je
panja pozitivna ili negativna. Svaki vid panje dat neemu oivljava tu stvar,
poveava je i hrani kao ubrivo biljku. Ako nasilnik maltretira nekog slabijeg od sebe,
pre ili kasnije e slabiji ovek ojaati i uzvratie udarac.
Bakterije se ponaaju na isti nain kao ljudi. U dodiru sa antibioticima one postaju
snanije, postepeno postaju otporne na njih i na kraju se razviju u nove vrste koje ak
ne moemo ni identifikovati, a jo manje se boriti protiv. Primer ovoga su sve
rezistentne vrste bakterija i mutirane vrste virusa koje su se razvile od Domagkovog
otkria 1939. godine. Mobi bi trebalo da u nama samima potraimo uzroke bolesti, a
ne da traimo krivce u spoljanjem svetu.
Postalo je oigledno da su dodatni dokazi bili neophodni da bi oblast svetlosne
terapije opstala. Dr T. A. Brombah, cenjeni istraiva na polju vida, je 1936. godine
prezentovao novo otkrie koje je postalo glavni dijagnostiki i prognostiki
instrument na polju Sintonike
2
. Rezultati njegovog istraivanja su pokazali da je 69%
dece, kojima je dijagnostifikovan problem sa itanjem, imalo merljivo uveanje dela
optikog nerva na mestu njegovog izlaska one jabuice. Ovo stanje, obino smatrano
patalokim, se smatralo uveanjem slepe mrlje jer je deo pogoenog optikog nerva
mesto bez fotoreceptora.. Iako Brombah nije verovao da je ovakvo stanje patoloko,
smatrao je da ovo stanje moe umanjiti verovatnou potpune vizuelne percepcije, a
samim tim i inhibirati sposobnost itanja.
Potvrda Brombahovog rada bile su tri objavljene studije dr Tomasa Ejmsa, lekara sa
univerziteta u Bostonu. Ejms je otkrio da je:

1. devet procenata ispitane kolske dece imalo sueno vidno polje i od ovih devet
procenata, 83% je imalo problema u koli sa jednim ili vie kolskih predmeta;

2. suenje vidnog polja je znaajno ograniilo brzinu vizuelne percepcije;

3. deca sa problemom u uenju imaju smanjeno vidno polje od dece koje nemaju tih
problema .
3-5


Otkria Brombaca i Ejmsa su blisko povezana sa dananjim saznanjem da je suenje
vidnog polja veoma esto povezano sa uveanjem slepe mrlje. Danas, oba ova
stanja se obino povezuju sa patologijom oka i/ili mozga, povredom glave, visokom
temperaturom, trovanjem i posledicom psiholokih poremeaja. Znaajno je
napomenuti da su za Brombaha i Ejmsa ova ona stanja imala funkcionalno poreklo, a
ne veze sa boleu. Teko je rei da li je stres u koli kojim su ova deca bila izloena
prouzrokovao suenje vidnog polja ili je bilo obrnuto. Iz mog linog klinikog
iskustva otkrio sam da ljudi pod stresom, imaju tendenciju da se fizioloki, emotivno,
perceptivno i funkcionalno ogranie. Virdinija I. ipman je, u radu koji je
prezentovala Istonom Psiholokom Udruenju, navela da se, pod stresom,
perceptivno polje svakog suava, uzrokujui da slabije opaa, slabije vidi, slabije
pamti, slabije ui i generalno postaje manje efikasan.
6
.


VIDETI PROSTOR KAO CELINU, A NE KROZ RUPU

Da bi u potpunosti cenili ova otkria, neophodno je da razumemo ulogu koju ima
vidno polje u naim svakodnevnim ivotima. Vidno polje nam omoguava da
istovremeno opaamo stvari koje se nalaze periferno dok gledamo pravo napred. Ova
vizuelna oblast odnosno levo, desno, gore, dole i pravo napred je poznata kao vidno
polje. Periferno vidno polje funkcionie u cilju opaanja pokreta, pre nego detalja i
daje uvid koliko e oi trebati da se pomere da bi opazile naredni predmet
interesovanja dok gledaju trenutni predmet interesovanja.
Nae vidno polje ne samo da pokazuje koliki deo sveta na mozak u trenutku
vizuelno opaa, nego po meni, ono jo pokazuje koliko deo mozga zapravo
funkcionie. Vidno polje se ponaa kao korenov sistem drvea. Kao to je koren
drveta direktno povezan i odgovoran za stabilnost drveta, tako i nae vidno polje
takoe slui da nam prui fiziku, emotivnu i fizioloku stabilnost u svetu. Ako se
koren drveta postepeno see i skrauje, fizika stabilnost e se postepeno smanjivati i
na kraju e drvo pasti. Ljudi funkcioniu po slinom principu. Kako se nae vidno
polje smanjuje usled fizikog ili emotivnog stresa, sve slabije i slabije opaamo i na
kraju na svet gledamo kroz rupu, a ne vidimo ga kao celinu.
Nedavno je ovaj efekat stresa na vid potvrdila serija studija dr Marka Andersona sa
Beloit Univerziteta i dr Dina Vilijamsa sa Univerziteta u Arizoni
7
. Njihove studije
su pokazale da stres direktno utie na periferno vidno polje, a samim tim vidimo
manje. Oni su otkrili da se poveanjem stepena stresa poveava i verovatnoa
suavanja vidnog polja koje treba da odgovori na vizuelno zahtevne zadatke. Smatrali
su takoe da nepravilna ishrana i neredovan odmor mogu da pogoraju problem.
Izgleda da je vizuelno najzahtevniji i najstresniji zadatak uopteno kolski rad, a
itanje posebno. U Sjedinjenim Amerikim Dravama vlada epidemija loeg vida.
Pogoranje vida obino poinje polaskom u kolu i veoma se retko via u kulturama
gde vie obrazovanje (itanje) nije obavezno. 1975. godine 88% svih postdiplomaca
u Sjedinjenim Amerikim Dravama i otprilike 45% celokupne populacije Sjedinjenih
Amerikih Drava je bilo kratkovido! Moe li ovo biti razlog to su Brombah i Ejms
priali o nepravilnom vidnom polju dece koja imaju problema sa itanjem i kolskim
uspehom? Moda stres suava vidno polje i tako uzrokuje smanjenu obradu
informacija, a samim tim i smanjenu sposobnost uenja. 1931. godine je izaao lanak
pod nazivom Buka naruava vid u magazinu Popularna nauka koji je naglasio
postojanje veze izmeu stresa, problema sa vidom i suavanjem vidnog polja:

Stanovnici grada moda nee biti u mogunosti da vide dobro kao njihovi roaci
na selu jer su izloeni visokom stepenu buke. Nedavna istraivanja u Rusiji koje je
vodio profesor P. P. Lazarev i dr L. Kuper su pokazala da buka suava vidno polje
mnogim ljudima. Ovo moe biti razlog to mnogi ljudi u gradovima moraju da nose
naoare za itanje, jer svakodnevno putuju do posla i vraaju se kui u bunim
podzemnim i nadzemnim eleznicama.
8



SLUAJ HARIJA

Da bi ilustrovao kako gubitak vidnog polja ograniava sposobnost uenja dau
primer Harija. Njega su doveli kod mene kada je imao etrnaest i po godina da
procenim da li njegov lo vid doprinosi njegovoj smanjenoj sposobnosti uenja. Bio je
kratkovid i imao je astigmatizam. Proglaen je zvanino slepim (20/200) bez naoara.
Moja prva procena je pokazala da ne postoje oigledni zdravstveni problemi, ali je
otkrila izuzetno vano suenje vidnog polja.
Na testu, pokazanom na grafiku 25., pacijent treba da gleda kroz instrument za
merenje vidnog polja u fiksiranu taku (o) koja je locirana na sredini grafika. Gleda se
prvo jednim okom pa drugim. Dok pacijent gleda u fiksiranu taku (o), on ili ona
treba da kae kada belu ili obojenu taku, koja se kree sa jedne strane ka sredini
vidnog polja, prvi put primeti. Trenutak kada se prvi put ugleda ta taka se zabelei.
Test se izvodi za sve meridijane (levo, desno, gore, dole, ukoso) i to za oba oka.
Da bi se test bolje razumeo, probajte sami. Dok gledate pravo ispred sebe u metu
koja je otprilike 50 cm ispred vas, zatvorite jedno oko i ispruite obe ruke ispred vas
sa palevima na gore. Sada polako pomerajte obe ruke jednu prema drugoj dok ne
opazite svaki palac. Primetiete da ete palac koji se nalazi na strani gde vam je
otvoreno oko prvi primetiti. Udaljenost izmeu dva palca u stepenima je jednako
horizontalnom prostiranju vidnog polja za oko koje testirate. Sada isti test moete
ponoviti vertikalno i koso da bi dobili parametre kompletnog vidnog polja za testirano
oko. Ponavljanjem celokupnog testa zatvaranjem drugog oka dobiete potpune mere
za oba oka.
Da je Hari sproveo ovaj test na sebi, shvatio bi da on svoja dva palca istovremeno
vidi tek kad su oni na meusobnoj udaljenosti od deset do 15 cm. Kakvo je vae vidno
polje u poreenju sa Harijevim? Moete li da zamislite kako bi se neko, ko gleda na
svet Harijevim oima, oseao ili zavravao svakodnevne obaveze kao to je sluanje,
itanje ili vonja automobila?
Da bi razumeli gde se trenutno nalazimo, moramo znati gde smo bili. Kada znamo
gde smo bili onda imamo osnovu da gradimo put kojim emo ii. Opaajui svet
preko suenog vidnog polja imamo veoma ogranien pogled na ono gde smo bili ili
gde treba da idemo. To stvara oseaj izgubljenosti u prostoru. Mi postajemo zatvoreni
i povueni, slabije opaamo, slabije uimo, slabije pamtimo i generalno se kreemo sa
velikim strahom.
Ovako se opisuje tipino dete koje ima probleme sa uenjem ili bilo koje ljudsko
bie koje je uplaeno ili pod emotivnim stresom. Moete li vi da se pronaete u ovom
opisu? Veliina naeg vidnog polja je dinamiki povezana sa naim stanjem bia u
bilo kom trenutku i ono se bukvalno iri ili skuplja u zavisnosti od nae svesti i
kvaliteta disanja.
Dalje procene pomou standardizovanih testova su otkrilae da je Harijeva
sposobnost da zapamti ono to vidi i uje manja od sposobnosti trogodinjeg deteta.
Predloio sam da Hari dolazi pet puta nedeljno naredne etiri nedelje da bi ga leio
Sintonikom (terapija svetlou kroz oi). Dnevni dvadesetominutni tretman se
sastojao od njegovog gledanja u uto - zeleno svetlo deset minuta, a zatim u rubin
crveno svetlo narednih deset minuta. Jedan mesec kasnije od poetka tretmana Hari je
izgledao i ponaao se kao drugo bie. Pored dramatine promene njegovog vidnog
polja (grafik 26.), njegova kratkovidost je smanjena za 33%, vid poboljan na 20/40
bez naoara, njegova auditorna memorija je pokazala jedanaestogodinje poboljanje
(ekvivalent poboljanja neije auditorne memorije od devetogodinjeg deteta na
dvadesetogodilje odrasle osobe) i njegova vizuelna memorija je tada bila iznad
vizuelne memorije osamnaestogodinjaka.


NOVI ONI TERAPEUTI

Otkria Brombaha, Ejmsa i drugih su optometrike specijaliste za vid usmerila na
drugaiji nain upotrebe Sintonike. Ovi optometriki specijalisti su poeli da koriste
veliinu vidnog polja kao glavni dijagnostiki i prognostiki instrument koji im moe
pomoi u leenju funkcionalnih problema sa vidom koji utiu na uenje i uopteno
izvravanje svakodnevnih zadataka. Poveanjem njihovog klinikog iskustva dolo su
do saznanja da Sintonika moe znaajno proiriti vidno polje, poboljati patoloka
stanja i da je veoma efikasna u leenju funkcionalnih problema sa vidom.
Iako je meu predstavnicima klasine medicine protivljenje protiv metoda Sintonike
nastavilo da raste, koled Sintonike Optometrije se i dalje razvijao. Zatim je smrt dr
Spitlera 1961. godine zamalo obustavila rad koleda jer nije postojala osoba koja ga je
u tom trenutku mogla naslediti. Meutim, nekoliko njegovih sledbenika, ukljuujui
dr D. O. Denkinsa (jedan od prvih Spitlerovih studenata 1933. godine), dr Lovela
Bekrafta i dr arls Batsa, je odluilo da nastave sa predavanjima i voenjem koleda.
Ovi ljudi koji su bili kliniki lekari, a ne naunici, su poeli su da prouavaju
Spitlerov rad i da razvijaju nove metode za praktinu kliniku upotrebu. Dr Bats, koji
je bio odgovoran za preraivanje Spitlerovog originalnog rada i stvaranje pravca koji
je postao osnova za dananju Sintoniku, je postao dean emeritus koleda (dean
emeritus - dekan koji je penzionisan, ali koji je zadrao poasnu titulu). Dr Denkins,
koji sada ima 89 godina, nastavlja sa stvaranjem instrumenata za sintoniku upotrebu.
Sedamdesete godine dvadesetog veka su donele novu generaciju visoko intuitivnih
praktiara. Ove osobe, pravilnije nazvane terapeutima za vid pre nego optometristima,
pristupili su Sintonici veoma holistiki i svako od njih je dao lini peat. Neki su bili
vie zainteresovani za istraivanje i tehnoloki aspekt, a neki su se fokusirali na
kliniku primenu. Dr Robert Majkl Kaplan, prvi koji je iz ove grupe imao
publikovane radove, je ponovo potvrdio da Sintonika moe znaajno da povea
veliinu vidnog polja dece koja imaju potekoa sa uenjem
9
. Pronalaza Dr Don
Dauning je razvio novi instrument. On je kombinovao tradicionalnu sintoniku
upotrebu sa novim svetlosnim izvorom koji je treperio razliitom brzinom i tako
uticao na neuroloki ritam za vreme tretmana.
Poto sam uradio veliki broj klinikih radova u ovoj oblasti i bio lan ove grupe,
iskustvo mi je pokazalo da Sintonika ima vei uticaj na ljude nego to se mislilo ili
pisalo u literaturi. Iako su praktiari dugo bili svesni da ovakav tretman znatno
poboljava sposobnost uenja, o mnogim drugim poboljanjima koje se tiu uenja i
leenja onih bolesti se gotovo nikad nije prialo.


RAZBIJANJE BLOKADA U UENJU:
EFEKTI SINTONIKE

1982. godine sam poeo da vodim beleke o svim promenama vezanim za moje
mlade pacijente koje su primeivali roditelji i profesori. Takoe sam beleio i
promene koje sam ja lino opaao kod svojih pacijenata (iz ugla optometriste) do
kojih bi dolo nakon tretmana. Posle nekoliko neformalnih klinikih ispitivanja,
odluio sam da sprovedem kontrolisanu studiju na temu izoliranih efekata sintonike
terapije (obojene svetlosti) na veliinu vidnog polja, memoriju i brzinu i preciznost
onih pokreta
10
. Istraivanje je zahtevalo i prisustvo strunog asistenta koji bi
upravljao testiranjem i tretmanom. Njegovo prisustvo je imalo za cilj da smanji
mogunost uticaja mog subjektivnog miljenja na rezultate. U studiji je uestvovala
odabrana grupa ljudi koja je imala probleme sa napredovanjem u uenju, a naroito
probleme sa itanjem. Eksperimentalna grupa je gledala u prepisane frekvencije
svetlosti dvadeset minuta, etiri puta nedeljno, est nedelja. Kontrolna grupa nije bila
izloena svetlosnoj terapiji. Nijedan od lanova obe grupe nije imao nikakve druge
tretmane kao to je noenje naoara za vid, ona terapija, poduavanje ili psiholoko
savetovanje. Na kraju estomesenog eksperimentalnog programa obe grupe su
ponovo testirane i evo rezultata:

1. Poveanje vidnog polja u eksperimentalnoj grupi je bilo 208 puta vee od onog u
kontrolnoj grupi;

2. Poveanje vizuelne memorije u eksperimentalnoj grupi je bilo 7 puta vee od onog
u kontrolnoj grupi;

3. Poveanje koncentracije u eksperimentalnoj grupi je bilo gotovo 4 puta vee od
onog u kontrolnoj grupi;

4. Auditorna memorija se u eksperimentalnoj grupi poveala 1,6 puta vie nego u
kontrolnoj grupi (iako ovo nije statistiki vano); i

5. Brzina pokretanja oiju i preciznost se nisu znaajno promenili.

Moda je jedna od interesantnijih informacija, a tie se oblasti koju na poetku
nismo uzeli u obzir, dola zahvaljujui ovoj studiji i posmatranju roditelja i
nastavnika. Na primer osobe, kojima je vidno polje od poetka bilo veliko, su
pokazale vee poboljanje u svim oblastima nego osobe ija su vidna polja od poetka
bila mala. Ovo otkrie je vano jer pokazuje da Sintonika moe znaajno da utie na
poboljanje kolskog uinka osoba, bez obzira na njihovu poetnu veliinu vidnog
polja. U dnevnicima koje su svakodnevno vodili roditelji i profesori dece iz
eksperimentalne grupe najee je pisalo da su povuena deca izala iz svojih ljutura,
hiperaktivna su se smirila i generalno sva deca su postala otvorenija i emotivno
stabilnija. Rezultati pokazuju da je 75% ispitanika prijavilo napredak u kolskom
radu, 40% je pokazalo vidljiv napredak u pisanju i dva uesnika, jedini koji su uzimali
lekove, su uspeli da u potpunosti ostave dnevne doze ritalina, leka koji se esto
upotrebljava za smirivanje hiperaktivne dece.


NEKOLIKO SLUAJEVA SINTONIKE

Poto sam vodio nekoliko hiljada sesija i shvatio da je Sintonika zaista efikasna u
leenju funkcionalnih nedostataka vida i uenja, odluio sam da razmotrim mogue
primene Sintonike kod leenja bolesti. Poto sam ranije u karijeri video udesne
efekte Sintonike na bolest oiju moje majke, sada sam bio spreman da tragam za
daljim mogunostima u leenju koje su bile beskrajne. Poto optometristi u to vreme
nisu obino leili one bolesti, odluio sam da radim sa pacijentima kojima je ve
postavljena dijagnoza i koji su medicinski leeni na sve mogue naine koji su bili
dostupni. Nisam zahtevao promenu naina leenja i radio sam zajedno sa lekarom koji
je vodio pacijenta kad god je bilo mogue. to sam vie radio, bivao sam sve
oduevljeniji rezultatima. Sledi nekoliko primera koji e ilustovati moje iskustvo
(neka od imena pacijenata su promenjena da bi zatitio njihovu privatnost).

Sluaj 1

Pre nekoliko godina moj blizak prijatelj Robert je doao u moju kancelariju traei
pomo u vezi njegovog onog poremeaja. Lekari su mu rekli da ga je taj oni
problem mogao kotati vida. Robertu je sa trideset sedam godina postavljena
dijagnoza glaukoma koji je imao prethodnih pet godina. Glaukom, poremeaj oka koji
karakterie povean oni pritisak moe, ako se na vreme ne lei lekovima ili
operacijom, dovesti do nepopravljive tete oka koja moe rezultovati slepilom.
Veoma esto poveani oni pritisak moe prouzrokovati promenu vidnog polja. Kod
ozbiljnijih sluaja, ove promene su nepovratne i znaajno utiu na vizuelnu funkciju.
Moj prijatelj Robert je bio upravo ozbiljniji sluaj jer je njegovo levo oko izgubilo
veliki deo svog vidnog polja, to je prikazano na grafiku 27 (grafik oznaen kao
ranije).
Poslao sam ga kui sa posebnom maskom koja je sadrala plavo - zeleni filter i
rekao mu da svakog dana provede na otvorenom, izloen suncu, trideset minuta i da
tada nosi masku. Nisam znao da li e mu ovo pomoi, ali poto je to bio isti filter koji
je pomogao mojoj majci, odluio sam i na njemu da probam. Rekao sam mu da
ponovo doe za tri nedelje na procenu stanja. Na moje iznenaenje, kada se vratio,
njegov intraokularni pritisak je pao i vidno polje se znatno popravilo. Ohrabreni ovim
otkriem, zajedno smo odluili da nastavimo sa istim tretmanom. Nakon etiri
meseca, Robertov intraokularni pritisak je znatno pao. Njegovo vidno polje se
proirilo vie nego to sam se u najluim snovima nadao i poelo je da obuhvata
oblasti koje su lekari smatrali nemoguim za osobu sa takvim problemom (videti
grafik 27. oznaen kao kasnije).

Sluaj 2

1986. godine kolega je pozvao u moju kancelariju i pitao me da li bi uradio
evaluaciju stanja starijeg gospodina koji je doiveo log i posledino izgubio mo
govora i kretanja. Rekao mi je da bi ga njegova porodica rado dovela kod mene. Poto
sam shvatao strah koji je mogla da osea osoba koji je to doivela, predloio sam da
procenu uradim u njegovoj kui i na taj nain mu pomognem da se osea sigurnije i
oputenije jer je u sigurnoj luci.
Na ulazu me je pozdravila njegova ena koja me je zatim upoznala sa medicinskom
sestrom, a onda odvela u sobu njenog mua. Na putu do sobe medicinska sestra mi je
rekla da je fizioterapeut potpuno digao ruke od oveka jer est meseci nije video
nikakvo poboljanje. Kako sam uao u sobu prvo stvar koja mi je zapala za oko bila je
metalna sprava oblika slova A. Sprava je oigledno koriena za podizanje oveka i
sputanje natrag u krevet.
Kada su me predstavili Antoniju, on me nije ni pogledao. Osamdesetetvorogodinji
ovek, obuen u bolniku pidamu i pelenu, liio je na nekog ko je upravo puten iz
logora u kome je proveo mnogo vremena. Telo mu je bilo ukrueno i savijeno, oi
poluotvorene. Imao je manju telesnu teinu nego to treba da ima ovek njegovih
godina. Nisam bio siguran kako treba da ponem, stavio sam desnu ruku na njegove
grudi, na mesto gde mu je srce i samo gledao u njegove oi. Za nekoliko sekundi
njegov izraz lica se promenio, kao da kae Neko je ovde. Koristei samo istu
intuiciju, odluio sam da preporuim dve dvadesetominutne sesije Sintonike dnevno
naredne tri nedelje, zajedno sa sedenjem na suncu i sveem vazduhu svakog dana. Na
osnovu objektivnih merenja, predloio sam noenje naoara za gledanje televizije.
Doneo sam opremu sa odgovarajuim uputstvima namenjenim medicinskoj sestri i
otiao na dvonedeljno putovanje zbog predavanja. Kada sam se vratio ekala me je
poruka Antonijeve ene u kojoj je rekla da Antoni pokuava da pria, bolje jede i
nekako vie lii na onog starog Antonija.
Na kraju tronedeljnog perioda, otiao sam da procenim Antonijevo stanje, eljan da
zadovoljim svoju radoznalost. Kada sam stigao, video sam Antonija na kraju sobe u
njegovim invalidskim kolicima kako ita novine i sam okree strane. Oigledno me je
prepoznao jer je rekao Drago mi je da vas vidim, zgrabio moju ruku, jako protresao
i nasmejao se. Bio sam oduvan!. Njegova boja je bila potpuno drugaija, oi bistre i
oigledno mu je mozak funkcionisao. Njegova ena mi je rekla da je, po prvi put u
osam meseci, isputao zvukove, povremeno rekao neku re, normalno jeo, kretao se
vie i ak pokazivao svoja oseanja. Njegova ena je otkrila veliki deo njegove
istorije bolesti. Pored problema sa srcem koje je Antoni imao, bolovao je i od
dijabetesa, raka koe i delimine paralize, a takoe je imao i etrnaest logova u svom
ivotu. Antonijeva ena nije teno govorila engleski, pa sam zamolio njihovu erku da
mi napie detaljno pismo u kome e opisati sve promene koje primeti kod oca za
vreme terapije svetlou. Otprilike tri meseca kasnije, primio sam iskucano pismo na
sedam strana iz kog je preuzet sledei deo:

Dragi dr Liberman,

poetkom februara moj brat je predloio da vas kontaktiram da vidimo da li tata moe
da koristi druge naoare koje bi mu omoguile da lake gleda televizor i ita. Vi ste
bili veoma ljubazni i doli ste u kuu mojih roditelja, proverili tati oi i preporuili da
mu se nabave naoare specijalno za gledanje televizora i da se pone sa svetlosnom
terapijom.
Biu potpuno iskrena kad vam kaem da sam bila totalno skeptina u vezi vaih
saveta, ali sam primetila psiholoko poboljanje kod oba svoja roditelja. Prva nedelja
tretmana samo je pojaala moj poetni skepticizam. Bilo je veoma malo vidnih
promena, a pored toga mama je morala da dri tatu u odreenom poloaju za vreme
tretmana (bila je pored njega da bi se osigurala da su mu oi otvorene, a kada bi
zatvorio oi ona bi mu podizala kapke i tako drala oi otvorenim).
Zatim su poele da se dogaaju male stvari. Tata je ostajao due budan, ee je
isputao zvukove (mama je bila oduevljena to je tata poeo vie da se ali). Tatin
osmeh se promenio. Sada kao da je govorio Hej, kako ste vi? Evo ja sedim ovde i ne
mogu nita da uradim, ali mi to postaje zabavno. Poeo je da se vraa njegov oseaj
za humor. Poeo je da po prvi put da uje i reaguje kada pozovemo njegovo ime.
Kada bi bio u krevetu, stavljao bi svoju levu ruku na elo (to je bilo tako tipino za
tatu ranije) i ostajao je due budan. Reagovao je vie na okolinu, naroito na hranu.
Priao bi da i ne u zavisnosti da li je eleo jo hrane ili ne, da li mu se svialo
neto ili ne. Kada bih ga pitala neto, tati bi se vratio onaj izraz lica kao da me
razume. To je tako liilo na njega. Stavio bi levu ruku na elo, liznuo svoje usne i
rekao Pa... Ceo odgovor je bio tako tean i u njegovom maniru.
Kada se je dola trea nedelja tretmana mama je stalno govorila Antonio casi me
hablo (Antonio je zamalo priao samnom). To je postalo svakodnevna stvar.
Jednom prilikom je mama, koja je imala malo vremena da misli o svom izgledu,
nosila pocepanu suknju. Poto je ona tatu premetala, u jednom trenutku je on uperio
prst leve ruke u pocepani deo suknje, podigao obrvu i kao da je rekao Promeni to.
Poeo je to sve ee da radi, zapoinjajui razgovor, ali uvek na isti nain - upirui
prst negde i izgovarajui neto to je liilo na re.
Najveu promenu sam videla kod Pola, mog mua. Jedne veeri je otiao do mojih
roditelja da napravi rampu za invalidska kolica. Kako je uao na vrata, po povratku,
Pol me je pogledao u udu i rekao Ne mogu da verujem ta se desilo sa tvojim
tatom. Oekivala sam najgore. Tata je prepoznao Pola im je uao u kuu, podigao
levu ruku i rukovao se sa njim. Pol je video takvu lakou u tome da je ekao da mu
tata odgovori na njegovo Zdravo. Naravno to se nije desilo. Tata se mu je vrsto
protresao ruku na nain koji Pol nije mislio da e ikada ponovo videti.
Tatin apetit se popravio. Poveao se period koji bi ostajao budan. Sada kada ita
novine, umesto da mene eka da mu okreem strane, to radi sam. Uvek veoma
paljivo, veoma promiljeno. Nije se pomerao od televizora kada bi se prikazivala
utakmica bejzbola. ak je pokuao da se igra sa trogodinjim detetom.
Poelo je polako, ali sigurno, da mu se vraaju stvari koje je izgubio. Nadala sam se
da e, poto je postao svesniji i razumniji, uloiti veliki napor da ponovo naui da
pomera desnu stranu. Moda bi ovo bio njegov naredni korak u poboljanju, naroito
poto je sada uspevao da jede vee komade hrane, a da se ne zadavi. To bi znailo,
poto je ponovo nauio da guta, bilo je nade i za druge delove tela.
Kada pogledam unazad na tatino poboljanje zdravlja posle terapije svetlou, mogu
da vidim kako je jedna stvar dovodila do druge. Drugim reima, jednom kada je jedna
blokada unitena, ili vrata otvorena, poboljanje nikada nije stagniralo, nego je
postajalo sve bolje i bolje. Poto se ne razumem u medicinu i ne razumem kako je
terapija svetlou pomogla tati, mogu ipak sa sigurnou da kaem da je ona bila
direktan uzronik boljitka koji je on doiveo.

Sluaj 3

Ovaj sluaj se odnosi na etrdesetsedmogodinju Austrijanku koja me je, dok je
obilazila Sjedinjene Amerike Drave, pozvala da potrai pomo u vezi problema sa
oima. Problem joj je dijagnostifikovan kada je imala dvadeset godina. Njeno stanje,
retinis pigmentosa, se smatralo naslednim i vezuje se obino za mlae doba. Ono
progresivno utie na odreene fotosenzitivne elemente oba oka, prouzrukujui slab
noni vid, smanjivanje vidnog polja, gubitak centralnog vida (u srednjim godinama) i
veoma esto, potpuno slepilo. Trenutno ne postoji efikasan nain leenja ovog
zdravstvenog problema.
Pacijentkinja je primetila da joj je postalo naporno da vozi nou kada je imao
dvadeset godina, a da u ovim godinama ne moe nou da hoda sama. Poto sam osetio
da postoji mogua veza izmeu njenog problema i emotivnog stanja, pitao sam je za
njeno detinjstvo. Rekla mi je da ju je odgajila njena baka. Poto je bila jedino dete,
imala je nesreno detinjstvo i veoma je retko viala roditelje kod kue.
Izvetaj oftalmoloke evaluacije iz 1984. godine je pokazao veoma sueno vidno
polje od samo osam stepeni. To je znailo da treba da bude srena ako zadri koristan
vid do svoje pedeset pete ili ezdesete godine. Moja evaluacija je pokazala vidno polje
od deset stepeni, to je potvrdilo prethodnu dijagnozu. Poto je bila smetena otprilike
stotinu milja daleko od moje kancelarije i planirala da se vrati za Austriju tano za
dve nedelje, preporuio sam da etrnaestodnevni tretman uradi sama kod svoje kue.
Posle dve nedelje njeno vidno polje se proirilo za 33 stepena na desnom oku i 42
stepena na levom. Pomenula je takoe i da ita bolje, povremeno moe da hoda nou
sama i da se generalno osea bolje. Njen mu je, vidno srean, to potvrdio.


Zakljuak

Ove sluajeve nisam prezentovao da bih dokazao da je svetlosna terapija efikasna za
sve sluajeve glaukoma, loga ili retinitis pigmentosu, nego da svi shvatimo da je
samo nebo granica dok se ne dokae suprotno. Vano je shvatiti da, ako ne
ponemo da verujemo da neke bolesti mogu da se izlee i da postoje naini, mnogi od
nas e pre vremena napustiti ovaj svet kao rezultat stava ne postoji nita to se moe
uiniti za nas.
Ako je svetlosna terapija efikasna u leenju funkcionalnih problema sa vidom,
potekoama u uenju i odreenih bolesti sa oima, koje jo probleme moe ublaiti
ili reiti? Poto se najvie ui vizuelno i poto su oi najvea kapija za prolazak
svetlosti u nae telo, koji bi bili efekti promene svetlosnog okruenja u kolama?



8


SVETLOST, BOJA I UENJE

U prethodnim poglavljima pomenuo sam studije nekoliko istraivaa ija su otkria
jasno pokazala da hladno-belo fluorescentno svetlo, koje se koristi u veini uionica,
stvara stres za organizam, a samim tim remeti sposobnost uenja. Ove studije su
takoe pokazale da svetlost koja najbolje simulira sunevu svetlost (fluorescentna
svetlost punog spektra) stvara malo stresa ili ga ne stvara uopte i na taj nain
poboljava ponaanje uenika i uspeh u koli. Pored toga, Derard, Volfart i drugi
istraivai su smatrali da odreene boje imaju merljive i predvidive efekte na ljude.


VOLFARTOVE STUDIJE SPROVEDENE PO KOLAMA

Na osnovu ovih i drugih otkria, dr Volfart je odluio da sprovede seriju
eksperimenata u cilju procenjivanja efekata svetlosti i/ili boje na odreene fizioloke
osobine i ponaanje kolske dece
1
. 1981. godine njegova koleginica Ketrin Sem i on
su sproveli studiju u Centru za razvoj dece, odnosno koli za hendikepiranu decu u
Edmontonu, Alberta, Kanada. Kombinovali su odreene boje sa svetlou punog
spektra i procenjivali efekte ove kombinacije na ponaanje i fizioloke reakcije dve
grupe dece. U prvoj grupi su bila slepa deca sa ozbiljnim poremeajima u ponaanju,
a u drugoj deca koja vide, ali imaju ozbiljni hendikep. Instalirali su svetlost punog
spektra i okreili zidove uionica odreenim nijansama toplih boja. Odluka da se
okree zidovi je bila donesena na osnovu radova Ertela koji je otkrio da je upotreba
svetlih, toplih boja, kao to je uta i narandasta, poboljala koeficijent inteligencije
(IQ) i uspeh kod kolske dece
2
. Nadgledali su decu i njihovu fiziologiju i ponaanje
procenjivali pre uvoenja novina u uionice i posle.
Rezultati su bili neverovatni. U prostorijama koje su bile okreene i sa instaliranim
svetlom punog spektra sistolni krvni pritisak je, u proseku, pao za 20 jedinica po
detetu i ponaanje se znatno poboljalo (naroito se smanjilo agresivno ponaanje).
Meutim, kada je svetlo punog spektra zamenjeno prvobitnim hladno-belim
fluorescentnim svetlom, krvni pritisak se poveao i deca su vratila stari model
ponaanja. Jo jedno veoma interesantno otkrie je bilo da su slepa deca bila na isti
nain pogoena ovim promenama kao i deca koja su videla.
Iako su ove studije potvrdile da svetlost i boja imaju uticaj na psihofiziologiju i
ponaanje, nisu tano znali kakav efekat je imala boja, a kakav efekat svetlost. Da bi
se to jasno definisalo, Volfart je sproveo novu, napredniju studiju u kojoj je
istovremeno procenjivao vie promenljivih. Za vreme kolske 1982./83. godine, on je
sproveo nekoliko razliitih istraivanja u etiri sline osnovne kole u Vetaskivinu,
Alberta, Kanada
3-6
. On je zamenio tople nijanse svetlo ute i svetlo plave boje zidova
prvobitnim narandastim, belim, be i braon bojama, a takoe je hladno-belo
fluorescentno svetlo zamenio svetlom punog spektra. Svrha ove studije je bila
procenjivanje efekata razliitog svetla i/ili boje iz okruenja promenljive kao to su:
sistolni krvni pritisak, raspoloenje, odsustvo zbog bolesti, ispadi u ponaanju, buka u
uionici, IQ nivo, kolski rad i angaovanje preko cele kolske godine. kole su
izgledale ovako:

1. kola broj 1 je sluila kao kontrola i zbog toga u njoj nisu vrili izmene; zadrala je
stari izgled;

2. U koli broj 2 su promenili i svetlost i boju zidova;

3. U koli broj 3 su promenili samo svetlo; i

4. U koli broj 4 su promenili samo boju zidova.

Rezultati su bili krajnje impresivni. Najbolji rezultati za sve ispitivane
promenljive, sem ponaanja, bili su u koli broj 2 u kojoj je promenjeno i svetlo i boja
zidova. Najgori rezultati su bili u koli broj 1 gde ni svetlo ni boja zidova nije
promenjena. U koli broj 2 uenici su bili manje stresirani, tii, manje neraspoloeni,
vie su se angaovali u nastavi, pokazali bolje IQ rezultate i bili odsutni, zbog bolesti,
za dve treine manje od dece u koli broj 1. Ispada u ponaanju je bilo najmanje u
koli broj 4 gde je samo boja zidova promenjena. Zapamtite da su ove promene
praene i beleene preko cele godine tako da je bilo malo ansi da se napravi greka.
Sa tako impresivnim rezultatima, zajedno sa injenicom da se dr Volfart smatra
jednim od najboljih istraivaa boje na svetu, postavlja se pitanje zato nisu sve
uionice napravljene sa tako toplim bojama i svetlou punog spektra. (Videti dodatak
C: boje koriene u Volfartovim eksperimentima).




VITALINA ISTRAIVANJA

Iako generalno sistem kolstva jo uvek nije video svetlost koju su Volfart i drugi
zapalili, mnogi profesori su sami shvatili dugoroni, snani uticaj svetlosti i boja.
Barbara Meister Vitale, veoma poznati pedagog, predava i autor radova Jednorozi
su stvarni: pristup uenju desnom hemisferom mozga i Slobodna svetlost: slavite
svoju desnu hemisferu mozga je koristila boju u svojim radovima od 1970. godine.
Priseajui se svojih linih zapaanja, kao i zapaanja profesora sa kojima je radila,
meni je napisala sledee pismo:

1. Stavljanje komada filca odgovarajue boje u radni prostor deteta esto smanjuje
hiperaktivnost, poveava panju i poveava brzinu i tanost izvravanja zadataka. U
veini sluajeva je crvena boja izgleda najefikasnija u smanjenju nivoa aktivnosti.

2. Promene u ponaanju se ponekad primete kod dece kada nose razliito obojenu
odeu.

3. Neki odrasli i deca uspevaju tenije da itaju, sa manje greaka u izgovoru i sa
boljim razumevanjem kada se rei napiu raznobojnim flomasterima ili na
raznobojnom papiru. Takoe i bolje pamte kada se neto napie olovkom u njihovoj
omiljenoj boji.

4. Neki odrasli i deca odlino reaguju na rad ili itanje pod plavim svetlom.

5. Odrasli i deca, koji imaju potekoa sa pravilnim izgovaranjem rei i/ili
koncentrisanjem na tekst, veoma dobro reaguju kada se preko materijala koji itaju
stavi providni papir ili papir odreene boje. Ovo ponekad moe drastino da popravi
njihovo itanje.

6. Kada osobe koje ne znaju da itaju zamolim da vizualizuju svoju omiljenu boju oni
esto mogu da ponu da itaju na nivou instrukcija koje dobijaju.

7. Izgleda da je vrednost boja specifina za svakog. U veini sluajeva, boja koja je
najefikasnija je ili neija omiljena boja ili boja koja joj je suprotna.


IRLENINA OBOJENA SOIVA

Ako svetlost i boja mogu znaajno da unaprede uenje i ponaanje kod normalne
dece i starijih, koji bi onda bili njihovi efekti na osobe sa potekoama u uenju?
Efekti boje na sposobnost uenja su postali poznati zahvaljujui radu Helen Irlen,
psihologa iz Kalifornije
7-11
. Ona je debitovala 15. maja 1988. godine na televiziji, u
emisiji esdeset minuta koja je emitovala segment nazvan itanje prema bojama.
Milioni ljudi je gledalo Irlen dok je izvodila magiju pred njihovim oima pretvarajui
osobe koje nisu u mogunosti da itaju u odline itaoce. Irlen je opisala njenu novo
otkrivenu formu vizuelne disleksije, skotopski senzitivni sindrom, i objasnila da je
stanje prouzrokovano svetlou koje, kada se primi putem oiju, zapravo deformie
ono to oko vidi. Osobe koje pate od ovog sindroma neadekvatno reaguju na odreene
talasne duine svetlosti. Oni se oseaju neprijatno, gotovo isto kao da su alergini na
njih. Irlenina tehnika je u osnovi ukljuivala obojene transparente i soiva koji
modifikuju svetlost koja ulazi preko oiju, a samim tim eliminiu deformaciju slike.
Pomou ove tehnike se trai najbolji nain da se doe do rezultata jer osoba
subjektivno bira par obojenih soiva koja joj najvie prijaju. Iako je tani mehanizam
nepoznat, Irlen smatra da prepisana obojena soiva (a postoji otprilike sto etrdeset
moguih izbora) selektivno smanjuju ili eliminiu one talasne duine koje oi ne
mogu da podnesu, a proputaju one talasne duine koje prijaju oima.
Meutim sama osnova Irlenine tehnike nije nova. Zadnjih pedeset osam godina
koled Sintonike optometrije koristi selektovane svetlosne frekvencije za leenje
potekoa u uenju i druge probleme putem oiju. ta vie, dr Riard Frenkel, lekar iz
Skarsdejla, Nju Jork, je mnogo godina koristio obojena soiva za leenje psihikih
poremeaja, na nain koji je slian sistemu koji je koristila Irlen za leenje problema u
uenju.
Porota jo uvek nije donela konani presudu u vezi Irleninih soiva jer smatraju da
ovaj metod treba da odgovori na jo mnogo pitanja. Na primer: Koliko dugo odreeni
tretman ima efekta ako se koristi svakodnevno? Da li bi organizam prihvatio soivo ili
bi ga odbacio? ta se stvarno deava kada organizmu ukinete odreene delove
svetlosti, a samo odreenom delu spektra dozvolite da ue preko oiju? Kako soiva
dugorono utiu na osobe koje ih nose? U nedavnoj studiji koju je objavio magazin
Kraljevsko medicinsko udruenje je objavljeno da su pacijenti koji nisu imali onih
problema, a nosili su naoare u boji, imali veu verovatnou da budu psihopatini
nego oni koji nisu nosili takve naoare.


DA LI LEIMO UZROK ILI POSLEDICU?

Za svaki nain leenja treba videti da li je on usmeren na leenje uzroka problema
ili posledice problema. Poto sam bio hiperaktivno dete koje nije znalo da ita i koje
je imalo poremeaj uenja mogu da zamislim kako bi bilo divno da sam mogao
odjednom normalno da itam. Prava pitanja su: ta je uzrok mojoj nemogunosti da
uim kad sam bio dete? Zato najvei broj dece sa kojima sam iao u kolu nije volelo
kolu? Da li su moda nai metodi predavanja ili visoki zahtevi koji podrazumevaju
da deca naue da itaju rano, zapravo imali udela u njihovim kasnijim problemima sa
uenjem? Poto sam radio sa vie hiljada dece i odraslih koji su imali potekoe u
uenju, postalo mi je veoma jasno da svi oni pokazuju znakove straha. Da li potekoe
u uenju uzrokuju ovaj strah ili je obrnuto? ta uzrokuje strah?
Godinama obeleavamo i izdvajamo decu koja imaju probleme koje mi ne
razumemo. Mi ih neprestano testiramo i nadgledamo samo da bi otkrili da su ona
zapravo veoma bistra, ali da, iz nekog razloga koji mi ne moemo da razumemo, ona
ne postiu oekivane rezultate. Iako se etikete koje lepimo deci menjaju iz glup, do
lenj ili dislektian, u najmanju ruku modano nefunkcionalan i nesposoban za uenje,
te etkete ih u svakom sluaju povreuju i ostavljaju oiljke za ceo ivot. Ajntajn,
Betoven i Edison su smatrani glupim i mentalno sporim odnosno bespomonim
sluajevima. Koliko jo takvih takozvanih ometenih osoba e biti potrebno da nam
pokae da ono to mi opisujemo kao problem u uenju moe zapravo biti
karakteristika razliitog kreativnog izraavanja inteligencije? Takoe, mnogo zaista
brilijantnih osoba ne uspeva da pokae sav svoj potencijal jer se uplai i zaledi kada
se nau u uionici.
Poinjemo da otkrivamo da postoji mnogo razliitih oblika inteligencije. Kada emo
shvatiti da ono to mi mislimo da je problem esto nema zapravo nikakve veze sa
pravim problemom? ta je gore: takozvani problem sa uenjem ili ugroenost koju
deca oseaju kada ih etiketiramo ili neprestano proveravamo da bi otkrili ta sa njima
nije u redu? Da li veina ove dece, koja esto izrastaju u veoma uspene odrasle ljude,
zaista imaju problema sa uenjem? Ili naa kultura ne moe da shvati ta se zapravo
deava? Verujem da je ovo drugo.
Jo kao deca mnogi od nas su naterani da se oseaju kao da neto sa nama ne valja.
Ako bi samo mogli vie da se trudimo, ako bi mogli vie da liimo na stariju brau i
sestre, vie obraali panju, manje priali, vie se koncentrisali, bolje se ponaali,
imali bolje ocene i tako dalje, onda bi moda bili dobri. Sa svim ovi zahtevima, kako
onda zaista da verujemo da nam nita ne fali? Lista naih nedostataka samo poveava.
Sada je pitanje kako moemo koristiti boju da bi se sutinski i trajno izleili, a ne
samo privremeno. Ovo pitanje je sr mog rada i istraivanja i bie obraeno u treem
delu.
Do sada sam pisao o efektima svetlosti i boje primarno na takve psihofizioloke
funkcije kao to su ponaanje, raspoloenje, uenje i odreene bolesti. ta je sa
efektima svetlosti i boje na bolesti koje nam ugroavaju ivot? Da li e te bolesti
reagovati na neto tako suptilno kao to je svetlost? Moe li svetlost biti lek
budunosti?



9


Novi pogled na rak

Istraivanja su pokazala da vetako svetlo koje simulira sunevu svetlost odgovara
svim funkcijama u organizmu koje su zavisne od svetlosti. U poreenju sa drugim
vrstama vetake svetlosti, ono smanjuje stres i rezultira boljim zdravljem,
raspoloenjem, ponaanjem i uenjem. Kada prihvatimo ove injenice shvatiemo da
moramo da proirimo svoje vidike po pitanju upotrebe svetlosti. Svetlost se ne moe
vie smatrati tehnolokim otkriem koje samo osvetljava na prostor, nego se mora
prihvatiti kao potencijalno jedno od najmonijih instrumenata u prevenciji bolesti
koje nam stoji na raspolaganju.
SVETLOST I DUGOVENOST

Pionirski rad dr Don Ota pokazuje kako svetlost utie na nae zdravlje
1
. Ot je
1964. godine sproveo eksperimente koji su pokazali da mievi koji ive izloeni roze
fluorescentoj svetlosti imaju vee anse da razviju rak i probleme sa reprodukcijom.
Istraivai sa nacionalnog instituta su izveli seriju istraivanja na mievima uzgajanim
na nain koji pogoduje razvoju tumora
2
. Mievi su podeljeni u tri grupe. Svaka grupa
je imala drugaije svetlosno okruenje. Jedno svetlo je bilo roze kao u Otovom
eksperimentu, drugo je bilo hladno-belo i tree je bilo svetlo punog spektra koje je
simuliralo dnevnu svetlost.
Grupa mieva koja je ivela izloena roze svetlosti je prva razvila rak (nakon
etrdeset dve nedelje), ba kao to je Ot prijavio. Mievi iz druge grupe (izloeni
hladno-belom svetlu) su razvili rak nakon etrdeset sedam nedelja, dok su mievi
tree grupe (izloeni svetlosti punog spektra) razvili rak nakon pedeset jedne nedelje.
Nakon 573 dana, svaka grupa mieva je razvila razliit nivo rezistentnosti na rak. Ako
se uzme u obzir da je veliki broj vrsta raka fatalan, injenica da postoji bitna razlika
izmeu vremena koje je potrebno da se rak razvije u roze grupi (42 nedelje) i grupi
punog spektra (51 nedelja) moe da znai da e jednog dana ljudi koji boluju od ove
bolesti moda imati dui ivot. Dr Spitler je otkrio da zeevi koji ive pod razliitim
svetlosnim uslovima razvijaju razliita patoloka stanja. Oigledno svetlost iz
okruenja utie na razvoj, zdravlje i dugovenost.
Radi dalje ilustracije ove prie uzmimo u obzir rad dr Doan Smit-Soneborna,
profesora zoologije i fiziologije na Univerzitetu u Vajomingu koja se bavila
istraivanjem na temu prevencije raka i uticaja starosti na elije
3-5
. Njen rad je
baziran na prethodnim radovima koji su pokazali da elija mora prvo da sadri
oteen nasledni materijal (DNK) da bi postala kancerogena. Ona je primetila da se
stopa pojave raka poveava sa godinama, to joj je ukazalo na mogunost da kod
starije osobe postoji vea verovatnoa da ima akumulirana oteenja DNK materijala
koja prethode razvoju raka. Koristei jednoelijski organizam paramecijum ona je bila
u mogunosti da pokae da starije elije zapravo pokazuju akumulirana oteenja
DNK materijala.
Njeno sledee istraivanje je trailo odgovor na pitanje da li se oteenje DNK
materijala moe popraviti ili eventualno spreiti. Nakon razgovora sa dr Ron Hartom,
koji je pokazao da je rak kod riba prouzrokovan odreenim vrstama ultraljubiastog
zraenja mogao biti spreen reparacijom nastalog oteenja, dr Smit-Soneborn je
nastavila sa istraivanjem ove ideje. Poto je ve izloila paramecijum kratkotalasnom
ultraljubiastom zraenju (UV-C, bakteriocidna svetlost) koje je prouzrokovalo
oteenje DNK i takoe skratilo ivotni vek elije, poelela je da vidi da li e
reparacija tog oteenja obrnuti proces ubrzanog starenja prouzrokovanog zraanjem.
Ona je zbog toga oteene elije izloila dugotalasnom ultraljubiastom zraenju
(UV-A) i otkrila da su se elije same popravile, a povrh svega obrnule proces starenja.
Ovo je samo po sebi bilo dramatino, ali ono to je usledilo je bilo pravo udo.
Nakon popravljanja prethodno oteenih elija sa UV-A zraenjem, dr Smit-Soneborn
je elela da vidi ta e se desiti ako te elije ponovo izloi UV-A zraenju. Otkrila je
da je ponovno izlaganje elija zraenju produilo ivotni vek elija do 50% u
poreenu sa elijama u kontrolnoj grupi. Njena otkria su jasno pokazala da odreena
vrsta svetlosti ne samo da je u mogunosti da pomogne eliji u reparaciji svog DNK
materijala, ve ima i sposobnost stimulisanja dueg ivotnog veka unutar DNK.
ta otkrie dr Smit-Soneborn znai za nauku koja se bavi prevencijom ljudskih
bolesti i za nalaenje recepta za dugovenost, naroito ako se zna da elije ljudskog
organizma imaju istu sposobnost? Svetlost je oigledno vana za optimalno zdravlje i
prevenciju bolesti. Takoe se moe koristiti i u leenju bolesti koje ugroavaju ivot.


SMRTONOSNI ZRAK ZA RAK:
FOTODINAMIKA TERAPIJA

Naunici su 1900. godine prvi put primetili da odreene supstance kao to je eozin,
pigment iz crvenog mastila, oteuju ivo tkivo kada je ono izloeno vidljivoj
svetlosti, a isto to tkivo ne oteuju u mraku
6
. Oni su takoe otkrili da neke
mikroorganizme mogu ubiti kada ih oboje odreenim bojama, a zatim izloe svetlosti.
Otprilike u to vreme su Francuzi iskoristili ovo otkrie za leenje raka koe kod ljudi
7
.
Kasnije je otkriveno da mnoge supstance sa ovom karakteristikom potiu iz
porodice hemikalija koje se aktiviraju svetlou, odnosno porodice porfirina. Iako
porfirini, koji su neophodni za ivot gotovo svih bia na Zemlji, ine deo vanih
procesa kao to je stvaranje hlorofila i hemoglobina, ove hemikalije, koje
omoguavaju ivot, mogu ugroziti isti kada se nau u viku
8
. Primer za ovo je
kongenitalna bolest porfirija koja nastaje nagomilavanjem porfirina u organizmu.
Ljudi koji pate od ove bolesti mogu da imaju ozbiljne patoloke reakcije i znatno
oteenje tkiva samo ako se nau izloeni sunevoj svetlosti. Kao posledica
izloenosti svetlosti javlja se veoma izmenjen fiziki izgled koji je vizuelno
grotesktan i osobe sa ovom boleu se usuuju samo nou da izlaze. Telesni izgled
ovih ljudi esto nalikuje opisu srednjevekovnih vukodlaka
9
.
Istraivai su 1942. godine primetili da, kada se porfirini uvedu u organizam, tumor
moe fluorescirati pod svetlom. Ovo otkrie je napravilo veliki pomak u medicini jer
su naunici na Majo klinici otkrili da se porfirini takoe akumuliraju u kancerogenim
elijama
10
. Drugim reima, elije raka ne samo da selektivno upijaju porfirine, ve i
fluoresciraju sjajno crveno kada se aktiviraju ultraljubiastom svetlou. Na taj nain
nam pokazuju gde se kriju.
Kombinujui ova otkria istraivai su doli do jednog od najbitnijih otkria u
istraivanju raka za poslednjih dvadeset godina. To je nova tehnika poznata kao
fotodinamika terapija koja predstavlja direktan rezultat dvadesetogodinjeg
pionirskog istraivanja dr Tomasa Dougertija sa instituta Roswell Park Memorial u
Bufalu, Nju Jork.
11-15
. Fotodinamika terapija je postala mogua kada je otkriveno da
se odreene intravenozno injektirane fotosenzitivne hemikalije akumuliraju u elijama
raka, selektivno identifikuju ove elije pod ultraljubiastim svetlom i zatim ih unite
kada se aktiviraju crvenim svetlom. Drugim reima, ova tehnika se moe koristiti i za
dijagnozu i leenje. Ako elije koje su primile fotosenzitivne hemikalije odaju
karakteristini crvenu boju kada se izloe ultraljubiastom svetlu, onda se smatraju
kancerogenim
16
. Kada nema boje nema ni raka. Crveno svetlo se koristi jer je due
talasne duine koja omoguava dublji prodor u tkivo nego plava svetlost koja je krae
talasne duine.
Koristei fotosenzitivnu hemikaliju Hpd i crveno svetlo iz obinog projektora za
slajdove, Dougerti je uspeno odstranio po prvi put rak kod pacijenta 1973. godine.
Iako je Hpd korien u veini Dougertijevih originalnih istraivanja, danas se najee
upotrebljava fotosenzitivna hemikalija za ljudsku upotrebu DHE ili Fotofrin
17
. FDA
(Amerika Uprava za kontrolu prehrambenih i farmaceutskih proizvoda) je jedino nju
odobrilo. Preieni oblik Hpd, Fotofrin se koristi ne samo za unitavanje ciljanih
elija raka, ve i da locira kancerogeno tkivo pre nego to ga uniti. Za vreme
procedure, pacijentu se intravenozno injektira tano odreena koliina Fotofrina koji
onda cirkulie po organizmu. Za to vreme pacijent je zatien od direktne suneve
svetlosti ili druge vrste svetlosti. Iako se isprva smatralo da se Fotofrin akumulira
samo u kancerogenom tkivu, sada se zna da se takoe akumulira i u odreenim
zdravim tkivima, ukljuujui bubrege, jetru, slazinu i pankreas. Iz tog razloga, postoji
dvadeset etvoroasovni do sedamdesetdvoasnovni period ekanja pre tretmana sa
svetlom da bi se dalo dovoljno vremena da se Fotofrin povue iz zdravog tkiva
18
.
Svetlost koriena u ovom procesu je posebno podeeno crveno svetlo talasne
duine 630 nanometara
19
. (Zapamtite da je nanometar jedinica mere za talasnu
duinu elektromagnetnog zraenja i jednak je milijarditom delu metra). Ovo crveno
svetlo se dobija iz lasera sa argonom i ono se, preko optikih vlakana direktno
usmerava na mesto koje se tretira. Optika tehnologija se ovde koristi zbog svojih
mogunosti provoenja svetlosti. ta vie, optike cevi se lako uvode u male telesne
otvore kao to je uretra (mala cev kroz koju se prazni beika) to o moguava da se
doe do dubljih i nepristupanih delova tela.
U roku od nekoliko sati elije raka poinju da umiru ostavljajui iza sebe zdravo
tkivo netaknuto. ak i u tkivima koja su delom kancerogena samo kancerogeni delovi
e umreti. Poto se specifine fotosenzitivne boje kombinuju sa podeenim laserskim
svetlom, tretman je izuzetno precizan. Ove fotosenzitivne boje se mogu uporediti sa
veoma osetljivim granatama sa fitiljom koje se aktiviraju putem svetlosti
20
. elije
raka se mogu porediti sa crvenim balonom koji se nalazi unutar belog balona koji
predstavlja normalno tkivo, a u crvenom balonu se nalazi jo jedan beli balon koji
takoe predstavlja normalno tkivo. Crveno lasersko svetlo, fokusirano na sredinji
crveni balon, moe sagoreti ovaj crveni balon (kancerogeno tkivo) dok unutranji beli
i spoljanji beli balon (zdravo tkivo) ostaju netaknuti.
Do dananjeg dana preko tri hiljade ljudi irom sveta, sa velikom raznovrsnou
malignih tumora su bili eksperimentalno leeni ovom tehnikom sa visokim stepenom
efikasnosti i relativne bezbednosti. Iako su neki pre toga bili leeni operacijom,
hemoterapijom, zraenjem, imunoterapijom ili kombinacijom vie metoda, njihovi
tumori su pozitivno reagovali na terapiju svetlou u 70% do 80% sluajeva posle
samo jednog tretmana
21
.
Fotodinamika terapija je relativno jednostavna, bezbolna i rezultira veim uspehom
u leenju lokalizovanog raka od konvencionalnog leenja. Meutim, njeno glavno
ogranienje je to to do nekih tumora, zbog njihove dubine ili veliine, svetlost ne
moe da dodje. Sve dok moe da se doe do tumora tretman je gotovo uvek efikasan
22
. Postoji samo jedno sporedno dejstvo: poto se Fotofrin, koji se aktivira svetlou,
privremeno nakuplja u koi, pacijenti esto postaju veoma osetljivi na sunevu
svetlost i podloni ozbiljnim konim iritacijama u prvih etiri do est nedelja
tretmana. Ovi manji ograniavajui faktori ove tehnike e se verovatno reiti u
narednih nekoliko godina. Nove fotosenzitivne hemikalije koje ne izazivaju
produene fotosenzitivne probleme i apsorbuju vee talasne duine svetlosti se
trenutno ispituju, to e jednog dana omoguiti bolje prodiranje u tkivo
23
.
Neko vreme e biti potrebno da fotodinamika terapija dobije kredibilitet. Trenutno
ovu tehniku evaluira otprilike sedamdeset razliitih centara irom sveta od kojih je
etrdeset pet u Sjedinjenim Amerikim Dravama i Kanadi
24
. (Videti dodatak D). Dr
Dougerti, koji je pionir ove tehnologije, smatra da e fotodinamika terapija u Kanadi
verovatno biti odobrena za opte korienje za vreme 1990. godine, a u Sjedinjenim
Amerikim Dravama do kraja 1991. godine. Ova tehnika se koristi za leenje raka
ezofagusa, plua, beike, metastaziranog raka dojke, ali takoe i za leenje
ginekolokih, kolo-rektalnih vrsta raka, kao i onih koji pogaaju kou, mozak, oko,
glavu i vrat. Tehnika se pokazala dobrom za ranu detekciju problema i predstavlja
jednostavni i neinvazivni nain leenja bolesti koja moda u suprotnom ne bi bila
otkrivena
25
.
Trenutno se istrauju i druge mogunosti u leenju drugih zdravstvenih problema
fotodinamikom terapijom. Polne bradavice, koje su sada postale gotovo epidemine,
e se verovatno moi leiti primenom Fotofrina, a zatim i nelaserskim tretmanom
crvenim svetlom. Trenutno se smatra da ovaj tretman moe zapravo osloboditi telo
virusa polnih bradavica. Jo jedna oblast buduih istraivanja koja veoma obeava je
korienje fotodinamike terapije u leenju aterosklerotinog plaka. Ovi plakovi,
rezultat postepenog nagomilavanja masnih naslaga (uglavnom holesterola) na
unutranjim zidovima arterijskih zidova, uzrokuju progresivno suavanje ovih sudova
i na taj nain smanjuju dotok krvi u vitalne organe. Ako ove naslage postanu velike,
one u potpunosti mogu da narue protok krvi kroz arterije i tako dovedu do infarkta,
loga, ak i smrti. Nedavna istraivanja na ivotinjama su pokazala da Fotofrin
sakuplja aterosklerotine plakove i kada se aktivira malim koliinama svetlosti, on
bukvalno topi ove plakove. Ako se slini rezulati dobiju kod ljudi, ovaj nain leenja
e moi znaajno da smanji stopu infarkta i loga i moda e moi, u nekim
sluajevima, da eliminie potrebu ugradnje bajpasa.


SVETLOST: ISTA KRVI

Pored korienja svetlosti za leenje raka, postoji i potencijalna mogunost primene
u preiavanju transfuzione krvi i leenju side
26
. U poslednjih nekoliko godina su
naunici sa Bejlor medicinskog univerziteta koristili svetlost za unitavanje virusa
koji izaziva sidu i druge infektivne bolesti. Pod vostvom dr Lestera Metjua, direktora
Bejlor Fondacije za istraivanje, razvijena je nova tehnologija pomou koje se moe
preistiti krv za transfuziju, to eliminie rizik prenosa virusnih infekcija (kao to su
herpes i sida) prilikom transfuzije
27
. Koristei istu fotosenzitivnu hemikaliju
(Fotofrin) i crveno svetlo koje je koristio Tomas Dougerti, Lester Metju i drugi
istraivai su bili u mogunosti da ubiju 100% virusa koji izazivaju herpes simplex
prve vrste (hladni irevi) boginje, sidu i druge bolesti, i to bez ijednog dokaza o
oteenju normalnih krvnih elemenata
28
. Ovi istraivai veruju da fotodinamika
terapija moe biti efikasna protiv svih virusa koji su okrueni virusnim omotaem,
ukljuujui i one koji uzrokuju hepatitis, sidu i neke oblike leukemije
29
. Ohrabrujui
aspekt ove tehnologije je taj da ona moe selektivno da unitava viruse i druge
neeljene sadraje bez da oteti samu krv. Ovo je glavna prednost u tehnologiji
preiavanja krvi. Sadanje tehnike za analizu krvi su manje od 100% efikasne poto,
u retkim sluajevima, neki virusi se ne mogu detektovati iako su prisutni.


PODESIVI LASERI

Iako je Metju u svom radu, koji ukljuuje ubijanje virusa - izazivaa side, koristio
obini, nelaserski izvor svetlosti, u buduim istraivanjima e se verovatno koristiti
specijalno podesivi laseri, trenutno korieni od strane naunika koji rade u okviru
programa za strateku odbranu vlade Sjedinjenih Amerikih Drava
30, 31
. Predviam
da e u bliskoj budunosti fotodinamika terapija, sama ili u kombinaciji sa drugim
konvencionalnim tehnikama, biti u mogunosti da uspeno lei skoro sve, ako ne i
sve, vrste raka i drugih bolesti koje ugroavaju ivot. Tehnika e verovatno poeti
svakodnevno da se koristi kao to se koristi mikrohirurgija kod povreda kolena.
Zamislite pacijenta sa velikim tumorom koji je teko dostupan. Nakon intravenozne
injekcije odgovarajueg fotosenzitivnog sadraja, pravi se mali rez blizu mesta
tumora i insertuju se dve optike sonde. Jedna sonda je povezana sa video kamerom
koja omoguava hirurgu da vidi mesto u organizmu oko tumora, dok je druga
povezana sa podesivim laserom koji alje eljene talasne duine svetlosti direktno u
ciljanu taku. Kada se odredi mesto gde se nalazi tumor fluoreciranjem tkiva, svetlost
odgovarajue talasne duine se koristi u leenju obolele oblasti to rezultuje
unitavanjem raka.
Naredni korak bi ukljuivao potpuno neinvazivni tretman. Taj tretman bi
podrazumeo instrument kojim bi se mogla odrediti tana lokacija tumora i njegova
udaljenost od koe. Verovatno bi se koristio i laser koji bi mogao biti podeen na
odgovarajuu talasnu duinu i dubinu penetracije u telo. Da li vam moda ovo zvui
kao neto to bi uradio dr MekKoj iz Zvezdanih staza? Ja verujem da emo poeti
sa upotrebom ovakve tehnologije u bliskoj budunosti.
Drugi mogui scenario bi bio da ljudi provode odreeno vreme u svetlosnoj kupki
i da jednom godinje samo odlaze na rutinsku proveru zdravlja. Zamislite primanje
injekcije u kojoj se nalazi fotosenzitivna hemikalija koja se nakuplja samo u elijama
raka i ne stvara neeljene dejstva. Dijagnoza ne bi bila potrebna jer bi samo izlaganje
terapeutskoj svetlosti oslobodilo telo kanceroznog tkiva, bez obzira na stepen
razvijenosti. Moda ak ni injekcija ne bi bila potrebna jer bi sama svetlost povratila
zdravlje. Svetlosna terapija bi mogla da se upotrebljava istovremeno u leenju i
fizike i emotivne komponente bolesti. O ovome u pisati u treem delu.


10


SVETLOST:
UDESNI LEK PRIRODE

Ljudi su oduvek znali da su ciklini ili ritmiki obrasci sastavni deo funkcionisanja
svih dinamikih sistema. Ovi ciklusi, koji potiu verovatno negde izvan naeg
univerzuma, utiu na sve dinamike sisteme koji postoje unutar naeg univerzuma. Po
sistemu domina, kosmiki ciklusi utiu na na univerzum; univerzum zatim utie na
sunev sistem, a on utie na Zemlju. Taj uticaj onda preko klime, godinjih doba,
stanovnika Zemlje dolazi pravo do najmanjih estica u atomu. Poto su sve stvari
povezane na ovaj nain, sve utie na sve. Nita ne moe da izbegne ovaj proces.
Svrha ovih uvodnih komentara je da bolje razumemo kako se ciklusi u ljudskom
ivotu mogu povezati sa ciklusima u prirodi. ta na primer znae godinja doba?
Kako svako godinje doba utie na na ivot? Ako zaista treba da budemo deo
univerzuma zar na nain ivota ne treba biti usklaen sa prirodom? Kako bi to
izgledalo? Kako neusaklaenost sa prirodom zapravo utie na nas?
Jo od vremena Hipokrata, znalo se da ljudska bia, kao i ivotinje, imaju odreeni
dnevni i sezonski ritam. Sam Hipokrat je to smatrao toliko vanim da je savetovao
svima ,koji su eleli da se bave medicinom, da najpre u potpunosti shvate sezonske
promene koje posledino utiu na ivotinje i ljude
1
. Razumevanjem sezonskih
varijacija, uenici mogu bolje razumeti fizioloke i emotivne promene koje su
povezane sa njima. Na primer, odreeni psihiki i fiziki poremeaji su izgleda
izraenijii u jesen, dok plodnost kod ljudi dostie maksimalnu vrednost za vreme leta.
Ja verujem da ove univerzalne promene utiu na sva iva bia. Biljke i ivotinje se
bude u prolee, razvijaju i sazrevaju u leto, usporavaju u jesen i odmaraju se u zimu.
Verujem da su i ljudi sainjeni tako da reaguju na godinja doba na isti nain. Setite
se samo kako reagujemo na godinja doba: u prolee svi elimo nov i sve poetak i
tada obino radimo generalno spremanje prostora u kom ivimo; leti smo sreni kao
deca kada dobijemo priliku da pobegnemo malo od svakodnevnice i posvetimo se
sebi; jesen provodimo u dugim etnjama dok se divimo lepoti ovog godinjeg doba, a
zatim oseamo hladnou i tiinu zime koja je dola.
Poruke koje nam priroda alje su veoma vane. Prolee je uvek bilo period buenja i
vraanja u ivot, a leto period ispunjenosti. Jesen predstavlja period kada sve polako
poinje da usporava, dok je zima period kada priroda isti stare ostatke i sprema se za
novi poetak. Prolee i leto je period kada se stvara; to je vreme rasta, kretanja,
ostvarivanja planova i elja, dok jesen i zima podstiu polako povlaenje, zatvaranje u
sebe, postepeno usporavanje i donose period tihog samoispitivanja i odmora.
Zima je specifini deo godine kada boravimo vie u svojim kuama; to je vreme
kada se ispoljavaju duboke emocije, kada se porodice ponovo povezuju i sve je to
praeno novim odlukama i eljama. To je zaista period kada nam priroda daje vreme
da se duboko zagledamo u sebe i oporavimo svoja srca. Deluje kao ona ima veliki
plan za nas i da eli da jedan deo naeg ivota provedemo istraujui nae okruenje i
svet, a da drugi deo ivota provedemo istraujui nas same. Naalost zima, koja je
nekada bila deo godine kada nam je priroda pomagala da razvijemo sopstvenu
unutranjost i da sagledamo sopstvenu duu, sada je postala vreme depresije i tuge
koju mnogi oseaju.


STANJE POZNATO KAO SAP

Ljudi hiljadama godina povezuju zimu sa optim usporavanjem i opadanjem
raspoloenja i entuzijazma. Iako veina nas osea neku promenu u sebi kao reakciju
na zimu, skraeni zimski dani su za mnoge ljude okida za ozbiljnu depresiju to u
nekim sluajevima moe dovesti do samoubistva. U poslednjih deset godina, naunici
na Nacionalnom Institutu za mentalno zdravlje su opisali emotivni poremeaj, koji se
pojavljuje u zimu, a nestaje u prolee i karakterie se drastinim promenama
raspoloenja i depresijom
2
. Za razliku od veine koja pati od depresije, ljudi sa ovim
poremeajem (koji je etiri puta vie prisutan kod ena nego kod mukaraca) ne gube
apetit i normalno spavaju. Naprotiv, oni jedu vie (naroito ugljene hidrate), vie
spavaju, manje su zainteresovani za seks, dobijaju na teini, esto postaju povueni i
generalno promene svoju linost
3
. Ponaaju se kao da su u stanju sezonske
hibernacije ili da privremeno ive u auri. Neki od ovih ljudi je reklo da je trebalo da
budu medvedi u ovom ivotu.
Iako su ovaj poremeaj tek skoro nauno objasnili, procenjuje se da skoro dvadeset
pet miliona ljudi u Sjedinjenim Amerikim Dravama osea posledice ovog
poremeaja koji se zove Sezonski afektivni poremeaj ili SAP
4
. Kako je mogue da
je trenutno toliko ljudi pogoeno ovim stanjem, a da je to stanje tek prethodnih godina
privuklo medicinsku panju? Dr Norman E. Rozental, koji je prvi identifikovao
simptome 1981. godine i nazvao ovaj poremeaj SAP, smatra da se simptomi
poremeaja smatraju normalnim zato to je ovo stanje veoma esto.


LEENJE SAP-A UZ POMO SVETLOSTI

Otkriveno je da ljudi sa ovim poremeajem zapravo pate od sunane
izgladnelosti. Njima moemo puno pomoi ako im pustimo malo svetlosti u ivot.
D. F. Kovin je 1815. godine napisao:

Uticaj svetlosti na moral oveka je veoma snaan. Lekari e prepisati sunce za
tune i slabe. Kada se ono kombinuje sa umerenim vebama, vraa izgubljenu
hrabrost. Bogati ljudi Engleske i Nemake idu na jug Francuske i Italije da lee bolest
svoje naravi nazvanu zlovolja i gnev ili da bar pobegnu od monotonije gotovo
jednoline klime.
5


Da bih lake objasnio neke od fiziolokih mehanizama koji su osnova ovog stanja i
nain leenja istog, ja u ponoviti funkcije pinealne lezde. Locirana duboko u sri
mozga, pinealna lezda je veoma vaan organ koji igra znaajnu ulogu u regulaciji
telesnih vitalnih funkcija. Iako puno naune literature tvrdi da pinealna lezda ima
drugaije funkcije kod ljudi od onih koje ima kod drugih vrsta, ja verujem da su njene
funkcije iste kod veine vrsta. Ako postoji razlika u funkciji ove lezde kod ljudi i
drugih vrsta, verovatno je ta razlika nastala zbog koliine vetakog osvetljenja koja
se koristi u naem drutvu, a takoe jer veina ljudi ne ivi u skladu sa prirodom.
Pinealna lezda se pored regulisanja poetka puberteta, izazivanja spavanja i uticaja
na nae raspoloenje, ponaa i kao telesni svetlometar i broja, orkestrira naim
unutranjim funkcijama i usklauje ih sa spoljanou. Poto pinealnu lezdu primarno
regulie promena svetlosti iz ovekove sredine, mi na vetaki nain utiemo na nju
tako to koristimo vetako svetlo u zatvorenim i otvorenim prostorima.
Pinealna lezda utie na nau psihologiju i raspoloenje dnevnom ritminom
sekrecijom hormona melatonina koji nou ima najvii nivo, a danju najnii. Znaaj
redovnog luenja melatonina je tek u potpunosti shvaen 1980. godine kada su dr
Alfred Levi i dr Tomas Ver otkrili da svetlost moe potisnuti normalnu nonu
sekreciju melatonina
6
. Njihovo otkrie ne samo da je objasnilo ciklinu prirodu
melatonina, ve je i dokazalo da dnevna svetlost supresuje sekreciju melatonina, a da
je no poveava. Na osnovu ovog otkria kao i na osnovu istraivanja drugih klinikih
istraivaa i pozitivnih rezultata koji su dobijeni u nekim poetnim pilot studijama,
formirana je osnovna hipoteza. Levi i Ver su utvrdili da osvetljavanje zimskog dana
vetakom svetlou moe prevariti mozak tako da on pomisli da je dolo prolee, a
to moe smanjiti depresiju nastalu zbog kratkih zimskih dana. Ova hipoteza je
zasnovana na saznanju da sekrecija melatonina regulie sezonski ritam kod ivotinja i
da je hipotalamus (jedno od mesta na koje svetlosna informacija odlazi kada prodre
kroz oi) odgovoran za kontrolisanje mnogo funkcija koje su poremeene kod
depresivnih osoba.
U elji da potvrde postojanje ovog oblika depresije kao i efikasnost njihovog
predloenog naina leenja, dr Ver i Rozental su poeli da trae osobe koji su imale
specifine sezonske simptome. Nakon pregledanja hiljada sluajeva, shvatili su da su
praktino svi ovi ljudi opisivali iste simptome kao i osobe u njihovim poetnim pilot
studijama. Dolo je vreme za opirniju studiju.
Poetna kontrolna studija je bila napravljena za dve grupe sezonski depresivnih
pacijenata
7
. Svaka grupa je leena dve nedelje, est sati dnevno sa jarkom svetlou
punog spektra ili sa priguenom utom svetlou. Svaka grupa je zatim izloena jo
dve nedelje svetlosti kojom jo nisu bili tretirani. Ova studija je predstavljala
dvostruko slepo istraivanje jer niko od naunika, sem voe projekta, nije znao
redosled svetlosnih tretmana koje su primili pacijenti. Pacijenti nisu znali koje svetlo
su istraivai smatrali terapeutskim.
Rezultati su bili dramtini. Svi pacijenti su doiveli znaajni napredak pod svetlou
punog spektra, dok nijedan pacijent nije pokazao napredak pod priguenim utim
svetlom, iako se ova boja povezuje sa suncem. Neki pacijenti koji su bili izloeni
svetlosti punog spektra su rekli da se oseaju kao da ih je neko probudio iz dubokog
sna; drugi su prijavili da se oseaju divno i produktivno i da mogu normalno da
obavljaju svakodnevne aktivnosti.
Rezultati ove poetne studije su potvrdili postojanje Sezonskog afektivnog
poremeaja (SAP) i njegovog naina leenja. Pored toga studije su stvorile potpuno
novi pristup leenju koje je danas prelo granice psihijatrije. Leenje jarkom
svetlou, koje ima antidepresivno dejstvo, je nauno dokumentovano u okviru
mnogih kontrolnih studija irom sveta koje su se bavile nainom leenja SAP-a.
(Videti dodatak E: deo liste praktiara i referentnih centara). Zasnovano na svim
postojeim istraivanjima, mogu se napraviti neki generalni zakljuci koji se tiu
sezonskog poremeaja i leenja jarkom svetlou:

SAP je emocionalni poremeaj koji se karakterie drastinim promenama
raspoloenja, smanjenom energijom i depresijom koja se deava otprilike u
isto vreme svake godine, tako to se pojavljuje u zimu, a nestaje u prolee. to
severnije ljudi ive, vea je verovatnoa da e doiveti zimsku depresiju. Na
primer, dok SAP pogaa samo 8,9% stanovnika Sarasote, Florida vie od 30%
stanovnika Naue (Nashua), Nju Hempir je pogoeno
8
. Iako je ovo stanje
primarno vieno kod odraslih izmeu dvadeset i etrdeset godina, otkriveno je
da i deca mogu patiti od ovog sindroma
9
. Kod njih razdraljivost, umor i tugu
esto prati pad koncentracije i lo uspeh u koli.

Ovo stanje, koje se ee javlja kod ena nego kod mukaraca (etiri prema
jedan), je obino praeno prejedanjem, produenim spavanjem, dobijanjem na
teini, smanjenom seksualnom eljom i ponekad i oslabljenim imunim
sistemom.

Smatra se da SAP nastaje delom zbog visokih nivoa melatonina koji nastaje
zbog skraenog dana i smanjene koliine dnevne svetlosti koja se javlja zimi.

Iako je taan mehanizam nepoznat, otkriveno je da leenje jarkom svetlou
preko oiju ima znaajan antidepresivni efekat na vie od 80% onih koji pate
od SAP ili blae forme nazvane zimska potitenost.

Veoma je vana koliina jarke svetlosti koja se koristi u leenju jer ona ima
potvreni fizioloki uticaj na organizam:

a) Izlaganje jarkoj svetlosti moe brzo smanjiti nivo melatonina u krvi koji moe
biti abnormalno visok u odreeno vreme dana

b) Vreme kada se daje tretman moe ubrzati ili usporiti bioloki sat organizma, a
to moe uticati na dnevni ritam koji ukljuuje: odreeno vreme za spavanje,
telesnu temperaturu, sekreciju hormona i tako dalje.

Najire prihvaen svetlosni izvor za leenje SAP-a ini est fluorescentnih
cevi punog spektra od etrdeset vati koje stvaraju svetlost jaine otprilike 2,
500 svea ili kandela (otprilike je to etrdeseti deo svetlosti jednog sunanog
letnjeg dana). Tehniki, ova koliina svetlosti predstavlja 2,500 luksa poto je
jedan luks otprilike jednak jednoj svei. Novi fototerapijski ureaj, koji je sada
dostupan, proizvodi ekvivalent od 10, 000 luksa pa na taj nain smanjuje
vreme tretmana na pola sata dnevno
10
. U bliskoj budunosti, prenosivi ureaj
e biti dostupan tako da e pacijent moi da ga nosi na glavi to e mu dati
mogunost da bude u pokretu dok je na tretmanu. Poslednje napravljen
kompjuterizovan ureaj, koji slui za leenje SAP-a, simulira zoru i sumrak
11
.
Razvili su ga dr Majkl Terman i njegove kolege i ovaj novi ureaj radi dok je
pacijent i dalje u krevetu i na taj nain mu tretman oduzima manje vremena u,
ionako obavezama pretrpanom danu. Do dananjeg dana, ovaj ureaj
predstavlja najbolju imitaciju svetlosnih smena u prirodi.

Iako optimalno vreme trajanja tretmana varira od pacijenta do pacijenta.
Izgleda da je jutarnji tretman generalno korisniji od veernjeg. Svaki tretman
jarkom svetlou u trajanju od pola sata do etiri sata dnevno moe biti
efikasan u zavisnosti od samog pacijenta, mesta gde on ivi, klime i godinjeg
doba. Da bi tretman bio efikasan mora se primenjivati svakodnevno u trajanju
koje zavisi od koliine svetlosti kojoj je pacijent inae izloen
12
.

Neki ljudi osete pozitivne efekte ovog tretmana posle poetne sesije. Za
veinu ljudi je potrebno dva do etiri dana da bi primetili efekte. S druge
strane ako se tretman preskoi dva dana veina simptoma e se ponovo vratiti.

Pacijenti generalno dobro prihvataju tretmane, iako se ponekad mogu pojaviti
privremena neeljena dejstva, kao to su glavobolje, gledanje sa naporom,
problemi sa spavanjem. Do dananjeg dana nije zabeleeno nijedno dugorono
neeljeno dejstvo.

Neki psihijatri su takoe prijavili dobre rezultate u leenju onog to oni nazivaju
sindrom sezonske energije (zimska depresija i letnja izraena aktivnost) naoarima
u boji
13
. Oni su otkrili da crvene naoare pomau kod jesenje/zimske depresije, a
polarizovane plavo- zelene naoare kod prolene/letnje izrazite aktivnosti.
Pored odlinih klinikih rezultata postignutih sa jarkom svetlou u leenju SAP-a,
istraeno je jo nekoliko drugih oblasti u kojima se moe primeniti svetlost. U
nedavno izvedenoj studiji o nesezonskoj depresiji, grupa istraivaa iz Kalifornije
koju je predvodio dr Danijel Kripke, je otkrila da je leenje pomou jarke svetlosti tri
sata uvee rezultovalo malim, ali statistiki znaajnim smanjenjem depresije
14
.
Trenutno se ispituje i mogua upotreba terapije jarkom svetlou na pacijentima koji
imaju problema sa jedenjem, kao to su bulimija iji se simptomi izgleda pogoravaju
sezonski
15
. Novi dokazi pokazuje da je detoksikacija od alkohola i droge olakana
upotrebom jarkog svetla. Tim neurologa i psihijatara u Austriji je testiralo dvadeset
alkoholiara sa ozbiljnim simptomima apstinentske krize. Oni su otkrili da su
pacijenti koji su izloeni tretmanu svetlou za dva dana pokazali poboljanje
raspoloenja, poveala im se koncentracija i memorija i trebalo im je 80% do 90%
manje lekova, za razliku od grupe pacijenata koja nije podvrgnuta ovom tretmanu.
Iako se ova oblast retko istrauje, izgleda da se simptomi apstinentske krize mogu
olakati u nekim sluajevima
16
.
Iako je upotreba jarke svetlosti u leenju odreenih aspekata alkoholizma relativno
nova, veza izmeu svetlosti i ovog stanja nije. 30. jula 1971. godine dr Irving Geler je
objavio neka veoma vana otkria koja su bila rezultat jednog sluajnog eksperimenta
17
. Dok je pokuavao da proceni efekte razliitih oblika stresa na razvoj alkoholizma
kod pacova, dr Geler je primetio da su pacovi vie voleli obinu vodu za vreme
nedelje, ali su, iz nepoznatih razloga, preko vikenda dolazili do posudica sa
alkoholom. Posle kraeg vremena je shvatio da je automatski prekida, koji je
regulisao paljenje i gaenje svetla u laboratoriji, bio u kvaru. Rezultat toga je da su
pacovi bili u konstantnom mraku preko celog vikenda.
Da bi odredio da li je biranje alkohola bilo pitanje stresogenih faktora ili mraka, dr
Geler je izveo jo jedan eksperiment. Rezultati su bili od velikog znaaja. Otkrio je da
su pacovi, koji su drani u totalnom mraku i koji nisu bili izloeni nijednom stresu,
tokom vremena poeli da piju vodu sa alkoholom umesto obine vode. Da bi potvrdio
ovo otkrie sproveo je jo jedan eksperiment.
Shvativi da pinealna lezda proizvodi melatonin u mraku, dr Geler je odluio da
vidi kako e pacovi, izloeni regularnom dnevno-nonom ciklusu bez dodatnog stresa,
reagovati kada im se injektuje melatonin. Ovog puta je otkrio da su same injekcije
melatonina uzrokovale da pacovi vie vole vodu pomeanu sa alokoholom od obine
vode, iako su bili izloeni normalnom dnevno-nonom ciklusu i bez stresa.
Rezultati dr Gelerovih eksperimenata jasno pokazuju znaajnu vezu izmeu
smanjene koliine svetlosti i razvoja alkoholizma. Ista veza moda postoji i za druge
vrste hemijske zavisnosti.


LEENJE SEKSUALNE DISFUNKCIJE POMOU SVETLOSTI

Jo jedna medicinska primena, koja se trenutno ispituje, je upotreba fototerapije u
leenju seksualne disfunkcije. iroko je prihvaeno da se sve ivotinje, koje ive u
svom prirodnom okruenju, raznoavaju sezonski i da koliina svetlosti kojoj su
izloeni odreuje njihovo reproduktivno stanje. U stvari, svaka vrsta biti izloena
odreenoj koliini svetlosti da bi ostala seksualno aktivna. Poto pinealna lezda
(telesni svetlometar) sekretuje melatonin i na taj nain obavetava organizam o
koliini svetlosti oko njega, oigledno je da melatonin ima duboki efekat na
reproduktivnu fiziologiju razliitih ivotinjskih vrsta, a najverovatnije i na ljude.
Sada se zna da na seksualnu fiziologiju ljudi utie pinealna lezda. Visoki nivoi
melatonina (obino povezani kratkim danima) rezultuju smanjenom seksualnom
fiziologijom (smanjen nivo seksualnih hormona, sporo seksualno sazrevanje ), dok
niski nivoi melatonina (obino povezani sa dugakim danima) imaju suprotan efekat
18
. Ovo moe biti jedan od razloga zato neka deca u razvijenim zemljama poput
severne Amerike, zapadne Evrope i Japana, koje su izloene velikoj koliini jarke,
vetake svetlosti, veoma rano ulaze u pubertet.
Kod ena sa normalnim menstrualnim ciklusom, noni nivoi melatonina su najmanji
za vreme ovulacije, a dostiu maksimum za vreme menstruacije
19
. ene koje nikada
nisu imale menstruaciju zbog poremeaja zvanog hipotalamusna amenoreja pokazuju
abnormalno visoki nivo melatonina dui vremenski period
20
. Melatonin, pored toga
to potiskuje ovulaciju kod ena, potiskuje i stvaranje sperme kod mukaraca
21
. Poto
svetlost smanjuje sintezu melatonina, fototerapija bi mogla biti veoma prost nain
regulisanja abnormalnih situacija koje se tiu seksualne fiziologije mukaraca i ena.
Ja lino mogu da potvrdim njenu vrednost u ovoj oblasti, jer je mnogo ena kojima
sam leio vizuelne probleme dok sam se bavio optometrijom, istovremeno doivelo
normalizaciju menstrualnog ciklusa ili ponovo dobile menstrualni ciklus nakon
mnogo godina njenog izostanka.
Jo jedno interesantno otkrie vezano za melatonin je da on potiskuje rast
specifinih vrsta tumora i kod ljudi i kod ivotinja
22
. Kod ena koje boluju od
odreenog tipa tumora dojke, nivo melatonina u toku noi je veoma nizak. ivotinje,
kojima je dnevno dodavan melatonin, su ree razvijale takve tumore. Ako rast nekih
tumora moe biti potisnut melatoninom, na koji direktno utie svetlost, onda bi mi
trebalo da budemo u mogunosti da pomou svetlosti utiemo na razvoj tumora. Iako
tek poinjemo da shvatamo ulogu svetlosti u reproduktivnoj fiziologiji i razvoju
tumora, njena budua upotreba je iroka.


RESETOVANJE UNUTRANJEG SATA ORGANIZMA

Ljudi koji rade u smenama, ljudi koji imaju problema sa spavanjem, pa ak i oni
koji pate od umora koji oseaju posle dugog letenja avionom (takozvani det leg,
engleski jet lag, predstavlja desinhronizaciju (disritmiju) u organizmu oveka, nastalu
kao posledica letenja avionom kroz vie asovnih zona, najee nakon
meukontinentalnih letova; to je privremen, kliniki sindrom koji se javlja kao
odgovor na remeenje fiziolokih biolokih (cirkadijalnih) ritmova u organizmu i
najee je praen nespecifinim simptomima kao to su umor, nesanica, gubitak
apetita, razdraljivost i drugi poremeaji) se mogu veoma obradovati u bliskoj
budunosti. Nova istraivanja pokazuju da je bioloki sat, koji nam govori kada da
spavamo, a kada da se budimo, izuzetno osetljiv na jarku svetlost i mrak
23
. Ovo
kliniki znai da izlaganje ljudi precizno vremenski ogranienoj svetlosti, preko
njihovih oiju, moe pomoi u resetovanju njihovih primarnih unutranjih tajmera. To
moe korigovati poremeaj u spavanju, pomoi ljudima koji rade u smenama da se
priviknu na novi raspored i pomoi putnicima tako to e im ublaiti simptome
nastale dugim letenjem avionom
24
. Jo jedna mogua upotreba svetlosti, koja se sada
ispituje, je korigovanje problema sa spavanjem koji je pronaen kod pacijenata
obolelih od Alchajmerove bolesti
25
. Za ove starije osobe, koje su u proseku izloene
sunevoj svetlosti upola manje od njihovih zdravih vrnjaka, se smatra da zbog
smanjene izloenosti svetlosti pate od poremeenog ciklusa spavanja/budnosti. Ako bi
ovi pacijenti mogli bolje da spavaju nou, moda bi se njihove kognitivne sposobnosti
poboljale u toku dana. Kao to kae stara italijanska poslovica Tamo gde ne ide
sunce, ide lekar.
Zamislite ovu novu tehnologiju na naim modernim aerodromima i u avionima!
Zamislite da vam, za vreme nekih letova, kau da navuete roletne na prozore i zatim
da ceo avion obasjaju svetlou ili da se odreena svetla upale blizu vaeg sedita.
Ovo bi znaajno moglo smanjiti umor koji oseate posle dugih putovanja. Moda bi
aerodromi mogli da imaju velike sobe koje bi mogle da vas oporave posle leta ili vas
pripreme za let. Iako je ova tehnologija nekoliko godina ispred nas, istraivai imaju
neke savete za putnike koji idu na dugaak put. Ti saveti e im pomoi da svoj
unutranji sat prilagode dugim putovanjima
26
.

Bez obzira da li putujete na istok ili zapad, izbegavajte izlaganje jutarnjem
svetlu (do 10 ujutru) pre odlaska, za vreme leta i posle dolaska. Iako se
preporuuje noenje specijalnih naoara, veoma tamne naoare bi mogle da
poslue u ovu svrhu. Nosite naoare ili neka vam roletne na prozoru budu
sputene do 10 ujutru da bi izbegli iznenadan prasak dnevne svetlosti.

Za vreme tih istih dana, poveajte izloenost popodnevnoj i ranoveernjoj
svetlosti. Preporuuje se da sedite do prozora da bi bili izloeni jarkoj svetlosti
za vreme leta.

Za vreme popodnevnih sati ne navlaite prozorske zastore i ne gledajte film.


SVETLOST I STOMATOLOGIJA

Jedna od najnovijih i najsavremenijih tehnika u stomatologiji ukljuuje korienje
kompozitnih materijala koji izuzetno lie na prirodnu boju zuba
27
. Srebrne plombe
(za koje mnogi smatraju da su toksine) se sve manje koriste poto ova nova
tehnologija napreduje i nudi bolje reenje..
Danas je poseta zubaru mnogo laka i traje krae nego nekada. U sluajevima
tipinih plombi kada se ukloni kvar pomou runog pitolja se injektuje kompozitni
materijal za plombu u deo koji se popravlja. Stomatolog zatim usmerava snop vidljive
svetlosti koji stee fotoaktivirani kompozitni materijal. Rezultat je veoma
funkcionalan i estetski lep zub
28
.


SVETLOSNE IGLE

Jo jedan futuristiki nain leenja svetlou se moe pronai u oblasti akupunkture.
Ova nauka, koja je hiljadama godina primarno koristila za stimulaciju akupunkturnih
taaka samo igle, je poslednjih godina za postizanje slinih rezultata koristila i
pulsirajuu elektrinu struju, ultrasoninu stimaluciju, zvuk visoke frekvence i
lasersko svetlo
29
. Iako najvei broj akupunkturista i dalje koristi igle, laser -
akupunktura postaje sve popularnija. Ovu tehniku su razvili Rusi i ukljuuje
stimulaciju akupunkturnih taaka laserskim zracima male energije. Iako je tehnologija
jo uvek u poetnoj fazi, inicijalni kliniki rezultati pokazuju da laser - akupunktura
moe biti efikasnija od klasinog naina upotrebe igala.

BOJA: IVOTNA SILA ORGANIZMA

Prouavajui radove mnogih eminentnih ljudi ija istraivanja potvruju korisnost
svetlosti i boje za nae zdravlje, najvie su me impresionirali oni kliniki istraivai
iji su ivoti zapravo prava potvrda njihovog rada. Jedna takva osoba je dr Hejzel
Parsels koja je doktorirala filozofiju, kiropraktiku i naturopatiju. Ima preko sto
godina, odlinog je zdravlja i dalje se aktivno bavi privatnom praksom u Albukerkiju,
Novi Meksiko.
Gotovo etrdeset godina dr Parsels primenjuje boju u svojoj holistikoj praksi koja
uvek daje dobre rezultate
30
. Otkrila je da je boja u mnogim sluajevima uspeno
eliminisala paralizu i u potpunosti povratila normalne funkcije kod pacijenata koji su
preiveli log. Za vreme poroaja ona izlae i majku i novoroene tretmanu bojom
da bi smanjila ok, hemoragiju i vreme oporavka. ta vie, ona je objavila radove u
kojima kae da ova deca imaju manje zdravstvenih problema od dece koja nisu
primila ovakav tretman u trenutku roenja.
Dr Parsels smatra da je boja ivotna sila organizma. Otkrila je da je protok boje
do organa, u sluajevima bolesti i iscrpljenosti organizma, smanjen sve dok se telo ne
oporavi. Ona smatra da boja moe promeniti bilo koju funkciju u organizmu.


NEUTRALIZOVANJE STRESA POMOU BOJE

Dr Riard Frenkel, psihijatar iz Skarsdejla, Nju Jork je razvio veoma inovativnu
psihoterapeutsku primenu svetlosti
31-33
. On, od ranih ezdesetih godina, istrauje i
kliniki koristi boju za leenje stresa kod ljudi. Posle dvadeset pet godina klinikog
iskustva, Frenkel je postavio hipotezu da je stres kodiran u naem umu u obliku boje.
Poto je u ivotu sve obojeno, on smatra da su sva naa iskustva, kao i reakcije na
njih, spojena u ono to on naziva skupom iskustava i da su ona, u naem umu,
predstavljena odreenim bojama. Za Frenkela um je kompjuterizovana banka
obojenih informacija koja skladiti sva iskustva, dobra i loa, u obliku odgovarajuih
boja.
Korienjem tehnike koju naziva refrakcija boje Frenkel odreuje kako odreeni
pacijent reaguje na razliite boje (crvenu, narandastu, utu, zelenu, plavu, purpurnu,
belu, braon i sivu). On je primarno zainteresovan da otkrije koja boja aktivira stara,
bolna seanja koja rezultuju stresom. Kada odredi koja boja izaziva ove stresne
reakcije, on neutralie efekte stresa tako to pacijentu daje da gleda kroz naoare
odgovarajue boje. Kada pacijent nosi ove naoare svakog dana efekti boja, koje
proizvode stres, se optiki ponitavaju, a na taj nain se smanjuje ili eliminie
anksioznost koju on osea. On takoe koristi patentirani instrument i tehniku nazvanu
analiza slika da bi pobudio stresna oseanja povezana sa odreenim bojama. Na taj
nain on pacijenta ini otpornim na stres koji je povezan sa bojom.
Frenkelova tehnika izgleda otprilike ovako: dok je pacijent fokusiran na svoj odraz
u ogledalu koje je okrueno razliitim sijalicama u boji, od njega se trai da opie
svako oseanje ili seanje koji mu padnu na pamet. Frenkel navodi da stara, bolna
seanja bukvalno iskuljaju iz uma pacijenta za vreme ovog procesa i esto su
praena telesnim simptomima koji su povezani sa bolnim iskustvom. Kao lekar,
Frenkel veruje da uklanjanje stresa iz uma ne samo da smanjuje bolest kod ljudi, ve i
oslobaa njihovu kreativnost. Dr Frenkel je postigao veliki uspeh u kontroli
anksioznosti, depresije, fobija, migrena, samoubistava, umora, zloupotrebe alkohola i
droge i gojaznosti. Njegov rad je predstavljen u Ujedinjenim Nacijama i objavie ga
Riardson i Steirman Inc., Nju Jork, kao njegovu etvrtu knjigu nazvanu
Prevazilaenje stresa.


UBLAAVANJE PREMENSTRUALNOG SINDROMA (PMS)

Jo jedna od estih tegoba, koja izgleda dobro reaguje na leenje jarkom svetlou,
je premenstrualni sindrom (PMS). Ono se karakterie dobijanjem na teini,
depresijom, povlaenjem u sebe, velikom eljom za ugljenim hidratima, umorom i
razdraljivou i to uglavnom jednu nedelju pre poetka menstruacije. Za mnoge ene
su ovi simptomi veoma uznemirujui i remete im svakodnevni ivot. Nedavno je
meutim dr Barbara Peri iz San Dijega, Kalifornija, pokazala da su enama, koje su
tretirane jarkim svetlom u trajanju od dva asa uvee, olakani premenstrualni
simptoma
34
. Iako su neophodna dalja istraivanja, ovi poetni rezultati pokazuju da
leenje jarkom svetlou moe postati veoma efikasna alternativa za leenje
premenstrualnog sindroma, umesto korienja lekova sa istim ciljem.
Slede oseanja jedne ene vezana za njen meseni ciklus:

Moje menstruacije su vreme kada se oseam veoma utueno i povueno. To je kao
da su me uvukli u peinu samoispitivanja da bih razmislila kako se nosim sa stvarima
koje mi se dogaaju u ivotu i oslunula taj mir koji je duboko u meni. To je vreme
kada sam, bez obzira u kom sam procesu uenja, prosvetljena i ponesena emotivnom
sveu. Ranjiva sam i osetljiva.
Kada se bavim aktivnostima koje ne odgovaraju mom meseevom periodu,
oseam se razdraljivo, mrzovoljno, pakosno i kao da mi je neto isisalo svu energiju
iz tela. To je znak koji mi govori da troim svoju ensku snagu i mogunost da
doivim i podelim ovaj oblik Izvora ili kako god ga zvali. Za mene, svaki meseev
period je specijalan dar eni, dar materice i mogueg ivota, Ni iz ega
(Praznina) je stvoreno neto, bilo da je to moja lina zajednika kreacija sa Izvorom,
in stvaranja sa svojim muem ili stvaranje sa njim ili drugima.
Kada negujem i sluam te unutranje pozive, oseam se spokojno. Ne oseam se
uvek povezano i koncentrisano. Nekada oseam prazninu, neznajui ta se deava
unutra, ta treba da radim ili gde treba da idem. Ipak kada potujem ta nepoznata
oseanja i ostanem zajedno sa njima, javi se oseaj stabilnosti i poverenja.
Ja esto imam PMS (premenstrualni sindrom) koji doivljavam isto kao i kada se
zima pribliava. Oseam da polako usporavam, i imam potrebu da stanem i razmislim
o onome ta radim, o onome ta sam postigla i gde se trenutno nalazim. Kada
menstruacija pone, esto se oseam kao da sam u dubokom snu. Za vreme ovog
perioda, moji snovi su esto veoma jasni i snani. Puno matam preko dana i oseam
kao da sam odlutala negde. Ponekad sam puna energije, ali to je ona pasivna energija
kada sam veoma svesna realnosti, ali na nekako usporen nain. Do samog kraja
menstruacije, imam oseaj buenja i obnovljivanja, kao u prolee; oseaj sveeg
poetka i ponovo hvatam pun zalet, ali sa sveu koju sam primila za vreme mojih
poziva iz meseevog perioda. Moe li enski ciklus biti mikrokosmos sezonskog
makrokosmosa?
U kulturama nekih amerikih starosedelaca, meseev period kod ene se smatrao
veoma monim periodom. Vizije koje su ene doivljavale u meseevom periodu su
voi plemena zapravo bile smernice u organizovanju plemenskog ivota i aktivnosti.
ene su takoe mogle da poklope njihovu menstruaciju sa mladim mesecom, verujui
da on oznaava poetak enskog ciklusa. Moje iskustvo mladog meseca je kao neka
praznina i neznanje koje ponekad osetim za vreme menstruacije, dok je moje
iskustvo sa punim mesecom nalik punoj energiji koju osetim nakon menstruacije. Da
li su tada ene imale podeen menstrualni ciklus sa meseevim? Da li bi bilo bolje
ensku menstruaciju nazvati meseevim periodom zbog efekata meseca na enski
menstrualni ciklus, slino efektu suneve svetlosti na godinja doba?
35



BITI U SKLADU SA IVOTNIM CIKLUSIMA

Kod odreenih stanja koja se mogu leiti jarkim svetlom, kao to je SAP,
seksualna disfunkcija i det leg neophodno je postaviti nekoliko pitanja:

1. Da li je neko od ovih stanja zaista medicinski poremeaj ili simptom neeg vieg
to mi ne razumemo?

2. Poto tretman manipulie biolokim satom ljudi sa gore pomenutim problemima, da
li on zaista pomae ovim ljudima? Koji su dugoroni efekti ovoga?

3. Mogu li mnogi poremeaji biti znak naeg odvajanja od nas samih i od prirode
uopte?

4. Da li bi vie mukaraca doivljavalo simptome SAP-a ili ak i muke verzije PMS-
a da ih nisu oduvek uili da ne oseaju i ne pokazuju svoje emocije?

5. Da li nas drugi ljudi osuuju jer nismo sve vreme nasmejani i sreni? Da li sami
sebe osuujemo zbog toga? Da li smo zaista depresivni ili samo pokazujemo prava
oseanja? Da li ivotinje postaju depresivne za vreme zime?

Shvatio sam da se svetlosna terapija i dalje uglavnom koristi za leenje simptoma, a
ne uzroka. ak i takozvani psihijatri veinu psiholokih poremeaja oznaavaju
hemijskom neravnoteom. Sigurno je da mentalno stanje utie na hemiju u organizmu
i samo zdravlje, ali kad neko kae da je hemijska neravnotea uzrok problema (a ne
posledica), u mnogim sluajevima je to zapravo veoma zastraujua dijagnoza jer
navodi pacijenta da se osea bespomonom rtvom umesto da ga ohrabri u leenju.
Ovakav stav samo dovodi do ubeenja da su fizika povreda, neravnotea u
organizmu i bolest, rezultati povrede, naslea ili napada klica, a ne shvatamo da je
mnogo fizikih bolova zasnovano na emocijama. Vreme je da lekari shvate da
holastiki pristup bolesti, koji obuhvata celu osobu - um, telo, emocije i duu - daje
mnogo bolje rezultate.
Osetljivi ljudi su oduvek primeivali sezonske promene i oseanja koja one nose.
Zapravo, ove promene nisu vezane samo za godinje doba, ve se esto, na razliite
naine ispoljavaju u ivotu. Promene koje se deavaju za vreme zime i menstruacije
zaista postoje da bi proistile psihu. Ako ne iskoristimo priliku da se proistimo,
mnoga oseanja e ostati ispod tepiha dok ih neto ne aktivira. Kada se emocije
neprekidno guraju ispod tepiha neizbean je emotivni i fiziki slom u nekom
trenutku. ta vie, zbog hroninog potiskivanja emocija, odreeni delovi dana, meseci
i/ili godinjih doba (na primer no, menstruacija, zima) e ponovo aktivirati ova
oseanja rezultujui anksioznou, depresijom i optom uznemirenou.
Ja puno priam o ovim stvarima jer smatram da su ljudi napretkom moderne
tehnologije, naroito razvojem svetlosnih lampi, iskoristili Majku prirodu ne
obaziravi se na njene zakone. Ono to je poelo eljom da ukrademo samo jo koji
sat svetlosti se pretvorilo u veliko iskoriavanje nas samih i drugih. Doli smo u
situaciju da neprekidno brinemo kada e svetlost zauvek nestati. Ne ivimo vie u
dodiru sa prirodom, sa svim to nas okruuje, niti sa samim sobom. Vremenom nam
je ova situacija stvorila unutranju neravnoteu koja se manifestovala u obliku ivotno
ugroavajuih bolesti i spoljanju neravnoteu u obliku unitavanja ivotne sredine.
Moda je vreme da odgovore potraimo u sebi, a ne da neprekidno smatramo sami
sebe rtvama neke nepoznate nove bolesti.
Definitivno postoji veza izmeu svih malih i velikih stvari. Moda ovo definie
koncept karme ili objanjava izreku Sve se vraa sve se plaa. Izgleda da smo mi
mali deo jedne velike slike koja se neprekidno menja, voena zakonom promene.
Ovaj zakon promene i njegov uticaj na sav ivot je lepo opisan u jednoj od najstarijih
i najcenjenijih knjiga Ji ing (prim. prev. Knjiga je takoe poznata kao Knjiga
promene ili Klasik promene; ta filozofija se temelji na ideji o dinamikoj ravnotei
suprotnosti i prihvatanju neizbenosti promene). Ona opisuje ivot i rast kao proces
neprekidnog menjanja suprotnih sila, ali i sila koje se dopunjuju: jing/jang,
ensko/muko, skupljanje/irenje i tako dalje. Razumevanje zakona promene, koji je
osnov svega, nam pomae da na ivot gledamo iz perspektive uesnika/posmatraa, a
ne iz perspektive rtve.

Jer ovo je mudrost:
Voleti, iveti,
Uzeti ono to sudbina
i Bog mogu dati;
Ubrzati utianu strast
Dok pozdravljate njen tok
Imati, uvati,
I vremenom, osloboditi. - nepoznat autor


Tolbert MekKerol objedinjuje moja oseanja o ovom u Godinjim dobima (iz
njegove knjige Beleke iz pesme ivota):

Drvo zna koje je njegovo mesto u prirodi. ta god da radi - da li stvara pupoljke, da
li lista i daje zrelo voe - sve je to drvo.
Postoje godinja doba u naem ivotu. Ne trudite se da pobegnete od njh. Ako
pokuate da nosite voe kada je vreme da stvarate pupoljke, moda nikada neete
dobiti pupoljke.
Sluajte pesmu prirode. Svaka godina je ciklus. Postoji vreme za aktivnost i vreme
za odmaranje. Postoje trenuci poetka i trenuci kraja. Postoji vreme za napredovanje i
vreme za obnovljanje. Budite mirni i uite. Sagledajte pravu priu prirode. Gledajte
pticu i drvo. Uite o slinostima izmeu vas i ptice. Neka vam drvo pomogne da
pronaete svoje mesto.
Budite svesni dana. Postoje razliiti delovi dana. Zora je prolee. Leto je podne.
Poslepodne je jesen. Zima dolazi nou. Stvoreni ste da osetite ovaj ciklus svaki dan.
Sruite vae zatitne zidove. Kreite se u ritmu dana. Uvek zapamtite da je sutra novi
ciklus, jo jednom se toak okree.
Svaki dah je ciklus ivota. Unesite u sebe slatko prolee svog daha. Napunite plua
letom ovog ciklusa. Iskusite jesenju radost oslobaanja. Budite prazni i mirni u zimu
vaeg daha. Sada udahnite ponovo, jer uvek postoji novi poetak i novi kraj.
Nikada neete udahnuti bitnije ili manje bitno nego to to radite upravo sada.
Nikada neete biti u danu ili godini koja je bitnija ili manje bitna od dana i godine u
kojoj ste sada.
Svaki trenutak je novi poetak ivota. Ova trenutna sekunda moe biti kraj svega.
Ovaj trenutak je novi poetak za sve. Ako stvarno uskoite u novi trenutak biete
potpuno preporoeni.
ivot je, poput okeana, napravljen od mnogo talasa. Postoje talasi u svakom
trenutku, svakom danu, svakoj godini, svakom ivotu. Ako udite za oseajem
potpunosti budite u harmoniji sa talasima
36
.




11

UV: DA ILI NE?
PITANJE JE SAD


Milionima godina se ivot na Zemlji razvijao pod direktnim uticajem prirodne
suneve svetlosti. Ljudi su oduvek oseali neku posebnu povezanost sa suncem. Stare
kulture su bile svesne velikog uticaja sunca pa su ga potovale kao Boga i svaki dan
ga blagosiljale zbog njegovih darova. Na nesreu, vreme se promenilo. Kad smo
otkrili kako da proizvedemo vetaku svetlost, postepeno smo poeli da gubimo
poetnu vezu sa prirodnom, sunevom svetlou. Sunce, nekada smatrano
boanstvom, je nedavno proglaeno krivim za mnoge zloine i sada se smatra
naoruanim i opasnim. Javnost je upozorena: Klonite se sunca i titite se od njega sve
vreme.
Koje su prave injenice vezane za sunevu svetlost? Zato re ultraljubiasto
(UV) odmah navede ljude da pomisle na rak, kataraktu, starenje i bore? Vie od 50%
populacije u Sjedinjenim Amerikim Dravama nosi naoare da bi se zatitilo od
sunca. One su napravljene od stakla koja blokiraju najvei deo UV zraenja.
Najnovija plastina soiva, nazvana UV 400, blokiraju svo UV zraenje. Postoje ak i
kapljice za oi, koje se trenutno kliniki ispituju, koje mogu da blokiraju 98% UV
zraenja
1
. U losionima za suanje, zatitini faktor 6, 10 i 15 se ne smatra vie
adekvatnom zatitom od sunca i UV zraka. Sada se preporuuje zatitini faktor 25 i 30
za potpunu zatitu.
Ovo blokiranje ultraljubiastih zraka moe ozbiljno da oslabi odbranu organizma!
2-
4
Prema reima fotobiologa dr Don Ota postoji jaka indikacija da UV svetlo koje
prolazi kroz oi stimulie imuni sistem. Sigurno je da je UV svetlo u velikim
koliinama tetno, meutim u malim koliinama, kao to je sluaj sa prirodnim
sunevim svetlom, dr Ot smatra da je ono kao hranljiva materija koja pospeuje
ivot i da je veoma korisno. Da li je mogue da je nauka otila predaleko? Ovo bi
mogla da bude jedna od najveih greaka koje je nauka napravila u poslednjih pedeset
godina.


VRSTE ULTRALJUBIASTOG ZRAENJA

Suneva setlost (sastavljena od mnogo razliitih zraka) sadri veliku koliinu
ultraljubiastog (UV) zraenja. UV zraenje se deli na: UV-A, UV-B i UV-C u
zavisnosti od talasne duine. UV-A (320 - 380 nm) se direktno granii sa ljubiastim
krajem spektra vidljive svetlosti i odgovorno je za tamnjenje koe kod ljudi. UV-B
(290-320 nm) izgleda da aktivira sintezu vitamina D i apsorpciju kalcijuma i drugih
minerala. UV-C (100-290 nm), koji ozonski omota Zemlje najvie i zadrava, ima
ulogu u ubijanju bakterija, virusa i drugih infektivnih agenasa. Danas, bukvalno sve
vrste ultraljubiastog zraenja ljudi smatraju tetnim. Na primer, fluorescentno svetlo
u istraivakim laboratorijama radiolokog odeljenja za Hranu i Lekove u Americi je
prekriveno posebnim plastinim materijalom koji apsorbuje UV svetlo
5
. Kompanija
ne eli da njihovi radnici budu izloeni ni najmanjoj koliini ovog smrtonosnog
zraka.

SUNCE I ULTRALJUBIASTA TERAPIJA

Kako je mogue da suneva svetlost, najsnanija hranljiva materija u naem
sunevom sistemu, moe biti i toliko opasna? Terapija suncem je bila veoma
popularna u Evropi sve do tridesetih godina dvadesetog veka. Bila je nazvana
helioterapija, po Heliosu, grkom bogu Sunca.
Jedan od najpoznatijih pristalica suneve terapije je bio lekar August Rolier,
direktor klinike za helioterapiju u gradu Lejsinu visoko u vajcarskim Alpima
6
. On je
smatrao da sunce ima terapeutki efekat zahvaljujui nevidljivom ultraljubiastom
zraenju. Dr Rolier, ija se klinika nalazila na oko dve hiljade metara iznad nivoa
mora, je eleo najviu planinu zato to je vazduh tako prozraan da sunevi zraci
lako prolaze kroz njega bez apsorpcije (od strane atmosfere). Dr Rolier je znao da e
pacijenti pokazati najbolje rezultate ako prime najveu koliinu ultraljubiastih
zrakova. On je dobio toliko zadivljujue rezultate na svojoj klinici da je objavio
knjigu o ovom nainu leenja nazvanu La cure de soleil - Leenje uz pomo sunca
7
.
Jedna od glavnih bolesti koja je leena uz pomo sunca je tuberkuloza. Mnogi
tuberkulozni pacijenti su se u potpunosti izleili. Jedan lekar je otkrio da sunce nije
pomoglo pacijentu jer je nosio naoare za sunce koje su blokirale lekovite
ultraljubiaste zrake. Suneva terapija je pomogla i kod drugih bolesti kao to su:
kolitis, anemija, cistitis, arterioskleroza, reumatoidni artritis, kostobolja, iijas,
ekcemi, akne, herpes, astma, problemi sa bubrezima ak i opekotine.
U to vreme, profesor Dord Sperti sa Univerziteta u Sinsanatiju je inio uda sa
podeenim ultraljubiastim zracima
8
. Smatran jednim od najeminentnijih svetskih
strunjaka u oblasti UV zraenja tog vremena, Sperti je razvio tehnologiju koja je
mogla da prilagoava UV zrake u cilju stavljanja vitamina D u mleko, losione za
sunanje, baktericide i za druge potrebe. Do sredine tridesetih godina dvadesetog
veka, sunanje i ultraljubiasta terapija su postale poznate kao najefikasniji nain
leenja mnogih infektivnih bolesti.
Meutim, 1938. godine je otkriven penicilijum i nauka je uletela u novi
farmaceutski svet. Lekovi su postali unosan posao.Terapiju suncem su ubrzo mnogi
zaboravili.


KORIST OD UV SVETLOSTI

Meutim postoji jo jedna strana prie o leenju pomou svetlosti koja nije nikada u
celosti ispriana. Veina ljudi ne zna da postoji ogromna korist od ultraljubiastog
zraenja za zdravlje. Razmislite o sledeem:

1. UV svetlost aktivira sintezu vitamina D, koji je preduslov za apsorpciju kalcijuma i
drugih minerala iz hrane
9-13
.

Robert Nir je sproveo istraivanje na grupi starijih ljudi da bi odredio da li e dodatna
suneva svetlost poveati njihovu mogunost apsorbovanja kalcijuma iz hrane
14
. U
hranu, koju su uzimali ovi ljudi, je dodavano otprilike oko 200 jedinica vitamina D
svakog dana. Jedna grupa ovih ljudi je ivela okruena svetlou punog spektra (koja
se sadrala UV zraenje), a druga grupa je vreme provodila u zatvorenim prostorijama
pod vetakim svetlom (koje nije sadralo UV zraenje). Grupa koja je ivela u
zatvorenom prostoru, odnosno koja nije bila izloena UV zraenju, je za 25% imala
smanjenu apsorpciju kalcijuma, dok je druga grupa (izloena UV zraenju) imala
poveanje apsorpcije za 15%. Drugim reima, grupa koja je primala UV zraenje je
apsorbovala 40% vie kalcijuma iz hrane nego ljudi iz druge grupe.

2. UV svetlost smanjuje krvni pritisak.

Na poetku dvadesetog veka je prvi put primeeno da UV zraenje iz sunca smanjuje
krvni pritisak i kod ljudi koji su imali normalan krvni pritisak i kod onih koji su patili
od povienog krvnog pritiska. Jedna studija je pokazala da su ljudi, koji su bili
izloeni samo jednom tretmanu ultraljubiastog zraenja, primetili dramatino
smanjivanje svog povienog krvnog pritiska. Otkrili su da taj efekat traje od pet do
est dana
15
.

3. UV svetlost pospeuje rad srca.

Dr Rejmond Donson je u Tulan medicinskoj koli izloio dvadeset ljudi
ultraljubiastom zraenju
16
. Kod osamnaest od dvadeset ljudi srani rad se poveao u
proseku za 39%! Drugim reima, srce im je postalo jae i pumpalo je vie krvi.

4. UV svetlost poboljava elektrokardiogram (EKG) i karakteristike krvi kod ljudi koji
pate od ateroskleroze (otvrdnue arterija).

U jednoj studiji 169 ruskih pacijenata sa cerebralnom aterosklerozom je primilo
tretman sa UV svetlou
17
. Oni su bili nadgledani jo godinu dana i kod svih je
primeeno poboljanje cerebralne cirkulacije, vratili su se na posao i rekli da se
oseaju bolje. Druge studije su pokazale sline rezultate
18-20
.

5. UV zraenje smanjuje holesterol.

U jednom eksperimentu pacijenti sa hipertenzijom i problemima sa cirkulcijom su
izloeni UV svetlosti
21
. Dva sata nakon prvog izlaganja, 97% pacijenata je imalo za
skoro 13% smanjenjen nivo holesterola. U okviru ove grupe, 86% je zadralo ovaj
nivo dvadeset etiri asa kasnije. Takoe treba naglasiti da se nivo i drugih vrsta
masnoa, koje su povezane sa sranim bolestima (masne kiseline,
mono/di/trigliceridi), takoe moe smanjiti izlaganjem UV zracima. Ovo se verovatno
deava jer je organizmu za razbijanje holesterola potrebno UV zraenje.

6. UV zraenje pomae u gubljenju teine.

ivotinje na farmi koje najvei deo provode na otvorenom se ne goje tako lako kao
ivotinje koje ive u zatvorenim prostorijama
22
. Ovo je takoe potvreno u studijama
u kojima su ivotinje, izloene UV zraenju, gubile teinu. Smatra se da do ovog
efekta dolazi jer UV zraenje stimulie tiroidnu lezdu koja ubrzava metabolizam, a
samim tim i sagoreva kalorije. Tridesetih godina dvadesetog veka vajcarski
helioterapeuti su otkrili da su njihovi pacijenti poveali miinu masu i veoma malo
masnou, iako nisu mesecima vebali. Dr Zejn Kim je pisao o slinim rezultatima u
svojoj knjizi Suneva svetlost.

7. UV svetlost je efikasna u leenju psorijaze.

Izvetaji Nacionalne Fondacije za Psorijazu su pokazali da se kod 80% onih koji su
patili od ove kone bolesti stanje poboljalo nakon izlaganja UV svetlosti
23
.

8. UV svetlost je efikasna za leenje mnogih drugih bolesti.

Otkriveno je da je UV svetlost veoma efikasna u ubijanju infektivnih bakterija,
ukljuujui i nekoliko oblika bakterije tuberkuloze. 1933. godine F. H. Krudsen je u
svojoj knjizi Svetlosna terapija naveo otprilike 165 razliitih bolesti koje su leene
UV svetlou. Rusi i Nemci su rutinski kristili UV svetlost u borbi protiv plunih
bolesti kod rudara (ruski lekari veruju da UV svetlost pomae krvotoku da ukloni
prainu i prljavtinu iz plua radnika), kao i u borbi protiv infektivnih bolesti u
kolama i na radnim mestima
24-26
.

9. UV svetlost poveava nivo seksualnih hormona.

U studiji u bostonskoj dravnoj bolnici, dr Abraham Majerson je otkrio da
ultraljubiasta svetlost poveava nivo mukih hormona za 120%
27
. Ultraljubiasta
svetlost takoe poveava nivo enskih hormona. U drugoj istraivakoj laboratoriji je
otkriveno da organizam najvie apsorbuje estrogen kada je izloen delu UV spektra
od 290 nm za koji mnogi ljudi tvrde da je opasan i tetan. Ova otkria ukazuju da je
estrogen najefikasniji kada je ena izloena UV talasnim duinama.

10. UV aktivira vaan hormon koe.

Istraivai sa Univerziteta u Severnoj Karolini su pokazali da solitrol (hormon u koi)
zajedno sa pinealnim hormonom melatoninom uestvuje u kontroli telesne reakcije na
sunevu svetlost i mrak
28
. Solitrol, za koji se veruje da predstavlja oblik vitamina D
3
,
funkcionie sa melatoninom antagonistiki i dovodi do promena u raspoloenju,
cirkadijalnom ritmu i sezonskoj reprodukciji. Proizveden delovanjem UV svetlosti,
solitrol utie na mnoge regulatorne centre u organizmu kao i na imuni sistem. Otkria
ovih istraivaa mogu pomoi u objanjavanju veze izmeu suneve svetlosti i
ljudskog zdravlja.


I DALJE...DA LI JE UV ZRAENJE KORISNO ILI TETNO?

Iako postoji stotine medicinskih studija koje pokazuju korisnost ultraljubiastog
zraenja na zdravlje, vei deo medicinskog sveta nastavlja da smatra ultraljubiastu
svetlost opasnom po zdravlje. Milionima godina, ivot se razvijao pod uticajem
suneve svetlosti koja sadri ultraljubiasto zraenje. Sada je nauka odluila da je Bog
zapravo napravio greku i da je sva UV svetlost tetna. Neverovatno je kako su se
vremena promenila. Veliki broj radova napisanih na poetku ovog veka je govorilo o
korisnosti prozora koji su proputali ultraljubiasto svetlo. 1990. godine slini radovi
su govorili samo o blokiranju istih zraka.
Dr Ot se prvi sloio da je velika koliina UV svetlosti loa, ali je i rekao Nama je
potrebna osnovna koliina da bi odrali ivot i zadrali zdrav imuni sistem. Dodao je
jo Sve talasne duine suneve svetlosti su korisne. Analogiju je naao ko roenja
deteta: ako mu se da mnogo kiseonika, kiseonik moe oslepeti bebu. On kae:

Ispao bih smean kada bi odmah doneo zakljuak da je kiseonik opasan za vae
zdravlje i da bi vi trebalo da ivite bez njega. Meutim, ovo je bukvalno zakljuak
donet za ultraljubiastu svetlost. Ako stavite vau ruku u pe opeiete se. Ali to ne
znai da treba u potpunosti izbegavati toplotu i drati u kui temperaturu na nuli!
Javnost mora da razume da je svetlost hrana ba kao i vitamin ili mineral. Mala
koliina ultraljubiastog zraenja je podjednako vana kao i mala koliina vitalnih
hranljivih materija.
Ljudi su se nekada smejali konceptu da milioniti deo hemikalije ili hranljive
materije moe uticati na zdravlje. Oni su smatrali da je tako mala koliina bukvalno
beznaajna. Sada shvataju da ak i manje veliine neega utiu na nas. Ista filozofija
vai i za svetlost. Kada neke talasne duine fale u vaoj svetlosnoj ishrani makar u
tragovima, to ima neverovatan efekat na vae zdravlje
29
.

Ovakav problem mnogo ljudi doivi jer najvei deo svog ivota provede pod uticajem
vetake svetlosti.


PROBLEMI SA SVETLOU U ZATVORENOM PROSTORU

Poto je suneva svetlost (koja sadri UV zraenje) toliko korisna za ljude, mora da
postoje odreeni negativni efekti kada se ivi i radi u okruenju u kome smo
neprekidno izloeni vetakoj svetlosti. Dve vane promenljive u ovoj analizi su nivo
osvetljenosti i karakteristike spektra. Tipina zatvorena prostorija je osvetljena sa
otprilike 600 do 700 luksa, dok osvetljenost letnjeg dana moe dostii i 100 hiljada
luksa. Takoe, spektralne komponente suneve svetlosti su znaajno razliite od
komponenti tipinog vetakog osvetljenja, odnosno onog osvetljenja koje bukvalno
postoji u svim domovima, fabrikama i kancelarijama.
Regularna sijalica u zatvorenom prostoru praktino uopte ne emituje ultraljubiastu
svetlost. Neke kompanije ak i pokrivaju sijalice da bi spreili i ono malo prisutnog
UV zraenja da proe. Jedna strana kompanija prodaje prirodnu sijalicu za koju
ponosno kau da ne emituje UV zraenje. Takoe, veina sijalica odaje veoma
izoblien spektar vidljive svetlosti, emitujui najvei deo svetlosti u obliku utog,
crvenog i infracrvenog dela spektra. Ovo je veoma neprirodno i zbog toga svetlost u
veini domova izgleda ukasto i mutno. Dr Ot je otkrio da talasne duine svetlosti u
okviru narandasto-pink-crvenog dela spektra, koje se ne razlikuju mnogo od talasnih
duina koje emituje sijalica, kod ivotinja uzrukuju guitak dlake, taloenje naslaga
kalcijuma u srcu i razvoj velikih progresivnih vrsta tumora
30
. Takoe je da otkrio da
se izlaganjem ivotinjskih elija crvenom i infracrvenom delu spektra uzrokuje
ruptura elijskog omotaa i prestanak mitoze (elijska deoba).
Suneva svetlost se sastoji od prilino izbalansiranog spektra boje sa energetskim
pikom u plavo-zelenom delu vidljivog spektra. Interesantno je da plava talasna
duina najvie fali u sijalicama.
Iako koliina UV zraenja koju emituju fluorescentne sijalice varira u odnosu na
vrstu sijalice, veina njih obino odaje malu koliinu zraenja koju obino apsorbuje
plastini difuzer. Drugi problem sa ovim fluorescentnim sijalicama je taj to emituju
ivinu paru. Ova para stvara veliko izvrtanje spektra. Dr Ot smatra da je javnost
obmanuta po ovom pitanju jer veruje da je nivo ive 100 puta vei nego to je ljudima
reeno. On smatra da na ovim sijalicama treba da stoji upozorenje u kome bi pisalo da
ivina para moe prouzrokovati ozbiljne alergije na hranu.
Dr Ot takoe tvrdi da katodni krajevi svih fluorescentnih svetala emituju nizak nivo
x-zraka. Napravio je eksperiment: stavio je zdravac (biljka geranium) blizu krajeva
cevi i on je uvenuo. Kada ga biljku stavio blizu sredinjeg dela cevi, procvetala je.
Kada je krajeve cevi obmotao folijom od olova da bi apsorbovala x-zrake za koje je
sumnjao da postoje, zdravac je rastao normalno. Sline rezultate je postigao i sa
pasuljem
31
. Ot takoe smatra da sva fluorescentna svetla emituju radio talase. Ti
radio talasi koje odaje fluorescentno svetlo se razlikuju od zvukova koji se uju na
radiju, ali se mogu detektovati kada se radio postavi blizu svetlosti i podesi na
odreenu frekvenciju. Na osnovu svojih istraivanja dr Ot smatra da svi fluorescenti
ureaji treba da budu prigodno pokriveni i uzemljeni u cilju apsorpcije x- zraka i
eliminacije emisije radio talasa.
to se tie vetakog osvetljenja u zatvorenim prostorijama, dr Ot smatra da toplo-
belo fluorescentno svetlo (koje najvie zrai blizu pink dela spektra) i hladno-belo
fluorescentno svetlo (koje nema plavo- ljubiasti deo spektra) treba apsolutno
izbegavati.
Da ponovimo: ultraljubiasto svetlo je hrana ba kao to su i vitamini ili minerali.
Zaista treba da postoji preporuena dnevna doza UV svetlosti, ba kao to postoji i
za vitamin C. Kako su onda suneva svetlost i ultraljubiasto zraenje dobili tako lou
reputaciju? Javnost je dovedena bukvalno na ivicu histerije kada je UV zraenje u
pitanju. Kako takozvani kvalitetni lekari mogu da stvaraju takav strah?


UV STUDIJE KOJE SU STVORILE STRAH

1981. godine je sprovedena studija na medicinskom koledu Virdinija u
Rimondu,ali su mi zakljuci ove studije uvek bili sumnjivi
32
. Istraivai su uspavali
majmune. Njihove one kapke su drali otvorenim posebnim instrumentima. Kada su
se zenice majmuna potpuno rairile istraivai su uperili snop svetlosti ksenonske
lampe od 2,500 vati, u njihove oi u trajanju od esnaest minuta. Ovo intenzivno
svetlo je sadralo visok nivo UV zraenja. Zar ovo nije zlostavljanje? Iako su rezultati
studije pokazali manje oteenje mranjae oka, teko mi je da zamislim da su
istraivai mogli bilo ta drugo da zakljue. Oni su majmune izloili abnormalno
visokoj dozi ultraljubiastog zraenja kojoj nikada ne bi bili izloeni u realnom ivotu.
U realnom ivotu, zenice i oni kapci kod majmuna bi se prirodno prilagodili da bi
zatitili oi, kao to bi to uradile zenice i oni kapci kod ljudi.
Jo jedan argument naunika upuen protiv ultraljubiastog svetla je taj da ono
prouzrokuje kataraktu. Ista vrsta studije, koja je izvedena na laboratorijskim
ivotinjama u cilju dokazivanja tetnosti UV svetlosti na mrenjau, je koriena da
bi se dokazalo da UV zraenje izaziva i kataraktu
33
. Naravno da su oi u ovim
studijama oteene. Zar su oekivali da e se vid poboljati? Sline studije, u kojima
je koa ivotinja iznova bila gorena visokim nivoima UV svetlosti su raene da bi
dokazale da ultraljubiasto svetlo izaziva rak koe
34
. Zato su ovi naunici
sugerisali da ultraljubiasto zraenje izaziva rak i kataraktu? Njihovo istraivanje,
koje je esto nehumano, vodi samo do jednog zakljuka: zloupotreba ivotinja u
njihovim istraivanjima izaziva rak, slepilo i smrt!
Postoji nekoliko vanih problema sa ovim istraivanjima i veinom istraivanja na
ivotinjama koja se izvode u ovoj zemlji. Prvo, ova stvorenja koja imaju oseanja se
etiketiraju kao laboratorijske ivotinje da bi postale bezline. Kao da je jedini
razlog njihovog postojanja sluenje za nehumane eksperimente koji se esto zavre
njihovom smru. Ljudi na ovim ivotinja vre strane eksperimente koji se ne
razlikuju mnogo od onih vrenih na ljudima u logorima. ta vie, nemogue je doi do
validnih naunih zakljuaka preko ovakvih eksperimenata jer su oni izvedeni pod
ekstremno neprirodnim uslovima koji ne postoje, niti e ikada postajati u pravom
ivotu. Ti eksperimenti bi bili smatrani zlostavljanjem kad bi se izvodili na ljudima.
Takoe, kada se rezultati ovih eksperimenata objave istraivai kau Naa
istraivanja ukazuju da laboratorijske ivotinje... Kakve ovo veze ima sa ljudima?
Da li neto vie znamo posle ovih eksperimenata? Da li ikada u istoriji neki zakon ili
vrhovno bie reklo ljudima da je u redu da druga iva bia tretiraju na ovaj nain?
Pravo pitanje je: da li je potrebno da eksperimentiemo i povreujemo druga stvorenja
da bi saznali ta je za nas dobro, a ta ne? Kao navodno jedna od najinteligentnijih
vrsta na Zemlji, zar ne bi trebalo ve da znamo te stvari?


DA LI IZAZIVAMO SOPSTVENO SLEPILO?

Sa svom trenutnom propagandom koja kae da nosimo naoare za sunce sa UV 400
staklima koja blokiraju UV zraenje, mogue je da mi sami, neznajui, doprinosimo
poveanom broju sluaja slepila i onih bolesti u ovoj zemlji. Odreene studije raene
na temu negativnog uticaja ultraljubiastog zraenja su najverovatnije bazirane na
pogrenoj premisi.
U nedavno objavljenom lanku Svetlost i oi koje stare profesor Don Maral sa
univerziteta u Londonu tvrdi da je telo sainjeno od od dva posebna elijska sistema
35
. Jedan sistem se sastoji iz elija koje se neprekidno obnavljaju jer podleu elijskoj
deobi (koa, ronjaa itd.), dok se drugi sistem sastoji od nedeljivih elija (mozak,
mrenjaa itd.). Organi, koji se sastoje od elija koje se dele, se neprekidno
obnavljaju, dok organi sastavljeni od nedeljivih elija ostaju sa istim ceo ivotni vek
osobe.
Kao primer nedeljivog elijskog sistema dr Maral daje fotoreceptore (tapie i
epie) i pigmentne epitelijalne elije mrenjae. On smatra da su odreene
degenerativne one bolesti verovatno direktni rezultat promena na ovim elijama koje
apsorbuju viak zraenja (naroito UV) tokom celog ivota jedne osobe.
Poto svetlost ima tako dubok uticaj na funkcionisanje tela samim tim mora imati
isti takav efekat i na funkcionisanje svake elije u telu. Oi nisu samo prozor kroz koji
svetlost prolazi na svom putu do mozga, ve i delovi oka, na primer mrenjaa i
ronjaa, takoe koriste direktnu svetlosnu energiju za stimulaciju i regulaciju
funkcija svojih elija.
U stvari pre dvadeset pet godina, dr Don Ot koji je saraivao sa istraivakim
odeljenjem one bolnice u Filadelfiji, je napravio seriju mikrofotografija koja je
pokazala ranije neotkriven fenomen. Dok je prouavao pigmentne epitelijalne elije
zeijeg oka kroz filtere razliitih boja (esto se koriste u fazno-kontrastnoj
mikroskopiji), Ot je primetio da su same boje filtera znaajno uticale na bioloki
odgovor u samim elijama. ta vie, Ot je primetio da bi se ove elije delile samo ako
bi se mala koliina ultraljubiastog zraenja usmerila na njih.
Izgleda da se pigmentne epitelijalne elije dele samo u odgovarajuim uslovima koji
zahtevaju prisustvo ultraljubiastog zraenja. To onda znai da su tvrdnje profesora
Marala zasnovane na pogrenoj premisi. Razlog donoenja pogrenih zakljuaka je
moda to veina svetlosnih izvora mikroskopa ne sadri ultraljubiasti deo svetlosti,
niti veina laboratorija ima osvetljenje sa UV delom spektra. Sledei zakljuak bi bio
da tipian ameriki ivotni stil koji podrazumeva boravak u zatvorenim prostorijama i
noenje naoara za sunce na otvorenom, verovatno blokira UV zraenje neophodno za
normalnu elijsku deobu to rezultuje odreenim degenerativnim onim bolestima,
meu kojima je i makularna degeneracija. Umesto to smatramo da ultraljubiasto
zraenje uzrokuje ovakve bolesti, treba da shvatimo da e pre nedostatak tog zraenja
to uiniti.

Da li sami izazivamo slepilo?


DANANJA VEROVANJA U VEZI RAKA KOE

U dananje vreme veina ljudi rak koe izjednaava sa ultraljubiastom svetlou.
Ova dva pojma su bukvalno sinonimi. Postoje odreene publikovane injenice koje se
tiu UV zraenja i raka:

Rak koe se najee pojavljuje na onim delovima tela koji su najvie izloeni
suncu: glava, vrat, ruke i ake.

Vea je uestalost pojave raka koe kod ljudi sa svetlom koom, naroito kod
onih koji rade na otvorenom.

Eksperimenti na ivotinjama su pokazali da je vea doza UV zraenja od
normalnog u kratkom vremenskom periodu faktor u razvoju raka koe.

Veruje se da je hronino preterano izlaganje UV svetlosti sa posledinim
opekotinama od sunca, faktor koji doprinosi razvoju raka koe u 90%
sluajeva. Poto se pojave opekotine na koi, slobodni radikali se formiraju, a
oni su odgovorni ne samo za oteenje koe ve i za starenje koe. Ako su
nekontrolisani, ovi slobodni radikali mogu otetiti DNK to moe doprineti
razvoju raka koe. Treba naglasiti da slobodne radikale normalno dre pod
kontrolom enzimi, neki vitamini i minerali.

Maligniteti koe preovlauju u tropskim i subtropskim predelima.


MENJANJE STAVA U VEZI RAKA KOE

7. avgusta 1982. godine je engleski medicinski asopis Lancet objavio lanak koji
je govorio potpuno drugaije o povezanosti raka koe i sunca. U istraivanj u
sprovedenom na Londonskom univerzitetu za higijenu i tropsku medicinu, Engleska i
na Univerzitetu Melanoma klinike sidnejske bolnice, Australija, istraivai su otkrili
da je pojava malignih melanoma znatno vea kod radnika u kancelarijama nego kod
ljudi koji su svakodnevno bili izloeni suncu zbog svog naina ivota ili posla kojim
su se bavili.
Jedan od glavnih istraivaa dr Helen o je otkrila da su ljudi koji su imali najmanji
rizik za nastanak raka koe bili oni kojima je glavna aktivnost bilo sunanje!
36
Dvaput vei rizik su imali zapoljeni u kancelariji koji su svaki dan morali da rade u
zatvorenom prostoru pod fluorescentnim svetlom. Dodatna istraivanja dr o su
pokazala da fluorecentno osvetljenje u kancelarijama moe uzrokovati mutacije u
elijama ivotinja. Dr o zakljuuje da je i u Australiji i u Velikoj Britaniji, stopa
pojave melanoma vea kod zapoljenih u kancelarijama, a manja kod ljudi koji rade
na otvorenom.
Rezultati dve paljivo kontrolisane studije voene na medicinskom univerzitetu u
Nju Jorku su potvrdile prethodno pomenute rezultate medicinskog univerziteta za
higijenu i tropske bolesti u Londonu i Univerziteta Melanoma klinike u Sidneju
37,38
.
Biofiziar Dr F.Alan Anderson veruje da fluorescentno osvetljenje moe biti
odgovorno za 5% ukupne nedeljne doze zraenja koju svaka osoba primi. Kod
osetljivih osoba, ova doza moe biti dovoljna da prouzrukuje rak.
Iz svega do sada navedenog jasno je da je preterano izlaganje suncu, zajedno sa
odreenim tipovima koe, glavni faktor u razvijanju raka koe. Reenje je onda
veoma jednostavno: umerenost je klju. Blago i razumno izlaganje suncu je ne samo
bezbedno, ve i poeljno. Postoje ljudi irom sveta koji ive na velikim nadmorskim
visinama ili u oblasti ekvatora gde je nivo ultraljubiastog zraenja veoma visok, a
ipak oni bukvalno ne obolevaju od raka. Oigledno je dakle da je neophodno ispitati i
mnoge druge faktore (ishranu, ivotni stil itd).
Pitanje ultraljubiastog zraenja obino preuveliavaju oni ljudi koji ne ele da
preuzmu odgovornost za svoje zdravlje i blagostanje. Mi vodimo rat protiv raka,
dijabetesa, sranih obolenja, side, droge itd. Izgleda da ljudi takoe veruju da su nam
ove bolesti tajno donele nepoznate zle sile iz spoljanjeg sveta kao to su strani pijuni
ili neki novootkriveni virus iz svemira. Nas napadaju nemake boginje, kineski grip,
junoamerika droga, afriki majmuni zaraeni sidom i katarakta i rak koe koje nam
je donelo sunce. Da li sve ove bolesti nastaju u naem okruenju ili u nama samima?
Da li je iko ikada uo za Nju Jorkku bolest zagaeno- vazduh- itis ili za epidemiju
svetskih razmera rak izazvan brzom hranom? ta je sa deijom boleu koja se zove
anksioznost zbog loih ocena? Sada smo otkrili da ove i druge deije bolesti dovode
do adultne verzije koja se zove biti najbolji sindrom. Sve ovo naalost vodi do
sranog udara, potiskivanih emocija i tuge. Mi ivimo u drutvu naseljenom rtvama
koje vode neprekidni rat sa spoljanjim svetom. Ljudi su samo sauesnici u svojim
samoizazvanim zloinima.
Kada emo preuzeti odgovornost za stanje u kom se nalazimo i shvatiti da akcija
uzrokuje posledicu? Zar nije nae hronino nestrpljenje ono to stvara mnogo naih
problema? Mi moramo da jedemo brzu hranu, vozimo brza kola, brzo pocrnimo i
donesemo brze zakljuke izvedene iz naih naunih teorija. Jo jednom, moramo
potraiti odgovore u sebi, a ne neprestano upirati prstom u neto to je tamo negde
ili neto to eli da nas se doepa.


SAVETI

1. Suneva svetlost. Provedite deo svakog dana (najmanje jedan sat) napolju, bez
obzira na vremenske uslove. ak i ako je to u senci ili na nekom tremu. Sve to
moete raditi napolju ne radite unutra. Lep nain da se provede vreme na otvorenom
je etnja tokom koje moete da uivate u prirodi i lepoti. Ako nije ekstremno sunan
dan kada ne moete da gledate, ne nosite naoare za sunce, prepisane naoare, soiva
ili losion za sunanje. Skidanje naoara za sunce i soiva (ako moete bez njih, a da
ne napreete oi) e vam omoguiti da iskoristite blagodeti suneve svetlosti, a moe
vam i popraviti vid. Moete ostati na suncu due od jednog sata, ali do tog vremena
treba dolaziti postepeno. Nemojte preterivati. Izbegavajte izlaganje suncu izmeu 10
sati ujutru i dva popodne. Takoe nikada nemojte gledati direktno u sunce jer vam to
moe otetiti oi. Ako uzimate lek koji reaguje na sunce, konsultujte prvo vaeg
lekara oko izlazaka napolje. Dok ste u zatvorenom prostoru, sedite pored otvorenog
prozora ako je mogue, ili ako je prozor zatvoren treba podii roletne ili pomeriti
zavesu. Ovo e vas snabdeti svetlou punog spektra (ukljuujui i UV ako je prozor
otvoren) i odmoriti vam oi i um.

2. Naoare za sunce. Ako morate da nosite ove naoare, razmislite o noenju
neutralnih sivih. Neutralno sive naoare e izbalansirano smanjiti intenzitet suneve
svetlosti. Moderne boje kao to su pink, plava i crvena se ne preporuuju.

3. Naoare za vid. Ako ih morate nositi pitajte svog oftalmologa o staklima koja
proputaju UV zraenje. Ona se moraju posebno naruiti. Ona se ne preporuuju
nakon otklanjanja katarakte. Ako imate neki drugu onu bolest, konsultujte vaeg
lekara.

4. Kontaktna soiva. Soiva u boji mogu prouzrokovati isto toliko problema kao i
naoare za sunce, naroito ako su u pitanju estetska soiva koja se prave u svim
bojama. Ona moda izgledaju dobro, ali preko njih vae oi primaju veoma
neizbalansiranu svetlost. Najgore boje soiva su braon i pink. Iako industrija, koja se
bavi proizvodnjom naoara za vid i soiva, nema loe namere, njihovo znanje o vezi
izmeu svetlosti i zdravlja je minimalno. Veina kontaktnih soiva potpuno blokira
UV-B deo spektra. Neka obojena soiva su malo drugaija u centralnom delu, ali i
ona blokiraju UV svetlost. Mnogi ljudi koji nose kontaktna soiva, naoare za vid i
naoare za sunce postaju osetljivi na svetlost jer njihova soiva blokiraju delove UV
spektra.

5. Plastini prozori koji proputaju UV zraenje. Razmislite o instaliranju ove
vrste prozora u vaem domu umesto regularnih stakala. Ovakvi prozori se prave od
pleksiglasa ili akrolita. Obe ove plastike postoje u dve varijante: UVA (ona apsorbuju
ultraljubiasto zraenje) i UVT (ova proputaju ultraljubiasto zraenje). Ja
preporuujuem UVT. Pleksiglas proizvodi Rohm i Has kompanija za plastiku. Akrolit
proizvodi ameriki Cianamid.

6. Losioni za sunanje - upozorenje. U nedavnom izvetaju Amerike uprave za
hranu i lekove je donet zakljuak da etrnaest od sedamnaest ispitivanih losiona za
sunanje, koji sadre supstancu PABA, mogu biti kancerogeni kada se koriste na
suncu
39
. PABA se koristi u mnogim losionima da bi blokirao UV zraenje. Dodatna
istraivanja ukazuju da PABA moe prouzrokovati oteenje DNK u koi. Dr Zejn
Kim, autor knjige Suneva svetlost vrsto veruje da veina losiona za sunanje,
kada se koriste na suncu, mogu stimulisati formiranje kancerogenih elija. On kae da
je masnoa ta koja u losionima pravi problem. Moja prva preporuka u vezi sunanja je
da postepeno poveavate vreme provedeno na suncu i da ne koristite kreme za
sunanje ako imate umereno do tamnu kou. Ako morate biti napolju u podne po
veoma jakom suncu vie od pola sata ili ako imate svetlu kou onda razmislite o
upotrebi kreme za sunanje koja ne sadri PABA.


DA LI JE NAUKA POGREILA?

ta priroda kae na sve ovo? Neka istraivanja izgleda da zaboravljaju injenicu da
su ljudi evoluirali pod prirodnim sunevim svetlom. Zar emo mi da se odreknemo
evolucije od pet miliona godina samo zato to nauka ne razume uzvienu mudrost
prirode? U modernim vremenima, odjedanput, ultraljubiasto zraenje je postalo
opasno i treba ga izbegavati po svaku cenu. Mi ivimo u domovima bez
ultraljubiaste svetlosti. Kada napustimo nae domove, stavljamo naoare za sunce,
soiva i stopiramo UV svetlost. Vozimo se kolima koja takoe blokiraju UV zrake. Po
ceo dan radimo u kancelarijama do kojih ne dopiru UV zraci. Onda uvee ukljuimo
nae neizbalansiarno napravljene sijalice koje takoe ne emituju UV svetlost.
Kada napokon napravimo pauzu i izaemo malo na sunce, ta mi radimo? Stavljamo
naoare za sunce i prekrivamo kou losionom, samo da bi se osigurali da tetni zraci
ne dou do nas. Mnogim ljudima je sada zastraujua ideja da izau na sunce bez
neke vrste zatite. Postoji li mogunost da smo moda, samo moda, otili malo
predaleko? Da li je mogue da je nauka pogreila?

Bioloki najaktivniji deo suneve svetlosti je ultraljubiasti. On je apsolutno
kritian za optimalno zdravlje.

- Zejn R.Kim


12


OZDRAVITE UZ POMO DUGINE ISHRANE


U prethodnim poglavljima sam priao o svetlosti kao o hrani za na organizam i o
oima kao glavnom ulazu za svetlost koja na nas ima veliki uticaj. Pored efekata koje
svetlost ima na nervni i endokrini sistem, svetlost prolazei kroz oi takoe utie i na
krv. Izraunato je da celokupna koliina krvi koju ispumpava srce procirkulie kroz
oi svaka dva sata. Oi su jedini deo tela kroz koji svetlost moe prodreti preko niza
providnih biolokih prozora. Ovi prozori: ronjaa, ona vodica, soivo i staklasto
telo oka, omoguavaju da svetlosna energija direktno stimulie oi i krv i indirektno
stimulie sve druge telesne funkcije. Kako utie direktna svetlosna stimulacija na krv
koja transportuje veinu hranljivih materija kroz telo?


BIOLOKO SAGOREVANJE

Da bi se dao odgovor na ova pitanja vano je najpre shvatiti da je organizam
zapravo motor koji radi, ba kao to je i motor u automobilu. Kao to motor u
automobilu zahteva balansiranu meavinu goriva i kiseonika koju pali sveica, telesni
motor zahteva balansiranu meavinu goriva (hrana) i kiseonika koju pali svetlost. U
automobilu, odgovarajua meavina ovih komponenti proizvodi unutranje
sagorevanje koje omoguava da automobil radi. U naim telima, slina izbalansirana
meavina komponenti rezultira biolokim sagorevanjem koje nam daje energiju za
efikasno funkcionisanje i za dobro zdravlje.
Zna se da svaka supstanca (vitamin, mineral itd.) koje unesemo u organizam preko
hrane ima karakteristiku maksimalne apsorpcije talasne duine
1
. Drugim reima, da
bi se svaka od tih supstanci potpuno obradila ili iskoristila od strane organizma, ona
mora proi kroz seriju hemijskih reakcija koje se katalizuju specifinim delom
elektromagnetnog spektra. Kao to je plava svetlost neophodna za odgovarajue
razlaganje i ekskreciju bilirubina u organizmu, a ultraljubiasta svetlost neophodna za
kompletnu sintezu vitamina D, tako je svakoj supstanci koju koristi telo neophodan
odreeni deo elektromagnetnog spektra u cilju potpune obrade. Bez tog odreenog
dela spektra (vrste svetlosti), supstanca ne bi bila u potpunosti iskoriena i odreene
fizioloke funkcije ne bi bile ispunjene.
Izgleda da ljudi imaju isti mehanizam za stvaranje hrane kao i biljke. Uili su nas da
su samo biljke fotosintetiki organizmi, to znai da su one u mogunosti da direktno
koriste sunce za stvaranje ugljenih hidrata. Dr Ot veruje da su ljudi takoe
fotosintetiki organizmi. Mi direktno, poput biljaka, apsorbujemo svetlost kroz oi i
kou. Ot kae da postoje elije za sunevu energiju (solarne elije) svuda po naoj
koi i telu koje pomau u proizvodnji ugljenih hidrata, proteina i same DNK. On
smatra da su ove solarne elije zapravo Bonghanova telaca koje je otkrio korejski
istraiva pre gotovo trideset godina
2
. Blisko povezane sa Langerhansenovim
elijama u pankreasu, solarne elije su mesto za fotosintezu kod ljudi. Proces
fotosinteze posredovan svetlou kod biljaka je, po mom miljenju, isto to i
metabolizam kod ljudi.
Iako se neke reakcije aktivirane svetlou deavaju preko koe, veina njih se
deava preko oiju. Svetlost koja putuje kroz oi direktno utie na hranljive materije u
krvi i omoguava da ih organizam u potpunosti apsorbuje kao korisnu hranu. Zbog
neizbalansiranog spektra svetlosti u naoj okolini, mi verovatno patimo od onoga to
je dr Ot nazvao maliluminacija. Ovo stanje, koje je verovatno prisutnije nego to mi
mislimo, moe dovesti do nedostatka hranljivih sastojaka za odreene delove
organizma to moe rezultovati hroninom boleu.


ZAMRZNUTA SVETLOST

Svetlost, koja je jedna od osnovnih oblika ishrane, ne samo da utie direktno na na
organizam, ve ima i indirektan uticaj preko hrane koju jedemo. Veina hrane
predstavlja zapravo svetlost u vrstom obliku. Potencijal ili hranljiva vrednost
svetlosti u hrani je direktno povezana sa kvalitetom hrane. Ako se hranimo hranom
koja je nie u lancu ishrane (na primer biljkama), u svoj organizam emo uneti
svetlost u potpunosti. Ako se hranimo hranom koja je visoko u lancu ishrane
(ivotinjski proizvodi) ili konzumiramo brzu, zamrznutu, zraenu ili obraenu hranu,
mi znaajno smanjujemo ili u potpunosti eliminiemo hranljivu vrednost svetlosti koja
se nalazi u toj hrani. Uzmimo na primer sveu, zelenu jabuku i obraeni zeleni slatki
i razmislimo ta ima veu hranljivu vrednost.. Hrana koja najvie sadri svetlost su
plavo-zelene alge i organski uzgajano voe i povre. Hrana koja je izgubila svoju
svetlosnu energiju zbog procesa obrade kroz koju je prola, postepeno gubi svoju
energiju i postaje funkcionalno mrtva. Ishrana nutritivno mrtvom hranom izgladnjuje
nae telo, um i duu, dovodi do slabljenja funkcija, estog oboljevanja, hroninih
bolesti i na kraju do same smrti.
Kao to na nas boje spektra utiu razliito, tako i obojena hrana utie razliito. Mi
prvo vizuelno jedemo hranu. Najpre primetimo njenu boju i steknemo prvi utisak.
Ideja o ovome nije nova, poto je boja svakog ivog stvorenja znak njegovog zdravlja.
Boja hrane nam otkriva njenu sveinu i sadrinu. Setite se samo kako vam poe voda
na usta kada ugledate odreenu hranu, ak iako ne oseate njen miris i ukus. Boja
nije samo estetski bitna - ona takoe prenosi poruku. Dr Gabrijel Kazins, autor dela
Duhovna hrana i dugina dijeta kae da je boja hrane njen potpis; kao da je priroda
svu hranu obeleila bojom tako da mi intuitivno moemo da razumemo njenu
specifinu ulogu koju ima u naem organizmu.
U knjizi sam ve pomenuo akre, glavne energetske centre tela, koji su locirani
otprilike na mestima gde se nalaze velike endokrine lezde. Smatra se da se akre
pobuuju, uravnoteuju i lee specifinim vibracionim energijama iji su vidljivi
ekvivalenti boje. Dr Kazins je u klinikoj praksi otkrio da boja hrane ima veoma
vanu psihofizioloku funkciju. Koristei tehniku nazvanu Vaskularni Autonomni
Signal (VAS) on je otkrio da razliita hrana hrani razliite aspekte naeg bia.
Primetio je da je boja hrane direktno povezana sa odgovarajuom akrom iste boje i
da je svrha odreene hrane da daje energiju, ravnoteu i da lei odgovarajuu akru,
kao i lezde, organe i nervne centre koji su povezani sa njom. Drugim reima, svaka
hrana (u zavisnosti od njene boje) ima specifian afinitet za odreeni energetski centar
(akru) unutar naeg tela.
Da bi bolje razumeli ovaj model, pogledajte grafikon akri u etvrtom poglavlju.
Tako ete se upoznati sa anatomskom lokacijom svake akre, odgovarajuom
lezdom, tipom linosti i bojom. Na jednoj strani grafikona je prikazano ime svake
akre na Sanskritu i njena lokacija, a na drugoj odgovarajua lezda i tip linosti za
svaku akru, za koje se smatra da su povezani sa odreenim fiziolokim funkcijama,
osobinama linosti i nivoima svesti. Uopteno, prve tri akre (kojima odgovara
crvena, narandasta i uta boja) su povezane sa fizikim i emotivnim aspektom ivota,
dok od etvrte do sedme akre (odgovaraju im zelena, plava, indigo i ljubiasta boja)
predstavljaju put do srca i viih centara koji hrane duhovne aspekte vie svesti.
Na osnovu svojih istraivanja i klinikog iskustva, dr Kazins preporuuje duginu
ishranu sa ivom hranom punom boja da bi nahranili itavo nae bie. On naroito
preporuuje vegeterijansku ishranu sa crvenom, narandastom i utom hranom ujutru;
utom, zelenom i plavom hranom u podne i plavom, indigo, ljubiastom i zlatnom
hranom uvee. On ukljuuje hranu koja je zlatne boje jer je sedma akra (takoe
poznata i kao akra krune) esto povezivana sa purpurno-ljubiastom i zlatnom.
Takoe smatra da se bela hrana (karfiol, tofu, ali ne i beli eer!) moe jesti za sve
obroke. U prirodi se u toku dana smenjuju boje od crvene, narandaste i ute u
svitanje, do plave, indigo i ljubiaste u posle zalaska sunca. Kako se priroda svakog
dana budi tako se bude i akre.
Takoe se ujutru moe jesti voe (ute banane, crvene jagode i jabuke itd.); za ruak
najpre zelena salata i povre (ljubiasti kupus, plavi patlidan, repa), zlatno zrno
(penica, proso, pirina) i mahunarke (pasulj) za veeru. Da bi bolje razumeli dr
Kazinsovu filozofiju i savete za ishranu preporuujem da proitate njegovu knjigu.
Nakon mnogo godina korienja svetlosti u leenju razliitih vrsta bolesti, shvatio
sam da je jedna od najsnanijih uloga svetlosti prevencija bolesti i odravanje dobrog
zdravlja. Kao to nam treba svetlost punog spektra, tako nam treba i hrana obogaena
svetlou da nam hrani um, telo i duu.



TREI DEO


SVETLOST U NAREDNIM GODINAMA
































13


NOVA PARADIGMA ZA ZDRAVLJE I LEENJE

Uili su nas da bolest nastaje napadom klica, virusa i tako dalje, odnosno bube koja
se eta oko nas. Mi se borimo protiv te invazije tako to napadamo neprijatelje
(klice, viruse itd.). Meutim, odbijamo da prihvatimo da su ti takozvani neprijatelji
stanovnici naih tela, to znai da kada njih ubijamo, takoe povreujemo i sebe
same.
U realnosti mikroorganizmi ne uzrokuju bolesti, mi ih uzrokujemo. Mikroorganizmi
su samo jo jedan deo svetske populacije koja pokuava da ivi sa nama u skladu.
Njihov doprinos procesu koji nazivamo boleu je jedino to pristanu da dou kad ih
pozovemo. Kao to mravi ulaze u nae domove jedino ako u njima ima hrane ostale
za njih, tako i klice ulaze u naa tela jedino ako im ostavimo otvorena vrata. Ta vrata,
koja se otvaraju kao odgovor na stres, su kljuna kada je u pitanju bolest. Mi ne
moramo da se koncentriemo na ubijanje mikroorganizama. Moramo samo da
promenimo nae mentalno, emotivno i fiziko stanje koje ih ishranjuje.
Promena nae svesti i nae ishrane, naina ivota i okruenja moe dovesti do
promene hemije u naem organizmu tako da infektivni agensi ne mogu da preive u
njemu, pa tako bivaju prisiljeni da odu. Veze meu ljudima su veoma sline. Kako
rastemo i menjamo se kroz ivot, neki ljudi nas naputaju, a drugi ljudi dolaze. Mi
naravno ne moramo da ubijemo ljude koje vie ne elimo u svojim ivotima.
Umesto toga, jasna komunikacija koja e biti odraz naih oseanja i elja e biti
dovoljna. Na taj nain, menjanjem nae svesti i akcija stvaramo veoma moan efekat.
Ako je naa namera da ivimo zdravo, potujui naa tela, oseanja i sam ivot, onda
emo stvoriti atmosferu (fiziku, emotivnu...) koja e razviti bolji imuni sistem,
poboljati zdravlje i odbiti bolesti.
Moje ivotno interesovanje je da doem do samog korena patnje. Korienjem
svetlosti za pobuivanje traumatinih dogaaja koji lee negde u naoj podsvesti, ovi
dogaaji se mogu dovesti do svesnog nivoa, a samim tim se mogu bolje prevazii
kroz veoma duboko izleenje koje nam moe promeniti ivot. Meutim, veliki broj
terapeutskog rada koji sam video da se primenjuje, ak su i nazivani holistikim, su
bili slini stavljanju flastera na rak. U najboljem sluaju on ga samo privremeno
pokriva. Slino, mnogo medicinskih tehnika obraa panju samo na posledicu
problema, ali ne i na uzrok. ak i mnogi holistiki pristupi samo privremeno pacijenta
vraaju u ravnoteu, sve dok se pacijentu ne desi slina stvar koja je i na poetku
uzrokovala stanje neravnotee.
Ako iscelitelji i praktiari ne koriste svoje znanje i instrumente da stvore duboku
promenu, onda pacijentima samo daju jai par taka svake godine. Ovo se esto sree
u oblasti leenja oiju. Pacijenti odlaze kod tipinih oftalmologa na procenu vida; u
veini sluajeva oni im prepisuju noenje naoara i kau im da se vrate za godinu
dana. Naredne godine kada im se vid pogora (to je veoma esta pojava), kau im da
je bolest progresivna (kao to je kratkovidost) i da se nita ne moe uiniti. Poto sam
radio sa hiljadama pacijenata u proteklih esnaest godina, znam da ovako izgleda
tipini scenario koji je doiveo najvei broj pacijenata, jednostavno zato to se niko
nije zapitao ta je uzrok problema. Pacijentima obino kau da je njihov problem
nasledan to je prognoza koja ih ne ohrabruje da aktivno uestvuju u svom procesu
leenja. One pacijente, koji su dovoljno hrabri da pitaju svog lekara o holiostikom
nainu leenja svog problema, obino lekari nateraju da se osete glupim i budalastim
to su uopte i pitali takvo pitanje.
Tipian odnos izmeu lekara i pacijenta u mnogim sluajevima povreuje pacijenta.
Mnogi lekari gledaju na pacijente kao da neto sa njima nije u redu i da oni tu treba
neto poprave. Ljudi su se takoe navikli da misle da samo lekari mogu popraviti
ono to nije u redu sa njima. Ovakav nain samo ini da se veina pacijenata osea
bespomonim po pitanju svog zdravlja, a da veina lekara ne gleda pacijenta kao
celinu. Ja ne predlaem da lekari kriju injenice od svojih pacijenata! Meutim, ako bi
lekari dopustili sebi da vide i pronau slinosti izmeu svojih ivota i ivota svojih
pacijenata, shvatili bi da je prvo to pacijent eli je da se njegov lekar poistoveti sa
njegovom situacijom i da ga ohrabri reima da je sve u redu i da e tako i biti. Od te
take leenje, bez obzira da li je psihoterapija, korienje lekova ili bilo koji drugi
nain, postaje mnogo efikasniji jer je pacijent sada spreman i otvoren za leenje na
dubljem nivou. U stvari, kada bi lekari shvatili snagu svog pristupa, oni ne bi morali u
mnogim sluajevima da prepisuju lekove jer bi bili svesni snage ljubavi, saoseanja i
ljudskog odnosa u procesu leenja.
Mnogi lekari, kao i terapeuti, se zapravo sklanjaju i brane od onoga to pacijent
osea da bi izbegli bolna oseanja koja su slina oseanjima kod pacijenta. Na primer,
lekari mogu prepisati sedative da bi umirili pacijenta. Meutim, u realnosti, oni
neznajui moda potiskuju oseanja pacijenta da bi izbegli da se suoe sa svojim
oseanjima. Ako pacijentov strah ne ispliva na povrinu, onda se nee pojaviti ni
lekarov strah. Oigledno, u nekim sluajevima, lekovi su preporuljivi. Meutim,
kada se lekovi koriste da obe strane zadre u stanju obamrlosti, onda se pravo
izleenje nee dogoditi.


DOKTORE, IZLEITE SEBE

Biti efikasan i snaan iscelitelj ili terapeut zahteva terapeutsku osnovu zasnovanu
na linom iskustvu, znanju, razumevanju, promeni i razvoju. Da bi se razumeo i
efikasno radilo sa neijim strahom, besom, anksioznosti, tugom, fizikim bolom,
problemima u uenju, slabim vidom i tako dalje, osoba koja lei i pomae mora biti u
mogunosti da se poistoveti sa ovim stanjima kroz aspekt svog linog iskustva. Dobre
tehnike same za sebe nisu dovoljne! Na primer, da bi se pomoglo nekom ko ima
problema sa vidom, najpre je neophodno razumeti psihofizioloki aspekt pogoranja
vida. Stoga dobre tehnike e uvek pratiti proces izleenja, a ne voditi isti.
Moje lino putovanje je bilo osnova za razumevanje kako ljudi ue, rastu i razvijaju
se. Roen sam u Havani (Kuba) i prvih sedam godina svog ivota govorio sam samo
panski. 1955. godine sam se sa roditeljima preselio na Majami, Florida gde sam
doiveo kulturoloki ok: upisali su me u englesku kolu gde nisam razumeo ni jednu
jedinu re. Iako sam za kratko vreme nauio da govorim engleski, bilo mi je veoma
teko da postignem uspeh u koli. Nije mi bilo lako da itam i oseao sam se kao da
ne pripadam tu. To je verovatno bio i glavni razlog to sam zavrio srednju kolu sa
devetnaest i po godina!Bio sam izuzetan sportista, osvajao sam mnoga takmienja,
nagrade. Meutim oseao sam se kao glupak, a moja nemogunost da itam i lako
razumem gradivo su bili dokazi za to.
1967. godine sam se upisao na koled samo zato to je to trebalo uraditi. Nisam ni
znao ta sam studirao. Nakon samo dve godine i upornog ubeivanja komisije sam se
prijavio i bio primljen u optometrijsku kolu (obino su bile potrebne etiri godine
koleda kao preduslov). Jedini razlog to sam se prijavio za ovu kolu je bio da bih
postao lekar, bilo kakav lekar jer je to zanimanje smatrano prestinim i obino bi
znailo da je neko pametan. Muio sam se prve dve godine optometrije. Meutim,
kada sam poeo sa klinikim aspektom mojih studija dospevao sam na dekanovu listu
najboljih studenata svakog tromeseja sve dok nisam diplomirao. Sa privatnom
praksom sam poeo 1973. godine i veoma brzo postao veoma uspean i poznat zbog
svojih inovativnih ideja po pitanju poboljanja vida, problema sa uenjem i drugih
vrsta poboljanja.
1978. godine sam imao neoekivano traumatino iskustvo: ena i ja smo se
razdvojili, da bi se godinu i po dana kasnije i razveli. Zatim je usledilo est tekih
godina u kojima je svaki dan bio pun velikih anksioznih napada, depresija, fizikog i
emotivnog bola. Za vreme ovog tekog perioda, imao sam dve velike operacije
kolena. Iako sam puno puta povreivao koleno jer sam igrao fudbal, shvatio sam da je
deo moje nesvesne odluke da odem na te operacije u to vreme bio samo da bih enu,
sa kojom sam bio u braku, uinio da se oseti krivom to me je napustila. Seam se da
sam sebi mnogo puta rekao Da sam samo mogao da obolim od raka, sigurno bi se
saalila.
Na osnovu ovog iskustva i bolnih rezultata, napravio sam hipotezu da je veina
bolesti zapravo bolest uma i da ljudi esto povreuju sebe da bi skrenuli panju na to
kako se oseaju, naroito ako preivljavaju ekstremno veliki emotivni bol. Na te
godine mog ivota gledam kao na godine straha. Sada shvatam da je taj period bio
poetak mog izleenja, ali i osnov za razumevanje ljudskog ponaanja.
Do sredine 1984. godine sam isplivao iz ovog mranog perioda. Moj ivot je bio
ponovo u zaletu, radio sam na svojim najboljim radovima na temu raka i oseao sam
se veoma zadovoljno. 1986. godine bio sam nagraen drugim doktoratom za svoja
klinika otkria na temu fototerapije. ak i tada, u svojoj 38. godini sa dva doktorata i
etiri postdoktorske stipendije deo mene se i dalje oseao glupim. Kasnije te
godine, poto sam eleo manje da budem lekar koji popravlja pacijenta, a vie
ovek koji pomae da se izlei drugi ovek, odluio sam da napiem knjigu o
svojim klinikim iskustvima sa svetlosnom terapijom. Narednih nekoliko meseci,
svaki dan sam pisao. Ba kada sam osetio da napredujem, poto sam napisao etrdeset
pet strana, odjednom sam izgubio inspiraciju i vie nisam mogao da nastavim sa
pisanjem. Ugasio sam kompjuter i nastavio sa svojim ivotom.
Novembra 1988. godine osetio sam neverovatnu elju da se preselim u Aspen,
Kolorado. Seljenje u Aspen sam doiveo kao da se vraam kui. Meutim, to uopte
nije imalo smisla jer su moja deca, prijatelji, dom i porodica bili u Majamiju.
Dovoljno je bilo da shvatim da u uskoro doiveti jo jedan veliki slom. Poto sam
napustio Majami, moj raniji uragan boli i drugih emocija se izgleda pojavio u punoj
snazi u prvih petnaest sati vonje. Moje telo je plakalo i vritalo dok sam vozio i
oseao sam se kao da neko upa ivot iz mene. Nisam shvatao ta se dogaa.
Proteklih deset godina je bilo ispunjeno fizikim bolom, emotivnim nemirom i malo
radosti, ali je naputanje Majamija bilo posebno traumatino za mene. To je bilo kao
da sam naputao matericu, jednog minuta sam bio deo moje majke, narednog trenutka
sam bio sam.
Ova emotivna trauma je ubrzo dopunjena fizikim bolom, jer sam poetkom 1989.
godine imao nekoliko ozbiljnih povreda lea i bio vezan za krevet tri meseca. Za
vreme ovog perioda mirovanja imao sam nekoliko monih vizija, ukljuujui i
ponovno doivljavanje mog roenja i spoznaje da sebe ne volim dovoljno.
Dozvoljavajui sebi da doboko proivim sve emocije, a samim tim da dam ogromnu
podrku svom leenju, iz ove fizike i emotivne traume sam isplivao na povrinu
oseajui se snanijim i zdravijim i sa velikim oseajem razloga svog postojanja. Ovo
iskustvo je zaista bilo taka preokreta u mom ivotu. Sada sam mogao da shvatim
zato je najvei deo moje karijere bio fokusiran na rad sa decom koja su imala
potekoa u uenju, na pomoganju profesionalnim sportistima u postizanju boljih
razultata i pomaganju osobama da prou kroz velike ivotne promene. Svaka od
njihovim pria je bila moja pria.
Jednom kada su se moja lea dovoljno oporavila, odluio sam da pogledam
materijal koji sam pisao pre tri godine. Kako sam poeo sa itanjem mog rada, ostao
sam u oku. Zapitao sam se Zato sam ovo napisao? Za kog sam ovo pisao? Da li e
neko moi ovo da razume?
Na poetku sam mislio da sam eleo da napiem moju knjigu za lekare i naunike.
eleo sam da ona bude obrazac na temu svetlosne terapije. Dok sam ponovo iitavao
materijal, postajao sam sve zbunjeniji. Izgledalo mi je kao da sam ga napisao na
stranom jeziku i primetio sam da sam zadravao dah dok sam pokuavao da shvatim
ta sam hteo da kaem.
Ovo me je podsetilo na prolost kada sam se muio sa drugim naunim tekstovima i
mrzeo ih. Bili su toliko teki za razumevanje. Na poetku sam misilio da je
kompleksnost ovih dokumenata bila povezana sa injenicom da su oni pisani za druge
naunike. Iako sam shvatio da su naunici ove radove pisali za druge naunike, i dalje
mi se inilo da su se autori igrali murke sa itaocima iako toga nisu bili svesni.
Ponekad su takvi dokumenti (esto nazivani istraivanjima) toliko teki da se
razumeju da se esto i veoma pametna osoba osea neadekvatnom za autora koj i se
ponaa kao autoritet.
Oseao sam se tako udno. U ta sam sebe uvalio? Kroz ceo ivot sam se oseao da
nisam dovoljno pametan, a sada samo to nisam pokazao da su takozvani pametni
ljudi oni koji su zaista pametni. Kada bih mogao da napiem strunu knjigu iz koje bi
svi uili onda bi me smatrali pametnim. Isto sam mislio da e se desiti kada postanem
lekar.
Narednih est meseci sam se borio sa tekstom koji sam napisao ranije. Poeo sam da
preispitujem da li su neke informacije zaista bitne kao to sam ranije mislio. Ono to
sam smatrao da e biti sr rada, ispalo je da je viak. Nikad nisam verovao u sebe i
svoju pamet i veinu svog ivota sam proveo pokuavajui da izgledam pametno tako
to sam punio glavu nepotrebnim informacijama zaboravljajui da se do pravog
znanja dolazi preko srca.
Svakog dana sam sa tugom izbacivao informacije za koje sam nekada smatrao da su
vane. Onda sam hrabro izbacio deo koji vie nisam smatrao relevantnim stavivi ga u
ubre na mom Mekinto kompjuteru. Posle nekoliko meseci moj rad se, od
etrdeset pet strana, sveo na dvanaest strana koje su zatim postale poetak ove knjige.
Nakon potpisivanja ugovora za izdavanje knjige, provodio sam sedam dana u
nedelji, osam do dvanaest asova dnevno u pokuaju da piem. Zadatak je bio
emotivno bolan i fiziki preteak. Svaki dan je bio isti kao prethodni. Sedeo bih i
sedeo, nekada bez ijedne ideje satima. Moj um me je neprestano podseao reenica
koje sam uo od nekog ili od samog sebe Vidi ti si zaista glup. Kada e nauiti?
Ovo bi trebalo da zna da uradi. Svi su bili u pravu. Ti si zaista beskorisan - ti si ist
promaaj.
Svaki dan sam se suoavao sa bolom koji sam ranije doiveo i sa svim svojim
nesigurnostima koje sam nosio u sebi. Onda se desilo udo. Primetio sam da kada bih
bio svestan svog bola dovoljno dugo, neto bi se desilo, moja energija bi se
preusmerila i zrno mudrosti bi se pojavilo. Stara izreka I ovo e proi je poela da
ima smisla. to sam due sedeo, postajao bih sve kreativniji. inilo mi se da sam
ponovo poao u kolu, samo to sam ovoga puta bio i uitelj i uenik. Poeo sam da
razumem kako se proces uenja zaista deava. to sam vie pisao, bolje sam se
oseao. Shvatio sam da mudrost nije neto to dolazi sa diplomom. To je neto to
dolazi zajedno sa neijim telom, duom i umom. Naalost, naa prava mudrost je
obino sakrivena. Nju su duboko zakopala naa oseanja da nismo dovoljno dobri i
naa potreba da neto uradimo, postanemo neto ili neko. Za pravu mudrost ne treba
trud - samo puno strpljenja. to smo due spremni da ekamo vea je mudrost -
mudrost samopotovanja.
Poto sam postao svestan svoje duboke intuitivne mudrosti, sazreo sam i shvatio da
je biti pametan povezano sa sposobnou da osetim ta se deava u meni i u
osobama sa kojima sam radio.


BIOLOKA RECEPTIVNOST: TELESNI RADAR

Kao rezultat sopstvenog razvojnog puta i mnogo godina rada sa ljudima, shvatio
sam da se sve u ivotu - fizioloke funkcije, zvuk, vid, govor, sluh i tako dalje, sastoji
iz razliitih frekvencija energije koje se neprekidno menjaju. Na primer, EKG i EEG
jednostavno mere i registruju frekvencije naeg srca i mozga. Telo, koje se ponaa
kao ivi radar, sadri veliki broj razliih vrsta senzora koji primaju, pamte i prenose
energiju. Neki senzori mogu registrovati jake stimuluse, kao to je udar ekia ili
vatromet. Drugi mogu biti podeeni na veoma suptilne stimuluse, kao to su blagi
povetarac ili apat. Poslednja grupa senzora, nazvana ekstrasenzorima, je podeena na
stimuluse koje mi, u normalnim uslovima, ne vidimo i ne ujemo. Ovi ekstrasenzori
su verovatno odgovorni za veoma osetljive, gotovo spiritistike sposobnosti koje se
sreu kod mnoge dece i koje izgleda nestaju kad ta deca porastu. Istovremeno
beleenje svih ovih razliitih energija ini ono to mi nazivamo iskustvom.
U knjizi sam ve pisao o osobinama svetlosti i njenom uticaju na sva iva bia, a
sada bih eleo da se osvrnem na specifinu vrstu energije koju telo odaje u vidu
svetlosti. Dobro je poznato da sva iva bia unose u sebe svetlost i odaju je. Neki
spiritualisti tvrde da su videli ovu svetlost u obliku aure oko tela. Nauka je takoe
dokumentovala ovaj fenomen. Fric-Albert Pop, zapadnonemaki hemiar i fiziar, je
otkrio da elije ivih organizama zrae svetlost
1
. Ovi biofotoni odnosno estice
svetlosti koje odaje telo se variraju od ultraljubiastog do infracrvenog dela
elektromagnetnog spektra. Izgleda da variraju u intenzitetu u zavisnosti od
biohemijske reakcije koja se odvija i najintenzivniji su za vreme elijskog rasta.
Slina otkria, koja su se ticala emitovanja slabih radio talasa od strane elija ljudi,
ivotinja, biljaka i bakterija, je objavio Herbert Pol
2
. Pol je otkrio, kao i Pop, da je
intenzitet ovih radio signala bio naroito jak za vreme elijske deobe.
Veoma je interesantno to su neki ljudi, poput Rolfinga, esto govorili da, kada su
neki delovi njihovih tela aktivni i oslobaaju blokiranu energiju, oni bukvalno vide
eksploziju jedne ili vie boja u njihovim umovima. Ovo ukazuje da se odblokiranjem
duboke energije u naem telu, odgovarajua zakljuana svetlosna energija
istovremeno oslobodi.
Indijski naunici i lekari su otkrili da se elektromagnetno polje, koje okruuje iva
bia, ponaa kao identifikujui otisak koji moe predvideti i/ili identifikovati odreene
fizike i emotivne poremeaje. Nakon fotografisanja aura koje okruuju vrhove
prstiju kod vie od hiljadu ljudi, lekari u Optoj dravnoj bolnici u Madrasu, Indija su
identifikovali vie od deset karakteristinih obrazaca kod pacijenata koji su bolovali
od tumora na mozgu do izofrenije
3
. Iako spiritualisti rutinski predviaju i otkrivaju
bolesti gledanjem ljudske aure, a mi tek sada poinjemo nauno da vrednujemo ovaj
fenomen, Dinshah (jedan od pionira u kome sam priao u estom poglavlju) je
dvadesetih godina dvadesetog veka takoe tvrdio da je fizika bolest vidljiva u
ljudskoj auri.
Sva energija, bez obzira da li je u formi svetlosti, zvuka, hrane, oseanja i tako
dalje, je u stanju kretanja (promena je jedina konstanta). Ona (energija) interaguje sa
organizmom preko unoenja hrane, varenja, asimilacije i ekskrecije. Kad na energiju
neto deluje ili je blokira, to utie na zdravu ravnoteu u organizmu i na kraju dovodi
do poraavajuih rezultata. Zamislite reku: sve dok tee, ona je ista. Meutim, ako
njen tok neto poremeti i ona prestane da tee, postepeno e se zagaditi i na kraju ubiti
sav ivi svet koji ivi u njoj.
Isto vai i za nae svakodnevne emocije. Kada proivljavamo neto lepo ini nam se
kao da sve tee glatko. Kada naa energija nesmetano tee, neograniena
samokontolom, mi obino kaemo Vreme leti kada se zabavljamo. To karakterie
zdravo telo koje je kao motor koji dobro radi.
Zamislite sada da ste u sred razgovora sa nekim i on ili ona kae neto to vas je
uznemirilo. ta se dogaa? Vi emotivno reagujete. Moda iskazujete bes, tugu, strah
ili prezir. Vae telo postaje napeto. Moda e odjednom poeti da vas boli stomak, a
srce ubrzano da lupa. To iskustvo moda ne moete da progutate i svarite i ono
utie na vae unutranje organe.
Na energetskom nivou, ceo na sistem se sklopi i zatvori kada se uplaimo ili
osetimo ugroenim. Naa energija odjedanput napravi zastoj i zaglavi se.
Istovremeno moda nesvesno zadravamo dah. Kada zadravamo dah, nae ivotne
sile ne teku. Ako je iskustvo ekstremno zastraujue, mi bukvalno zarobimo energiju
tog iskustva naim umom i telom. Tako kasnije neemo morati da osetimo i ponovo
proivimo bol koji je povezan sa tim iskustvom. Frojd je takoe primetio da stres
utie na nae disanje. Rekao je Kada roditelji na nas viu, mi prestanemo da
diemo.
Na fizikom nivou, usporavanje ili zaustavljanje energetskog protoka u nekim
delovima naeg tela e izazvati nagomilavanje toksina u odgovarajuim organima i
miiima to moe dovesti do fizioloke disfunkcije i bolesti. Bolest je krajnji rezultat
nedostatka protoka energije u naem organizmu.
Na mentalnom nivou, oni delovi uma koji pamte traumatine dogaaje mogu
zakljuati svoja vrata i tako spreiti da se bol i seanja vezana za taj dogaaj ponovo
pojave i iznova doive. Poto se senzorna memorija aktivira specifinim onim
pokretima (drugo poglavlje), strah e stvoriti kompenzatorni vizuelni obrazac kao
mehanizam zatite, koji e dovesti da promene onih pokreta. Posle nekog vremena,
ova promena onih pokreta u odreenim pravcima e rezultovati stanjem nazvanim
astigmatizam. Iako e veina lekara rei da je astigmatizam obino prouzrokovan
promenama u zakrivljenju ronjae, moje kliniko iskustvo je pokazalo da te promene
u zakrivljenju nisu zapravo uzrok astagmatizma, ve krajnji rezultat promene naina
korienja oiju due vreme. Oigledno je da naa emotivna reakcija na ivot utie
na fiziki vid.


SMANJENA RECEPTIVNOST

Postoji tri faktora koji blokiraju bioloku prijemivost:

1. dug boravak pod vetakim svetlom kome nedostaju potrebne talasne duine; zbog
toga izostaje stimulacija odreenih telesnih senzora koji zatim gube deo svoje
funkcije (ono to ne koristite, gubite)

2. suvina upotreba naoara za sunce blokira odreene delove spektra da prou kroz
oi

3. trauma ili povreda (emotivna ili fizika) moe uzrokovati da se neki senzori zatvore
i da zbog toga ne budu u mogunosti da prime odreene talasne duine svetlosti ak
iako su ove talasne duine prisutne u svetlosnom izvoru.

ta znai kad je neko ranoranilac (voli svetlost), a ta kad je neko nona ptica
(manje voli svetlost)? Da li je mogue da su ovi razliiti tipovi ljudi zapravo
alergini na neke delove jutranjeg svetla (crveni deo spektra), odnosno veernjeg
svetla (plavi deo svetla)? ta je sa onima koji su hronini nosioci naoara za sunce?
Neke naoare za sunce, na primer sa utim i pink staklima ulepavaju stvari; neke sa
plavim i braon staklima ine stvari jednolinim i monotonim (deprimiraju), dok druge
sa staklima neutralno sive boje smanjuju koliinu svih talasnih duina svetlosti, ali na
uravnoteeniji nain. Da li je mogue da je esto noenje naoara za sunce nesvesan
pokuaj uma da dri podalje one delove spektra koji ljudima ne odgovaraju (koji bi
moda pobudili nereene probleme)?
Nedavno je dr Dejvid Kuper primetio da oi mogu selektivno da apsorbuju i odaju
odreene talasne duine svetlosti. Ovo se znaajno razlikuje od osobe do osobe. U
lanku Fizika svetlosti je napisao:

Moja ena se dobrovoljno prijavila da mi asistira u eksperimentu. Postavio sam
opremu kojom sam mogao da direktno merim promene na zenici njenog oka. Poto
sam prethodno izmerio svetlosne komponente, tano sam znao koje talasne duine
svetlosti e doi do njenog oka. Meutim, interesantniji deo je bio kada sam izmerio
ono to se odbilo (reflektovalo) iz njenog oka. Samo dve ili tri tanke talasne trake su
se odbile i vratile iz njenog oka. Jedna u uto- zelenom delu vidljivog spektra, a druga
u crvenom delu. Eksperiment sam zatim izveo na sebi. Rezultati su bili slini,
meutim kod mene se pojavila samo jedna uska talasna traka u crvenom delu spektra.
Dr Jakob Liberman se tada sluajno zadesio u gradu i eksperiment sam ponovio i na
njemu. Njegovi rezultati su bili prilino drugaiji od rezultata moje ene i mene. Kod
njega je postojala ujednaenija i uravnoteenija distribucija svih talasnih duina
vidljivog spektra koja se reflektovala iz njegovog oka, gotovo kao svetlosni izvor
punog spektra
4
.

Ljudsko telo je kao sito. Napravljeno je da dozvoli energiji (svetlosti) da tee kroz
njega. Ako se naa receptivnost smanji, onda se sito zapui i ometa protok energije
kroz telo. To spreava ponovno buenje prvobitnog iskustva koje je prouzrokovalo da
se deo naeg bia zatvori.
Tretiranjem tela delom potpunog spektra koji je blokiran, nestimulisani senzor se
ponovo budi. Blokirana energija se oslobaa, dovodi na povrinu i na kraju rasipa.
Ovo je slino vazdunim mehuriima koji se oslobaaju iz boca sa kiseonikom
ronioca. Ovi mehurii su drani pod pritiskom. Kada se oslobode oni se rasipaju im
udare u povrinu vode.
Stanje uma odreuje koliinu energije sa kojom interagujemo. Ona vremenom
menja nain na koji mozak funkcionie to posledino utie na samo zdravlje. Leenje
bojom dovodi do ponovog uspostavljanja ravnotee u organizmu.
Energija je sastavni deo svih iskustava. Rane emotivne traume nas ine emotivno i
fizioloki alerginim odnosno neprilagoenim na odreene energetske aspekte ovih
iskustava. Ako tu energiju ne prihavtimo u potpunosti, naa fizioloka, mentalna i
emotivna ravnotea se moe izremetiti. Mi se svakako, u nekom stepenu, moemo
skloniti od alergenata (situacije, ljudi, hrane itd.) koji su okida naih problema.
Meutim, duboko izleenje e se dogoditi tek kada prihvatimo sve aspekte naeg
iskustva koje nas je ranije uznemiravalo. Na taj nain prestajemo da budemo
alergini na njih. Moda prosvetljenje znai uvoenje svetlosti u one delove naeg
bia koje smo drali u mraku. Vano pitanje je: Kako dolazi do istinskog izleenja?

LJUDSKA HOMEOPATIJA: KAKO NAS PRIRODA LEI

Poznata je injenica da je jedna od najznaajnijih sposobnosti ljudskog organizma,
koja je genetski odreena, sposobnost samoizleenja. Ovo vai za sve ivotne forme u
prirodi. Kako nam priroda pomae u ovom procesu?
Traume koje smo preiveli u ivotu se esto ponovo vraaju u na ivot, samo u
drugaijem obliku. Deluje kao da prizivamo te situacije da bi neto nauili iz njih,
razvili se i izleili. Zamislite osobu koju je u detinjstvu jedan od roditelja zlostavljao.
Ako ona nije u potpunosti prevazila takvu traumu moe se desiti da, kada poraste,
nesvesno ulazi u veze sa agresivnim partnerima. Ovakav scenario se esto sree.
Dinamiku ljudskih veza, na energetskom nivou, dobro opisuje re zarazna
odnosno prenosiva. Ljudske emocije stvaraju ista oseanja i kod ljudi u njihovom
okruenju. Na primer kada beba plae veina ljudi iz njene okoline e poeleti da je
uzme u naruje da bi je uteili. Oni misle da ele da je utee, ali da li je to tako? ta se
deava kada beba plae? Probudi se deo nas samih koji takoe eli da plae i podseti
nas na sopstveni potisnuti bol i strah. Poto su nas uili da je iskazivanje emocija
neprikladno i neutivo, mi obino podojimo bebu ili joj damo flaicu mleka da bi
potisnuli njeno oseanje. Ono to obino ne razumemo da to mi zapravo radimo zbog
nas samih, a ne zbog bebe.
Odrasli ljudi koji iskazuju i oslobaaju bolna oseanja nailaze na nerazumevanje
veine ljudi iz svoje okoline. Iz potisnutih razloga neki ljudi imaju potrebu da se brinu
o oseanjima drugih ljudi tako to ih tee i uveravaju da e njihovo loe oseanje
proi. Ono to duebrinici ne shvataju je da oni samo ele da potisnu tui bol da ne
bi morali da se suoe sa svojim. Kad bi umesto toga ljudi bili ohrabreni da pokau i
oslobode se takvih oseanja, to je neto to priroda pokuava, bolje bi se razvijali kao
linosti. Kada tua oseanja ponovo probude naa neraiena oseanja, to nam daje
mogunost da postanemo svesni onih delova nas samih koji treba da se izlee.
Korienjem ovih, nekada bolnih oseanja, mi oslobaamo nau svest i pomaemo
sami sebi u razvoju, kao to kvalitetno ubrivo pomae u rastu biljke.
Naa nemogunost da izrazimo oseanja proizilazi iz injenice da smo ueni kako
da govorimo, ali ne i kako da sluamo nas same ili druge. Na primer, koliko puta ste u
razgovoru sa nekim ve spremili odgovor pre nego to je taj neko i zavrio pitanje? I
koliko esto ste odgovorili, a da se zapravo niste stvarno ukljuili u razgovor? Ako
nemate nameru da vidite, ujete ili osetite ono to zapravo vidite, ujete ili oseate,
onda e delovi vaeg bia odgovorni za obradu ovih informacija na kraju poeti loe
funkcionisati. Moda je ovo razlog to loe vidimo, imamo slab sluh i to smo
emotivno mrtvi.
Priroda nam daje sve to nam je potrebno za rast i razvoj. Postoji stara latinska
izreka Similia similibus curentur to znai Slino se slinim lei. Drugim reima,
oni aspekti ivota koje teko prihvatamo su verovatno lek koji treba uzeti jer e nam
pomoi u prevazilaenju slinih stvari. Takav lek e proiriti nau svest. Ovaj
univerzalni zakon leenja, koji se naziva Hipokratovim i Paracelzijusovim Zakonom
slinosti, je postao osnova moderne nauke homeopatije. 1810. godine nemaki lekar i
farmaceut Semjuel Haneman je definisao ovu nauku koja lei celu osobu, a ne samo
bolest
5-6
. Hahnemann je tvrdio da fizika bolest u sutini nastaje kada se poremete
ivotne sile organizma.
Jo jedan veoma vaan koncept u homeopatiji, koji je predstavio Hering, je da
leenje poinje u najdubljim delovima naeg bia, na emotivnom/mentalnom nivou i
zatim se iri ka fizikom nivou
7
. Homeopatija vidi simptome kao napore organizma
da se odbrani i izlei. Osnovna premisa u homeopatiji je da je najbolji lek za pacijenta
onaj sa vibracijom koja je ekvivalentna patologiji pacijenta. ta vie, to je lek
razblaeniji, vea je njegova snaga, odnosno manje je vie.
Izgleda da je mnogo osnovnih principa homeopatije napravljeno po uzoru na
prirodne metode leenja. Ovi principi potvruju moje kliniko iskustvo i ukazuju na
sledee:

1. Um i telo su meusobno povezani i formiraju krug u kom neprestano utiu jedno na
drugo. Pored toga oni utiu na razvoj i leenje fizikih i mentalnih poremeaja.

2. Iako pokuavamo da se nosimo sa okruenjem i okolnostima menjanjem ponaanja
i osobina, ipak su mnoge stvari duboko ukorenjene u nama i stvaraju automatske
refleksne reakcije na razliita stanja i situacije.

3. Da bi izleili na osnovni poremeaj ili bolest, mi moramo biti leeni lekom koji se
vibraciono poklapa sa svim naim simptomima. Drugi ljudi sa slinim i
komplementarnim problemima ili sline situacije e aktivirati odreeni
emotivni/fiziki problem koji imamo i koji pokuavamo izleiti.

4. to je lek blai jaeg je dejstva.

5. Za vreme procesa leenja, izronie duboko sakrivani emotivni problemi praeni
fizikim reakcijama.

Homeopatija koja predstavlja prirodni nain leenja, pokazuje da mi zapravo
moemo biti homeopatski lek jedni drugima. Ako smo blai jedni prema drugima pre
emo se izleiti. Ja verujem da stvari koje su nam se desile u ivotu aktiviraju naa
oseanja i zapravo nas ine svesnim veoma osetljivih i ranjivih delova naeg bia koje
treba izleiti. Priroda na taj nain podsvesne informacije dovodi na svesni nivo i prua
nam ansu da se izleimo.
Kada neki ljudi ili situacije prizovu naa prava oseanja, veina nas izbegava da se
suoi sa tim oseanjima. Kada beba u prethodnom primeru pokuava da iskae svoja
oseanja, ali joj onda neko stavi bradavicu ili flaicu u usta. Poruka koju prima beba
je: kada se pojave oseanja, odgovarajui nain da se nosi sa njima je da stavi
neto u usta. Kod odraslih rezultat toga je prejedanje, puenje, korienje droge i
alkohola i tako dalje. Drugim reima: to ne pokaemo, mi potisnemo.

Neuroza je uvek zamena za legitimnu patnju.
Karl Jung

Tugovanje je oseanje koje lei.
Don Bredo

Nita vredno se ne moe postii bez velikog truda (Bez muke nema nauke)
(popularna drevna izreka)




14


PROSVETLJENI SVETLOU

Znaajne probleme koje imamo ne moemo da reimo ako razmiljamo na isti nain
kao i kad smo ih stvorili
Albert Antajn


Do sada sam opisivao svetlost kao instrument za leenje razliitih funkcionalnih i
patolokih stanja. Meutim, svetlost je takoe instrument pomou kog moemo uticati
na nau emotivnu i mentalnu komponentu svesti. Menjanjem obrazaca po kojima
funkcioniemo, stvaramo unutranju sredinu u kojoj je zdravlje prioritet.


ONO TO SU ME UILI

Moj prvi kurs svetlosne terapije (Sintonika) je bio baziran na radu dr Herija Rajli
Spitlera. On je svoja saznanja i ispitivanja toliko upproeno prezentovao da su
gotovo liila na knjigu sa receptima. Spitler je podelio ljude prema tipu grae i
napravio otprilike dvadeset razliitih kombinacija od obojenih filtera koji su se esto
koristili za leenje. Dananji praktiari Sintonike ne uzimaju u obzir telesnu grau i
najee koriste pet filtera. Glavna premisa sintonikog pristupa je da veina
disfunkcija u organizmu potie iz neravnotee izmeu simpatikog i parasimpatikog
dela autonomnog nervnog sistema. Filteri su klasifikovani u tri kategorije u zavisnosti
od njihovog efekta na autonomni nervni sistem:

1: filteri koji stimuliu simpatiki nervni sistem
2. filteri koji stimuliu parasimpatiki nervni sistem
3. filteri koji se ponaaju kao fizioloki ili emotivni stabilizatori

Na primer uto-zeleni filter koji se smatra fiziolokim stabilizatorom se preporuuje
u svim sluajevima gde postoji hronina neravnotea ili bolest, uklj uujui i povredu
glave staru nekoliko godina. Plavo- zeleni filter se takoe smatra fiziolokim
stabilizatorom. Meutim, on se preporuuje u sluajevima u kojima su stanja akutna
ili nedavno nastala svea, kao to je groznica ili upala. Magenta (kombinacija
crvene i ljubiaste) se smatra emotivnim stabilizatorom i koristi se u sluajevima u
kojima se pojavljuje i emotivna komponenta.
Spitlerov originalni rad, zasnovan na medicinskim teorijama iz dvadesetih godina
dvadesetog veka, disfunkcije i bolesti predstavlja primarno kao neravnoteu u
fiziologiji organizma ili kao rezultat povrede. Ideja da emotivni problem moe biti
osnova fizioloke neravnotee se nije smatrala moguom. U to vreme, neiji problemi
su morali biti ozbiljni da bi se smatrali emotivnim. Manji emotivni problemi su
obino sakrivani ispod praga i nisu pokazivani, to je bilo normalno ponaanje za to
vreme.


KOLIKO JE SINTONIKA DOBRO FUNKCIONISALA

U mojoj praksi, klinika primena Sintonike se na neki nain inila veoma
jednostavnom. Iako jednostavni, tretmani su bili veoma efikasni i esto su davali
neverovatne rezultate za kratko vreme to se moe videti iz sluajeva u sedmom
poglavlju. Iako ti sluajevi mogu izgledati senzacionalno, ja sam postizao takve
rezultate vrlo esto, naroito sa decom koja su bila spremnija za saradnju nego
odrasli.
Kao optometrista koristio sam Sintoniku za leenje velikog broja problema sa
vidom (kratkovidost, razrokost itd.) kao i problema sa uenjem koji su povezani sa
vidom (oteano itanje, slaba i kratkotrajna koncentracija itd.). Meutim, pitanje koje
sam sebi ubrzo postavio bilo je: ta je zapravo osnova ovih disfunkcija? Na osnovu
rezultata do kojih sam dolazio praksom, postalo mi je oigledno da nisu svi sluajevi
kratkovidosti i razrokosti nasledni. Zapravo ja sam otkrio da veina njih nije nasledna,
niti da je oteano uenje uglavnom posledica neurolokih disfunkcija kao to se
verovalo. Druga pitanja koja mi nisu davala mira su: Kako moe odreena
kombinacija filtera kao to je magenta (emotivni stabilizator), na isti nain uticati na
sve?
Da li bilo ta utie na sve ljude na isti nain? Da li je stvarno mogue da pacijent
izlei emotivne probleme, a da prethodno ponovo ne dozove pravi uzrok njegove ili
njene neravnotee? Kako sam se ja nosio i reavao emotivne traume u mom ivotu?
Morao sam dublje da pogledam u sopstveno iskustvo!


ISTRAIVANJE NEISTRAENOG

Kako sam radio sa sve vie i vie pacijenata, poeo sam da shvatam da takozvana
pravila o efektima razliitih filtera vae samo u odreenim sluajevima. Na primer,
dok je magenta smirivala veinu pacijenata, njeni efekti su uznemiravali druge
pacijente. Ovo je slino primeru kada ljudi jedu tano isti obrok, ali na njega drugaije
reaguju; ili kako razliiti ljudi reaguju na istu situaciju ili oveka. Da li bi svi mi imali
istu korist od istog vitamina koji bi uzimali?
Veoma brzo mi je postalo jasno da je efekat bilo koje terapije bio povezan sa
biolokom receptivnou i psihikim stanjem osobe koja se lei. Shvatio sam da se
takozvana apsolutna pravila ne mogu primeniti na sve. Takoe sam shvatio da je
vaan aspekt bilo kog oblika leenja njegova svrha. Da li nam je namera da ublaimo
problem (da ga uinimo manje ozbiljnim bez da ga izleimo), ili da naemo
kompenzaciju za problem (kao to je prepisivanje naoara za kratkovide ljude) ili da
doemo do same sutine problema? Iz linog iskustva i iskustva mojih pacijenata,
shvatio sam da ne postoji nain da se izbegnu ili zamaskiraju duboke emotivne traume
iz prolosti koje su esto koren odreenog problema. Seenje vrhova korova samo
stimulie korov da raste bre. upanje korova iz korena je jedino reenje. Otkrivanje
dubokih problema u naim ivotima nije lak zadatak poto su oni obino duboko
ukorenjeni, dobro zatieni i izvanredno kamuflirani mnogim slojevima maski.


VRH LEDENOG BREGA

Zamislite da ste na brodu na sred okeana. Dok gledate u daljinu, primeujete veliki
ledeni breg. Iako mislite da vidite ledeni breg zapravo vidite samo njegov vrh. Deo
brega koji je ispod vodene povrine moe otetiti trup vaeg broda. Ovo je savren
primer onog: Ono to vidite nije ono to dobijate. Ledeni bregovi su primeri iz
prirode za podsvesni i svesni deo uma. Procenjeno je da je deo ledenog brega iznad
vode samo 10% do 12% njegove totalne mase i zapremine. Interesantno je da svesni
deo uma zauzima isti procenat kompletnog uma. Veinu ljudi u ivotu vodi onaj deo
ispod povrine.
Zadatak je da se podsvesno dovede na svesni nivo. Ako bi mogli da otkrijemo
probleme koji se nalaze ispod povrine i upravljaju naim ivotima, onda bi mogli da
se upoznamo sa tim problemima i prihvatimo ih. To je kao kada bi polako skidali list
po list sa artioke i na kraju doli do sri njenog bia. Poto su sve nae eksterne
ekspresije povezane sa stvarima u naim srcima, polako ponovno uspostavljanje veze
sa naim srcima moe uticati na svaki aspekt naeg funkcionisanja i bia.


OSETLJIVOST NA BOJE

Ubrzo nakon poetka rada u praksi, poeo sam da razvijam subjektivnu tehniku
biranja boja. Otkrio sam da, ako pacijentu ponudim dve suprotne boje (kao to su
crvena i plava), on e uvek instinktivno voleti jednu boju vie od druge. Na poetku
svake sesije, objanjavao sam pacijentima da u im pokazivati parove boja i da e im
se boje koje im najvie odgovaraju odmah pojaviti u umu jer e njihova tela intuitivno
napraviti izbor bez ikakvog razmiljanja.
Kada sam koristio parove boja (crvenu i plavu, utu i ljubiastu, tirkiznu i limun
boju) primetio sam neke interesantne reakcije. Kada sam uporedio boje koje su
pacijenti izabrali sa onim to sam ja intuitivno mislio da njima treba, uglavnom je
ispadalo suprotno. Na primer, kada su preferirali plavu, a ne crvenu boju, u veini
sluajeva sam ja oseao da njima treba crvena boja za duboko izleenje. Ispalo je da
su boje koje su njima bile najprijatnije bile suprotne od boja koje sam mislio da njima
trebaju. To me je podsetilo na injenicu da se veina ljudi u ivotu osea prijatnije
kada izbegava stvari koje ga uznemiravaju.
Shvativi da svako razliito doivljava boje, odluio sam da postavim ljude tako da
direktno gledaju u svetlost razliitih boja da bih video njihove reakcije. Nakon
ovakvog eksperimenta sa stotinama pacijenata, primetio sam da ljudima odreene
boje odgovaraju ili ne odgovaraju u nekom stepenu. Neke boje doprinose oseaju
uzbuenja, dok druge boje iniciraju napade anksioznosti i uznemirenja sa propratnim
fizikim simptomima.
Na primer, pacijent koji pati od glavobolje moe otkriti da mu neke boje smanjuju
bol ili ga u potpunosti eliminiu, dok druge boje pojaavaju bol. Zapitao sam se ta je
razlika izmeu leenja neke osobe bojama koje mu prijaju i bojama koje mu ne
prijaju. Vanije mi je bilo da otkrijem kako neprijatne boje utiu na nekoga. Boje
koje nekog uznemiravaju izgleda da predstavljaju, ili su na neki nain povezane, sa
bolnim iskustvima u ivotu pacijenata, bez obzira da li se traumatian dogaaj desio
nedavno ili pre mnogo vremena.


RAZVOJ NOVIH METODA

Odreivanje najefikasnijeg naina za korienje boje u radu sa ljudima navelo me je
da jo jednom preispitam osnovno naelo homeopatije koje kae da je najprikladniji
lek za pacijenta onaj sa vibracijom koja je ekvivalentna bolesti. Drugim reima, boja
ili boje koje pojaavaju problem su moda boje koje ga lee! Za vreme tog istog
perioda, panju mi je privukao naunik Rojal R. Rajf koji je tokom tridesetih i
etrdesetih godina dvadesetog veka razvio poseban mikroskop. Taj mikroskop je
mogao precizno da odredi boju koja je povezana sa odreenim virusom ili drugim
infektivnim organizmom
1
. Otkrio je da zraenje organizma istom bojom svetlosti
koju on emituje unitiva sam organizam za veoma kratko vreme.
U tom trenutku primetio sam da pacijenti koji pate od nekog oblika zavisnosti
menjaju svoje navike i ponaanje u zavisnosti od boje u koju gledaju. Na primer, kada
bi alkoholiar gledao u jednu od boja koja mu prija dobro bi se oseao; boja koja bi
mu manje prijala bi mogla u njemu probuditi elju da popije sok; boja koja mu uopte
ne bi odgovarala bi u njemu izazvala elju da popije alkohol. Sada mi je jasno da kada
situacije u ivotu stvaraju strah ili nelagodnost, naa nemogunost da se suoimo sa
tim oseanjima nas prisiljava da sebe zatitimo izbegavanjem takvih situacija. Tako
postajemo zavisnici.
Takvo ponaanje moe biti u potpunosti nesvesno. Na primer, mi moda oseamo
da kombinacija neke hrane kao to je okolada ili pia kao to je vodka i straha moe
privremeno ublaiti taj strah. Ja verujem da je ovo osnova zavisnikog ponaanja.
Poto stepen prihvatljivosti kod svakog pacijenta varira od boje do boje, na kraju
sam odluio da sloim boje od najmanje prihvatljivih (najneprijatnijih) do
najprihvatljivijih (najprijatnijih). Proces poinjem bojom koja je samo blago
neprijatna pacijentu. Ona mu omoguava da se postepeno otvori i oputeno proe
kroz itav proces. To mu omoguava da se sa stresnim situacijama u svom ivotima
lake nosi. eleo sam da uspostavim blisku vezu sa pacijentima da bi se oni oseali
oputeno u radu samnom, naroito u trenucima kada bi bolna seanja isplivala na
povrinu. Stvari koje se deavaju u srcu ne mogu se reiti maem. One se mogu reiti
jedino ljubavlju i saoseanjem.
Kada sam prvi put poeo da koristim ovakav pristup, pacijenti su reagovali na
interesantan nain. Neki su postajali tuni kad bi se suoili sa starim, bolnim
seanjima koja su se javljala u obliku jasnih snova ili ivopisnih flebekova. Jedna
mlada ena, u sredini njene jedanaeste sesije, je ponovo emotivno preivela silovanje.
Iako je njen bol bio neverovatan, shvatila je na kraju da ova snana trauma predstavlja
prepreku u njenom intimnom ivotu.
Mnogo mojih kolega je smatralo da je moj pristup lud. Njih je plaio novi pristup
koji moe uznemiriti pacijenta. Meutim, proces sopstvenog dubokog, unutranjeg
razvoja koji sam oseao u radu sa pacijentima, naroito dozvoljavanje da osetim
sopstveni bol u prisustvu drugog ljudskog bia, je bio podsticaj da nastavim sa
ovakvim pristupom. Poeo sam da razumem proces izleenja. Iako je tehnologija
fototerapije po sebi veoma mona, njena prava snaga se tek pokae u prisustvu
brinog i saoseajnog drugog ljudskog bia. Drugim reima, veza izmeu pacijenta i
lekara je primarna.
Od samog poetka ivota veina nas eli da bude sa ljudima koji nam doputaju da
budemo ono to jesmo, a ne da nas vole uslovno odnosno samo kad smo slatki,
pametni ili pristojni. Otkrio sam da leenje pacijenata bojama koje im nisu prijatne i
to preko oiju (prozori due), u odreenom trenutku budi stare i nereene emotivne
probleme koji su izgleda sr njihove bolesti.


RECEPTIVNOST BOJA I AKRE

Jedno od najvanijih klinikih otkria je bilo saznanje da se boje, koje nisu prijatne
pacijentu, gotovo 100% poklapaju sa delovima njegovog tela (grafikon akri u
etvrtom poglavlju) u kojima je uvao stres, razvijao bolest ili imao povredu. Na
primer, u praksi sam imao sluajeve da je pacijentu neprijatno da gleda u plavu boju.
Kada bih mu uzeo anamnezu otkrio bih da on ima hroninu grlobolju, velike
probleme sa zubima i potekoe u govoru (koji je u funkciji grla i ustiju) i da su mu
uklonili krajnike. Dodatno, primetio sam da kada pacijent jednom rei emotivno bolne
probleme aktivirane bojama, onda e gledanje tih boja, koje su na poetku bile
neprijatne, zapravo stimulisati oseaj radosti i euforije.


SLUAJ NENSI

Nensi, etrdesetsedmogodinja ena, je doivela nervni slom kad je imala etrdeset
pet godina. etiri godine pre toga oba njena roditelja, kao i otac njenog mua, su
preminuli. Odnosi sa njeno etvoro brae i sestara su postali udni. Stara netrpeljivost
koja se nikada nije pokazivala je isplivala na povrinu sa propratnim svaama, lanim
optubama i neprijatnim pismima. Sve je ovo rezultovalo oteanom komunikacijom i
ogromnim bolom za Nensi i njenu brau i sestre. Ona je pala u teku depresiju,
oseajui kao da njome vlada neumoljiv oseaj besa i mrnje prema samoj sebi.
Nensi se prvo obratila psihijatru koji je eleo da joj da lek. Ona je odbila da uzima
antidepresante smatrajui da su oni samo jo jedan nain da privremeno zaboravi
svoje probleme. Njen psihijatar je eleo da se ona izoluje i udalji od ljudi koji su joj,
kako je ona smatrala, nanosili bol. Oseajui da to nije nain na koji je elela da rei
problem, obratila se drugom psihijatru koji se fokusirao na mentalne/teoretske aspekte
onoga ta se dogaalo. Ponovo, ona je uvidela da joj on ne pomae u reavanju
ogromne mrnje i prezira koji je oseala. U tom periodu poela je da pati od
simptoma nalik artritisu. Imala je bolove u rukama, nogama i kukovima, kao i
neredovan menstrualni ciklus.
Odlazila je do specijalista svih vrsta, ukljuujui i lekara opte prakse, ginekologa,
specijaliste za artritis, akupunkturiste, kiropraktiara i ortopeda. Dijagnoze su bile
razliite, od: raka materice, Lajmske bolesti, reumatoidnog artritisa, teniskog lakta,
depresije, hormonalne neravnotee zbog menopauze i na kraju presude to je sve u
vaoj glavi. Podvrgla se brojnim testovima, biopsijama, zraenju i proveri krvi. Svi
testovi su bili negativni, ali je njen bol bio uporan. Izgledalo je kao da joj niko ne
moe pomoi.
Nensi je poela da ita knjige koje su pruale pomo i savete. Takoe je poela da
odlazi u manastir i puno da pie. Meutim i dalje se oseala paralizovana svojim
fizikim bolom i mentalnom depresijom. U tom trenutku posetila je jedan od mojih
kurseva i, iako je bila skeptina, moj pristup joj se dopao i dola je na prvu sesiju.
Smatrao sam da su njeni fiziki problemi primarno uzrokovani nereenim
emotivnim pitanjima i rekao sam joj da mora da poradi na obe stvari istovremeno ako
eli da se osea bolje. Takoe sam je uputio lokalnom internisti iji je holistiki
pristup unapredio njeno leenje. On joj je predloio da promeni svoju ishranu i da
eliminie hranu koja pogorava njeno stanje.
U toku njene prve posete otkrio sam jo neke stvari. Ona je bila veoma kratkovida
(20/200 na desnom oku i 20/300 na levom oku, bez naoara). alila se na konstantni
bol u oima, nemogunost dueg itanja i problema da se navikne na naoare. Takoe
je imala tri operacije onog miia u pokuaju da se popravi oko. Oigledno je da su
operacije bile bezuspene, jer je jedno oko konstantno etalo. Ona je u potpunosti
zavisila od njenih naoara i sama pomisao da ih skine, ak i na kratko, bi je uplaila i
razbesnela. Za vreme te prve posete, posmatrao sam kako se Nensin fiziki bol
pogorava gledanjem u odreene boje, a popravlja gledanjem u neke druge boje.
Takoe sam primetio da je njeno vidno polje bilo mnogo manje od normalnog,
naroito na levom oku.
Nensi je ivela na otprilike etrdeset minuta od moje ordinacije, tako da smo se
sretali jednom nedeljno, a ne svakodnevno. Takoe sam joj rekao da kui sama
sprovodi dnevnu fototerapiju sa ureajem koji sam joj pozajmio. Kada je prvi put
dola rekla je Imam oseaj kao da je neko jako stegnuo zavoje oko mojih laktova.
Nensi je oseala konstantni bol danju i noui pitala se da li e joj ikada biti bolje.
Upozorio sam je da se simptomi mogu pogoravati kako dolazimo do same sutine
problema. U tom trenutku ona nije razumela ta sam pod tim mislio, ali je odluila da
nastavi sa tretmanima.
Zapoeli smo leenje kombinacijom uto-zelenog i crveno- utog svetla to je
prouzrokovalo poveanje bolova, a meni ukazalo na to da smo dodirnuli osetljivu
zonu. Uporno sam je podseao da ako eli da vidi svetlost na kraju tunela mora prvo
proi kroz tunel. Moj tretman nije napravljen da bi se ona oseala dobro nego da
iznese na povrinu sva nereena ivotna pitanja za koje sam smatrao da su pravi uzrok
fizike bolesti. Bio sam siguran da postoji neto sakriveno u njoj u ta nije elela da
pogleda i da je samo pitanje vremena kada e to izbiti na povrinu.
Nastavili smo tretmane istim bojama sve dok je nisu vie iritirale, a onda preli na
kombinaciju svetlosti tirkizne i indigo boje, po deset minuta, dva puta dnevno. Iako
tirkizna nije bila stresogena, indigo boja je aktivirala veoma snane reakcije praene
znaajnim promenama. Njene poetne reakcije na ovu boju ukljuivale su oseaj jo
vee ljutnje i uznemirenosti kada je bila izloena prethodnim bojama. Gubila je
kontrolu, plakala bez nekog posebnog razloga i imala povremene napade panike. Ta
oseanja su bila ve poznata Nensi jer su je podseala na preivljeni nervni slom.
Stare none more prolosti i anksiozni snovi su poeli da izranjaju, kao i oseaji besa i
ljutnje to leenje ne popravlja njeno stanje. Jedna od njenih nonih mora ukljuivala
je i seckanje jednog od brae i sestara. Opet se osetila paralizovanom od straha.
Mislila je da nee moi ponovo da prolazi kroz ta oseanja.
U tom periodu Nensi je poela da mi pria o seksualnom zlostavljanju koje je
doivela kada je bila dete i njenoj nemogunosti da tada potrai pomo. Ona nikako
nije mogla rei svom ocu da je njegov otac nekoliko godina seksualno zlostavlja.
Tada mi je postalo jasno zato je postala kratkovida u tom periodu svog ivota. To je
oigledno bila situacija koju nije mogla podneti da gleda. Kada bi se ova trauma
mogla izbaciti na povrinu i otvoreno pogledati, moda bi se oslobodio mentalni gr
koji je delom paralizovao njen vid. ta bi se tada desilo?
Iako su rezultati nedavnog pregleda oiju zahtevali ak i jai par naoara od onih
koje je imala, preporuio sam Nensi da uzme 20% slabije naoare i da ih ponekad
nosi umesto starih. Takoe sam joj predloio onu terapiju da bi poela bolje da
koristi oba oka. Kada smo poeli sa onim vebama doivela je trenutak u kom joj je
vid odjednom postao dobar bez naoara. Ova situacija je odmah dovela do napada
anksioznosti koji ju je drao narednih etrdeset pet minuta. Njen strah je bio toliko
intenzivan da je bukvalno pala na pod i poela da se trese. Pokrio sam je jaknom i
ostatak sesije proveo sedei pored nje na podu, dajui joj podrku dok je oseala i
pokazivala bol. Iako joj je ovo iskustvo bilo veoma zastraujue, ja sam joj ispriao
svoja slina iskustva i to joj je pomoglo da lake oslobodi svoja oseanja, da se oseti
sigurno i oputeno jer je znala da e to preiveti. Znala je da nije sama.
Privikavanje na nove naoare je bilo veoma teko na poetku, ali je Nensi posle dve
nedelje uspela da nosi slabije naoare sve vreme. Primetila je da su joj oi oputenije,
ak i za vreme vonje automobila.
Jednog jutra u njenom domu, nakon dvadesetominutnog tretmana indigo bojom,
poela je da vriti i plae, oseajui se potpuno van kontrole. Petnaestak minuta nije
mogla da podnese oseaj da dodirne neto, proba, uje, pomirie ili vidi. Osetila se
kao da su je oseanja preplavila. U tom trenutku njen veoma zabrinuti mu me je
pozvao sumnjajui da e ona moi da nastavi sa leenjem. Poto sam ovakve reakcije
viao puno puta (naroito kod sebe), shvatio sam takvo njeno ponaanje pokazuje da
smo na pravom putu. Da bi nam postalo bolje, stvari u ivotu koje u nama izazivaju
nelagodu moramo prihvatiti i promeniti oseanja vezana za njih.
to je Nensi vie radila sa indigo svetlou, promene su bile izraenije. Tri nedelje
nakon jutarnje histerije, u svoj dnevnik je napisala:

Ne mogu da verujem, ali u zadnje vreme se budim euforina i u suzama
radosnicama. Prati me neverovatni oseaj spokoja koji traje itav dan...indigo svetlost
mi predstavlja svetlosti koja se nalazi u meni, svetlost koja je strpljivo ekala u meni...
u zadnje vreme ona je bila samo plamiak koji nije mogao da prodre kroz toliku
tamu...ali sada je to svetlost koja sija jae i poinje da topi moje srce...ispunjena sam
ljubavlju i zahvalnou.

Nensi se osetila ponovo ivom. Njen stav se promenio iz Trebalo bi ili moram da
proem kroz ovaj proces u Ja elim, ja imam energiju da uradim ovo. Takoe je
napisala:

Moj fiziki bol je dao sve od sebe da me napusti. Imala sam oseaj da nije eleo ili
nije morao da bude vie samnom, ali s druge strane kao da nije tano znao kako da
ode. Mislim, posle svega, ja sam mu bila odlian domain koja ga je paljivo uvao.
Moji bolovi su se smanjili... za 85%.

Nensi je takoe primetila da se njen bol obino pojavljivao za vreme stresa. Polako
je poela da menja stav prema bolu i da ga prihvata, a ne ignorie, plai ili smatra
neprijateljem.
Nakon otprilike tri meseca leenja, otkrio sam da se Nensina mogunost da vidi bez
naoara popravila od poetnih 20/200 na oba oka, na otprilike 20/40. Na osnovu ovih
rezultata, jo jednom sam joj preporuio noenje jo slabijih naoara. Ovog puta su
one bile 50% slabije od prvih naoara koje je nosila. Nakon borbe sa novim
naoarima koja je trajala oko dve nedelje, otkrila je da sa njima bolje vidi nego to je
videla sa prethodnim naoarima. Tada je bacila stare naoare i shvatila da moe da
ita potpuno bez njih. Njena prethodna oseanja dezorjentacije, panike i straha koja bi
se javila kada bi skinula naoare, sad su nestala. Napisala je da nikada u svom ivotu
nije osetila toliku radost i energiju:

Nauila sam za ovo kratko vreme da radost i srea, ak i oseaj spokoja, ne mora
da dolaze samo u kratkim, malim momentima koji brzo prolaze. Oni su dugi i treba da
se doive. Ja znam poto se to desilo meni, a pre samo dve ipo godine bila sam
preplavljena oseajem depresije za koju sam verovala da nikada nee proi. Ovo je
bio duhovni put, iskustvo velike milosti. Bilo je ovo putovanje srca, ne razuma.

Nensi i ja nastavljamo sa zajednikim radom i divno napredujemo. U svojoj knjizi
Dolazim kao brat Bartolomej kae da se bol i strah trebaju prihvatiti i prigrliti:

(prim. prev. Sedamdesetih godina dvadesetog veka Meri-Marget Mur je otila na
jednu seansu hipnoze da bi se oslobodila bolova. Za vreme seanse iz nje je poeo da
govori Bartolomej Taj glas je zapravo bio glas mudraca koji je Meri koristio kao
posrednika u elji da iri svoju mudrost. Ona je njegovo prisustvo prihvatila i za
kratko vreme postala poznata)

U trenutku kada osetite bol recite sebi Ja volim ovo oseanje. Neka je dobrodolo.
Ono ne mora nigde da ode, ne mora da se promeni. Ono je deo mene. Prihvatam ovo
oseanje. I toplina koja je uvek tu, dolazi do ovog kamena i poinje da ga
okruuje, ini mekim i poroznim. On prima snagu vae ljubavi. On postaje ispunjen
vaom ljubavlju! Ljubav prolazi kroz ovu runu masu oseanja, okruuje je, izdie i
ini lepom. I onda shvatite da ste sposobni da zadrite dve stvari: vau ljubav i vau
bol. Vaa ljubav je toliko velika da ne postoji nita to ne moe izdrati i korienje te
veliine morate da nauite. Nijedna tuga nije toliko velika da je ne moete drati u
sebi pored ljubavi koja je u vama istovremeno. Ne morate da birate. Moete imati svu
tugu, svu bolest, moete imati kajanje, svu krivicu i ne morate brinuti jer je ljubav u
vaem srcu toliko velika da moe izdrati sve. Sva ova oseanja su vaa deca. Ona su
vaa deca! Sve to ona ele je vaa ljubav. Vi ste ih stvorili, onda se prema njima
odnosite kao prema kopiletu. Ali vi ste ih stvorili! Kada ljubavlju zagrejete ove
emocije, kada ih prihvatite, onda re transmutacija i transformacija postaju
realne. Jednom kada shvatite da ste dovoljno veliki da moete izdrati sve, biete
neustraivi jer ete nauiti da sve to dolazi sa ovog sveta vi moete podneti. Ne
postoji toliko velika tuga, toliko straan dogaaj koji ne moete drati u sebi, zagrejati
ga, otvoriti se ka njemu i zavoleti. Vi koji ste imali traumatine poetke, ne beite.
Volite ih. Ne pokuavajte da volite ljude, molim vas. Volite oseanja
2
.

Za Nensi su najneprijatnije boje bile crveno-narandasta i plavo-indigo. Crveno-
narandaste boje su povezane sa akrama preivljavanja i seksualnosti, dok su plavo-
indigo boje povezane sa akrama (grlo i hipofiza) odgovornim za ekspresiju i vid.
Preanje traume njenih oiju (tri operacije), kombinovane sa seksualnim
zlostavljanjem koje ona nije elela da vidi (funkcija oiju) i koje nije mogla, zbog
svog straha da pokae (funkcija grla), uzrokovalo je da se ovi delovi tela ugase. Za
vreme leenja, odreene boje su zapravo prizvale seanja i njeno fiziko izleenje
ovih oblasti je bilo dramatino.


KEJ: UDESNA PRIA

1989. godine Kej, etrdesetjednogodinji lekar urgentne medicine je dola kod
mene sa namerom da zaustavi progresivno slabljenje svog vida. Naoare su joj bile
neophodne jer je bez njih mogla jasno da vidi samo desetinu centimetara ispred sebe.
Iako je Kej dola zbog poboljanja vida, ubrzo je postalo oigledno, na osnovu
njene line prie i medicinskog izvetaja, da je roena u ozbiljno disfunkcionalnoj
porodici. Veinu ivota je provela oporavljajui se od mnogih fizikih i emotivnih
slomova.
Njena majka je bila talentovan umetnik koji je godinama prolazio kroz svakodnevne
promene raspoloenja praene periodima duboke depresije. Njeno stanje je
dijagnostifikovano kao paranoina depresija. Pored toga, ona je ve trideset tri godine
patila od reumatskog oboljenja srca. Uplaena, temperamentna ena sklona napadima
besa esto je govorila Kej teta je to si se rodila kao ensko. Njena majka je kao
mala esto bila zlostavljana, zapostavljana i ostavljana. Ona se udala za oveka koji je
mrzeo ene i koji ju je izbacio iz kue kada je Kej imala jedanaest godina. Dve godine
nakon toga njena majka je izvrila samoubistvo.
Kejin otac je odrastao brinui se o petoro mlae brae i sestara, ali i o svojoj
emotivno nestabilnoj majci koja je bila izuzetno mlada. Postepeno je razvio mrnju
prema enama i deci. Ova mrnja zajedno sa profesijom policajca je dovela do toga
da je Kej tretirao kao roba neprestano je podseajui da su Sve ene roene lenje i
loe. Takoe nije tolerisao nepotovanje i ivot na njegov raun. Zato je Kej terao da
riba zidove, podove i okove kue etkicom za zube. Sedenje i itanje je bilo
zabranjeno. Ona se sea Svaki razgovor sa njim je bilo poniavajui. Jedinu lou
stvar koju sam uradila je bila ta to sam se rodila.
Kada je njena majka izvrila samoubistvo, otac je rekao Kej elim da se lepo
ponaa. Da li me uje? Ne elim da ujem ni jedan glas, ako jo jednom pomene
ime te osobe, ima da mi plati! Takoe se priseala Poto mi je bilo zabranjeno da
plaem, moja astma i alergije su poele...nisam uspela da spasim majku, a sve to je
ikada traila od mene je da je spasim od svog oca. Mislila sam da sam je napustila.
Pet godina pre poetka dolaska kod mene na leenje, Kej je poseivala svog lekara
svake druge nedelje jer je imala oslabljen imuni sistem. Primala je injekcije ekstrakta
slezine tri do etiri puta nedeljno, megavitamine, imipramin hidrohlorid
(antidepresant) i homeopatske lekove. Nije mogla da uzima antibiotike jer ih je u
ivotu mnogo uzimala pa je postala rezistentna na njih. Patila je od hronine sinusne
infekcije, ozbiljnog hroninog bronhitisa i astme. U svojoj dvadeset etvrtoj godini
Kej je imala histerektomiju i ubrzo nakon toga razvila endometriozu (infekciju
materine mukozne membrane) i fibrocistinu bolest dojki. Njena plua su
funkcionisala delimino zbog hemijskog pneumonitisa koji je dobila 1982. godine. Za
vreme leta 1988. godine reeno joj je da je naophodno da joj urade bilateralnu
mastektomiju. Takoe je operisala lea jer je patila od diskus hernije koja joj je
zadavala bolove godinama. Drava Kolorada ju je proglasila invalidom.
Za vreme svetlosne terapije njoj su se esto vraala stara seanja. Odreene boje,
naroito crvena i uta, aktivirale bi ozbiljnu anksioznost i fizike simptome kao to su
glavobolja, munina i astma i svi ti simptomi su praeni flebekovima uasavajuih
iskustava. Takoe se setila svega to joj se deavalo u ivotu to je bila zaboravila ili
se seala samo delova. Na primer, setila se i oivela situaciju kada je imala osam
godina: majka ju je utnula tako jako da je preletela kunjinu i udarila u tednjak:

Sad iz ove pozicije posmatraa veoma udno izgleda da vidim majku kako me
udara drkom varjae. Oivela sam zatim i trenutak kada majka gleda moje telo,
vrtei glavu kao da eli da je razbistri i ostavljajui me zatim u nesvesti u i sopstvenoj
krvi, prekrivenu samo muvama koje su sletale na moje telo. Zatim sam se setila kada
su me stavili u roze kadu i priali mi Ako ovo nekom kae, ubiu te. Sada znam
zato sam uvek paniila kada bi muva uletela u moju kuu. Ja sam blokirala ceo
dogaaj, ali je on doneo oseanja uasa, konfuzije i srama koja sam nosila celog svog
ivota.

Kej se takoe setila detinjstva koje je bilo veoma teko zbog oslabljenog vida. U
koli je imala problema sa matematikom, itanjem i pisanjem jer nije mogla da vidi
kolsku tablu ni iz prvog reda. Ona se zapravo sea da joj je reeno da je spora i lenja
i da ako bi se malo potrudila, ne bi uvek ispadala tako glupa. Zbog ovakvih situacija
postala je oajna:

Moj mozak je prestao da radi. Da li sam postala isto luda i bezvredna kao mama?
Nisam znala ta se deava. Samo sam znala da ne mogu verovati sebi, niti svojim
oima da e normalno funkcionisati pa sam dopustila da me mama, tata, nastavnici i
uenici poniavaju i kanjavaju.
Sada shvatam da me je strano pogodilo saznanje da je mama imala ljubavnika i to
mog nastavnika matematike. Porodica mi je zabranjivala da priam bilo kome o
svojim oseanjima. To saznanje o preljubi je bilo zakopano. Nije trebalo da vidim ta
se deava i odjednom zaista nisam mogla da vidim. Nije trebalo da znam ta se deava
i odjednom nisam mogla ni da itam ni jasno da razmiljam. Roditelji su postavili
pravila. Pravila su morala da se potuju. Ono to roditelji rade je dobro...tako da,
poto sam se oseala loe, mislila da sam onda ja bila loa... Trebalo me je kazniti jer
sam se oseala loe i jer sam sumnjala u majina objanjenja.
Za vreme druge svetlosne terapije, setila sam se vonje biciklom. Bio je veoma
topao dan. Moja kosa je bila sakupljena u rep...Kada sam dola kui, uletela sam u
sobu da se presvuem i ponem sa izvravanjem kunih poslova. Ali kada sam poela
da svlaim majicu preko glave, osetila sam i ula zujanje ose. Vrisnula sam, ali je
billo prekasno. Ujela me je osam puta niz kimu. Mama je dola i bila je besna.
Poela me je udarati u kolena, priajui Kako se usuuje tako da vriti? ta misli
da si ti da me tako plai? Sad u te nauiti pameti!
Onda je poela pesnicama da me udara po glavi i ramenima i nastavila da me utira
dok sam pokuavala da se zadrim za ivicu kreveta. Nisam mogla da udahnem. Poela
sam da isputam zvukove nalik itanju, ali je onda poela jo jae da me udara da bi
me uutkala i spreila da isputam bilo kakav zvuk. Zatim je stavila svoje ruke oko
mog grla i poela da me davi...Ubrzo je napustila kuu izledajui zgroeno. Ostavila
me gotovo besvesnu na podu spavae sobe.

Kao tinejder Kej je postala superodgovorna radilica u pokuaju da zadobije oevu
ljubav. Iznurivala je sebe bez milosti i ak postala stipendista Nacionalnog poasnog
drutva uprkos svojoj disleksiji. Kada se udala sa devetnaest godina, ula je u jo
jednu disfunkcionalnu zajednicu koja se zavrila razvodom dve godine kasnije. Njen
sin joj je postao centar sveta i jedina radost sve dok se nije zadavio paretom jabuke i
umro. Postala je preplavljena tugom i gotovo ophrvljena bolom. Nastavila je da
blokira svoj bol postajui radoholiar:

Na posletku sam sagorela, zdravlje mi je bilo unieno...Kada mi je dato jo etiri
dana ivota, razgovarala sam sa prijateljem i odluila da ne elim jo da umrem jer bi
otac imam priliku opet da me dodirne. Oseala sam se tako loe i ranjivo. Umirala
sam. Kolege su me zatim kriom izvukle iz bolnice sa prenosivim kiseonikom i
preselili u brvnaru visoko u planinama.
Tamo sam ivela sama narednih est godina. Moj jedini kontakt je bio sa
svetenikom iz oblinjeg manastira. On mi je doputao da priam bez da me osuuje.
Uio me je kako da se nosim sa bolom i ljutnjom. Uio me je da se poteno borim, da
prestanem da se saaljevam i da se dokaem. Dao mi je knjige da itam i insistirao da
svaki minut kada sam svesna zapisujem u dnevnik. Bilo mi je toliko loe da nisam
mogla iz kreveta da ustanem, ali postepeno je bivalo bolje.

Nakon tri meseca fototerapije, Kejin vid se popravio do te mere da je mogla da nosi
daleko slabije naoare za vonju i mogla je jasno da vidi tri do etiri metra ispred
sebe. Njeno emotivno stanje se takoe drastino popravilo. Nije se vie oseala kao
ostavljena rtva. Njeni problemi sa sinusima, bronhitisom i astmom su nestali, a
rendgenski snimak plua je pokazao da su plua potpuno izleena. Od tog trenutka
vie nije morala da ide kod svog lekara, prestala je sa uzimanjem lekova i injekcija i
bila, kako je sama rekla, zdrava ko dren. Iako je leenje kombinacijom crvene i ute
svetlosti na poetku izazivao ozbiljnu anksioznost i strah, kao i pogoranje mnogih
njenih fizikih simptoma, kako se bliio kraj leenju, gledanje istih boja je kod nje
izazivalo oseanja radosti i sree.
Kej trenutno radi puno radno vreme kao terapeut i uitelj kognitivne psihologije. U
pismu koje mi je poslala nakon njenog leenja, napisala je:

Zavrila sam sa leenjem jer sam oporavila sebe i moj vid. Uspela sam da obradim
svoj stari bol do te take da se sada oseam kao da je sve bila runa pria koja se
desila nekom drugom. Nisam vie bespomono malo dete. Sve sam preivela! Sada
uim kako da ivim svoj ivot dan po dan.
Skoro da sam uspela da zaleim rane zbog svoje majke i prole nedelje, prvi put u
ivotu, tata je mogao da kae Volim te sa pravom ljubavi u oima. Toliko sam
zahvalna jer sam imala mogunost da se borim, da ojaam i da se nosim sa tekim
situacijama i da ostanem cela. Poto sam ja to mogla, svako moe. Sada imam puno
razumevanja i saoseanja, a to me nijedan kurs ne moe nauiti.
Sada neu morati da kaem svojim pacijetima Ne znam kako se oseate jer to
nikad nisam osetila. Osetila sam! Sada sam u najbolje moguoj situaciji da pruim
podrku drugima koji se lee. Ja leim nemogu ivot. Sada znam da je sve mogue.
Ubeena sam da je hromoterapija predodreena da bude lek izbora u godinama
koje dolaze! Svetlosna terapija oslobaa mentalne blokade koje deca stvaraju da bi
preivela u disfunkcionalnim porodicama. Tretman je blag, a rezultati su veliki.

Kejino izleenje je zaista udo. Jasno je da korienje ove svetlosne terapije u
bezbednom okruenju daje mogunost ljudima da oseaju, iskazuju i oslobaaju se
straha, bola, besa i tako dalje. Ova oseanja izbijaju na povrinu i esto rezultuju
veoma dubokom elijskom transformacijom. Stara, bolna seanja se oslobaaju iz tela
i uma, i tako se korov koji nazivamo boleu upa iz korena. Kada nau svest
prilagodimo bolnim preivljenim iskustvima koja su osnova unutranjeg sistema
hronino dranog van ravnotee, naa tela e se automatski vratiti u ravnoteu i
izleie sebe, poto su genetski programirana to da rade.



15


SVETLOST: POSLEDNJA GRANICA


ivot je zapravo energetsko iskustvo. Sve ljudske interakcije, kao i fizioloke
funkcije su po prirodi vibracione. Suneva vibraciona energija je najmonija sila koja
odrava ivot u naem veoma bliskom univerzumu nazvanom sunev sistem. Sada
je jasno da razliiti aspekti ili frekvencije ove energije imaju razliiti uticaj na nae
raspoloenje, ponaanje i vitalne funkcije. Stoga mogunost bioloke receptivnosti
ovih frekvencija e uticati na funkcionisanje organizma. Svaka zasebna frekvencija ili
boja spektra ima hranljivu vrednost. Ona predstavlja hranu za poetni razvoj i za
razvoj odreenih aspekata naeg bia dalje u ivotu. Zajedno, ove frekvencije se
udruuju u dugu uravnoteene ishrane koja sinhronizuje vitalne funkcije svih
organizama i prirodnu hronologiju kosmosa.
Moje iskustvo kae da se promenom naina razmiljanja moemo lake prilagoditi.
Prilagoavanje pokazuje na koje delove spektra (ili vibracije) smo podeeni, odnosno
na koje smo se najvie prilagodili. Na kompletan razvoj zavisi od kvaliteta i
specifinih aspekata univerzalne svetlosti. Svetlost je ta prirodna sila pod kojom sav
ivot na Zemlji poinje i razvija se.


UVOENJE SVETLOSTI

Uvoenjem svetlosti je mogue promeniti sopstvenu bioloku prilagodljivost
(receptivnost). Zamislite providni stubasti grafikon koji je irok i visok koliko i vi, sa
sedam vertikalnih kolona za boje i to sa sledeim redom (sa leva na desno): crvena,
naranasta, uta, zelena, plava, indigo i ljubiasta. Sada zamislite da se gledate u
ogledalu. Providni grafikon je na povrini ogledala i izgleda kao da je na vaem
odrazu.
Sada zatvorite oi i zamislite da uvodite zrak bele svetlosti i putate ga kroz vrh
glave. Primetite kako se bela svetlost, kao kroz prizmu, razbija na sedam boja duge
tako da svaka boja poinje da puni po jednu kolonu na grafikonu. Saekajte da se
svaka kolona napuni do bilo kog stepena do kog se obino puni i zatim primetite nivo
svake boje u koloni. Posmatrajte koje su kolone pune hranljivom bojom, a koje ne.
Kako se oseate?
Boje koje su malo napunile kolone su kao hranljivi dodaci koji vam fale i koji vam
trebaju. Zamislite da unosite svaku od ovih boja u va organizam, jednu po jednu kao
da ih udiete kroz vrh glave sve dok se kolone ne napune. Kako se sad oseate?
Kad god ste fiziki ili emotivno uznemireni ili samo umorni, pokuajte da zamislite
pomenuti proces. Zapamtite koje vam boje fale, napunite vae rezerve i verovatno
ete se osetiti bolje. Uradite ovo barem jednom dnevno za vreme stresnog perioda.


GDE NIKO DO SADA NIJE OTIAO

Ova knjiga je govorila o putovanju spoznaje svetlosti. Ovo putovanje je poelo
otkriima i intuitivnim znanjem naih predaka koji su, na osnovu sauvanih spisa,
izvodili uda sa svetlou. Njihova mudrost je dala osnove za mnoga moderna nauna
otkria. Sunce je nekada korieno za leenje gotovo svega. Danas se svetlost i njene
komponente-boje koriste u gotovo svih aspektima nauke i medicine. Lekari, koji su
nekada verovali da samo snani, invazivni lekovi i tehnologija mogu leiti, sada
poinju da cene neinvazivnu snagu svetlosti. Naa takozvana medicinska
najsavremenija tehnologija e se moda uskoro smatrati varvarskom kao to bi
rekao dr MekKoj u Zvezdanim stazama. Invanzivni naini leenja e postati
zastareli kada uemo u doba svetlosti. Skalpeli e biti zamenjeni laserima,
hemoterapija fototerapijom, prepisani lekovi prepisanim bojama, akupunkturne igle
svetlosnim iglama, naoare za oi zdravim oima. Rak e biti bolest prolosti.
Zdravlje i dugovenost e biti norma budunosti.
Prostorije za uenje e se promeniti. Nee biti vie bez prozora, boja i sa
neadekvatnom svetlou. Uionice e biti ivopisne i pune boja, sa mnogo sveeg
vazduha i suneve svetlosti. Kao rezultat, naa deca e fiziki i psihiki biti zdravija,
kreativnija i volee da ue.
Naa radna mesta e postati zdrava mesta, a zna se da su sreni i zdravi ljudi
produktivniji. Tipino fluorescentno svetlo e zameniti svetlost koja simulira sunevu
svetlost. Sunce emo potovati zbog njegovih osobina da poboljava zdravlje i dnevno
izlaganje e biti preporueno i ubaeno u dnevne aktivnosti.
Na sadanji psihoterapeutski pristup u leenju emocija, kao to je tradicionalna
analiza, savetovanje i upotreba lekova koji su esto napravljeni samo da uine da bol
nestane e biti zamenjeni. Umesto toga, koristie se svetlosna terapija koja je
napravljena da nereena emotivna pitanja iznese na povrinu. Pomou nje e se
zdravo iskazivati i oslobaati dugo sakrivan bol, to e dovesti do samopotovanja,
vee kreativnosti, zdravijih veza i novog nivoa telesnog zdravlja. Um i telo se nee
vie smatrati odvojenim celinama. Nae terapeutske tehnike e leiti um i telo kao
jedan funkcionalni, jedinstven sistem. Ova interakcija e uiniti da ljudi postanu
ispunjeniji, jedinstveni i sa oseajem svrhe.
Devedesete godine dvadesetog veka su vreme ubrzanog razumevanja ljudske
evolucije. To je kritian period. Poeemo da Brinemo za okolinu, prava ljudi i
ivotinja, zdravstvenu negu i svetski mir. Ljudska bia e otvoriti svoje oi, srca i
umove vie nego ikada ranije. To je vreme kada treba prestati sa muenjem Zemlje i
muenjem jedni drugih. To je pravo vreme da shvatimo da smo svi povezani. Sea
uma, ubijanje ivotinja i tretiranje ljudskog tela kao dela opreme koja ima rezervne
delove nije vie prihvatljiva stvar. Jedna ruka mora pomagati drugoj. Problemi su vei
od nas samih, ali ako svako od nas postane ivi primer ta znai biti potpuno, zdravo,
briano bie koje voli, svi emo odigrati veoma vanu ulogu u leenju nae planete.
Prava medicina budunosti e prepoznati povezanost uma, tela i due i leie ih kao
celinu. Naa tehnologija e se direktno baviti sutinom tela. Mudrost sopstvenog tela
e biti osnova njegovog izleenja. Ovaj novi lek nee leiti bolest, leie ljude. Nee
se fokusirati na deo, ve na celinu.
Vreme je da, umesto gledanja okoline i traenja spoljanjih uzroka unutranje
neravnotee, pogledamo unutra, u delove nas samih koji su neprilagoeni nekim
aspektima ivota. Ta neprilagoenost ini da se zatvorimo i postanemo bolesni. Novi
lek nee biti invazivan. On e energetski izazivati telo i um da se probudi. Probudie
one delove nas samih koji su spavali i na taj nain e naim telima omoguiti da se
izlee.
Istraivanje svetlosti potvruje meusobnu povezanost svih stvari. Treba da postoji
ravnotea izmeu spoljanjeg i unutranjeg sveta, kako na elijskom nivou tako i u
meuljudskim odnosima. Na nas deluje energetski izvor koji ima i vidljivu i
nevidljivu komponentu. To nam je podsetnik da obe strane ivota, ona koju vidimo i
ona koju ne moemo da vidimo, imaju istu vanost za na rast, razvoj i napredak.
Nekada stvari koje nam se deavaju u ivotu moemo jedino shvatiti ako ih
sagledamo na drugaiji nain.
Bol i radost su mi prali ivotne rane i umivale mi oi. Uli smo u doba kada stvari
moramo pogledati iz neke druge perspektive, a ne samo sa nae take gledita. Godine
linog iskustva su me dovele do ovog saznanja.

Oi su napravljene da bi videle.
Dajte im ansu.
Oslobodite ih.
Dozvolite im da vide. Dozvolite sebi da ivite.
Dozvolite da svetlost doe!



















SAVETI ONIMA KOJI KORISTE FLUORESCNTNA SVETLA PUNOG
SPEKTRA

1. Prekrijte katode (krajevi cevi) lepljivom trakom u cilju eliminisanja emisije x-
zraka.
2. Ako je mogue va sistem promenite iz AC u DC da bi eliminisali 60Hz
treperenje. Ako ovo nije mogue koristite elektronski balast. Ovo e poveati cikluse
od 60 na 25,000 i tako eliminisati treperenje i sauvae energiju.
3. Koristite UV transimitujui difuzer ili ne koristite difuzer uopte. Standardni
difuzeri apsorbuju UV deo svetlosti spektra.








BELEKE


POGLAVLJE 1
1. D. Bohm, "Of Matter and Meaning: The Super-Implicate Order," ReVtsion
(Spring, 1983).
2. E. Keister, Jr., "Living Without Light," Science lllnstrated 2, no. 7 (Mar./Apr.
1989): pp. 26-32.
3. L. Clark, Ancient Art of Color Therapy (New York: Pocket Books, 1975).
4. Z. Kime, Sunlight (Penryn, CA: World Health Publications, 1980).
5. Ibid.
6. A. Szent-Gyorgyi, lntroduction to a Submolecular Biology (New York:
Academic Press, 1960).
7. A. Szent-Gyorgyi, Bioelectronics (New York: Academic Press, 1968).
8. K. Martinek and I.V. Berezin, "Artificial Light-Sensitive Enzymatic Systems as
Chemical Amplifiers of Weak Light Signals," Photochemistry and Photobiohgy
29 (Mar. 1979): pp. 637-650.
9. Z. Kime, Sunlight (Penryn, CA: World Health Publications, 1980).
POGLAVLJE 2
1. P. Webbink, The Pou>er of the Eyes (New York: Springer).
2. A. Wimmer, "Der Einfluss der Erblindung in der Kindheit auf die Entwicklung
des Korpers, auf das Gemiit und den Geist," Jahresber-Konigl-Blindenanstalt
(Miinchen, 1856).
3. B. Jensen, The Science and Practice of lridology (Escondido, CA: Bernard
Jensen, D.C., 1974).
4. R.B. Morgan, "Nutrition, Stress and the Visual Pathway" (Lecture presented
at 2d annual South Eastern Conf., Atlanta, 1981).
5. P. Buffington, "The Psychology of Eyes," Sky (Feb. 1984): pp. 92-96.
6. R. Bandler and J. Grinder, Frogs Into Princes (Moab, UT: Real People Press,
1979).
7. B. Jensen, The Science and Practice of lridology (Escondido, CA: Bernard
Jensen, D.C, 1974).
8. F. Hollwich, Ophthalmology (Stuttgart-New York: Georg Thieme Verlag, 1979).
9. B. Jensen, T/ie Science and Practice of Iridologj (Escondido, CA: Bernard
Jensen.D.C, 1974).
10. F. Holhvich, The Influence ofOcular Light Perception on Metabolism in Man
and in Animal (New York: Springer-Verlag, 1979).
10. R. Greving, "Beitrage zur Anatomie des Zwischenhirns and seiner Funk-tion, der
anatomische Verlauf eines Faserbundels des N. opticus beim Menschen (Tr.
supraopticothalamicus), zugleich ein Beitrag zur Anatomie des unteren
Thalamusstiels," Graefes Arch. 115 (1925): p. 523.
11. E. Frev, "Mitteilung uber die Existenz eines hvpothalamisch-optischen Bundels.
Sitzungsber. II" (Internat. Neurol. Kongr., London 1935), Rev. NeuroI.(1935), p. 2.
12. E. Frey, "Uber die hypothalamische Optikuswurzel des Hundes," Bull. d. Schiveiz.
Akad. Med. Wiss. 7 (1951): p. 115.
13. E. Frey, "Neue anatomische Ergebnisse zur Phylogenie der Sehfunktion," Beih.
Klin. Mbl. Augenheilk. (1955): p. 23.
14. H. Becher, "Uber ein vegetatives Kerngebiet and neurosekretorische Leistungen
der Ganglienzellen der Netzhaut," Klin. Mbl. Augenheilk. Beih. 23 (1955): p. 1.
15. H. Knoche, "Die Vergindung der Retina mit den vegetativen Zentren des
Zwischenhirns und der Hypophyse," Verh. Anat. Ges. Stockholm 103 (1956): p.
140.
16. S. Blumcke, "Zur Frage einer Nervenfaserverbindung zwischen Retina und
Hypothalamus," Z. Zellforsch. 48 (1958): p. 261.
17. A.E. Hendrickson, N. Wagoner, and W.M. Cowan, "An Autoradiographic and
Electron Microscopic Study of Retino-Hypothalamic Connections," Z. Zellforsch.,
135 (1972): p. 1.
18. R.Y. Moore, "Retinohypothalamic Projection in Mammals: A Comparat ive
Study," Brain Research 49 (1973): p. 403.
19. H.G. Hartwig, "Electron Microscopic Evidence for a Retinohypothalamic
Projection to the Suprachiasmatic Nucleus of Passer Domesticus" Cell Tissue
Research 153 (1974): p. 89.
20. ]. Lopiparo, "Phototherapy: Will Color Be the Next Medical Frontier?" OP/The
Osteopathic Physician Quly 1978): pp. 36-39.
21. E.W. Bovard, "A Concept of Hypothalamic Functioning," Perspective on
Biological Medicine 5: pp. 52-60.
22. S. Fulder, The Tao of Medicine (New York: Destiny Books, 1982).
POGLAVLJE 3
1. B. Fellman, "A Clockwork Gland," Science (May 1985): pp. 76-83.
2. J.A. Kappers, "A Survey of Advances in Pineal Research," in The Pineal Gkmd,
vol. 1, ed. R.J. Reiter (Boca Raton, FL: CRC Press, 1981): pp. 1-25.
3. S.S. Erlich and J.L.J. Apuzzo, "The Pineal Gland: Anatomy, Physiology, and
Clinical Significance," Joumal ofNeurosurgerj (1985): pp. 321-341.
4. R.J. Reiter, "The Pineal Gland: An Important Link to the Environment," NIPS 1
(Dec 1986): pp. 202-205.
5. D. Benningfield, "Spring Forvvard," Spirit (January 1990).
6. B. Rensberger, "Biological Clock Clue in Brain," The Washington Post, Oct. 17,
1988.
7. D.C. Klein, "Direct Tie Discovered Between Pineal, Brain," BrainlMind
Bulletin 11, no. 8 (Apr. 1986): p. 1.
8. I. Mclntvre, "Small Amount of Light Shown Capable of Diminishing Body's
Melatonin Level," Brain/Mind
1
Bulletin 15, no. 4 Qzn. 1990): pg. 7.
9. L. Lohmeier, "Let the Sun Shine In," East West, July 1986, pp. 36-39.

10. F. Hollwich, The Influence of Ocular Light Perception on Metabolism in Man and
in Animal (New York: Springer-Verlag, 1979).
11. F. Hollwich and B. Dieckhues, "Endocrine System and Blindness," German
Medical Monthly 1 (1971c): p. 22.
12. R. Relkin, "Miscellaneous Effects of the Pineal," in The Pineal Gland, ed. R.
Relkin (New York: Elsevier Biomed, 1983): pp. 247-272.
13. H. Samis et al, "Aging and Temporal Organization," in Interventions in Aging,
ed. R. Walker and R. Cooper (New York: Marcel Dekker, Inc, 1983): pp. 397-
419.
14. W. Pierpaoli, "Melatonin Extends Rat Lives" Brain/Mind Bulletin 13, no. 9 (June
1988): pp. 1, 8.
15. Author Unknown, "The Pineal Gland and Aging," CompIementary Medicine
(Nov./Dec. 1986): pp. 47-51.
POGLAVLJE 4
1. C Eastlake and J. Murray, trans., Goethe's Theory of Colors (London: 1840).
2. R. Steiner, Colour (London: Rudolf Steiner Press, 1982),
3. E Birren, Color Psychology and Color Healing (Secaucus, NJ: The Citadel Press,
1961).
4. M. Liischer, The Liischer Color Test (New York: Washington Square Press,
1969).
5. R.M. Hill and E. Marg, "Single-cell Responses of the Nucleus of the
Transpeduncular Tract in Rabbit to Monochromatic Light on the Retina" ]ournal of
Neurophysiology 26 (1963): p. 249.
6. S.V. Krakov, "Color Vision and Autonomic Nervous Svstem," ]ournal of the
Optical Society of America (June 1942).
7. R.M. Gerard, "Differential Effects of Colored Lights on Psvchophvsiological
Functions" (Ph.D. diss., University of California at Los Angeles, 1958).
8. H. Wohlfarth, "Psychological Evaluation of Experiments to Assert the Effects of
Color-Stimuli Upon the Autonomous Nervous System," Exerpta Medica,
Neurobgy and Psychiatry 2, no. 4 (1958).
9. B.S. Aaronson, "Color Perception and Affect," American ]oumal of Clinical
Hypnosis 14 (1971): pp. 38-42.
10. J.J. Plack and J. Schick, "The Effects of Color on Human Behavior," ]our-nal of
the Association for Study in Perception 9 (1974): pp. 4-16.
11. G. Trexler, The World of Light, Cobr, Health and Behavior (Fairfield, IA: Self-
Published, 1985).
12. R. Hodr, "Phototherapy of Hyperbilirubinemia in Premature Infants,"
translated from Ceskosbvenska' Pediatrie 26 (Feb. 1971): pp. 80-82.
13. R.J. Cremer, P.W. Perrman and D.H. Richards, "Influence of Light on
Hyperbilirubinemia in Infants," Lancet 1 (1958): p. 1094.
14. J.R. Lucey, "Neonatal Jaundice and Phototherapy," Pediatric Clintcs ofNorth
America 19, no. 4 (1972): pp. 1-7.
15. R. Hodr, "Phototherapy of Hyperbilirubinemia in Premature Infants,"
translated from Ceskosbvenska' Pediatrie 26 (Feb. 1971): pp. 80-82.
16. C. Houck, "The Case Against Artificial Light," Netc York, Dec. 4, 1978.
17. S.F. McDonald, "Effect of Visible Light Waves on Arthritis Pain: A Con-trolled
Study," lntemational foumal of Biosocial Research 3, no. 2 (1982): pp. 49-54.
18. J. Anderson, Brain/Mind Bulletin 15, no. 4 Uan. 1990): p. 1.
19. A.G. Schauss, "Tranquilizing Effect of Color Reduces Aggressive Behavior and
Potential Violence," The foumal of Orthomolecular Psychiatry 8, no. 4 (1979): pp.
218-221.
20. R.J. Pellegrini, A.G. Schauss, and T.J. Birk, "Leg Strength as a Function of
Exposure to Visual Stimuli of Different Hues," Bulletin of The Psychonomic
Society 16, no. 2 (1980): pp. 111-112.
21. L. Gruson, "Color Has Powerful Effect on Behavior, Researchers Assert," TheNew
York Times, Oct. 19, 1982.
22. K. Costigan, "How Color Goes to Your Head," Science Digest, Dec. 1984.
23. A.G. Schauss, "The Physiological Effect of Color on the Suppression of Human
Aggression: Research on Baker-Miller Pink," lnternational Journal of Biosocial
Research 72 (1985): pp. 55-64.
24. G. Legwold, "Color-Boosted Energy: How Lights Affect Muscle Action,"
American Health, May 1988.
25. J.N. Ott, "Color and Light: Their Effects on Plants, Animals, and People," Joumal
of Biosocial Research 7, part I (1985).
26. A. Fisher, "Light: Nature's Mysterious Essential Gift," Geo Magazine 3, Oct.
1981, pp. 66-78.
POGLAVLJE 5
1. D.B. Harmon, "The Coordinated Classroom." (Grand Rapids, MI:
American Seating Company, 1951).
2. J.N. Ott, Exploring the Spectrum (a film by John Ott).
3. J.N. Ott, "Color and Light: Their Effects on Plants, Animals, and People," Journal
of Biosocial Research 7, part I (1985).
4. LM. Sharon, R.P. Feller, and S.W. Burney, "The Effects of Lights of Dif- ferent
Spectra on Caries Incidence in the Golden Hamster," Archives of Oral Biology
16, no. 12 (1971): pp. 1427-1431.
5. E.C. McBeath and T.F. Zuker, "The Role of Vitamin D in the Control of Dental
Caries in Children," Journal of Nutrition 15 (1938): p. 547.
6. B.R. East, "Mean Annual Hours of Sunshine and Incidence of Dental Caries,"
American Joumal of Public Health 29 (1939): p. 777.
7. L. Hays, "Which Came First, Low Cholesterol Egg or Happier Chicken," The
WaU Street Joumal 210, no. 113, Dec. 8, 1987.
8. J.N. Ott, "Color and Light: Their Effects on Plants, Animals, and People," Joumal
ofBiosocial Research 7, part I (1985). \.
9. R. Altschul and I.H. Herman, "Ultraviolet Irradiation and Cholesterol
Metabolism, Seventh Annual Meeting of the American Society for the Study of
Arteriosclerosis," Circulation 8 (1953): p. 438.
10. Z. Kime, Sunlight (Penryn, CA: World Health Publications, 1980).
11. F. Hollwich and B. Dieckhues, "The Effect of Natural and Artificial Light Via the
Eye on the Hormonal and Metabolic Balance of Animal and Man,"
Ophthalmobgica 180, no. 4 (1980): pp. 188-197.
12. Dorothy A. Bemoff, personal correspondence with author, Nov. 11, 1989.
13. Personal conversations with Orie Bachechi from 1986-1990.
POGLAVLJE 6
1. F. Birren, Color Psychology and Color Healing (Secaucus, NJ: Citadel Press,
1961).
2. A. Fisher, "Light: Nature's Mysterious Essential Gift," Geo Magazine 3, Oct.
1981, pp. 66-78.
3. AJ. Pleasanton, Blue and Sun-Lights (Philadelphia: Claxton, Remsen and
Haffelfinger, 1876).
4. S. Pancoast, Blue and Red Lights (Philadelphia: J.M. Stoddart and Co., 1877).
5. E.D. Babbitt, The Principles ofLight and Color (East Orange, NJ: Self-
Published, 1896).
6. Z. Kime, Sunlight (Penryn, CA: World Health Publications, 1980).
7. Ibid.
8. L. Lohmeier, "Let the Sun Shine In," East West, July 1986, p. 39.
9. Z. Kime, Sunlight (Penryn, CA: World Health Publications, 1980).
10. D.P Ghadiali, Spectro-Chrome ~Metry Encyclopedia (Malaga, NJ: Spectro-
Chrome Inst., 1933).
11. D. Dinshah, Let There Be Light (Malaga, NJ: Dinshah Health Societv, 1985).
12. E.O. Sterzer, from Bulletin of the College of Syntonic Optometry (Jan. 1936).
13. H.R. Spitler, The Syntonic Principle (College of Syntonic Optometry, 1941).
14. E.O. Sterzer, from BulJetin of College of S^ntonic Optometry Qan. 1936).
POGLAVLJE 7
1. Z. Kime, Sunlight (Penryn, CA: World Health Publications, 1980).
2. T.A. Brombach, Visual Fields (Transcript of lectures, 1936).
3. T.H. Eames, "Restrictions of the Visual Field as Handicaps to Learning," Journal
of Educational Research 19 (Feb. 1936): pp. 460-463.
4. T.H. Eames, "The Speed of Picture Recognition and the Speed of Word
Recognition in Cases of Reading Difficulty," American Journal of Ophthalmology
21 (Dec. 1938): pp. 1370-1375.
5. T.H. Eames, "The Relationship of the Central Visual Field to the Speed of Visual
Perception," American Joumal of Ophthalmology 43 (1957): pp. 279-280.
6. V.I. Shipman, "A Constriction of the Perceptual Field Under Stress" (Paper
presented to the Eastern Psychol. Assoc, Philadelphia, PA, 1954).
7. M.D. Anderson and J.M. Williams, "Seeing Too Straight; Stress and Vision,"
Longevity, Aug. 1989.
8. "Noise Causes Bad Eyes" Popular Science, Apr. 1931, p. 33.
9. R. Kaplan, "Changes in Form Visual Fields in Reading Disabled Children
Produced by Syntonic Stimulation," lnternational Joumal of Biosocial Research 5,
no. 1 (1983): pp. 20-33.
10. J. Liberman, "The Effect of Syntonic Colored Light. Stimulation on Certain
Visual and Cognitive Functions," Joumal of Optometric Vision Development 17
Gune 1986).
POGLAVLJE 8
1. H. Wohlfarth and Sam C. Wohlfarth, "The Effect of Color Psychodynamic
Environmental Modification Upon Psychophysiological and Behavioral Reactions
of Severely Handicapped Children," The International Joumal of Biosocial
Research 3, no. 1 (1982): pp. 10-38.
2. H. Ertel, Kinder Farbstudien 78 (Miinchen: Gesellschaft fur Rationale
Psycholgie).
3. H. Wohlfarth and A. Schultz, "The Effect of Color Psychodynamic Envi-ronment
Modification on Sound Noise Levels in Elementary Schools," The Intemational
Joumal of Biosocial Research 5, no. 1 (1983): pp. 12-19.
4. H. Wohlfarth, "The Effects of Color-Psychodynamic Environmental Modification
on Disciplinary Incidences in Elementary Schools Over One School Year: A
Controlled Study," The Intemational Joumal of Biosocial Research 6, no. 1
(1984): pp. 44-53.
5. H. Wbhlfarth, "The Effects of Color-Psychodynamic Environmental Modification
on Absences Due to Illness in Elementary Schools: A Con-trolled Study," The
lntemational Joumal of Biosocial Research 6, no. 1 (1984): pp. 54-61.
6. H. Wohlfarth, "The Effects of Color-Psychodynamic Environmental Color &
Lighting Modification of Elementary Schools on Blood Pressure and Mood: A
Controlled Study," T/ie Intemational Joumal of Biosocial Research 7,no. 1 (1985):
pp. 9-16.
7. H. Irlen, Successful Treatment of Leaming Disabilities (Paper presented at the 91st
Annual Convention of the American Psychological Assoc, Anaheim, CA, Aug.
1983).
8. P. Whiting, "How Difficult Can Reading Be? New Insights Into Reading
Problems," Joumal of English Teacher's Association 49 (Oct. 1985): pp. 49-55.
9. P. Whiting, "Improvements in Reading and Other Skills Using Irlen Col-
ored Lenses," Australian }oumal of Remedial Education 20 (1987): pp. 13-15.
10. G.L. Robinson, Improvements in Reading Skills Using Irlen Colored Lenses: A
Replication Survey (Unpublished manuscript, Newcastle: Hunter Inst. of Higher
Education).
11. G. Hannell et al., "Reading Improvement with Tinted Lenses: A Report of Two
Cases," Clinical and Experimental Optometry 72.5 (Sept./Oct. 1989).
POGLAVLJE 9
1. J.N Ott, "Color and Light: Their Effects on Plants, Animals, and People," Journal
of Biosocial Research 7, part I (1985).
2. Ibid.
3. J. Sonneborn-Smith, "DNA Repair and Longevitv Assurance in
Paramecium Tetraurelia," Science 203, Mar. 16, 1979, pp. 1115-1117.
4. J. Sonneborn-Smith, "Aging in Protozoa," Revievj of Biological Research in Aging
1 (1983): pp. 29-35.
5. J. Sonneborn-Smith, "Genetics and Aging in Protozoa," Intemational Revievj
of Cytology 73 (1983).
6. C. Raab, "Uber die Wirkung Fluoreszirenden Stoffe auf Infusoria," Z Biol. 39
(1900): p. 534.
7. T.J. Doughertv, "The Bright Lights of Laser," The Saturday Evening Post, Dec.
1981, pp. 16-18, 120.
8. M. Shodell, "The Curative Light," Science, Apr. 1982, pp. 47-51.
9. Z. Kime, Sunlight (Penryn, CA: World Health Publications, 1980).
10. R.L. Lipson, E.J. Baldes, and A.M. Olson, "The Use of a Derivative of
Hematoporphvrin in Tumor Detection" Joumal of National Cancer Institute 26
(1961): pp. 1-8.
11. T.J. Doughertv et al., "Photoradiation Therapv II: Cure of Animal Tumors with
Hematoporphvrin and Light," Joumal of National Cancer Institute 55 (1975): p.
115.
12. T.J. Doughertv et al., "Photoradiation Therapv for the Treatment of Malig- nant
Tumors," Cancer Research 38 (Aug. 1978): pp. 2628-2635.
13. T.J. Doughertv, "Hematoporphyrin Derivative for Detection and Treatment of
Cancer," Joumal of Surgical Oncology 15 (1980): pp. 209-210.
14. M. Monevsmith, "Lasers: New Light on Cancer," The Saturday Evening Post,
Nov. 1981, pp. 52-55.
15. T.J. Dougherty, "Photoradiation TherapyNew Approaches," Seminars in
Surgical Oncology 5 (1989): pp. 6-16.
16. M. Moneysmith, "Lasers: New Light on Cancer," The Saturday Evening Post,
Nov. 1981, pp. 52-55.
17. E. Rosenthal, "Light-Sensitive Chemicals Join Arsenal of Anti-Cancer Weapons,"
The New York Times, Sept. 26, 1989, Medical Science section.
18. T.J. Dougherty, "Photosensitization of Malignant Tumors" (Reprint of book
chapter to appear in Adjuncts to Cancer Therapy, ed. Steven Economou
(Philadelphia: Lea & Febiger, 1990).
19. E. Rosenthal, op. cit.
20. M. Shodell, "The Curative Light," Science, Apr. 1982, pp. 47-51.
21. T.J. Dougherty, "Photoradiation TherapyNew Approaches," Seminars in
Surgical Oncology 5 (1989): pp. 6-16.
22. Personal conversations with Dr. Thomas Dougherty in Jan. 1990.
23. E. Rosenthal, "Light-Sensitive Chemicals Join Arsenal of Anti-Cancer Weapons,"
The Nevu York Times, Sept. 26, 1989, Medical Science section.
24. Personal conversations with Dr. Stuart Marcus, Deputy Director, Clinical
Research, Oncology, in the Medical Research Division of American Cyanamid
Company's Lederle Laboratories in Feb. 1990.
25. Personal conversations with Dr. Thomas Dougherty in Jan. 1990.
26. J. Graverholz, "SDI Lasers Inactivate the AIDS Virus: An Interview with Lester
Mathews, Ph.D.," Science and Technology EIR (Jan. 29, 1988).
27. J.T Newman et al., "Photodynamic Inactivation of Viruses and Its Ap-plication for
Blood Banking," Baylor University Medical Center Proceedings 1, no. 2 (Apr.
1988): pp. 2-14.
28. M.M. Judv, "Photodynamic Inactivation of Viruses and Its Potential Ap-plication
for Blood Banking," Bio-Laser News (Oct. 1989).
29. R. Engelman, "Light Kills AIDS Virus in Blood," Scripps Hovuard News Service,
Jan. 13, 1988.
30. J. Graverholz, "SDI Lasers Inactivate the AIDS Virus: An Interview with Lester
Mathews, Ph.D.," Science and Technology EIR (Jan. 29, 1988).
31. A. Ramirez, "A Star Wars Laser Comes to Earth," Fortune, Aug. 15, 1988.
POGLAVLJE 10
1. N.E. Rosenthal, Seasons of the Mind (New York: Bantam, 1989).
2. S. Rovner, "Treating SADness With Light," Washington Post, Sept. 19, 1989,
Health section.
3. N.E. Rosenthal, and T.A. Wehr, "Seasonal Affective Disorders," Psychiatric
Annab 17, no. 10 (Oct. 1987): pp. 670-674.
4. N.E. Rosenthal, Seasons of the Mind (New York: Bantam, 1989).
5. J.E Cauvin, Des Bienfaits de Llnsolation (Paris: 1815).
6. A. Lewy et al., "Light Suppresses Melatonin Secretion in Humans," Science
210, 1980, pp. 1267-1269.
7. N.E. Rosenthal et al., "Seasonal Affective Disorder: A Description of the
Syndrome and Preliminary Findings With Light Therapy" Archives General
Psychiatry 41 (1984): pp. 72-80.
8. M. Cross, "New Techniques Help Cure Winter Blues," The Valley Vantage, Feb. 1,
1990, p. 5.
9. N.E. Rosenthal, Brain/Mind Bulletin 11, no. 13 Quly 1986): p. 3.
10. M. Terman et al., BrainMind Bulletin 15, no. 5, (Feb. 1990): p. 3.
11. M. Terman et al., "Dawn and Dusk Simulation as a Therapeutic Interven-tion,"
Bioiogical Psychiatry 25 (1989): pp. 966-970.
12. N.E. Rosenthal, Seasons of the Mind (New York: Bantam, 1989).
13. P Mueller and R. Davies, Brain/Mind Bulletin 11, no. 11 Gune 16, 1986):
p. 2.
14. D.E Kripke, "Therapeutic Effects of Bright Light in Depression," Annals of New
York Academy of Science 453 (1985): pp. 270-281.
15. N.E. Rosenthal, Seasons of the Mind (New York: Bantam, 1989).
16. "Alcohol Treatment Helped by Light Treatment," Nutrition Health Revievj, Fall
1988.
17. I. Geller, Intemational Joumal of Biosocial Research 8, Special Subject Issue
(1986): pp. 65-66.
18. R.J. Reiter, "Light as a Drug" (Lecture presented at the 56th Annual Col- lege of
Syntonic Optometry Conference, Estes Park, CO, May 1988).
19. R.J. Reiter, "The Pineal Gland: An Important Link to the Environment," NIPS 1
(Dec. 1986): pp. 202-205.
20. I. Geller, Intemational Journal ofBiosocial Research 8, Special Subject Issue
(1986): pp. 65-66.
21. Ibid.
22. Ibid.
23. C.A. Czeisler et al., "Bright Light Induction of Strong (Type O) Resetting of
Human Circadian Pacemaker," Science 244, pp. 1328-1332.
24. R. Pool, "Illuminating Jet Lag," Science 244, pp. 1256-1257.
25. S. Campbell et al., BrainlMind Bulletin 14, no. 4 (Jan. 1989): p. 8.
26. M. Jenkins, "Jet Lag Breakthrough: The Key is When to Turn on the Bright
Light," The Conde' Nast Traveler, Sept. 1989, pp. 35-36.
27. J. Gross and L. Malcmacher, "Advances in Denture Reline," Dentistrj Today.
28. Personal conversations with Dr. Joshua Friedman, Demetron Research Corp., in
Jan. 1990.
29. R. Gerber, Vibrational Medicine (Santa Fe, NM: Bear & Co., 1988).
30. Personal conversations and correspondence with Dr. Hazel Parcells in Jan. 1990.
31. R.E. Frenkel, "Controlling Human Stress by Imageoscopy," The Joumal for
Better Living, Summer 1985.
32. R.E. Frenkel, "Light Therapy: The Prevention, Control, and Treatment of
Suicide," The Joumal for Better Living, Spring 1987.
33. Personal conversations and correspondence with Dr. Richard Frenkel as adapted
from his forthcoming book, tentatively entitled Overcoming Stress.
34. B.L. Parry et al., "Morning Versus Evening Bright Light Treatment of Late Luteal
Phase Dysphoric Disorder," American Joumal of Psychiatry 146 (Sept. 1989): p.
9.
35. Rainbow Canyon, personal correspondence with author, Feb. 1990.
36. Tolbert McCarroll, Notes From the Song of Life (Berkeley: Celestial Arts, 1977,
1987),
P
. 17.
POGLAVLJE 11
1. E. Caldwell, "Liquid Sunglasses," Hippocrates, Nov./Dec. 1989.
2. A.P Zabaluyeva, "The Mechanism of Adaptiogenic Effect of Ultraviolet," Vestn.
Akad. Med. Nauk. 3 (1975): p. 23.
3. G. Frick, "Effect of UV of Blood on Blood Picture," Folia Haemat 101
(1974): p. 871.
4. F. Hollwich, The lnfluence of Ocular Light Perception on Metabolism in Man and
in Animal (New York: Springer-Verlag, 1979).
5. J.N. Ott, "Color and Light: Their Effects on Plants, Animals, and People," Journal
of Biosocial Research 7, part I (1985).
6. Z. Kime, Sunlight (Penryn, CA: World Health Publications, 1980).
7. The Suiannanoa Health Report, issues 2 &. 3 (Charlottesville, VA: Swannanoa
Institute, Ltd., 1989): p. 2.
8. A. Armagnal, "Finds Ways to Tune Ravs of Ultta Violet" Popular Science
Monthly, Apr. 1931, pp. 42-43, 132-133.
9. M.E Holick and M.B. Clark, "The Photobiogenesis and Metabolism and Vitamin
D," Fed. Proc. 37 (1978): p. 2567.
10. M.F. Holick et al., "Advances in the Photobiology of Vitamin D-3" (Second
Annual Scientific Meeting of the American Society for Bone and Mineral
Research, Washington, D.C, U.S.A., June 16-17, 1980) CALCIF Tissue
Intemational 31, no. 1, p. 79.
11. M.F. Holick et al., "Photosynthesis of Previtamin D-3 in Human Skin and the
Physiologic Consequences" Science 210, Oct. 10, 1980, pp. 203-205.
12. M.F. Holick, J.A. MacLaughlin, and S.H. Doppelt, "Regulation of Cutaneous
Previtamin D-3 Photosynthesis in Man: Skin Pigment Is Not An Essential
Regulator," Science 211, Feb. 6, 1981, pp. 590-593.
13. J.A. MacLaughlin, R.R. Anderson, and M.F. Holick, "Spectral Character of
Sunlight Modulates Photosynthesis of Previtamin D-3 and Its Photoisomers in
Human Skin," Science 216, May 28, 1982, pp. 1001-1003.
14. R.M. Neer et al., "Stimulation by Artificial Lighting of Calcium Absorp-tion in
Elderly Human Subjects," Nature 229 (1971): p. 255.
15. J.R. Johnson, "The Effect of Carbon Arc Radiation on Blood Pressure and Cardiac
Output," American Journal of Physiology 114 (1935): p. 594.
16. Ibid.
17. L. Lohmeier, "Let the Sun Shine In," East West, July 1986, pp. 36-39.
18. L.A. Kunitsina et al., "Therapeutic Action of Ultraviolet Irradiation in a Complex
Treatment of Patients with Initial Cerebral Atherosclerosis," Sovet Med 33
(1970): p. 89.
19. V.A. Mikhailov, "Influence of Graduated Sunlight Baths on Patients with
Coronary Atherosclerosis," Sovet Med 29 (1966): p. 76.
20. A.I. Pertsovskij et al., "Preventive Activity of Ultraviolet Rays in the Presence of
Experimental Atherosclerosis," Vop Kurort Fizioter 36 (1971): p. 203.
21. R. Altschul and I.H. Herman, "Ultraviolet Irradiation and Cholesterol
Metabolism; Seventh Annual Meeting of The American Society for the Study of
Arteriosclerosis," Circulation 8 (1953): p. 438.
22. L. Lohmeier, "Let the Sun Shine In," East West, July 1986, pp. 36-39.
23. Ibid.
24. I.I. Belyayev et al., "Combined Use of Ultraviolet Radiation to Control Acute
Respiratory Disease," Vestn Akad Ued Nauk SSSR 3 (1975): p. 37.
25. N.M. Dantsig, "Ultraviolet Radiation," in Russian language book (Moscow:
1966).
26. A.R Zabaluyeva, "General Immunological Reactivity of the Organism in
Prophylactic Ultraviolet Irradiation of Children in Northern Regions," Vestn Akad
Med Nauk 3 (1975): p. 23.
27. T.K. Das Gupta and J. Terz, "Influence of Pineal Gland on the Growth and
Spread of Melanoma in the Hamster," Cancer Research 27 (1967): p. 1306.
28. W. Stumpf et al., Brain/Mind Bulletin 15, no. 1 (Oct. 1989): p. 2.
29. This and other portions of this chapter were adapted from The Suiannanoa Health
Report, issues 2 and 3, entitled, "The Miraculous Health Benefits of Ultraviolet
Light!" For information on Health Discoveries Newsletter, please write to: 612
Rio Road West, Charlottesville, VA 22901.
30. J.N. Ott, "Color and Light: Their Effects on Plants, Animals, and People," Joumal
ofBiosocial Research 7, part I (1985).
31. Ibid.
32. W.T Ham et al., "Action Spectrum for Retinal Injury From Near-Ultraviolet
Radiation in the Aphakic Monkey," American Joumal of Ophthalmologj (Mar.
1982).
33. J.N. Ott, "Color and Light: Their Effects on Plants, Animals, and People," Joumal
of Biosocial Research 7, part I (1985).
34. Z. Kime, Sunlight (Penryn, CA: World Health Publications, 1980).
35. John Marshall, "Light and the Ageing Eye," The RSA Journal 138, no. 5406 (May
1990): 406-418.
36. V. Beral et al., "Malignant Melanoma and Exposure to Fluorescent Light at
Work," Lancet 2 (1982): pp. 290-292.
37. B.S. Pasternak, N. Dubin, & M. Moseson, "Malignant Melanoma and
Exposure to Fluorescent Light at Work," Lancet 1 (1983): p. 704.
38. D.S. Rigel et al., "Malignant Melanoma and Exposure to Fluorescent Lighting at
Work," Lancet 1 (1983): p. 704.
39. W Allen, "Suspected Carcinogen Found in 14 of 17 Sunscreens," St. Louis Post
Dispatch, Mar. 9, 1989.

POGLAVLJE 12
1. J.N. Ott, Light Radiation and You (Greenwich, CT: Devin-Adair Publishers,
1982).
2. J.N. Ott, "Color and Light: Their Effects on Plants, Animals, and People, Part 4,"
Intemational Joumal of Biosocial Eesearch 10, Special Subject Issue (1988): pp. 111-
116, 126, 127.
POGLAVLJE 13
1. F. Popp, BrainMind BuUetin 10, no. 14 (Aug. 19, 1985): p. 1.
2. H. Pohl, BrainlMind Bulletin 10, no. 14 (Aug. 19, 1985): p. 1.
3. P. Narendra, Brain/Mind Bulktin 9, no. 9 (May 7, 1984): p. 2.
4. D. Cooper, "The Phvsics of Light," College of Syntonic Optometry Joumal (Mar.
1990): p. 2.
5. D. Ullman, Homeopathy: Medicine for the 2lst Century (Berkeley, CA: North
Atlantic Books, 1988).
6. R. Leviton, "Homeopathv" Yoga Joumal, issue 85, Mar./Apr. 1989, pp. 42-51,
97-99, 105.
7. Ibid.
POGLAVLJE 14
1. T Bearden, "AIDS: Urgent Comments on Mankind's Greatest Threat and the
Secrets of Electromagnetic Healing," Joumal of the U.S. Psychotronics Association
1, no. 1 (Nov. 1988).
2. Bartholomevv, I Come As A Brother (Taos, NM: High Mesa Press, 1984), pp. 38-
39.
PREPORUENA LITERATURA

Amber, R.B. Color Therapy. New York: Samuel Weiser, Inc, 1964.
Babbitt, Edwin S. The Principles of Light and Cohr. Secaucus, NJ: Citadel Press,
1967. Bandler, Richard and John Grinder. Frogs lnto Princes. Moab, UT: Real
People
Press, 1979. Birren, Faber. Color Psychology & Color Healing. Secaucus, NJ:
Citadel Press, 1961. Brain/Mind Bulktin. Los Angeles: Interface Press. Brennan,
Barbara Ann. Hands of Light. New York: Bantam, 1987. Cousens, Gabriel. Spiritual
Nutrition and the Rainbovj Diet. Boulder, CO: Cassandra
Press, 1986. Dinshah, Darius. Let There Be Light. Malaga, NJ: Dinshah Health
Society, 1985.
Frieling, Heinrich. The Color Mirror. Zurich-Frankfurt: Musterschmidt Gottingen,
1975. Gerber, Richard. Vibrational Medicine. Santa Fe, NM: Bear and Co.,
1988.
Ghadiali, Dinshah, P. Spectro-Chrome Metry Encyclopedia. Malaga, NJ: Spectro-
Chrome Institute, 1933. Gimbel, Theo. Healing Through Cobr. Great Britain:
The C.W. Daniel Company,
Ltd., 1980. Greenberg, Michael A. Off the Pedestah Transforming the Business
of Medicine.
Houston: Breakthru Publishing, 1990.
Hills, Christopher. Nuclear Evolution. Boulder Creek, CA: University of the Trees
Press, 1977. Hills, Norah. You Are a Rainbovj. Boulder Creek, CA: University
of the Trees
Press, 1979. Hollwich, Fritz. The Influence ofOcular Light Percefition on
Metabolism in Man and
in Animal. New York: Springer-Verlag, 1979.
Hunt, Roland. The Seven Keys to Color Healing. San Francisco: Harper & Row,
1971.
Kaplan, Robert-Michael. Seeing Beyond 20/20. Hillsboro, OR: Beyond Words
Publishing, 1987. Liischer, Max. TKe Luscher Color Test. New York:
Washington Square Press, 1969.
McWilliams, Charles H. Electro Acupuncture Up To Date. USA: Health Sciences
Research, 1981.
Ott, John N. Health and Light. Old Greenwich, CT: The Devin- Adair Co., 1973.
Ott, John N. Light Radiation and You. Greenwich, CT: The Devin-Adair Co., 1982.
Ott, John N. M> lvory CeUar. Chicago: Twentieth Century Press, Inc, 1958.
Ouseley, S.G.J. The Povjer of the Rays. London: L.N. Fowler &. Co., Ltd., 1951.
Reiter, R.J. and M. Karasek. Advances in Pineal Research. Vol. 1. London-Paris:
John Libbey, 1986.
Robbins, John. DietforaNevj America. Walpole, NH: Stillpoint Publishing, 1987.
Rosenthal, Norman E. Seasons of the Mind. New York: Bantam, 1989.
Russell, Walter. The Secret of Light. Waynesboro, VA: University of Science and
Philosophy, Swannanoa, 1974.
Schwarz, Jack. Human Energj Systems. New York: E.P. Dutton, 1980.
Steiner, Rudolf. Cotour. London: Rudolf Steiner Press, 1982.
Svoannanoa Health Report. Swannanoa Institute, Ltd. 612 Rio Road West,
Charlottes-ville, VA 22901.
Trexler, Gary. The World of Light, Color, Health, and Behavior. Fairfield, IA: self-
published, 1985.
Wood, Betty. The Healing Pouier of Color. New York: Destiny Books, 1984.
Wurtman, Richard J., Michael J. Baum and John T. Potts, Jr. The Medical and
Biological Effects ofLight. New York: The New York Academy of Sciences,
1985.
Exploring the Spectrum. Parts I & II. A film by John Ott.
O AUTORU

Dr Jakob Liberman se smatra poinirom terapeutskog korienja svetlosti i boje.
Takoe je meu prvima propagirao metod leenja koji integrie um i telo. Zavrio je
univerzitet u Dordiji i doktorirao optometriju 1973. godine., a 1986. godine dobio
zvanje doktora u oblasti oftalmologije za svoj pionirski rad na temu fototerapije. Od
1973. godine intenzivno dri predavanja u Sjedinjenim Amerikim Dravama i
Evropi. Njegove radove su objavljivali i nauni i popularni asopisi.
Dr Liberman je spojio nauna istraivanja, kliniko iskustvo i svoje intuitivno
znanje i uspeno radio sa preko trideset hiljada ljudi. Meu njima su bili uenici sa
problemima u uenju, ljudi sa fizikim/psihikim traumama, ljudi na visokim
poloajima i profesionalni sportisti.
Dr liberman je bio predsednik koleda sintonike optometrije, organizacije
optometrista i drugih zdravstvenih radnika koji se zalau za korienje svetlosne
terapije preko oiju jo od 1930. godine kada je osnovana. On je takoe predsednik
kompanije Universal light technology, Ltd. koja se bavi istraivanjem i razvojem
fototerapeutskih ureaja za leenje.

Za informacije koje se tiu predavanja, radionica i proizvoda za leenje kontaktirajte:

Jacob Liberman, O.D., Ph.D.
Universal Light Technology
P.O. Box 520
Carbondale, CO 81623
Toll-Free Ordering: 800-81-LIGHT
Phone 303-927-0100 Fax 303-927-0101





































Svetlost: lek budunosti dovodi u pitanje moderan mit koji kae da je sunce opasno
za na ivot. Pisac veruje da napredna tehnologija, korienje fluorescentnog
osvetljenja, noenje naoara za sunce, upotreba losiona za tamnjenje i svakodnevni
boravak u zatvorenim prostorijama moe vie tetno nego korisno. Integriui nauna
istraivanja, kliniko iskustvo i svoje intuitivno znanje, dr Jakob Liberman je uspeno
radio sa preko petnaest hiljada ljudi. Meu njima su bili uenici sa problemima u
uenju, ljudi sa fizikim/psihikim traumama, ljudi na visokim poloajima i
profesionalni sportisti. Knjiga obrauje temu upotrebe svetlosti u cilju leenja
razliitih oblika raka, depresije, stresa, problema sa vidom, premenstrualnog
sindroma, seksualne disfunkcije, problema u uenju i imunog sistema.

Knjiga dr Libermana veoma jasno pokazuje da svetlosna energija ima mogunost
dubokog uticaja na proces leenja i da oni aparat nije samo senzorni organ koji
reaguje na svetlost.

-Dipak opra, M.D., autor knjige Kvantno leenje: istraivanje granica medicine
uma/tela

Dr Liberman je voa razvoja svetlosne tehnologije koja spaja fiziku i metafiziku
do krajnjih granica. On je jedan od posebnih ljudi na ekletikom polju koji je duboko
zaronio u principe mudrosti i primenio ih sa namerom da prui revolucionarna,
nova objanjenja svima onima sa oima za gledanje.

-Dan Milman, autor knjige put mirnog ratnika