MAGAZIN ZA SVE OSTALO

BROJ 2, Decembar 2013. GODINA I

BESPLATNO
Francuska:
FAIZAM U ROZE HALJINI
Prilog za istoriju
antifaistike borbe:
VULOVE ETE
WHAT WE FEEL
U NOVOM SADU
Masakr u Port Saidu
CRNI DANI
EGIPATSKOG FUDBALA
POLITIKO
ORGANIZOVANJE
LEVICE
I
S
S
N

2
3
3
4
-
8
7
5
5
Gundulieva 11, Zagreb
pon - pet 10:00 - 20:00
subota 10:00 - 14:00
www.stocitas.org
Imamo irok izbor novih i starih/antikvarnih knjiga,
domaa i strana izdanja: klasina i suvremena
knjievnost, stripovi, antropologija, filozofija, feminizam,
anarhizam, subkulture, suvremena umjetnost, uradi sam/
a prirunici, permakultura, ljekovito bilje...
A osim knjiga, imamo i dobre majice, bedeve, cekere/
torbe i proizvode naih prijatelja iz Sapunoteke.
knjiara, antikvarijat...
...i puno vie od toga!
RE REDAKCIJE
Pred vama se nalazi i drugi broj Margi-
ne. Moemo slobodno rei da su prole
poroajne muke koje je sa sobom nosio
rad na prvom broju. Forma asopisa,
njegov kostur, osnovna ideja i svetona-
zorska pozicija sada su jasno defnisa-
ni, pa nas ve od ovog izdanja oekuje
samo konstantan rad na poboljanju
i usavravanju. Zahvaljujui global-
no neveseloj socijalnoj realnosti, izbor
tema i fenomena koje zasluuju kriti-
ki osvrt je puno vei nego to stignemo
da obradimo u jednom broju asopisa.
Potinjenost politikih klasa interesima
krupnog kapitala danas je oigledni-
ja nego ikada i preti da, kao nikada do
sada, obezvredi itav sistem parlamen-
tarne demokratije graanskog drutva.
Univerzalno politiko pravo da bira-
mo i da budemo birani srozano je do
apsurda danas kada fnansijski centri
kapitala potpuno otvoreno utiu na
parlamentarne prilike u zemljama koje
su najpogoenije ekonomskom krizom
kapitalistikog sistema. Ova situacija za
posledicu ima visok stepen apatije kod
veine stanovnitva pogoenog krizom
i odsustvo ozbiljnijeg politikog orga-
nizovanja protiv aktuelnih drutvenih
prilika, odnosno oiglednog ukidanja
davno steenog nivoa slobode graana.
Demaskiranje ovih procesa i ukaziva-
nje na uzroke drutvenih procesa prvi
je korak u njihovom pozitivnom preva-
zilaenju. Odsustvo ovakvog kritikog
pristupanja dovodi do porasta popular-
nosti ekstremno desniarske ideologije,
emu smo i u ovom broju posvetili veli-
ku panju, analizirajui socijalne prili-
ke u razliitim drutvima i pokuavaju-
i uporednom metodom doi do zajed-
nikih imenitelja u ovim procesima.
U svemu ovome nikako se ne moe
ignorisati injenica da, koliko god ovi
procesi bili globalni, mi ipak ivimo
na periferiji postojeeg sistema, a ona
nosi razne specifnosti i teko naslee
blie prolosti. Drutvo u kom ivimo
razapeto je izmeu globalnog kapitali-
stikog sistema i pretpolitikog i pred-
graanskog stanja iz koga, sa malo us-
peha, pokuava da se izvue ve vie od
sto godina. U zemlji potpuno opljaka-
ne i devastirane privrede, industrijska
proizvodnja, kao motor ekonomskog i
drutvenog razvoja, gotovo da ne po-
stoji, to uslovljava da jedino korupcija
ima sistemske karakteristike, a politi-
ki ivot pretvara se u borbu svim ras-
poloivim sredstvima, jer su jedini re-
sursi kojima zemlja raspolae sadrani
u dravnom budetu koji u potpunosti
obezbeuju meunarodne fnansijske
institucije. Zato danas ivimo u zemlji
u kojoj na lokalnim izborima po voj-
voanskim selima patroliraju najamne
partijske vojske demonstrirajui silu,
to sve neodoljivo podsea na politiki
ivot Evrope tridesetih godina 20. veka.
Nadamo se da emo kroz Marginu i
dalje uspevati da obezbedimo kriti-
ki orijentisano sagledavanje kljunih
drutvenih fenomena i procesa, kao i
promociju leviarskog svetonazora s i-
jih je pozicija jedino mogue prevladati
postojee socijalne dubioze.
Magazin za sve ostalo
ISSN 23348755
IZDAVA:
AKO - Alternativna Kulturna
Organizacija
GLAVNI I ODGOVORNI
UREDNIK:
Milo Perovi
REDAKCIJA:
Dario Milenkovi
eljko Klari
Zoran Petakov
Petar Atanackovi
Miljan Bosani
Vojislav Martinov
Jovana Ivanovi
Dako Milinovi
Bojana Janjuevi
LEKTURA I KOREKTURA:
Bojana Janjuevi
GRAFIKI DIZAJN,
FOTO OBRADA I PRELOM:
Branka arkovi
e-mail:
marginacasopis@gmail.com
TAMPA:
Zola, Novi Sad
CIP
,

32
MARGINA : magazin za sve ostalo
/ glavni i odgovorni urednik Milo
Perovi. God. 1, Br. 1 (2013)
Novi Sad : Zola tampa, 2013-. -
Ilustr. ; 30 cm
Tromeseno.
ISSN 2334-8755 = Margina
COBISS.SR-ID 280526343
3
PUBERTETSKE MUKE
NOVE LEVICE
U VREME KAD SU PADALI ZIDOVI I RASPADALE SE
DRAVE, U EVROPI SE DO TEMELJA SRUIO I JEDAN
POLITIKI KONCEPT, KOJI JE U SVOM OPISU SADRAO SVE
FUNDAMENTALNE POJMOVE, KAO TO SU KLASA, KLASNA
BORBA, SINDIKAT, SOCIJALNA DRAVA. OVI POJMOVI DANAS
SE ZABORAVLJAJU, A BEZ NJIH SVAKA PRIA O LEVICI JE
OBESMILJENA
Pie: Dario Milenkovi
I
dalje bez pretenzije da duboko teo-
rijski i strogo nauno analiziramo
stanje na levici, nastavljamo priu
o realnoj politici danas na postjugo-
slovenskom prostoru ili, ako elite, na-
stavljamo priu o realnoj politici u re-
gionu. Naime, ako samo malo zagrebe-
mo povrinu ove teme i sutinski poku-
amo da razumemo deavanja na levici,
odnos prema levici ili zdravstveno sta-
nje levice kao ivog koncepta, rezultat
moe biti interesantniji nego to se u
prvi mah ini.
Izraeno jednom reenicom, taksativ-
no i pomalo iskarikirano, po principu
prve asocijacije na zadati pojam, to bi
moglo da izgleda ovako: deavanja na
levici sporedna; odnos prema levici
neozbiljan (verovatno zato to ozbiljniji,
trenutno, nije ni potreban); zdravstve-
no stanje levice pubertetsko-klimak-
terina kriza identiteta. Ovakav asoci-
jativni opis stanja u odnosu na bitisanje

4
levice danas na postjugoslovenskom
prostoru, moda jeste pomalo ironian
i nenauan, ali se od realnosti razlikuje
samo utoliko to konkretna stvarnost
zahteva vie slikovitog opisa, uz injeni-
ce koje to potvruju.
U REGIONU NITA NOVO
No, da ne bude sve tako crno, i ako nam
je za utehu (a bojim se da jeste), varija-
cije na temu nisu bitno razliite ni u i-
rem regionu, recimo istonoevropskom
ili postsocijalistikom. I ovde ne mogu
da se otrgnem potrebi za ironijom i da
ne zakljuim kako smo stvarno blago-
sloveni regionalnom osobinom da nas
tue nesree usreuju, jer da nije tako,
teko da bi u poslednje dve-tri decenije
uopte imali povoda za sreu. Ipak, po-
red ove aljivo-tragine konstatacije,
neemo se dalje baviti irim regionom.
Pojam region, naravno, nije sluajno
vie puta dosad ponavljen, ve upravo
iz razloga da ukae i podseti na svoju
sutinsku besmislenost, kao i na to da
se kao takav konstruie prema dnevno-
politikim, srednjeronim ili ozbiljnim
geostratekim potrebama onih koji su
moniji.
Namera ovako koncipiranog teksta na
temu levice postjugoslovenskog pro-
stora, nije da analizira polja na kojima
deluju, ili bi trebalo da deluju, leve po-
litike partije, niti da vam statistiki pri-
kae i dokae kako je levica generalno
u krizi. Takav pokuaj svakako bi bio
samo jo jedan u nizu dosadnih
i pomalo nerazumljivih tek-
stova upravo onima kojima je
namenjen. Onima koji sebe
smatraju (novo)leviarima
ili makar protiv-
nicima desnice,
kapitalizma,
despotije i
slinih poj-
mova, a koji
opet, s druge
strane, nesvesno
ive upravo po
principima neo-
liberalne demo-
kratije, trine ekonomi-
je, spektakla i masovne
potronje. Kada kaem
ive, ne mislim na dru-
tveno ureenje drave u kojoj
su se bez svoje volje, roenjem,
obreli, ve mislim na lini izbor princi-
pa i vrednosti prema kojima pojedinac
upravlja sopstveni ivot.
PRIA O LEVICI LIENA
SUTINE
Da budemo potpuno jasni, pria o levi-
ci, bez pojmova kao to su klasa, kla-
sna borba, sindikat, socijalna drava,
solidarnost i sl., potpuno je bespred-
metna. Ali, ona nije samo besmislena,
ve je i poeljna iz ugla vladajueg
kapitalistikog koncepta, zato
to se savreno uklapa i upot-
punjuje sliku demokratskog
sveta s jedne strane, dok s dru-
ge esto aktivno uestvuje u
reprodukciji svakodnevnog i-
vota i doprinosi koloritu spek-
takla. Pria o levici, koja zaobilazi
sve fundamentalne pojmove i ne
bavi se pitanjima rada,
raspodele dobara,
socijalne drave
i tome slino,
apsolutno je pri-
hvatljiva za vla-
dajui kapitalistiki sistem, jer ga niim
ne ugroava.
Dananjoj novoj levici (ako pod taj po-
jam uslovno podvedemo razne stu-
dentske, supkulturne, kontrakulturne,
mirovne, ekoloke i umetnike pokrete
koji ispred sebe stavljaju levi predznak),
vrlo lako i esto, deava se da sklizne u
polje slubovanja vladajuim kapital-
odnosima. Naravno, ovo je samo jedan
od primera stranputica (zabluda), put
kojim neretko zalutaju dananji levia-
ri i novoleviari, a koren te prie i nje-
ne prve artikulacije seu u osamdesete
i poetak devedesetih godina prolog
veka, u ono vreme kad su padali zido-
vi i raspadale se drave, vreme o kome
je bilo rei u prvom delu ovog teksta.
Meutim, u tom periodu nisu se samo
raspadale drave, ve se u Evropi urua-
vao i na kraju do temelja uruio i jedan
politiki koncept, koji je u svom opisu
sadrao sve one fundamentalne pojmo-
ve koji se danas zaboravljaju a tiu se
levice.
Naime, deindustrijalizacija, koja je tih
godina bila na delu u itavoj Evropi,
a koja je posebno i detaljno pohodila
Pria o levici, bez pojmova kao to su klasa, klasna
borba, sindikat, socijalna drava, solidarnost i sl., potpuno
je bespredmetna.

5
postsocijalistike zemlje, bila je deo sa-
vrenog plana prevoenja tih nekada
socijalistikih zemalja u zonu zavisnog
kapitalizma, kao i stvaranja poluperi-
ferije i trita jefinih najamnika u srcu
Evrope, ne vie tamo daleko u junoj
Americi ili negde u Aziji. Ovaj proces
gaenja visokih pei, zatvaranja rud-
nika i nestajanja industrije znaio je,
naravno, i promenu nosioca moi sa
rada i radnike klase na kapital i kapi-
talistiku klasu. U ovakvom stanju stva-
ri, kad radnici slabe, siromae i nestaju,
poinju da nestaju i izvori proizvodnje
vika dobara, te odatle pada i kupovna
mo graana, a time i potronja. Ma-
sovna potronja opada jer se potroa-
radnik gubi. Potroa-radnik postaje
nezaposleni kozument fondova ono
malo socijalne drave to je dotad pre-
ivelo. U ovakvoj situaciji kapitalistiki
sistem je primoran da reaguje! Naravno,
kapitalizam uvek reaguje tako to proi-
zvodi krizu koju onda reava (po tom
principu se kroz istoriju i odrao) tako
to poziva na trezvenost, racionalnost i
fskalnu odgovornost kroz stezanje ka-
ia ili, recimo, poveanje PDV-a. Ali i
tako to e pod svoje okrilje uzeti i ono
malo svakodnevice koja je eventualno
ostala nezavisna od masovne potronje
i trita.
Upravo ovaj poslednji detalj moe biti
interesantan za razumevanje aktuelnih
zabluda na (novoj) levici, jer nije teko
uoiti da je levica poslednjih decenija
upala u zamku ideoloke kampanje
koja se permanentno vodi a koja suge-
rie da je danas jedina prava dilema iz-
meu savremenog i zaostalog, urbanog
i ruralnog, kreativnog i standardizova-
nog, individualnog i kolektivnog itd. Po-
red svega toga sutina se gura pod tepih,
a ona je u tome da se osnovna drutve-
na opozicija ne prikazuje na politiki
ili klasni nain, ve kao pravo na izbor
ivotnog stila ili kao pravo na ljudska
prava. Naravno, klasini industrijski
radnik se u ovoj prii odavno sveo na
karikaturu polupismenog, nasilnog idi-
ota! Sve dok je ovako, levica e savre-
no igrati ulogu dvorske lude u Tvravi
Evropi i zabavljati Staru damu, a na
Balkanu i postjugoslovenskom prostoru
uloga e joj biti ista samo to e joj ovde
nedostajati dvorova.
STRAH OD SOCIJALIZMA
Ako bismo sad pokuali da izvedemo
zakljuak u nekoliko reenica, poenta bi
Podseamo na
realnu opasnost da ceo
ivot izmeu puberteta
i klimaksa provedemo u
nerazumevanju onoga to
mislimo da poznajemo.

6
Dananjoj novoj levici (ako pod taj pojam
uslovno podvedemo razne studentske, supkulturne,
kontrakulturne, mirovne, ekoloke i umetnike pokrete
koji ispred sebe stavljaju levi predznak), vrlo lako i esto,
deava se da sklizne u polje slubovanja vladajuim
kapital-odnosima.

se mogla sastojati iz nekoliko injenica.

Socijalizam kao drutveno ureenje u
Evropi bukvalno je uguen, a strah od
njega je i dalje prisutan, i to je naa real-
nost. Strah od socijalizma u Evropi, kao
i svugde u svetu, ima samo jedan osnov
i povod, a to je privatno vlasnitvo. U
ovom pojmu poinje i zavrava se sva
pria oko politike, ideologije i kapitala,
jer se na njemu zasniva danas dominan-
tan drutveni koncept. Ovo podvlaimo
kako bi se zablude o (lako moguem)
jaanju levice na naem prostoru to pre
prevazile i kako bi se realnost to bolje
razumela.
Evo, uzmimo za primer bilo koju ze-
mlju iz naeg okruenja (postsocijali-
stikog) a koja se ve prikljuila EU, i
primetiemo jedan vrlo simptomatian
momenat koji je slian kod svih. Re
je o nekoj vrsti osude prethodnog re-
ima, esto u obliku institucionalne
osude komunistikog terora ili tota-
litarizma; zabrane upotrebe komuni-
stikih simbola i sl. Naravno, sve je to
usmereno ka politici EU i potovanju
Rezolucije Vea Evrope 1481 iz 2006. o
potrebi meunarodne osude zloina to-
talitarnih komunistikih reima. U tom
kontekstu, Srbija takoe vredno radi
na ispunjavanju pretpristupnih uslova,
pa je poodavno izjednaila partizanski
i etniki pokret, kao dva ravnopravna
antifaistika inioca u Drugom svet-
skom ratu. to bi rekli klinci igrajui se
rata, puj pike ne vai!
Na kraju, bez namere da ikoga uvre-
dimo, podseamo na realnu opasnost
da ceo ivot izmeu puberteta i kli-
maksa provedemo u nerazumevanju
onoga to mislimo da poznajemo. I to
samo zato to su uspeli u startu da nas
ubede kako su odgovori na sva bitna
pitanja ve odavno dati i da se sve to
ve odavno podrazumeva. A na nama
je jo jedino da se izborimo za pra-
vo na koji emo nain sve te datosti da
konzumiramo!

Pored svega toga sutina se gura pod tepih, a ona je u tome da se osnovna
drutvena opozicija ne prikazuje na politiki ili klasni nain, ve kao pravo na izbor
ivotnog stila ili kao pravo na ljudska prava.

7
DESNI EKSTREMIZAM U
RUSIJI I NJEGOVE VEZE
SA SRBIJOM
NAKON SLOMA
SOVJETSKOG SAVEZA
DOLAZI DO OGROMNE
EKSPANZIJE EKSTREMNE
DESNICE U ITAVOJ ISTONOJ
EVROPI, A POSEBNO U RUSIJI.
PRVA DRAVA SOCIJALIZMA,
GOTOVO PREKO NOI,
POSTAJE BASTION
NEOFAIZMA I DESNOG
EKSTREMIZMA POMEANOG
S PANSLAVENSKIM
MISTICIZMOM I
PRAVOSLAVNIM
KONZERVATIVIZMOM.
FAISTIKE ORGANIZACIJE U
RUSIJI IMAJU VELIKI UTICAJ NA
SRODNE POKRETE U NAOJ
ZEMLJI I SA NJIMA SU VRSTO
POVEZANE
Pie: Zoran Petakov
V
est da je Srbija izruila Rusiji
Ilju Gorjaeva, pripadnika or-
ganizacije Ruski obraz, objav-
ljenja je 8. novembra. Prethodno je, u
maju 2013, Gorjaev uhapen na osno-
vu poternice iz Rusije, a javnost je bila
ne malo iznenaena injenicom da je
ovaj tridesetogodinji istoriar u Rusiji
osumnjien za ak 11 ubistava, veinom
motivisanih rasnom i nacionalnom
mrnjom, a da je u Srbiji imao uredno
prijavljen boravak u Sremskim Karlov-
cima. Sluaj Gorjaev aktuelizovao je
pitanja o vezama i kontaktima srpskih
i ruskih ekstremnih desniara i uopte
uticaja ruske politike na politike pro-
cese u Srbiji. Da li se ta veza ogrania-
va na politiku marginu ili je u pitanju
sistemska podrka? Da bi pokuali da
pronaemo odgovor na ta pitanja naj-
pre moramo rei vie o situaciji u Rusiji.
OD PRVE ZEMLJE
SOCIJALIZMA DO
BASTIONA NEOFAIZMA
Nakon sloma Sovjetskog Saveza dola-
zi do ogromne ekspanzije ekstremne
desnice u itavoj Istonoj Evropi, a po-
sebno u Rusiji. Prva drava socijaliz-
ma, gotovo preko noi, postaje bastion
neofaizma i desnog ekstremizma po-
meanog s panslavenskim misticizmom
i pravoslavnim konzervativizmom. U
Sovjetskom Savezu, kao i u svakom ve-
likom birokratskom sistemu, postojale
su desniarske ili autoritarne tendenci-
je. I tada je bilo ljudi koji su bili ekstre-
mni desniari u tradicionalnom smislu,
a koji su ipak bili lanovi partije. S po-
etkom kolapsa komunistikog bloka,
dolazi do pojave otvorenijeg faistikog
pokreta, a njega su uglavnom inili ljudi
koji su eleli da se vrate u vreme stabil-
nosti. Prve takve grupe iskoriene su
od strane dravno-bezbednosnih slubi,
kao sredstvo za guenje demonstracija.
Dananju situaciju u Rusiji nemogue
je posmatrati van konteksta ekonomske
krize i promena poetkom devedesetih
godina prolog veka. Tranzicija koja je
usledila nakon promene sistema osta-
vila je dubok trag na drutvo. Sistem
socijalne zatite i relativne stabilnosti,

8
kao i nacionalna prava, u toj izrazito
multietnikoj dravi preko noi su bili
srueni. Poetkom devedesetih, kad se
pod okriljem Jeljcinovog reima odvija-
la pljaka dravnih resursa, a preko noi
se postajalo tajkun, kad sloj ljudi koji je
u bivem sistemu zauzimao visoke pozi-
cije preuzima novu ulogu ili samo uvr-
uje svoj povlaeni poloaj, obnavljaju
se metode nacionalnog ugnjetavanja i
srednjovekovnog mranjatva. Naravno
da bitan segment dominante ideologije
jeste i antikomunizam, a umesto anti-
faizma forsira se velikoruski naciona-
lizam. Omladinska populacija i supkul-
turni pokreti koji je karakteriu, kao
i navijai na fudbalskim stadionima,
postaju primarne ciljne grupe faistike
propagande.
Sve te okolnosti stvorile su plodno tlo
za bujanje faistike propagande i or-
ganizacija koje e, 20 godina kasnije,
postati pretnja i samom sistemu auto-
kratske Putinove vladavine. Jedna od
najozloglaenijih meu prvobitnim
grupama ekstremne desnice bila je Pa-
mjat, koju su inili ruski pravoslavni
nacisti, antisemiti koji su govorili o ci-
onistiko-masonskoj zaveri, meajui
okultne izvore s rasistikom politikom.
Pamjat se raspala poetkom deve-
desetih i iz nje su nastale Ruska nacio-
nalna unija Konstantina Kasimovskog
i Ruska nacionalsocijalistika partija,
koja je bila prva otvoreno neonacistika
organizacija u Rusiji, a aktivno je funk-
cionisala sve do 2003. godine. Jedan od
lidera Pamjata Aleksandar Belov sada
predvodi Pokret protiv ilegalne imigra-
cije DPNI, koji je jedna od najveih i
najaktivnijih organizacija ekstremne de-
snice u Rusiji danas.
Devedesetih godina prolog veka, ek-
stremna desnica, osim to iri propa-
gandu u neformalnim grupama i na
stadionima, to su aktivnosti iji poli-
tiki domet ostaje ogranien na stadi-
onsku supkulturu i uline bande mla-
dih, pravi politiki iskorak i pokuava
da se institucionalizuje. Ideoloka zbrka
koja u to vreme vlada na politikoj sce-
ni bila je pogodna za najneverovatnije
kombinacije. Tako, poetkom te de-
cenije, bivi disident i povratnik iz iz-
gnanstva, pisac Eduard Limonov, osni-
va Nacional-boljeviku partiju. Iako
nikad nije imala veliku podrku, ova se
partija isticala politikim radikalizmom
svojih lanova koji su regrutovani pre
svega sa supkulturne scene.
Krajem osamdesetih i poetkom de-
vedesetih, u okviru punk rock i oi
muzike scene, zaeo se ruski skinhed
pokret, a pripadnici ove supkulture u
velikoj meri podravali su Limonova,
jer je bio kulturni radnik s margine i
gajio je simpatije za njihovu estetiku.
Posle stvaranja antifaistikih organi-
zacija unutar ove supkulture, Nacional-
boljevika partija okree se regrutaciji
svojih pristalica unutar gotic i black
metal scene, koja je danas centralna
kulturna scena za avangardniju, nekon-
vencionalnu desnicu.
Najbolje organizovana stranka ekstre-
mne desnice, koja je ujedno imala i
najvie uspeha na politikoj sceni, jeste
Liberalno-demokratska partija Vladi-
mira irinovskog. Ova stranka batini
sve ideje ekstremne desnice ukljuujui
i neprikriveni antisemitizam. U neko-
liko navrata irinovski i njegova parti-
ja probili su se ak na drugo mesto po
brojnosti u ruskoj Dumi. Liberalno-de-
mokratska partija bila je mnogo radi-
kalnija u svojim parolama i stavovima
devedesetih godina, dok je trajao rat u
eeniji. Oni su, slino kao SRS i SPO
u Srbiji, organizovali dobrovoljce da se
bore u tom ratu, a ponovo su lansirali i
parolu Rusija Rusima, koja je postala
opteprihvaena meu ekstremnim de-
sniarima.
ULOGA RATA U EENIJI
Vetar u lea ovinizmu i ekstremnoj
desnici, devedesetih godina, dao je rat
u eeniji. Tada je drava dala punu
slobodu organizovanja ekstremnoj de-
snici, ak joj je, u velikoj meri, i poma-
gala. esto se deavalo da je drava slala
pripadnike ruske vojske da obuavaju
ekstremne desniare i njihove paravoj-
ne formacije, kako bi se i ovi borili u
eeniji. Od tog vremena propagan-
da ekstremno desniarskih grupacija
uhvatila je koren u, ionako autoritarnoj
i nacionalistikoj ruskoj vojsci, pa je ta
Dananju situaciju u Rusiji nemogue je
posmatrati van konteksta ekonomske krize i promena
poetkom devedesetih godina prolog veka. Tranzicija
koja je usledila nakon promene sistema ostavila je
dubok trag na drutvo.

Eduard Limonov
Vladimir irinovski
9
institucija postala jedan od glavnih re-
grutno-logistikih centara za ekstremnu
desnicu. Brutalno reavanje eenskog
pitanja predstavljalo je prekretnicu u
ruskoj politici, jer je uzdiglo do samog
vrha vlasti Vladimira Putina.
ovek koji je svoju karijeru poeo jo
u KGB-u, zatim bio istaknuti funkcio-
ner u dravnom aparatu devedesetih,
tanije, asistent Borisa Jeljcina, okruen
grupom novopeenih ekonomskih ma-
gnata, koji su imali dominantnu ulogu
u ruskoj ekonomiji, doepao se mesta
predsednika. Od svog osnivanja 2001.
godine, Putinova stranka Ujedinjena
Rusija, po ve isprobanoj faistikoj me-
todi ulinih batinakih odreda, kontro-
lisala je ili guila pokrete i organizacije
koje su bile u sukobu s reimom. Bati-
nae su regrutovali iz redova fudbalskih
huligana, koji su do danas ostali nepre-
suni izvor kadrova za ekstremnu de-
snicu.
Godine 2005. osnovana je Ujedinjena
ruska omladina, ironinog naziva Mla-
da garda, iji je zadatak, osim direktnih
akcija na ulici, i angaovanje fudbal-
skih huligana i neonacista za obavlja-
nje prljavog posla. Poznato je da su s
organima vlasti povezane i organizacije
Mlada Rusija i Nai, osnovane tako-
e 2005. godine. Osnivanje tih organi-
zacija u stvari je usledilo kao reakcija na
dogaaje u Ukrajini godinu dana ranije,
a pod izgovorom borbe protiv faizma.
Naravno, ove organizacije nemaju nika-
kve veze s borbom protiv faizma, ve
upravo suprotno.
Posebna panja svih ekstremno desni-
arskih organizacija usmerena je ka
fudbalskim stadionima, odakle se od
samog poetka regrutuju borci i ka-
drovi. itava ultra scena u Rusiji proe-
ta je faistikom i rasistikom ideologi-
jom. To se posebno odnosi na najvee i
najbrojnije navijake grupe, poput navi-
jaa Zenita iz Sankt Peterburga, Dinama
i Spartaka iz Moskve ili navijaa CSKA
Moskve. Ova armija navijaa od poet-
ka je konstantno izloena nacistikoj i
rasistikoj propagandi i slui kao baza
za regrutovanje sve brojnijih faistikih
aktivista, ali i kao svojevrstan poligon
za vebu. Uticaj ovih grupa prostire se
daleko van Rusije, na sve drave pove-
zane pravoslavnom religijom. Posebno
mesto u spektru razliitih desnoekstre-
mistikih i faistikih grupacija pripada
Ruskoj pravoslavnoj crkvi. Ona je utoi-
te desnih ekstremista, a njena zaostala
konzervativna politika ima daleko vei
uticaj na faistiki pokret u Rusiji nego
to se na prvi pogled ini. Ona je od ve-
like koristi desniarskim ekstremistima
kako u ideolokom tako i u logisti-
kom smislu.
TEROR I POGROMI NAD
IMIGRANTIMA
Ekonomska situacija od devedesetih
do danas prisiljava veliki broj ljudi iz
drava biveg SSSR-a da migriraju pre-
ma velikim gradovima. Ovaj trend se
pojaava poetkom novog milenijuma,
tako da, prema statistikim procenama,
u Rusiji danas ivi oko 10 miliona imi-
granata koji slue kao jefina radna sna-
ga i skoro potpuno obespravljeni rade
najtee poslove. ivot obespravljenih
imigranata u stalnom strahu od prote-
rivanja dri nisku cenu njihovog rada,
to omoguava vei proft njihovim
efovima. Kad je nastupila svetska eko-
nomska kriza, ona se poela prelamati
preko lea najugroenijih slojeva. Prvo
su je poeli oseati radnici sa strane, a
zatim i domai. Nezaposlenost je, pre-
ma statistikama, porasla za 31,25 %. U
trenutku kad ne postoji prava opozicija
vladajuem sistemu, a kritika liberalne
opozicije debelo promauje metu i svo-
jom impotentnou samo doliva ulje na
vatru, rastue nezadovoljstvo prerasta u
etniki animozitet.
Ruski faistiki pokret, ije je delovanje
usmereno uglavnom protiv imigranata
i antifaistikih aktivista, ini meavina
razliitih organizacija od ve pome-
nutih legalnih prokremljskih, do ile-
galnih, kao to je Slovenski savez koji
je, poto je zabranjen 2007, promenio
ime u Slovenska snaga i neometano
nastavio svoju delatnost. Pored Sloven-
skog saveza, najorganizovaniji je i ve
pomenuti antiimigrantski Pokret protiv
ilegalne imigracije DPNI, koji u okvi-
ru svoje mree ima sijaset organizacija
i glavni je organizator Ruskog mara
koji se odrava 4. novembra svake go-
dine. Pored njih tu su jo i Ruski nacio-
nalni savez i organizacija koja se, nima-
lo sluajno, zove Nacionaldemokratska
partija.
Posebno krilo ine razne neonacisti-
ke organizacije, koje funkcioniu po
zapadnom principu otpora bez voe,
i autonomni nacionalisti s kojima bli-
sko sarauju i osnivai Ruskog obra-
za Ilja Gorjaev i Nikita Tihonov. Ono
to takoe govori u prilog tome koliko
je dobro organizovan faistiki pokret,
jesu brojni paravojni logori po umama
Rusije, dok su neki od njih organizova-
ni u bazama specijalne policije OMON,
to svedoi o prisnoj saradnji policije i
neonacista. Po proceni moskovskog bi-
roa za ljudska prava, ruska ekstremna
desnica danas broji oko 50.000 aktivista
i nekoliko stotina hiljada simpatizera. U
Rusiji faistike ideje jaaju, a broj ubi-
stava imigranata raste. Procenjeno je da
je, u poslednjih deset godina, oko 600
10
ljudi ubijeno, a tri puta toliko ranjeno,
u napadima inspirisanim verskom, na-
cionalnom i rasnom mrnjom. Takoe,
u sukobima faista i antifaista, ubijeno
je, samo u Moskvi, tridesetak ljudi u
proteklih deset godina. Za 11 od tih 30
ubistava osumnjieni su Ilja Gorjaev i
Nikita Tihonov.
RUSKI OBRAZ
FAISTIKE UBICE
Ruski obraz osnovali su u Moskvi,
2002. godine, dvojica studenata mo-
skovskog univerziteta Ilija Gorjaev
(1982) i Nikita Tihonov (1980), obojica
politiki angaovani studenti istorije.
Gorjaev je bio aktivista partije Narod-
ni Savez, ekstremno desniarske stran-
ke s meunarodnim vezama, izmeu
ostalih i s Radovanom Karadiem. Za
Tihonova se zna da je, upravo u vreme
osnivanja Ruskog obraza, radio u iz-
bornom tabu Borisa Grizlova, tada-
njeg ministra unutranjih poslova Rusi-
je, koji je 2003. postao predsednik ruske
Dume. Iako je u to vreme u Rusiji bilo
bezbroj desniarskih organizacija, Gor-
jaev je ugledao prostor za jo jednu,
njima srodnu. Po povratku u Moskvu,
uz pomo svog kolege s fakulteta Niki-
te Tihonova, osnovao je ruski ogranak
Obraza. Ba kao u Srbiji, i u Rusiji je
Obraz poeo kao asopis, iji je prvi
broj izaao u martu 2003.
Ruski obraz je, tokom narednih godi-
na, prerastao u jednu od najuticajnijih
desniarskih organizacija u Rusiji. Ne-
vladine organizacije koje se bave prae-
njem ekstremistikih pokreta u Rusiji,
poput moskovskog Sova centra, istiu
da je Obraz preuzeo ulogu koordi-
natora razliitih desniarskih grupa i
projekata. Njihov uspon najee se pri-
pisuje injenici da su Tihonov i Gorja-
ev, za razliku od veine polupismenih i
slabo obrazovanih neonacista i desnia-
ra u Rusiji, dobro povezani s medijima i
politiarima. Imaju sledbenike ne samo
meu ekstremno desniarskim stranka-
ma, poput Liberalno-demokratske par-
tije Vladimira irinovskog, nego i u Pu-
tinovoj Ujedinjenoj Rusiji. Prema tvrd-
Vetar u lea ovinizmu i ekstremnoj desnici devedesetih godina dao je rat u
eeniji. Tada je drava dala punu slobodu organizovanja ekstremnoj desnici, ak joj
je, u velikoj meri, i pomagala.

11
nji ruskih opozicionih medija, Maksim
Mienko, zamenik predsednika ruske
Dume i osniva pokreta Mlada Rusija,
jedan je od tih sledbenika.
Drugi razlog za sve vei uticaj Obraza
meu desniarima u Rusiji lei u inje-
nici da, za razliku od drugih pravoslav-
nih i patriotskih organizacija, njegovi
elnici ne zaziru od kontakata s otvo-
reno rasisitikim i neonacistikim po-
kretima. Obraz svoj uticaj iri meu
neonacistima, ne samo u Moskvi ve i
u provinciji, najvie preko popularnog
(izrazito desniarskog) rok benda indi-
kativnog naziva Kroe zdesna s kojim je
blisko povezan. Iza veza s neonacistima
stoji pre svih Nikita Tihonov, koji je jo
od tinejderskih dana bio lan nekoliko
rasistikih pokreta, ukljuujui i Ujedi-
njene brigade 88.
Ono to je, meutim, najdramatinije
u istoriji Ruskog obraza jeste to to je
Tihonov uhapen pod sumnjom da je
23. januara 2009, u jednoj ulici u blizi-
ni Kremlja, iz pitolja, pucnjem u glavu,
ubio poznatog moskovskog advokata
Stanislava Markelova, a potom i smrtno
ranio novinarku Novaje Gazete Anasta-
ziju Baburovu, koja je u tom trenutku
bila u drutvu s Markelovim. Tihonov i
Gorjaev su osumnjieni za organizaci-
ju i izvrenje jo 9 ubistava meu kojima
je i ubistvo istaknutog antifaiste Ivana
Kutorskoja, poznatijeg kao Vanja Kosto-
lom. Ivan je ubijen hicima u lea, 16. no-
vembra 2009, ispred svoje kue u Moskvi.
SRPSKORUSKE
REAKCIONARNE VEZE
Veze izmeu ruske i srpske ekstremne
desnice seu dve decenije u prolost.
U vreme ratova na prostoru bive Ju-
goslavije, ekstremni desniari iz Rusije
dolazili su da se bore na srpskoj strani
kao dobrovoljci, manje u Hrvatskoj,
vie u ratu u Bosni i Hercegovini. Ti
dobrovoljci pripadali su tada aktivnim
i dominantnim organizacijama Liberal-
no-demokratskoj partiji irinovskog i
Nacional-boljevicima Limonova. Prvi
kontakt s dobrovoljcima uspostavio je
Dragoslav Bokan, reditelj i tadanji ko-
mandant paravojne formacije Beli or-
lovi, a dananji urednik asopisa Moja
Rusija. Eduard Limonov i sam je uzeo
uea u ratu u BiH, gde je boravei u
poseti svojim ideolokim prijateljima
Radovanu Karadiu i Ratku Mladiu,
ponesen optim entuzijazmom, i sam
ispalio nekoliko granata na Sarajevo.
Ovaj njegov podvig snimljen je kame-
rom, pa se i danas moemo diviti hra-
brosti vrlog ruskog desniara.
to se tie Vladimira irinovskog, on je
bio est gost predsednika Srpske radi-
kalne stranke Vojislava eelja, a te dve
partije su ak imale i protokol o sarad-
nji i venom prijateljstvu. Tokom de-
vedesetih godina prolog veka, zvanina
politika Rusije bila je veoma oprezna
prema Miloevievom reimu, ali i ne-
dovoljno zainteresovana i nedovoljno
snana da bi svoju panju usmerila ka
Balkanu. Jedino za ega su veoma us-
peno koristili svoj panslovenski senti-
ment bila je ucena, kojoj su pribegavali
da bi od zapadnih drava dobili fnan-
sijsku pomo. U tom periodu, jedini
koji odravaju kakve-takve kontakte
jesu ruski i srpski neonacisti, ali i oni su
prilino slabi i svode se na sporadine
posete ruskih neonacista svojoj ideolo-
koj brau u Srbiji.
TI SI ZVEZDIN ETNIK,
PUTINE!
Situacija se drastino menja krajem de-
vedesetih, kad energetski lobi obe dra-
ve uspeva da nametne svoju koncepciju
energetskog razvoja, a time i odredi
pravac dalje spoljne politike i odnose
dveju drava. Novoizabrani predsednik
i gazda Rusije Vladimir Vladimirovi
Putin svoju ekonomsku politiku bazira
na ucenjivanju drava, ekonomski zavi-
snih od ruskog gasa. Desniarska i kon-
zervativna vlada Demokratske stranke
Srbije uspeva da progura gasni spora-
zum koji sledea vlada potpisuje i, 2008.
Posebna panja svih ekstremno desniarskih
organizacija usmerena je ka fudbalskim stadionima,
odakle se od samog poetka regrutuju borci i
kadrovi.

Neofaistiki kruok (s leva na desno): Miodrag Miliki (Nacionalni stroj),

Roberto Fiore (Forza Nuova), Ilija Gorjaev (Ruski Obraz), nepoznata,
Dejan Mirovi (SRS)
12
godine, ispod cene prodaje Rusiji sve
energetske resurse Srbije. Tim sporazu-
mom Rusija vrsto, s obe noge, gazi na
Balkan, a sa zvaninom dravnom poli-
tikom dolaze i ekstremni desniari.
Sa Gazpromom i Kirilom Kraven-
kom dolazi novac koji se koristi za for-
miranje proruskog politikog javnog
mnjenja, a koji e koristiti njihovim
interesima. Ta podrka kree se u ne-
koliko pravaca. Najpre se novac koristi
za formiranje i podrku ekstremno de-
sniarskih organizacija u Srbiji, zatim
za osnivanje ili preuzimanje odreenih
medija koje bi koristili za prorusku pro-
pagandu u Srbiji, zatim za fnansiranje
odreenih sportskih organizacija, jer je
poznato da su stadioni najvei i najus-
peniji regrutni centri ekstremne desni-
ce, i, na kraju, za osnivanje fantomskih
proruskih kulturnih udruenja, izda-
vakih kua i centara, koji su zamiljeni
kao potencijalni kreatori ruske kulturne
hegemonije.
Po ugledu na ruske desniarske orga-
nizacije, uskoro se formira nekoliko
pokreta i organizacija proruske, ali i ek-
stremno desniarske orijentacije. To su,
pre svega, Srpski narodni pokret Nai,
koji ima istovetno ime i ulogu kao i u
Rusiji i koji odrava veze s istoimenim
ruskim pokretom koji ga je i formirao,
instruirao i obilato fnansirao, zatim tu
je pokret Dveri i Srpski narodni po-
kret 1389, koji nisu uspeli da se na-
metnu na srpskoj desniarskoj sceni,
iako su Dveri prerasle u politiku or-
ganizaciju.
Odluka Gazproma da fnansira naj-
vei fudbalski klub u Srbiji u skladu je
sa strategijom koja se koristi kako bi
se ostvario uticaj na navijakoj sceni.
Koliki je taj uticaj zaista, videlo se pri-
likom posete Vladimira Putina Srbiji,
kad je itav stadion egzaltirano pevao
o predsedniku Rusije nazivajui ga et-
nikom! Ne smeju se smetnuti s uma ni
bratski odnosi izmeu navijaa ovog
kluba i navijaa Spartaka iz Moskve,
kao i isti takvi odnosi izmeu navijaa
rivalskih Partizana i CSKA iz Moskve.
Ako se zna da meu navijaima CSKA i
Spartaka iz Moskve ima izuzetno veliki
broj ekstremnih desniara i neonacista,
moe se pretpostaviti kakav ideoloki
uticaj oni imaju na ovdanje navijae.
KAMPOVI ZA
MILITARIZACIJU DECE
Kulturno-prosvetna saradnja izmeu
Rusije i Srbije ogleda se i u specifnom
vidu kampovanja. Naime, jo od 2008.
godine, organizacija nazvana Udru-
enje ratnih veterana Srpskih zemalja
19901999 Patriotski front organizu-
je ekskurzije deaka i devojica iz Srbije
u Rusiju, gde uestvuju u svojevrsnim
kozakim kampovima. Tamo se ue
mnoge lepe stvari od jahanja konja
i pucanja, do bacanja bombi i verskog
metanisanja. Sam kamp je, po reima
uesnika, simfonija nacionalne kultu-
re i vojnikog vaspitanja na duhovnoj
osnovi pravoslavne vere. Na taj nain
sistemski se militarizuju deca iz Srbije i
ideoloki se pripremaju za zadatke koje
e im bratska i slovenska Rusija poveri-
ti u budunosti. Da se Srbija ne obruka
pred svojom slovenskom braom, po-
brinuo se Apatinac ivorad Smiljani,
koji je u Banji Junakovi sveano
otvorio Meunarodni omladinski edu-
kativni kamp Sabor 2012. Kao organi-
Apatinski kamp
U sukobima faista
i antifaista ubijeno je,
samo u Moskvi, tridesetak
ljudi, u proteklih deset
godina.

13
zatori navode se ponovo Patriotski front
i ambasada Rusije u Beogradu.
Ambasada Rusije u Beogradu i njeni
predstavnici istog imena bivi amba-
sador Aleksandar Vasiljevi Konuzin
i sadanji Aleksandar Vasiljevi e-
purin, svojevrsna je logistika baza za
militarizaciju i koordinaciju ekstremno
desniarskih pokreta. To se, pre svega,
odnosi na SNP Nai, ali su pomo i
logistiku dobijale i ostale organizacije
poput Obraza ili pokreta 1389. Srp-
ski narodni pokret Nai pristupio je
28. novembra 2011. godine Sveruskom
narodnom frontu, iji je pokreta lider
Jedinstvene Rusije Vladimir Putin. Ova
organizacija okuplja vie stotina ruskih
nevladinih organizacija, udruenja gra-
ana i preduzea, a ideoloka osnova
im je Putinova ideja evroazijske unije.
Decembra prole godine, SNP Nai
potpisao je Sporazum o saradnji s Na-
rodnim saborom iz Rusije kad su do-
govorene i konkretne akcije koje e biti
sprovedene na podruju Srbije i Rusi-
je, kako bi se pruio vei i ei otpor
SAD, EU i NATO.
PARAVOJNE FORMACIJE
NA KOSOVU
Kako izgledaju te konkretne akcije po-
kazuje sledei primer. Bivi ambasador
Rusije u Beogradu Aleksandar Konuzin
pokuao je da preko EULEX-kontrola
dostavi 300 tona brana, ulja, agregata,
atora i ostalih potreptina zvanine po-
moi Srbima na Kosovu. U tom paketu,
aktivistima na barikadama na severu Ko-
sova istovremeno su dostavljene i crne
uniforme, izme, poljska kuhinja i mali
komandno-tabni ator. Ovu humani-
tarnu pomo poslala je ruska nevladi-
na organizacija Kosovski front, nastala
2008. godine. Jedan od lidera Fronta jeste
i Aleksandar Aleksandrovi Kravenko,
profesionalni vojnik, veteran-dobrovo-
ljac iz rata u BiH devedesetih, u domaoj
javnosti poznat kao rukovodilac ruskog
Udruenja vojno-rodoljubivih klubova
Steg. Vojnu opremu, iju su nabav-
ku fnansirale brojne ruske nevladine
organizacije, primili su i braniocima
barikada distribuirali lanovi organiza-
cija SNP Nai, Drutva srpsko-ruskog
prijateljstva Kosovsko ognjite iz Ko-
sovske Mitrovice i kosovske podrunice
Ravnogorskog pokreta. Radi dizanja mo-
rala braniocima barikada, podeljene su i
ruske zastave koje im je poslao Kosovski
front. U decembru 2011, u vreme krize,
ruska paravojna formacija, poznata kao
Kosovski tit, stigla je na sever Koso-
vada pomogne Srbima sasevera u otpo-
ru protiv snaga KFOR-a, kao i da zatiti
barikade. Ovu grupu od desetoro ljudi
predvodio je Aleksandar Kovaenkov. U
isto vreme dve druge grupe dobrovolja-
ca, takoe iz Rusije, bile su stacionirane u
Zveanu i Leposaviu.
Od proglaenja nezavisnosti Kosova, se-
verni deo ove nekadanje jugoslovenske
pokrajine okupirale su srpske desniar-
ske organizacije. Od Obraza, preko
pokreta SNP Nai, do neonacistikih
dobrovoljaca. itava srpska ekstremna
desnica je, u ovom ili onom obliku,
tamo prisutna, a obuku im dre dobro-
voljci iz ruskih ekstremno desniarskih
i paravojnih organizacija. Prema reima
samih desniara, koji to i ne kriju, orga-
nizovano je nekoliko kampova za obuku
dobrovoljaca desniara na severu Koso-
va, a neke od ovih organizacija su tamo
otvorile sopstvene omladinske klubove i
centre. ta se sve moe desiti kad se fai-
sti, istrenirani i naoruani, vrate sa seve-
ra Kosova, nije teko pretpostaviti.
to se tie Ilje Gorjaeva, neonaciste s
poetka prie, on se jo pre dve godine
zajedno s italijanskim faistima iz po-
kreta Forza Nuova pojavio u Srbiji, i to
u parlamentu, kao gost poslanika Srpske
radikalne stranke Dejana Mirovia.
Oigledno je da je SRS konstanta kad su
u pitanju veze srpske i ruske ekstremne
desnice u protekle dve decenije. Nije
zgoreg spomenuti da je logistiku za tu
posetu pruio Miodrag Miliki, osueni
pripadnik neonacistike, danas zabra-
njene, organizacije Nacionalni stroj,
koji je oigledno pokuao pronai uto-
ite u partiji Vojislava eelja.
Kao to se vidi, ono to je zajedniko
srpskoj i ruskoj ekstremnoj desnici je-
ste to to svoj uticaj ire pomou veza
s huliganima, kao i injenica da u svo-
ju korist okreu situaciju u drutvu u
kom ne postoji jasno povuena granica
izmeu desnog ekstremizma i main-
stream politike i javnog ivota. Prema
tome, ovaj osvrt na veze izmeu ruskih i
srpskih ekstremnih desniara i neonaci-
sta treba da se tumai i kao upozorenje.
Svakako ne smemo izostaviti iz vida u
ta sve mogu da izrastu ekstremisti-
ki pokreti, ako im se drutvo na vreme
ne suprotstavi, ako se ne preseku me-
usobne politike i medijske veze, bez
kojih oni ne mogu da funkcioniu, i ako
se dozvoli da se potre razlika izmeu fa-
izma i antifaizma. Posledice su nasilje
i oruje na ulicama, ubistva i pogromi
onih koji drugaije izgledaju, govore i
misle.

Procenjeno je da je oko 600 ljudi ubijeno, a tri puta

toliko ranjeno, u poslednjih deset godina, u napadima
inspirisanim verskom, nacionalnom i rasnom mrnjom.

Grupa Huk Sprava

14
ZAKON TENDENCIJSKOG
PADA PROFITNE STOPE
RAZUMEVANJE OVOG
ZAKONA OSNOVA JE
ZA ANALIZU EKONOMIJE
KAPITALIZMA, KAO I ZA
SHVATANJE MARKSOVE
TEORIJE KLASA, KOJA
NAM OPET POMAE DA
SHVATIMO DRUTVENO-
KLASNE PROMENE KOJE SE
ODIGRAVAJU U SAVREMENOM
KAPITALIZMU
Pie: Milenko A. Perovi;
Tekst je deo autorove knjige Svijest malograanina : vrijednosni
sistem i moralna svijest malograanstva (August Cesarec,
Zagreb, 1989, str. 82 90)

M
arxovo otkrie i formulacija
ovoga zakona predstavljaju
ne samo klju za svaku ana-
lizu ekonomije kapitalizma, ve i za
ono to je u ovoj posebnoj analizi bit-
no propast tradicijskog i istorijsko
postavljanje novog malograanstva.
Marx je neposredno valorizovao zna-
aj postavljanja ovog zakona kada kae:
Ovo je u svakom pogledu najvaniji
zakon moderne politike ekonomije i
najbitniji za razumijevanje najteih od-
nosa. To je s historijskog stanovita naj-
vaniji zakon. To je zakon koji uprkos
svojoj jednostavnosti dosad nije nikad
shvaen...
1
a, uglavnom, nije shvaen
ni poslije Marxa; da je on shvaen, bila
bi valjano shvaena i Marxova teori-
ja klasa (kod dobronamjerne teorijske
kritike ove teorije ne bi bilo onih sil-
nih lutanja i konfuzija na koje je ovdje
ukazano u uvodnom dijelu teksta), koja
ne samo da nije u svojoj verifkabilno-
sti ugroena rastom nove klase ma-
lograanstva, ve ovim zakonom, kao
bitnim ekonomijskim uvidom u logos
kapitala, predstavlja briljantnu antici-
paciju svih socijalno-klasnih promjena
koje se odigravaju u savremenom ra-
zvijenom kapitalizmu.
VIAK RADA KAO OSNOV
VIKA VRIJEDNOSTI
Marxu je radna teorija vrijednosti i te-
orija o viku vrijednosti omoguila da
postavi ovaj najvaniji zakon moderne
politike ekonomije koji je uistinu bio
misterija oko ijeg se reenja vrti itava
politika ekonomija od vremena Ada-
ma Smitha.
2
Moglo bi se rei da se kod
Marxa osnova za rjeenje ove misterije
postavlja onoga trenutka kada, u upit-
nosti o izvoru vika vrijednosti (Me-
hrwert) dolazi do spoznaje da radnik
1
Marx, Karl: Grundrisse - Temelji slobode
(Osnovi kritike politike ekonomije), Naprijed,
Zagreb, 1977, str. 307308.
2
Marx, Karl: Kapital III, BIGZ Prosveta,
Beograd, 1979, str. 1315.
ne prodaje kapitalisti svoj rad, ve rad-
nu snagu (Arbeitskraf). Time ne samo
da obara cijelu merkantilistiku teoriju,
prema kojoj je osnova vika vrijednosti
pekulacija trgovca, gdje se ili kupac ili
prevarena nacija pojavljuje kao izvor
profta za kapital, nego se postavlja bit-
no razumijevanje vika rada kao osnove
vika vrijednosti.
U svojoj akumulacijskoj nemilosrdnosti
buroazija postavlja viak vrijednosti u
njegovu apsolutnom obliku, kao stvara-
nje vika rada produavanjem vremena
procesa rada, vremena eksploatacije
radne snage. Proizvodnja apsolutnog
vika vrijednosti podudara se sa heroj-
skim dobom revolucionarne buroazi-
je. Iz vie razloga, u koje ovdje neemo
podrobnije ulaziti, a prije svega iz stava
Marxu je radna teorija vrijednosti i teorija o viku
vrijednosti omoguila da postavi ovaj najvaniji
zakon moderne politike ekonomije koji je uistinu
bio misterija oko ijeg se reenja vrti itava politika
ekonomija od vremena Adama Smitha.

15
da ovo proizvoenje ima kvantitativnu
granicu rasta mase vika vrijednosti to
podrazumijeva ogranieno radno vrije-
me za eksploataciju rada. Poto je radna
snaga osnovni izvor vika vrijednosti,
njegov rast kvalitete se moe postizati
poveavanjem proizvodne snage rada.
To pretpostavlja uvoenje mainerije,
revolucionisanje samih proizvodnih
temelja, ime se bez svih prijethodnih
negativnih posljedica moe istjeriva-
ti mnogo vea produktivnost radnika
i silno uveavati masa profta, razumije
se, uz vee intenziviranje rada u ogra-
nienom radnom vremenu. ak iz toga
slijedi smanjivanje potrebnoga radnog
vremena, a prisvajanje sve vee koliine
vika rada. Na toj pretpostavci mogu
je rast stope eksploatacije radne snage
ad infnitum, te iz ogromnog poveanja
mase profta i bolji ivotni standard rad-
nika, vee nadnice etc.
TENDENCIJA PADANJA
PROFITNE STOPE
Bitna tendencija kapitala je proizvodnja
ogromnoga relativnog vika vrijednosti
na pretpostavci poveavanja proizvodne
snage rada, produktivnosti rada, a ova
na pretpostavci uvoenja mainerije,
automacije i automatizacije u proizvod-
ni pogon drutva. Iz toga slijedi nuna
tendencija padanja proftne stope, jer
vee ulaganje u maineriju podrazu-
mijeva poveavanje organskog sastava
kapitala, upravo njegova konstantnog,
u odnosu na varijabilni dio. Naime,
proftna stopa je viak vrijednosti po-
dijeljen sa predujmljenim kapitalom, a
stopa vika vrijednosti jest viak vrijed-
nosti podijeljen samo s varijabilnim di-
jelom predujmljenog kapitala.
3
Otuda,
ako poveavanje proizvodnosti rada ne
zahtijeva poveavanje predujmljenog
kapitala proftna stopa raste i, obrnuto,
4

rastenje postojanog kapitala u odnosu
prema promenljivom nuno mora ima-
ti za rezultat postepeno padanje opte
proftne stope.
5
Ona zavisi od odnosa
vrijednosti razliitih dijelova kapitala,
6

od organskog sastava kapitala. Poto
iz teorije o viku vrijednosti slijedi da
proizvoenje relativnog vika vrijedno-
sti podrazumijeva rast primijenjenog
kapitala, konstantnog kapitala koji se
ulae u maineriju, to prirodno uslov-
3
Kod Marxa postoje desetine mjesta (posebno
u Kapitalu, Grundrisse.... i Teorijama o viku
vrijednosti) gdje se rjeava problem odnosa
izmeu vika vrijednosti i profta, te odnosa
izmeu stope vika vrijednosti i stope profta.
4
Vidi npr. Kapital III, isto, str. 139.
5
Isto, str. 1314.
6
Marx, Karl: Teorije o viku vrednosti II, Kultura,
Beograd, 1954., str. 139.
ljava proces koncentracije i centraliza-
cije kapitala. Organski sastav kapitala
u kojemu se tako odnos vrijednosti iz-
meu njegovih dijelova izrazito pove-
ava u korist kapitala predujmljenog
u maineriji, s jedne strane, uslovljava
izuzetan rast mase profta, a pad pro-
ftne stope s druge. To znai da kapital
uloen u maineriju raste u vrednosti
prema kapitalu izdatom za rad.
7
Poto
se proft odreuje, apstrahujui sirovi-
nu, vrednou ukupne mainerije koja
ulazi u proces rada... proft mora stoga
pasti u srazmeri u kojoj pada celoku-
pan rad prema delu kapitala izdatog za
maineriju. On ne pada u istoj srazme-
ri zato to viak rada raste.
8
Jo jasni-
je se to isto formulie u Grundrisse...:
to manji, dakle, postaje dio razmije-
njen za ivi rad, to manja postaje stopa
profta.
9
Stoga, to vie raste relativni
viak vrijednosti vie pada stopa profta.
U globalnim razmjerama kapitalistike
proizvodnje taj se proces pokazuje jo
jasnijim: im je ira egzistencija koju
je kapital ve postigao, to je ui omjer
novostvorene vrijednosti prema pret-
postavljenoj vrijednosti (reproduciranoj
vrijednosti) ... Proftna stopa moe rasti,
premda realan viak vrijednosti pada.
10

Dakle, bruto proft raste, iako se proft-
na stopa smanjuje.
ta su posljedice ovoga tendencijskog
zakona? Prva, ovdje relevantna, jest
7
Marx, Karl: Teorije o viku vrednosti III,
Kultura, Beograd, 1956., str. 373.
8
Isto, str. 374.
9
Marx, Karl: Grundrisse - Temelji slobode
(Osnovi kritike politike ekonomije), Naprijed,
Zagreb, 1977, str. 305.
10
Isto, str. 306.
propast tradicijske sitne proizvodnje.
Naime, on pretpostavlja stalno rastu-
u koncentraciju kapitala, dakle stal-
no rastue dekapitalizovanje sitnih
kapitalista.
11
Drugo, enormno pove-
avanje vika rada, dakle, mase prof-
ta, podrazumijeva enormno poveanje
klase ljudi koja ivi od tueg rada.
12

Tree, poveavanje najamnina radnika
na osnovi ovog poveavanja mase pro-
fta, jer: Proftna stopa (vika vrijedno-
sti) ne moe pasti, a da najamnina ne
raste, i ona ne moe da raste a da naja-
mnina ne pada.
13
Time kapital rjeava
problem pauperizacije proletarijata,
tako da se za radnika, sada moe pojav-
ljivati u ugodnu i liberalnom obliku.
etvrto, ekspanzija mainerije pretpo-
stavlja snaan razvitak moi nauke, jer
upravo one predstavljaju novu proi-
zvodnu snagu rada, zapravo, mo nauke
je ve postavljena kao stalni kapital.
14
ZAKON TENDENCIJSKOG
RASTA SREDNJE KLASE
Konano, ovdje je za nas znaajna bitna
posljedica zakona tendencijskog pada
proftne stope u onome to je Nicolaus
oznaio kao zakon tendencijskog rasta
srednje klase (ili viak klase). Naime,
kapital, s jedne strane, da bi se samo-
uspostavljao kao scientifc power, a to
znai razdvajanje umnog i fzikog rada
11
Marx, Karl: Teorije o viku vrednosti III, isto,
str. 449.
12
Marx, Karl: Teorije o viku vrednosti II, isto,
str. 118.
13
Isto, str. 129.
14
Marx, Karl: Grundrisse - Temelji slobode
(Osnovi kritike politike ekonomije), isto, str. 309.
16
i potpunu asimilaciju umnog rada (koja
se onda, prema fzikom radu, postav-
lja kao neprijateljska sila etc.), mora
izdizati klasnu personifkaciju umnog
rada, kao kreatora, kontrolora i regula-
tora svoje mainerije pa, premda se ta
personifkacija pojavljuje kao intelektu-
alni najamni rad, visinom najamnine,
ulogom u proizvodnom pogonu, dru-
tvenim statusom etc., bitno je odvaja
od proletarijata. S druge strane, porast
proizvodnosti, to znai tendencijski
rast mase profta, razumije njegovo ade-
kvatno troenje. Karakter kapitalisti-
kog odnosa raspodjele ne doputa pra-
vednu raspodjelu tako stvorenoga dru-
tvenog bogatstva. Stoga se raspodjela
odvija prema karakteru same formirane
Bitna tendencija kapitala je proizvodnja ogromnoga relativnog vika vrijednosti
na pretpostavci poveavanja proizvodne snage rada, produktivnosti rada, a ova na
pretpostavci uvoenja mainerije, automacije i automatizacije u proizvodni pogon
drutva. Iz toga slijedi nuna tendencija padanja profitne stope.

klase slugu. Bogatstvo omoguava bur-

oaziji da podraava feudalce u dra-
nju pratnje
15
, tako da kapital uvijek
mora platiti izvjestan danak za popove,
uitelje i uenjake, bez obzira na to da
li oni razvijaju veliku ili malu scientifc
power.
16
Razumije se, toga danka za
buroaski paraaristokratizam ne bi bilo
15
Marx, Karl: Teorije o viku vrednosti , u Marx
Engels: Dela, tom 24, Prosveta, Beograd, str. 137.
16
Marx, Karl: Grundrisee - Temelji slobode
(Osnovi kritike politike ekonomije), isto, str.
311.
da nije ne samo naune moi koja stva-
ra bogatstvo, ve i itavog niza neproi-
zvodnih ali korisnih radnika, takoe
parazita na tom bogatstvu. Ekspanzija
kapitala i rast mase profta zahtijeva-
ju porast broja neproizvodnih radnika
potrebnih za opsluivanje i odravanje
razgranatog kapitalistikog poretka. To
znai rast tradicijski neproizvodnih za-
nimanja (rast rada kontrole i nadzora,
te rada ideologijskih klasa) i itavog
niza novih zanimanja koji proizilaze iz
logike kapitalskog tehnologijskog i ide-
ologijskog stroja: iz kreditnog i bankar-
skog sistema, osiguranja, ekonomijske
i ideologijske propagande, tehnologij-
ske organizacije, nauno-istraivakog
rada, obrazovanja, te razliitih funkcija
odravanja proizvoda, distribucije, ispi-
tivanja trita, fnansiranja, upravljanja,
transmisije u hijerarhijskom proizvod-
nom i dravnom aparatu etc. Koliko se,
dakle, temelj nove klase malograan-
stva nalazi u paraaristokratskoj ambi-
ciji buroazije, te u zahtijevu za rastom
te klase zbog, na kapitalskom logosu
zasnovane, sve minucioznije drutvene
podjele rada, toliko svi ovi slojevi, svo-
jim objektivnim ekonomijskim i socijal-
nim poloajem, kao novouspostavljena
17
najamna klasa slugu, slue etabliranju
pretpostavki kapitalski organizovanog
ivota drutva.
HIPERPOTRONJA
KAO USLOV
HIPERPROIZVODNJE
Ono to je, nadalje, od izuzetne vano-
sti kod razotkrivanja tajne nastajanja
i postojanja nove klase malograan-
stva jeste hiperpotronja. Iz izloenog
zakona jasno slijedi da multiplikacija
mainerije i njene proizvodne snage po-
drazumijeva multiplikovanu proizvod-
nju. Troenje proizvoda je pod diktatom
kapitalistike raspodjele, to znai da
se stvoreni proizvod ne raspodjeljuje
u drutvu po nekakvom egalitarnom
principu. Zbog toga hiperproizvodnja
stvara klasu ljudi koji e je apsorbova-
ti, naprosto da bi se ciklus proizvodnje
mogao obnavljati. Natjeravi drutvo na
hiperproizvodnju, kapital ga mora na-
tjerati i na hiperpotronju, na svojevr-
sni dirigovani hedonizam. Njime se on,
razumije se, ne obraa proletarijatu,
jer proletarijat je svojom najamninom
ne moe apsorbovati (to bi protivrjei-
lo cijelom nainu proizvodnje zato to
bi korespondiranje najamnine i mo-
gunost apsorbcije hiperproizvodnje
ukinulo viak rada na kojemu izrasta
Bruto profit raste,
iako se profitna stopa
smanjuje.

Natjeravi drutvo na hiperproizvodnju, kapital

ga mora natjerati i na hiperpotronju, na svojevrsni
dirigovani hedonizam.

cijela graanska epoha), ve postavlja

sinekurni sloj drutva za apsorbovanje
te proizvodnje. Otuda, paradoksalno,
kapitalom postavljeni drutveni parazi-
tizam omoguava samu drutvenu proi-
zvodnju! Kad ga kapital ne bi postavljao
(premda je to postavljanje u suprotnosti
sa logikom samooplodnje kapitala), nje-
gova samooplodnja ne bi bila mogua,
te bi svaka kapitalska proizvodnja za-
mrla u zatrpanosti vikom proizvoda
iz koje se opredmeeni rad vie ne bi
mogao pokrenuti. Na tom protivrjeju
kapitala opstoji i umnoava se klasa ma-
lograanstva!
Anticipacija bitnih promjena u struktu-
ri klasa savremenog kapitalizma nalazi
se, dakle, kod Marxa, ne u tekstovima
gdje ih obino trae njegovi vulgar-
ni interpretisti, nego u onima gdje se
izlae i problematizuje logos kapitala i
kapital-odnosa, u Grundrisse..., Teori-
jama o viku vrijednosti i Kapitalu. Da-
hrendorf je odista u pravu kada tvrdi
da nedovrena 52. glava Kapitala, gdje
je tek zapoeta analiza klasa nije, za-
pravo, ni potrebna za temeljan uvid u
Marxovu teoriju o klasama, jer ova se
i implicite i explicite ve nalazi u spisi-
ma, gdje je izloena ekonomijska ana-
liza, uopte, kritika naina proizvodnje
u kapitalizmu i njegovih teorijskih po-
litiko-ekonomijskih refeksa. Zato je
samo potvrdom potpunog italakog
sljepila ne vidjeti, u pomenutim Marxo-
vim spisima, cijelu teoriju nove klase
malograanstva. Marx nije mogao, iz
recepcijske ogranienosti svojim vre-
menom, pretpostaviti drutvene i klasne
razmjere irenja ove viak klase, ali je
misaono obuhvatio bitni momenat nje-
zina nastanka i rasta. Zbog toga njegova
teorija nove klase malograanstva stoji
superiorno nad kasnijim teorijskim po-
kuajima problematizacije korijena i eg-
zistencije iste.
FUNKCIJA NOVE KLASE
MALOGRAANSTVA
Nekoliko eksplicitnih mjesta o rastu
nove klase malograanstva neposredno
verifkuju tezu o Marxovoj teoriji nove
klase malograanstva. Polemiui sa
Ricardom, Marx kae: to on zaborav-
18
lja istai, to je stalno mnoenje srednje
klase koja stoji izmeu radnika, na jed-
noj strani, i kapitalista i zemljovlasni-
ka, na drugoj strani, u sredini, a koja se
izraava u sve veem obimu, veinom
neposredno iz dohotka i kao teret pri-
tiskuje radnu podlogu i poveava soci-
jalnu bezbednost i mo gornjih deset
hiljada.
17
Tu je ve neposredno shva-
ena ideologijska funkcija nove viak
klase, kao odbrana datog projekta. Jed-
nako tako, njena funkcija kao funkcija
otklanjanja negativnih posljedica hiper-
potronje i njenog omoguavanja u po-
novljenim ciklusima proizvodnje jeste
u tome da se ona postavlja kao trea
klasa kupaca,
18
kao deus ex machina
neproizvodnih potroaa, koja ve kod
Malthusa rjeava imanentni sukob ka-
pitalistike hiperprodukcije. Ona ini
ogroman odvodni kanal za proizvo-
de baene na trite,
19
a da pritom ne
optereuje trite svojim proizvodima
jer nita ne proizvodi. Ona je nepro-
izvodna klasa potroaa. Ova klasa,
koju Malthus pronalazi kao lijek za
imanenciju samooplodnje kapitala,
jer je postavlja kao hiperkonzumaci-
ju klasa koje stoje van proizvodnje,
20

razvojem kapitalizma de facto postaje
ba to klasom za hiperkonzumaci-
ju. Govorei o Malthusovim nadama u
pogledu funkcije ove klase, Marx kae:
Njegova je najvea nada koju i on
sam obeleava kao vie ili manje utopi-
stiku da se srednja klasa uveava, a
proletarijat (radni) sainjava srazmerno
uvek manji deo ukupnog stanovnitva
(iako apsolutno raste). To je ustvari hod
buroaskog drutva.
21
Dakle, ono to se
kod Malthusa postavlja kao utopistika
zamisao jeste injenica i tendencija gra-
anskog drutva, ona krasna perspek-
tiva koja se doista realizuje. Pretvaranje
dijela radnitva u poslugu uslijed po-
veavanja mase profta otvara mogu-
nost za neproizvodni rad, postavlja ovu
novu klasu sa njenom karakteristinom
zainteresovanou za eksploataciju pro-
letarijata, koja zainteresovanost kon-
kurie sa zainteresovanou neposredno
eksploatiuih klasa.
22
To je, dakako,
ve podruje bia klase i ideologijske
orijentacije nove klase malograanstva.
Da bi se bie klase novog malograan-
17
Marx, Karl: Teorije o viku vrednosti II, Kultura,
Beograd, 1954., str. 458.
18
Marx, Karl: Teorije o viku vrednosti III,
Kultura, Beograd, 1956., str. 55.
19
Isto, str. 56.
20
Isto, str. 58. (podvukao M. A. P.)
21
Isto, str. 67. (podvukao M. A. P.)
22
Marx, Karl: Teorije o viku vrednosti II, Kultura,
Beograd, 1954., str. 456.
Ekspanzija kapitala i rast mase profita zahtijevaju
porast broja neproizvodnih radnika potrebnih za
opsluivanje i odravanje razgranatog kapitalistikog
poretka.

stva moglo valjano problematizovati,

neophodno je zadrati se na dva bitna
momenta koji ine ekonomijsko-soci-
jalnu pretpostavku takve problemati-
zacije. Prvo, u pitanju je odnos izmeu
proizvodnog i neproizvodnog rada.
Drugo, odnos izmeu manuelnog i in-
telektualnog rada.

19
POLITIKO
ORGANIZOVANJE LEVICE
EGZISTENCIJALNA
POTREBA
JEDINI ADEKVATAN
OTPOR RASTUEM
FAIZMU DANAS, U
EVROPI, PRUA MILITANTNI
ANTIFAIZAM KOJI DELUJE
NA GERILSKIM PRINCIPIMA.
OVAKAV VID BORBE
APSOLUTNO JE NUAN,
ALI NIJE I DOVOLJAN. ZA
OZBILJNO, SISTEMSKO,
SUPROTSTAVLJANJE FAIZMU
NEOPHODNA JE JAKA
POLITIKA LEVICA, KOJA
BI ZASTUPALA INTERESE
RADNIKE KLASE, NIE
SREDNJE KLASE I PREKARIJATA
Autor: Milo Perovi

je vei deo graana bio materijalno i eg-

zistencijalno zbrinut. Skretanju udesno
u mnogim evropskim dravama dopri-
nela je i injenica da unutar EU postoji
takozvani centar, kom pripadaju stare i
neto novije kolonijalne sile, poput Veli-
ke Britanije, Francuske i Nemake, kao i
skandinavske zemlje, i periferija, kojoj
pripadaju mediteranske zemlje pa-
nija, Italija, Grka i Portugal, te zemlje
Istone Evrope. Centar predstavlja
sredite ekonomske i politike moi
ove zajednice. Pomenute mere tednje
MMF-a uzrokovale su duboke promene
na polju socijalne stabilnosti evropskih
drutava, bitno naruivi materijalni
status njene srednje i radnike klase, i
nesumnjivo su zaotrile razlike izmeu
centra i periferije EU. Analiza iz-
bornih rezultata u nekoliko evropskih
drutava u periodu od 2006. do 2013.
godine, jasno pokazuje tendenciju enor-
mnog porasta snaga ekstremne desnice.
U Maarskoj je situacija najalarman-
tnija. Na vlasti je konzervativna partija
Fides, premijera Viktora Orbana, koja
podstie maarski iredentizam u dr-
avama u okruenju i zatvara oi pred
galopirajuim rastom faistike parti-
je Jobbik. Ova stranka je 2006. godine
na parlamentarnim izborima osvoji-
la 119.007 glasova (2,2 %) i ostala bez
zastupnika u maarskom parlamentu,
da bi na istim izborima 2010. godine
podrka ovoj partiji skoila na 855.436
osvojenih glasova (16,67 %), ime je
Jobbik dobio 47 mesta u parlamen-
tu. Lider ove faistike partije Gabor
Vona najavio je da je cilj ove partije
preuzimanje vlasti na sledeim parla-
mentarnim izborima. Drava EU
koja je nesumnjivo najvie pogoena
merama tednje MMF-a jeste Grka, u
kojoj se takoe belei vrtoglav uspon
faistike partije Zlatna zora. Ova op-
skurna politika organizacija, koja svo-
je korene vue iz perioda vojne hunte
19671974, u 2009. godini zabeleila
G
lobalna ekonomska kriza, iza-
zvana pekulantskim karakte-
rom fnansijskog sektora kapi-
talistike ekonomije, proizvela je broj-
ne socijalne turbulencije i uzrokovala
potrebu za preispitivanjem postojeeg
drutvenog sistema kod znaajnog dela
svetske populacije. Brojni segmenti
drutvene solidarnosti, koji su posto-
jali u znaajnom delu kapitalistikih
zemalja kroz koncept takozvane dra-
ve blagostanja (Wellfare State), a koji
su podrazumevali besplatno kolstvo i
zdravstvo, socijalnu pomo za nezapo-
slene, itd., polako nestaju sa merama
tednje Meunarodnog monetarnog
fonda. Tome doprinosi i nepostojanje
pritiska politike levice koja je neka-
da primoravala kapitalizam na ovakve
socijalne ustupke. Ove mere tednje
MMF-a posebno su cinine ako se ima
u vidu da stiu od zagovornika neoli-
beralnog koncepta iskljuivanja drave
iz ekonomskih procesa, tj. slobodnog
trita, a koji u recentnoj ekonomskoj
krizi koriste upravo dravni aparat kao
sredstvo sprovoenja ekonomske po-
litike, uglavnom reui javne fnansije
istih tih drava. Time se krah fnan-
sijskog sektora kapitalizma naplauje
preko grbae srednje i radnike klase.
Cinizam ovako usmerene ekonomije
povlai dramatine posledice u politi-
koj sferi drutva u kojoj se uoava jasna
tendencija porasta podrke faistikim
i ekstremno desniarskim politikim
snagama.
EVROPSKI ZAOKRET
UDESNO
Ekstremni zaokret birakog tela ude-
sno posebno se moe uoiti u dravama
Evropske unije. Ovaj fenomen moe
se objasniti injenicom da je unutar
Evropske unije, sve do aktuelne eko-
nomske krize, opstajao jedan sistem re-
lativne socijalne sigurnosti unutar kog
Jobbik
20
je beznaajnih 19.636 glasova (0,29 %),
da bi na izborima u maju 2012. godi-
ne dosegla rekordnih 440.966 glasova
(6,97 %), ime je osvojeno 21 mesto u
grkom parlamentu.
Na zapadu kontinenta uoava se isto-
vetna tendencija u birakom telu. U Au-
striji, desniarska populistika Slobo-
darska partija Austrije (FPO) stoji tradi-
cionalno dobro u tamonjem birakom
telu s tendecijom stalnog rasta u poto-
njih nekoliko godina, pa je sa 519.558
(11 %) osvojenih glasova i 21 poslani-
kog mesta u parlamentu 2006. godine,
na izborima 2013. godine skoila na
958.285 (20,5 %) glasova koji su joj do-
neli 40 poslanikih mesta. Francusku
politiku scenu, jo od sredine osam-
desetih godina prolog veka, karakte-
rie jaka podrka faistikoj partiji Na-
cionalni front (FN) koja je neizostavan
faktor tamonje politike u poslednje
dve decenije. No, i tu je prisutan trend
porasta sa 1.116.136 (4,3 %) osvojenih
glasova u 2007. godini, na osvojenih
3.528.373 (13,6 %) na parlamentarnim
izborima 2012. godine, dok je na pred-
sednikim izborima iste godine liderka
ove partije Marin Le Pen osvojila neve-
rovatnih 6.421.426 (17,9 %) glasova.
Za kraj ovog pregleda izbornih rezultata
ekstremne desnice u EU, naveemo jo
i primer vedske, gde je tamonja ek-
stremno desna partija vedskih demo-
krata (SD), sa 2,9 % podrke birakog
tela (162.436 glasova) u 2006. godini, u
2010. godini dola do 5,7 % (339.610)
glasova, koji su joj obezbedili 20 mesta
u vedskom parlamentu.
Napravimo li ovakvo poreenje izbor-
nih rezultata u gotovo svakoj evropskoj
dravi u istom periodu, videemo da
politike organizacije ekstremne de-
snice belee porast podrke biraa bez
obzira na stepen njihovog uticaja na lo-
kalne politike scene i bez obzira na sve
razlike i specifnosti koje postoje meu
evropskim zemljama.
NAMETANJE
NEOLIBERALNE TEORIJE
Inicijalni okida za pokretanje ovakvog
politikog trenda svakako lei u eko-
nomskoj sferi drutva, tj. u krahu fnan-
sijskog sektora kapitalizma, no ovo nije
i jedini uzrok. Uzroci su puno dublji,
iako se moe rei da je ekonomski naj-
dominantniji. Ogroman problem sadr-
an je u politikoj sferi modernog dru-
tva, odnosno u nepostojanju ozbiljne,
realne, politike i ideoloke alternative
postojeem kapitalistikom drutveno-
ekonomskom sistemu. Da budemo do
kraja jasni, nepostojanje ozbiljne teorij-
ske, ideoloke i politike alternative na
levici, jedan je od najozbiljnijih uzroka
porasta ekstremne desnice na itavom
evropskom kontinentu. Bez obzira na
brojne (uglavnom tane) teze iz leviar-
skih krugova da socijalistiki projekat
u Sovjetskom Savezu nije imao puno
veze s onim to bi socijalizam trebalo
da predstavlja, ili da je ak bio njegova
negacija, injenica je da je ideja socija-
lizma/komunizma doivela istorijski
poraz s propau sovjetske drave. Po-
sledice poraza se i danas oseaju i na
ideoloko-teorijskom polju i na polju
konkretne politike prakse. Nestala je,
kako neplodna dogmatska marksisti-
ka teorija, tako i prema njoj izuzetno
kritina frankfurtska ili praxis teo-
rija, jer subjekta kritike vie, naprosto,
nema. Takoe, danas ne postoji relevan-
Cinizam ovako usmerene ekonomije povlai
dramatine konsekvence u politikoj sferi drutva
u kojoj se uoava jasna tendencija porasta podrke
faistikim i ekstremno desniarskim politikim
snagama.

Marin Le Pen
Nacisti u Grkom
parlamentu
21
tna revolucionarna organizacija levice
koja zastupa interese radnike klase i
tzv. prekarijata, a koja predstavlja realan
izazov postojeem sistemu.
S druge strane, nakon pobede liberal-
nog kapitalizma u hladnoratovskom
sukobu u drugoj polovini 20. veka, sfe-
ra ideologije i drutvene teorije postala
je monolitna, s izrazito dominantnim
poloajem ideologije (neo)liberalizma
koja je sada imala apsolutno globalan
uticaj bez znaajnijeg osporavanja nje-
nih stanovita. Monopolistiki kapitali-
zam refektovao se u monopolistikom
obliku i u idejno-teorijskoj sferi. Ova-
kvo stanje stvari u drutvenoj teoriji
nakon 1990. godine, za posledicu ima, s
jedne strane, promenu kulture seanja,
gde se kroz tzv. teorije o antitotalitariz-
mu pokuavaju izjednaiti ideologije
faizma i komunizma, kroz osnovnu
tezu da su obe totalitarne, i, s druge
strane, razvijanje teze o kraju istorije
kroz koju se, zapravo, tvrdi da je razvi-
tak civilizacije dostigao svoj vrhunac
u postojeem drutvenom sistemu, te
da je drutvo u kom ivimo mogue
poboljati samo reformama unutar po-
stojeeg, a nikako njegovim radikal-
nim, revolucionarnim ukidanjem. U
poslednjih neto vie od dve decenije,
javno mnenje konstantno se kreira na
prethodno iznetim teorijskim osnova-
ma i to je sasvim razumljivo i logino
iz perspektive vladajue klase. Meu-
tim, to je, osim to poiva na netanim
teorijama, i dugorono veoma tetno i
opasno, ako se uzme u obzir prethod-
no analizirani enormni porast ekstre-
mne desnice u itavoj Evropi. Posledice
ovako ideologizovanog javnog diskursa
jesu demonizovanje svake leve kritike
kapitalizma, njeno marginalizovanje i
ograniavanje drutvenog uticaja levice
uopte. U tom smislu, politika artiku-
lacija levice u Evropi danas je na najni-
em nivou u potonjih 100 godina.
PARLAMENTI U SLUBI
VLADAJUE KLASE
Na polju parlamentarne politike situ-
acija je takoe monolitna. Najjae par-
lamentarne partije u veini zapadnih
zemalja, u ideolokom smislu, sutinski
se ne razlikuju, bez obzira na to da li
pripadaju desnoj ili levoj strani unutar
tzv. politikog centra zgodnog pojma
koji oznaava pripadnost umerenoj po-
litici koja se zalae za ouvanje posto-
jeeg drutvenog sistema i reprezentuje
interese vladajue klase. Sve to je u po-
litikom smislu van poeljnog centra
normira se kao politiki ekstremno u
skladu s pomenutom drutvenom teori-
jom o antitotalitarizmu. Time dolazimo
do apsurdnosti same politike sfere da-
nanjeg drutva, jer u parlamentima da-
nas, i u vladajuim i u opozicionim klu-
pama, sede zastupnici interesa krupnog
kapitala, tj. vladajue klase.
Nema razlike u odnosu kapitalpo-
Uzroci su puno dublji, iako se moe rei da je
ekonomski najdominantniji. Ogroman problem sadran
je u nepostojanju ozbiljne, realne, politike i ideoloke
alternative postojeem kapitalistikom drutveno-
ekonomskom sistemu. Da budemo do kraja jasni,
nepostojanje ozbiljne teorijske, ideoloke i politike
alternative na levici, jedan je od najozbiljnijih uzroka
porasta ekstremne desnice na itavom evropskom
kontinentu.

22
litika, bez obzira na to da li se radi o
Republikanskoj ili Demokratskoj par-
tiji u SAD, o Konzervativnoj ili Labu-
ristikoj partiji u Britaniji, UMP-u ili
Partiji socijalista u Francuskoj, Novoj
demokratiji ili PASOK-u u Grkoj, itd.
Svaka od mejnstrim politikih par-
tija danas zastupa interese kapitala i u
potpunosti je podreena ekonomskoj
sferi drutva, koja suvereno upravlja
politikom sferom, do te mere da da-
nas ve imamo primere drava (Gr-
ka, Italija) u kojima politiku vlast
predvode premijeri koji nisu izabrani
demokratskim putem na izborima,
ve su postavljeni ukazima globalnog
vrhovnog ekonomskog tela Meu-
narodnog monetarnog fonda. Ovakvo
stanje stvari raa apatiju kod najveeg
dela ljudi, posebno u smislu njihovog
politikog angamana. Ovaj fenomen
uoio je jo Erih From u delu Bekstvo
od slobode, u kom navodi da je oseaj
pojedinane beznaajnosti i nemo-
i karakteristian za monopolistiki
kapitalizam. Sistem u kom je sva eko-
nomska i politika mo koncentrisana
u rukama jednog vrlo malog kruga lju-
di, kod ostatka, tj. veine oveanstva
ograniava veru u uspeh pojedinane
inicijative i linog drutvenog angao-
vanja i dovodi do oseanja nemoi i
beznaajnosti. From je detektovao da
je ovakvo stanje kod ljudi bilo posebno
naglaeno u periodu prethodne velike
ekonomske krize kapitalizma, tokom
dvadesetih godina 20. veka.
Znajui na konkretnom istorijskom
primeru u kojoj meri je ta ekonomska
kriza doprinela usponu nacionalsocija-
lizma do pozicije vlasti u Nemakoj to-
kom tridesetih godina prolog veka, to
je za rezultat imalo svetski rat, ne mo-
emo, uz uvaavanje svih drutvenih i
istorijskih specifnosti, izbei zabrinja-
vajuu paralelu s aktuelnom situacijom,
posebno ako imamo u vidu analizu po-
rasta ekstremne desnice u Evropi s po-
etka teksta.
FAIZAM PAS UVAR
KAPITALIZMA
Ako imamo u vidu prethodno analizi-
rano aktuelno stanje na politikoj levici,
uspon faizma u postojeim drutvenim
uslovima lako je razumljiv. Siromaenje
evropske radnike i nie srednje klase u
postojeim uslovima ekonomske krize,
te njeno razoaranje u zvanini politiki
sistem koji nudi samo razliite varijan-
te jedne iste politike opcije, nateralo
ju je da potrai politiku alternativu.
Socijaldemokratske partije (laburisti u
Britaniji, SPD u Nemakoj, socijalisti
u Francuskoj i paniji, PASOK u Gr-
koj) odavno su izdale interese radnike
klase, podredivi se u potpunosti in-
teresima krupnog kapitala. Partije re-
volucionarne levice, uzdrmane sveim
istorijskim porazom socijalizma i sna-
nom antikomunistikom propagandom
i istorijskim revizionizmom, forsiranim
tokom poslednje tri dekade, opstaju na
marginama politikog ivota Evrope
nedovoljno snane za ozbiljniju mobili-
zaciju masa ugroenih postojeim dru-
tveno-ekonomskim sistemom. Zbog
svega toga razumljivo je da se one okre-
u socijalnom antiimigrantskom i anti-
manjinskom populizmu faistikih sna-
ga. Upirui prstom u imigraciju ili ma-
njinske etnike grupe, kao uzroke mate-
rijalnog stanja u kom se radnika i nia
srednja klasa nalaze, faizam i danas,
kao i tridesetih godina prolog veka,
skree panju s pravih uzroka ekonom-
ske nejednakosti, koje proizvodi klasno
ustrojeni kapitalistiki sistem s proftom
kao osnovnim principom dananjice i
nepravednom raspodelom materijalnih
dobara. U tom smislu, faizam uvek igra
ulogu psa uvara kapitalizma. Problem
je to imamo istorijski primer u kom je
pas toliko hranjen da se otrgao s lanca
napravivi pokolj nevienih razmera.
injenica je da jedini adekvatan ot-
por ovom trendu porasta faizma u
Evropi prua militantni antifaizam,
organizovan u autonomne grupe vrlo
Monopolistiki kapitalizam reflektovao se u monopolistikom obliku i u idejno-
teorijskoj sferi. Ovakvo stanje stvari u drutvenoj teoriji nakon 1990. godine za
posledicu ima, s jedne strane, promenu kulture seanja, gde se kroz tzv. teorije
o antitotalitarizmu pokuavaju izjednaiti ideologije faizma i komunizma, kroz
osnovnu tezu da su obe totalitarne, i, s druge strane, razvijanje teze o kraju
istorije kroz koju se, zapravo, tvrdi da je razvitak civilizacije dostigao svoj vrhunac u
postojeem drutvenom sistemu, te da je drutvo u kom ivimo mogue poboljati
samo reformama unutar postojeeg, a nikako njegovim radikalnim, revolucionarnim
ukidanjem.

23
labavih struktura, s ogranienim sred-
stvima i infrastrukturom, koje ve
sada deluju na gerilskim principima
u uslovima njihove permanentne kri-
minalizacije i pojaane represije dr-
avnih organa prema njima. Ovakav
vid borbe protiv faizma esto je, u
poslednjih nekoliko decenija, uspe-
vao da odvrati faistike organizacije
od ulinog nasilja i demonstracije sile
putem ulinih mareva, no pokazao
se potpuno neadekvatnim i bez odgo-
vora na izborne rezultate ekstremne
desnice. Razlog ovome vrlo je jasan
antifaizam po svojoj prirodi jeste
reaktivan, on predstavlja odgovor na
faistiku pretnju i u tom smislu je
politiki defanzivan. On ne smera na
osvajanje politike vlasti i samim tim
nema drugog politikog programa do
suprotstavljanja faizmu i njegovog
unitavanja. Drugim reima, on u po-
litikom smislu ne nudi nita osim su-
protstavljanja faizmu.
Antifaizam kao takav danas je apso-
lutno nuan, ali nije i dovoljan. On se
naprosto ne sme ograniiti na puko su-
protstavljanje faizmu, jer to u postoje-
im uslovima znai jedino ouvanje sta-
tusa quo drutvenog stanja, koje iznova
produkuje dubioze iz kojih faizam na-
staje. Po naem miljenju, dananje sna-
ge antifaizma moraju se ideologizovati
u levom, socijalistikom pravcu i ponu-
diti konkretnu politiku alternativu po-
stojeem eksploatatorskom sistemu, te
spreiti ekstremno desne politike opci-
je da zastupaju interese radnike klase,
nie srednje klase i prekarijata. Ovakav
jedan poduhvat podrazumeva reaktu-
elizaciju leve drutvene teorije i iroku
debatu unutar nje, kao i uspostavljanje
ozbiljne politike organizacije revolu-
cionarne levice. Uzimajui u obzir br-
zinu izbornog rasta faistikih partija u
Evropi, ovo je nunost i egzistencijalna
potreba.

Dananje snage antifaizma moraju se

ideologizovati u levom, socijalistikom pravcu i
ponuditi konkretnu politiku alternativu postojeem
eksploatatorskom sistemu, te spreiti ekstremno desne
politike opcije da zastupaju interese radnike klase,
nie srednje klase i prekarijata.

Maarska policija u
legitimisanju ljudi
sporne boje koe
24
FRANCUSKI
FAIZAM U
ROZE HALJINI
MASOVNI I NASILNI
PROTESTI PROTIV
USVAJANJA ZAKONA O
LEGALIZACIJI ISTOPOLNIH
BRAKOVA U FRANCUSKOJ
SAMO SU POKAZATELJ DA
U TOM DRUTVU FAIZAM
OPASNO UZIMA MAHA.
U PORASTU SU RASIZAM I
HOMOFOBIJA, A VIE OD POLA
GRAANA PRIZNAJE DA JE
SVESNO TOGA
Pie: Bojana Janjuevi

O
tkako je, pre godinu dana, u
Francuskoj otvorena javna ra-
sprava o legalizaciji brakova
izmeu osoba istog pola, u zemlji, koja
se dii devizom sloboda, jednakost,
bratstvo, desnica je izuzetno ojaala, a
faizam je, pod maskom brige za poro-
dicu, pobedonosno najavio svoj povra-
tak. Fiziki napadi na pripadnike gej
populacije su uestali, a nita bolje nisu
proli ni imigranti ni leviarski akti-
visti. Zakon, koji je izazvao ogromne,
uporne, viemesene proteste, zvani-
no je stupio na snagu u maju ove godi-
ne, ali se atmosfera ni nakon obustav-
ljanja demonstracija nije ohladila.
Prema rezultatima najnovijih istraiva-
nja, objavljenim u francuskom listu Le
Parisien, ak 59 % Francuza priznaje da
je u njihovom drutvu rasizam u pora-
stu. Netrpeljivost je naroito usmerena
prema stanovnitvu poreklom iz zema-
lja Magreba. Kao osnovni razlog te ne-
trpeljivosti, Francuzi navode injenicu
da je od 11. septembra 2001. u celom
svetu pojaan strah od islamistikog te-
rorizma. Bie, ipak, da osnovni razlog
lei u neemu mnogo konkretnijem
fnansijskoj krizi koja, ponovo, kao i pre
80 godina, u Evropi raspiruje faizam.
Ne ivi se vie kao nekad i sada treba nai krivca
za to. A deurni krivci su, naravno, imigranti. Ne mora
biti ozbiljan politiki analitiar da bi shvatio u kom
pravcu ide razmiljanje onih koji se oseaju ugroeno
imigranti uzimaju posao, sputaju cenu rada, prazne
dravnu kasu jer ive od socijalne pomoi...

Protest pariskih srednjokolaca

protiv deportacije Leonarde Dibrani
25
SROZAVANJE SREDNJE
KLASE
Kako objanjavaju ekonomski analiti-
ari, srednja klasa u Francuskoj najvie
je pogoena krizom. Uljuljkana bla-
gostanjem i udobnou slatkog ivota,
nenavikla na nesigurnost, neimatinu
i borbu za opstanak na tritu rada, sa-
vremena buroazija izgubila je kompas
u novonastalim drutvenim okolno-
stima. Ne ivi se vie kao nekad i sada
treba nai krivca za to. A deurni kriv-
ci su, naravno, imigranti. Ne mora biti
ozbiljan politiki analitiar da bi shvatio
u kom pravcu ide razmiljanje onih koji
se oseaju ugroeno imigranti uzi-
maju posao, sputaju cenu rada, prazne
dravnu kasu jer ive od socijalne po-
moi... Neke ekstremnije linosti iz po-
litikog ivota idu dotle da upozorava-
ju da e arapsko stanovnitvo u bliskoj
budunosti prevladati starosedeoce, jer
imaju vei natalitet.
U jeku protesta protiv zakona o legali-
zaciji istopolnih brakova, krajem maja
ove godine, ekstremno desniarski ori-
jentisan istoriar Dominik Vener pucao
je sebi u glavu na oltaru Bogorodiine
crkve u Parizu, pred oko 1.500 oevi-
daca od kojih su veina bili turisti. Pre
samoubistva, na svom blogu ostavio je
oprotajno pismo u kom objanjava da
e prineti rtvu na oltar spasenja fran-
cuskog naroda, koji treba da se probudi
i trgne iz letargije, jer srlja u propast. U
pismu je napisao da strahuje od toga da
e Francuzi nestati pod naletom arap-
ske imigracije, a da legalizacija gej-bra-
kova moe samo jo vie da ugrozi op-
stanak rase. Samoubistvo u crkvi, naro-
ito onoj koja predstavlja simbol Pariza
i spada u najpoznatije svetske turistike
atrakcije, zaista je nesvakidanji doga-
aj i svedoi o tome da su ekstremisti u
Francuskoj spremni da preduzmu veo-
ma ozbiljne korake.
OBRAUNAVANJE SA
ANTIFAISTIMA
Koliko su ekstremno desniarske gru-
pe u Francuskoj dobro organizova-
ne i koliko je ozbiljna njihova sprega s
politikim partijama, pokazalo se po-
etkom juna ove godine, kada je, u po
bela dana, usred Pariza, u tui s neo-
nacistima ubijen 18-godinji antifaista
Kleman Merik. Kao direktni poinilac
ubistva uhapen je 20-godinji Esteban
Moriljo, pripadnik ekstremno desni-
arskih organizacija Nacionalistika re-
volucionarna omladina (NRO) i Trei
nain, koje su bile pod vostvom ne-
onaciste Sera Batskina Ajuba. Ovaj
49-godinji faista, koji je nadimak Bat-
skin dobio po svom omiljenom oruju
(batte de baseball palica za bejzbol na
francuskom), jo u 14. godini, tokom
boravka u koli engleskog u Londonu,
zarazio se ideologijom naci-skinsa. Po-
liciji je odavno poznat, jo iz osamde-
setih godina 20. veka, kad je i osnovao
organizaciju NRO. Ajub je odluno po-
ricao bilo kakvu vezu sa ubicom Kle-
mana Merika, iako su mediji objavili
fotografju na kojoj se u grupi njegovih
sledbenika jasno vidi Moriljo, sa zasta-
vom NRO u ruci.
Moriljo je priznao ubistvo, na sudu je
tvrdio da se pokajao i, takoe, odlu-
no odbio svaku vezu sa ekstremno de-
sniarskim organizacijama. Po savetu
advokata, tvrdi da se samo branio, te
da nikada nije uestvovao u organizo-
vanom nasilju. S druge strane, Ajub je,
krajem juna, pourio da raspusti i NRO
i Trei nain, objavivi u medijima da
je to uinio kako bi spasao ast tih or-
ganizacija, odnosno izbegao da ih dru-
gi ugase. Dve nedelje pre toga, Vlada je
ve bila zapoela proceduru zvaninog
zabranjivanja ovih ekstremistikih gru-
pa.
Ipak, uprkos tome to je Merikov ubi-
ca brzo pronaen i uhapen zajedno sa
svojim sauesnicima, a Ajub prozvan
kao nosilac ideologije zla, te indirektni
krivac za ovaj zloin, ostaje utisak da
francuska javnost nije ba najbolje shva-
tila ovu situaciju.
Nakon prvog oka i uasnutosti zbog
zloina koji se dogodio usred Pariza,
Batskinova
horda u mladosti
Esteban Moriljo ubica
Klemana Merika
26
najpre su neki mediji poeli da razvod-
njavaju priu, navodei kako je i Merik
bio ekstremista, militantni aktivista le-
vice, te kako to nije bio prvi put da je
uestvovao u fzikom obraunu sa de-
sniarima i kako su tog kobnog dana
on i njegovi prijatelji zapodenuli kavgu
sa grupom naciskinsa. Zatim su se i na
raznim forumima i na sajtovima medija
mogli proitati komentari tipa nije ni
on bio cveka, i ekstremni leviari su
isti nasilnici kao i ekstremni desniari,
ta je on uopte traio u toj tui, ako je
bio uzoran student itd. Sve u svemu
rtva je u jednom delu javnosti izjedna-
ena sa zloincem, pa je na kraju ispalo
da je dobio ono to je traio.
FAIZAM
TRADICIONALNA
PORODINA VREDNOST
LEPENOVIH
Inae, Ajub i Moriljo nisu jedini koji
su se, nakon ovog stranog dogaaja,
napravili da nita ne znaju i nikog ne
poznaju. Marina Lepen, predsednica
Nacionalnog fronta, pourila je da izja-
vi da njena partija nema nikakve veze
s ekstremistikim organizacijama iji
su pripadnici uhapeni, kao i da ona
ne poznaje ni Morilja ni Ajuba. Mediji
su, opet, tvrdili da ona i te kako dobro
poznaje Ajuba, kao i da je, pre izvesnog
vremena, prisustvovala nekoj prosla-
vi koju je on organizovao. Lepenova je,
naravno, optuila medije za stvaranje
afere, jer joj se druenje sa neonacisti-
ma nikako ne uklapa u novi imid koji
se trudi da nametne otkako je, pre dve
godine, od svog oca an-Marija Lepena
preuzela vostvo stranke. Njen ton do-
nekle je umereniji, a stavovi, naizgled,
moderniji. Da li zbog fnansijske krize i
opte atmosfere nesigurnosti koja vlada
i u Francuskoj ili je Marina Lepen zaista
uspela da prevari narod kao vuk u ja-
gnjeoj koi, tek popularnost Nacional-
nog fronta polako i sigurno raste.
Na predsednikim izborima 2012. godi-
ne, Lepenova je dobila 6,5 miliona gla-
sova, to je neto manje od 18 %. Pore-
enja radi, aktuelni predsednik, socijali-
sta Fransoa Oland, osvojio je neto vie
od 28 % glasova, a njegov protivnik Ni-
kola Sarkozi 27 %. Dakle, ona nije ula
u drugi krug, ali je bila trea i dobila je
daleko vie glasova od kandidata ostalih
stranaka koji nisu vaili za favorite. Na
parlamentarnim izborima iste godine
ova ekstremno desniarska partija osvo-
jila je 14 % glasova, odnosno 4 % vie
nego na izborima 2007. To im je osigu-
ralo 2 mesta u Parlamentu.
Ipak, koliko god se trudili da se pokau
u boljem svetlu, frontovcima, koji nisu
nita drugo do umiveni faisti, nije lako
da prikriju svoj pravi identitet. S vreme-
na na vreme, omaknu im se ba gadni
gafovi, najnie i najprimitivnije vrste.
Tako je, nedavno, istaknuta lanica
NF-a An-Sof Lekler na svom Fejsbuk-
proflu objavila fotomontau majmuna
i portreta ministarske pravde Kristijane
Tobira koja je crnkinja. Zamoljena da
objasni svoj postupak, ona je za jednu
televiziju izjavila da to to je uradila ap-
solutno nema veze sa rasizmom, te da je
ona htela da kae da je ministarka div-
lja, nita vie od toga.
Imam mnogo crnih prijatelja, nikada
ih ne bih uporedila s majmunom. Ali o
ministarki sam htela da kaem da bih je
radije videla kako visi sa grane, nego da
sedi u Vladi, izjavila je Leklerova koja
se za profl-fotku na Fejsbuku ponosno
uslikala s Marinom Lepen.
JAVNE LINOSTI U MISIJI
IRENJA MRNJE
Javnu podrku Nacionalnom frontu
pruio je i Alen Delon koji je, po naj-
novijim anketama, razoarao 55 %
Francuza. Osim to se izjasnio da u
potpunosti razume i podrava ono za
Marina Lepen
27
ta se NF zalae, on je izjavio da za nje-
ga homoseksualnost nije prirodna i da
istopolne brakove nikako ne moe da
prihvati. Tako ispada da su se on i Bri-
it Bardo, jo jedna legenda francuske
kinematografje prilino ogrezla u fai-
zam, na neki nain podelili. On proziva
homoseksualce, a ona imigrante. Pre
nekoliko godina, Bardo je izjavila da
bi svima bilo bolje kad bi ostali u zem-
lji svog roenja. Njeno licemerje ilo je
dotle da je objanjavala kako ona iskre-
no misli da je za imigrante bolje da ne
idu nikud iz svoje zemlje, jer im nigde
ne moe biti bolje nego tamo.
U irenju faistikih ideja na protesti-
ma protiv istopolnih brakova istakla se
i pripadnica takozvanog det-seta, po-
znata pod pseudonimom Friid Baro,
humoristkinja, spisateljica i TV hro-
niarka po zanimanju, desniarka po
opredeljenju. Na demonstracijama je
izvodila prave performanse, inei da
mrani skupovi na kojima su se otvore-
no osuivali ljudi drugaijeg seksualnog
opredeljenja i stvarala atmosfera lina,
zapravo izgledaju kao neka razigrana,
aljiva farsa veselih faista. Obuena
u stilu total pink look (dreavo roze
boja bila je zatitni znak anti-gej prote-
sta), ova 51-godinja Francuskinja za-
pravo je, u izvesnom smislu, simbol tog
fnog, buroaskog faizma, sakrivenog
iza elje za ouvanjem tradicije i poro-
dinih vrednosti. Jer faizam u Fran-
cuskoj, kao i bilo gde drugde, uopte
ne mora da ima obrijanu glavu i total
black look. I roze haljina i bele ruka-
vice sasvim mu lepo pristaju. tavie,
mnogo je efkasniji kad se maskira. A u
Francuskoj, ini se, ba se dobro zama-
skirao.
MUSLIMANSKI VEO
VEITI TRN U OKU
Od kraja osamdesetih godina, u Fran-
cuskoj se vodi polemika oko toga da
li islamskim enama treba zabrani-
ti noenje vela, kao simbola verskog
fundamentalizma. Ovde se neemo
baviti poloajem ena u islamskoj kul-
turi niti u kojoj meri noenje vela ili
burke ograniava linu slobodu. Ono
to je interesantno u vezi s naom te-
mom, jeste da su desniari, pozivajui
se na enska prava i sekularnost zaga-
rantovanu Ustavom, zapravo poveli
ljutu borbu za asimilaciju imigranata.
Godine 2004, za vreme predsednikog
mandata aka iraka, uveden je zakon
o zabrani noenja upadljivih verskih
obeleja u kolama. Pod verskim obe-
lejima podrazumevaju se upadljivi
krst, jevrejska kapica kipa i veo koji
nose muslimanske devojice. Realno
gledano, jedini ba upadljiv simbol od
ovih nabrojanih jeste upravo veo. Da
li je iko ikada video verskog fanatika
hrianina sa ogromnom krstaom
oko vrata? (Ovde, naravno, ne rau-
Faizam u Francuskoj, kao i bilo gde drugde,
uopte ne mora da ima obrijanu glavu i total black
look. I roze haljina i bele rukavice sasvim mu lepo
pristaju. tavie, mnogo je efikasniji kad se maskira. A u
Francuskoj, ini se, ba se dobro zamaskirao.

28
Friid Baro
namo kontroverzne biznismene iz
pravoslavnih zemalja koji su sve samo
ne vernici). Jer, zakonom je precizira-
no da mali krst na laniu sme da se
nosi. Problem je samo u tome to nema
male marame za glavu. Dakle, lako se
moe zakljuiti protiv ega je taj zakon
bio usmeren.
Ovim zakonom drava je poslala jasnu
poruku muslimanima ili se asimilujte
ili moete svoje erke da aljete iskljui-
vo u vae kole. Pre nekoliko godina, u
vreme kada je ta tema bila ba aktuelna,
u francuskom enskom meseniku Ma-
rie-Claire, izaao je odlian tekst o ovoj
temi. Novinarka je objavila priu neko-
liko muslimanskih tinejderki koje su
vrlo jednostavno objasnile apsurdnu si-
tuaciju u kojoj su se nale. Porodica im
ne bi nikad dozvolila da skinu veo, ali bi
one to moda same uinile jednog dana,
ako bi poelele. Ali da bi do toga dole,
elele su da se obrazuju, zavre fakulte-
te i jednog dana dobiju dobre poslove,
kako bi postale fnansijski nezavisne od
porodice i zapoele samostalan ivot.
Meutim, nakon uvoenja ovog zako-
na, neke porodice su svoje erke odmah
ispisale iz dravnih i upisale u musli-
manske kole organizovane u okviru
zatvorenih imigrantskih zajednica. Neki
su ak svojim erkama potpuno zabra-
nili da se koluju. Dakle, muslimanskim
devojicama i devojkama ovaj zakon ni
na koji nain nije pomogao, iako su vla-
sti to tako, vrlo licemerno, pokuale da
predstave.
Pre tri godine, uveden je i zakon o za-
brani noenja vela preko lica, to je
podrao i vei deo muslimanske zajed-
nice u Francuskoj. Ipak, ne dre se svi
ovog zakona, pa se tako, s vremena na
vreme, u francuskim medijima moe
proitati vest da je policija zaustavila
na ulici neku enu s velom preko lica,
da ju je legitimisala, opomenula ili ak
kaznila. Opet, autorka teksta nikako
ne podrava noenje burke, ali ovakva
politika Francuske nema veze s poto-
vanjem ljudskih prava muslimanskih
ena, ve je to najprostiji oblik prisil-
ne asimilacije. Dakle, ona jednakost
iz devize u stvari znai jednakost sa
starosedeocima. Treba li napominja-
ti da je ove godine, koju je defnitivno
obeleilo jaanje desnice, porastao i
broj fzikih napada na ene sa velom?
Napadai su, uglavnom, bili pripadnici
ekstremno desniarskih grupa, a neki
sluajevi nisu ni procesuirani, navodno,
u nedostatku dokaza.
PROTERIVANJE ROMA
NITA NOVO U EU
Pre tri godine, mediji su otro kritiko-
vali tadanjeg predsednika, desniara
Nikolu Sarkozija, zbog prisilnog prote-
rivanja rumunskih i bugarskih Roma u
zemlje porekla. To da razvijene zemlje
Evropske Unije proteruju Rome tamo
odakle su doli, nije nita novo. Razne
organizacije za prava deteta upozorava-
le su da je nehumano proterivati decu
koja su ve nauila jezik i pola u kolu
u Francuskoj, Nemakoj ili nekoj drugoj
evropskoj zemlji. Ipak, po pitanju zati-
te prava Roma nije ba mnogo urae-
no. Meutim, od socijalistike vlade u
Francuskoj i predsednika Olanda oeki-
valo se vie.
U Francuskoj je nedavno izbio skandal,
jer je 15-godinja Leonarda Dibrani,
Romkinja s Kosova, usred kolske go-
dine, deportovana zajedno sa svojom
porodicom. Oni su vraenu u Kosovsku
Mitrovicu, u kuu u kojoj nema osnov-
nih uslova za ivot. Prii dodatno gorak
ukus daje i injenica da je ova devojica
privedena na kolskoj ekskurziji. Zaista
je dirljivo kako su uenici u Parizu or-
ganizovali velike proteste protiv odluke
vlasti da Leonardu protera i time pod-
setili predsednika ta znai ono brat-
stvo iz devize koja je zatitni znak Re-
publike. Jo vei bes javnosti Oland je
izazvao kad je Leonardi ponudio da se
ona sama vrati u Francusku, bez svoje
porodice. Uzgred budi reeno, na au-
torku teksta poseban utisak u ovoj prii
ostavila je injenica da ova romska de-
vojica francuski govori zaista kao ma-
ternji, pa nekako zvui ba nelogino
da joj tamo nije mesto. Ovaj skandal,
kako sluti francuska levo orijentisana
tampa, prilino e kotati i predsedni-
ka i Vladu.
LEGALIZACIJA
ISTOPOLNIH BRAKOVA
SAMO OKIDA
Na kraju, ne moemo da se ne zapita-
mo zato je donoenje zakona o skla-
panju braka izmeu osoba istog pola
izazvalo toliko nezadovoljstva, nasilne
proteste, ak i obraune s policijom.
U Francuskoj su osobe istog pola, od
1999. godine, mogle da legalizuju va-
nbranu zajednicu, po istom zakonu
koji je to omoguavao i heteroseksu-
alnim parovima. Gradonaelnik Pari-
za Bertran Delanoe jo 1998. javno se
29
Antifaistiki protest nakon ubistva
Klemana Merika
izjasnio o svom seksualnom oprede-
ljenju. Ako izumemo incident kad ga
je, pre desetak godina, noem napao
jedan poremeeni verski fanatik, mo-
emo rei da je Delanoe nesmetano na
funkciji prvog oveka francuske pre-
stonice ve punih 12 godina. Dakle,
zato je ovaj korak vie u ostvarivanju
prava homoseksualaca delovao toliko
okantno na javnost i ba u ovom tre-
nutku izazvao toliko mrnje i netrpelji-
vosti?
Zapravo, dogaaji koji su obeleili ovu
godinu samo su pokazatelj pravog sta-
nja stvari u Francuskoj. Konzervati-
vizam, kolonijalistiki odnos prema
imigraciji iz Magreba, kao i pozivanje
na ouvanje institucije tradicionalne
porodice zarad opstanka rase, i dalje
karakteriu veliki procenat populacije
u ovoj zemlji. Kad se tome pridoda i
teka ekonomska situacija u kojoj su se
nali, jasno je da je Republika veoma
plodno tlo za razvoj faizma. A ruku
na srce, ni u Drugom svetskom ratu
nisu se ba masovno suprotstavili tom
zlu. I sami Francuzi, naravno oni levo
orijentisani, rei e vam da se tek po-
etkom ovog milenijuma poelo otvo-
reno priati o tome koliko je zapravo
francuskih Jevreja pobijeno ili izrue-
no direktno u logore smrti za vreme
kolaboracionistike vlade u Viiju. A
oni koji svoje zloine ne priznaju, nisu
nauili lekciju iz istorije. Mi to najbolje
znamo.

Da li zbog finansijske krize i opte atmosfere nesigurnosti koja vlada i u

Francuskoj ili je Marina Lepen zaista uspela da prevari narod kao vuk u jagnjeoj koi,
tek popularnost Nacionalnog fronta polako i sigurno raste.

Emigranti u Francuskoj
su pod stalnom
represijom drave
30
31
32
KONCENTRACIONI
LOGORI 21. VEKA
POVRATAK
TOTALITARIZMA
U GRKOJ POSTOJE LOGORI ZA ILEGALNE IMIGRANTE,
POTPUNO OBESPRAVLJENA LICA KOJA SU PREPUTENA
NA MILOST I NEMILOST TRAFIKING-MAFIJE I DRAVE KOJA IH JE
PRETVORILA U ZATVORENIKE. U DELOVIMA GRADA GDE SU ONI
SMETENI KRIMINAL CVETA I ESTO IZBIJAJU SUKOBI S LOKALNIM
STANOVNITVOM. TA POLITIKA STALNOG VANREDNOG STANJA I
ODRIVOG, ORGANIZOVANOG HAOSA PRVO NAPADA IMIGRANTE,
ALI KRAJNJI CILJ JOJ JE POKORAVANJE CELOG NARODA
Pie: Grupa Clandestina Solun; prevod: Mile od Umu, KKUSIUSK

33
Jo nikada nijedan vladalac nije bio na gubitku,
ako je verolomstvo uspeo da opravda prihvatljivim
razlozima.
Kako ljubav i strah teko mogu stajati rame uz rame,
ako ve morate da birate, daleko je sigurnije da vas se
boje, nego da vas vole.
Nikolo Makijaveli, Vladalac
vlast se moe uspostaviti, ljudi se mogu ujedini-
ti jedino ako naprave savez protiv drugih ljudi; svako
udruivanje odreene grupe ljudi nuno predstavlja
odvajanje od drugih ljudi.
Karl mit, Politika teologija, 1922.
Legitimizacija nasilja protiv demonizovanog unutra-
njeg neprijatelja pribliava nas sutini faizma
Robert Pakston, Anatomija faizma, 2004.
Jedan narod ne moe da se razvija i jaa bez oseaja
neodlonosti delovanja i oseaja krize.
Long Jongtu, glavni kineski pregovara sa Svetskom trgo-
vinskom organizacijom,
Fajnenel tajms, 17. novembar 1999.
Sam kapitalizam funkcionie u ciklusima proizvod-
nje krize i reavanja krize. Za globalni kapitalizam ove
krize zapravo su redovna prilika za radikalno restruk-
turiranje. Ne samo da se kapitalizam bori s krizama, on
njima upravlja. Sam kapitalizam jeste koren krize koja
unitava oveanstvo i planetu.
Mrea Clandestina, Dozef Metjuz, Ijan Boal, Dord
Kafencis, Silvija Federii i dr., Europe at the frontline of the
great enclosure. An opportunity to get real in the promised
wasteland, oktobar 2009).
K
oncentracioni logor predstavlja
kazneni sistem koji je iznad zva-
ninog pravosudnog sistema. Lica
zadrana u njemu objektivno su nevina i
tamo borave samo zato to su liena sva-
kog prava, a sami ovi logori imaju nadza-
konski status. Ne funkcioniu ni kao za-
tvori, ni kao policijske stanice, ni kao ho-
steli, jednostavno reeno nisu defnisa-
ni zakonom. Ove injenice u potpunosti
izmetaju sistem koncentracionih logora
izvan sveta racionalne dravno-institu-
cionalne raunice, u svet posve drugaiji
od utilitaristikog reima zasnovanog na
pravima. Uprkos njihovoj beskorisnosti,
ak i njihovoj cinino priznatoj tetno-
sti (oni ne daju radnu snagu, ne menja-
ju linosti na bolje, ne lee bolesti), ovi
logori predstavljaju klju za odravanje
totalitarnog poretka, jer logorski sistem
u drutvo ubrizgava nedefnisani strah
koji je od sutinske vanosti i za odra-
vanje stiska u kojem totalitarni reim
dri drutvo u celini, i za nadahnjivanje
fanatizmom svojih udarnih trupa poli-
cije, uvara, dravnih slubenika.
KAKO SE REITI
NEPOTREBNIH
Do pre nekoliko godina, drutveni po-
kreti u Grkoj morali su da organizuju
kampanje, kako bi se uopte obelodani-
lo da u zemlji postoje pritvorski centri
za imigrante. U 2005. godini, izbrojano
je njih 80, to zvaninih po kasarna-
ma ili skladitima, to nezvaninih
obino u policijskim stanicama. Danas
koncentracioni logori za imigrante
postaju glavna fraza u preteno faisti-
koj retorici vlade. Oni predstavljaju lo-
kacije na kojima se reavamo onih ne-
potrebnih, ljudi bez ikakvih prava. Oni
su crna rupa straha i mrnje strah
oseaju oni koji mogu da zavre tamo, a
mrnju oni koji su ve tamo. Vladajui
reim ureuje drutvene odnose kroz
strukturu vojnog logora. Dravne tru-
pe, bilo da je re o legalnim dravnim
bezbednosnim snagama ili faistikim
jurinim odredima, obuavaju se na
golim telima onih koji su lieni svake
ljudske osobine. Masovne policijske
operacije vode se kao vojne operacije
ienja. Mrnja je sve rasprostranje-
nija, a pomeana sa oajem, ona stvara
onu vrstu graanina koja je kapitalizmu
partiji smrti, najzahvalniji podanik.
Kad obezvreivanje ivota postane pra-
vilo, javlja se prirodna potreba za tota-
litarizmom. Nasilje koje svakodnevno
viamo u medijima stvara iluziju da je
ivot Tarantinov flm. Stvar je jasna
snimci koncentracionih logora u Grkoj
nisu procurili da bi osudili, ve propa-
girali surovost, ba kao to su snimci iz
Gvantanama objavljeni kako bi se pa-
triote uverile da vojska radi svoj posao.
Kad unitavanje linog identiteta posta-
ne zvanino ustanovljeno kroz muenje
i prezir, mrnja se iri i proima sva-
kodnevni ivot.
Idealni podanik totalitarnog poretka
nije ni ubeeni nacista ni ubeeni ko-
munista, ve ovek za koga vie ne po-
stoji razlika izmeu injenica i fkcije
(tj. iskustvene stvarnosti), niti razlika
izmeu istine i lai (tj. misaonih stan-
darda). (Hana Arent, Poreklo totalita-
rizma, 1958)
ULINI RAT U
SIROMANOJ ETVRTI
Nakon nemira u decembru 2008, usle-
dio je protivustanak u reiji drave.
Ovaj protivpokret zaiveo je u prolee
2009, kao neposredan odgovor na uli-
ne borbe koje su pratile napad na bu-
garsku istaicu i sindikalistkinju Kon-
stantinu Kunevu, a sproveden je kroz
napade na imigrante i izbeglice. Zapra-
vo, imigranti i izbeglice tada su prvi put
Stvar je jasna snimci koncentracionih logora
u Grkoj nisu procurili da bi osudili, ve propagirali
surovost, ba kao to su snimci iz Gvantanama objavljeni
kako bi se patriote uverile da vojska radi svoj posao.

34
postali problem, a ne zaboravimo da je
2007. godine 257 migranata stradalo u
pokuaju da preu Egejsko more, a u
izvetaju ProAsyla navedeni su pri-
meri sistematskog muenja imigranata
od strane grke luke policije. Ali u to
vreme niko nije obraao panju na to.
Meutim, 2009. nevidljivi odjednom
postaju suvie vidljivi, predstavljeni
kao najvea pretnja po drutvo. Udru-
eni napadi faista i interventne polici-
je na ilegalne imigrante koji su zauzeli
praznu i naputenu zgradu Kasacionog
suda, kao i niz susreta ministra javnog
reda i faistikih tzv. graanskih komi-
teta, bili su nagovetaj onoga to je tek
usledilo.
Agios Pantelejmonas je siromana e-
tvrt u centru Atine, u kojoj je na hiljade
imigranata, uglavnom iz Avganistana,
izbaeno na ulicu, gde ive u nehigijen-
skim uslovima i bez krova nad glavom.
Sve su ee trzavice i problemi s lokal-
nim stanovnitvom. Meu lokalcima
je bilo i imigranata iz Albanije, koji su,
nakon vie godina izrabljivanja, uspeli
da kupe stanove, da bi onda mogli samo
nemono da gledaju kako cena zemlji-
ta u toj etvrti drastino pada, zbog
ove haotine situacije. Neki imigranti s
malo duim staom ak su podrali
faistike vigilante, skrivene pod ma-
skom graanskih komiteta, i pridruili
im se u napadima na nove imigrante
(pogledati norveki dokumentarac Bit-
ka za trg Atika). Vremenom, kroz siste-
matsku koordinaciju od strane izvesnih
faista, Agios Pantelejmonas postaje
kolevka i za unutranjeg neprijatelja i
za faistike jurine odrede. Faistiki
odredi formirani su iz redova mafje,
koja izrabljuje imigrante, kao i iz vie-
namenskih mrea za trafking, koje su
prethodnih godina oformljene i odra-
vane zahvaljujui nelegalnom statusu
imigranata. One ponekad deluju pod
direktnom kontrolom ili ak uz uee
policije, koja redovno tolerie njihove
aktivnosti.
IMIGRANTI DEURNI
KRIVCI
Ovde moramo istai i injenicu da je
izrabljivaki odnos prema imigrantima
dobio novi smisao u odnosu na period
od devedesetih do sredine prve dece-
nije 21. veka. Manipulisanje ivotima
imigranata vie nije imalo za cilj iskori-
avanje jefine radne snage, ve su imi-
granti zloupotrebljeni za stvaranje pred-
stave o ljudima tretiranim kao smee i
ljudskom viku, to, naravno, vodi do
potpunog obezvreivanja ivota.
Imigranti su istovremeno kriminalizo-
vani i rtvovani. Samo njihovo postoja-
35
nje pretvoreno je u problem, uz koji je
istovremeno servrano i reenje. Data
situacija, koju je meunarodna tampa
nazvala humanitarnom krizom u ko-
joj su rtve imigranti, a grki mediji rat
u atinskim etvrtima u kojem su u ulo-
zi glavnih rtava Grci, ubrzo je sve uve-
rila da ivimo u nesvakidanjim uslovi-
ma koji zahtevaju neodlono delovanje.
Vladajua elita reila je da povrati vlast
kroz javno najavljeno vanredno stanje.
Predstaviemo sada i pozadinu ove pri-
e. Godine 2009, takozvana socijalisti-
ka partija PASOK pobeuje na izbori-
ma. Jorgos Papandreu, tadanji grki
premijer, opisao je svoju vladu kao gru-
pu antiautoritaraca na vlasti. PASOK
je privremeno zaustavio itavu tu farsu
vetakog stvaranja unutranjeg nepri-
jatelja i usvojio profl modernizacije i
demokratije (zatvaranje pritvorskog
centra Pagani u Mitileni, po naredbi
ministra javnog reda Spirosa Vugijasa,
glasanje za liberalniji Zakon o drav-
ljanstvu itd.). Meutim, ova propagan-
da bila je namenjena grkoj publici. U
stvarnosti, situacija je za iskljuene
ostala potpuno ista. Dakle, naiao je
kratak talas antirasistike retorike u
masovnim medijima, ali imigranti su i
dalje ostali pod kontrolom mafje. Isto-
vremeno, tenzije u Agiosu Pantelejmo-
nasu i dalje su rasle, a za razvoj situacije
kao da niko nije bio zainteresovan. ak
ni aktivisti raznih organizacija, koji su,
verovatno, bili opijeni uspehom nemira
iz decembra 2008. ili su, pak, oekivali
eksploziju radikalizma u narodu, poto
se inilo da se u mnogim etvrtima or-
ganizuju lokalne skuptine i sindikati.
Potroako drutvo dugo nije bilo u sta-
nju da razlui injenice od fkcije i la
od istine, ali naglo siromaenje stanov-
nitva dovelo je do otrenjenja nakon
kog je buknulo nezadovoljstvo politi-
kim sistemom. Javni diskurs je, tokom
2010. i 2011, postepeno opet klizio ka
faizmu: sluaj Fronteks i ograde na
reci Marici, nazivanje 300 trajkaa gla-
u iz redova imigranata zdravstvenom
bombom, napadi na imigrante koji na
ulici prodaju torbe, diskove i punjae
za mobilne telefone... Faisti su govorili
kako se mali duani, navodno, zatvaraju
zbog ovih nekoliko prodavaca iz Afrike,
zaboravljajui pritom da pomenu irenje
multinacionalnih kompanija, drakonske
vladine poreze i opte siromaenje.
U tom periodu, policijske snage poste-
peno postaju otvoreno i izrazito faisti-
ke. Takav razvoj dogaaja poklapa se sa
osnivanjem nove patrolne jedinice na
motociklima DIAS-om, kao i sa ma-
sovnim regrutovanjem specijalnih straa
od strane vlade. S obzirom na to da se
interventna policija konstantno suoa-
vala sa stotinama hiljada ljudi na prote-
stima, esto u krajnje nasilnim sukobi-
ma, reim je oseao da je nebezbedno
imati samo uniformisane sluge koje za
platu treba da brane fnansijsku mafju.
Nametnuti novi plaenici morali su de-
monstrante doivljavati kao svoje nepri-
jatelje i morali su na ideolokoj osnovi
da mrze one koji su pruali otpor. Jedno-
stavno reeno, bezbednosne snage hitno
su morale da postanu faistike. I zaista,
na izborima 2012, polovina pripadnika
policije glasala je za nacistiku partiju.
Ovaj prelaz na potpuno faistiki dis-
kurs i preobraaj drutva u profaistiku
publiku doiveo je vrhunac 2012, kad je
ministar javnog reda Hrisohoidis naja-
vio osnivanje desetina koncentracionih
logora za ilegalne imigrante.

BROJKE GOVORE SAME ZA
SEBE
Vie od 5.000 ilegalnih imigranata
uhapeno je i zadrano u koncentraci-
Manipulisanje ivotima imigranata vie nije imalo za
cilj iskoriavanje jeftine radne snage, ve su imigranti
zloupotrebljeni za stvaranje predstave o ljudima
tretiranim kao smee i ljudskom viku, to, naravno,
vodi do potpunog obezvreivanja ivota.

36
onim logorima od pokretanja policijske
operacije Ksenios Zevs (kakav bo-
lestan smisao za humor!), nazvane po
starogrkom bogu zatitniku stranaca.
Meu zatoenima je mnogo izbeglica
iz Sirije, koje bi, prema meunarodnim
konvencijama, trebalo da uivaju zati-
tu predvienu za ratne izbeglice. Povrh
toga, izvestan broj imigranata zadran
je u policijskim stanicama irom zemlje.
Da bismo vam doarali broj ilegalnih
imigranata koji su zatoeni u Grkoj,
pomenuemo da je broj zatvorenika u
normalnom zatvorskom sistemu du-
plo manji u odnosu na broj zatoenika
u koncentracionim logorima, a pri tom
je velika veina ljudi u zatvorima i sama
imigrantskog porekla.
Cilj ovog intenziviranja antiimigrantske
politike navodno je ograniavanje broja
imigranata u zemlji. Meutim, imigran-
ti nisu ni ranije odlazili iz Grke zbog
napada faista, pa to ne ine ni sada. Jer
teak ivot i bezumno nasilje za njih ne
predstavljaju nita novo. Oni iz zemlje
odlaze prvenstveno jer nemaju posao,
niti postoji nain da se nekako snau.
U protekle dve godine, oni se vraaju u
svoje zemlje, pa ak i u Tursku (gde im
se i dalje nudi mogunost da budu su-
rovo izrabljivani kao izuzetno jefina
radna snaga), ili zavravaju po drugim
balkanskim zemljama (Srbija, Make-
donija). Na tom uasnom puteestviju
oni stalno pokuavaju da se dokopaju
evropskog sna, a zavravaju na gradi-
litima ruskih mafjaa u crnogorskim
turistikim odmaralitima.
Smanjenje broja ilegalnih imigranata
koji ulaze u Grku nije posledica anti-
imigrantske politike, ve politike pla-
nirane ekonomske katastrofe. Naglo
opadanje broja imigranata koji dolaze
preko Marice (grko-turska granica)
nije rezultat uvene ograde. Ova ruta
bila je logian izbor radnika iz severne
i centralne Afrike, sa Srednjeg istoka
i iz Azije, koji su bez vize mogli da se
dokopaju Turske i u Grku uu prela-
zei reku amcima ili peke. Poslednjih
godina, u Grkoj se suoavamo sa si-
stematskim unitavanjem proizvodnih
snaga i radnitva. Dakle, jednostavno
reeno, radnici iz inostranstva vie ne
dolaze znaju da ovde svakako nema
posla.
Moda zvui kontradiktorno da se broj
imigranata u Grkoj smanjio usled
ekonomske krize, poto su veina njih
imigranti u tranzitu koji uopte i ne
ele da ostanu u Grkoj. Meutim, i za
obian prolaz kroz Grku potreban je
novac. Ako ilegalci nemaju novca, oni
moraju da rade da bi skupili svotu koju
im trgovci ljudima trae za sledeu de-
onicu puta. No, kako se ilegalci obino
zaglave u Grkoj, ak i oni koji imaju
da plate kriminalcima iz lanca trgovine
ljudima na kraju novac potroe na sop-
stveno preivljavanje. S obzirom na to
da posla nema, prolaz kroz Grku vie
nije njihov izbor, niti je Grka njihovo
konano odredite.
Broj ilegalnih imigranata, koji su uhap-
eni na grkoj teritoriji, bio je u naglom
padu pre poetka operacije Ksenios
Zevs u Atini i operacije tit na Ma-
rici. Sa 146.337, koliko ih je bilo 2008.
godine, broj uhapenih pao je na 76.878
u 2012. Ova brojka ne odraava broj
useljenika, jer se svega 60 % hapenja
odvija na granici. Ukupan broj uklju-
uje i mnoge imigrante koji ive u veli-
kim gradovima i, s vremena na vreme,
budu iznova hapeni. Takvih sluaje-
va bilo je 28.558 od 99.368 hapenja u
2011, 27.541 od 76.878 hapenja u 2012.
i 11.636 od 31.050 hapenja u prvih de-
vet meseci 2013. Prema podacima gr-
ke policije, broj ilegalnih imigranata
koji ulaze u Grku pao je sa 90.000 iz
2010. na 60-70.000 u 2011, a onda i na
40-50.000 u 2012. Poreenja radi, broj
hapenja ilegalaca u EU na godinjem
nivou, sudei prema internet stranici
odeljenja za unutranja dela Evropske
komisije, iznosi neverovatnih 500.000.
Pad broja ilegalaca u Grkoj ogleda se i
u injenici da je ovogodinji broj onih
koji su iz Grke otili u centralnu Evro-
pu preko balkanskih zemalja duplo vei
od broja onih koji su u Grku doli iz
Turske, bar prema biltenu Frontex Risk
Analysis za drugi kvartal 2013. godine.
injenica da se odluuju za prolaz kroz
zemlje Zapadnog Balkana takoe ilu-
struje ekonomski orsokak s kojim se
ilegalni imigranti suoavaju u Grkoj.
To nije jedini izlaz iz Grke, ali se ljudi
sve vie odluuju za njega jer je najjef-
tiniji, poto tamo jo uvek nije uspo-
stavljena jaka mrea trgovaca ljudima i
37
Neredi u Grckoj
prolaz se mahom obavlja na brzu ruku.
Tunu potvrdu ove promene putanje
imigranata koji ulaze u Evropu imamo
u stotinama rtava sa Lampeduze.
Prolaenje kroz Grku preko Egejskog
mora naglo je uestalo (povealo se za
505 %), uglavnom zbog rata u Siriji.
Prema podacima agencije Rojters, vie
od 600.000 izbeglica iz ovog rata sada se
nalazi u Turskoj, dok istovremeno mali
broj izbeglica iz Sirije (koja ima kopne-
nu granicu s Turskom) prelazi Anado-
liju peke ili pokuava da u Grku ue
preko Egejskog mora. Posledica toga su
desetine mrtvih izbeglica u brodolomi-
ma u Egejskom moru i masovne grob-
nice u Mitileni.
I GRCI POSTAJU JEFTINA
RADNA SNAGA
Novi grki Zakon o doseljavanju po-
kuava da regulie pitanje legalnih
imigranata koji se, u novom kontekstu
obezvreivanja radne snage, vide kao
beskorisni viak radnika. Ovaj zakon
u osnovi poruuje legalnim imigranti-
ma hvala na pomoi, dovienja. Novi
zakon omoguava pretvaranje legalnih
imigranata u ilegalne, jer oni, zbog ne-
zaposlenosti, ne mogu da prikupe radne
peate neophodne da bi ostali legalni.
Ovo prati i jedan novi propis, koji obe-
ava promenu imigrantskog statusa,
zvanog dugoroni boravak, u Grkoj
u legalnu opciju odlaska na posao u ne-
koj drugoj zemlju EU. Stotine hiljada
imigranata, kojima prete da e postati
ilegalci zbog ekonomske krize, prakti-
no je primorano na preseljenje u neku
drugu evropsku dravu. Grci sada treba
da zauzmu poloaje i drutveni status
imigrantskih radnika. I faisti i neolibe-
rali slau se oko toga biti jefina radna
snaga bez ikakvih prava sada je opcija
koja eka Grke.
Isto vai i za koncentracione logore:
rauna se da Grci popunjavaju u nji-
ma mesta koja su oslobodili imigranti.
Drugim reima, bolje bi im bilo da slu-
aju, inae ih ekaju logori. Proletos, na
primer, grki zavisnici od droge bili su
zatoeni u imigrantskom pritvorskom
centru u Amigdalezi kraj Atine. Nekoli-
ko nedelja kasnije, procurili su planovi
o promeni namene nekadanjih kasarni.
One e, naime, postati zatvori za grke
poreske dunike (na kraju krajeva, ne-
kada ste tamo slali svoju decu, nee biti
toliko loe ako i sami provedete neko
vreme zatvoreni u kasarni, ili biste vie
voleli da imigranti iskoriste ovu prija-
teljsku ponudu?). Dakle, krajnji cilj
intenziviranja antiimigrantske politike
uglavnom je bilo reavanje pitanja lo-
kalnog stanovnitva, a ne imigranata.
Traenje rtvenog jarca, kao odgovor na
Decembarski ustanak, a kasnije kao pre-
duslov za uspeh kapitalistikog napada
u uslovima tzv. krize, bilo je oekivano.
Mehanizam imigrantskog haosa i
vanrednog stanja, koji je totalitarizam
prikazao kao nunost, krajnje je jedno-
stavan. Ilegalci idu tamo gde ih poalje
trafking-mafja, isto kao to se narko-
mani okupljaju tamo gde postoje trgov-
ci smru. Oigledno, neko ko dolazi iz
Avganistana ne hita svojom voljom u
Agios Pantelejmonas. Da vladajua elita
eli da izrabljuje ratne izbeglice novog
svetskog poretka i naini ih jefinom
radnom snagom, kao to je to inila s
albanskim imigrantima poetkom de-
vedesetih, mogla ih je preko trafking-
krugova usmeriti u getoe po atinskim
predgraima. Tamo bi imigranti stupili
u kontakt bilo sa vercerima koji bi ih
prosledili u neku drugu evropsku ze-
mlju, bilo s nekim iz trafking-lanca za
crnake radnike, koji bi ih poslao na
najtee poslove, kao to je to sluaj sa
Bangladeanima koji se alju pravo u
Manoladu da beru jagode.
SVE U SLUBI PROFITA
Sudbina Grke bila je reena ve nakon
Olimpijskih igara u Atini 2004. Dolo je
Vie od 5.000 ilegalnih imigranata uhapeno je i
zadrano u koncentracionim logorima od pokretanja
policijske operacije Ksenios Zevs (kakav bolestan
smisao za humor!), nazvane po starogrkom bogu
zatitniku stranaca.

U policijskoj opera-
ciji Ksenios Zevs
uhapeno je vie od
5.000 imigranata
38
do sistematskog unitavanja proizvod-
nih snaga i radnitva, zarad nove ture
kapitalistike akumulacije. Morbidna
igra unitavanja, obezvreivanja i prof-
tiranja!
Kao to smo ve rekli, u centru Atine si-
stematski je naseljavan ljudski otpad,
to je doprinelo umanjivanju zemlji-
ne vrednosti. Mnogi smatraju da je sve
to deo ireg plana gentrifkacije. To je
moda i istina, kao to je istina i da je
ova akumulacija obespravljenih ljudi sa
socijalnog dna doprinela tome da oja-
aju razni ogranci mafje. Kako god
bilo, jedno je sigurno sutina politike
ljudskog otpada jeste u tome da je ona
grkom drutvu pokazala da je totalita-
rizam neophodan, bilo u formi faisti-
kih jurinih odreda, bilo u formi policij-
skih racija.
Sam mehanizam imigrantskog haosa
vladajua elita verovatno nije isplanirala
do najsitnijeg detalja. Ona je jednostav-
no pratila i usmeravala razvoj situacije
u datom pravcu. Pojaali su ono to mu
doprinosi i borili se protiv onoga to bi
ga moglo osujetiti. Koncentracioni logori
odlino su se uklopili u najavljeno van-
redno stanje i postali su glavni oslonac
legalno zavedene politike izuzimanja.
A PRAVI NEPRIJATELJ?
Kapitalizam ne nudi nikakvu sigurnost.
Faizam predstavlja ekstremizam cen-
tra u periodu ozbiljne krize za koju se
ne moe nai nikakvo tradicionalno
reenje. Borba protiv koncentracionih
logora neodvojiva je od borbe ivota
protiv smrti.
Na retorici ova dva ekstrema sistemat-
ski se radi od 2009. Vladajua koalicija
nalazila je svaki izgovor da promovie
ideju neonacistike partije, koja pred-
stavlja desniarski ekstrem kao odgovor
na leviarski ekstrem. Time je ideolo-
ki ocrnila postojei opasni drutveni
pokret i stvorila analogiju izmeu ove
dve navodno sline, ali ideoloki su-
protstavljene strane terorizma. Na taj
nain postigla je dva cilja koja je zacrta-
la. Prvo, strah od onoga to bi neonaci-
stika partija mogla da uini iskorien
je da se progura rasistika politika i
lake prihvati ok-taktika antisocijalnih
mera. Drugo, izjednaavanje desniar-
skog i leviarskog ekstremizma iskori-
eno je za progon aktivista ukljuenih
u razne oblike protesta (kriminalizaci-
ja lokalnih borbi protiv rudnika zlata
na Halkidikiju i iseljavanje skvotova i
drutvenih centara).
Ovde treba istai da su mediji i Vla-
da iskonstruisali faistiku opasnost
znatno pre nego to se ona zapravo po-
javila u vidu pokreta iji su glasai delo-
vali kao antisistemski nastrojeni. Ali su
to bili samo naizgled.
Zanimljivo je da je grka verzija Indi-
gnados pokreta (pokreta Ogoenih,
prim. prev.) u prolee i leto 2011. iz
svog programa iskljuivala solidarnost
s imigrantima, pod izgovorom da bi to
skrenulo diskusiju s napada na Grke.
Takoe, i Komunistika partija Grke i
partija Siriza, dve stranke levog krila
u parlamentu, nisu odbile da uestvu-
ju u stvaranju zakona kojim se defni-
e ekstremizam. Barem je tako bilo do
ubistva antifaiste Pavlosa Fisosa, koje
je bilo povod za masovne demonstra-
cije, kojima je Vlada bila primorana da
neko vreme glumi da je antifaistika, te
da zatvori nekoliko pripadnika Zlatne
zore, ukljuujui i njenog vou. Ko-
munistika partija Grke nije oklevala
da poetkom 2012. dozvoli lanovima
Zlatne zore da govore na otvorenom
skupu metalaca koji su bili stupili u
trajk, izgovarajui se kako su otvoreni
za sve, a elei time da naglase da nisu
otvoreni samo za anarhiste. Ova sta-
ljinistika stranka uinila je to kad je
uvidela da antiautoritarci dobijaju sve
vie na znaaju u talasu solidarnosti sa
trajkaima. I voa Sirize Aleksis Ci-
pras usprotivio se tome da ga nazivaju
faistom ili anarhistom, a skuptinski
predstavnici ove stranke normalno ko-
municiraju s kolegama iz Zlatne zore
i ak se i sami nekad slue rasistikim
sloganima. Toliko o tome ta ini levi-
ca na vlasti.
U ovom trenutku, lokalne antiautoritar-
ne skuptine ire se po veim gradovi-
ma, a jo uvek traje borba atinskog an-
tifaistikog pokreta na svakom oku.
Bitka protiv rudnika zlata na Halkidiki-
Smanjenje broja ilegalnih imigranata koji ulaze
u Grku nije posledica antiimigrantske politike, ve
politike planirane ekonomske katastrofe.

Voa Sirize
Aleksis Cipras
Vostvo
Zlatne zore
Pavlos
Fizas
39
ju, u severnoj Grkoj, ne jenjava, uprkos
izuzetno jakom i postojanom pritisku
zlatarske kompanije i njoj potinjene
grke drave.
Ne zaboravimo da imigrantske borbe,
makar od 2007, predstavljaju vrsto,
premda nepriznato, zalee borbi gr-
kog drutvenog pokreta: trajk beraa
jagoda iz Bangladea 2007, neredi Av-
ganistanaca u Patri u januaru, avgustu
i septembru 2008, trajkovi glau imi-
grantskih radnika koji trae puna prava
na Kritu 2008, velianstven sluaj bu-
garske imigrantkinje i sindikalistkinje
Konstantine Kuneve iz 2009, koju su
efovi napali i unakazili sumpornom
kiselinom zbog njenog hrabrog zalaga-
nja za prava istaa, izuzetno dugotra-
jan trajk egipatskih ribara u solunskoj
Mihanioni iz 2010, koji su, premda su-
rovo razbijeni, ipak primorali vlasnike
brodova po ribarskim lukama irom
zemlje da sve ribare shvate ozbiljnije,
zatim trajk glau 300 imigrantskih
radnika iz 2011, kojim su traili puna
prava za sve imigrante, to je pokrenulo
ogroman pokret solidarnosti kod kue
i u inostranstvu, bangladeki berai ja-
goda ponovo ove godine, te brojni pro-
testi po pritvorskim centrima i zatvo-
rima Ne sme se dopustiti da sve ovo
bude izbrisano iz istorije.
ORGANIZOVANO KRENJE
PRAVA
Organizovano unitavanje pravnog
lica u oveku, koje pominje i politika
teoretiarka Hana Arent, ogleda se u i-
njenici da koncentracioni logori (koje je
najavio socijalistiki ministar javnog
reda Hrisohoidis 2012, a sada uveo de-
sniarski ministar javnog reda Dendias)
ne potpadaju ni pod koji propis EU.
Evropska politika reavanja pitanja
migracije propisuje tri vrste objeka-
ta: skrining centre na granicama, koji
su osmiljeni tako da ispitaju valjanost
argumenata azilanata, centre za otvore-
nu podrku izbeglicama koje su dobile
azil (svaki etvrti, tj. 25 % u EU i svaki
hiljaditi 0,3 % u Grkoj), te centre za
one koji ekaju deportaciju.
Ovo, naravno, ne pominjemo da bismo
podrali usklaivanje s evropskim za-
konodavstvom, ve u nameri da nagla-
simo injenicu da grka drava zvani-
no stavlja ilegalne imigrante u nadpra-
vosudni kazneni sistem, van domaaja
zakona.
Kad je u pitanju evropsko zakonodav-
stvo, u koje puno poverenje ima je-
dan deo grke levice, pomenuemo da
je produeni boravak (nakon godinu
dana), u pritvorskim centrima za za-
toene u okviru policijske operacije
Ksenios Zevs, zasnovan na zloglasnoj
Direktivi o povratku, sramnom ukazu
usvojenom u decembru 2008. Ta Direk-
tiva doputa dravama lanicama EU
da zadravaju ilegalne migrante, koji
ekaju deportaciju, ak do 18 meseci (u
to vreme, maksimalno vreme zadrava-
nja ilegalnih imigranata koji su uhap-
eni u Grkoj bilo je 3 meseca). Najava
produetka perioda zadravanja s 12 na
18 meseci izazvala je nerede i trajkove
glau u nekoliko koncentracionih lo-
gora, na koje je odgovoreno suzavcem
i policijskim iivljavanjem. Pobunjenici
iz pritvorskih centara u Amigdalezi ra-
stureni su po raznim zatvorima i pri-
tvorskim centrima irom zemlje.
Politika grke drave predstavlja poli-
tiku obezvreivanja ljudi, retorike upe-
rene protiv ljudskog otpada, kao i po-
litiku koncentracionih logora. Re je o
politici stalnog vanrednog stanja i odr-
ivog, organizovanog haosa. Ona prvo
napada imigrante, ali krajnji cilj joj je
ceo narod.

Vladajua koalicija nalazila je svaki izgovor da

promovie ideju neonacistike partije koja predstavlja
desniarski ekstrem kao odgovor na leviarski ekstrem.
Time je ideoloki ocrnila postojei opasni drutveni
pokret i stvorila analogiju izmeu ove dve navodno
sline, ali ideoloki suprotstavljene strane terorizma.

40
Parlamentarna podrka
nacista krupnom kapitalu
Zlatna zora
CEENJE LJUDI U
FABRIKAMA ZNOJA
AZIJSKE ZEMLJE, U
KOJIMA SE PROIZVODI
ROBA ZA VEINU VELIKIH
SVETSKIH TEKSTILNIH
KOMPANIJA, PRAVI SU
PAKAO ZA RADNIKE. JEFTINA
RADNA SNAGA PROVODI
PO PETNAEST SATI DNEVNO
ZA FABRIKIM MAINAMA,
U RIZINIM USLOVIMA, BEZ
PLAENOG ODMORA. A SVE
TO DA BI BILI KONKURENTNI
I DA SVETSKI GIGANTI NE BI
SVOJA POSTROJENJA POVUKLI
BA IZ NJIHOVE ZEMLJE
Pie: Tomasz Konicz, (KONKRET, 7/2013, 24-25); preveo: Peter Atanackowic

Z
ar nismo svi mi pomalo kapital?
Izgleda da se graanski mediji
uvek vraaju ovoj tezi kad god
se, svako malo, pokrene pitanje o ubi-
stvenim posledicama globalizovane
robne proizvodnje u kasnom kapita-
lizmu. Dnevni list Tageszeitung (Taz),
u svom komentaru povodom ruenja
jedne fabrike graevine u Bangladeu,
krajem aprila, kad je poginulo vie od
1.100 tekstilnih radnika, tvrdi da prvo
od potroaa treba zahtevati da preuz-
mu deo odgovornosti za to to konzu-
miraju robu. Jefine i fairtrade robe
ne moe biti po nultoj tarif, navodi se
u komentaru. Mi moramo vie da pla-
timo i nas se takoe mora ticati kako se
roba proizvodi.
POTROAI NEKA
TROE VIE
Sa ovim stavom Taz se naao na liniji
drugih slinih istraivaki orijentisa-
nih tampanih medija, kao to je npr.
Brigitte, koja je poetkom maja saveto-
vala svojim itateljkama da se, prilikom
sledeeg opinga, malo raspitaju kod
prodavaica na odeljenjima s odeom o
tome ta preduzetnici ine da osiguraju
ostvarenje ljudskih prava u lancu snab-
devanja. Ovaj smeni predlog pokazao je
koliko pogreno percipiraju stvari opor-
tunistiki pripadnici srednje klase, za
koje je prosto neshvatljivo da su mnogi
ljudi u SR Nemakoj prinueni da ku-
puju najjefiniju odeu. To posebno tra-
gikomino izgleda u sluaju Taza, koji je
neformalno centralno partijsko glasilo
Partije zelenih. List blizak partiji, koja
se zajedno sa rederovim SPD-om po-
starala da putem Agende 2010 Nemaka
razvije jedan od najveih prekarnih sek-
tora u Evropi (22,3 % zaposlenih radi u
ovom sektoru), sada zahteva od potroa-
a da potroi vie novca na odeu.
U odnosu na komentatora Tageszeitun-
ga i njegovog apelovanja na samood-
govornost potroaa, ak i papa Fran-
ciskus deluje kao revolucionar, budui
da je govorio o robovskom radu kad je
komentarisao za Banglade uobiajena
mesena primanja zaposlenih (38 evra).
Spomenuti alternativni dnevni list, iji
su se politiki zatitnici dobrano posta-
rali da se uslovi rada u Nemakoj pri-
blie onima u Treem svetu, ali se sada
zbog mentaliteta okrenutog kupovanju
jefine robe i ekspanziji trita za dis-
konte tekstila (kompanije koje prodaju
jefine proizvode), a sve su to rezultati
Agende 2010 i Hartz reformi. Ova grd-
nja konzumenata, koja je usled opte
tendencije prekarizacije u Nemakoj
apsurdna, deluje ve opsceno u odno-
su na krizom zahvaenu Evropu, ija se
juna periferija, zahvaljujui nemakom
diktatu tednje, pretvorila u raspadajui
region, u kojem nezaposlenost mladih
prelazi 50 %.
Ovakva pseudokritika potroakog
mentaliteta fokusiranog na jefine pro-
izvode na ostrvima blagostanja, koja
su sve manja i u centrima kasnokapita-
41
listikog svetskog sistema, ne moe da
bude zadovoljavajua iz jo jednog ra-
zloga. Naime, u Bangladeu se ne proi-
zvodi samo za diskonte tekstila, nego se
i skupa odea poznatih frmi produku-
je u slinim uslovima, nedostojnim
oveka, kakvi su vladali i u sruenoj
osmospratnoj fabrici u pregrau Dake,
zgrade iji je poslednji sprat podignut
bez graevinske dozvole (to je i izazva-
lo ruenje objekta). U njenim ruevina-
ma nisu se nali samo proizvodi diskon-
tnih proizvoaa kao to su Kik ili Pri-
mark, nego i oni pravljeni za Benetton.
Roba poznatih marki i trgovinskih lana-
ca kao to su C&A, H&M, Esprit, GAP,
Adidas, Tchibo, Metro ili Tesco proizvodi
se upravo u Bangladeu, koji je u toku
prethodne decenije postao glavni pro-
izvoa tekstila u jugoistonoj Aziji.
U toku globalizacije, ekspandirajua
tekstilna industrija, koja isporuuje za-
padnim kompanijama robu u godinjoj
vrednosti od 15 milijardi dolara, tran-
sformisala je ovu zemlju jefine radne
snage u drugog po veliini svetskog
izvoznika tekstila (nakon Kine). Oko
3,5 miliona radnika (veinom ena,
budui da ene dominiraju u brani sa
zastupljenou od oko 80 %) rinta u
industriji odee, pri emu od njihovih
bednih prihoda zavisi ukupno oko 20
miliona ljudi u Bangladeu. Oko 9 %
ukupnog uvoza tekstila u EU, a 12,5 %
uvoza tekstila u Nemakoj, stie upravo
iz ove zemlje.
PAKAO IZA FABRIKIH
ZIDOVA
Ovako uspenu izvoznu priu mo-
gue je realizovati samo zahvaljujui
bespotednoj eksploataciji radnika i
radnica u Bangladeu, iji godinji BNP
po glavi stanovnika dostie svega 704
dolara (podaci iz 2011.), to ovu zemlju
ini jednom od najsiromanijih na sve-
tu. Vlada Bangladea, u jednoj od prvih
reakcija na vest o ruenju fabrike, podi-
gla je zakonski minimum za plate s 30
U Bangladeu se ne proizvodi samo za diskonte tekstila, nego se i skupa odea
poznatih firmi produkuje u slinim uslovima, nedostojnim oveka, kakvi su vladali i
u sruenoj osmospratnoj fabrici u pregrau Dake. U njenim ruevinama nisu se nali
samo proizvodi diskontnih proizvoaa kao to su Kik ili Primark, nego i oni pravljeni
za Benetton. Roba poznatih marki i trgovinskih lanaca kao to su C&A, H&M, Esprit,
GAP, Adidas, Tchibo, Metro ili Tesco proizvodi se upravo u Bangladeu.

42
na 40 evra meseno, ali se one ipak jo
uvek nalaze ispod granice egzistencije,
emu doprinosi i godinja infacija od
oko 8 procenata. Zvanino propisano
radno vreme iznosi 60 asova nedeljno,
ali zakonska regulativa je puna rupa,
tako da radnice i radnici esto moraju
da rade i po 15 asova dnevno. Seksu-
alne zloupotrebe, nasilje, zakidanje na
platama i neizdrivi radni uslovi redov-
na su pojava u ovoj proizvodnoj brani.
Ceenje ljudi u ovim fabrikama znoja
poinje ve s navrenih 14 godina ivo-
ta. Plaeni odmor ne postoji.
Zapadnim koncernima, ija se roba
tamo i proizvodi, ovo stanje je vrlo do-
bro poznato. Firma Adidas, krajem
2012, traila je od svojih dostavljaa
na terenu da se obaveu na standarde
za radna mesta, koji predviaju 60-sat-
nu radnu nedelju za radnice starije od
15 godina, koja moe biti produena
samo u vanrednim okolnostima. A ova
industrija predstavlja jedan od central-
nih delova mree politike korupcije,
koja omoguava rairene zakonske zlo-
upotrebe spram poloaja radne snage i
brutalnu represiju prema sindikalnim
aktivistima. Jer se stalno deava da kri-
tiari stanja i sindikalci bivaju hape-
ni ili direktno likvidirani, kao to je to
bio sluaj poznatog aktiviste Aminula
Islama, ije je beivotno telo, s brojnim
tragovima muenja, pronaeno prole
godine, nakon to je pokuao da orga-
nizuje trajk u jednoj frmi koja je proi-
zvodila odeu, izmeu ostalog i za mar-
ku Tommy Hilfger.
Da bi se razumelo zato se ak i proi-
zvoai markirane odee odluuju za
produkciju svojih trendi kolekcija pod
tako varvarskim uslovima, vie moe da
pomogne sluanje jednog radio-izveta-
ja ultrakonzervativnog Bavarskog radi-
ja, nego itanje alternativnog Taza. Na-
ime, u jednom radio-intervjuu, krajem
2012. godine, svoja iskustva izneo je
Rudolf Loder, vapski preduzetnik, koji
se tri godine vebao kao podizvoa
radova na eksploataciji 2.000 zaposlenih
u jednoj fabrici u Bangladeu, a na kra-
ju je dao otkaz. Prema njegovim reima,
uprkos jefinoj radnoj snazi i svemu
ostalom, na kraju se ne zaradi mnogo,
to ga je nagnalo da se poali na kon-
stantan pritisak na sniavanje cena
od strane zapadnih kompanija. Velike
frme nisu nita plaale, tako da se, po
njegovim reima, morao zadovoljiti sit-
niem. Uslovi rada mogu biti grozni bez
ikakvih ogranienja, konkurencija na
tritu stara se da se u praksi sprovode
najefkasnije metode eksploatacije, a
njihovu realizaciju jo uvek moe bolje
da garantuje domaa tekstilna buroazi-
ja, nego neiskusni vapski goni robova.
KAMPANJA
ZAMAZIVANJA OIJU
Klaus Verner Lobo, autor knjige Crna
knjiga modnih marki objasnio je na
istoj radio-stanici, kako funkcionie
konstitutivni mehanizam konkurencije
u kapitalistikom nainu proizvodnje:
Princip je jednostavan: raspie se ten-
der za proizvodnu liniju i najjefinija
ponuda bude prihvaena. Ako na jed-
nom mestu proizvodnje, recimo u Kini,
rastu plate i trokovi produkcije, itav
proizvodni karavan seli se dalje, u Vijet-
nam ili Kambodu. Neto kao politi-
ki korektno proizvedene patike ne po-
stoji, objanjava Lobo i poruuje: Bolje
razmislite da li vaa stara obua moe
da izdri jo neko vreme.
Ovde je re o konkurentskom nadme-
tanju u kojem prednost imaju oni akteri
na tritu koji znaju kako da uz najveu
bezobzirnost i brutalnost maksimira-
ju svoje profte. I obrnuto, one tekstil-
ne kompanije koje izbegavaju uee
Stalno se deava da kritiari stanja i sindikalci bivaju
hapeni ili direktno likvidirani, kao to je to bio sluaj
poznatog aktiviste Aminula Islama, ije je beivotno
telo, s brojnim tragovima muenja, pronaeno prole
godine, nakon to je pokuao da organizuje trajk u
jednoj firmi koja je proizvodila odeu, izmeu ostalog i
za marku Tommy Hilfiger.

Tragedija u uruenoj
fabrici u Rana Plazi
43
u nadmetanju za podizanjem prof-
ta, belee gubitke u trinoj utakmici.
Zbog toga nema vie dobronamernih
kapitalista oni su odavno bankrotira-
li. Upravo zato e celokupni fairtrade
pokret i ubudue pokrivati samo jedan
marginalni deo trita, srazmeran gri-
i savesti koju e oseati levo-liberalna
srednja klasa.
Tu nee nita promeniti ni reklamna
kampanja sve-je-OK, koju je tekstilna
industrija uz podrku medija pokrenu-
la nakon ruenja osmospratne fabrike u
Daki. Nekoliko desetina zapadnih tek-
stilnih i trgovinskih koncerna sloilo se,
u jednom sporazumu o bezbednosti u
Bangladeu, da, izmeu ostalog, nezavi-
snim inspektorima treba da se omogu-
e pristup i kontrola poveanih sigur-
nosnih standarda u frmama lokalnih
dostavljaa robe. Osim toga, koncerni
ele da usmere jedan neodreeni fnan-
sijski doprinos za renoviranje tronih
fabrikih postrojenja. Prema navodima
u Spiegel-Online, re je o nekoj vrsti sit-
nog deparca, jer koncerni nameravaju
da za ove svrhe pojedinano izdvoje iz-
meu 100 i 500 hiljada evra. Meutim,
poboljanja radnih uslova u tom siste-
mu eksploatacije nisu planirana. Na
primer, ne pominje se skraivanje estre-
mno dugakog radnog vremena.
Zbog toga ove reklamne mere vie pod-
seaju na one mree koje je kineski pro-
izvoa elektronske opreme Foxconn
postavio na zgrade svojih radnika na-
kon jednog talasa samoubistava, ne bi
li time predupredio novu seriju suicida,
pri emu se nita nije promenilo u nai-
nu rada u fabrici. Ovakvim merama tre-
ba spreiti loe vesti o fabrici, smanjiti
trokove i optimizovati eksploataciju
radne snage. Tim pre jer ranije spome-
nute mere poveanja sigurnosti rada
u Bangladeu ne predviaju kanjava-
nje prekrilaca umesto toga, rezultati
kontrole treba da budu javno objavljeni.
Ukoliko i druge
zapadne kompanije
budu pratile primer firme
Walt Disney, tekstilnim
radnicama u Bangladeu
preti dalje osiromaenje,
ivot na ulici ili ak
prostitucija.

Poar u
Bangladeu
44
Ovaj sporazum je, dakle, samo jedna
PR kampanja, kojom e se jo jednom
oiveti bajka o odrivosti i civilizovano-
sti kapitalizma. U to se uklapa i naslov
sa portala Spiegel-Online: Veliki modni
lanci reaguju pod uticajem protesta.
POVRATAK U VARVARSKU
FAZU KAPITALIZMA
Poboljanju poloaja tekstilnih radnica
pre bi mogla da doprinese legalizacija
sindikata koju je najavila vlada ove ze-
mlje. Osim ako se i ovde ne radi samo
o medijskoj meri za poboljanje javnog
imida. Do sada su sindikati u fabri-
kama mogli legalno da rade jedino uz
saglasnost vlasnika fabrike. Osim toga,
sve ove mere imae ogranien efekat, jer
e njima biti obuhvaeno samo 1.000
od oko 5.000 fabrika lociranih u Ban-
gladeu. Neke kompanije, kao to su
GAP ili Walmart, nisu se prikljuile
ovom sporazumu, ve su umesto toga
najavile sopstvene akcione planove koji,
meutim, nee biti obavezujui. Najzad,
kljuno je to da se ove mere odnose is-
kljuivo na Banglade, tako da bi one
mogle ovoj zemlji samo da oteaju bor-
bu s konkurencijom, u privlaenju no-
vih industrijskih investicija.
Otprilike u isto vreme kad je potpisan
Bangladeki sporazum, u Kambodi je,
prilikom ruenja krova jedne fabrike,
poginulo vie radnika, bez da je to iza-
zvalo bilo kakav eho u zapadnim medi-
jima. Iz toga se vidi da ova zemlja ima
veliku konkurentsku prednost u odnosu
na Banglade. Predvoeni kompanijom
Walt Disney, koja je najavila svoje pot-
puno povlaenje iz Bangledaa, sada
kad je ova zemlja dospela na lo glas, i
drugi svetski giganti spremaju selidbu
itavih fabrika u druge drave regiona,
kako je o tome izvestio New York Times,
sredinom maja. Zapadni menaderi
sada poinju da trae potencijalne nove
liferante u junom Vijetnamu, central-
noj Kambodi i u unutranjosti ostrva
Java. Kako je za njujorki list objasnio
jedan od menadera, u ovom trenut-
ku samo ime Banglade naoj frmi daje
negativnu konotaciju.
U ekonomiji bede jugoistone Azije
ogleda se jedna od osnovnih proti-
vrenosti kapitalistikog naina pro-
izvodnje, koja je i uzrokovala savre-
menu globalnu krizu. Iako izgleda da
se kapitalistiki sistem pod stare dane
dobrim delom vratio u varvarsku fazu
svog razvitka iz 18. veka, kad su ogru-
bele deije ruke morale da u 15-satnim
smenama opsluuju maine za izradu
tekstila, ipak se pri ovom bekstvu u
prolost ne mogu izbei protivrenosti
koje ono samo donosi. Ovaj arhaini
sistem, koji se zasniva na nemilosrdnoj
eksploataciji radne snage, kroz kon-
stantno, konkurencijom posredovano,
poveavanje produktivnosti, ini naja-
mni rad potencijalno suvinim. Jer na-
jamni rad u mnogim branama, mogu
je jo samo za najamnine koje su dale-
ko ispod egzistencijalnog minimuma,
kako je to pravilno primetio ak i por-
tal Welt Online: Poslednje poveanje
minimalne najamnine u Bangladeu, sa
30 na 40 evra meseno, za posledicu e
imati zatvaranje oko 300 fabrika i ot-
putanje na hiljade radnika, to je stav
koji deli ak i inicijativa Clean Clothes
Campaign (CCC). Ne treba iskljuiti
ni to da e mere za poveanje bezbed-
nosti na radu takoe imati sline nega-
tivne posledice.
Opcije koje kasni kapitalizam ostavlja
ovakvim prekobrojnim ljudima, po-
brojane su u jednom lanku lista Tage-
sspiegel. Ukoliko i druge zapadne kom-
panije budu pratile primer frme Walt
Disney, tekstilnim radnicama u Ban-
gladeu preti dalje osiromaenje, ivot
na ulici ili ak prostitucija. Petnaesto-
asovne radne smene, prostituisanje ili
smrt od gladi pred ovim izborom na-
lazi se sve vie najamnih radnika, i to ne
samo u Bangladeu.

Ovaj arhaini sistem, koji se zasniva na

nemilosrdnoj eksploataciji radne snage, kroz
konstantno, konkurencijom posredovano, poveavanje
produktivnosti, ini najamni rad potencijalno suvinim.

Luka u Daki - Banglade

45
DA LI JE DOAO
TRENUTAK DA U EVROPI
NEMA VIE NIEG TO VREDI
I TO BI SE MOGLO UZETI?
DA JE TO MODA STVARNO
TAKO, GOVORI PODATAK
DA SE NEMAKA IZVOZNA
INDUSTRIJA SVE SNANIJE
FOKUSIRA NA VANEVROPSKA
TRITA. POSLEDICE
EKSPANZIVNE IZVOZNIKE
POLITIKE KOJU VODI
NEMAKA MOGU BITI VEOMA
OZBILJNE PO SUDBINU EU

U
jednom starom romantinom
flmu, beskrupulozni Dag
Bjerndal (kojeg glumi Gert Fre-
be) sakuplja dokaze o dugovima seljaka
i plemia zapalih u tekoe, sve dok ih
tako, sve zajedno, ne stavi pod svoju
kontrolu. Nakon toga moe da vlada
nad njima, milosrdno ili nemilosrdno,
kako god mu je volja.
Veoma slino funkcionie odnos meu
nacijama. Potpuno je nebitno da li An-
gela Merkel ume dobro da se nosi sa
ovima ili onima, sutina spoljne politi-
ke ostaje pljakanje stranih vrednosti
i osiguravanje odnosa koji to omogu-
ava. Nacija koja vie izvozi nego to
uvozi tako postaje poverilac drugih dr-
ava i generie porast moi, koju moe
pretvoriti u novac, tako to dunicima
diktira cene i uslove plaanja. Dunici,
s druge strane, sve vie tonu u zavisnost
i, usled insolventnosti, gube svoj suve-
renitet kao to je to sluaj s Grkom,
gde se vie nita ne deava bez nemake
saglasnosti.
I BRITANIJI PRETI
DUNIKO ROPSTVO
Britanski premijer Dejvid Kameron ne
eli da dopusti da i s Britanijom stvari
odu tako daleko. Pretio je naputanjem
EU, ne bi li sebi obezbedio potrebnu
panju. Njegov zahtev je opta refor-
ma evropske produktivnosti, jer inae,
prema njegovim strahovanjima, Evropi
preti zaostajanje za zemljama u razvo-
ju. Pored toga, zahteva i snaenje naci-
onalnih kompetencija. Centralizovana
Evropa? Ne sa mnom i ne s Velikom
Britanijom! Sutina centralizacije nije,
kao to se to esto pogreno navodi,
46
DOVODI LI EKONOMSKA
HEGEMONIJA NEMAKE
DO RASPADA EU?
Pie: Rajner Trampert, (preuzeto iz asopisa KONKRET, 3/2013, 14-16); preveo: Peter Atanackowic
prenoenje nadlenosti s nacionalnog
nivoa na administraciju u Briselu, ve
zavisnost od Nemake. A ona preti i
Engleskoj.
koti e, po svemu sudei 2014, pro-
glasiti nezavisnost i s vlasnitvom nad
90 % nalazita britanske nafe, koja se
preteno nalaze u kotskim brdima,
pristupiti EU. Britanski spoljnotrgo-
vinski defcit od 125 milijardi evra go-
dinje, u sluaju razdvajanja Engleske i
kotske i gubitka nafe kao najvanijeg
britanskog izvoznog artikla, samo bi jo
vie porastao. A Nemaka ve sakuplja
britanske dravne dugove. U poslednje
etiri godine, britanski dug prema Ne-
makoj popeo se na iznos od 90 milijar-
di evra. Francuski dug prema Nema-
koj, u poslednje etiri godine, iznosi ak
130 milijardi.
Nije samo juna Evropa duboko zaglav-
ljena u evropskoj krizi, ve je to sluaj i
s Francuskom i Britanijom. U obe ove
zemlje udeo industrijske proizvodnje u
privredi manji je nego u Italiji i paniji.
U Velikoj Britaniji, koja je u poslednjih
15 godina izgubila 40 % radnih mesta
u industriji, situacija bi bila jo kata-
strofalnija kad industrija iz Azije ne bi
koristila ostrvo kao zemlju niskih nad-
nica i odskonu dasku za bescarinski
ulaz u EU. U sluaju izlaska Britanije iz
EU, pretila bi opasnost da doe do pre-
metanja ovog industrijskog kapitala u
neku drugu zemlju. Svestan delikatnog
stanja u kojem se nalazi Britanija, ne-
maki ministar spoljnih poslova Vester-
vele opomenuo je Kamerona: Evropa
nije samo zbir nacionalnih interesa,
nego sudbinska zajednica u tekim vre-
menima. Ovakav ton odgovara novoj
hegemonijalnoj ulozi Nemake. Dakle,
zajednica koju vode Nemci, iz nema-
kog ugla, moe biti samo sudbinska
zajednica, u kojoj se svako autonomno
delovanje tretira kao dezerterstvo.
POMERANJA
KRUPNOG
KAPITALA
Krupni kapital u
Evropi i SAD
lenari u
velikom stilu,
dok zemlje
u razvoju
belee dvo-
cifrene sto-
pe rasta.
Novi ef
Saveznog
udruenja
nemake
industrije
(BDI) vai za optimistu, zato to je za
2013. predvideo stopu rasta od 0,8 % u
Nemakoj. Kad kineska privreda belei
godinju stopu rasta od 8 %, svi se pita-
ju kad e ona konano izai iz recesije.
To to zemlje u razvoju belee najvei
rast industrije u istoriji, dok akumulaci-
je kapitala u starim imperijama gotovo
da vie i nema, jeste u sutini nagove-
taj tendencijskog pada proftne stope
pri rastuem organskom sastavu kapi-
tala. Drugi indikator tog razvoja jesu
strujanja kapitala koja sve ee zaobila-
ze Evropu.
U toku 2012. godine, broj direktnih in-
vesticija iz inostranstva u EU, koje obu-
hvataju meunarodni promet kapitala
i prekogranina ulaganja u kompani-
je, opao je za 35 %. Prvi put dogodilo
se da je vie investirano u zemlje u ra-
zvoju (680 milijardi dolara) nego u in-
dustrijske zemlje (549 milijardi). Ako
se kao indikator uzme automobilska
industrija, moe se rei da je Evropa u
stanju slobodnog pada. Od 2007. pro-
daja novih automobila na svetskom ni-
vou porasla je za 18 %, dok je u Evropi
opala za 24 procenta. Evropskoj auto-
mobilskoj industriji predstoji masovno
zatvaranje kapacitata, poev od Opela,
Forda, Fiata, Peo-Sitroena i Re-
noa. Koncern Folksvagen, koji sa pre-
ko devet miliona novih vozila jo uvek
zaostaje za Tojotom i Deneral Mo-
torsom kao vodeim frmama
na svetskom tritu, obja-
vio je da se pripremio za
jednu dugotrajnu krizu
na evropskom konti-
nentu.
Evropa nije samo uz-
drmana krizom, ve je
i doslovno poela da
se raspada. Novi izve-
47
taj o socijalnom stanju u EU pokazuje
da se periferne drave na jugu konti-
nenta nalaze u spirali propadanja, koju
ine pad privrednih aktivnosti, brzi rast
nezaposlenosti i sve vea erozija priho-
da. U decembru je stopa nezaposleno-
sti u evro zoni iznosila 11,7 %, izraeno
brojem, to je 18 miliona osoba, to je
dva miliona vie nego prethodne godi-
ne. U Grkoj i paniji svaki etvrti rad-
no sposobni stanovnik trenutno je bez
posla, dok stopa nezaposlenosti meu
mladima, sa skoro 60 procenata (u Ita-
liji 37 %), dostie cifru, koja je u sluaju
Tunisa i Egipta, prema analizama u me-
dijima, predstavljala jedan od glavnih
razloga za tamonje revolucije. Uprkos
programima pomoi, jaz izmeu seve-
ra i juga u okviru evrozone porastao je
daleko vie nego u odnosu na ostatak
Evrope, a zbog ispranjenih budeta za
socijalno staranje u zemljama zahva-
enim krizom, ugroene porodice vie
nije mogue tititi od posledica krize.
SUSEDNE ZEMLJE
MOTOR ZA PRIVREDNI
RAST NEMAKE
Nemaka sama sebe slavi kao pokreta-
ku snagu Evrope, iako sama nemaka
privreda jedva da i belei rast, a njena
visoka stopa izvoza pokazuje, zapravo,
suprotno. Tanije, pokazuje da ona ko-
risti susedne zemlje kao motor za svoj
privredni rast. Nacionalnoj ekonomi-
ji uspelo je da sopstvene slabosti rasta
kompenzuje na raun drugih zemalja.
Permanentno visoki prihodi od izvoza
ukazuju na otimanje vika vrednosti,
kapitala i zapoljavanje iz inostran-
stva. Nemaka je u periodu od 2009,
2010 i 2011. zabeleila viak u razmeni
sa zemljama evrozone u iznosu od 255
milijardi eura. Ovaj viak je u odnosu
prema pojedinanim zemljama imao
sledee iznose: 92 milijarde prema
Francuskoj, 59 milijardi prema Austriji,
44 milijarde prema Italiji, 43 milijarde
prema Belgiji i Luksemburgu, 36 mili-
jardi prema paniji i 9 milijardi prema
Portugalu. Nemaka je u velikoj meri
preuzela proizvodnju svojih suseda, to
ima razorne posledice po ostatak evro-
zone. Izvan evrozone, viak zabeleen
prilikom trgovinske razmene na trogo-
dinjem nivou iznosi 60 milijardi evra
prema Sjedinjenim Dravama, 63 mi-
lijarde prema Britaniji, 30 milijardi u
odnosu na Poljsku, 27 milijardi prema
vajcarskoj i 17 milijardi u odnosu na
Tursku.
Evropska administracija saoptila je,
ciljajui pri tom ba na Nemaku, da
viak ostvaren pri trgovinskoj razme-
ni, koji iznosi vie od 6 procenata bru-
to nacionalne proizvodnje, predstavlja
opasnost za privrednu stabilnost kon-
tinenta. est posto nemakog BNP-a
iznosi 155 milijardi eura. Prema rau-
nici minhenskog Instituta za istraiva-
nje privrede (Ifo), Nemaka je 2012. pri
razmeni ostvarila viak od 210 milijar-
di evra. To je najvea vrednost meu
svim industrijskim zemljama, a vea je
i od vika koji ostvaruje Kina. Viak koji
nemaka privreda ostvaruje pri spolj-
noj razmeni, koji istovremeno oznaa-
va pranjenje kapitalistike periferije,
predstavlja rezultat njene dobro osmi-
ljene produktivnosti, koja se zasniva
na tehnikoj modernizaciji, stagniranju
najamnina, irenju prekarnog sektora
i uveanju neplaenog dela rada. Osim
toga, Nemaka proftira i od fnansira-
nja s povoljnim kamatnim stopama, ali
Krupni kapital u Evropi i SAD lenari u velikom
stilu, dok zemlje u razvoju belee dvocifrene stope
rasta. To to zemlje u razvoju belee najvei rast
industrije u istoriji, dok akumulacije kapitala u starim
imperijama gotovo da i vie nema, jeste jedan
nagovetaj tendencijskog pada profitne stope pri
rastuem organskom sastavu kapitala. Drugi indikator
tog razvoja jesu strujanja kapitala koja sve ee
zaobilaze Evropu.

48
pre svega od toga to manje produktiv-
noj konkurenciji, pod krovom zajedni-
ke valute, a nakon uklanjanja barijera
na unutranjem evropskom tritu, ne-
dostaju instrumenti kojima bi mogla da
se zatiti od negativnih uticaja trine
utakmice, odnosno od posledica pada
konkurentnosti.
Nemaka prednost ogleda se i u njenoj
stopi zaposlenosti i udelu industrijske
proizvodnje u ukupnoj privredi. Samo
5,4 % radno sposobnog stanovnitva
slubeno je nezaposleno; broj zaposle-
nih dostigao je iznos od 41,5 miliona
osoba, to je najvei zabeleeni nivo
jo od 1871. godine. Udeo industrijske
proizvodnje u privrednim aktivnosti-
ma iznosi 30 %, ime je gotovo dosti-
gao nivo zemalja u razvoju: u Kini taj
procenat iznosi 47 %, u Indoneziji 45
%, u Rusiji 37 %, Meksiku 32 % i Junoj
Africi 31 %. Konkurentnost nemake
industrije raste u odnosu na industrije u
zemljama u razvoju, sve dok nivo naja-
mnina u Nemakoj ostaje na sadanjem
niskom nivou, a robe proizvedene u ze-
mljama u razvoju postaju sve skuplje,
usled porasta najamnina u njima i rasta
trokova transporta prema glavnim tr-
itima u SAD i Evropi. Ve je 14 % iz
Nemake ranije izmetenih proizvodnih
kapaciteta vraeno nazad u zemlju, a u
toku sledee tri godine oekuje se, na
osnovu upita u krugovima preduzetni-
ka, da se u Nemaku vrati ukupno 35 %
dislocirane proizvodnje.
U Evropi e stanje biti sve prekarnije,
odnosno nesigurnije, zato to e se per-
manentno pljakanje zaduenih zemalja
odraziti na zemlje poverioce. U nekom
trenutku nee vie biti niega to bi se
moglo uzeti, a pogotovo ne onda kad
ovo fnansijsko krvarenje bude vodilo
tome da dunici vie nee moi da op-
sluuju ak ni one privredne pogone
koji se sada staraju za kakve-takve pri-
hode. Berzanski pekulant Dord So-
ro ukazuje na to da je EU danas unija
dve klase - poverilaca i dunika, u ko-
joj Nemaka odreuje pravac kretanja.
Nemaka sama sebe slavi kao pokretaku snagu Evrope, iako sama nemaka
privreda jedva da i belei rast, a njena visoka stopa izvoza pokazuje, zapravo,
suprotno. Tanije, pokazuje da ona koristi susedne zemlje kao motor za svoj
privredni rast. Nacionalnoj ekonomiji uspelo je da sopstvene slabosti rasta
kompenzuje na raun drugih zemalja.

49
Nemaka se s visokim premijama za ri-
zike osigurala da dunici budu gurnuti
u depresiju i da dugorono pate od ne-
dostataka svoje nekonkurentne privre-
de. Meutim, Nemakoj treba objasniti
da e njena politika dovesti do raspada
EU i iza sebe ostaviti meusobno nepo-
verenje i resantiman.
PREORIJENTISANJE
IZVOZA
Savez nemakih industrijskih i trgova-
kih komora (DIHT) nedavno je zaklju-
io da je na prostoru EU plasiranje pro-
izvoda postalo sve tee. Uprkos tome, u
Savezu raunaju na rast izvoza od 4 %
u 2013. godini, prema njihovim reima,
posebno zato to su nemake kompani-
je sve snanije na tritima izvan Evro-
pe. Najbolje anse postoje u Aziji, ali i
delovi Afrike dolaze u fokus, dok se u
Junoj Americi sve vie iri protekcio-
nizam. Izvozno orijentisana privreda
u Nemakoj sve vie naputa Evropu i
na drugim tritima trai plateno spo-
sobne klijente. Prema oceni Saveznog
udruenja veletrgovine, spoljne trgovine
i usluga (BGA), pad izvoza unutar evro-
zone u 2012. godini vie je nego kom-
penzovan kroz porast izvoza u Kinu,
Brazil, Rusiju, Indiju i u zonu dolara.
Ovo preorijentisanje izvoza deava se
ve godinama, bez beleenja znaajni-
jih minusa u izvozu na trite unutar
Evrope. To je posebno primetno kad
se uporede razliite stope rasta izvoza
u vanevropske i evropske zemlje. Od
2009. do 2011. godine izvoz u evropske
zemlje zabeleio je rast od oko 22 % (u
odnosu na paniju 10 %), dok je izvoz
u Kinu porastao za 75 %, u Rusiju za
66 %, u Brazil za 57 %, a u zemlje u ra-
zvoju u jugoistonoj Aziji za 45 proce-
nata. Udeo izvoza u evropske drave, u
ukupnom izvozu Nemake, opao je sa
43 na 39,5 posto. Putovanja kancelarke
i ministra spoljnih poslova potvruju
nalaze o ovoj novoj orijentaciji. Prime-
ra radi, u dokumentu nazvanom Izjava
Berlin-Kanbera dogovorena je saradnja
izmeu Nemake i Australije u pogledu
privrede, trgovine, eksploatacije sirovi-
na (retkih metala), kao i kooperacija u
spoljnoj i bezbednosnoj politici, u vezi
s okupacijom Avganistana, a nakon to
doe do zvaninog povlaenja stranih
trupa iz ove zemlje. Ministar Vestervele
ve govori o jednoj stratekoj odskonoj
dasci u azijsko-pacifki prostor. Sli-
na saradnja uspostavlja se i s drugima:
u sluaju Kazahstana i Mongolije radi
se o eksploataciji minerala i retkih me-
tala, dok se saradnja s junoamerikim
zemljama bazira na eksploataciji drugih
sirovina, izvozu robe i kapitala.
REZANJE SFERE
SOCIJALNOG STARANJA
I dok se u vezi s problemom pada po-
tranje ve nalaze reenja, pitanje dugo-
va zaduenih zemalja jo se ne reava.
Dugovi est evropskih krizom zahva-
enih drava dostigli su ve vrtogla-
vih 3.500 milijardi evra, dok su dugovi
njihovih banaka gotovo tri puta vei i
iznose 9.400 milijardi. Ako bi neko po-
kuao, po svaku cenu, od njih da naplati
ovu sumu, dolo bi do potpunog raspa-
da ovih drutava, a otplata bi ipak mo-
rala biti odloena i to na neodreeno.
S druge strane, otpisivanje dugova bi se
negativno odrazilo na privredne cen-
tre. Izgleda da se u evrozoni ponavlja
dilema koja je postojala u vreme ujedi-
U Evropi e stanje biti sve prekarnije, odnosno
nesigurnije, zato to e se permanentno pljakanje
zaduenih zemalja odraziti na zemlje poverioce. U
nekom trenutku nee vie biti niega to bi se moglo
uzeti, a pogotovo ne onda kad ovo finansijsko krvarenje
bude vodilo tome da dunici vie nee moi da
opsluuju ak ni one privredne pogone koji se sada
staraju za kakve-takve prihode.

50
njenja Istone i Zapadne Nemake, kad
je privredno uspeniji i konkurentniji
Zapad godinama morao da odvaja 4 %
svoje drutvene proizvodnje za podrku
Istoku.
Evropska centralna banka je, kao van-
rednu meru, preduzela davanje kredita
u iznosu od 900 milijardi evra ugroe-
nim bankama dunikih zemalja, ne bi
li ove ispeglale svoje bilansne defcite, i
tako im je pruila ruku spasa. Koliko e
od tog iznosa zaista i biti vraeno, ostaje
pod znakom pitanja. U svakom sluaju,
defciti e biti pokriveni ili iz Evropskog
programa mera za stabilizaciju (ESM)
ili e biti prosto otpisani u konanom
bilansu Evropske centralne banke. Ova-
ko ili onako, za defcite garantuju dra-
ve poverioci, shodno snazi svojih pri-
vreda. Kad nemake kompanije izvoze
u zemlje koje su plateno nesposobne,
a nemaka drava tim zemljama preko
mera Evropske centralne banke ili ESM
programa omoguuje da plate uvoz iz
Nemake, te ovo ulaganje u dunike ka-
snije, u vreme rebalansa svog budeta,
povrati od poreza na dodatu vrednost
koju su ostvarile kompanije, ekonom-
ske aktivnosti zavravaju se u jednom
krugu, u kojem se sopstvena privreda
postepeno gui kroz eksploataciju dru-
gih zemalja. Ako bi se izostavila zao-
bilaznica preko drave, kompanije bi
same otkupljivale sopstvenu robu. Ne
bi li se ograniio tetan uticaj na razvoj
kapitala, usledie pokuaj da se na dr-
ave dunike povea pritisak i iz njih
izvue sve to je mogue, to e dalje
voditi padu njihovog kreditnog rejtinga,
a defciti u sopstvenoj zemlji bie kom-
penzovani putem skraivanja u sferi so-
cijalnog staranja. U tom sluaju bi dobit
privrede, zapravo, subvencionisali pen-
zioneri, nezaposleni i bolesni.
Teorijski, izlaz iz krize predstavljao bi
nezaustavljivi rast privrednih aktivno-
sti u dunikim dravama, koji bi vodio
velikom rastu izvoza, odnosno viku u
spoljnotrgovinskoj razmeni, pre svega
na teret Nemake. To bi bilo mogue
samo pod uslovima koji postoje u ze-
mljama koje belee ekspanzivni razvoj.
Prema nalazima instituta Ifo, pani-
ja, Portugal i Grka ponovo bi postale
konkurentne samo kad bi cene njihovih
proizvoda namenjenih za izvoz bile 30
% nie od evropskog proseka, dok bi u
sluaju Francuske cene proizvoda mo-
rale da budu sniene za 20 procenata.
Istovremeno bi cene nemakih proizvo-
da, usled niskog nivoa postojeih cena,
a na ta je uticalo uvoenje zajednike
valute, morale da budu podignute za 20
odsto. Ovakve mere zahtevale bi oba-
ranje visine najamnina i skraivanje iz-
dataka za socijalne usluge u zaduenim
zemljama, to bi se za njih pretvorilo
u pravu katastrofu. Takoe, podizanje
cena nemakih proizvoda za izvoz po-
drazumevalo bi i to da nemaki sindi-
kati pokau volju da se bore za znatno
vie najamnine. Drugu mogunost
predstavljalo bi istupanje Nemake iz
evrozone. Vrednost evra bi u tom slu-
aju pala, realni iznos dugova bi opao,
zaduene zemlje bi poele da izvoze
po niim cenama, a Nemaka bi zbog
obezvreivanja svojih potraivanja pod-
nela jedan deo gubitaka.
Evropski kapitalizam teko da e iza-
i iz stanja hronine bolesti, dokle god
drave poverioci podravaju pogrene
investicije fnansiranjem banaka i dra-
va koje se nalaze u loem stanju, umesto
da preduzmu intervencije u pravcu po-
pravke organskog sastava kapitala. To se
moe postii konsekventnim unitava-
njem neproduktivnih sektora, povea-
vanjem neplaenog dela radnog vreme-
na u odnosu na plaeno radno vreme,
smanjivanjem opskrbljivanja ljudi koji
samo konzumiraju, a pri tome ni na koji
nain ne doprinose proizvodnji i reali-
zaciji vika vrednosti, zatim osvajanjem
i pljakanjem novih izvora sirovina (to
je, izgleda, Francuska u Maliju ve po-
ela da preduzima) ili drugim elemen-
tima saniranja strukture kapitala. Dokle
god su gubici u jednom delu privrede
pokriveni kroz dobitke u drugim delo-
vima privrede, sve to se dogaa je pre-
livanje vrednosti iz produktivnih u ne-
produktivne sektore, to ima za posledi-
cu da ukupni proft i ekonomski rast sve
vie opadaju.
PRIRODA SLOBODNOG
TRITA
Teorija o ravnotei trita, kojoj po-
duava ekonomska nauka, predstavlja
pogreno verovanje, budui da trite
nita ne izjednaava, ve upravo dopri-
nosi poveanju jaza izmeu siromatva
i bogatstva, izmeu ekonomski dobro-
stojeih i slabostojeih regiona, usponu
Evropski kapitalizam teko da e izai iz stanja
hronine bolesti, dokle god drave poverioci
podravaju pogrene investicije finansiranjem banaka
i drava koje se nalaze u loem stanju, umesto da
preduzmu intervencije u pravcu popravke organskog
sastava kapitala.

51
i padu kompanija i nacija. Slabije drave
mogu se razvijati samo onda kad uslo-
ve svetskog trita delimino uspeju
da stave van snage, kad obore vrednost
svoje valute, oporezuju uvoz, uvedu
kontigente na stranu robu ili je prime-
nom neobinih reenja ine skupljom.
Primera radi, Rusija je uvela porez na
recikliranje, koji se primenjuje na auto-
mobile iz uvoza. Indija oporezuje uvo-
znu robu po stopi od 45 procenata, Bra-
zil po stopi od 35 posto, a Kina u visini
od 10 procenata. Svet je jako udaljen od
globalnog slobodnog trita. Ali, samo
tako je bilo mogue postii punu brzinu
ostvarivanja najmonije industrijaliza-
cije u istoriji oveanstva.
Karl Marks se protivio tvrdnji da slo-
bodno trite radi u korist svih. Prista-
lice ideje o slobodnom tritu naprosto
ne mogu da shvate kako se jedna zemlja
bogati na tetu druge. Uprkos tome, on
je favorizovao slobodno trite, zato to
je carinski sistem konzervativan i zato
to e sistem slobodne trgovine podriti
dosadanje nacije i suprotnost izmeu
proletarijata i buroazije dovesti do vr-
hunca. Podrivanje se potvrdilo. Kad se
vie ne stvara konurencija oko dobitka,
nego oko udela u gubitku, tada i suprot-
nosti dolaze do vrhunca. Samosvest,
naalost, ne dolazi sa suprotnostima.
Odjednom e koti jo vie naglaava-
ti sve to je kotsko, a Katalonci sve to
je katalonsko, ne bi li se izvukli iz bri-
tanskih i panskih dugova. Nemci hoe
da se otarase Grka, Grci prodaju svoje
luke Kinezima, nemaki izvoznici tra-
e u Aziji plateno sposobne muterije,
a Martin ulc kae: Verujem da Evro-
pi preti smrtna opasnost. To je moda
ipak prejaka tvrdnja, ali ovek je pred-
sednik evropskog parlamenta i trebalo
bi da zna o emu govori.

52
ISTORIJSKI REVIZIONIZAM:
ETNITVO KAO
DRAVNA POLITIKA
SRBIJI, KAO NACIONALNOJ
DRAVI, POTREBNO
JE NOVO VIENJE ISTORIJE
KAKO BI USPOSTAVILA
KONTINUITET S PROLOU,
KOJOJ, PO VIENJU GRUPE
ISTORIARA OKUPLJENIH
NA REVIZIONISTIKOM
ZADATKU, KOMUNIZAM NE
PRIPADA. UPRAVO ZBOG
TOGA, NE SAMO DA SE
ETNICI IZJEDNAAVAJU S
PARTIZANIMA, NEGO SE AK
PREDSTAVLJAJU KAO JEDINI
ISPRAVAN NACIONALNI
POKRET OTPORA U DRUGOM
SVETSKOM RATU
Pie: Jelena ureinovi

N
akon to je nedavno zvanino
utvren datum smrti Dragolju-
ba Mihailovia, sudska odluka o
njegovoj rehabilitaciji trebalo bi uskoro
da bude donesena. Ipak, vrlo je mogue
da e proces trajati jo dugo, jer je sudu
podnet zahtev da se kao struni svedoci
ukljue jo tri istoriara prof. dr Mi-
odrag Zeevi, mr Antun Mileti i dr
Aleksandar Sekulovi. Do sada su, po-
red Branka Latasa, svedoci bili etvori-
ca istoriara koji se ve godinama bore
za rehabilitaciju etnikog pokreta, to
dosta govori o cilju ovog sudskog proce-
sa i o tome koliko je objektivan. Zahtev
su potpisale 53 osobe meu kojima su
potomci rtava Jugoslovenske vojske u
otadbini i predstavnici raznih inicija-
tiva. Takoe, Helsinki odbor za ljudska
prava i Antifaistiki savez Srbije pod-
neli su, u avgustu ove godine, krivinu
prijavu protiv istoriara Koste Nikolia i
Bojana Dimitrijevia zbog iznoenja isto-
rijskih neistina i manipulacije injenica-
ma u toku sudskog procesa rehabilitacije
Dragoljuba Mihailovia.

ISTORIJA I POLITIKA
Seanje na Drugi svetski rat predstav-
ljalo je za vreme Jugoslavije, i jo uvek
predstavlja, jedan od glavnih sadraja u
drutvenom i politikom ivotu Srbije i
uvek je bilo podlono instrumentaliza-
ciji i manipulaciji za potrebe politikih
ciljeva. Dogaaji i linosti iz Drugog
svetskog rata uvek su imali veliku va-
nost, samo su se fokus i taka gledita
na te dogaaje menjali, pa samim tim i
predstave o istoriji. Velika revizija isto-
rijskog perioda Drugog svetskog rata,
koja je postala slubena od 2000. godi-
ne u Srbiji, nije voena naunom me-
todom, niti je zapoeta usled izlaska na
videlo novih injenica ili otvorenih ar-
hiva. Ona je, u sutini, otvoreno iskriv-
ljavanje slike o dogaajima i akterima iz
Drugog svetskog rata.
Jedna od bitnih odlika revizionizma u
Srbiji jeste isprepletenost istorije kao
naune discipline i pravnog sistema
odnosno politike, gde istoriari posta-
ju dravni i politiki akteri kroz pisanje
udbenika, rad u raznim komisijama,
pojavljivanje na sudu u svojstvu stru-
nih svedoka, itd. U pitanju je grupa
istoriara mlae generacije, posveena
opravdavanju etnikog pokreta ili vi-
lifkaciji jugoslovenskog reima, koja
je do 2000. godine bila marginalna, ali
koja je od promene reima postala vrlo
uticajna. Oni su danas glavni autori no-
vog vienja dravne istorije i narativa
potrebnih nacionalnoj dravi koja trai
kontinuitet s prolou, kojoj, po vie-
nju ove grupe autora, komunizam ne
pripada. etnici su, ve u prvim radovi-
ma na tu temu, kojom se najpre bavila
proetnika dijaspora a od osamdesetih
i znaajan broj autora iz oblasti istori-
ografje u Srbiji, bili pozitivno prikazi-
vani. Meutim, posle 2000. godine po-
zitivna ocena ovog pokreta premestila
se s margine u ofcijelnu istoriografju,
javni diskurs i pravo, kad je na vlast do-
ao demokratski nacionalizam, kako
etnici i Nemci na Neretvi
53
Todor Kulji naziva dravnu politiku
u Srbiji. Vrhunac ove isprepletenosti
politike i istorijske nauke jesu izmena
Zakona o veteranima iz 2004. godine,
Zakon o rehabilitaciji iz 2006. i proces
rehabilitacije Dragoljuba Mihailovia
koji traje ve vie od tri godine.
PROBLEM
REHABILITACIJE
Zakon o rehabilitaciji izmenjen je 2011.
godine i, po novoj verziji, rehabilitacija
i pravo na restituciju ne bi trebalo da
budu omogueni pripadnicima okupa-
torskih ili kolaboracijskih snaga koje su
uestvovale u ratnim zloinima. Ipak, to
ne reava problem, jer Zakon naglaava
i to da se svi zahtevi za rehabilitaciju,
koji su primljeni ili obraeni od 2006.
godine, izvravaju po verziji iz 2006,
koja je formulisana tako da omoguava
rehabilitaciju kvislinga i ratnih zloina-
ca dokle god moe nekako da se dokae
da su osueni na osnovu politikih ili
ideolokih razloga, to je veoma pod-
lono manipulaciji. Tako je sud u slua-
ju dva kvislinka andarma Milenka
Brakovia i Bogdana Lonara odluio
da su ubijeni iz politikih i ideolokih
razloga od strane pripadnika Narodno-
oslobodilake vojske, ne obazirui se na
injenice da su oni bili predstavnici kvi-
slinkog reima koji su, po svedoenji-
ma oevidaca, prvi izvukli oruje.
Od 2006. do 2011. ve je rehabilitovano
1.300 osoba, a kako je istoriar ore
Stankovi otkrio po sistemu uzorka, od
76 rehabilitovanih 14 su ratni zloin-
ci
1
. Sudovi rehabilituju skoro svakoga
za koga se podnese zahtev, a od Arhiva
Srbije potrauju se samo osnovni doku-
menti, najee samo presuda iz posle-
ratnog perioda i potvrda da je subjekt
pripadao nekoj vojsci, to je veoma pro-
blematino jer se ne istrauju detaljnije
razlozi zbog kojih je ta osoba osuena i
mogunost da bi ta osoba svakako bila
osuena na nekom drugom sudu.
Tako se i u sluaju rehabilitacije Drago-
ljuba Mihailovia, pored dokazivanja da
njegovo suenje nije bilo pravino i da
je osuen iz politikih i ideolokih ra-
zloga, opovrgavaju i injenice da je nje-
gova vojska saraivala s okupatorima
i poinila brojne zloine nad civilima.
Istoriari, koji su struni svedoci na ro-
itima, iznose nepotpune injenice, ko-
riste selektivne izvore i esto predstav-
ljaju jedan dokument kao krunski do-
kaz, zanemarujui ostale koji dokazuju
suprotno. Tako Vii sud u Beogradu
postaje mesto gde se iznova pie istori-
ja Drugog svetskog rata i Jugoslovenske
vojske u otadbini. Drava, zajedno sa
1
ore Stankovi, Smrt istorije, Vreme 1058, 14.
04. 2011.
Draa Mihailovi u zatvoru
tokom sudskog procesa
etnici i domobrani
54
istoriarima, menja istoriju preko zako-
na, sudova i Skuptine i, pod maskom
ispravljanja istorijskih nepravdi, od
ratnih zloinaca i kvislinga pravi rtve
kojima se mora iskupiti rehabilitacijom,
dok se broj rtava posleratnih dogaa-
nja u Jugoslaviji odjednom umnoa-
va, da bi se jugoslovenska vlast i, to je
mnogo vanije, partizanski pokret pri-
kazali kao negativna istorijska pojava i
delati.
Pored oigledne manipulacije injenica-
ma od strane istoriara koji uestvuju u
ovom procesu, objektivnost procesa je
oigledna i u izboru svedoka. Pripadnik
Narodnooslobodilakog pokreta Risto
Vukovi traio je, jo 2010. godine, do-
zvolu od suda da svedoi o istorijskim
zbivanjima i o tome kako su se bori-
li protiv Nemaca i etnika zajedno, ali
je odbijen s obrazloenjem da njegovo
svedoenje ne bi doprinelo utvrivanju
materijalne istine u postupku za rehabi-
litaciju. Nakon samo mesec dana, na ro-
itu je svedoio ameriki pilot Milton
Fredman koji je specijalno za tu priliku
doleteo iz SAD i koji je bio jedan od sa-
veznikih pilota kojima su etnici spasi-
li ivot.
NEGIRANJE RATNIH
ZLOINA NIJE ZAKONOM
KANJIVO
Problem je i to u Srbiji ne postoji ni-
kakav zakon koji zabranjuje i kanjava
negiranje Holokausta, ratnih i masov-
nih zloina i genocida. Zakoni tog tipa,
koji zabranjuju odreen nain pisanja o
prolosti, koji podrazumeva negiranje
Holokausta ili zloina protiv ljudskosti,
postoje u mnogim zemljama, izmeu
ostalog i u postsocijalistikoj Rumuni-
ji, Slovakoj, ekoj, Poljskoj itd. Nije
nikakvo udo to kod nas taj zakon ne
postoji i nee najverovatnije ni biti do-
nesen u skorije vreme, jer Srbija jo nije
raistila sa svojom skorijom prolou.
Negiranje injenice da se u Srebrenici
desio genocid veoma je raireno meu
politiarima i u javnosti, pa bi ta praksa,
po takvom zakonu, bila podlona kri-
vinom gonjenju. Ovakav zakon ne po-
stoji ni u Bosni i Hercegovini, jer su mu
se, prilikom predloga, usprotivili pred-
stavnici srpskog entiteta u parlamentu.
Kad bi ovakav zakon postojao, mnogi
srpski istoriari nali bi se pred sudom
zbog opravdanja ili negiranja zloina
etnika ili Nedievog reima, kao neka-
da David Irving ili Ernst Zundel, zbog
negiranja i relativizovanja Holokausta.
S druge strane, Srbija nije nimalo po-
sebna kad se radi o rehabilitaciji kola-
boracionista iz Drugog svetskog rata.
Postoji velika podrka rehabilitaciji Jo-
zefa Tisoa u Slovakoj, Antoneskua u
Rumuniji, dok je Alojzije Stepinac re-
habilitovan u hrvatskom Saboru, a kako
saznajemo, odnedavno se ozbiljno pri-
prema i pravna rehabilitacija Mikloa
Hortija u Maarskoj. Ono to olakava
rehabilitaciju i normalizaciju linosti
kao to je bio Dragoljub Mihailovi je-
ste zvanina pozicija etnika na strani
Jedna od bitnih odlika revizionizma u Srbiji jeste isprepletenost istorije
kao naune discipline i pravnog sistema odnosno politike, gde istoriari
postaju dravni i politiki akteri kroz pisanje udbenika, rad u raznim
komisijama, pojavljivanje na sudu u svojstvu strunih svedoka, itd.

etnici i nemci
etnici sprovode narod
na streljanje
55
saveznikih snaga, kroz skoro ceo Dru-
gi svetski rat, kao i to to se nisu zva-
nino borili na strani sila Osovine, iako
su se u stvari borili mnogo vie s njima
nego protiv njih. To je ono to omogu-
ava veoma laku manipulaciju injeni-
cama i istorijom, bez obzira na brojne
dokaze koji govore suprotno.
Ne sme se, naravno, zaboraviti ni to da
etnici i Dragoljub Mihailovi pred-
stavljaju pozitivne istorijske linosti i
rtve represije u oima mnogih ljudi u
Srbiji i, naravno, Republici Srpskoj, gde
su doiveli svoj veliki revival poet-
kom devedesetih. Odbijanje zahteva za
rehabilitaciju Mihailovia ne bi puno
promenilo takvu predstavu znaajnog
dela ovdanje javnosti, jer su etnici ve
godinama politiki i javno potpuno re-
habilitovani u Srbiji. Drava ulae puno
napora i novca ne samo da se etnici
prikau u pozitivnom svetlu i izjedna-
e s partizanima, to je i zakonski po-
tvreno 2004. godine, nego ak i da se
prihvate kao jedini ispravni nacionalni
pokret otpora u Drugom svetskom ratu.
Vlada Srbije je uestvovala u organiza-
ciji proslava na Ravnoj gori, a sadanji
predsednik Republike Srbije ima titu-
lu etnikog vojvode. Takvih primera
je jo puno. Poetkom novembra imali
smo priliku da na javnom televizijskom
servisu Srbije (RTS) vidimo premijeru
serije Ravna gora, koja predstavlja je-
dan od najveih televizijskih projekata
u Srbiji u poslednjih dvadesetak godina,
a koja se bavi sudbinom jedne srpske
porodice u Drugom svetskom ratu, kao
personifkacije patnje srpskog naroda
uopte, i koja u fokusu ima veoma pozi-
tivno prikazivanje etnitva s Nebojom
Glogovcem u ulozi Drae Mihailovia,
rtve istorijskih okolnosti. Autor ove
revizionistike propagande je Rado
Baji koji seriju naziva civilizacijskim
iskorakom srpskog drutva u celini.

Vrhunac ove isprepletenosti politike i istorijske

nauke jesu izmena Zakona o veteranima iz 2004.
godine, Zakon o rehabilitaciji iz 2006. i proces
rehabilitacije Dragoljuba Mihailovia koji traje ve vie
od tri godine.

Na zajednikom
zadatku
56
Prilog za istoriju antifaistike borbe:
VULOVE ETE U BORBI
PROTIV PREDRATNIH
FAISTA
DVADESETIH GODINA 20. VEKA BITI KOMUNISTA BILO JE
VEOMA RIZINO. NA ORGANIZOVANO NASILJE KOJEM SU
BILI IZLOENI LANOVI OVE PARTIJE, TREBALO JE ODGOVORITI
FIZIKIM OTPOROM. REVOLUCIONARNOM POKRETU BILI SU
POTREBNI VOJNICI, KAKAV JE BIO FRANJO VUL, SLOVENAKI
KOMUNISTA I DOBROVOLJAC IZ PRVOG SVETSKOG RATA, KOJI
JE DOBIO ZADATAK DA FORMIRA PROLETERSKE AKCIONE ETE
PRVI OBLIK ANTIFAISTIKE BORBE U JUGOSLAVIJI
Pie: Vojislav Martinov

ELIJA BR. 1
Mladi novinar beogradskog lista No-
vosti, Otokar Kerovani,
1
5. februara
1926. objavio je tekst pod krupnim na-
slovom ZATO POLICIJA UTI. Bilo
je prolo ve vie od dve nedelje otkad
su Kerovanijeve Novosti obznanile jav-
nosti da su u Beogradu u toku masovna
hapenja usmerena protiv lanova Ko-
munistike partije Jugoslavije. Reimski
1
Otokar Kerovani (19021941), novinar i
revolucionar. Pisao i ureivao asopis Mlada
Jugoslavija i beogradski zemljoradniki list
Novosti, a saraivao i sa Zagrebakim tiskom,
Politikom, bitoljskim Samoupravnim glasnikom,
zagrebakim Novostima i drugim novinama.
Od 1927. je lan SKOJ-a, a naredne godine
postaje i lan KPJ. Zbog svoje revolucionarne
delatnosti prvi put je uhapen 1928. Nakon robije,
s Veselinom Masleom ureuje asopis Nova
literatura. Ponovo je uhapen 1930. i osuen na
10 godina robije. Kaznu je izdravao u Sremskoj
Mitrovici, gde je pokrenuo ilegalni zatvorski list
Udarnik. Puten je iz zatvora 1940, ali su ga ustae
ponovo uhapsile i likvidirale 9. jula 1941. zajedno
s Ognjenom Pricom i Boidarom Adijom.
Proleterska akciona eta iz Slovenije
57
mediji su o ovim hapenjima utali, dok
je oko 150 osoba lealo u pritvorima,
gde su tueni i maltretirani, bez ikakve
optube. Istovremeno, glasovi iz samog
vrha vlasti i policije hvalisavo su iri-
li vest po Beogradu da je KPJ konano
unitena.
Kerovani je tada bio lan leviarske
studentske organizacije Grupa za so-
cijalnu i kulturnu akciju, meu koji-
ma je bilo i komunistikih simpatizera.
Nema sumnje da je posredstvom svojih
prijatelja bio u dosluhu sa zbivanjima
u zloglasnoj kaznionici Uprave grada
Beograda. Posebno jeziva bila je vest o
brutalnom muenju jednog zatvorenika
u Glavnjai, kako se tada zvala zgrada
Uprave. Prema Kerovanijevim izvori-
ma, dotinog je policija tukla po celom
telu i glavi, udarala ga ilama i motka-
ma po golim tabanima, savijala preko
stolica s gvozdenom polugom, zabada-
la mu iljke pod nokte i zabijala glavu
u ljudski izmet. Kerovani je u svom
tekstu od 5. februara obelodanio vest o
ovom, namrtvo isprebijanom, komuni-
stikom zatvoreniku, slomljenih udova,
koji lei u eliji broj 1.
Nakon to je prolo jo nedelju dana
od Kerovanijeve vesti, a da nije stigao
nikakav odgovor od policije, 12. febru-
ara, u Novostima je osvanuo kratak tekst
koji je umesto naslova imao samo inter-
punkcijski znak ?. U pomenutoj noti
Kerovani tvrdi da je, nakon njegovog
lanka od 5. februara, osoba iz elije br.
1 otpremljena u nepoznatom pravcu i
iznosi sumnju da je nesrenom zatvo-
reniku ljubaznost policije dola glave.
Umesto odgovora na pitanja Novosti,
policija je, tek 16. februara, objavila de-
manti Kerovanijevih informacija, isto-
vremeno ga tuei za klevetu. Sedam
meseci kasnije, poelo je suenje rado-
znalom novinaru, po tubi Uprave gra-
da Beograda za objavljivanje oigledno
izmiljenih i neistinitih vesti. Kerovani
je u svoju odbranu traio da sud pozove
grupu svedoka, meu kojima je kljuno
bilo lice uhapeno u Ulici kraljice Nata-
lije 88, upravo ono lice koje je boravilo
u eliji br. 1. Dosledan u svojoj glavnoj
dunosti ouvanja ugleda i autoriteta
drave, pa makar i zabaurivanjem poli-
cijskih brljotina, sudija je doneo odluku
prema kojoj nema potrebe za sasluava-
njem svedoka, ali da zato neodgovornog
Nova drava donela je osloboenje slovenskim
narodima od hegemonije Habzburke monarhije i
dominacije nemakog i maarskog kapitala, ali je
od samog poetka preraspodela moi ila u korist
novih dravnih i finansijskih struktura, nad kojima je
dominirala dinastija Karaorevia

Otokar Kerovani
58
rtve Orjunaa u Tr-
bovlju 1924. godine
novinara treba kazniti s tri meseca za-
tvora, plus 3.000 dinara za sudske tro-
kove i neizbenih 50 dinara takse.
ta se zapravo dogodilo u eliji br.1
Uprave grada Beograda otkrie se tek
15. februara 1928, na suenju grupi ko-
munista, meu kojima se nalazi i jedan
od vodeih kadrova KPJ, Sima Marko-
vi. Markovi je u svom nastupu pred
sudom agitovao protiv muiteljskih me-
toda policijskog aparata, a kao primer je
istakao sluaj spornog lica iz Kerovani-
jevog izvetaja:
... Kao uzor neka nam poslui sluaj
druga Stanka. Njega je policija uhapsi-
la da bi izdao ostale drugove i terala ga
da potpie izjave protiv njih. Ali, uprkos
svim mukama i mrcvarenju, drug Stan-
ko nije popustio. Video sam ga u eliji br.
2, pretuenog, polomljenih udova i reba-
ra. S krvlju na ustima, on mi je apnuo:
Primoravali su me da potpiem protiv
vas ostalih, ali nisam mogao i neu!
Radije je umro u stranim mukama nego
to bi izdao svoje suborce.
Kerovanijeve slutnje ili tvrdnje od 12.
februara 1926. pokazale su se kao tane.
Osoba iz elije br. 1, nakon prve vesti o
njegovom prebijanju, bila je premetana
iz elije u eliju, a kad je preminula od
zadatih povreda, spakovana je u vreu
i pod okriljem noi baena u Dunav,
kako se ne bi razotkrile muiteljske me-
tode policije na koje je Kerovani uka-
zivao. Zato ni sud nije eleo da saslua
svedoka iz Ulice kraljice Natalije 88,
znajui da dotini ve putuje u vrei
prema Crnom moru. Ali, ko je bio taj
stameni Stanko koji nije poklekao pred
batinaima kreativnih metoda? U ilegal-
nom svetu progonjenih revolucionara
imena su tek ifre. Tu su da zbune, da
Pojavila se i nova, paramilitarna organizacija koja je na sebe preuzela dunost da
obavi sve ono to politiari i dvorjani u belim rukavicama nisu eleli da taknu, plaei
se da ne pokvare imid osoba finih manira, odanih legalitetu, diplomatinosti,
demokratinosti i trpeljivosti. Runa stranjica ovih kidnapera jugoslovenske ideje
zvala se Orjuna.

59
zavaraju uvare poretka. Tako ni Stanko
zapravo nije bio samo Stanko. A nije bio
ni Vlado, kako bi se potpisao na pone-
kom partijskom dokumentu. Bio je to
Franjo Vul, jedan od najveih vojnika
Partije. Vojnik u bukvalnom smislu te
rei.
Predratni komunista France Klopi
sledeim reima opisao je Vula, prise-
ajui se njihovog prvog susreta u Lju-
bljani, krajem 1922. godine: Vul je bio
toliko irok u ramenima da je izgledao
nieg rasta nego to je uistinu bio. Imao
je miice kao u atlete, dok mu je pona-
anje bilo mirno i skromno. U tamnim
i dubokim oima ogledala se dobro-
udnost. Kad se u bezobalju interneta
potrai lik Franje Vula, isplivae samo
jedna fotografja koja svedoi da je Vul
zaista bio vojnik. Umesto kakvog ko-
muniste u zatvorskim prugama ili a-
avog proletera, na umrljanoj fotografji
vidi se neki pleati momak sa ajkaom.
Reklo bi se, srpski vojnik iz Prvog svet-
skog rata. Pomalo neoekivan kostim za
slovenakog komunistu. To zapravo ne
predstavlja veliki kuriozitet, jer su mno-
gi podanici raspadajue Habzburke
monarhije u toku Velikog rata shvatili
da ne ele da uestvuju u odbrani trulog
carstva u kojem su mnogi imali poloaj
graanina drugog reda, defnisan ve
samom njihovom klasnom i naciona-
lom pripadnou. Neki su taj konfikt
lojalnosti, tokom Prvog svetskog rata,
razreili naglim oboljevanjem, samora-
njavanjem, bekstvom u umu, a drugi
su jednostavno doli na galicijski front
i s rukama u vis prepeaili na drugu
stranu.
Slovenac Franjo Vul, roen 1891. u
mestacu Leoben u srcu Austrije, pre-
dratni pripadnik Sokola (sportskog
panslovenskog udruenja) i pobornik
nacionalno-revolucionarnih ideja ju-
goslovenstva, izabrao je ovaj drugi put.
Zajedno sa svojom etom, prikljuio
se Srpskom dobrovoljakom koprusu,
oformljenom u junoj Rusiji od sloven-
skih zarobljenika prebeglih iz austro-
ugarske vojske. Prvo se borio na Do-
brudi, a potom se preko Vladivostoka
prebacio na Solunski front i uestvovao
u velikim vojnim operacijama srpske
vojske i njenih saveznika. Antantine po-
bede nad Centralnim silama uzrokovale
su raspad stare austrougarske carevine
i formiranje Kraljevine Srba, Hrvata
i Slovenaca, ali je Vulov nacionalno-
oslobodilaki entuzijazam brzo spla-
snuo. Jugoslavija koju je sanjao, na javi
je izgledala sasvim drugaije, sasvim
poznato.
STARE PODELE U NOVOJ
DOMOVINI
Nova drava donela je osloboenje
slovenskim narodima od hegemonije
Habzburke monarhije i dominacije ne-
makog i maarskog kapitala, ali je od
samog poetka preraspodela moi ila
u korist novih dravnih i fnansijskih
struktura, nad kojima je dominirala
dinastija Karaorevia. Ruenjem Au-
strougarske, slovenski narodi konano
su se oslobodili podreenog nacional-
nog poloaja, to je uinilo vidljivim
osnovnu drutvenu protivrenost izme-
u rada i kapitala. Vie nije bilo stranih
vladara koji bi snosili krivicu za lo so-
cijalni i ekonomski poloaj stanovni-
tva. Vie nije bilo vanih nacionalnih
projekata koji bi se morali ostvariti
kako bi celom drutvu bilo bolje. Ko-
nano sami svoji, u dravi kakvu su
prieljkivali, juni Sloveni shvatili su da
opet nisu svi jednaki i da novac i mo
opet nisu ravnomerno rasporeeni.
Najbolje su to osetili proleteri ije su
fabrike i dalje bile one iste prljave, zadi-
mljene tale; ija su rudarska okna iste
one nebezbedne crne grobnice; iji su
efovi i dalje oni isti gramzivci to im
opet daju iste one nesrene plate, do-
voljne da ih odre u ivotu, tek toliko
da i sutradan mogu ponoviti mrcvareu
rutinu u fabrici, na njivi ili u zanatlij-
skoj radnji.
Umesto naitanih agitatora, reitih i teorijski
potkovanih narodnih tribuna, revolucionarnom
pokretu bio je potreban borac, taktiar, vojnik.
Potreban je bio Vul.

Aktivisti Orjune
60
Posleratno otrenjenje u celoj Evropi
doprinelo je kristalizaciji pozicija. Re-
volucionarno vrenje, noeno uspesima
Oktobarske revolucije, osetilo se svug-
de u Nemakoj, Maarskoj, Italiji,
Francuskoj. Dizani su ustanci, osnivane
sovjetske republike i ustanovljena nova
radnika meunarodna organizacija
Komunistika internacionala.
I u Kraljevini SHS Komunistika par-
tija beleila je velike uspehe. Preko
noi je postala trea po snazi u parla-
mentu, a osvojila je i vlast u mnogim
optinama na lokalnim izborima. Re-
akcija vlasti dola je brzo. im su se
stabilizovale spoljanje i unutranje
okolnosti konsolidovao dravni apa-
rat, ustanovljena bezbednost na grani-
cama i uguena ostala revolucionarna
arita u Evropi jugoslovenske vla-
sti, na elu sa Demokratskom stran-
kom, vojskom i policijom, krenule su
u kontraofanzivu. Komunistiki pred-
vodnici su hapeni, radniki domovi
zatvarani, masovni trajkovi orujem
razbijani, a ve izborena prava radni-
ka ukidana (osmoasovni radni dan,
mere socijalne zatite, nadnice...). Re-
volucionarni pobornici radnikog po-
kreta stavljeni su van zakona i prepu-
teni sami sebi.
ORJUNAI PIONIRI JUGO
SLOVENSKOG FAIZMA
Pored direktnih pritisaka vlasti, pojavi-
la se i nova, paramilitarna organizaci-
ja, koja je na sebe preuzela dunost da
obavi sve ono to politiari i dvorjani u
belim rukavicama nisu eleli da taknu,
plaei se da ne pokvare imid osoba f-
nih manira, odanih legalitetu, diploma-
tinosti, demokratinosti i trpeljivosti.
Runa stranjica ovih kidnapera jugo-
slovenske ideje zvala se Orjuna.
Organizacija jugoslovenskih naciona-
lista Orjuna bila je opskurna pojava,
slina mnogim drugim reakcionarnim
uterivaima straha koji su, kao zaostali
talog Prvog svetskog rata, isplivali na
povrinu kad je revolucionarna plima
u Evropi poela da se povlai. Militan-
tnost, agresija prema spoljnim i unu-
tranjim neprijateljima, mitomanija,
antiliberalizam i pompezna demagogija
zajednike su crte svih ovih borbenih
kontrarevolucionara, koje su predvodili
neiivljeni psi rata. Uniformisani, laja-
vi, naoruani do zuba, marirali su i-
rom istone i centralne Evrope i svuda
obavljali slian zadatak: lupali lobanje
neposlunih radnika i ostalih dravnih
neprijatelja, u ime zabrinute plutokra-
tije koja se plaila da ne zavri u izbe-
glitvu poput njihove unesreene ruske
sabrae nenih ruku i dugakih geneo-
lokih stabala.
Formirana u Splitu 1921, prvenstveno
kao paradravni odgovor na imperijal-
ne pretenzije italijanskih faista koji su
eleli da protegnu svoju mo i na Dal-
maciju, Orjuna je, moda i nehotice,
usvojila gotovo sve metode i ideologiju
Musolinijevih falangi. Inspirisani pre-
dratnim radikalnim jugoslovenskim
pokretom (a meu elnicima Orjune je
bilo i pripadnika predratne nacionalne
omladine), podigli su ideju jugosloven-
stva na mitsku ravan, istu elei silom
da nametnu i svim onim Srbima, Hr-
vatima i Slovencima koji se nisu oseali
ba tako sjedinjeno pod dirigentskom
palicom kralja Aleksandra Karaor-
evia (stanovnitvu Jugoslavije, nai-
me, nikada nije ponueno da bira da
li eli da ivi u republici ili monarhiji,
a kamoli da li eli ba samodeklarisane
oslobodioce Karaorevie za kra-
ljeve). Za Italijane, Nemce, Albance,
Turke i Maare (a u naletima iskonske
faistike dreke i za Jevreje), koji se nisu
uklapali u njihov koncept rasnog jugo-
slovenstva, imali su jednostavan recept
terorom do pokornosti, unitenja ili
iseljenja. U njihovoj faistoidnoj ima-
ginaciji drava je ivi organizam koji
treba odbraniti i oistiti od raznih ba-
cila, a najgori od svih bio je bacil ko-
munizma.
Znajui da je jugosloven-
ski reim sklon da za-
muri na jedno oko,
orjunai su imali
odreene ruke
u obraunu s
komunistima.
Sloboda delo-
vanja vidi se
i po irokom
repertoaru
orjunakih
aktivnosti
ulinog nasi-
lja, razbijanja
trajkova i sku-
pova, napada na
radnike domove, kid-
napovanja i muenja po-
jedinaca. Data im je slobo-
da izbora i u pogledu sredstava za rad.
Dolazila su u obzir hladna oruja kao
to su motke, noevi i slino, ali se nije
zapostavljalo i malo tee naoruanje
puke, pitolji i bombe. Oni malo ne-
niji duhom opredeljivali su se za lite-
rarno izraavanje putem visokotiranih
orjunakih asopisa, u kojima se mo-
dernistiko-romantiarska lirika sjajno
nadopunjavala s izlivima istokrvne,
stilizovane mrnje u duhu savremenije
Logo Orjune
61
italijanske tradicije Marinetija, Danun-
cija i Musolinija.
Naravno, ovi junaci nisu bili ma-
lobrojna banda sadista ve masovna
organizacija, ije su akcione ete bro-
jale oko 10.000 ljudi. Orjunake ete
bile su ureene po vojnom principu sa
strogom hijerarhijom, na elu s veli-
kim elnikom, a tu dunost u poetku
je obavljao uveni etnik Ilija Biranin.
Podrazumeva se da je ovakav masivni
aparat bilo potrebno i izdravati, a za
to se najveim delom pobrinula Demo-
kratska stranka, ali i mnogi preduzet-
nici i bankari koji su cenili njihov dru-
tveni angaman. Za oruje i podrku, u
trenucima kad stvari krenu nizbrdo, po-
dupirale su ih vojska i policija. Iz obzira
prema osetljivoj javnosti, policija je do-
due povremeno morala i da ih privodi,
ali bi se dravni aparat pobrinuo da ih
ne zadri predugo van ulice, na kojoj su
bili potrebniji.
Biti komunista tih godina bilo je izuzet-
no rizino. Novi izazovi koji su stajali
pred Komunistikom partijom zahtevali
su i nove metode organizovani otpor
protiv organizovanog nasilja. Umesto
naitanih agitatora, reitih i teorijski
potkovanih narodnih tribuna, revo-
lucionarnom pokretu bio je potreban
borac, taktiar, vojnik. Potreban je bio
Vul.
VULOV PREOBRAAJ
Bio sam dobrovoljac i borio sam se na
Dobrudi, na Solunskom frontu i Kaj-
makalanu, elei svoj ivot da dam za
to da moj narod dosegne slobodu. Video
sam i shvatio da je moj narod samo za-
menio jaram i da je pred njim jo tea
borba, borba koja je zajednika za ugnje-
tene radnike i seljake svih nacija. Nakon
te spoznaje iveo sam skromno za taj cilj
i za taj cilj sam uvek spreman dati ivot.
Franjo Vul
Vulu je, po povratku s ratita, bio po-
nuen zemljini posed koji je sledovao
svakom siromanom solunskom do-
brovoljcu, ali ga je on odbio. Prvo je
radio kao instruktor-trener sokolskog
udruenja u Jasenicama, a potom kao
prodavac u frmi Basin-Vidmar u Lju-
bljani. Razoaravi se u novu dravu za
koju se borio, 1922. istupio je iz Narod-
ne odbrane, nacionalistike organizacije
koja je okupljala bive uesnike u ratu,
ali i iz Sokola koji su sve jae potpa-
dali pod uticaj vlasti i postali regrutna
baza orjunaa. Povezao se s komunisti-
ma preko Alojza Kusolda, jo jednog
ratnog zarobljenika iz Rusije, koji se ve
prilikom izbijanja Oktobarske revolucije
priklonio boljevicima. Vul je s Kusol-
dom iveo u abjeku, delu stare Ljublja-
ne, u velikoj mranoj sirotinjskoj kui
s gomilom drugih porodica, samaca
podstanara, radnika i sitnih slubenika.
France Klopi je ovako opisao njihovo
obitavalite:
Nisam bio razmaen, jer sam celu mla-
dost preiveo u radnikoj koloniji i a-
kim sobicama u potkrovlju, a ipak mi
je bilo teskobno kad sam jednom uao
u mranu kuu na abjeku i kad mi je
nos zagolicala memla i bu stambene
kasarne.
Vul se ukljuio u rad komunistikih
legalnih organizacija Vesne, Iskre i
Slobode. Ove organizacije su zvani-
no bile apolitine, kulturne i sportske
radnike grupe u Sloveniji, u kojima se
osim priredbi, izleta i gimnastike pro-
uavala marksistika literatura i regru-
tovala omladina za ozbiljnije revoluci-
onarne aktivnosti. Vul je i ovde radio
ono to je najbolje umeo fziki tre-
nirao omladinu. Pored toga, pisao je i
broure u kojima je razraivao strateka
pitanja vezana za borbu protiv militariz-
ma i faizma. Poznato je da je napisao
sledee tekstove: Kako treba stvarati
elije u vojsci, Naa taktika i strategi-
ja, Obavetajna sluba u vojsci, Pro-
jekat teza za antimilitarni rad i Pro-
pagandni rad u buroaskim vojskama.
Njegov angaman pokazae se kao izu-
zetno znaajan ve 1923. godine.
Tokom te godine nasilje orjunaa posta-
e sve intezivnije. Na zboru Nezavisne
radnike partije Jugoslavije (legalni pa-
ravan zabranjene KPJ) u Panevu, mar-
ta 1923, orjunai su batinama i revol-
verom prinudili istaknutog komunistu
Triu Kanclerovia da napusti skup. Ta-
koe u Panevu, u avgustu iste godine,
zajedniki sa svojim faistikim kon-
kurentima srnaovcima (Srnao Srpska
radikalna nacionalna omladina; radi-
kalski, velikosrpski pandan projugoslo-
venskim orjunaima), nali su zajedni-
ki jezik, kako bi udruenim snagama
napali krojake radnike i polupali rad-
nike prostorije. U avgustu je u Slavon-
skom Brodu eta orjunaa s revolverima
upala u stanove mladih proletera koji su
nagovarali ostale radnike ovog mesta da
ne stupaju u Orjunu i pretukli ih kolci-
ma. U Splitu su na ulici, iz zasede, na-
pali partijskog rukovodioca Ivu Baljka-
sa i pretuenog ga ostavili bez svesti na
ulici. Sline scene ponavljale su se irom
Kraljevine SHS.
PROLETERSKE
AKCIONE ETE
lanovi Komunistike partije i neza-
visnih sindikata bili su prinueni da se
organizuju u odbrambene ete. Prve
ovakve ete formirane su u Dalmaciji
gde je i uticaj Orjune bio najsnaniji, ali
su ubrzo sline grupacije poele da se
javljaju u Zagrebu, Slavonskom Brodu
i Sloveniji (Trbovlje, Maribor, Breice).
Upravo u Sloveniji ove grupacije popri-
mile su konture prave borbene antifai-
stike organizacije. Proleterske akcione
ete (PA), na sugestiju slovenake Ko-
munistike partije, formirao je i organi-
zovao Franjo Vul.
Ne udi da je Vul, kao bivi solunski
borac i sportista, ovu borbenu organi-
Franjo Vul kao srpski
dobrovoljac
62
zaciju osmislio po vojnom uzoru. Na
elu PA-a nalazila se Vrhovna ko-
manda, sa seditem u Ljubljani, a ona
je imenovala Komandu mesta. Ko-
manda mesta formirala je vodove od
desetak ljudi, u koje su ulazili svi la-
novi KPJ i SKOJ-a, koji su bili fziki
sposobni za borbu. Od vie vodova, na
elu s vodnicima, formirane su briga-
de. PA-u su mogli da pristupe i ostali
simpatizeri, pod uslovom da se podvr-
gnu strogoj disciplini i da uestvuju u
svim akcijama. Pristupu organizaciji
prethodile su temeljne provere, kako bi
se aktivisti obezbedili od dravnih i or-
junakih pijuna. Vodovi su se redovno
sastajali, itali naredbe vie komande,
vebali sa orujem, odlazili na izlete u
prirodu. Naoruanje je podrazumeva-
lo pendrek, bokser i sline predme-
te koji su se lako mogli sakriti ispod
odee ili kamufirati kao tapovi za
promenadu, to je tada bio uobiajni
aksesoar na gradskim ulicama. Za po-
trebe ozbiljnijih sukoba nabavljano je i
vatreno oruje, kupovano iz zajedni-
ke radnike kase, a za popravku je bio
zaduen kova iz Zagorja, Ivan Bojak.
France Klopi, koji je i sam bio jedan
od istaknutijih pripadnika PA-a, sa-
uvao je jedan dokument iz tog perio-
da, koji nam daje bolji uvid u delovanje
ove organizacije:
Komanda prve brigade PA
u Zagorju
Naredba broj 1. od 21. aprila 1923.
Zbog opasnosti koja je zapretila od
faistikih rulja i da bi se spreila
otvorena diktatura buroazije even-
tualnim uspostavljanjem otvorenog
faizma, kao i da bi se izvrile pripre-
me za odluni boj, komanda brigade
odreuje sledee:
1. Predlagani drugovi potvruju se u
komandni sastav komande mesta u
Trbovlju.
2. Hitno organizovanje revolucionar-
nog proletarijata po vodovima.
3. Osnivanje pijunae (time da se po
jedan trezven drug poalje u Orjunu i
k orkanovcima
2
).
4. Kretanje naih eta treba odrati u
najstroijoj tajnosti.
5. Redovno slanje izvetaja o situaciji.
6. Odmah treba poeti redovno veba-
ti:
a) napolju: vebe orujem, slanje stra-
a, napad, odbrana;
b) u prostorijama: najpotrebnije na-
stupne vebe, u dvojne redove, levo,
desno, nalevo krug.
- Komanda brigade e nedeljno izda-
vati naredbe svim aktivnim podree-
nim etama.
2
Orkanovci su bili pripadnici Organizacije
katolikih nacionalista
lanovi Komunistike partije i nezavisnih sindikata bili su prinueni da se
organizuju u odbrambene ete. Upravo u Sloveniji ove grupacije poprimile su
konture prave borbene antifaistike organizacije. Proleterske akcione ete (PA), na
sugestiju slovenake Komunistike partije, formirao je i organizovao Franjo Vul.

63
- Drugovi! Meunarodni faizam se
grozniavo priprema. Nemojmo za-
ostajati, pobeda e biti naa! Da ivi
avangarda proletarijata! Da ivi crve-
na poplava!
Vul je uveo i obavezni pozdrav pripad-
nika akcionih eta. Pozdrav je podrazu-
mevao stisnutu pesnicu prislonjenu na
elo i uzvik Radu ast!, na koji je sle-
dio odgovor ...i vlast!.
3
Ovaj pozdrav
e u Sloveniji nadiveti same Proleter-
ske akcione ete i opstati sve dok ga u
Drugom svetskom ratu nije zamenila
uvena parola Smrt faizmu sloboda
narodu!. Vul je bio i autor neformalne
himne PA-a, iji je tekst nakalemio na
melodiju pesme Vinci od slovenakog
politiara Aleksa Gabreka:
Po Ljubljani smo hodili,
smo orjunce spat podili.
Dol njimi, dol njimi,
noemo jih ve!
Saj Ljubljana je proleterska,
bez proletarcev Ljubljane ni.
4
Glavna aktivnost PA-a bilo je obez-
beivanje radnikih zborova, proslava
i slinih dogaaja, uvanje radnikih
domova i zatita istaknutih lanova KPJ
koji su bili na meti orjunaa. Po uzoru
na borbene i disciplinovane Proleterske
akcione ete komunisti su se organizo-
vali i u drugim krajevima Jugoslavije.
Ove akcione ete izvodile su i ofanzivne
3
Na slovenakom: Delu ast - in oblast!
4
Slobodan (amaterski) prevod na
srpskohrvatski glasi: Ljubljanom smo
hodali/ Orjunae gonili (na spavanje) / Dole
s njima, dole s njima/ Neemo ih vie/
Ljubljana je proleterska / bez proletera nema
Ljubljane.
akcije protiv Orjune, napadajui njihove
zborove. Najvei takav napad dogodio
se u Splitu, maja 1924. godine. U napa-
du na orjunaki zbor dolo je do prave
uline borbe u kojoj je povreeno 5 nji-
hovih pripadnika. Orjunai su pozvali u
pomo policiju koja je pohapsila napa-
dae, ali su demonstracije nastavljene.
Tom prilikom grupa komunista prova-
lila je u zatvor i oslobodila pritvorene
saborce. Sline akcione ete delovale
su i u Srbiji, gde su tokom 1923. i 1924.
uspele da razbiju nekoliko orjunakih
zborova u Kragujevcu, Niu i Poarev-
cu. Antifaistiki talas osetio se irom
zemlje, pa ak i u onim mestima, u koji-
ma nisu postojale akcione ete. To je bio
sluaj i s Novim Sadom, iji su radnici
organizovali kontraorjunake manife-
stacije, zasieni terorom batinaa i nji-
hovog notornog lokalnog voe Dobro-
sava Jevevia. Ipak, najsnaniji i najor-
ganizovaniji otpor antifaisti su pruili
u Sloveniji, gde su delovali Franjo Vul i
bataljoni PA-a. Na njihovu borbenost i
pripremljenost uticala je blizina italijan-
ske granice i vesti o varvarstvima Muso-
linijevih faista, ali i nadahnjujui otpor
koji su pruali radnici iz Julijske Krajine
i Istre.
DOLE S NJIMA, DOLE S
NJIMA NEEMO IH VIE
Osetivi snagu otpora, orjunai su se po
prvi put nali u defanzivi, ali reteriranje
jednostavno nije i ne moe biti opcija
faistikih falangi. Znali su da gublje-
njem monopola nad ulinim nasiljem
gube i svoj raison dtre, gube smisao
postojanja. U sri svake faistike or-
ganizacije jeste akcija tj. teror, nasilje,
zastraivanje. Bez akcije faisti su skoro
pa nita jalovi besmisliari farsine
retorike. Voeni tom logikom, orjunai
su odluili da udare svom snagom i to
tamo gde je najtvre. To je znailo uda-
riti na Trbovlje, rudniko naselje u Slo-
veniji koje je bilo jedno od najcrvenijih
tvrava u Kraljevini.
Orjunai su za 1. jun 1924. najavili svoje
manifestacije u Trbovlju, otvoreno ba-
civi rukavicu u lice Komunistikoj par-
tiji. Komunisti su prihvatili izazov i pri-
premili se za otpor. Pokrajinski komitet
KPJ oformio je pododbor koji je radio
na organizivanju odbrane Trbovlja. Pri-
kupljeni su borci PA-a iz svih okolnih
mesta, pozvani svi radnici Trbovlja da
daju svoj doprinos, a mesec dana uoi
sukoba putem tampe i letaka podizana
je tenzija i irila se parola Borba pro-
tiv faizma, zub za zub!. Prikupljano
64
je i naoruanje koje se sastojalo od ne-
to zaralih pitolja i tri rune bombe,
to svakako nije moglo da impresionira
orjunae s njihovim novim pitoljima,
bombama i lemovima, nabavljanim
direktno iz vojnih zaliha. Znajui da su
i po snazi i po naoruanju inferiorni,
komunisti su se dogovorili da orjunae
zaustave na samom ulasku u Trbovlje,
gde je put bio najui, ime bi se anulira-
la njihova brojana nadmo.
Prvog juna orjunake ete, njih nekoli-
ko stotina (prema nekim istoriarima
blizu hiljadu), marevim korakom i uz
pratnju vojne muzike, uputilo se od e-
leznike stanice ka Trbovlju. Na ulazu
u mesto ispreio im se kordon radnika.
Kad su se orjunai i radnici nali licem
u lice, zidar Joa Zupanc oteo je barjak
od jednog orjunaa i prelomio ga pre-
ko kolena. Taj gest je Zupanca kotao
ivota, jer su ga istog trena orjunaki
zastavniari zasuli mecima iz revolvera.
Usledio je krvavi sukob noevima, pi-
toljima i bombama, a kad su im se iscr-
pele skromne zalihe municije komunisti
su nastavili borbu prsa u prsa. Ne na-
dajui se takvom otporu, orjunai su se
nakratko povukli, da bi se vratili s poja-
anjem u vidu andarmerije, koja je do
tog trenutka besprizorno stajala izvan
naselja, ekajui da se zavre sukobi.
Ukljuivanje snaga reda prinudilo je
komuniste na povlaenje. Orjunai su
nastavili da divljaju po Trbovlju. Zapali-
li su Radniki dom i od andara preoteli
uhapenog PA-evca Franca Fakina ko-
jeg su likvidirali u oblinjem kamenolo-
mu. Bilans sukoba bio je osmoro mrtvih
(5 komunista i 3 orjunaa) i vei broj
lake i tee ranjenih.
Iako je Orjuna izala kao prividni po-
bednik, amar koji je tada dobila nee
uspeti da spere. itava jugoslovenska
javnost je reagovala, opozicione partije
su kritikovale vlast koja doputa orgija-
nja Orjune, a radnici irom drave ma-
nifestovali su svoju solidarnost s Trbov-
ljem na demonstracijama. Sa orjunaa
je spala glazura vitetva i u Sloveniji vie
nikada nee zadobiti uticaj i ugled koji
su dotad imali. Narednih godina snaga
Orjune e naglo opadati a od 1929. sve
poluge moi i nasilja koncentrisae se u
ruci diktatora, kralja Aleksandra, ime
e njihovo delovanje postati izlino.
Vlasti Kraljevine SHS, meutim, nisu
ekale 1929. da se obraunaju s komu-
nistima. Umesto nepouzdanih orjunaa,
drava je stvari uzela u svoje ruke i za-
branila sve legalne radnike organiza-
cije iza kojih su se krili pripadnici KPJ.
Zabrana Nezavisne radnike partije,
Saveza radnike omladine Jugoslavije,
udruenja Vesna, omladinskog lista
Iskra i drugih leviarskih udruenja pri-
nudila je komuniste da preu u dublju
ilegalu, a to je znailo i kraj za Proleter-
ske akcione ete.
VULOV KRAJ
Franjo Vul, tvorac i prvi organizator
PA-a, nije bio u prilici da prisustvuje
dogaajima u Trbovlju. On je ve sep-
tembra 1923. morao da emigrira u Au-
striju. Iz Bea je otiao u Moskvu, gde
se upisao na Komunistiki univerzitet
za nacionalne manjine i u vojnu kolu.
Komunistika partija je, oigledno, po-
lagala velike nade u borbenog Vula. Po
partijskom zadatku ilegalno se vratio u
Kraljevinu SHS 1925, ali je odmah po
dolasku u Beograd uhapen i sproveden
u Glavnjau, gde e prisilno okonati
svoj ivot i postati predmet interesova-
nja mladog Kerovanija. Te 1926. vie
nije bilo Vula, nije bilo ni Proleterskih
akcionih eta, a i sami orjunai, rastrza-
ni u meusobnim sukobima i presahlih
fondova, klizili su ka zasluenoj irele-
vantnosti.
Petnaest godina kasnije, meutim, ak-
teri trbovljakog okraja ponovo e se
sresti. Nekadanji pripadnici Proleter-
skih akcionih eta i omladinskog dru-
tva Vesna, koji su svoje prve borbene
korake uili od Franje Vula, prikljui-
e se Narodnooslobodilakom pokretu
i sukobiti s faistikim okupatorima i
njihovih lokalnim kvislinzima. Na dru-
goj strani opet e biti one iste orjunake
njuke, ovaj put rastereene od jugo-
slovenske retorike, i u malo drugaijim
uniformama.
5
5
Vodee linosti Orjune, poput Nike Bartulovia,
Dobrosava Jevevia, ire iin-aina, tokom
Drugog svetskog rata, opredelie se za saradnju
s okupatorima i prikloniti etnikom pokretu
Drae Mihajlovia, a neki e prii ustaama Ante
Pavelia.
Literatura:
1. Cvetkovi Slavoljub, Napredni
omladinski pokret u Jugoslaviji 1919
1928, Beograd, 1966.
2. etrdeset godina Zbornik seanja
aktivista jugoslovenskog revolucionarnog
radnikog pokreta 19171929, I,
Beograd, 1960.
3. Gligorijevi Branislav, Organizacija
jugoslovenskih nacionalista (Orjuna),
Istorija XX veka, 5, Beograd, 1963.
4. Kerovani Otokar, Izbor lanaka,
Beograd, 1960.
5. Klopi France, Neravnoduni
dravljan: razlenbe in zamisli,
Ljubljana, 1974.
6. Klopi France, Vul Franjo, ilegalni
imeni Vlado in Stanko, Slovenski
biografski leksikon, Elektronsko
izdanje: http://nl.ijs.si/fedora/get/
sbl:4534/VIEW/ (8.12.2013)
7. Kongresi, konferencije i sednice
centralnih organa SKOJ-a (19191924),
I, Beograd, 1984.
8. Omladinski pokret Jugoslavje 1919
1969, Beograd, 1969.
65
GRUPA 62: OIVLJAVANJE
JEVREJSKOG ANTIFAIZMA
SREDINOM EZDESETIH
GODINA, U VELIKOJ
BRITANIJI POELE SU DA
OIVLJAVAJU FAISTIKE
GRUPE. PODMETANJE POARA
U OBJEKTIMA IJI SU VLASNICI
BILI JEVREJI UTERALO JE STRAH
U KOSTI OVOJ ZAJEDNICI
U LONDONU. MEUTIM,
NAJBORBENIJI MEU NJIMA
SMATRALI SU DA NEMA
MESTA STRAHU I ODLUILI SU
DA NEONACISTIMA UZVRATE
ISTOM MEROM ESTOKO!
Pie: Stiv Silver; preveo: Milo Miloevi
*Tekst koji je pred vama je vei, za potrebe Margine, prilagoen deo lanka
objavljenog u magazinu Searchlight jula 2002. godine; prim. ur.

P
rva polovina pedesetih godi-
na 20. veka bila je mirno vre-
me za antifaiste, jer pretnja od
oivljavanja faizma iz neposredog
posleratnog perioda vie nije postoja-
la. Predratni voa britanskih faista,
Osvald Mozli, nije uspeo da realizuje
svoj toliko najavljivan povratak i, usled
malobrojnosti opozicije, antifaistiki
pokret pao je u zapeak. Mozli je i da-
lje bio u egzilu, dok je grupica tvdokor-
nih lojalista, koju su predvodili Rejven
Tompson, Alf Flokhart i Defri Ham,
odravala u ivotu njegovu organizaci-
ju Pokret za ujedinjenje (Union Move-
ment). Najmilitantnija od antifaisti-
kih organizacija, Grupa 43, rasputena
je 1950, a uskoro potom inilo se da su
otvoreni ulini sukobi faista i antifai-
sta stvar prolosti.
TENZIJE SREDINOM
EZDESETIH
A onda su, sredinom 50-ih, faisti po-
eli da rekonstruiu svoje organizacije
i, do poetka 60-ih, u Britaniji je oiv-
ljavanje faizma ve uzelo maha. Veina
njihovih aktivnosti odvijala se u Lon-
donu, tako da se i reakcija antifaista
deavala tamo. London je bio i mesto
gde je ivela veina britanskih Jevreja,
a najmilitantnija antifaistika opozicija
dolazila je od strane jevrejske zajednice
koja je formirala Komitet 1962, ili Gru-
pu 62, kako je bila popularno nazvana.
Na neki nain, Grupa 62 bila je slina
Grupi 43. Ipak, Britanija 60-ih veoma se
razlikovala od Britanije kakva je bila po
okonanju Drugog svetskog rata, i zbog
toga je sastav nove grupe bio drugaiji.
Dok je, istorijski gledano, antifaistiki
pokret uvek predvodila levica, njen uticaj
u jevrejskoj zajednici poinjao je da sla-
bi, tako da levica Grupu 62 nije vodila na
isti nain kao Grupu 43. Mada su ove dve
grupe imale neto zajednikog lanstva,
poela je da se prikljuuje nova genera-
cija. Levica i jevrejska zajednica ostale su
dva glavna igraa u irem antifaistikom
pokretu, ali meunarodni dogaaji i de-
mografske promene naroito su izmenili
prirodu londonske jevrejske zajednice.
Aktivnosti Grupe 62 ponovo su pokre-
nule debatu o najboljem nainu borbe
protiv antisemitizma, s tim da je Je-
vrejski odbrambeni komitet Odbora
deputata (Board of Deputies, glavno
predstavniko telo britanskih Jevreja,
prim. prev.) javno osudio aktivnosti je-
vrejskih antifaista. Ipak, nita nije mo-
glo da sprei otvorenu podrku koju je
Grupa 62 uivala od obinih Jevreja. To
je ostavilo neizbrisiv trag na jevrejskoj
odbrani u Britaniji i znaajno doprine-
lo pridobijanju ire jevrejske zajednice
Jo jedna bitna stvar za levicu, u klimi hladnog rata, kad se inilo da je pretnja
od nuklearnog rata i te kako realna, jeste i formiranje velikog mirovnog pokreta i
Kampanja za nuklearno razoruanje.

66
GRUPA 62: OIVLJAVANJE
JEVREJSKOG ANTIFAIZMA
za plan da se kolektivna zatita sprovodi
na otvoren i ustar nain.
LEVICA OD ANTIFAIZMA
DO ANTIIMPERIJALIZMA
Tokom ranih 50-ih antifaizam je pre-
stao da bude glavna aktivnost levice,
kao to je to bio tokom 30-ih i 40-ih
godina. Do ovog je dolo prvenstveno
zbog toga to su faisti bili toliko slabi
da nije bilo vredno truda boriti se pro-
tiv njih, ali i zbog toga to je levica kao
prioritet imala drugu borbu.
Sada je pruala podrku snanom an-
tiimperijalistikom pokretu u Africi i
Aziji, a njene aktivnosti predvodio je
Pokret za osloboenje od kolonijaliz-
ma (Movement for Colonial Freedom
MCF). I novije grupe, koje su se osla-
njale na drugaije politike tradicije,
kao Laburistika liga socijalista (Social
Labour League) i anarhisti, poele su
da se pojavljuju, i do kraja pedesetih
postale su uticajne u nekoj meri.
Meutim, tradicionalna levica i dalje je
bila dominantna snaga u antiimperijal-
stikom pokretu 50-ih i ranih 60-ih,
iako je podrka oslobaanju od koloni-
jalizma privlaila i ljude van levice, pa
su je podravali i liberali, pa ak i neki
konzervativci. Oni su podravali veliku
borbu za osloboenje naroda zemalja
poput Konga, Gane i Kenije. Predvoe-
na Fenerom Brokvejem, iskusnim labu-
ristikim poslanikom, jedna od glavnih
kampanja MCF-a bile je usmerena pro-
tiv novog sistema aparthejda koji je bio
uveden u Junoj Africi.
Faisti su podravali i britansku i strane
varijante imperijalizma, stalno su provo-
cirali i organizovali kontrademonstracije
protiv aktivnosti levice. Mozlijev Pokret
za ujedinjenje, kome se prikljuila Bri-
tanska nacionalna partija (to nije bila ista
organizacija kao dananja BNP), 1960.
godine, pojavio se na skupu na Trafal-
gar skveru na protestu protiv masakra u
arpvilu (dogaaj koji je oznaio poe-
tak oruanog otpora protiv aparthejda u
Junoj Africi, prim. prev). Militantni ak-
tivisti MCF-a i novooformljenog Pokreta
protiv aparthejda (Anti-Apartheid Mo-
vement) oterali su faiste. Brutalna tor-
tura i ubistvo kongoanskog antiimperi-
jalstikog lidera Patrisa Lumumbe, 1961,
u Londonu su doveli do nereda u kojima
su faisti napali antiimperijaliste, ali im je
uzvraeno istom merom.
Jo jedna bitna stvar za levicu, u klimi
hladnog rata, kad se inilo da je pret-
nja od nuklearnog rata i te kako real-
na, jeste i formiranje velikog mirovnog
pokreta i Kampanja za nuklearno ra-
zoruanje. Prvi od slavnih antinukle-
arnih mareva od Londona do Alder-
mastona (gde se nalazilo postrojenje za
proizvodnju nuklearnih bojevih glava,
prim. prev.) predvodio je pastor Mar-
tin Nimeler, svojevremeno zatvoren od
strane nacista, poznat i kao autor u-
vene antifaistike poeme koja poinje
stihovima: Prvo su doli po komuniste,
Aktivnosti Grupe 62 ponovo su pokrenule debatu
o najboljem nainu borbe protiv antisemitizma, s tim
da je Jevrejski odbrambeni komitet Odbora deputata
javno osudio aktivnosti jevrejskih antifaista. Ipak, nita
nije moglo da sprei otvorenu podrku koju je Grupa
62 uivala od obinih Jevreja. To je znaajno doprinelo
pridobijanju ire jevrejske zajednice za plan da se
kolektivna zatita sprovodi na otvoren i ustar nain.

67
ali ja nisam progovorio jer nisam bio
komunista. Faisti iz Lige imperijalnih
lojalista (League of Empire Loyalist)
uleteli su kolima, ukraenim britanskim
zastavama, s boka u ovu kolonu, to je
bio nain sticanja publiciteta tipian za
ovu organizaciju.
Posle zauzimanja defanzivnog stava na
nekoliko skupova u nizu, stjuarti MCF-
a najmanje jednom prilikom potukli
su faiste. Dakle, levica nije napustila
antifaizam zapravo, da bi se odrala,
morala je da se zatiti, samo to joj on
nije bio prioritet u kampanjama tokom
pedesetih i, ono to je kljuno, nije se
ponudila da predvodi suprotstavljanje
faizmu ranih ezdesetih.
SLABLJENJE JEVREJSKOG
IST ENDA
Tokom prve polovine 50-ih, faizam
nije bio veliki problem ni za jevrejsku
zajednicu. U to vreme nastupile su zna-
ajne promene u sastavu jevrejske ze-
jednice. Jevreji iz londonskog Ist Enda,
gde se prethodno odvijala veina velikih
sukoba s faistima, i gde je veina Je-
vreja ivela, krenuli su da se iseljavaju
po severozapadnom koridoru, preko
Stemford Hila i Heknija, ka Golders
Grinu ili dalje na istok, u oblasti kao to
je Ilford u Eseksu.
Pedesetih godina bili smo svedoci i sla-
bljenja podrke koju su Jevreji pruali
Komunistikoj partiji Velike Britanije
(Communist Party of Great Britain
CPGB), koja je prethodno igrala vode-
u ulogu u borbi protiv faizma. Iako
hladni rat nikako nije mogao da se meri
s antikomunistikom histerijom u SAD,
ovo su bila loa vremena za komuniste i
jo gora za jevrejske komuniste. CPGB
se u istonom Londonu suoila sa situ-
acijom da se njena baza udaljavala od
nje i fziki i politiki. Jevrejski poslanik
CPGB iz Stepnija (optina u Ist Endu,
prim. prev.), Fil Piratin, izgubio je man-
dat 1950, a u maju 1953. komunisti su
izgubili svih devet mesta u Optinskom
veu Stepnija, koja su osvojili 1949.
Otkria iz februara 1956. nanela su na-
roito teak udarac jevrejskim komu-
nistima, od kojih su mnogi bili odani
antifaistikom pokretu. Na dvadestom
kongresu Komunistike partije Sovjet-
skog Saveza, Nikita Hruov okirao je
celokupan meunarodni komunistiki
pokret kad je opisao zloine Staljino-
vog reima. Ova otkria posebno su
zabrinula jevrejske komuniste, poto su
sadrala itav niz antisemitskih akci-
ja, poput sistematskih istki jevrejskih
partijskih rukovodstava u socijalisti-
kim zemljama istone Evrope, opteg
gaenja jevrejskih kulturnih institucija u
Sovjetskom Savezu posle 1948, ubistava
jevrejskih pisaca i intelektualca, meu
kojima i voa Jevrejskog antifaistikog
komiteta, u avgustu 1952, doktorske
afere iz 1953, u kojoj je Staljin optu-
io grupu mahom jevrejskih fziara da
planiraju njegovo ubistvo u ime cioniz-
ma i zapadnog imperijalizma. Kao da
to nije bilo dovoljno, nekoliko meseci
posle ovih otkria, desio se i maarski
ustanak protiv komunistikog rukovod-
stva te zemlje i sovjetski odgovor u vidu
slanja tenkova da ga ugue. Mada se ni
na jedan pojedinani faktor ne moe
gledati kao na odluujui u prekidu od-
nosa izmeu CPGB-a i jevrejske radni-
ke klase, injenica je da se u toku jedne
decenije ova partija pomerila s pozicije
ideoloke hegemonije meu Jevrejima i
postala relativno marginalna.
Ono to je poinjalo sve vie da utie
Otkria iz februara 1956. nanela su naroito teak udarac jevrejskim
komunistima, od kojih su mnogi bili odani antifaistikom pokretu. Na dvadestom
kongresu Komunistike partije Sovjetskog Saveza, Nikita Hruov okirao je
celokupan meunarodni komunistiki pokret kad je opisao zloine Staljinovog
reima. Ova otkria posebno su zabrinula jevrejske komuniste, poto su sadrala
itav niz antisemitskih akcija.

68
na Jevreje bila je literatura o Holokau-
stu i uspeh relativno nove drave Izrael.
Moda je iznenaujue, ali do poetka
60-ih postojalo je veoma malo litera-
ture o istrebljivanju evropskih Jevreja
od strane nacista. A onda je, poetkom
60-ih, nairoko poelo da se pie o ovim
dogaajima. Film po knjizi Leona Uri-
sa, Egzodus, o brodu jevrejskih izbegli-
ca kojima je odbijen ulazak u Palestinu,
koja je bila pod Britanskim mandatom
na kraju Drugog svetskog rata, te nje-
gova knjiga Mila 18, o ustanku u var-
avskom getu, verovatno su najbolji
primeri uticaja na mlade Jevreje. Ipak,
faistike grupe bestidno su provocirale
i ranih ezdesetih, to je pokazivalo Je-
vrejima da i nije toliko bitno gde stoji-
te u politikom spektru. Zadatak je bio
suprotstaviti se faistima, a Grupa 62
predvodila je ovu borbu u ime jevrejske
zajednice.
RAANJE KOMITETA 1962
Do kraja 50-ih, faisti su organizovali
ozbiljne uline skupove, a 1959. Mozli
je, sa svojim Pokretom ujedinjenja, na-
inio veliki povratak na politiku scenu,
o emu se mnogo pisalo. Nacionalna la-
buristika partija (National Labour Par-
ty) Dona Bina i Bela odbrambena liga
(White Defence League) Kolina Dor-
dana ujedinile su se i formirale Britan-
sku nacionalnu partiju 1960. Predvoe-
na Endrjuom Fauntinom, u roku od dve
godine, BNP se raspala i od nje je na-
stao Nacionalsocijalistiki pokret (Nati-
onal Socialist Movement), koji su pred-
vodili Dordan i Don Tindal (s tim da
je uestvovao i ogranizator aktivnosti
Nacionalnog fronta Martin Vebster).
Liga imperijalnih lojalista, koju je pred-
vodio A. K. esterton (roak poznatog
pisca G. K. estertona) takoe je nasta-
vila da se organizuje.
Faisti su odigrali centralnu ulogu u ta-
kozvanim rasnim nemirima na Noting
Hilu, u zapadnom Londonu, gde im je
bila centrala, i na drugim mestima gde
su se tada borili protiv obojene imigra-
cije. Polo im je za rukom da 1958/59.
podstaknu mlade ljude da im se pridru-
e na ulicama, a novine su izvetavale
kako su tediji, bande mladih rokera,
napadali radnike s karipskih ostrva.
Po zidovima su ispisivali slogan KBW
(Keep Britain White). Na kraju se desi-
lo ono to je bilo neizbeno i faisti su
na smrt izboli Kelsa Kohrejna, stolara s
ostrva Antigva. Njegovi napadai nikad
nisu uhvaeni.
Mada su mnogi od onih koji e se pri-
kljuiti Grupi 62 bili progresivnih shva-
tanja, a neki su uestvovali u antifai-
stikoj odbrani crne zajednice u zapad-
nom Londonu, ono to je pokrenulo ba
jevrejsku reakciju na faiste bili su napa-
di na njihovu zajednicu.
Rasizam protiv ljudi crne puti bio je
mono oruje za faiste, ali ovo im ni-
kad nije umanjilo znaaj lova na Jevreje.
Faisti su, poetkom 60-ih, na london-
skom Trafalgar skveru, odrali nekoliko
sastanaka na kojima je bilo komentara
protiv Jevreja, to je navelo veterane iz
Grupe 43 i novu generaciju antifaista
da priaju o formiranju jedne sline or-
ganizacije. Trenutak kad se prelo s rei
na dela bio je onaj kad je Dordan or-
ganizovao skup novooformljenog NSM-
a na Trafalgar skveru, u julu 1962, i bio
iza transparenta na kom je pisalo Oslo-
bodimo Britaniju jevrejske kontrole.
Narednog meseca, oformljen je Komitet
1962.
Grupa 62 sledila je stope militantnih
aktivista iz jevrejske zajednice pre njih.
Nakon paljenja sinagoga i niza drugih
provokacija usmerenih protiv britan-
skih Jevreja, ovoj zajednici bila je po-
trebna snaga koja e moi fziki da je
odbrani. Antisemiti su uskoro otkrili,
esto poto su bili oboreni na plonik,
da je stereotip o Jevrejima kao slaba-
nim kukavicama samo jo jedan na-
cistiki mit. Kao i Juda Makabejac i
njegovi sledbenici, koji su u biblijska
vremena ekiima ili na neprijatelje je-
vrejske zajednice, tako je i Grupa 62 po-
stupila 60-ih. Poput onih koji su se bo-
rili u Bici za Ulicu Kejbl 1936. i Grupe
43, koja je bila aktivna etrdesetih go-
dina, svojim akcijama oni inspiriu ne
samo Jevreje, ve i druge zajednice su-
oene s rasistikim napadima bilo gde.
VOE NACISTA I NJIHOVO
PACOVSKO GNEZDO
Najpoznatiji od posleratnih faistikih
voa bio je Osvald Mozli. Predvodnik
ozloglaenog predratnog Saveza faista
i nacionalsocijalista (Union of Fascists
and National Socialists), dobijao je f-
nansijsku potporu kako od Musolinija
tako i od Hitlera. Poto je doiveo te-
ak poraz od Grupe 43 krajem 40-ih i
poetkom 50-ih, iveo je u poluegzilu u
Parizu.
Osim to je povremeno govorio na sku-
povima, ostao je van domae politike
scene do rasnih nemira u Noting Dejlu,
u zapadnom Londonu, 1958. Ali njegov
toliko najavljivani povratak u borbu za
mesto u parlamentu, u podruju gde su
se odvijali nemiri, pokazao se kao pro-
maaj, a njegovi pokuaji da organizuje
uline skupove svaki put bi bili osujeeni.
Defri Ham, Mozlijev posleratni politi-
ki sekretar, kao i njegov voa, bio je za-
tvaran tokom rata zbog krenja odredbe
18b, koja je omoguavala policiji da bez
suenja zatvori svaku osobu za koju se
sumnja da je nacista. iveo je u Prin-
sdejl roudu, u Noting Dejlu, gde su ra-
zne nacistike grupe imale svoje centra-
le tokom 50-ih i 60-ih godina.
Najomraeniji lik bio je Don Kolin
Kembel Dordan, bivi vojni ofcir i na-
stavnik. Kao sledbenik najomraenijeg
britanskog naciste svih vremena Arno-
lda Lisa, pokuao je da ga kopira i usvo-
jio je njegove stavove o ubijanju Jevreja
u gasnim komorama. Njegov pokuaj
da organizuje skup svog Nacionalsoci-
Hapenja na protestu
u Ulici Kejbl
69
jalistikog pokreta (National Socialist
Movement NSM) na Trafalgar skveru,
1. jula 1962, bio je katalizator koji je po-
krenuo Grupu 62.
Utamnien nekoliko puta zbog voe-
nja paramilitarne grupe pod imenom
Spirhed, hukanja mornara i prekraja
po starom zakonu o rasnim odnosima,
on je bio samo posmatra, dok je nje-
gova ena, naslednica francuske modne
imperije Fransoaz Dior, u to vreme or-
ganizovala bande piromana od lanova
NSM-a i onih koji su napustili Pokret
Vea Britanija (Greater Britain Move-
ment GBM) Dona Tindala. Sada u
svojim kasnim sedamdesetim, Dordan
nastavlja da se bavi ilegalnim nacisti-
kim aktivnostima.
Don Tindal zapoeo je svoju politi-
ku karijeru u Ligi imperijalnih lojali-
sta (League of Empire Loyalist), kao i
Dordan, njegov mentor. Poto su obo-
jica pomogli da se formira Britanska
nacionalna partija, posle koje je usledio
NSM, oni su se razili, a Tindal je ofor-
mio GBM. Tindal je GBM pripojio Na-
cionalnom frontu, ubrzo po njegovom
osnivanju 1966. i postao njegov voa u
dva duga mandata.
Najuglaeniji nacista bio je Endrju Fa-
untin, koji je poticao iz stare zemljo-
posednike torijevske porodice iz Nor-
foka. Borio se za Franka u panskom
graanskom ratu i bio ozbiljno povre-
en u ratu protiv Japana. Zbog povreda
glave, imao je manine poremeaje, ali
to ga nije spreilo da postane predsed-
nik BNP-a, a neko vreme i voa NF-a.
Bio je poznat zbog parnica protiv svoje
brae faista. Poetkom 60-ih, njegovo
imanje u Norfoku korieno je za zlo-
glasna okupljanja meunarodnih na-
cista, koja su obezbeivali naoruani
straari.
Don Bin je faistiki voa koji je naj-
due aktivan, od 50-ih do danas. Kao
mozlijevac, preao je u Ligu imperi-
jalnih lojalista, pomogao da se osnuje
Nacionalna laburistika partija, postao
pokretaka snaga u izvornom BNP-u, a
neko vreme je bio i prvi ovek u NF-u.
BNP je postigla odreeni uspeh na lo-
kalnim i nacionalnim izborima pre
nego to je postala deo NF-a. Bin je
ureivao i Kombat, verovatno najbolju
publikaciju koju je ikad izdavala ekstre-
mna desnica u ovoj zemlji. Posle mnogo
godina u senci, vratio se pred oi javno-
sti svojom autobiografjom Mnogo ni-
jansi crne.
WIR KOMMEN WIEDER
Mladi nacisti u Nacionalsocijalistikom
pokretu Kolina Dordana dolazili su iz
rasturenih porodica, patili su od goja-
znosti ili bili sasvim psihotini. Zajedno
s Hjuom Hjuzom, velkim gardistom,
i Malkolmom Sparksom, vojnim pa-
dobrancem, njihov broj je postepeno
rastao, a kad im je Dordanova ena
Fransoaz Dior, naslednica modne impe-
rije, obeala seks i slavu, postali su smr-
tonosna sila.
Poto su nacisti podmetnuli dve pla-
stine eksplozivne naprave u Londonu
1962. godine, NSM je izveo 34 piro-
manska napada na jevrejske mete oko
prestonice. kole, sinagoge, groblja i je-
dan teoloki koled bili su zapaljeni.
Talas straha irio se jevrejskom zajedni-
com. Poto je devetnaestogodinji mla-
di poginuo u poaru na Teolokom ko-
ledu u Stemford Hilu, rastao je pritisak
na policiju da pone da hapsi. Ali, iako
je jedan od ovih piromana, Obri Dez-
mond Kadogan, inae direktor kompa-
nije po zanimanju, uhvaen i osuen,
nije vie bilo hapenja.
Grupa 62 i Srlajt oformili su zajed-
niki istrani tim. Ispitivali smo ljude,
uzimali izjave, i izdavali instrukcije na-
im krticama i infitratorima kako da
nau dokaze. U januaru 1965, neki od
lanova Pokreta Vea Britanija Do-
na Tindala uhapeni su poto su napali
policiju i Grupu 62. Meu onima koji su
se sledeeg dana pojavili kod sudije za
prekraje bio je i jedan tinejder, Pol Dj-
uks. Kad je napustio sudnicu, oito po-
svaan sa svojim drugarima nacistima,
Hari Bidni, obavetajac Grupe 62, mu je
priao, kupio mu olju aja i pitao ga ta
ga mui. Mladi se rasplakao i priznao
da je bio lan jedne od dve grupe naci-
stikih diverzanata odgovornih za poa-
re, pod sloganom Wir kommen wider
(Dolazimo ponovo).
Pristao je da se nae s Harijem sledee
veeri. Hari i urednik istraivakog se-
gmenta Srlajta odluili su da se obrate
dravnoj obavetajnoj slubi i prijave
ga, a da im se zauzvrat obea da e Dj-
uks dobiti blau kaznu. Odbili su bilo
kakav dogovor i zahteveli su da ga pre-
damo. Mi smo to odbili i te noi, poto
smo uklonili tragove, doveli smo Sirila
Paskina, terenskog komandanta Grupe
62, i Dejva Fridmena, obavetajca koji
je bio poznat kao ulini borac uprkos
injenici da je bio visok itavih metar i
po.
Kad se Djuks pojavio sledee veeri,
predoili smo mu injenice. Policija
mu je bila na tragu zbog ubistva, ako ni
zbog eg drugog. S druge strane, mogao
je da padne aka Grupi 62. A imao je i
izbor da krene s jednim od nas i preda
se policiji.
Rezultat je bio ukupno 13 uhapenih i
osuenih. Hjuz je dobio 5 godina ve
su ga bili utnuli iz vojske a ostali su
70
dobili blae kazne. Na drugom suenju,
koje je ukljuivalo i oveka koji je bio
odgovoran za smrt studenta, za ta niko
nije nikad osuen, sudija je odluio da,
poto je bio Uskrs i oni su se pokajali,
on nee zahtevati zatvorske kazne. Te-
ko da je ovo bilo opravdano, jer oni nisu
bili hriani ve pagani i mi nismo ni za
trenutak poverovali da im je bilo ao.
Na treem i poslednjem suenju, Dor-
danova sada ve biva ena dobila je
18 meseci zato to je prisustvovala bar
jednom paljenju. Na obavetajac joj je
uao u trag kad je ula u zemlju s la-
nim pasoem. Iako izjave optuenih po-
kazuju da je Dordan unapred znao za
neke od ovih napada i nije uradio nita
da ih sprei, on nikad nije optuen.
Na kraju ovih suenja, sudija je traio
da neko iz Grupe 62 istupi da mu se sud
zahvali za drutveno koristan rad. Bid-
ni, bivi ofcir, primio je poasti. Do tog
vremena, voe jevrejske zajednice opi-
sivale su Grupu 62 kao kriminalce koji
tete zajednici. Taj dan postao je prva
od mnogih prekretnica u jevrejskoj od-
brani, kad je u uvodniku Dui kronikla
zahtevano da se Grupi iskae zahvalnost
i potovanje za njen rad.
RAANJE NACIONALNOG
FRONTA
Dve godine su nam nai infltratori i
plaeni dounici, unutar vie grupa ek-
stremne desnice, donosili informacije
o pokuajima da se formira jedna ira
organizacija koja bi se otresla nacisti-
kog imida, koji je uporno pratio Pokret
Vea Britanija Dona Tindala i Britan-
sku nacionalnu partiju Endrjua Faunti-
na. BNP je dobro prolazio na lokalnim
i nacionalnim izborima, ali mu je one-
mogueno da napravi znaajniji poli-
tiki proboj zbog tvrdokornih stavova
o rasi i Jevrejima i nasilja koje su inili
neki od njenih poznatijih aktivista.
Nacionalsocijalistiki pokret Kolina
Dordana i Pokret za ujedinjenje Osval-
da Mozlija nisu eleli da budu deo ovo-
ga. A. K. esterton, ostareli voa Lige
imperijalnih lojalista ije se lanstvo
rapidno osipalo prelazei u Klub Pone-
deljak (Monday Club, interesna grupa
ekstremne desnice, do 2001. deo Kon-
zervativne partije, prim. prev.) i Anglo-
rodezijsko drutvo (Anglo-Rhodesian
Society, formirano kad je bela vlada
June Rodezije, dela sadanjeg Zimbab-
vea, proglasila nezavisnost od Britanije,
1965, prim. prev.), skrivajui se iza na-
cionalne zastave, gledao je na spajanje
kao na politiku ansu. Drutvo za ou-
vanje rase (Race Preservation Society,
desniarska interesna grupa koja se 60-
ih protivila imigraciji, prim. prev.), koje
se pojavilo na sceni u poslednjih 18 me-
seci, takoe je bilo za spajanje.
Mada su grupe koje su ulazile u Naci-
onalni front na papiru imale oko 4.000
lanova, mnogi od njih imali su dvojno
ili ak trojno lanstvo u raznim grupa-
ma. Ono to je za veinu njih bilo zajed-
niko jeste mrnja prema Jevrejima.
Tindal je bio odsutan tokom fnalne
faze pregovora, jer je bio na odsluenju
zatvorske kazne zbog upotrebe vatrenog
oruja, poto ga je policija uhapsila na
osnovu informacija dostavljenih u za-
jednikoj akciji Srlajta i Grupe 62.
Kekston hol, omiljeno mesto susreta
nacista, trebalo je da bude mesto gde e
biti pokrenuta nova organizacija. Ak-
tivisti Grupe 62 i terenski obavetajci
Srlajta oseali su se kao da igraju jo
jedno fnale na Vembliju ekstremne de-
snice, toliko puta su tamo izvodili ope-
racije u proteklih pet godina. Sticajem
okolnosti, 15. decembra uvee, vestmin-
sterski ogranak Pokreta protiv aparthej-
da (Anti-Apartheid Movement AAM)
odravao je sastanak na poslednjem
spratu, dok je BNP rezervisao dvoranu
na prvom spratu za sastanak na kom je
trebalo da bude pokrenut NF.
Naalost, faisti su se pojavili dosta rano
i postavili tim aktivista unutar dvorane.
U roku od nekoliko minuta, stotine an-
tifaista, koji su tvrdili da idu na sasta-
nak AAM-a, pokualo je da se probije
kroz veliki kordon policije u zgradi i
doe do skupa NF-a.
Mnogi od njih su vraeni. Pretnja ma-
sovnim hapenjem nije naterala antifa-
Na kraju ovih suenja, sudija je traio da neko iz
Grupe 62 istupi da mu se sud zahvali za drutveno
koristan rad. Bidni, bivi oficir, primio je poasti. Do tog
vremena, voe jevrejske zajednice opisivale su Grupu
62 kao kriminalce koji tete zajednici. Taj dan postao je
prva od mnogih prekretnica u jevrejskoj odbrani, kad je
u uvodniku Dui kronikla zahtevano da se Grupi iskae
zahvalnost i potovanje za njen rad.

Osvald Mozli i
crnokouljai
71
iste da promene odluku i dolo je do
opte pometnje faisti hvatani van
dvorane, a antifaisti izbacivani iz iste.
Tek oko treina onih koji su hteli da
prisustvuju skupu uspela je da ue, ali
oni su istrajali u nameri da osnuju novu
partiju. Napolju je masa faista naoru-
anih faama napala antifaiste, dok je
policija to posmatrala.
Narednog dana, kod sudije za prekra-
je, jedan mladi antifaista osuen je za
napad na policiju, ali je osloboen op-
tubi kad je Srlajt kao dokaz dostavio
fotografju na kojoj se vidi da su zapra-
vo njega faisti dvaput lupili faom po
glavi pre nego to je uhapen. Policija je
lagala.
U roku od godinu dana, uprkos javnom
obeanju NF-a da otvoreno nacistikom
Pokretu Vea Britanija nee biti dopu-
teno da se pridrui, Tindalu je omogu-
eno da dovede svoja 132 lana u parti-
ju i dokopa se veine bitnih funkcija.
Kao Mozlijevi predratni crnokoulja-
i, NF je sve vie bio u mogunosti da
regrutuje ljude iz partije Torijevaca,
koja je bila u zavadi sama sa sobom, i
da uzme stotine hiljada glasova od biv-
ih simpatizera laburista u gradskim
jezgrima. Ipak, partija je bila suoena i
s trajnim problemom da koliko je lju-
di napusti, toliko joj se i prikljui. NF
je dosegao vrh sa 17.000 lanova 1973.
godine, a proverene informacije otkrile
su da je od pokretanja, krajem 1966, do
trenuka kad je Margaret Taer postala
premijerka 1979, kroz ovu organizaciju
prolo 64.000 lanova.
AKCIJE VOENE
OBAVETAJNIM RADOM
Kad je Grupa 62 pokrenuta, u avgustu
1962, njen komitet je Harija Bidnija za-
duio za obavetajnu delatnost. Ta ulo-
ga mu je savreno pristajala i u prvih
nekoliko nedelja regrutovao je krticu
meu iskusnim londonskim kadrom
Osvalda Mozlija.
Ubrzo je postalo jasno da nam je potre-
ban bolji strateki pristup. Jedan mejn-
strim novinar, koji je odrastao u naci-
stikoj Nemakoj, rekao nam je: Tamo
se sada odvija rat, i to nije rat po vaem
izboru. Neprijatelj dolazi da vas prona-
e, pretei ne samo Jevrejima ili crnci-
ma, ve i samoj demokratiji u kojoj ivi-
mo. U ratu je, dakle, najbitnije da ima-
mo bolju obavetajnu slubu od nacista
da bismo pobedili.
Tri godine kasnije, priduila nam se
jedna izuzetna ena, Monika Mediks,
veteranka izraelske borbe za dravnost.
Njena uloga bila je da nadgleda, da po-
mae da se izbegnu sulude ideje i da se
pobrine da operacije budu strateke i
dobro isplanirane. Do tog vremena, in-
formacije su stizale od izvora na svim
nivoima neprijateljskih grupa.
Izvoenje pred lice pravde nacistikih
piromanskih bandi 1965. i 1966. pove-
alo je znaaj obavetajnog dela posla
u oima javnosti i znailo je da, ako je
bilo koji nacista eleo da prebegne, iz
bilo kog razloga, znao je kuda da ide.
Ve na zimu 1962/63, Harijeve krtice
donosile su nam pisma koja je Dor-
dan pisao svojim viim saradnicima, a
koje su pravni zastupnici provercovali
iz njegove zatvorske elije. Dokopali su
se ak i trouglaste zastavice koju je sin
Adolfa Ajhmana poslao Nacionalsoci-
jalistikom pokretu od svoje nacisti-
ke grupe u Argentini, da bi se zahvalio
britanskim nacistima to su se zalagali
za njegovog oca nakon to ga je uhvatio
Mosad izrealska obavetajna sluba.
Nad Ajhmanom su brzo potom izvrili
smrtnu kaznu zbog uea u organizo-
Grupa 62 poela je da bledi posle bitke na
Red Lajon skveru 1975, kad je 5.000 antifaista
demonstriralo protiv povorke i skupa od oko 1.500
pripadnika Nacionalnog fronta, a mladi student,
antifaista, Kevin Gejtli, bio je tada ubijen. Neuspeh
Grupe da usmeri kontrademonstracije doveo je do
toga da shvatimo u kojoj meri se antifaistika politika
promenila.

72
vanju konanog reenja (plan naci-
stike Nemake za sistematski genocid
nad evropskim Jevrejima, koji je doveo
do zavrne, najsmrtonosnije faze Holo-
kausta, prim. prev.).
Timovi za istragu upali su u Mozlijevu
centralu i uklonili sve bitne dokumen-
te. Iz tajne kancelarije Britanske naci-
onalne partije u zapadnom Londonu,
jednog nedeljnog jutra, odneti su svi
dokumenti. U jednoj neverovatnoj pro-
vali, ovek se uspentrao na krov bespre-
korno utvrene centrale NSP-a i ukrao
veinu njihovih dokumenata.
Dejvida Irvinga nikad nismo gubili iz
vida, od propalog inicijalnog pokuaja
da se dokopa dokumentacije istorijskog
revizionizma 1963, do 90-ih, kad je tvr-
dio da smo mu od ivota naravili Holo-
kaust.
Nakon nae dojave, pripadnici Slube
bezbednosti su, 1962. godine, uhapsili
ora Parizija, teroristu i plaenog ubi-
cu iz redova Organizacije tajne armije
(Organisation arme secrte OAS,
francuska disidentska paramilitarna or-
ganizacija tokom Alirskog rata, prim.
prev.), koji je uestovao u zaveri da se
ubije francuski predsednik general
De Gol. Kod njega je pronaeno vie
pasoa i napunjen pitolj, ispod jastuka
na krevetu koji je delio s jednim gej la-
nom Mozlijevog Pokreta ujedinjenja.
Osujetili smo plan da se kidnapuje am-
basador jedne afrike drave u Londonu
1966. godine. U prvi mah nam Sluba
bezbedosti nije poverovala, ali suenje
oveku kljunom za ovaj plan u Cen-
tralnom kaznenom sudu pokazalo je
koliko je sve bilo stvarno.
Roditelji jednog mladog naciste 1968.
jedva su izvukli ivu glavu kad smo ot-
krili da je on nameravao da ih otruje.
Poslali su ga bolnicu za mentalno obo-
lele najvieg stepena bezbednosti.
Poetkom 70-ih organizovali smo op-
senu operaciju protiv infltracije ek-
stremista u partiju torijevaca, uz sarad-
nju s konzervativcima i pristanak Ha-
rolda Vilsona, premijera iz redova labu-
rista. Mogli smo da uporedimo spiskove
lanova veih faistikih grupa s onim
od Kluba Ponedeljak i Anglo-rodezij-
skog drutva.
Naredne godine, locirali smo skrovite
grofa Potockog u paniji. Ovaj poljski
emigrant i ozloglaeni pornograf ne-
kada je pruao utoite Fransoazi Dior,
bivoj eni Kolina Dordana. Dao nam
je snaan vetar u lea kad je na tajnom
sastanku tvrdokornog nacistikog No-
vog evropskog poretka, grupe koja je
izgledala kao da je izgmizala iz knjige
Dosije Odesa (roman Frederika For-
sajta o avanturama mladog nemakog
reportera koji pokuava da locira biveg
upravnika jednog koncentracionog lo-
gora, prim. prev.), izjavio da ga je Grupa
62 naterala da ode u egzil. Na istom tom
sastanku se i ak Vere, francuski advo-
kat koji je zapoeo ivot kao leviar, pa
postao branitelj ofcira Gestapoa i arap-
skih terorista, prvi put pojavio uz bive
esesovce.
Pomogli smo u hvatanju bande naoru-
anih nacistikih fanatika, ije je sedite
bilo u Birmingemu, i oni su zavrili u
zatvoru. Ovo se deavalo 1980. godine,
a tokom 80-ih i 90-ih proganjali smo
naciste u oruanim snagama i dravnim
slubama. Nastavili smo i da otkrivamo
pacove u redovima sindikata. Oigled-
no da moemo da imenujemo samo
one krtice koje su izale u javnost da
bi se borile protiv faizma na drugom
frontu. Bili su to ljudi poput Reja Hila,
koji je rizikovao svoj ivot bavei se me-
unarodnim nacistikim teroristima i
spreio bombaki napad na karneval na
Noting Hilu ranih 80-ih. Zatim, bili su
tu mladii Tim Hepl i Metju Kolins, koji
su naneli nesagledivu tetu modernoj
BNP tokom 80-ih i 90-ih. Infltracija
nije bila strogo rezervisana za mukar-
ce. Tokom 60-ih, mogli ste videti siu-
nu enica po imenu Rena, kako ide pod
ruku s najodanijim Mozlijevim sledbe-
nicima, ili pije aj s lejdi Mozli kad je
u gradu. Sonja Hohfelder, tokom 70-ih
i 80-ih, redovno je dostavljala bitne in-
formacije o velikom broju britanskih
grupa i bila je u mogunosti da prisu-
stvuje skupovima u inostranstvu i pre-
vodi dokumentaciju bitnih nacistikih
aktivista irom sveta.
ak je i pokojni Don Kingzli Rid, koji
je nakratko predvodio Nacionalni front,
a kasnije i otcepljenu Nacionalnu parti-
ju, bio jedan od naih dounika.
I dalje, u naim programima obuke,
imamo stalan priliv nacista koji se dvo-
ume i hrabrih ljudi i ena spremnih da
se prihvate opasnog i preko potrebnog
zadatka infltriranja u nacistike grupe.
STARI VOJNICI NIKAD
NE UMIRU
Nisu dva organizovana pokuaja polici-
je da ugui duh Grupe 62, prvi put 1963,
pa onda 1969, prouzrokovali propast
ove organizacije. Policija je 1963. upo-
trebila brutalno nasilje i podmetanja, a
1969. zamenik komesara izdao je direk-
tivu svim optinskim komandirima da
na licu mesta uhapse petnaestak ljudi
sa spiska. Na spisku su bili terenski ope-
rativci i obavetajci iz Grupe i Srlajta.
Kao i 1963, to nije omelo na rad.
Ne, Grupa 62 poela je da bledi posle
bitke na Red Lajon skveru 1975, kad je
5.000 antifaista demonstriralo protiv
povorke i skupa od oko 1.500 pripadni-
ka Nacionalnog fronta, a mladi student,
antifaista, Kevin Gejtli, bio je tada
ubijen. Neuspeh Grupe da usmeri kon-
trademonstracije doveo je do toga da
shvatimo u kojoj meri se antifaistika
politika promenila.
Te godine je Srlajt poeo da izdaje me-
senik kao svoj doprinos borbi protiv
faizma, a uzeo je i uee u nastajanju
Antinacistike lige (Anti Nazi League
ANL) dve godine kasnije.
Kad je Grupa prestala da radi, neki od
njenih najbitnijih kadrova ostali su u
Srlajtovoj obavetajnoj sekciji i posta-
rali su se da, kad je NF izlazio na izbore
ili organizovao povorke, onima koji or-
ganizuju kontraakcije bude preneseno
godinama nagomilavano iskustvo veta-
rana iz Grupe 43 i Grupe 62.
Inoh Pauel
73
Mediji su veoma esto prikazivali suko-
be kao ulini rat izmeu levih i desnih
ekstremista. Policija se nala negde iz-
meu ili je aktivno titila faiste, koji su
se sve vie odavali kriminalnim aktiv-
nostima.
Kad su umanjena sredstva NF-a, po-
to se Margaret Taer, u predizbornoj
kampanji, manje-vie okitila njihovim
perjem, meu faistima je dolo do
razmirica. NF se suoio i s masovnim
odzivom obinih ljudi koje je predvodi-
la ANL, a podrku su joj pruali obave-
tajci Srlajta, za borbu protiv NF-a na
ulicama Luiama, Haringeja i Lidsa.
Duh Grupe 62 iveo je u srcima i glava-
ma ljudi, ali i na neke praktinije naine
suprotstavljanjem antijevrejskim i ra-
sisitikim aktivnostima nove generacije
nacista, tupoglavih ulinih boraca Bri-
tanskog pokreta, naslednika Dordano-
vog Nacionalsocijalistikog pokreta.

SEVEROZAPADNI
LONDON, 1979, ISKAZ
SVEDOKA
Znate da smo mi bili drugaiji, nismo
bili estoki klinci, ovrsli odrastanjem
na ulicama istonog Londona. Bili smo
mladi Jevreji koji su na mestu stapanja
kultura sklapali prijateljstva s crnim
klincima i, koliko se seam, nekim mla-
dim Grcima.
Imao sam sree. Hari Bidni mi je bio
ujak, a otac mog najboljeg druga bio je
biva vodea fgura u Grupi 62. Tako da
smo odrastali zabavljajui se uz prie
o prolim bitkama, zbog kojih smo bili
ponosni na jevrejski otpor. Napada-
li su nas neki stvarno estoki likovi sa
Broudflds Estejta u Edveru (lokalitet
za kolektivno stanovanje u londonskoj
optini Barnet, prim. prev.). Bili su ba
zastraujui. Nazvali su se Klokvork
skins i predvodio ih je sledbenik nacista
po imenu Mils, jako zajeban lik, koji je
posle postao poznati kik-bokser.
Zvali su nas soul Jee, zbog toga to
smo prihvatili crnu muziku i nain
oblaenja. U proseku smo imali oko 14-
15 godina. Ponekad bi jedan ili dva sta-
rija brata, koji su bili prisutni u kasnijoj
fazi Grupe, doli i pomogli nam, ali ovo
je bila naa borba. Crni momci roeni
ovde bili su estoki, snalaljivi na ulici, i
bili smo pravi prijatelji.
Jedne noi su nacisti bacili rukavicu
i izazvali nas na dvoboj blizu stanice
metroa u Edveru. Stigli su obinim
busom i izali su uzivikujui parole mr-
nje, nosei oruje poput boca, lanaca i
palica. Usrali smo se i pobegli u jednu
sporednu ulicu. Onda je iz mase istupi-
lo nekoliko starijih momaka koji su pre-
uzeli kontrolu i rekli nam da se vratimo
i borimo, da budemo vrsti i jaki.
Seam se kako se neki ogromni tupan
zaleteo prema meni s velikim tapom.
Ukipio sam se u mestu, a onda je moj
drugar Grk uskoio izmeu nas i obo-
rio ga udarcem faom u glavu. Pravili
smo improvizovano oruje od iskidanih
delova drvene ograde i poeli smo da
uzvraamo. Bitka je bila zavrena kad je
pred Milsa stao jedan od naih moma-
ka u svetloutom odelu, koji je izgledao
kao sve samo ne ulini borac. Uzeo je
debelu letvu i tresnuo Milsa posred oi-
ju, a onda smo ih masakrirali.
Tokom naredne godine bilo je nekoliko
situacija kad su obavetajci upozoravali
nae porodice da se spremaju ozbiljni
napadi, pa bi, pod okriljem noi, neko-
liko kola punih starijih momaka izvrili
prepad na naciste, obavili posao i izgu-
bili se u mraku. Kao u legendi o Robinu
Hudu, oni su i dalje bili tu za nas.
Ponosan sam to sam zagazio u svet
odraslih kao borbeni Jevrejin. Ponosan
sam i to sam to uradio uz moje dru-
gare Grke i one crne puti. Zajedno smo
postali budunost ove zemlje.

Ponosan sam to sam zagazio u svet odraslih kao

borbeni Jevrejin. Ponosan sam i to sam to uradio uz
moje drugare Grke i one crne puti. Zajedno smo postali
budunost ove zemlje.

Don Tindal lider

Nacionalnog fronta
74
Ulini ratovi u Rusiji
ANTIFAISTI PROTIV
FAISTA BORBA NA
IVOT I SMRT
U ZEMLJI U KOJOJ JE SVE
PREDIMENZIONIRANO,
I SUKOBI ANTIFA AKTIVISTA
I NEONACISTA IMAJU OBLIK
PRAVOG, BRUTALNOG,
PODZEMNOG RATA.
TRENUTNO JE, PRISILNO,
USPOSTAVLJENO PRIMIRJE,
JER SE DRAVA ESTOKO
OBRAUNALA S VOAMA
NEONACISTIKIH BANDI,
ODGOVORNIH ZA UBISTVA
OKO 200 LJUDI. MEUTIM,
BORBA NI IZBLIZA NIJE
GOTOVA, U PUTINOVOJ RUSIJI
KOJA, POLAKO I SIGURNO,
TONE U SREDNJI VEK. PRIU
IZ PRVE RUKE ULI SMO OD
LANOVA MOSKOVSKOG HC
BENDA WHAT WE FEEL
Razgovor vodile: Ida Boka i Bojana Janjuevi

N
a trinaestom po redu festivalu
Ulice protiv faizma, odra-
nom nedavno u Novom Sadu,
nastupio je i moskovski hardcore bend
What we feel. Momci iz ovog benda,
ve gotovo itavu deceniju, deo su anti-
faistike supkulture ruske prestonice i
aktivno uestvuju u ulinim sukobima
i drugim oblicima borbe protiv neo-
nacistikih grupa. Informacije iz prve
ruke o stanju u ruskom drutvu, naro-
ito njegovim potkulturama, retko pro-
cure i u ruske, a kamoli strane medije.
Zato smo iskoristili dolazak ovog ben-
da u Novi Sad, kako bismo uli i zabe-
leili njihovu autentinu priu.
Za poetak, predstavite
nam svoj bend. Kada ste i
kako poeli da svirate?
Okupili smo se krajem 2005. godine
i ve gotovo 9 godina sviramo u istoj
postavi. Tek ove godine promenili smo
bubnjara, jer je momak koji je dosad
svirao s nama preao u jedan malo ko-
mercijalniji bend. Svi smo pre toga, na
neki nain, bili deo skinhed, metal ili
pank scene, a udruili smo se kako bi-
smo se suprotstavili neonacistima, koji
su se u to vreme brutalno obraunavali
sa pankerima. Taj ulini rat traje jo od
1999. i nasilje na ulicama bilo je redov-
na pojava. Ali od 2000. godine, kad je u
tui u jednom klubu noem ubijen je-
dan neonacista, situacija se znatno po-
gorala. Nakon tog ubistva, neonacisti
su brutalno odgovorili pank zajednici
uestalim napadima, naroito u Moskvi.
Meutim, tokom naredne dve godine,
nasilje se proirilo i na okolinu. Tada
smo shvatili da treba da organizujemo
profesionalniji bend. Na moskovskoj
sceni, u to vreme, bilo je svega nekoli-
ko pank bendova, to znai da je svega
stotinak ljudi inilo tu zajednicu. Bend
smo osnovali nas petorica iz Moskve,
Sankt Peterburga i Rjazanja. Osnovni
cilj bio nam je da sauvamo nau mu-
ziku scenu i nau supkulturu od ne-
onaci invazije, jer se oni, godinama
unazad, zaista svugde infltriraju. Kod
nas postoji white power rap, nazi
ska, nazi hardcore, a ranije su ak i
na koncertima apolitinih pank ben-
dova polovinu posetilaca inili neona-
cisti. Naravno, to je podrazumevalo i
nasilje na koncertima, jer neonacisti ne
vole pankere. Na bend, zajedno sa jo
nekima osnovanim 2004, bio je meu
prvima koji su se organizovali radi su-
protstavljanja uvlaenju neonacista u
nae redove. U poetku je to bilo jako
opasno, jer nismo imali nikakvu po-
drku. ak su i ljudi iz pank supkulture
smatrali da treba da ostanemo neutral-
ni, kako ne bismo imali problema. Me-
utim, nemogue je bilo biti neutralan,
jer su nacisti na svirkama napadali ak
i ljude koji uopte nisu bili antifaistiki
aktivisti, ve obini studenti, ljude koji
su dolazili iskljuivo zbog svirke. Za
neonaciste tua je zabava. Oni su dola-
zili na kocerte samo da bi, iz ista mira,
prebili 15-20 klinaca. Neretko se dea-
valo da ljudi posle koncerata zavre u
bolnici.
Zato ste se odluili za HC?
Dolazimo iz Antifa okruenja u kom
je prevladavala meavina oi i hardcore
zvuka. Tu zajednicu inilo je stotinak
ljudi oko 30-40 skinheda, 30 hardco-
re muziara i dvadesetak studenata i
drugih klinaca. Shvatili smo da agresiv-
na muzika kao to je hardcore najbolje
izraava na stav. Poeli smo sviramo u
Moskvi, ali su se svirke, na koje je dola-
zilo oko stotinak ljudi, odravale tajno.
U aprilu 2006, desio se straan zloin.
Na izlasku iz metroa ubijen je mladi
Aleksandar Rjuhin, koji je bio poao u
klub na nau svirku. Sedmorica neona-
cista presreli su ga i zadali mu 25 ubo-
da noem, od kojih je poslednji dobio
pravo u srce. On je bio obian student,
ak prilino sitan momak s naoari-
75
ma. Malo pre toga, u novembru 2005,
u Sankt Peterburgu ubijen je i antifa-
istiki aktivista Timur Kaarava. Ova
dva dogaaja za nas su predstavljala
prekretnicu. Poeli smo da snimamo
album, ali u nekoj atmosferi beznaa.
Svirali smo i pevali kao da nam je to
poslednje u ivotu i bili smo spremni na
sve. Nekoliko nedelja ranije desio se jo
jedan uasan dogaaj. Jedan momak iz
nae zajednice zatekao je bombu ispred
vrata svog stana. Zapravo, naao je kuti-
ju na kojoj je bio nacrtan kukasti krst i
pisalo je neto u stilu smrt Jevrejima.
Kad je pokuao da je skloni, shvatio je
da je unutra bomba i pozvao je policiju.
Oni su odmah rekli da je to lana bom-
ba, pa je jedan policajac pokuao da
podigne kutiju, ona je eksplodirala i ra-
znela mu ruku i jedno oko. Nakon toga,
na drug se sklonio iz Rusije na godinu
dana.
Mi se tada nismo povukli, odluili smo
da sviramo koliko je to mogue, uprkos
svemu, i pripremili smo se za najgore.
Album je odisao atmosferom straha,
nasilja, represije, ali i hrabrosti. Napra-
vili smo ga od sopstvenog novca i stavili
na internet da moe da se skine besplat-
no. I odjednom postali smo popular-
ni. udan je taj oseaj naa moskov-
ska Antifa muzika zajednica brojala je
svega stotinak ljudi, ali album su preslu-
ali i ljudi iz drugih gradova. Imali smo
oko 6.000 pregleda. Tako je poela da se
iri antifaistika supkulturna scena u
Rusiji i broj ljudi u toj zajednici skoio
je na 200, pa na 300 itd.
PROBLEMI ZBOG ZAKONA
O EKSTREMIZMU
Prvi album izdali smo 2006. godine,
kada smo organizovali i militantnu ak-
tivistiku grupu u Moskvi, koja je ka-
snije podeljena na vie grupa SHARP
(Skinheads Against Racial Prejudice),
RASH (Red and Anarchist Skinheads)
i Punk Resistance Group. Oterali smo
neonaciste sa pank-rok svirki i zatvo-
rili smo vrata za nacipank bendove.
U Moskvi je naa scena sada najjaa.
Meutim, u meuvremenu, drava je
poela da nam pravi probleme, nakon
donoenja Zakona protiv ekstremizma
2009. Po tom Zakonu, ekstremistom ili
teroristom smatra se svako ko radi ne-
to to je protiv Vlade, a pod tim moe
tota da se podrazumeva. Ipak, sada u
Moskvi imamo oko 3.000 aktivista, u
Sankt Peterburgu oko 1.000, a u nekim
drugim gradovima od 100 do 300 lju-
di. Dakle, imamo svoju mreu u koju je
ukljueno i mnogo bendova.
Zbog ega ste u jednom
periodu prestali da svirate
i zato ste opet nastavili?
Kao to sam rekao, Zakon protiv ekstre-
mizma donesen je 2009. Zvanian stav
Vlade bio je da u naoj zemlji ne moe
biti faizma, jer smo mi to zlo pobedili
jo 1945. A ako nemamo faiste, kako
onda moemo imati antifaiste? Nas taj
Zakon u poetku nije mnogo pogaao,
jer nae akcije niko nije shvatao ozbilj-
no. Naravno da bi ozbiljno shvatili ubi-
stvo, ali tua je pred zakonom tretirana
kao obian huliganizam, bez obzira na
razloge zato je izbila. Nasuprot nama,
neonacisti su ubijali. Do te godine oni
su ve ubili oko 200 ljudi, od kojih su
veina bili ilegalni imigranti, ali bilo je
meu rtvama i dvadesetak ljudi iz An-
tifa, ne samo najmlaih aktivista, ve i
novinara, kao to su bili Stanislav Mar-
kelov i Anastasja Baburova. Nakon tih
zloina koji su odjeknuli u medijima,
Vlada je shvatila da u Rusiji postoji te-
76
roristika ekstremistika neonacistika
mrea i otad su zaista mnogo uinili u
borbi protiv njih. I dalje imamo mnogo
neonacista, ali je drava uspela da uniti
njihovu strukturu.
Meutim, kad su unitili njih, okrenuli
su se borbi protiv nas. Tokom 2009. go-
dine odrali smo 10 svirki u Rusiji i na
svakoj smo imali problema s policijom
i tajnom slubom. ak smo pokuali da
organizujemo i tajne koncerte na koji-
ma bi se okupilo oko nekoliko stotina
antifaista. Meutim, uvek bi dola po
dva autobusa policije za suzbijanje nere-
da, saobraajaca, obine policije i tajne
slube. Mi u Rusiji nemamo skvotove,
samo komercijalne klubove u kojima
moemo da nastupamo i moramo da
platimo za organizaciju koncerta. Mi
to uspevamo jer je zajednica velika. Ali,
zamislite sad situaciju, sve je spremno
za koncert i onda se gazdi komercijal-
nog kluba pojavi dva autobusa polica-
jaca. Naravno da to nije bezbedno za
publiku, jer se deavalo da nasumino
hapse ljude, uzimaju im otiske prstiju
i stavljaju ih na listu ekstremista. A to
znai da ve sutra moete biti izbaeni s
posla ili s univerziteta.
Tada smo odluili da prestanemo, jer
je represija od strane Vlade bila stvar-
no velika i protiv toga nismo mogli da
uradimo apsolutno nita. Hapsilo se za
najmanju sitnicu. Bilo je sluajeva da su
ljudi uhapeni zbog nekog izgreda i do-
bijali su nesrazmerno veliku kaznu. Na
primer, jedan momak osuen je na dve
godine zatvora zato to je udario pri-
padnika obezbeenja u klubu. ak je i
taj momak iz obezbeenja svedoio da
nije bio povreen, da mu je ovaj zadao
samo jedan udarac, ali, uprkos tome,
momak je osuen na dve godine zatvo-
ra. Dakle, odluili smo da prestanemo
da sviramo kako ne bismo i mi zaglavi-
li u zatvoru. To je bilo 2010. Imali smo
dve turneje po Nemakoj i nakon toga
smo prestali.
POVRATAK NA MUZIKU
SCENU
Dve godine kasnije, stvari su se, ipak,
malo promenile. Prole godine odlui-
li smo da se ponovo okupimo, iako se
mnogo toga u meuvremenu promeni-
lo u naim ivotima i sada svi imamo
vie obaveza, porodicu, posao, kredite,
sad nam je mnogo tee. Ipak, ne elimo
da menjamo postavu, veoma smo do-
bri prijatelji i svata smo proli zajedno.
Odluili smo da sviramo godinu dana,
pa da vidimo ta e biti. Dva su osnov-
na razloga zbog kojih smo odluili da
ponovo sviramo. Prvo, da pomognemo
porodici naeg prijatelja Ivana Kuhort-
skoja koga su neonacisti ubili 2009.
Razgovarao sam s njegovom majkom
Zvanian stav Vlade bio je da u naoj zemlji ne moe biti faizma, jer smo
mi to zlo pobedili jo 1945. A ako nemamo faiste, kako onda moemo imati
antifaiste?

77
suzbijanje nereda. Meutim, u meu-
vremenu, mi smo postali mnogo jai i
uticajniji. Kad je policija dola, vlasnik
kluba im je rekao: Ovde je veeras
koncert. Sve je uredno plaeno, imamo
dobar odnos sa ovom ekipom, znamo
ime se bave. Ako su zabranjeni zako-
nom, pokaite nam zvanian papir. Ako
nisu, pustite nas da odrimo svirku.
Naravno, odrali smo koncert i prika-
zali flm o Ivanu. Bio je to neverovatan
oseaj svirati u svom gradu nakon e-
tiri godine zabrane.
Povratak nam se isplatio. Od poetka
godine zaradili smo oko 20.000 evra od
prodavanja majica, od koncerata i tur-
neja. Svirali smo u Minsku pred 1.100
ljudi i svi su bili u udu, jer u Minsku
nikad nije odrana svirka za vie od 500
ljudi. Bilo je tu ljudi iz Moskve, Ukra-
jine, Nemake, Poljske, eke. Zaista
smo se potrudili da sve organizujemo
mnogo profesionalnije i u tome smo
oigledno uspeli. Sada smo se predsta-
vili i nekim novim generacijama kojima
nije poznata ta atmosfera straha u kojoj
smo mi poinjali. Dovoljno je da vide
koncert i ve imaju utisak da su uvueni
u neku neverovatno zanimljivu, heroj-
sku priu. Naravno, nakon svirke uglav-
nom su zainteresovani da kupe majice,
a mi od tog novca pomaemo Ivanovoj
porodici ili ga koristimo u neku drugu
korisnu svrhu.
PRISILNO PRIMIRJE U
ULINOM RATU
I da zakljuim priu o tome zato smo
prestali da sviramo i zato smo se sad
opet okupili. Mnogo puta odgovarao
sam na to pitanje u Francuskoj, Ne-
makoj i drugim evropskim zemljama.
Ljudi se tamo ude i pitaju ta vama
drava u stvari moe? Oni koji nisu iz
Istone Evrope jednostavno ne razume-
ju da drava moe sve. Mi smo prestali
da sviramo jer nismo hteli da ljudi budu
hapeni na naim koncertima. Koncer-
ti su tu da se zabavimo, razgovaramo,
razmenjujemo informacije, a ne da ljudi
budu hapeni, odvoeni u zatvor i stav-
ljeni na listu terorista. Ipak, vremena se
menjaju, Vlada sad ima druge brige i
prema nama su se postavili u stilu ra-
Otkad nemamo toliki pritisak, ak je i kod nas dolo
do podela na antifaistikoj sceni, ali to ipak nije tako
ozbiljno kao, na primer, u Nemakoj. U svakoj grupi
ima po nekoliko zagrienih, ali to nije toliki problem.
Ozbiljan neprijatelj ujedinjuje ljude.

i bakom i objasnio im da imam ideju

kako da iz tog uasnog dogaaja izvue-
mo neto za opte dobro, jer su se stvari
u meuvremenu promenile i mi u ovom
trenutku moemo da privuemo panju
veeg broja ljudi, da ih obavestimo o
tome ta se tano desilo. Tako se rodila i
ideja da napravimo flm. One su prista-
le, jer je Ivan bio jedan od najvanijih i
najboljih ljudi u naem pokretu, obez-
beivao je koncerte i bio uvek u direk-
tnoj akciji. Drugi razlog zbog kog smo
odluili da ponovo sviramo jeste elja
da odrimo koncert u Moskvi. Zabranu
sviranja dobili smo 2009. i tada nam je
reeno da vie nikad neemo svirati u
Moskvi, jer smo na crnoj listi. Meu-
tim, to nije bilo zvanino. Nisu imali na
osnovu ega da nam zakonom zabrane
da sviramo, ali nas je na crnu listu sta-
vila tajna sluba. To je znailo da moe-
mo promeniti ime ili organizovati tajnu
svirku, ali u Moskvi nikad neemo do-
biti dozvolu da organizujemo svirku za
500 ljudi. Nismo ni pokuali bilo ta da
organizujemo tajno, jer smo znali da e
oni svakako saznati sve to planiramo, i
tada smo odluili da prestanemo.
Kada smo, 26. oktobra ove godine, po-
sle etiri godine organizovali koncert u
Moskvi, ispred kluba su dola etiri au-
tobusa policajaca, ukljuujui i odred za
Ivan Kuhortskoj
78
dite ta znate, samo nemojte da palite
Putinove slike na koncertu.
Da li se bezbednosna
situacija sada, etiri
godine kasnije,
promenila? Da li ljudi sada
mogu mirno da dou na
va koncert i da se vrate
bezbedno kui?
Situacija je mnogo bolja, ali i sada uvek
postoji opasnost, jer Moskva je puna
budala. Zvanino, u Moskvi je regi-
strovano 10.000-15.000 neonacista, ali
nezvanino ja mislim da ih ima izmeu
30 i 40 hiljada. Poreenja radi, nas je
samo 3.000. Vlada je uinila mnogo da
uniti te grupe i u poslednjih 5 godina
uhapeno je 50-60 neonacistikih voa.
Specijalci koji su uestvovali u tim ak-
cijama, imali su odreene ruke da pu-
caju ako ovi pokuaju da bee. Tako je
uniteno neonacistiko podzemlje. Da-
nas je biti naci vie moda nego to je to
neko iz istinskog ubeenja. Nadamo se
da se situacija nee opet pogorati. Oni
su ranije imali puke, granate, bombe,
a mi samo noeve i automatske pitolje.
Zamislite sad koliko je ovo apsurdno
vi samo elite da odrite koncert, da
predstavite svoj novi album, a oni po-
stave bombu. To se desilo na nekoliko
koncerata, ali su, sreom, ispali glupi pa
nisu eksploziv napravili kako treba. U
Moskvi je 2010. uhapena itava jedna
grupa neonacista, nakon to je otkrive-
no da su planirali da postave bombu na
jednom pank koncertu. Napominjem
da to nije bio antifaistiki koncert,
nego obina pank svirka. Tajna sluba
ih je otkrila i pohapsila dve nedelje pre
planiranog dogaaja. Osueni su na po
dvadesetak godina zatvora.
Da napravim jo jedno poreenje s
prethodnim periodom ranije su neo-
nacisti bez problema upadali na svirke
da bi tukli pankere. Onda im se jednom
desilo da im je tako uzvraeno da su
oni bili ti koji su zavrili na urgentnom
sa ozbiljnim povredama. Tada su odlu-
ili da napadaju, jednog po jednog, po
kuama ili da prave saekue. Meu-
tim, Vlada to smatra terorizmom. Tua
moe da proe kao obian huliganizam
zbog kog se dobija godinu dana, ali za
organizovan napad moe da odlei i
20 godina. Mislim da su i oni tada pre-
lomili. Shvatili su da mogu da se tuku
po svirkama i rizikuju da zavre u bol-
nici ili zatvoru, a mogu i da sede negde i
oputeno piju pivo. Dakle, trenutno kod
nas vlada status quo. Niko ne eli da se
tue. U stvari, nije da mi ne elimo, ali
to bi bila Pirova pobeda. Nije da se boji-
mo i ak verujemo da smo mi sada jai,
ali cena bi bila velika. A mi smo nor-
malni ljudi, nismo neki militantni tipo-
vi kojima je zadovoljstvo da se tuku. Mi
smo obini pankeri koji vole muziku,
jer smo i potekli s muzike a ne politi-
ke scene.
PODELE MEU
ANTIFAISTIMA
Antifaisti u zemljama
zapadne Evropi podeljeni
su u vie frakcija koje esto
nisu u dobrim odnosima.
To je, na primer, sluaj
u Nemakoj. Kakva je
situacija u Rusiji?
Naa situacija je najslinija onoj u Polj-
skoj, ali ima dosta slinosti i sa situaci-
jom kod vas. Mi smo mnogo putovali i
79
video sam kako je u raznim zemljama.
Ranije, 2006, 2007. i 2008. bilo je dru-
gaije, svi su bili zajedno. Sad je ak i
kod nas, otkad nemamo toliki pritisak,
dolo do podela SHARP i RASH se
meusobno ne vole, pankeri ne vole
skinse, ovi sa hardcore scene ne vole ni-
kog itd. Meutim, podele kod nas nisu
tako ozbiljne kao u Nemakoj. U svakoj
grupi ima po nekoliko zagrienih, ali to
nije toliki problem. Ozbiljan neprijatelj
ujedinjuje ljude. Jednom prilikom ue-
stvovao sam na jednom velikom sastan-
ku na koji su doli ak i ljudi iz SAD i
Kanade. Svako od nas predstavljao je
situaciju u svojoj zemlji. Ukrajinac je
govorio pre mene i rekao je da u Kijevu
ima stotinak antifaista, nabrojao je kad
je ko ubijen, koliko je kad ljudi zavrilo
u bolnici ili u zatvoru i zakljuio je da ih
drava nikako ne podrava. Onda sam
ustao ja i rekao da je kod nas situacija
manje-vie ista, ali su brojke nekoliko
puta uveane, jer je vea zemlja, pa sa-
mim tim i naa mrea. A onda je ustao
tip iz Austrije i rekao da je za njih naj-
vei problem to to njihova Vlada ne
dozvoljava gradnju damija. To ilustru-
je koliko je razliita naa situacija. Mi
se trudimo da informiemo i aktiviste
iz zapadnih zemalja o svemu to se kod
nas dogaa. Od 2007. organizujemo
turneje po Evropi, u trajanju od po dve
nedelje. U svakoj zemlji pokazujemo
lanke, intervjue, kratke flmove ili pri-
kaemo neku TV reportau o naoj si-
tuaciji. Kad smo 2007. i 2008. imali pre-
zentaciju u Nemakoj, ljudi su plakali,
bili su okirani onim to su uli i videli.
Kakav je sastav ljudi sa
ruske Antifa scene?
Naa Antifa zajednica je ogromna i po-
drazumeva i politiku i muziku scena,
o kojoj mi moemo najvie da priamo
jer je to na teren. Kao to smo rekli,
ta scena je stara desetak godina, tako
da oni koji su na poetku imali 20 sada
imaju 30, prosek godina se, dakle, po-
veava. Nekad je prosek bio 20, sad je
26-27 godina. U Moskvi, antifaisti su
veinom ljudi s muzike scene, a i oni
koji su u meuvremenu preli u politiku
uglavnom su i sami odatle potekli.
Meu aktivistima ima vie mukaraca
ak 70 %. Ovo zaista nije seksizam,
ali ne elimo ene u ulinim borbama,
jer je kod nas situacija stvarno brutal-
na i vodi se pravi rat. Ima ena koje su
spremne da uzmu no i krenu u bor-
bu jedan na jedan, ali nema ih mnogo.
Cenim sve to ene mogu da uine za
na pokret, ali direktne akcije su pre-
brutalne.
Gledano sa strane, stie se
utisak da su se neonacisti
u Rusiji infltrirali svugde,
ak i u supkulture
koje su originalno bile
antifaistike, a, naravno, i
u politiku. ta obini ljudi
misle tome?
Rusi su danas, naalost, desniarski
nastrojeni i veinom su veliki vernici.
ak i nai roditelji nekad imaju rasi-
stike komentare tipa jebeni Jevreji,
jebeni Kavkaani... To je kao neka
vrsta ludila, ne moe da se objasni.
Imamo toliko problema s kriminalom,
zagaenou, korupcijom, ali svima
su glavni problem gejevi. Nai rodite-
lji nam govore: Za ta se vi borite? Za
jebene gejeve, za koncerte na kojima
se drogirate, za ilegalne imigrante? Sa
ilegalnim imigrantima zaista postoji
veliki problem. Po nekim procenama,
od 20 miliona ljudi u Moskvi, 5 mi-
liona su ilegalni imigranti. Oni rade
najbednije plaene poslove i ive u ne-
humanim uslovima. Ako ih neko ubi-
je nikom nita, jer ti ljudi ne postoje
na papiru. Situaciju u Rusiji mogu slo-
bodno da uporedim s Rimskim car-
stvom. Imamo robove, graane i patri-
cije, odnosno bogatu klasu koja ivi od
prodaje nafe. Mercedes, za godinu
dana, samo u Moskvi proda vie luk-
suznih modela nego u celoj Nemakoj.
U Rusiji ne postoji srednja klasa, samo
bogatai i sirotinja koja veruje svemu
to vidi na televiziji. Dakle, njihova lo-
gika je prosta Putin je dobar, Vlada
je loa, bogatai su negativci, a gejevi i
ilegalni imigranti su glavni razlog za-
to ivimo tako bedno. Mi se, narav-
no, borimo protiv toga, ne elimo da
situacija ostane takva. Trudimo se da
objasnimo ljudima svoje ideje koje su
manje popularne od onih koje prodaju
neonacisti.
RUSIJA TONE U DESNI
EKSTREMIZAM
Ruski neonacisti su jako glupi, jer i
dalje kao simbole koriste kukasti krst
i pozdrav Sieg Heil, a sve to u zem-
lji u kojoj se ljudi jo seaju Drugog
svetskog rata i u kojoj je u svakoj po-
80
rodici neko poginuo u tom ratu. Me-
utim, ako bi izbacili tu nacistiku
ikonografju i objasnili narodu da oni
samo hoe da najure ilegalne imigran-
te i gejeve i da povrate mo ruskom
carstvu, u tom sluaju podralo bi ih
70 % stanovnitva. To su sve Putino-
vi glasai. Mnogo puta sam uo da na
Zapadu govore da je Putin diktator,
meutim istina je da ljudi glasaju za
njega, jer oni u aktuelnoj situaciji u
Rusiji ne vide nita nenormalno. Zato
je mogue da u Vladi, policiji, tajnoj
slubi imamo ekstremne desnia-
re, ak i bive neonaciste. Oni koji su
kao klinci na koncertima pozdravljali
nacistikim pozdravom, sa 30 godina
poeli su da grade karijere. Neonacisti
sad imaju vie novca, jer ih podrava-
ju biznismeni koji su potekli iz njiho-
vih redova. Rusko drutvo je veinom
desniarski nastrojeno i svake godine
situacija je sve gora i gora.
U ruskim medijima mogu
se nai podaci da ak 90 %
Rusa podrava zakon koji
zabranjuje takozvanu gej
propagandu. Zvui kao da je
Vlada frizirala podatke, ali
zapravo su tani?
Da, to je istina. I nije re samo o stari-
jim ljudima. ak i mladi, pa i oni koji
putuju u inostranstvo, koriste internet,
mnogo itaju, ak i ti ljudi i dalje misle
da je biti gej nenormalno. Od velikog
je znaaja to to crkva ima ogroman
uticaj. Crkva je kod nas neto kao dr-
avna mafja. Oni, na primer, prodaju
votku i cigarete bez poreza na promet.
Prole godine izbio je veliki skandal
kad je ruski patrijarh Kiril uslikan sa
satom vrednim 30.000 evra. Ta foto-
grafja je izala na sajtu crkve, a onda je
bre-bolja skinuta, u Photoshopu je sat
uklonjen, pa je ta obraena fotografja
ponovo stavljena na sajt. Meutim, na-
ravno, mediji su ve preneli sliku. I kad
smo o tome razgovarali sa svojim rodi-
teljima i uopte njihovom generacijom,
oni su nam uzvratili da ne paktujemo
sa avolom, jer e nam se Bog osvetiti
ako loe priamo o crkvi. Kod nas je ak
i inteligencija desniarski orijentisana.
Dakle, ne samo radnici i sirotinja, nego
i intelektualci. Vlada bi morala da uini
neto protiv toga, ali ona ina ba su-
protno trude se da podre te ideje.
Kad se desio skandal s bendom Pussy
Riot, drutvo se otro podelilo. Jedni su
se pitali zato je to to su uradile toliki
problem, a drugi su bukvalno pozivali
na smrtnu kaznu. Mogli su se uti ko-
mentari tipa treba ih spaliti na Crve-
nom trgu. Moj utisak je da se surva-
vamo u srednji vek i mi tu sad nita ne
moemo. Ostaje nam jedino da se odse-
limo, ali mi to ne elimo.
Da li organizacije za
ljudska prava imaju ikakav
uticaj u Rusiji?
Problem je u tome to se veina tih or-
Zato smo prestali da sviramo i zato smo se sad opet okupili? Mnogo puta
odgovarao sam na to pitanje u Francuskoj, Nemakoj i drugim evropskim zemljama.
Ljudi se tamo ude i pitaju ta vama drava u stvari moe? Oni koji nisu iz Istone
Evrope jednostavno ne razumeju da drava moe sve. Mi smo prestali da sviramo
jer nismo hteli da ljudi budu hapeni na naim koncertima. Koncerti su tu da se
zabavimo, razgovaramo, razmenjujemo informacije, a ne da ljudi budu hapeni,
odvoeni u zatvor i stavljeni na listu terorista.

Aleksej Gaskarov ruski

antifaista koji je trenut-
no u zatvoru na osnovu
zakona o ekstremizmu
81
ganizacija fnansira iz inostranstva, i to
uglavnom iz SAD, a one su ruski ne-
prijatelj broj jedan. Prole godine sve
nevladine organizacije koje se fnansi-
raju iz inostranstva zakonom su zabra-
njene. Ukoliko imate nevladinu orga-
nizaciju iji je osnovni izvor fnansija u
inostranstvu, ne moete da delujete u
Rusiji, jer ste potencijalni plaenik ame-
rike tajne slube. I veina graana to
podrava. U takvoj situaciji kakav uticaj
uopte mogu da imaju organizacije za
ljudska prava?
NEONACI SUPKULTURE
Kako je dolo do toga da
su neonacisti preuzeli
neke supkulture koje su u
osnovi bile antirasistike?
Naa Vlada propagira ideju koja se ba
dobro primila kod mladih beskom-
promisni patriotizam i snana vera u
veliko rusko carstvo. A kad mladi po-
veruju u takvu jednu ideju, onda po-
nu da prave i muziku u tom stilu, sve
to ide zajedno. Hip-hoperi su poeli
da piu tekstovi u stilu Russia ber
alles, volim Rusiju, mi smo belci,
Rusi su najbolji... Omiljeni slogan
kod nas je sad Rusija Rusima. Narav-
no, neonacisti se u tome prepoznaju i
dolaze na svirke tih bendova. Muziari
zarade novac, ljudi dobiju ono tu su
hteli da uju i svi su sreni. Sada naci
pank i HC bendovi nemaju nikakvu
mo. Ljudi su poeli da idu u inostra-
natvo, imaju prilike da proitaju mno-
go lanaka na internetu, vide i uju
da je sada aktuelan samo leviarski
hardcore, neonacisti jednostavno ne
mogu sa tim da se identifkuju. Sa hip-
hopom je situacija drugaija, jer je ta
vrsta muzike karakteristina za rusko
drutvo. U tom muzikom anru vrti
se dosta novca, na koncerte doe i po
3.000 ljudi.
Meutim, u Rusiji je najmonija od svih
supkultura fudbalska i strano je to je
99 % ljudi iz tog sveta desniarski ori-
jentisano. Nisu ba svi neonacisti, ali
veinom jesu. U Moskvi imamo 7 klu-
bova, od kojih 6 igra u prvoj ligi i svi
okupljaju oko sebe desniarsku ekipu.
Na primer, logo kluba Torpedo podsea
na nacistiki simbol, a njihovi navijai
na utakmicama pozdravljaju sa Sieg
Heil. Apsurdno je to nekad, uprkos ra-
sistikim stavovima, moraju da pozovu
u svoje redove ljude kavkaskog porekla,
jer su oni poznati kao dobri u tuama,
pa su im potrebni na njihovoj strani.
Problem je u tome to oni nisu dovoljno
Pre nego to im je drava unitila internet mreu, neonacisti su na svojim
sajtovima objavljivali podatke o antifaistima, pisali o tome kako se pravi bomba itd.
I za to je policija u poetku govorila da su fake sajtovi, sve dok nije pobijeno 200
ljudi i dok nisu postavljene bombe u nekoliko crkava, poto ima nacista koji su protiv
hrianstva i veliaju neku staru rusku tradiciju ivota u umi.

82
beli, pa izmiljaju kako imaju italijansko
ili srpsko poreklo.
Da li su huligani povezani
s neonaci scenom?
Izmeu njih postoji snana veza. Huli-
ganska scena je sad u modi, a da bi mo-
gli da ostanu u modi ne smeju da se
zamere Vladi. Zvanino, nema veze iz-
meu njih, ali nezvanino da, samo to
je naci scena mnogo radikalnija. To je
kao kad bismo uporedili vezu izmeu
komercijalnog pank-roka i nae scene.
Oni nikad nee rei da smo direktno
povezani, jer niko ne eli da bude do-
veden u vezu s radikalnim pokretima,
zbog toga to ako ispolitizuje koncerte
izgubie novac.
Na huliganskoj sceni pokuano je da
se naprave leviarske grupe, ali zasad
imamo samo neke apolitine huligane
i neke navijae koji podravaju timove
iz kavkaskog regiona. Ali i tamo ima fa-
istikih navijakih grupa, oni se zovu
Kavkaz Pride.
Kaete da se sada oseate
bezbednije na koncertima,
ali i dalje nosite maske.
Zato?
To nam je ostalo od onog vremena kad
je svako mogao da nae bilo iju sliku
na internetu, da ode u policiju, pla-
ti i dobije sve informacije o toj osobi.
Moda sad nije toliko loa atmosfera,
ali smo nekako sigurniji ako se mno-
go ne pokazujemo. Ne elimo da nas
prepoznaju, recimo, na poslu, gde ima
i neonacista, ne elimo da nas jednog
dana samo pojede mrak. Spremni smo
i dalje na sve, nosimo oruje, ali radi-
je emo izbei da budemo napadnuti.
Zato je bolje nositi masku ili jednostav-
no ne dozvoliti slikanje na svirkama. U
protivnom, slika bi mogla da se pojavi
na raznim desniarskim sajtovima. Pre
nego to im je drava unitila internet
mreu, neonacisti su na svojim sajtovi-
ma objavljivali podatke o antifaistima,
pisali o tome kako se pravi bomba itd.
I za to je policija u poetku govorila da
su fake sajtovi, sve dok nije pobijeno
200 ljudi i dok nisu postavljene bombe
u nekoliko crkava, poto ima nacista
koji su protiv hrianstva i veliaju neku
staru rusku tradiciju ivota u umi.
SLIKA O NEONACISTIMA
OD ARIJEVACA DO
SERIJSKIH ZLOINACA
Vie puta ste pomenuli
da je dosta potpuno
neutralnih ljudi stradalo
kao kolateralna teta u
neonacistikim zloinima.
ta se deavalo ranije sa
poiniocima tih zloina i
kakva je situacija sad?
Objasniemo na konkretnom primeru
koji smo pomenuli na poetku razgo-
vora. Kad je, dolazei na na koncert, u
aprilu 2006, ubijen Aleksandar Rjuhin,
policija i tajna sluba rekle su da apso-
lutno ne znaju kako da se postave u tom
sluaju i nisu pokazali nikakvo intereso-
vanje da ga ree. Mediji se takoe nisu
mnogo zanimali za tu priu. Preneli su
samo da je jedan mladi ubijen i da je
dobio 25 uboda noem, ali to nije bilo
nita spektakularno jer se takve stvari
svakodnevno deavaju u Moskvi. Zato
smo unajmili advokata Stanislava Mar-
kelova, koga su, naalost, neonacisti ubili
tri godine kasnije. On je pronaao vezu u
tajnoj slubi i zainteresovao ih za sluaj,
pa su oni otkrili trojicu iz grupe ubica.
Ti tipovi dobili su po 3-4 godine zatvo-
ra, a sueno im je samo za huliganizam,
tanije za to to su ubijenom mladiu
isekli odeu u tui, kao da ga nisu ubi-
li tim istim noevima. Mi smo pokuali
da sve to prenesemo obinim ljudima,
jer oni ni ne znaju koja je razlika izmeu
antifaista i faista. Potrudili smo se da
privuemo panju javnosti i zaista smo
zadobili simpatije nekih medija.
Zahvaljujui naem velikom trudu, sva-
ko sledee ubistvo propraeno je sve
glasnijim i glasnijim reakcijama. Nisu
uvek u pitanju bili samo sukobi izme-
u antifaista i faista. Uhapena su, na
primer, dvojica tipova odgovornih za
52 ubistva. Oni su, inae, bili naizgled
obini tipovi, ikonopisci, a jedan od
njih je bio i pripadnik jedne neonaci-
stike organizacije. Zamislite sad ovo
jedan deo dana slikate ikone u crkvi,
onda uzmete no i krenete da ubijate.
Ubistvo poslednje rtve video je jedan
policajac, koji je odmah pozvao pojaa-
nje i tada su uhapeni, inae bi nastavili
83
da ubijaju. Stalno sam se pitao kako je
mogue biti toliko bezoseajan, poput
robota, oni su bukvalno bili maine za
ubijanje, liene svega ljudskog. A meu
njihovim rtvama nisu svi ni bili kavka-
skog porekla. Dakle, ne moe se rei ni
da su se drali nekog, uslovno reeno,
nacistikog sistema. Vlada je tek tada
konano shvatila da imamo problem i
mediji su konano poeli da ponavlja-
ju: zloini neonacista, neonacisti su
ubili oveka, neonacisti su odgovorni
za zloin itd. Tek tada su ljudi povero-
vali da u naem drutvu postoje i takvi
likovi.
Jer oni su dotad faiste doivljavali kao
arijevce koji se bore protiv ilegalnih
imigranata za dobrobit celog drutva,
a onda, odjednom, ispliva da su oni, u
stvari, teki zloinci. I ispostavi se da
oni podmeu bombu u McDonalds,
gde gomila ljudi, obinih Rusa, jede
svakog dana. E, to se ve ljudima nije
dopalo. Dosta dokumentarnih flmo-
va je snimljeno o onim neonacistikim
grupama koje ne zanimaju ni muzika
ni fudbal, samo ubijanje. Recimo, neki
ameriki autori snimili su flm o jed-
nom kampu za obuku neonacista. To
je posebno bilo interesantno nemakoj
publici kojoj smo prikazali flm kad
smo bili na turneji. Iznenadili su se
kad su videli kukaste krstove, tipove s
maskama i orujem. Kad se sve to vidi,
ostavi jai utisak nego kad se o tome
proita.
Bilo je i sluajeva da su se neonacisti
meusobno ubijali. Na primer, u jednoj
grupi posumnjali su da jedan od njih
sarauje s policijom i ubili su ga. Jedan
novinar s ruske televizije Kanal 4 doao
je do snimka na kom se vidi kako grupa
neonacista ree njegovo telo na koma-
de, dok pevaju nacistike pesme iz Dru-
gog svetskog rata. Tada su ak i oni koji
dotad nisu nita zamerali faistima rekli
ovo je stvarno previe. Nama je drago
to smo doprineli da naa Vlada ozbilj-
no shvati ovaj problem.
NEIZVESNI PLANOVI ZA
BUDUNOST
Kaite nam neto vie o
povezanosti s nemakom
scenom.
Na bend dobio je 2007. ponudu od
jedne male muzike kue iz Berlina,
koja nas je i ranije podravala i poma-
gala nam oko nekih koncerata. Oni su
nam ponudili da nam organizuju tur-
neju po Nemakoj i to ne samo da svi-
ramo, nego da odravamo i tribine, da
priamo o naoj situaciji, da prikaemo
flmove. Mi smo prihvatili, jer nam je
stalo da sviramo po Evropi, pre svega
zbog toga to nam je uvek potreban no-
vac da bismo pomogli nekom od naih
ljudi. Ili smo u Nemaku, Francusku,
eku, vajcarsku, Poljsku i svugde su
se ljudi zainteresovali za rusku scenu,
tako da smo, na neki nain, otvorili vra-
ta i drugim ruskim bendovima. Tako
naa scena postaje vea i monija. Nem-
ci su mnogo uinili za nas i veoma smo
im zahvalni. Ponekad se ne razumemo
ba najbolje zbog razliitih mentaliteta,
ali imali smo 120 svirki na evropskim
turnejama, veinom u Nemakoj, i ljudi
su se sad zainteresovali i za nau muzi-
ku. Ranije su dolazili samo da bi podr-
ali na pokret. Za nas je to velika stvar,
pogotovo to pevamo na ruskom.
I za kraj, recite nam kakvi
su vam dalji planovi.
Ove godine uradili smo ba mnogo.
Snimili smo nove pesme, prvi put na-
kon 2009. godine. Dodue samo tri,
ali dali smo sve od sebe. Svirali smo u
Moskvi, zavrili smo flm o Vanji. Kra-
jem novembra sviramo sa bendom Te
Opressed, a posle toga verovatno emo
opet napraviti pauzu. Moramo da odlu-
imo emu emo se posvetiti u budu-
nosti porodici, poslu, naoj supkultu-
ri. Ali ak i ako bend vie ne bude po-
stojao, ova godina bila je ba dobar za-
vrni korak. Ipak, ne mislimo da se traj-
no rasturamo, nastavak nae muzike
prie ostaviemo za neki budui period,
kad budemo imali vie vremena. Mada,
u Rusiji ne moete ba mnogo planira-
ti. Moda sutra izbije revolucija, nukle-
rani rat, svi budemo zbrisani kod nas
je sve mogue. Nadamo se najboljem, a
pripremamo se za najgore.

84
CRNI DANI
EGIPATSKOG FUDBALA
ULTRASI AL AHLIJA IMALI
SU VANU ULOGU U
EGIPATSKOJ REVOLUCIJI
2012. NAJPRE SU OD SNAGA
REDA USPENO BRANILI
LJUDE KOJI SU NA TRGU U
KAIRU PROTESTOVALI PROTIV
PREDSEDNIKA HOSNIJA
MUBARAKA, A NAKON PADA
TOG REIMA UESTVOVALI
SU I U PROTESTIMA PROTIV
NOVE VLASTI. TO JE
VEROVATNO I BIO UZROK
BRUTALNOG NAPADA NA
NJIH, NA STADIONU U PORT
SAIDU, GDE SU POGINULA 74
MLADIA, A VIE OD HILJADU
BILO JE POVREENO
Autor: Holger Raschke; prevod: Petar Atanackovi

Z
amislite odlazak vae navijake
grupe na gostovanje, na kom je
bilans 74 mrtvih i vie od 1.000
povreenih. Zvui pre kao komar
nego kao stvarnost? Ne i za ultrase
najveeg egipatskog fudbalskog kluba
Al Ahli (Al Ahly) iz Kaira, osnovanog
1907. godine. Utakmica s klubom Al
Masri (Al Masry) u Port Saidu, gradu
oko 200 km udaljenom od Kaira, odi-
grala se 1. februara 2012. Taj dan osta-
e zabeleen u istoriji kao najcrnji dan
egipatskog fudbala. Od 25. januara
2011, kad su poeli protesti iroke i a-
renolike koalicije demonstranata protiv
tadanjeg predsednika Hosnija Muba-
raka, Egipat je u stanju stalne drutve-
ne nestabilnosti, usled neprekidne bor-
be izmeu islamistikih snaga predvo-
enih partijom Muslimanska braa
i sekularnih, liberalnih snaga. Refeksi
ovih drutvenih previranja na najbru-
talniji nain manifestovali su se na egi-
patskim fudbalskim stadionima.
KRVAVI OBRAUN NA
STADIONU
Za mnoge je ovaj masakr predstavljao
osvetu prema grupi Ultras Ahlawy,
koja je igrala vrlo vanu ulogu u rue-
nju egipatskog diktatora Hosnija Muba-
raka. Domai navijai su na stadion ne-
ometano uneli noeve, maete i metalne
85
ipke. Prvi sukobi odigrali su se jo pre
poetka mea, nastavili su se i tokom
susreta, ali se policija drala nezaintere-
sovano. Utakmica se neoekivano zavr-
ila pobedom domaeg tima sa 3:1, ali
nakon toga nije dolo do slavlja. Ume-
sto toga, domai navijai, predvoeni
grupom Ultras Green Eagles uleteli su
na teren, a zatim napali i tribinu gde su
bili smeteni gostujui navijai. U suko-
bu koji se oteo kontroli veliki broj na-
vijaa izboden je noevima ili pregaen
na smrt, a veina rtava bili su mladii
od 15 do 20 godina starosti.
Gotovo na isti dan, godinu dana rani-
je, poeli su protesti protiv egipatskog
diktatora Hosnija Mubaraka. Trg Tahrir
u centru Kaira postao je simbol ustan-
ka egipatskog naroda. Ultrasi Al Ahlija
imali su u tim dogaajima vrlo vanu
ulogu, s obzirom na to da su organizo-
vali odbranu demonstranata na trgu od
napada policijskih snaga. Upravo zbog
svoje organizovanosti i iskustva u suko-
bima s policijom imali su veliku pred-
nost u odnosu na ostale grupe ukljue-
ne u proteste.
Na poetku protesta 2011, grupa Ultras
Ahlawy drala se neutralno. Tanije,
nisu uestvovali kao grupa, ali su svo-
jim lanovima dozvolili da se prikljue
demonstracijama. Meutim, 2. febru-
ara 2011. dolo je do preokreta u da-
ljem toku dogaaja, koji e kasnije biti
nazvani egipatskom revolucijom, jer
su snage bezbednosti reima odluile
da napadnu demonstrante i preuzmu
kontrolu nad trgom. Najveu pomo u
odbrani trga demonstrantima su pru-
ili upravo ultrasi, i to ne samo Ultras
Ahlawy nego i grupa White Knights
rivalskog navijakog kluba Zamalek.
Napadi policije trajali su od dva sata
Domai navijai su na stadion neometano uneli
noeve, maete i metalne ipke. Prvi sukobi odigrali su
se jo pre poetka mea, nastavili su se i tokom susreta,
ali se policija drala nezainteresovano.

86
popodne do etiri sata ujutru, pri emu
su tri osobe poginule, a na stotine ih je
ranjeno. Meutim, policija nije uspela
da zauzme Tahrir, tako da je ovim nji-
hovim porazom praktino poeo su-
novrat Mubarakovog reima. Nedugo
nakon toga intervenisala je vojska i pri-
morala diktatora da odstupi s vlasti.
Nakon pada Mubarakovog reima nije
dolo do smirivanja situacije u Egiptu.
Velikom broju demonstranata ve je
tada bilo jasno da je njihova revolucija
propala i da e autoritarna vlast jednog
diktatora biti zamenjena autoritarnom
islamistikom vlau. Zbog toga su
usledili novi protesti (uz uee ultra-
sa) koji su bili upereni protiv nove vla-
sti oliene u Vrhovnom savetu oruanih
snaga tzv. SCAF (Supreme Council of
the Armed Forces).
Ova veza protestnog pokreta i ultrasa
iz Al Ahlija poela je da se primeuje i
na utakmicama, jer su njegovi navijai
malo pre utakmice u Port Saidu u svo-
jim koreografjama poeli da koriste
slogan Revolucionarni Ahlawy.
REAKCIJE I POSLEDICE
MASAKRA
Vest o katastrof u Port Saidu brzo se ra-
irila. U Kairu su ultrasi rivalskog kluba
Zamalek, kad su uli za dogaaje iz Port
Saida, zapalili tribine, tako da je dolo
do prekida utakmice. irom zemlje po-
ele su masovne demonstracije protiv
Vrhovnog vojnog saveta, koji je smatran
odgovornim za masakr. U sukobima
narednih dana poginulo je 15 ljudi, a na
hiljade su ranjene.
Jo istog dana, igra Al Ahlija i naj-
uspeniji fudbaler Egipta Mohamed
Aboutrika, na ijim je rukama umro
jedan od mladih ultrasa, najavio je za-
jedno s jo nekolicinom fudbalera svog
kluba momentalno povlaenje iz profe-
sionalnog sporta. Nakon ovog dogaaja
doneta je odluka da se meevi egipatske
lige obustave na godinu dana, klub iz
Port Saida je iskljuen iz lige na dve go-
dine, a sam stadion je suspendovan za
sledee tri godine.
Sudski proces za nerede u Port Sai-
du poeo je 17. aprila 2012. godine. Iz
bezbednosnih razloga proces je voen
u zgradi policijske akademije u Kairu,
gde se istovremeno odvijalo i suenje
Mubaraku, a 4.000 policajaca obezbei-
valo je rad suda. Ultrasi Al Ahlija una-
pred su najavili da e napraviti haos u
gradu, ukoliko ne bude osuenih u pro-
cesu. Sud je podigao optunicu protiv
73 osobe, od toga 9 policajaca (izmeu
ostalog, protiv 6 policijskih generala i
jednog pukovnika), kao i protiv jednog
inenjera, koji je nakon okonanja mea
iskljuio osvetljenje na stadionu.
Presuda je objavljena javno, preko tele-
vizije, 26. januara 2013. Od 73 optue-
nih, 24 osobe osuene su na zatvorske
kazne od godinu dana do doivotnog
zatvora, a 21 lice dobilo je na smrtnu
kaznu. Presuda je izazvala slavlje meu
ultrasima u Kairu, ali su s druge strane
roaci i prijatelji osuenih bili ogoreni,
Gotovo na isti dan godinu dana ranije poeli su protesti protiv egipatskog
diktatora Hosnija Mubaraka. Trg Tahrir u centru Kaira postao je simbol ustanka
egipatskog naroda. Ultrasi Al Ahlija imali su u tim dogaajima vrlo vanu ulogu,
s obzirom na to da su organizovali odbranu demonstranata na trgu od napada
policijskih snaga.

Masakr u Port Saidu

87
tvrdei da je proces vrlo sumnjivo vo-
en i da su osueni zapravo rtvovani
da bi se cela zemlja, a posebno ultrasi
iz Kaira, umirili. injenica je da je pro-
ces bio voen na neobian nain i da
je ostavio brojna pitanja bez odgovora.
Zbog toga je dolo do novih sukoba, u
kojima su, tokom narednih dana, pogi-
nule jo na desetine ljudi.
Na dan 2. februara ove godine, ponovo
je poela egipatska liga, a prve utakmi-
ce igrane su bez prisustva gledalaca i
uz izuzetne mere bezbednosti na stadi-
onima. U prvoj odigranoj utakmici Al
Ahli je pobedio sa 1:0 klub Gazal al Ma-
hala (Ghazl-al-Mahallah), nakon ega
je strelac pogotka Dominik Da Silva
skinuo svoj dres i kamerama pokazao
majicu s natpisom Nikad vas neemo
zaboraviti.
ULTRASI PAMTE
Presude kairskog suda potvrene su 9.
marta, meutim, injenica da je sedam
od devet policajaca osloboeno, izazva-
la je bes kod navijaa Al Ahlija, zbog
ega su napali jedan policijski klub i
zapalili zgradu Egipatskog fudbalskog
saveza.
Do povratka Ultras Ahlawy na tribine
dolo je na utakmici afrike lige ampi-
ona 7. aprila, kad je Al Ahli igrao protiv
kenijskog Tuskera, a utakmica se iz si-
gurnosnih razloga nije igrala na doma-
em terenu, ve na vojnom stadionu u
Aleksandriji.
U toku mea preduzete su akcije koje
su imale za cilj da podsete na masakr
iz Port Saida i odluku suda. Prvo su ul-
trasi pokazali transparente s natpisima
Ne zaboravljamo i Ne opratamo,
a kasnije su istakli i dva velika banera.
Na jednom je bila slika marala Tantavi-
ja, predsednika Vrhovnog saveta vojnih
snaga (SCAF) u vreme dogaaja u Port
Saidu, a koji je u meuvremenu sme-
njen. Trupe pod njegovom komandom
bile su odgovorne za ubistvo jednog
istaknutog ultrasa u decembru 2011.
godine, to je izazvalo velike nerede na
utakmicama 5. i 28. januara 2012, a to
je prethodilo katastrof u Port Saidu.
Na baneru Tantavi pokazuje prstom na
sliku ultrasa koji nosi transparent s nat-
pisom No SCAF. A zatim se na desnoj
strani pojavio baner sa slikom tri psa,
to je aluzija na one koji su izvrili na-
reenje Tantavija u Port Saidu tri psa
predstavljaju policiju, vojsku i navijae
Al Masrija.
Napravljena je i koreografja s dvostru-
kim kartonima. U osmom minutu uta-
kmice navijai su kartonima formirali
poruku Home of the struggle, a nakon
tri minuta su ih okrenuli i tako poru-
ili Glory to the martyrs. Osim toga,
na brojnim transparentima bile su ista-
knute poruke zahvalnosti navijaa za
iskazanu solidarnost navijakih grupa iz
drugih zemalja.

Nakon pada Mubarakovog reima nije dolo do

smirivanja situacije u Egiptu. Velikom broju demonstranata
ve je tada bilo jasno da je njihova revolucija propala i
da e autoritarna vlast jednog diktatora biti zamenjena
autoritarnom islamistikom vlau.

88
NACIONALIZAM I PANK
SCENA U SRBIJI
KRAJEM OSAMDESETIH I
POETKOM DEVEDESETIH,
ANTIKOMUNISTIKI STAV,
RAIREN MEU BENDOVIMA
SRPSKE PUNK SCENE,
IZRAAVAO JE BUNT
PROTIV TADANJEG REIMA
SLOBODANA MILOEVIA.
MEUTIM, VRLO BRZO, ON
JE KLIZNUO U EKSTREMNO
DESNIARSKI PRAVAC, PA SU
SE VRATA TE SCENE IROM
OTVORILA NEONACISTIKIM
IDEJAMA. NEKI BENDOVI, KOJI
SU SE U TO VREME ZARAZILI
NACI VIRUSOM, BRZO SU SE
POKAJALI. NEKI SE, MEUTIM,
DO DANAS NISU OGRADILI OD
SVOJE RUNE PROLOSTI
Pie: Miljan Bosani

S
trategija pristupa omladinskoj po-
pulaciji britanske ekstremno de-
sniarske partije Nacionalni front,
poetkom osamdesetih godina 20.
veka, bila je fokusirana na infltriranje
faistikih ideja u omladinsku supkul-
turu, posebno u muzike stilove koji su
je pratili. Kako su u britanskom dru-
tvu tog vremena prevladavale punk i
skinhed supkulture, koje je karakteri-
sao otpor prema autoritetima vladaju-
e klase, Nacionalni front je posebnu
panju posvetio plasiranju svojih ideja
u ove pokrete mladih. Ova strategija je
naroito mnogo uspeha imala u skin-
hed zajednici, to je rezultiralo i formi-
ranjem posebnog faistikog muzikog
pravca (RAC Rock Against Commu-
nists) i uspostavljanjem globalne mree
neonacistikih aktivista na temeljima
ove muzike i supkulturne scene. Takav
trend se, uz sve specifnosti naciona-
lizmom optereenog srpskog drutva,
refektovao i na naim prostorima. U
ovom tekstu pozabavili smo se prisu-
stvom ekstremno desnih politikih
tendencija u oi i punk muzici na pro-
storima Srbije, tokom poslednje skoro
tri decenije.
NACIONALIZAM KAO
OBLIK BUNTA
Godine 1990, znaajan deo srpskih
punk bendova svoj stav protiv politi-
kog establimenta jo uvek izraava
tekstovima protiv Tita i socijalistikog
ureenja. Mada je meu politiarima
sve zastupljenija nacionalistika reto-
rika, a meunacionalni sukobi eska-
liraju u svim republikama SFRJ, deo
bendova i ljudi sa scene smatrao je da
e zauzimanjem izrazito antikomuni-
stike, a esto i nacionalistike pozicije,
najefkasnije doprineti ugroavanju
reima Slobodana Miloevia. Ovakav
stav najzastupljeniji je bio u Beogra-
du, gde su neki ljudi s punk scene, jo
krajem osamdesetih, isticali simpatije
prema monarhistikom ureenju, kao
i pripadnost graanskoj klasi (... deca
beogradske inteligencije koju je komu-
nistiki sistem skrajnuo na marginu
drutva...). Naravno, bilo je bendova
koji su svoj bunt drugaije kanalisa-
li, ali to je bio period kad su svi bili
ujedinjeni u borbi protiv Miloevia,
naroito posle devetomartovskih de-
monstracija 1991. Kao i na politikoj,
tako i na domaoj punk sceni, stoje
rame uz rame gotovo svi koji su protiv
Miloevia, bilo da se radi o onima
koji mu ne mogu oprostiti to je Srbiju
poveo u ratove, ili o onima koje boli
to je te ratove redom gubio. Kako god,
ba u tom periodu ranih devedesetih,
nekoliko desno orijentisanih bendova
zbog svojih antimiloevievskih i an-
tikomunstikih tekstova dobija panju
nezavisnih TV i radio stanica, orga-
nizatora koncerata i festivala, te vrlo
brzo dopiru do ire publike, uglavnom
omladine.
Mada se nije radilo o bendovima s
neonacistikim idejama, ipak se moe
rei da su svojim delovanjem tih godina
prokrili prostor za stvaranje te scene,
neki ak i time to su otvoreno koke-
tirali s takvim idejama i publikom kad
god im je to donosilo korist, bez ika-
kvog ograivanja.
Na samom kraju osamdesetih u Beogradu se
okuplja nova skinhed scena sklona slavljenju srpstva,
ali se izdvajaju pojedinci koji poinju da zastupaju jo
ekstremnije ideje.

Koncert ahta
89
PREDSKAZANJE I
UVOENJE NEONACIZMA
U PANK
Ipak, da bi se jasnije sagledala situacija,
treba se najpre vratiti nekoliko godina
unazad. U drugoj polovini osamdesetih,
jugoslovenski fanzinai i bendovi jasno
i slono su se odupirali nacionalizmu.
Iako je naa tadanja scena bila manje
politina od veine onih u ostalim ze-
mljama u Evropi, i mladim pankerima
bilo je jasno da se neto opasno kuva.
Oni su, naravno, bili na strani zdravog
razuma, ali su takvi ljudi, u to vreme,
inili manjinu. Broj pankera koji se u to
vreme pridruuje nacionalnoj histeriji
nije velik. Kad se radi o desnici na punk
sceni SFRJ, najinteresantnija je inje-
nica da je prvi RAC naciskinhed bend,
pod imenom White Riot, formiran u
Sarajevu 1986. U Srbiji jo uvek nema
puno ekstremno desnih ispada, ali treba
pomenuti novosadski fanzin Clockwork,
koji posle objavljena tri broja, gde se
uglavom pisalo o klasinim britanskim
oi i punk bendovima, pratei trendove
na tadanjoj skinhed sceni, u etvrtom
broju donosi mnotvo informacija o
raznim evropskim RAC bendovima.
Na samom kraju osamdesetih, u Beo-
gradu se okuplja nova skinhed scena,
sklona slavljenju srpstva, ali se izdvajaju
pojedinci koji poinju da zastupaju
ekstremnije ideje. Na prvom mestu je
Branko Kunovski, pre toga poznat kao
frontmen benda KKK (ime su uzeli po
pesmi Ramonesa koji su im bili glavni
uzori, ime nije imalo politiku konota-
ciju) i autor punk fanzina Predskazanje.
Iako je u intervjuu za fanzin Clockwork
napomenuo da ne simpatie oi muziku,
kao ni skinhede, nakon samo godinu-
dve Branko Kunovski postaje glavni
promoter naciskinhed scene u itavoj
Srbiji, najvie zahvaljujui brojnim
kontaktima u drugim zemljama. I po-
red toga, zbog reputacije koju mu je
obezbedila njegova pankerska prolost,
neka od prvih izdanja na njegovoj ne-
zavisnoj etiketi Predskazanje bile su i
kasete normalnih punk bendova poput
Vriska generacije (Beerdrinkers, 1991)
i smederevskog Potresa (kasetni albumi
iz 92.).
Meutim, on je pokazivao i veliko in-
teresovanje za novi talas tada aktuelnih
oi bendova, kojima je objavljivao kasete
teei da ih stavi pod svoje okrilje. Zbog
rasprostranjenog antikomunistikog
sentimenta u drutvu i na punk sceni,
veina bendova koju je kontaktirao nije
videla problem u saradnji s Kunovskim,
a verovatno su korisnim smatrali mo-
gunost ire distribucije izdanja. Ipak,
neki bendovi su se kasnije alili da je na
omote ubacivao neonacistike simbole
bez dogovora s njima. Kako god, vei-
na bendova s njegove etikete ubrzo je
prekinula saradnju s njim, nastavljajui
Godine 1990, znaajan deo srpskih punk bendova
svoj stav protiv politikog establimenta jo uvek izraava
tekstovima protiv Tita i socijalistikog ureenja. Mada
je meu politiarima sve zastupljenija nacionalistika
retorika, a meunacionalni sukobi eskaliraju u svim
republikama SFRJ, deo bendova i ljudi sa scene smatrao
je da e zauzimanjem izrazito antikomunistike, a
esto i nacionalistike pozicije, najefikasnije doprineti
ugroavanju reima Slobodana Miloevia.

90
utabanim stazama punk scene. Neki
su jo malo koketirali s njim, da bi ne-
to kasnije svoje bendove prebacili na
profesionalniji nivo, a neki su potpuno
prestali da sviraju. Ipak, od bendova
koje je Kunovski objavio bilo je onih
koji su nastavili najdirektniji aktivizam
u naciskinhed vodama, kao to su Jago-
dinci Puni Mrnje i kraljevaki Kreativ-
ni nered.
Tako i Predskazanje od punk fanzina
postaje najpoznatije glasilo naciskinhed
scene u ovom delu Evrope, a Kunovski
uvruje kontakte s nekima od naj-
bitnijih ljudi engleskog, ali i itavog
evropskog, Blood & Honour pokreta.
Kunovski je prvi u Srbiji putem muzi-
kih izdanja i brojnih fanzina irio ideje
ovog pokreta, kod nas prevedenog kao
Krv i ast, ali u svom gradu nije bio
omiljen, najvie zbog toga to se bavio
piraterijom muzikih izdanja. Neki su
ga optuivali i da je mnoge bendove i
izdavae prevario. Imao je svoje sled-
benike, ali tek neto mlaa ekipa, koje
e se pojaviti koju godinu posle njega,
poela je da organizuje scenu na neto
viem nivou, uz ee direktne, nasilne
akcije.
Jagodina je devedesetih godina pred-
stavljala pravu naci skinhed Meku u
Srbiji, a rodonaelnici te scene takoe
su potekli iz punk zajednice. Jedan od
njih bio je i lan punk benda Etiopija,
koji poetkom devedesetih osniva jedan
od prvih domaih bendova neonacisti-
kog ubeenja Savrenstvo kroz patnju.
Ubrzo se na sceni reaju i ostali jago-
dinski bendovi Puni mrnje, Nikad
vie, Provienje, Sorab 18 (frontmen je
peva sarajevskih White riot koji je iz-
begao u Jagodinu) itd. U ostalim grado-
vima ozbiljna Blood & Honour scena
i prvi RAC bendovi javljaju se tek posle
1995. Poetkom devedesetih, ta scena je
kod nas underground, ali bez razvijene
mree komunikacija kakvu su imali
pankeri (veliki broj fanzina i distribuci-
ja). Tako se moe rei da su prvi bendo-
vi desnih tendencija, koji se vezuju za oi
i skinse, a koji su bili dostupni mlaoj
publici, pogotovo onoj iz unutranjo-
sti, bili oni bendovi koji su se ve tada
smatrali delom alternativne rock scene,
poput Ritma nereda i Direktora.
ULAZAK DESNICE
U ROCKNROLL
MAINSTREAM
Direktori su poeli da sviraju 1989, da
bi prvi demo snimak napravili godinu
dana kasnije. Bila je to pesma Mrzim
Hajduk (... i sa sekirom u ruci, poklau
sve Spliane...). Ovaj pristup koji ih je
uinio bliskim navijaima, posebno FK
Crvene Zvezde, zadrali su i narednih
godina, tako da se na njihovom albu-
Tako se moe rei da su prvi bendovi desnih tendencija, koji se vezuju za oi i
skinse, a koji su bili dostupni mlaoj publici, pogotovo onoj iz unutranjosti, bili oni
bendovi koji su se ve tada smatrali delom alternativne rock scene, poput Ritma
nereda i Direktora.

91
mu prvencu iz 92. istiete ulice,
nala i numera Duda (Ko je svetski
ampion...). Mada su od samog poet-
ka imali jasno izraen monarhistiki,
antikomustiki i antimiloevievski
stav zbog kog su pozivani da nastupaju
na mnogim antireimskim skupovima,
mnogi smatraju da je upravo ova nji-
hova simbioza s navijaima u to vreme
dovela do poveane ektremnosti u nji-
hovim stavovima. To se ubrzo proirilo
i na ostatak desnog krila domae punk
scene, koje se tih godina lagano razvi-
jalo. Zbog otvorenih tekstova protiv
Miloevia, bend je imao raznih proble-
ma, kao to je incident na Zajearskoj
gitarijadi 1992, kad su diskvalifkovani
iz fnala takmiarskog dela. Ipak, pesme
u kojima nisu pominjane politike teme
esto su emitovane na TV i radio stani-
cama.
Neonacistika skinhed scena u Beogra-
du i ostatku Srbije ubrzano se razvijala,
a dobar deo njenih pripadnika iao
je na koncerte Direktora. Stav benda
najbolje opisuje Drakulina izjava iz tog
vremena: Ako neko kupi kartu za kon-
cert, nije nas briga za njegove stavove.
Bend daje brojne intervjue za tadanje
RAC fanzine irom Evrope, a u spotovi-
ma i na koncertima neki lanovi bili su
odeveni u White pride i sline majice,
i to dok su svirali pesme bendova koji
su imali i crne lanove poput Skatalites
i Specials. U vreme svoje najvee popu-
larnost meu desniarskim skinsima i
navijaima u Beogradu, objavljuju svoj
drugi album (Lesli se vraa krui,
1995). Novi album bio je logian potez,
ali su svi bili veoma iznenaeni kad su
na omotu proitali: Glavni sponzor
izdanja je SOROS fondacija! Medijski
sponzor bilo je Vreme zabave, asopis
za omladinu koji je izlazio pod okriljem
nedeljnika Vreme koji izlazi i danas.
Bend tada nailazi na veliki bojkot od
strane svojih fanova, pogotovo u Beo-
gradu. Domai naciskinhedi objavljuju
proglase koji Direktore nazivaju izdajni-
cima i jevrejskim plaenicima. Podrka
koju su imali u svom gradu je splasnula,
a bend se vie okrenuo koncertima po
unutranjosti zemlje.
Nastavili su da sviraju i u periodu dve-
hiljaditih, uz manje radikalnih poteza,
ali uz uvek prisutnu etniku ikono-
grafju u spotovima i na koncertima.
I dalje pevaju navijake pesme, ali se
vie ne svrstavaju u bilo koji tabor, ve-
rovatno kako bi spreili incidente koji
su redovno izbijali na koncertima van
Beograda. Bend, po svemu sudei, nije
smatrao problematinim svoje ispade iz
ranih devedesetih, kao ni i iz kasnijeg
perioda, tako da se nikad javno nisu
ogradili od svojih poteza. ak ih je i
na najeminentniji rok kritiar Petar
Janjatovi smatrao energinim mom-
cima s beogradskih ulica, sa izraenim
opozicionim stavom, dok u sekirama
u rukama nije video nikakav probem.
Problem nisu videli ni organizatori
koncerata, tako da je bend pozvan i na
Koncert godine 2000, i to kao jedan
od bendova koji su nastupili pre KUD
Idijota, kojima je to bio prvi dolazak u
Srbiju posle rata. Skinsi (uglavnom iz
manjih mesta), koji su na koncert doli
zbog Direktora, ne nailaze na najbolje
reakcije fanova majstora s mora, tako
da su tue izbijale tokom itave veeri.
ETNIKI PANK
Bend aht nastao je 1989. godine i ve
posle nekoliko godina uspeli su da se
afrmiu, bar kad se radi o lokalnoj sce-
ni. Kao uzore navodili su britanske ben-
dove poput Angelic Upstarts i Blitz, ali
su se gotovo od samih poetaka izja-
njavali kao monarhisti i prosrpski bend,
tako da se moe rei da se sva slinost
s navedenim bendovima zavravala na
muzikom, odnosno svirakom, as-
pektu. aht vrlo brzo postaje jedna od
beogradskih koncertnih atrakcija, na
ije svirke dolazi, u proseku, 400-600
ljudi. Lokalpatriotskim pesmama, kao i
tekstovima u kojima se kritikuje tada-
nji reim, vrlo brzo osvajaju publiku u
glavnom gradu, bilo da se radi o skin-
sima, pankerima, navijaima ili raznim
tzv. urbanim likovima. S obzirom na
to da su sve uoljivije isticali simpatije
prema etnikom pokretu, te redovno
svirali etnike pesme na koncertima
tokom rata u SFRJ (Spremte, se sprem-
te im je nekoliko godina bila sastavni
deo repertoara), to bi se moglo sma-
trati ratnim hukanjem, zaista je zau-
ujue to je izostala bilo kakva kritika
od strane ostalih ljudi s tadanje punk
scene na raun problematinih stavova
ahta. U tadanjim fanzinima bili su
objavljivani intervjui s ovim bendom, a
njihov menader i prijatelj u nekim od
tih intervjua u vie navrata je isticao da
aht nikad nee drati koncerte u kato-
likim zemljama, kao to su Slovenija
ili Hrvatska. Moda nije toliko bitno za
ovu priu, ali valja napomenuti da je
aht ipak svirao u slovenakom Ormo-
u prolea 2013.
Bitno je istai da u jednom periodu,
posebno u drugoj polovini devedese-
tih, bend, blago reeno, nije nailazio
na simpatije beogradske, ali ni itave
srpske ekipe iz Krvi i asti, koji su ih
u svojim fanzinima nazivali prljavim
pankerima i izdajicama rase. Tako je
u nekoliko navrata dolazilo do fzikih
sukoba izmeu ekipe okupljene oko
ahta (tzv. dadovaca, nazvanih po svom
mestu okupljanja, pozoritu Dadov)
i tada istaknutih domaih pripadnika
organizacije Krv i ast. Ali ak i u to
vreme deavalo se da aht podeli binu s
bendom kao to su ivotinje, koje su jo
uvek pratili pripadnici United Forcea i
ostali beogradski neonacisti, tako da se
moe rei da sukobi nisu ba bili esti.
Zanimljivo je pomenuti i jedan intervju
iz 2000. godine s pevaem holandskih
bendova Vitamin X i Heros & Zeros,
inae roenim Beograaninom i starim
prijateljem lanova benda, u kojem
pominje mogui dogovor sa ahtom o
izdavanju EP-ja za njegovu izdavaku
kuu, ali pod uslovom da na istom
objave bar jednu pesmu antirasistike
tematike, kako bi konano zauzeli stav
kojim bi potukli sva medijska i ostala
prozivanja, ali i pozitivno uticali na
svoju mlau publiku. Bend je demanto-
vao da su imali bilo kakav razgovar na
temu izdavanja EP-ja, kao i mogunost
izdavanja za Singidunum records iz
Amsterdama.
Ipak, nije im se svialo to ih sve ee
svrstavaju u ekstremnu desnicu, pa su
na svom albumu iz 2000. istakli parolu
No nazi, no red, just streetpunk. CD
je objavljen za holandsku kuu Nor-
disc, koja je bila poprilino poznata
u desnom spektru evropske skinhed
scene, ali se njen vlasnik izjanjavao
92
kao nacionalista, poriui sve osude
za irenje neonacizma. Ipak, imao je
simpatije jednog dela nae punk scene,
jer je bio jedan od retkih koji su u to
vreme izdavali domae bendove, ali se
moe rei da je to radio po dosta ud-
nim kriterijuma. Na primer, Nordisc
je bio poznat po seriji kompilacija We
will never die, na kojima su mogli da
se nau aht i Razor 88, ali i maarski
bendovi krajnje desnice, redovni ue-
snici Jobikovih mitinga i okupljanja
maarskih nacionalsocijalista Roman-
tikus Eroszag i Titkolt ellenallas.
U svakom sluaju, aht nikad nije bio
deo naciskinhed scene, u apcu su
ak odbili da sviraju ispred zastave s
keltskim krstom, ali s obzirom na to da
u dananje vreme nije nimalo neobino
na njihovim nastupima videti ljude u
majicama Hasta la vista antifascista
i Odred 18, ili s tetovaama tzv. ne-
dievskog orla, ujedno i grbom Na-
cionalnog stroja, moe se rei da im
je prag tolerancije na nacizam oslabio
sve dok traje zabava na koncertima.
Kako god, organizatorima veih konce-
rata pomenute injenice ne smetaju, pa
aht redovno nastupa pre legendarnih
punk bendova na svirkama u Beogradu,
a nastupili su i na Exitu 2005.
UNITED FORCE I
BEOGRADSKA SCENA
Poto smo spomenuli spajanje Direk-
tora i delija kao jedan od razloga za
jaanje desnice na domaoj punk sceni,
ne treba zaobii ni jo jednu veoma
bitnu navijaku vezu, moda ak i
bitniju od one prve, a to je veza izmeu
beogradskih skinsa i United forcea. U
to vreme jo ne tako brojna navijaka
grupa, koja prati beogradski FK Rad,
United force otpoetka je svoju repu-
taciju gradila na fanatizmu. Na njihovoj
tribini vrlo brzo su svoje mesto nali i
beogradski naciskinsi, sa sve zastavama
s nacistikim obelejima. Pored do-
bre reputacije koju je grupa uivala u
odreenim krugovima, za pribliavanje
United forcea beogradskoj oi sceni
zaslugu je imalo i nekoliko bendova.
Najpre je aktuelan bio bend Klasni
problem, kratkog daha i sa svega jed-
nom snimljenom pesmom, ali su imali
podrku jer im je jedan od lanova bio
lider United forcea.
Posle njih se pojavljuje bend ivotinje
koji i dan-danas ima kultni status meu
navijaima Rada, najvie zbog nume-
re koja nosi naziv upravo po njihovoj
navijakoj grupi: Pivo tee kroz vae
vene, mrzite crvene i obojene... United
force, United force.... I ostale teme koje
obrauju u pesmama na svojoj prvoj
kaseti (BG Devijacije, Predskazanje
tapes, 1993), kao i usemplovan Hitlerov
govor, doprineli su popularnosti benda
meu Radovim navijaima, ali i ostalim
naciskinsima, iako bend zvanino nikad
nije bio lan domaeg ogranka Krv i
ast, ve je smatran klasinim oi-punk
bendom. Verovatno je to doprinelo da,
nakon ponovnog okupljanja benda, kao
predgrupe s njima redovno nastupaju
tzv. apolitini bendovi (Miki Pirs, Birti-
ja, ak i hc punk bend Fishskin), iako je
bend i dalje izvodio pesme s rasistikim
tekstovima, a u publici su bili pripad-
nici United force sa svojim obejima
(najee iz podgrupe Odred 18), kao
i u majicama s raznim neonacistikim
simbolima.
POSAO IZNAD POLITIKE
U ovom kontekstu treba pomenu-
ti i Kragujevac, i Sau Vujia-Vuju,
frontmena legendarnog benda Kbo!.
Ovaj bend je, jo od polovine osamde-
setih, imao poklonike irom bive Jugo-
slavije, ali i u okolnim zemljama. Bend
se, sudei po tekstovima pesama, nikad
nije mogao svrstati u desniarsku scenu,
ve su bili klasian punk bend, ali su
neki Vujini potezi izazivali bes domaih
pankera. Uporedo sa sviranjem, Vuja se
bavio i produciranjem bendova, najpre
G.B.B.
Ritam Nereda
93
u studiju Male pelice, a zatim u e-
njaku. Kao producent, Vuja je preoz-
biljno shvatio poslovan pristup, tako da
je u studiju pruao usluge svakom ko se
pojavi s dovoljno novca. Tako su, pored
brojnih normalnih grupa, u enja-
ku mesto nali i mnogi naciskinhed
bendovi. Ustvari, moe se rei, gotovo
kompletna muzika sekcija domaeg
Blood & Honoura. Na nekim od tih
snimaka Vuja je, osim kao producent,
naznaen i kao gostujui gitarista. Iako
je vie puta prozivan, on u tome nije
video nita loe.
I domai nacisti njegovu pomo sma-
trali su vrednom, pa je na omotu kom-
pilacije domaih Blood & Honour
bendova, Anthems of etnic cleansing
(ISD/NS records, 1998), Vuja spomenut
u odeljku B&H Kragujevac. Sve ovo
najglasnije su mu zamerali ljudi s kra-
ljevake punk scene, ali je on imao svoj
nain za reavanje takvih problema,
pa je za jedan kraljevaki koncert svog
drugog benda, Trule koalicije, kao pred-
grupu pozvao lokalni bend Bomba za
sistem, omiljen meu lokalnim desni-
arskim skinhedima. A upravo je s Tru-
lom koalicijom izazvao vie kontroverzi
u javnosti, i to zbog numere Zato me
mrzi to volim eelja?. Mada je teko
poverovati da je neki punk bend 1992.
napravio ovu pesmu iz ozbiljnih pobu-
da, injenica je da je njeno izvoenje na
koncertima izazivalo salve oduevljenja
dela publike sumnjivih opredeljenja,
dok je na koncertima u Republici Srp-
skoj redovno izbijao haos, penjanje na
binu, uzvikivanje jo nekih politikih
parola, kad god je svirana.
RAANJE NEONACI SCENE
U NOVOM SADU
U Novom Sadu se engleska oi punk sce-
na paljivo pratila kroz cele osamdesete.
Zbog nekolicine ljudi koji su redovno
odlazili u London, najnovije punk ak-
telnosti prilino su brzo (za ono vreme)
bile dostupne novosadskim skinsima
i pankerima. Tako i izdanja desnih oi
bendova, poput Skrewdrivera ili Inde-
cent Exposure, dolaze u Novi Sad polo-
vinom osamdesetih. Osim to je muzika
tih bendova osvojila novosadske skinse,
tri-etiri godine kasnije, meu njima
e se poeti iriti desniarske ideje koje
propagiraju ovi bendovi. Ve je spome-
nut fanzin Clockwork i njegovo etvrto
i poslednje izdanje, u kom su veinom
zastupljeni RAC bendovi. Oko 1990,
sve ee su se po zidovima mogli videti
iscrtani keltski krstovi i slini simboli,
bilo je ispada na koncertima (poput
incidenata na nastupu nemakog punk
benda Inferno), a ubzo su i nekoliko
lokalnih oi bendova zahvatili uticaji te
scene.
Ritam nereda svoju prvu kasetu (skup
ranijih demo i live snimaka) objavljuje
za Predskazanje tapes, tako da im
vlasnik etikete Branko Kunovski preko
svojih izvora sreuje da daju brojne
intervjue za desniarske skinhed fanzi-
ne irom Evrope i SAD, kao i da budu
objavljeni na kompilacijama izdavakih
kua slinih usmerenja. Prvi zvanian
album Nikog nema objavljuju 1991.
godine, za nemaku izdavaku kuu
DIM Records, koja je u poetku izda-
vala apolitine oi bendove, da bi se to-
kom godina otvorila ka RAC sceni, to
je dovelo do nekoliko policijskih racija
u kancelarijama vlasnika. Mada se Ri-
tam nereda u to vreme mogao svrstati u
kategoriju apolitinog benda, primetno
je nekoliko detalja koji su kasnije zada-
vali glavobolje lanovima grupe. U pe-
smi Skinheads se u jednom momentu
uje povik White power (ova pesma
nalazi se na CD reizdanju iz 2001.), a na
samom omotu, u zahvalnici, spomenuti
su fanzini Last chance i White pride,
tada jedno od najpoznatijih tampanih
glasila neonacistike scene.
REGRUTNI POTENCIJAL
RITMA NEREDA
Kao i u zapadnim zemljama, naciskin-
hed pokret buja i u Srbiji, ali jo uvek
neorganizovano, i vie u stilu huligan-
skog mao pristupa. Usled manjka otvo-
reno nacistikih bendova, oni se okreu
tada najaktuelnijim oi punk bendovima
u koje spada i Ritam nereda. Nesumnji-
vo je da su veliki procenat publike inili
skinhedi ekstremno desnog opredelje-
nja. Sam bend izbegavao je da se javno
deklarie, ali je jasno da je u to vreme,
kad je desniarska scena bila aktuelna,
Ritam nereda bio i te kako prisutan na
njoj. To je naroito bilo primetno na
njihovim veim nastupima, kao to je
Koncert godine, kad su u masi ljudi
mogle da se vide grupe koje podiu
ruke u znak nacistikog pozdrava. Na
omotu njihovog albuma Pogo live iz
1995, nalaze se slike lanova s raznim
srpskim desniarskim skinhed ekipama,
a meu imenima kojima se bend zahva-
lio, na omotu je stajalo i Bajba & Jago-
94
dina crew. Radi se o Duanu Petrovi-
u-Bajbi, koji je u to vreme bio jedan od
najznaajnijih pripadnika Blood & Ho-
nour scene i poznat kao peva benda
Provienje. Kasnije se preselio u eku,
gde i danas ivi, i dalje je aktivan, od-
nosno jedan je od glavnih organizatora
tamonje neonacistike scene.
Uglavnom, lanovi Ritma nereda nisu
imali nikakav problem s ovim injeni-
cama, ali su neposredno pred snimanje
treeg albuma (Zvuci bola,1996) eleli
da bend podignu na profesionalniji
nivo, pa su odluili da zamene basistu.
Taj potez benda uticao je na to da im
deo njihove skinhed publike okrene
lea, jer je napravljen zaokret ka metal
zvuku, a zamenjen je lan koji je jedini
tokom godina ostao na skinhed sceni.
On je, takoe, bio angaovan u pokretu
Krv i ast, a 2000. je pokrenuo svoj
muziki projekat Terorist, koji se
pojavio na nekoliko CD kompilacija
stranih neonacistikih izdavakih kua.
U svakom sluaju, naciskinsi s odree-
nim staom ovaj bend vie nisu smatrali
zanimljivim, iako su i dalje na njihovim
koncertima, pogotovo u unutranjosti,
elavci ekstremno desniarskog opre-
deljenja inili dobar deo publike. Oni
malo ozbiljniji naciskinsi okrenuli su se
svojim bendovima koji su u to vreme
bili osnivani po celoj Srbiji (Dravni
udar Beograd, Razor 88 Novi Sad,
Agresija Kikinda, Kristalna no Kra-
gujevac itd).
Ritam nereda je nastavio je da svira, a
reputacija iz preanjeg vremena nije ih
u tome spreavala, sve do uasnog do-
gaaja koji se jeseni 1997. odigrao u Be-
ogradu. Grupa maloletnih beogradskih
naciskinsa napala je trinaestogodinjeg
Roma Duana Jovanovia i on je od
posledica prebijanja preminuo na licu
mesta. Ve sledeeg dana poinje medij-
ska kampanja protiv skinheda. Uglav-
nom se radilo o senzacionalistikim
tekstovima iji se autori nisu obazirali
na injenicu da postoje i antirasistiki
opredeljeni skinsi. U tom periodu nije
bilo prijatno, niti bezbedno, ii ulicom
kratko oian, u kombat jakni i marti-
nama, jer su mediji kod velikog broja
ljudi izazvali elju za linom skinheda,
a na podele unutar pokreta nisu se oba-
zirali. Tada se u javnosti, kao jedan od
glavnih bendova oko kog se okupljaju
nacisti, navodi Ritam nereda. Moda
ih stavljanje u ovu konotaciju i ne bi
tako pogodilo, tj. moda bi se sve vrlo
brzo sleglo u normalnim okolnostima,
ali bend je poetkom novembra imao
zakazan koncert u velikoj sali SKC-a u
Beogradu, s beogradskim ahtom i Six
Packom iz Smederevske Palanke kao
predgrupama.
Period od nekoliko nedelja posle smrti
Duana Jovanovia nije bio dovoljan da
se smiri uzavrela atmosfera u medijima
i javnosti, tako da razna romska udru-
enja trae da se koncert zabrani, sma-
trajui ga deavanjem visokog rizika na
kom e se okupiti veliki broj neonacista.
Bend se, donekle, trudio da demantuje
svoju povezanost s neonacistikom
scenom, i u tu svrhu se u brojnim emi-
sijama kao gost pojavljuje njihov tada-
nji menader Konstantin Polzovi. Da
li Polzovi nije bio previe ubedljiv, ili
je policija smatrala da nee biti u stanju
da regulie situaciju, uglavnom koncert
je otkazan, odnosno odloen, poto su
organizatori ekali da se smiri situacija,
a kao termin pogodan za odravanje
koncerta procenjen je mart sledee
godine. Tada je u SKC-u nastupila ista
postava bendova. Prostor je bio ispu-
njen publikom i dokazalo se da Ritam
nereda jo uvek privlai deo domaih
neonacistikih skinsa, kojih je te veeri
bilo u solidnom broju. Kako god, moe
se rei da drugih posledica po bend nije
bilo, te su nastavili da snimaju album i
odravaju koncerte, ukljuujui i nastu-
pe sa svetski poznatim bendovima.
Mada ni u muzikom smislu odavno
nisu imali veze sa oi zvukom, niti su
se smatrali delom skinhed scene (ni
desne ni antirasistike), na koncerte
im jo uvek dolaze mlai naciskinsi. Po
nepisanom pravilu, u nekim mestima u
Srbiji njihovi koncerti predstavljali su
regrutne centre za klince koji bi posle
Ritma nereda preli na sledei stepe-
nik i zakoraili na Blood & Honour
scenu. Bend i dalje ima tzv. profesiona-
lan pristup u radu, pa se ne obaziru na
to ko im ini publiku, sve dok taj neko
plaa kartu za koncert i kupuje albu-
me. U svakom sluaju, ni organizatori
koncerata, ni mnogi popularni domai
bendovi ne obaziru se na to i niko ne
vidi problem u saradnji s Ritmom ne-
reda. I muziki kritiari su na strani
benda, recimo, poznati novosadski rok
novinar Bogica Mijatovi u svojoj knjizi
NS rockopedija tvrdi da je iza hajke na
bend 1997. stajala aktuelna vlast, koja
je itavu priu o povezanosti benda s
naciskinsima izmislila zbog angao-
vanih tekstova benda. Mada su tokom
narednih godina uspeli da privuku i
veliki broj normalne publike i steknu
aht
95
ogromnu popularnost, elavci ubueni
u crno ili dizanje desne ruke nisu udne
pojave na njihovim nastupima. Kad se
u medijima na svakih nekoliko godina
digne praina oko srpskih neonacista,
i Ritam nereda gotovo uvek bude po-
menut u tom kontekstu, ali se reakcije
benda svode na nemuto sastavljena
saoptenja njihovog PR tima, koja, bar
kad je re o dobrim poznavaocima situ-
acije, nikako nisu ubedljiva.
TINEJDERSKA
KONFUZIJA
Jo jedan novosadski bend, koji se nije
najbolje snaao poetkom devedese-
tih u doba antikomunistike euforije i
procvata RAC scene, jeste Generacija
bez budunosti. Bend su 1990. osnovali
tinejderi s Limana. Iste godine objav-
ljuju kasetu sa demo i live snimcima
pod nazivom Da je jug pobedio, za
vie puta spominjano Predskazanje ta-
pes. Pored vidljivih antikomunistikih
simbola, na omotu se nalazio i crte po
kom se zakljuuje da je bend u to vreme
bio fasciniran Amerikim graanskim
ratom, naroito trupama Konfederacije.
U prilog toj tvrdnji govori i naziv jedne
pesme s te kasete (Da je jug pobedio, a
na singlu iz 91. imali su pesmu Krst u
plamenu), kao i noenje majica u boja-
ma zastave amerikog juga.
Bend je 1993. objavio prvi studijski
album (Vol.1) za ije je izdavanje na
vinilu bio zaduen Branko Kunovski,
odnosno njegova etiketa Predskaza-
nje. Ameriki jug im je, oigledno, i
dalje feti (Da je jug pobedio i White
land), ali se na albumu nalazi i nekoli-
ko ska pesama, i to jedna pod nazivom
Jamaica. Kao da je GBB, kao bend
u ijoj je postavi bilo nekoliko skinsa,
smatrao da treba da ispuni oekivanja
kompletne skinhed scene. U svakom
sluaju, desna struja scene smatrala
ih je neozbiljnima i vie se priklanjala
bendovima koji su zauzimali aktuelne
neonacistike stavove, ili se pak drali
srpskog nacionalizma. GBB nije se ukla-
pala ni u jednu od tih kombinacija. I
ekipa iz kvarta, koja je pratila GBB, vrlo
brzo izgustirala je desniarske ideje, a
bend su pratili zbog hitinih oi, punk i
ska pesama, tako da ni oni nisu marili
za pomenute izlete benda. Generacija
bez budunosti postala je jedan od po-
pularnijih novosadskih bendova, koji
vie nije imao puno veze sa stavovima
iz mlaih dana, a uskoro gube i vezu sa
oi punkom, te su s albumom Spleen
iz 1997. preli na alternativni rock, uz
totalno drugaiji imid.
Provokacija je bend koji se smatra no-
siocem drugog talasa oi punk scene u
Novom Sadu. Bend su oformili klinci
od 13-14 godina 1990. U prvih godinu-
dve svog postojanja snimaju nekoliko
demo snimaka, koje 1993. godine
objavljuje Predskazanje (split kaseta s
kraljevakim bendom Kreativni nered).
Izdava, naziv albuma For white cle-
anland, pesma White cult govori da
je Skrewdriver, kao i jo neki bendovi
sa RAC scene, bio popularan u Novom
Sadu ranih devedesetih, kao i u gotovo
celoj Evropi. Tada se skinhedi u gradu
jo uvek nisu delili, pa su se na nasni-
mljenim kasetama, koje su kruile od
ruke do ruke, mogli nai Skrewdriver
na jednoj, a italijanski skinsi leviari
Nabat na drugoj strani. To samo govori
o tome da nisu svi u svom adolescent-
skom periodu previe ozbiljno shvatali
svoje rasistike ispade. Ali u svakom
sluaju, zahvaljujui izdavau, kaseta je
bila dostupna u Srbiji, a deo tiraa ispo-
ruen je i u inostranstvo, pa se bendu
javljaju brojni ljubiteljni tada popularne
RAC scene, ali i pripadnici raznih ek-
stremnih organizacija.
Bend je u to vreme raskrstio s desnom
skinhed scenom, a peva benda u inter-
vjuu za fanzin We can do anything, kao
jedan od bitnijih razloga za tu odluku,
navodi jedan zanimljiv dogaaj. Otac
tadanjeg basiste otvorio je poiljku
koja je za bend stigla iz SAD i ugledao
neonacistike pamfete i asopise, kao i
lanske karte organizacija tog ideolokog
opredeljenja. Pobesneli ale okupio je
ceo bend svog sina, odveo ih na Dunav i
naterao da sav tampani materijal koji im
je stigao pocepaju i bace u reku. Na kraju
im je udario po amarinu. Kako god,
ubrzo se kao glavna publika Provokacije
istie ekipa, mahom, limanskih skinsa
i pankera, koji su, iako nisu bili previe
zainteresovani za politiku i ideologiju,
imali nultu toleranciju prema nacizmu.
Tako je na beogradskom nastupu Pro-
vokacije, u aprilu 1996, kad su nastupili
Ako neko kupi kartu za koncert, nije nas briga za
njegove stavove

Koncert ivotinja u Beogradu
96
uz domai Kontejner A. D., dolo do
masovne tue kakva se, po reima mno-
gih, dotad nije videla na koncertima. S
bendom su na koncert krenuli i njihovi
drugari. Ve posle druge pesme koncert
je prekinut zbog nereda. Razlog je, po-
red rivaliteta Beograda i Novog Sada i
njihovih skinhed ekipa, bilo i to to su
Novosaani bili iziritirani ponaanjem
veeg dela domae publike, odnosno
noenjem nacistikih obeleja i uzviki-
vanjem parole Sieg heil. Na koncerti-
ma Provokacije bilo je slinih incidenata
i u samom gradu, ali su se vremenom
stiavali, jer su naciskinsi prestali da
prate oi-punk koncerte, okrenuvi se
RAC bendu Razor 88, koji je uglavnom
nastupao u unutranjosti zemlje.
ANARCHOPUNK
Mada su jo osamdesetih pankeri i-
rom Jugoslavije gajili simpatije prema
britanskoj anarcho-punk sceni i bendo-
vima poput Crass, Confict i Oi Polloi,
tek poetkom devedesetih dolazi do
organizovanja kolektiva na do it your
self principima i na aktivistikoj bazi.
Najpre u Ljubljani i Zagrebu, a mala
eksplozija anarcho-punk scene izbija i
u Srbiji 1994/95. Kuriozitet je da je ova
scena bila zastupljena najveim delom u
unutranjosti, dok ju je u veim grado-
vima podravao manji broj ljudi.
Otpoetka se izdvojila ekipa iz Kraljeva
okupljena oko bendova Hou? Neu!,
Totalni promaaj, Mortuus i Smudos,
kao i oko nekoliko fanzina. Ova ekipa,
ne toliko brojna, organizovala je brojne
aktivnosti. Ubrzo su se povezali s anar-
histikim grupama iz ostalih republika
bive SFRJ, s kojima uskoro objavljuju
bilten Preko nacionalizama i rata. Neza-
visna zagrebaka izdavaka kua 1996.
objavljuje istoimenu kompilaciju u obli-
ku sedmoinnog EP, koja se iz ove per-
spektive moe smatrati kultnom, kako
zbog uticaja koju je imala na tadanju
scenu, tako i zbog toga to ploa i dan-
danas privlai veliku panju kolekciona-
ra vinilnih izdanja. Ljudi sa scena bive
drave sve ue sarauju, ali se kontakt
svodi na dopisivanje zbog nemoguno-
sti putovanja, tj. prelaska granice.
Meutim, od 1996, bendovi s domae
anarcho-punk scene poinju da orga-
nizuju turneje u Sloveniji. Najpre je
mini-turneju odrao Totalni promaaj (s
hrvatskim bendom Blind Justice), godi-
nu dana kasnije i Hou? Neu!, a 1998. i
bend iz Kovina Unutranji bunt, koji je
odsvirao nekoliko zajednikih koncera-
ta s Radikalnom promjenom iz Zagreba.
Na gotovo sve slovenake koncerte
dolazila je i hrvatska publika, tako da su
oni predstavljali i jedno od prvih mesta
okupljanja ljudi sa srpske, hrvatske i
slovenake anarcho-punk scene.
Domai anarcho-punk bendovi nisu bili
zastupljeni u medijima, ali tirai njiho-
RAC scena, u to vreme, na ovim prostorima,
predstavljala je neto sasvim novo i svojim agresivnim
pristupom privlano je delovala na klince s muzike
scene.

97
vih izdanja (u veini sluajeva radilo se
o kasetama) bili su solidni, pogotovo
kad se uzme u obzir da su objavljivana
samostalno, na do it yourself osnova-
ma. Retko su se prodavali u muzikim
prodavnicama, a za prodaju su uglav-
nom bile zaduene punk distribucije.
Na taj nain ovi bendovi uspeli su da
dopru do ireg kruga ljudi (ireg u
okvirima punk scene), tako da se scena
polako stvarala i u ostalim gradovima.
Po mnogima je, posle Kraljeva, najinte-
resantniji bio Sombor, koji se isticao po
bendovima Debeli samuraj i Agitator,
zatim Smederevska Palanka (Kad bi...
festival), iako su scene, koje je inilo bar
nekoliko bendova i fanzina, postojale u
brojnim mestima. Na primer, najnor-
malnije je bilo da u gradiima poput
Kosjeria i Svilajnca svira nekoliko ben-
dova i objavljuju se po 2-3 fanzina.
Ba po pitanju fanzina situacija je bila
specifna. U jednom periodu dolo je
do njihove hiper-produkcije, tako da se
ljudima sa scene u jednom trenutku i-
nilo da ih ima u trocifrenom broju, to
je bilo mogue, ili bar vrlo blizu istine.
Uglavnom se radilo o muzikim fanzi-
nima u kojima su izlazili intervju, naj-
ee s domaim bendovima. Pomenuta
kraljevaka ekipa napravila je iskorak i
kad se radilo o domaem fanzinatvu.
Godine 1997. poinju da objavljuju
fanzin Kontrapunkt u kom nisu sadra-
ne muzike teme, ve iskljuivo tekstovi
aktivistike tematike. Fanzin je izlazio
nekoliko godina, a kasnije ga je nasledio
istoimeni sajt, koji je i danas aktuelan.
Izdavanje Kontrapunkta nije bio jedina
nemuzika aktivnost domae anar-
cho-punk ekipe. Ona je bila i aktivno
ukljuena u antiratni pokret, naroito
1998. za vreme eskalacija sukoba na
Kosovu. Deo ljudi bio je angaovan i
u kampanji za Prigovor savesti, zbog
ega je represiju i od strane policije, i
vlasti uopte, trpeo jedan od lanova
rumskog hardcore benda Gymnastics.
Anarcho-punk u periodu od 1994. do
1998. ini glavnu struju na punk sceni
u Srbiji. Bili su prozivani od strane ne-
istomiljenika i nazivani hipicima i
pomodarskim pokretom, u to vreme
su se jedini na sceni beskompromisno
suprostavljali nacionalistikim tenden-
cijama, a mnogo su uticali i na to da se
bendovi desniarskog opredeljenja ne
pojavljuju u fanzinima i da ne sviraju na
punk koncertima. Posle NATO bom-
bardovanja 1999, kao i mnoge druge
aktivnosti u zemlji, i anarcho-punk
scena je utihnula. Manji broj fanzina
izlazio je jo koju godinu, broj neprof-
tabilnih punk distribucija naglo je pao,
a neki od zaetnika scene su se povukli.
Verovatno je ta praznina, koja je nastu-
pila, dovela do toga da na sceni ponu
da duvaju neki drugi vetrovi, ali ovog
puta nije bilo dovoljno onih koji bi se
tome suprostavili.
SUMA SUMMARUM
injenica je da, iz dananje perspektive,
neki potezi bendova s tadanje oi i punk
scene, o kojima smo ovde govorili,
izgledaju drugaije nego u to vreme,
i da se problematici, ipak, mora prii
i iz drugog ugla. U to vreme na vlasti
je bio diktator, moan protivnik, koji
je izazivao bes omladine. Bendove su,
uglavnom, inili adolescenti, koji su
lako prihvatili antikomunistike stavove
zastupljene u domaoj opoziciji. Na-
alost, u nekim sluajevima, oni su se
brzo radikalizovali. Kao i na domaoj
politikoj sceni, tako i na alternativnoj,
pojedinci i grupe, esto razliitih sve-
tonazora, zauzimali su isti stav prema
tadanjoj vlasti. Ponekad su osnovna
naela stavljana u drugi plan, to je
moda u tom trenutku delovalo kao
ispravna odluka koja e dati pozitivan
rezultat na due staze, ali je, naalost,
otvorilo irom vrata konzervativnim
idejama koje su tako dospele na punk
scenu. Meutim, mora se napomenuti
da je dobar deo punk scene bojkotovao
takve bendove, dok su im prostor davali
domai mediji, ak i dravni, ali naroi-
to oni naklonjeni opoziciji (Radio B92 i
Studio B pogotovo).
Ni situacija na inostranim scenama,
poetkom devedestih, nije bila sjajna.
Ogromna RAC scena u drugi plan izgu-
rala je oi streetpunk bendove, koji su se
do tada bavili standardnom problema-
tikom za taj pravac poloaj radnike
klase, nezaposlenost itd. RAC scena, u
to vreme, na ovim prostorima, pred-
stavljala je neto sasvim novo i svojim
agresivnim pristupom privlano je de-
lovala na klince s muzike scene. Teko
je osuditi ba svakog ko se kao frustri-
rani tinejder tada zatekao na sceni, u
pogreno vreme na pogrenom mestu,
i prihvatio stavove koji su tada bili
najaktuelniji, a po nekim nametnutim
drutvenim normama, delovali sasvim
prihvatljivo.
Nepromiljeni potezi u mladosti nisu
nita udno, ali je zanimljivo kako su
neki od bendova, vie od dve decenije,
izbegavali da prihvate odgovornost za
neke od svojih poteza. Moda na sa-
mom poetku i nisu mogli da ue na
tuim grekama, ali su imali dovoljno
vremena da isprave svoje. Okretanje
glave i odmahivanje rukom pri pome-
nu ovih problema, sve dok su koncerti
rasprodati, a kasnije jadikovanje kad ih
tampa, u nedostatku afera, uzme na
zub, ba i nije u skladu sa stavom sam
protiv celog sveta, na kom su neki od
bendova gradili karijere.
U svakom sluaju, stanje na sceni deve-
desetih nije se promenilo ni ulaskom u
novi milenijum, niti s demokratskim
promenama, ve je problem i dalje
prisutan. Nazadne ideje, protiv kojih se
punk bori od samih svojih poetaka,
neki bendovi i dalje propagiraju, na
koncertima se tolerie ekstremna desni-
ca koja je esto nasilna prema ostalim
posetiocima, oportunistiki pristup i
neizraavanje stavova, kako bi se sau-
vala sigurna pozicija, postali su sasvim
normalni. Ali punk scena trebalo bi
da bude jedna od retkih oaza zdravog
razuma i svakako da ovakve pojave ne
treba prihvatati, niti doputati da se ire.
Ako neki trae izgovore za svoje greke
s poetka karijere, ne treba dozvoliti
da se iste greke ponavljaju i danas,
jer sada vie nema vremena ni za nove
greke, ni za izgovore.

98
Gundulieva 11, Zagreb
pon - pet 10:00 - 20:00
subota 10:00 - 14:00
www.stocitas.org
Imamo irok izbor novih i starih/antikvarnih knjiga,
domaa i strana izdanja: klasina i suvremena
knjievnost, stripovi, antropologija, filozofija, feminizam,
anarhizam, subkulture, suvremena umjetnost, uradi sam/
a prirunici, permakultura, ljekovito bilje...
A osim knjiga, imamo i dobre majice, bedeve, cekere/
torbe i proizvode naih prijatelja iz Sapunoteke.
knjiara, antikvarijat...
...i puno vie od toga!