MAGAZIN ZA SVE OSTALO

BROJ 1, Oktobar 2013. GODINA I

BESPLATNO
Po maarskom receptu
POVAMPIRENI FAIZAM
Desno, desno, desnije
NAVIJAKA SUBKLUTURA EX-YU
Analiza kapitalizma
MARKS DANAS
Antifaizam
ZAJEDNIKA BORBA
RAZUM

U SVOM
G
R
M
I

GNEVU
I
S
S
N

2
3
3
4
-
8
7
5
5
RE REDAKCIJE
Pred vama se nalazi prvi broj publika-
cije vrlo slikovitog i svesno sugestivnog
imena koje za zadatak ima da oslika
socijalni status i svetonazorsku pozi-
ciju koja je uzeta za polaznu. Temeljni
princip koji se namee jeste odbacivanje
vrednosno neutralnog pristupa, kako
u nauci, tako i u novinarstvu. Vredno-
sna neutralnost u ovim oblastima ljud-
skog duha zapravo znai odsustvo elje
za kritikim preispitivanjem i dovoe-
njem u pitanje onih vrednosti i normi
na kojima jedno drutvo poiva. Vred-
nosna neutralnost u nauci i novinar-
stvu podrazumeva podrku ouvanju
statusa quo u drutvu i ideologiziranim
oblastima duha koje ono proizvodi.
Namera i elja autora koji stoje iza ovog
asopisa upravo je suprotna. Kroz ovaj
asopis elimo da otvorimo prostor za
preispitivanje i kritiko sagledavanje
vrednosti i normi na kojima poiva nae
drutvo, ali i svet u globalu. Pri tom
smatramo da je jedina konstruktivna
kritika vladajue ideologije neolibera-
lizma mogua samo sa leve politike i
svetonazorske pozicije. Kada kaemo
leva pozicija, mislimo na one vredno-
sti koje podrazumevaju jednakost meu
ljudima bez obzira na njihovo poreklo i
socijalni status. Takvo vrednosno usme-
renje, u aktuelnoj ideolokoj slici sveta,
potpuno je skrajnuto s glavnih naunih,
politikih i medijskih tokova. Stoga se
ime Margina nametnulo kao logino za
asopis koji svesno eli da stoji na opi-
sanoj poziciji i vrlo slikovito prikazuje
osnovno vrednosno i ideoloko usme-
renje. Danas marginalizovan biva svako
ko ukazuje na jaanje ekstremne desni-
ce u uslovima svetske ekonomske krize
ili na ogromne razlike u materijalnim
uslovima u kojima ljudi ive, marginali-
zovan je svako ko pokuava kritiki sa-
gledati brojne dubioze modernog sveta.
Kroz asopis, dakle, elimo da promovi-
emo jedan nain promiljanja realnosti
potpuno razliit od vladajueg, tj. ofci-
jelnog, bez lanih iluzija o znaaju i veli-
ini poduhvata.
Zamiljeno je da u konceptualnom
smislu asopis odlikuje tematska aro-
likost, te sadri studije iz sociologije,
istorije, istoriografje, flozofje, politi-
ke analize konkretnih drutvenih feno-
mena, ali se dotie i subkulture, odno-
sno onih njenih segmenata kroz koje se
manifestuju odreene politiko-socijal-
ne vrednosti i stavovi. Teme koje se na-
inju i obrauju u nauci, a koje su pro-
izvod politike, u realnosti se, na ovaj
ili onaj nain, konkretizuju u praksi
omladinskih subkultura. Kako se i
sama redakcija Margine nalazi u me-
uprostoru u kom se dodiruju ova dva
sveta, logina je i elja za doticanjem
oba. Ovakvim konceptom omoguava
se i irok pristup u defnisanju ciljne
grupe do koje asopis eli da dopre, to
je i bila osnovna namera autora.
Na kraju, elja nam je da ovim asopi-
som otvorimo prostor onim mladim
ljudima koji dele sline stavove, a ne-
maju gde da ih izraze. Postoji itava
rezervna armija radne snage mladih
koji su stekli obrazovanje u raznim
oblastima drutvenih nauka, a za ko-
jim drutvo i trite rada ne pokazuju
nikakav interes. Stoga, svoje tekstove
koji su u duhu asopisa, kao i predloge i
sugestije, moete slati na e-mail adresu
asopisa: marginacasopis@gmail.com.
Do sledeeg vienja...
Magazin za sve ostalo
ISSN 2334-8755
IZDAVA:
AKO - Alternativna Kulturna
Organizacija
GLAVNI I ODGOVORNI
UREDNIK:
Milo Perovi
REDAKCIJA:
Dario Milenkovi
eljko Klari
Zoran Petakov
Petar Atanackovi
Miljan Bosanci
Vojislav Martinov
Jovana Ivanovi
Dako Milinovi
LEKTURA I KOREKTURA:
Bojana Janjuevi
GRAFIKI DIZAJN,
FOTO OBRADA I PRELOM:
Branka arkovi
Dako Milinovi
e-mail: marginacasopis@gmail.com
TAMPA:
Zola, Novi Sad
CIP
,

32
MARGINA : magazin za sve ostalo /
glavni i odgovorni
Urednik Milo perovi. God. 1, Br. 1
(2013) - . Novi
Sad : Zola tampa, 2013-. - Ilustr. ;
30 cm
Tromeseno.
ISSN 2334-8755 = Margina
COBISS.SR-ID 280526343
3
LEVICA NA
POSTJUGOSLOVENSKOM
PROSTORU?
IMA LI NADE ZA NOVU
LEVICU U DRAVAMA
POTEKLIM IZ SFRJ, U
KOJIMA DESNIARI TRAE
ZAGARANTOVANA RADNA
MESTA I LINI DOHODAK, A
LEVIARI SE ZADOVOLJAVAJU
PRAVOM NA RAZLIITOSTI?
DA BISMO ZNALI EMU DA SE
NADAMO, MORAMO NAJPRE
DA SHVATIMO TA NAS JE
SVE TO SNALO OD PADA
BERLINSKOG ZIDA DO DANAS.
Pie: Dario Milenkovi
U
pitnik, kao interpunkcijski znak
koji daje blie odreenje napisa-
noj reenici, ve due vremena
gotovo je obavezan elemenat svake re-
enice koja u sebi sadri pojam levica.
Razloga za to je mnogo, a konteksti su
uglavnom negativni.
Dok se jedni pitaju koga jo uopte
interesuje levica?, drugi su u dilemi
da li ona danas postoji?, a trei raz-
miljaju o tome da li ona moe da pre-
ivi i ponovo ojaa bez radnike klase
i sindikata?. Ipak, najtraginije je to
to postoje i oni etvrti koji se ozbiljno
pitaju ta je to uopte levica?, a to je
tragino upravo zbog toga to je re o
mladima, zato to su oni ti koji su na
potezu, koji se obrazuju, koluju i mi-

4
sle da neto znaju, a onda na elemen-
tarnim politikim pitanjima ostaju bez
odgovora. Naravno, kao svaka tragedi-
ja, i ova (zajedno sa svojim tragiari-
ma) ima svog stvaraoca, fabulu, zaplet,
rasplet i glavne likove. Ili, drugaijom
terminologijom govorei, ima svoje
izvorite, tok, pritoke, poplave i svo-
je ue. A gde je to ue? Odgovor na
ovo pitanje nas sve jako interesuje, ali
ga jo nemamo, ve samo moemo da
nasluujemo. Ue moe biti u bistrom
planinskom jezeru, ali i u slanom, Mr-
tvom moru, ili jo gore, naa tragedija
moe biti i reka ponornica pod kojom
se zemlja otvara i ona nestaje bez traga.
GODINA U KOJOJ SU
PADALI ZIDOVI
No, ako bismo se zaista vratili na po-
etak prie o stanju na levici danas, a
smatramo da je neophodno vratiti se
tamo makar na kratko, onda je svaka-
ko 1989. godina ona koja bi trebalo da
nas interesuje. Ta godina kljuna je za
proces implozije socijalizma, to je godi-
na u kojoj su padali zidovi i raspadale
se drave, a sve u ime zahteva za obara-
njem eline zavese, osloboenjem od
totalitarne drave ili komunistike dik-
tature. Krajem osamdesetih i poetkom
devedesetih godina prolog veka, zaista
se, pred oima celog sveta, bukvalno
uruio socijalizam kao oblik dravnog
ureenja u Evropi, to je irom otvorilo
put neoliberalnom modelu novog kolo-
nijalizma ka Istonoj Evropi.
Nakon raspada SSSR-a, nije bilo teko
prevesti (edne preko vode) u kapita-
lizam one zemlje koje su do jue bile
pod vrstim ruskim patronatom, i
odjednom im se zapadni model demo-
kratije nudi kao jedini spas, a njihova
komunistika rukovodstva su kruta i
nesposobna da ita preduzmu. Razila-
enje eke i Slovake, a onda i njihova
tranzicija, proli su prilino pliano,
dravna imovina je privatizovana, a
Evropi otvoreno novo trite jefine
radne snage i sirovina. Slino se desilo
i sa ostalim zemljama iz naeg okrue-
nja pod parolom demokratija nema
alternativu, sve su one provedene ola-
ko kroz tranziciju, kako se naziva pro-
ces upropatavanja lokalnih industrija,
rasprodaja devastiranih pogona i obe-
spravljivanje radnitva koje je u tim
istim fabrikama ostalo bez posla i sada
se jefino nudi na novom globalnom
tritu radne snage
1
.
RATNO I POSLERATNO
PUSTOENJE NA
JUGOSLOVENSKOM
PROSTORU
Prostor SFRJ se tih godina ipak malo
vie tresao, a situacija komplikovala.
Pored nametanja tranzicije, odnosno
promene dravnog ureenja i prelaska
na kapitalistiki ekonomski sistem za-
snovan na privatnom vlasnitvu i slo-
bodnoj konkurenciji, jugoslovenskim
republikama sugerisana je i samostal-
nost (kao deo koncepta usitnjavanja
i stvaranja slabih drava), odnosno
separacija od Jugoslavije, a kao najlake
zapaljiv, naravno, posluio je nacio-
1
Opirnije u: Rastko Monik, Trite
radne snage i sastav radnike klase, Kroz
tranziciju prilozi teoriji privatizacije, str. 75-
110, AKO, Novi Sad, 2011.
nalizam! U ovakvoj atmosferi, ve
1989, imali smo obrise graanskog
rata, a 1991. ve bukti pravi rat. Lako
zapaljivi nacionalizmi, pre svega srp-
ski i hrvatski, savreno su igrali svoje
uloge i dojueranje bratsvo i jedin-
stvo grcalo je u krvi. Socijalistika
Federativna Republika Jugoslavija se
raspala, a male novonastale nacio-
nalne dravice za nekoliko godina su
opustoene s jedne strane ratovima i
meunarodnom izolacijom, a s druge
katastrofalnom privatizacijom i tran-
zicijom. Tokom prve polovine deve-
desetih, dok je vladalo opte ludilo
na ovim prostorima, mesta za oz-
biljnu politiku nije ni bilo sasvim
su bili dovoljni zveckanje orujem i
nacionalistiki populizmi. Ali, kada
su izofreni umovi uutali, a bljes-
ci i oluje proli, dolo je vreme
da se podvue crta. I kako god da se
podvlaila nije valjalo, nije bilo dobro
ni na jednoj strani, ni u jednoj no-
vonastaloj dravi.
Krajem osamdesetih i poetkom devedesetih
godina prolog veka, zaista se, pred oima celog sveta,
bukvalno uruio socijalizam kao oblik dravnog ureenja
u Evropi, to je irom otvorilo put neoliberalnom modelu
novog kolonijalizma ka Istonoj Evropi.

5
Moda moemo, uslovno govorei, iz-
dvojiti Sloveniju koja je navodno malo
bolje prola, ali smo upravo sada
svedoci kako se i njima aveti tranzicije
vraaju, jer smo ipak svi mi na ovim
prostorima samo poluperiferija okova-
na dunikim ropstvom.
Dakle, ako sada, nakon dvadeset go-
dina, pokuamo ukratko da rezimira-
mo ta se desilo s dravom a ta s poli-
tikom na ovim prostorima, zakljuak je
poraavajui drava je nestala a ostale
su njene imitacije, dravice zavisne od
pojmova: nedovrena tranzicija, kriza,
recesija, represija, status kandidata, in-
tegracija, lanstvo u EU, MMF i sl. Svi
ovi pojmovi nedvosmisleno ukazuju da
su procesi transformacija i integracija
na delu, ali nezadovoljstvo graana is-
tim tim pojmovima takoe ukazuje na
to da njihov uinak nije onakav kakav
je oekivan i obeavan. Tranzicija je,
vie ili manje, u svim zemljama Istone
Evrope dovela prvo do raspada indus-
trije, pa tek onda i do njene privatizacije
(najee pod sumjivim okolnostima),
masovne nezaposlenosti i nestanka
radnike klase i sindikata koji su titili
interes obinog oveka radnika. Olako
je koncept klasne solidarnosti zamen-
jen konceptom nacionalnog jedinstva
a ideologija levice anatemisana kao
anahrono komunistiko zlo. Poigra-
vanje reima i politika brzopletost uvek
kotaju, a u sluaju postjugoslovenskog
prostora cena je zastraujue visoka!
USMERAVANJE
RADNIKOG
NEZADOVOLJSTVA
Za razliku od hladnih i otuenih
rukovodstava komunistikih par-
tija Istone Evrope, srpsko rukovod-
stvo, krajem osamdesetih, ponelo se
prilino snalaljivo i pokualo da
se prilagodi globalnim promenama
koje su se jasno nazirale. S obzirom na
to da je u to vreme ve postojao i jak
tehnokratski sloj rukovodilaca u ok-
viru preduzea, birokrate su pokuale
da s njima sklope dogovor, odnosno
neku vrstu saveza i da se na taj nain
transformiu u novu vladajuu kla-
su s kompletnim pravima vlasnitva
nad kapitalom. Naravno, ova gibanja
i pokuaji transformacija, radnicima
nisu predstavljani kao odustajanje od
socijalistikog naslea, ve kao kon-
tinuitet starog sistema s neizbenom
modernizacijom. Po naem miljenju,
ovo je jedan od kljunih momenata
koji odreuje dalji pravac razvoja
politikog ivota u Srbiji od poetka
devedesetih godina prolog veka pa
sve do danas.
Naime, onog momenta kad je Slobo-
dan Miloevi uspeo da pred radnici-
ma predstavi sebe kao jedinog branioca
njihovih interesa i prava, tog trenutka
je unapred razoruao i onemoguio
eventualnu buduu radniku bunu,
koja bi svakako dola na red kad bi se
prozrela prevara. Umesto prirodnog
sazrevanja radnikog nezadovoljstva i
organizovanja odozdo, nova politika
elita u Srbiji kanalisala je nezadovolj-
stvo u pravcu antibirokratskih prote-
sta usmerenih ka strukturama ostalih
republika. Narod je pozivan na ouva-
nje jugoslovenskog nacionalnog jedin-
stva (!?), kako bi se zemlja sauvala od
raspada koji prieljkuju, naravno, oni
drugi! U ovako krupnim reima, zah-
tevi radnika su razvodnjeni ozbiljnim
nacionalnim interesima i svako drugo
pitanje smatrano je, u najmanju ruku,
sumnjivim sve dok je nacionalno je-
dinstvo u opasnosti. Nacionalna ho-
mogenizacija, stvorena u uslovima op-
teg straha i nepoverenja, proizvela je
situaciju u kojoj je svaka politika zasno-
vana na neetnikom identitetu smatra-
na izdajnikom. Na ovaj nain vrsto
je zatvoren krug, jedini naslednici SKJ
prevarili su radnike, zakopali levicu
i na Gazimestanu postavili nacionalni
mit za osnovu realne politike (dodue,
tada jo u funkciji ouvanja Jugoslavi-
je). U susednoj Hrvatskoj stvar je bila
drugaija utoliko to su tamo socijali-
zam i komunizam bili osnovni krivci
za sve patnje hrvatskog naroda, pa je
6
Nacionalna homogenizacija, stvorena u uslovima
opteg straha i nepoverenja, proizvela je situaciju
u kojoj je svaka politika zasnovana na neetnikom
identitetu smatrana izdajnikom.

doao trenutak da se tog zla oslobode,

dok je Srbija prvo igrala ulogu brani-
telja jugoslovenskog poretka, a soci-
jalizam i levica osueni su od strane
antimiloevievske opozicije, koja je, u
pojedinim trenucima, ak i u radnikoj
klasi videla neprijatelja kao nosioca so-
cijalistike revolucije.
RAANJE NOVE LEVICE?
Posle svega, na ovim prostorima, gde
je veina stanovnitva politiki nepi-
smena a gde se opet svi bave politikom,
imamo desniare koji mrze komuni-
zam, ali se bune jer nemaju zagaran-
tovano radno mesto i lini dohodak a,
naravno, zalau se i za besplatno kolo-
vanje i zdravstveno osiguranje. S druge
strane, imamo leviare koji se zadovo-
ljavaju pravom na razliitosti i time to
su graani sveta, pa ak i reformom
visokog obrazovanja (bolonjskog kova),
jer na taj nain mogu da nastave ko-
lovanje negde u svetu!?
Naravno, postoje svetli primeri i najave
moguih pozitivnih kretanja student-
ske blokade fakulteta u Beogradu ili
Facebook protest u Hrvatskoj iz 2011,
u kome su bili jasno artikulisani razlo-
zi nezadovoljstva: nepoverenje u insti-
tucije i politiki sistem, loa socijalna
situacija, protivljenje ulasku u EU, pa
ak i pozivi na organizovanje direktne
demokratije! Ovi razlozi izazvali su na
kraju proteste irom Hrvatske. Dakle,
moda se zaista raa nova levica, ali tu
temu ostavljamo za idui put, a do tada
pomno pratimo ta se dogaa.

Tranzicija je, vie ili manje, u svim zemljama Istone Evrope dovela prvo do
raspada industrije, pa tek onda i do njene privatizacije (najee pod sumjivim
okolnostima), masovne nezaposlenosti i nestanka radnike klase i sindikata koji su
titili interes obinog oveka radnika.

7
8
DESNI EKSTREMIZAM (I DEO)
9
POVAMPIRENI FAIZAM
PO MAARSKOM RECEPTU
ISKORISTIVI TEAK
POLOAJ RADNIKA
U PERIODU FINANSIJSKE
KRIZE, MAARSKI DESNIARI
UVRSTILI SU SE NA VLASTI
PRUAJUI LJUDIMA
ILUZIJU DA E IM BA ONI
OBEZBEDITI BOLJE SUTRA.
IZA TE BRIGE O NACIJI, BA
KAO I IZA BRIGE O DIJASPORI,
ZAPRAVO SE KRIJE FAISTIKA
PROPAGANDA, KOJA
ZAGOVARA ANTISEMITIZAM,
ANTICIGANIZAM I STVARANJE
VELIKE MAARSKE KOJA
BI OBUHVATALA I SEVER
VOJVODINE
Pie: Zoran Petakov
O
d pada Berlinskog zida 1989. i
uspostavljanja nove drutve-
ne paradigme o kraju istorije i
najboljem od svih svetova, paralelno s
restauracijom kapitalizma moe se pra-
titi i rast desnog ekstremizma u bivim
socijalistikim dravama. Iako se ovaj
proces u velikoj meri razlikuje od dra-
ve do drave i od regije do regije, ipak
postoje i neke bitne fundamentalne
slinosti koje su zajednike svim dra-
vama Jugoistone Evrope. Uprkos ra-
zliitom drutvenoistorijskom razvoju
na prostoru od Slovenije do Grke i od
eke do Italije, postoje bitne zajedni-
ke karakteristike razvoja desnoekstre-
mistikih grupa.
Napadi, ubistva i pogromi opisu-
ju eksploziju naizgled pobeenih de-
sniarskih ideja. Anticiganizam, an-
tisemitizam, rasizam i homofobiju
podrava drutvo, opravdava drava
i sprovode se organizovano. irom
Jugoistone Evrope, ekonomska kri-
za prua priliku nacionalistima i ek-
stremno desniarskim ideolozima da
guraju drutvo sve vie udesno, to
rezultira fzikom pretnjom egzisten-
ciji svih onih koji se na neki nain
razlikuju. Bilo to po socijalnom, geo-
grafskom, seksualnom ili politikom
opredeljenju, svi oni postaju legitimne
mete ekstremne desnice. Radikalni de-
sniarski pokreti irom Evrope i sveta
povezuju se na osnovu propagande
rasnog i kulturnog rata. To je oblik
meunarodne saradnje pod barjakom
etnopluralizma, za Evropu nacija.
Pokuaji ekstremno desnih politikih
partija da osnuju sopstvenu frakciju u
Evropskom parlamentu svedoe o ve-
oma dobroj organizaciji i vrlo realnoj
opasnosti. Sistematsko nasilje protiv
svih onih koji se smatraju neprijate-
ljima dostie, u globalnom kontekstu,
novi rekord svake godine.

10
POVAMPIRENI FAIZAM
PO MAARSKOM RECEPTU
TEMELJI DESNOG
EKSTREMIZMA
U dravama Jugoistone i Istone Evro-
pe ekstremna desnica nije vie grupa
prokazanih ekstremista na marginama
politikog spektra, ve snaga duboko
ukorenjena u svest i politike procese u
drutvu. Permanenta kriza kapitalizma
izaziva, kao to je uobiajeno pri dru-
tvenom propadanju, kolektivnu krizu
identiteta. Ekstremna desnica, sve vie
koncentrisana na socijalna pitanja, na-
lazi plodno tlo za svoja jednostavna
reenja i traenje krivaca u sve siroma-
nijim segmentima drutva. Dokle god
bude trajalo ovo stanje konstantne kri-
ze, trajae i uas koji ga prati.
Savremeni desni ekstremizam u Jugo-
istonoj i Istonoj Evropi razlikuje se
od onog u Zapadnoj Evropi, ali, ipak,
sadri zajedniki program koji je u sva-
kom delu Evrope isti. Savremeni desni
ekstremizam temelji se na slinim ide-
olokim postavkama kao i njegovi ide-
oloki preci, iako esto s njima odrie
svaku vezu, kako kae Todor Kulji u
svojoj knjizi Prevladavanje prolosti.
Uzroci i pravci promene slike istorije
krajem XX veka. To su:
1. Krajnji rasizam i/ili nacionalizam, a
ponekad i klerikalizam, tj. tenja da se
ostvari to vea drava rasno, etniki ili
konfesionalno zasnovana, pa se u tom
cilju ne preza ne samo od rasnog, etni-
kog ili konfesionalnog podjarmljivanja
razliitih, ve ni od njihovog ienja,
a u krajnjem sluaju, ni od genocida.
Ovaj cilj esto se ostvaruje pod uticajem
netrpeljivog uverenja da je rasa, konfe-
sija ili nacija kojoj pripadamo najbolja
na kugli zemaljskoj, te da je uvek u pra-
vu ma ta njeni pripadnici radili.
2. Antisemitizam, tj. verovanje u je-
vrejsku zaveru, koja ima za cilj da se
tom narodu obezbedi vladavina nad
celim svetom, te negiranje razmera
stradanja Jevreja u Drugom svetskom
ratu ili pravdanje tog zloina navodnim
zlom koje oni nanose itavom svetu, a
posebno naoj naciji, konfesiji ili rasi.
3. Antiislamizam, poto islam navod-
no ugroava evropsku kulturu zasno-
vanu na hrianskom identitetu.
4. Antiliberalizam, jer su liberali uvek
nedovoljno vrsti u rasnom, konfesio-
nalnom i nacionalnom smislu i skloni
su izdaji nacionalnih, konfesionalnih
i rasnih interesa, poto ne shvataju da
je pojedinac slobodan tek u istovrsnoj
drutvenoj grupi. Istovremeno, meu-
tim, esto se bazini antiliberalizam
maskira taktikim prihvatanjem parla-
mentarizma i stvarnim pristajanjem uz
ekonomski liberalizam.
5. Antisocijalizam, antianarhizam i
antikomunizam, jer su anarhisti, soci-
jalisti i komunisti, kao internacionalisti
i kosmopoliti, po defniciji nacionalni
izdajnici.
6. Homofobija, pri emu ne samo da
se homoseksualnost smatra neprirod-
nom, ve se zagovaraju moralni prezir,
pravno sankcionisanje i fziko nasilje
nad ljudima takvog seksualnog opre-
deljenja.
7. Seksizam, koji zagovara tezu da je
mesto ene prvenstveno u kui i sma-
tra da je njena dunost da raa to vie
pripadnika odreene nacije i rase, jer se
samo tako iste mogu odbraniti od pri-
padnika drugih nacija i rasa koje imaju
vii prirodni prirataj.
8. Strah pred nepoznatim, stranim i
drugaijim, tj. ksenofobija koja raa
nasilje.
9. Prouavanje faistikih i desno-au-
toritarnih reima iz prolosti, kako bi
se nali uzori za budunost, pri emu se
najee uzimaju za ugled Hitler i razli-
iti domai faisti.
10. Vizija poeljnog drutva koja po-
drazumeva veoma esto jednorasna,
jednokonfesionalna i jednonacionalna
drutva, dok se kapitalizam prihvata i
na reima, a ne samo u praksi, i ak se
Antisemitizam i anticiganizam u Maarskoj
neprestano i neometano se ire, a pri tom njihovo
irenje nije ni na koji nain ogranieno. Osim toga,
paravojne i desniarske formacije, koje se istiu
sprovoenjem nasilja nad Romima, ili ne dobijaju
nikakve ili vrlo blage kazne, dok tiha drutvena veina
preutno podrava ovakvu politiku.

11
zagovara neka vrsta ekonomskog libe-
ralizma umesto nekadanje korporativ-
no ureene privrede i drutva.
Dananja ekstremna desnica, kao to
se da videti, po pravilu nije protiv ak-
tuelnog politikog sistema, mada se
takvom predstavlja zbog lake mani-
pulacije i propagande meu masama,
nego pre svega za manji nivo ljudskih
i graanskih prava, a za vrstu ruku
autoritarnu i represivnu dravu. Njiho-
ve tenje esto se poklapaju sa eljama
i politikim stavovima slubi bezbed-
nosti koje prate aktivnosti ekstremne
desnice. Ukratko, istorijski gledano,
ekstremna desnica nikada nije funkci-
onisala kao antisistemski pokret, nego
kao zagovornik ekstremne politike si-
stema protiv borbe za demokratinije i
ravnopravnije drutveno ureenje.
MAARSKA EKSTREMNI
DESNIARI NA VLASTI
Proces ekstremizacije i skretanja dru-
tva udesno najdalje je otiao u Maar-
skoj. Ova zemlja je 40 godina (1949
1989) provela kao lanica Varavskog
pakta, pod imenom Narodna Republi-
ka Maarska. Posle pada Berlinskog
zida nastupio je period zaokreta u dr-
avnoj ekonomiji. Naputene su soci-
jalistike tekovine, a prednost je data
trinoj ekonomiji, usmerenoj prema
Zapadnoj Evropi.
Petnaest godina kasnije, Maarska je
postala punopravna lanica Evropske
Unije. Na vlasti se nalazi stranka de-
snog centra Fides, iz koje je i aktuel-
ni premijer Viktor Orban. Poetkom
2008. Maarsku teko pogaa fnan-
sijska kriza. Svetska ekonomska kriza
snano je zatresla privredu ove
zemlje, te se nezaposlenost naglo po-
veala. Zbog opadanja ivotnog stan-
darda, u Maarskoj dolazi do talasa
jaanja nacionalizma i ekstremne de-
snice, koja je i tradicionalno snana u
toj zemlji. U maarskom parlamentu
47 poslanika ima desniarska stranka
Jobik ili punim imenom Jobik: pokret
za bolju Maarsku. Stranka samu sebe
naziva radikalnom konzervativnom
patriotsko-hrianskom strankom.
Jobik, kao trea najsnanija stranka u
Maarskoj, snano napreduje. Na lo-
kalnim izborima redom preuzimaju
mesta i gradove i postavljaju svoje ljude
na vlast. Da se ne radi o pukom neofa-
istikom simbolizmu, dokazuje i mi-
litantno krilo stranke, osnovano 2007,
pod nazivom Maarska garda (Magyar
Grda).
Prema reima njenih pripadnika, svr-
ha ove garde jeste ouvanje maarske
kulture i tradicije. Sud u Budimpeti
2009. zabranio je delovanje ove organi-
zacije, ali ta pravna odluka nije zausta-
vila njene aktivnosti.
U Maarskoj, pogotovo u manjim gra-
dovima i na selu, vlada veliki animozi-
tet prema pripadnicima romske nacio-
nalnosti. Jobik ima izrazito antiromska
stajalita, te i birako telo nalazi meu
istomiljenicima iji je broj u Maar-
skoj u porastu ve godinama.
Jobik je desniarsko strailo koje vla-
dajua stranka koristi kao primer u ta
bi se mogla pretvoriti Maarska s Jobi-
kom na vlasti. Ako, meutim, pogleda-
mo kako radi aktuelna maarska vla-
da, videemo kako ova zemlja ubrzano
tone u desniarsku diktaturu i bez neo-
faista na vlasti.
Aktuelnu vlast stranke desnog centra
Fides mnogi su proglasili autoritativ-
nom. Premijer Viktor Orban povukao
je brojne poteze koji su sasvim dovolj-
ni da se proglasi demokratskim dik-
tatorom. Najpre promenom Ustava iz
kojeg je izbaeno da je Maarska Re-
publika zasnovana na principima gra-
anskih sloboda i sekularnosti. Zatim
donoenjem diskriminatorskog zakona
o medijima, koji je jedan od najrestrik-
tivnijih u ovom delu sveta omogua-
va potpunu cenzuru medija, uklju-
ujui i internet. To daje apsolutnu
kontrolu vladajuoj stranci nad
svim medijima u zemlji, a Vlada
je uspostavila posebnu agenci-
ju koja e nadzirati ta se i kako
objavljuje.
NEZAPOSLENI NA
PRISILNOM RADU
Jednim potezom aktuelna vlast u
Maarskoj uguila je svaku poten-
12
cijalnu kritiku. Nijedan slobodni medij
ne moe sebi da dozvoli pisanje protiv
vlasti, jer bi to za njih znailo fnansij-
sku propast. Nedostatak slobode go-
vora i porast neofaizma koliko god
to udno zvualo ipak nisu u fokusu
interesovanja graana Maarske. Naj-
vei problem na koji su oni usredsre-
eni jeste rastua nezaposlenost. Vlada
Viktora Orbana na takvu situaciju od-
govorila je uvoenjem prisilnog rada za
nezaposlene.
Svi nezaposleni graani odsad mo-
raju otii da rade gde god ih drava
poalje. Oni koji odbiju, gube sve so-
cijalne benefcije. Ova vojska neza-
poslenih radnika gradie puteve, bra-
ne i ostalu infrastrukturu, ali mogu
takoe biti iznajmljeni i privatnim
kompanijama. Vest su s oduevlje-
njem doekali brojni veliki investitori
koji su ve najavili ogromne projekte
u Maarskoj.
Da Maarska postaje svojevrsni raj za
svakog ozbiljnog kapitalistu pokazuje
i slubeni glasnik, Wall Street Journal
koji je nahvalio poteze maarskog pre-
mijera Orbana.
Najtraginije od svega, gledano iz pozici-
je maarskog radnika, jeste to to nema
alternative. Socijalistika partija, koja je
drala vlast pre Orbana, propala je u nizu
afera. Sindikati, koji bi trebalo da zastupa-
ju interese radnika, korumpirani su i uop-
te se ne oglaavaju. injenica da je Ma-
arska deo Evropske Unije takoe radni-
cima ne znai mnogo. tavie, oigledno je
da Evropa podrava ovakve oblike izrablji-
vanja radnika od strane pojedinih drava.
Jedina opcija koja im nudi iluziju spa-
sa jesu ekstremni desniari iz Jobika.
Antisemitizam i anticiganizam u Ma-
arskoj neprestano i neometano se ire,
a pri tom njihovo irenje nije ni na koji
nain ogranieno. Osim toga, paravoj-
ne i desniarske formacije, koje se isti-
u sprovoenjem nasilja nad Romima,
ili ne dobijaju nikakve ili vrlo blage
kazne, dok tiha drutvena veina pre-
utno podrava ovakvu politiku. Kad
se sve to sabere, namee se zakljuak
da su perspektive za ekstremnu desni-
cu vie nego dobre. Dravna medijska
agencija svaljuje krivicu za teku eko-
nomsku situaciju na romsku nacional-
nu zajednicu, tako da je u Maarskoj
postalo normalno, ak i poeljno, na-
padati Rome. Zbog rasta popularnosti
ekstremno desniarskog Jobika, vlada
Viktora Orbana odluila se na jo je-
dan radikalan korak kako bi opstala na
vlasti davanje dravljanstva, a time i
prava glasa, maarskim zajednicama
Vaan segment desniarske politike jeste i zahtev za teritorijalnom autonomijom
vojvoanskih Maara unutar autonomije Vojvodine, odnosno nacionalnom
autonomijom za sever Vojvodine u kome Maari ine veinu. Radi se o 8 optina
od Subotice do Temerina. To bi, po planovima maarskih ekstremnih desniara, u
krajnjoj instanci znailo da se taj deo Vojvodine, na kraju politikog procesa, otcepi i
pripoji Maarskoj.

13
u dijaspori. Taj korak je kulminaci-
ja politike koju maarska vlada vodi
godinama, od dolaska Fidesa na vlast.
Ta se politika ogleda u materijalnoj i
propagandistikoj pomoi maarskim
zajednicama u okruenju, kroz kul-
turnu razmenu i organizovanje omla-
dinskih festivala na kojima se govori o
neodrivosti Trijanonskog sporazuma
i okupaciji delova nekadanje Maar-
ske. Drugim reima, otvoreno se iznosi
ideja Velike Maarske. Zauzvrat Fides
oekuje samo da maarske nacional-
ne zajednice u dijaspori glasaju za njih
na izborima u matici!
Naravno, ni Jobik ni ostale ekstremno
desniarske organizacije, kojih u Ma-
arskoj ima zaista mnogo, ne sede skr-
tenih ruku, ve koriste politiku koju
sprovodi Fidesova vlada za propagandu
svojih ekstremno desniarskih i neofa-
istikih ideja.
RADIKALIZOVANJE
DIJASPORE SLUAJ
VOJVODINE
Jedna od najee korienih metoda
jeste organizovanje takozvanih omla-
dinskih kulturnih festivala. Najpozna-
tiji omladinski kulturni festival, koji
se organizuje u svrhu sprovoenja de-
sniarske propagande u dijaspori, jeste
EMI Tabor. Ova manifestacija odrava
se svake godine i predstavljena je kao
okupljanje Maara u zemljama koje se
nalaze u okruenju Maarske. Muzika,
zabavni program, kulturno-istorijski sa-
draji na prvi pogled festival kao i sva-
ki drugi koji promovie kulturu i tradi-
ciju jedne nacionalne zajednice. Meu-
tim, ta se u stvari krije iza imena EMI?
Ujedinjena Maarska Omladina
(Egyeslt Magyar Ifusg EMI) je-
ste organizacija koja se predstavlja kao
mrea koja spaja mlade ljude maar-
ske nacionalnosti u regionu i iji je cilj
da probudi uspavanu nacionalnu svest
mladih Maara iz okruenja. Oni sami
to sugeriu, nimalo suptilno, prikazu-
jui mapu nekadanje Maarske, pre
Trijanonskog sporazuma, a svoju dr-
avu nazivaju osakaena Maarska.
EMI je kiobran-organizacija, koja
organizuje tri festivala na podruju
Velike Maarske. Osim festivala u
Kapovaru, koji se odrava na teritoriji
sadanje Maarske, druga dva ovakva
dogaaja odravaju se, ve nekoliko
godina unazad, u Erdelju u Rumuniji i
u Vojvodini, ili Junoj regiji (Delvidek)
kako oni iskljuivo zovu Vojvodinu.
Festivali promoviu ideju ujedinjenja
svih Maara na jednoj teritoriji ili u
jednoj dravi.
U Maarskoj je situacija na omladin-
skoj kulturnoj i subkulturnoj sceni ja-
sna, nema nijednog njenog segmenta
koji nije proet ekstremno desniar-
skom ideologijom. Stoga ne udi da na
takozvanim omladinskim festivalima,
koje uglavnom organizuju maarski
nacionalni saveti u dijaspori, a koje ma-
arska drava nesebino fnansira kako
bi sprovodili Fidesovu ili jo desniju po-
litiku, glavne zvezde jesu upravo ben-
dovi ekstremno desniarske ideologije.
Tako su, u Vojvodini na primer, na
EMI Taboru svirali i bendovi poznati
po svom faistikom opredeljenju. Ro-
mantino nasilje, bend s dugom isto-
rijom nastupanja po neonacistikim
klubovima, poznat po izvoenju svo-
jevrsnih himni maarskih naciskinhe-
da, aktivan je na veini manifestacija
maarskog ogranka nacistike mree
Blood and Honour (Krv i ast). Posled-
njih godina rade na propagiranju anti-
ciganizma i reavanju ciganskog pro-
blema u Maarskoj. lanovi benda na
svakoj svirci pozivaju na proterivanje i
pogrom Roma. Bend Strategia, koji ta-
koe ne krije svoje veze s nacistima, bio
je pozvan na festival, ali je zbog pose-
dovanja neonacistikog propagandnog
materijala vraen s maarsko-srpske
granice. lanovi ovog benda takoe su
redovni na koncertima Blood and Ho-
nour organizacije. Cilj ovakvih festiva-
la jeste radikalizacija maarske zajed-
nice u dijaspori, posebno omladinske
populacije.
Drugi, direktniji nain da se sprovodi
antitrijanonska politika, koja je zva-
nina politika maarske vlade, jeste
uspostavljanje direktne veze s partija-
ma maarskih nacionalnih zajednica u
okruenju. Ovakva politika posebno je
aktuelna u Vojvodini.
OD NACIONALNE
AUTONOMIJE DO
PRIPAJANJA MAARSKOJ
Mora se rei da zastupanje ovakve po-
litike ne traje od jue, ve se na tome
sistematski radi ve due od decenije.
Vaan segment te politike jeste i zahtev
U svakom sluaju, deo ekstremne desnice nauio
je lekciju. Osim to su obukli odela, nauili su da iz svoje
propagande uklone elemente koji bi mogli ukazivati na
njihove istinske ekstremno desne namere.

14

15
za teritorijalnom autonomijom vojvo-
anskih Maara unutar autonomije
Vojvodine, odnosno nacionalnom au-
tonomijom za sever Vojvodine u kome
Maari ine veinu. Radi se o 8 optina
od Subotice do Temerina. To bi, po pla-
novima maarskih ekstremnih desni-
ara, u krajnjoj instanci znailo da se
taj deo Vojvodine, na kraju politikog
procesa, otcepi i pripoji Maarskoj.
Prvu inicijativu za teritorijalnom auto-
nomijom severa Autonomne Pokrajine
Vojvodine pokrenuo je Omladinski po-
kret 64 upanije, koji je jo 2004. istu-
pio sa zahtevom za stvaranje takozva-
ne Junoregijske multietnike regije.
Isti su, 2007. godine, na vojvoanskom
protestu protiv Trijanona, javno zah-
tevali samoupravnu teritorijalnu auto-
nomiju za sever Vojvodine s veinskim
maarskim stanovnitvom.
U Vojvodini, Pokret 64 upanije uglav-
nom je organizovao tribine, koncerte
i proteste, u manjim naseljima s vein-
skim maarskim stanovnitvom. U
septembru 2004. godine, Pokret je ue-
stvovao na izborima u Srbiji, i to na li-
stama Demokratske stranke vojvoan-
skih Maara (Andra Agoton) i Demo-
kratske zajednice vojvoanskih Maara
(andor Pal), sa kojima su saraivali u
to vreme, uspeno osvojivi nekoliko
mandata. Godine 2006. podravali su
sada pokojnog andora Pala na vanred-
nim izborima za gradonaelnika Be-
eja, u zamenu za podrku u stvaranju
Junoregijske multietnike regije. Na
vojvoanskom protestu protiv Trijano-
na, 2007, javno su zahtevali samouprav-
nu teritorijalnu autonomiju za sever
Vojvodine s maarskim stanovnitvom.
Laslo Torockai, predsednik Pokreta 64
upanije proterivan je iz nekoliko ze-
malja zbog svojih aktivnosti. Iz Srbije
je proteran dva puta krajem 2004. na
godinu dana i u maju 2008. na dve go-
dine. Vojvoanski lanovi i predstav-
nici samog Pokreta 64 upanije, javno-
sti poznati po svom ekstremistikom
opredeljenju i samoorganizovanju, bili
su Tihamer Lavro, Silvester Kipalko,
kao i Laslo Balint danas elnik partije
Pokret maarske nade i lan Nacional-
nog saveta Maara. Nakon to je lideri-
ma pokreta 64 upanije zabranjen ula-
zak u Srbiju, te nakon pokretanja inici-
jative za zabranu delovanja ove organi-
zacije, njihove aktivnosti u Vojvodini, u
poslednjih nekoliko godina, skoro su u
potpunosti prestale. Poslednji pokuaj
desio se 2009, kad je Pokret krenuo u
vrbovanje novih lanova uz promociju
videa o Trijanonskom sporazumu.
JEDNE EKSTREMISTE
SMENILI DRUGI
Pokret 64 upanije zvanino je nestao
s vojvoanske ekstremistike scene,
javno poriui bilo kakvu povezanost
s meunacionalnim incidentima, sum-
njivim tribinama i koncertima neonaci
bendova, koji su se i dalje deavali. Na-
kon to je ova ekstremno desniarska
organizacija javno prestala da deluje
na teritoriji Vojvodine osniva se prva,
kako sama sebe naziva, maarska
partija bez komunistikih elemenata,
radikalno nacionalistikog opredelje-
nja Pokret maarske nade (PMN)
u Subotici. Ova partija je sama sebe
inaugurisala za predstavnika pravih
maarskih vrednosti i za zastupnika
prava svih Maara u Junoj regiji. Po-
kret maarske nade porie bilo kakvu
saradnju s Pokretom 64 upanije, iako
program partije umnogome nalikuje
na upanijsku agendu iz ranijih go-
dina. Naime, PMN se od poetka svog
postojanja zalagao za teritorijalnu auto-
nomiju potiskih Maara unutar Vojvo-
dine. Osim toga, sam predsednik Laslo
Balint iz svoje biografje, objavljene na
zvaninoj stranici Nacionalnog saveta
Maara, prole godine uklonio je infor-
maciju o svojoj povezanosti s Pokretom
64 upanije, iako je ranije stajalo da je
bio subotiki predstavnik te organiza-
cije oko godinu i po dana.
Svoje zahteve za teritorijalnom autono-
mijom Maara u Vojvodini Pokret ma-
arske nade, kao mlada desno-ekstre-
mistika partija, pokuava da podupre
konkretnim primerima u poslednjem
velikom talasu teritorijalnih previranja
u novijoj istoriji. Oslanjaju se na primer
Kosova i budueg statusa kosovskih
Srba, kao i na primer Rumunije i zah-
tev za autonomijom tamonjih Sekelja,
prethodno zastraenih nametanjem
oseanja opte manjinske ugroenosti.
Zahtev PMN za teritorijalnom auto-
nomijom Maara u Vojvodini, ujedno
ima podrku i partije Jobik iz Maar-
ske, s kojom blisko sarauje. Ta podr-
ka ogleda se u zajednikom organizo-
vanju tribina o ugroenosti maarskog
stanovnitva u Vojvodini, kao i u nue-
nju odgovora na sve njihove probleme
u vezi s nametanjem maarske terito-
rijalne autonomije unutar vojvoan-
ske. Jobik je podrao PNM na izborima
2012, a predsednik Jobika Gabor Vona
uestvovao je u predizbornoj kampanji
ove stranke.
S obzirom na slinosti, i Jobik i 64 u-
panije, tokom svog postojanja deset
16
godina unazad, meusobno su se po-
dravali i neskriveno saraivali. Dok
su jedni pravili uline nerede, drugi su
se polako uvlaili u parlament. Ujed-
no, lanovi Pokreta su se ulanjivali u
Jobik, dobijali funkcije kako na lokalu
tako i u parlamentu, ujedinivi tako
svoje simpatizere u jednu veliku ekstre-
mno desniarsku grupaciju. Aktivno
se zalau da na svim frontovima usade
mit o jedinstvu svih Maara, te mit o
sveoptoj ugroenosti nacije, uteme-
ljen na primerima istorijskih nepravdi,
usput zastupajui otvoreni antisemiti-
zam i rasizam. Svoj diskurs baziraju i
na prebrojavanju rtava i na klasinoj
reviziji istorije, ime stavljaju naciju u
istorijsku ulogu muenika.
U svakom sluaju, deo ekstremne de-
snice nauio je lekciju. Osim to su
obukli odela, nauili su da iz svoje pro-
pagande uklone elemente koji bi mogli
ukazivati na njihove istinske ekstre-
mno desne namere.
BRIGA O DIJASPORI
PARAVAN ZA FAISTIKU
PROPAGANDU
O tome da organizacija PMN brine o
interesima maarske manjine u Vojvo-
dini svedoi, izmeu ostalog, i injeni-
ca da je maarski Jobik 2012. godine
sakupio odreeni broj zastava Maar-
ske i donirao ih selima u Vojvodini s
veinskim maarskim stanovnitvom.
Zatim su inicirali formiranja civilne
strae po selima, usled recipronog
porasta broja doseljenih Roma. Inte-
resi Maara u Vojvodini zastupaju se
i kroz tribine i graanske forume na
kojima uglavnom nastupaju predstav-
nici Jobika. Tako je promocija Jobika
u Vojvodini na delu jo od osnivanja
partije PMN, a posebnu vanost dobi-
la je kad je maarska manjina poela
da aplicira za maarsko dravljanstvo,
uz najavu birakog prava. Birako pra-
vo za dravljane van matice omoguio
je maarski Zakon o izborima, donet
krajem 2011. godine, izglasan od strane
Fidesa i Jobika. Ovaj zakon, meutim,
propisuje da glasai izvan matice mogu
da glasaju iskljuivo za partijske liste,
iz ega logino sledi i neophodno par-
tijsko prisustvo u regionu, na raznim
nivoima drutvenog i politikog ivota.
Dosadanje aktivnosti Jobika u Vojvo-
dini bile su samo pripreme za njihovo
fziko politiko prisustvo.
Politike metode Jobika i PMN veoma
su sline, jer je upravo Pokret maarske
nade inicirao uvoenje civilnih stra-
a, usmerenih protiv romske populaci-
je na severu Vojvodine, a upravu tu ak-
ciju Jobik ve neko vreme organizuje u
Maarskoj. Ofanziva PMN nastavljena
je kad je ovaj pokret pozvao na prego-
vore sve maarske manjinske partije da
zauzmu zajedniki stav povodom inici-
ranja borbe za teritorijalnu autonomiju
vojvoanskih Maara, s napomenom
da klju razvoja i dobrobiti za Maare
predstavlja autonomija na teritorijal-
nom principu.
Izlivanje desnog ekstremizma na dijas-
poru, kao to vidimo, sprovodi se na
razliite naine. Institucionalno pre-
ko nacionalnog saveta Maara u Vojvo-
dini, koji sprovodi politiku maarske
vlade davanjem prava glasa Maarima
u dijaspori, gde stranke maarske naci-
onalne zajednice zastupaju ili desniar-
sku politiku vladajueg Fidesa ili pak
jo ekstremniju politiku opozicionog i
desno ekstremistikog Jobika. Vanin-
stitucionalno delovanje usmereno je,
uglavnom, na omladinsku populaciju
u dijaspori, koja se ekstremizuje odr-
avanjem raznih omladinskih festivala,
tribina ili koncerata, koji se navodno
bave ouvanjem maarske kulture i
tradicije, a u stvari su paravan za ma-
arsku ekstremnu desnicu, subkul-
turne, desniarske pokrete i bendove i
omladinske organizacije koje sprovo-
de otvorenu neonacistiku i faistiku
propagandu.
GLORIFIKACIJA
FAISTIKIH VOA
To to se danas deava u Maarskoj ve
je vieno dvadesetih i tridesetih godina
prolog veka kad je faizam, ostvarivi
pobedu i apsolutnu politiku i kulturnu
hegemoniju u svojoj zemlji, krenuo u
osvajake ratove koji su se zavrili Ho-
lokaustom. Maarska dravna politika
nema toliko velike pretenzije kakve su
nekad imali Hitler ili Musolini, oni e
se zadovoljiti samo promenom gra-
nica utvrenih Trijanonskim sporazu-
mom. To ne znai da je manje opasna.
Prekomponovanje granica za koje se
zalau i Fides i Jobik jesu pretnja miru
u regionu jugoistone Evrope.
U Maarskoj se ideali slobode, za koje
se demokratska opozicija zalagala pre
1989. godine, danas koriste u odbranu
neofaizma. Posebno se istiu takozva-
ni zloini komunizma, koji se deci
institucionalno nameu kroz obavezu
posete kui komunistikog terora,
a tom propagandom potiru se zloini
nacizma. O nacistikim zloinima po-
injenim u vreme Drugog svetskog rata
ili se ne govori ili se oni relativizuju.
Faitike voe iz tog perioda se glorif-
kuju i diu im se spomenici. Slobodno
se mogu tampati i publikovati svako-
vrsni nacistiki tekstovi asopisi i knji-
ge. Zahtevi za spreavanje okupljanja
neofaista proglaavaju se policijskim
terorom, a ono malo hrabrih intelektu-
alaca koji se usude da protestuju protiv
faizacije zemlje izloeno je svakodnev-
nom teroru i psihofzikom maltreti-
ranju. U Maarskom drutvu danas,
pojam slobode znai sloboda za desni
ekstremizam i neofaizam.

17
18
???
MARKSOVA ANALIZA
KAPITALIZMA DANAS
MADA SU SE USLOVI
RADA BITNO PROMENILI
U ODNOSU NA VREME U
KOM JE VELIKI NEMAKI
FILOZOF IVEO, PRINCIP
PO KOM FUNKCIONIE
KAPITALISTIKI SISTEM OSTAO
JE ISTI. MARKSOVA ANALIZA
KAPITALIZMA AKTUELNIJA
JE NEGO IKAD U VREMENU
EKONOMSKE KRIZE IZAZVANE
POHLEPOM VLADAJUIH
STRUKTURA
Pie: Milo Perovi

K
ada se svetska populacija, to-
kom 2008. godine, suoila s
objavom onih koji je vode da
ulazimo u period svetske ekonomske
krize, nije trebalo da proe mnogo
vremena da bi se rehabilitovao interes
za uenje Karla Marksa. Bio je potre-
ban krah neodrivog sistema pohlepe
fnansijskog sektora kapitalizma da
bismo se ponovo setili stigmatizova-
nog monumentalnog dela ovog velikog
nemakog, pre svega, flozofa i ekono-
miste, koje se decenijama pokuavalo
skrajnuti na marginu drutvene teorije
od strane postojeeg politikoeko-
nomskog sistema i njegovih akadem-
skih eksponenata.
NEPROMENLJIVI PRINCIP
KAPITALIZMA
Tendencija marginalizovanja Mark-
sa svakako je intenzivirana poetkom
devedesetih godina prolog veka s pro-
pau Sovjetskog Saveza i tzv. Istonog
bloka. Propast ove grupacije zemalja,
predvoenih Sovjetskim Savezom, koje
su formalno poivale na ideologiji so-
cijalizma (a koje u praksi nisu imale
previe veze sa socijalizmom, to je po-
sebna tema za koju bi trebalo napisati
poseban tekst) i koje su itav svoj vred-
nosno-normativni sistem temeljile na
redukovanoj, pa i pervertiranoj verziji
Marksovog teorijskog sistema koju su
nazivali marksizam, bila je ogroman
podsticaj liberalnim teoretiarima ka-
pitalizma da Marksovu studioznu ana-
lizu kapitalizma proglase nerelevan-
tnom i prevazienom u novonasta-
lom globalnom politiko-ekonomskom
i ideolokom odnosu snaga.
Osnovna teza kojom su Marksovi pro-
tivnici pokuavali da dokau prevazi-
enost njegovih argumenata kojim je
kritikovao kapitalizam kao socijalni
sistem jeste da je kapitalizam danas
bitno drugaiji sistem u odnosu na vre-
me u kom ga je Marks izuavao. Zaista,
sistem u kom ivimo danas nije isti
kao u prvoj polovini 19. veka. No, to
je precizno anticipirano u prvoj knjizi
Kapitala, gde je Marks nedvosmisleno
izneo zakljuak da se struktura kapita-
listikog drutva neprestano menja pod
uticajem glavnog pokretaa drutvenog
razvoja akumulacije kapitala. Zaista,
forma kapitalistikog sistema danas je
bitno drugaija, a najupeatljivija sli-
ka te formalne promene sadrana je u
procesu rada koji se, usled enormnog
tehnolokog napretka oveanstva,
bitno razlikuje u odnosu na Marksovo
doba. No, sutina ili princip po kom si-
stem funkcionie doslovno je isti kao u
Marksovoj kritikoj analizi. Upravo taj
osnovni vrednosni princip kapitalizma
jeste izvor (materijalne) nejednakosti
meu ljudima koja stvara ogromne an-
tagonizme koji, pre ili kasnije, moraju
postati neodrivi. Zato je bitno osvr-
nuti se na Marksovo shvatanje podele
rada u kom je sadrana sama esenci-
ja njegove flozofje i koje je, na kraju
krajeva, vrlo inspirativno za shvatanje
aktuelne globalne ekonomske krize i
njenih uzroka.
PROBLEMATINA
PODELA RADA
Pojmovi rada i podele rada zauzimaju
veoma vano mesto u Marksovom
shvatanju oveka i drutva. Moe se
rei da Marksovo prouavanje podele
rada predstavlja temelj njegove velike
misaone konstrukcije. Niko pre njega
nije posvetio toliko panje radu kao
dominantnom faktoru za odreivanje
oveka i njegovog drutva. Marks
Upravo taj osnovni vrednosni princip kapitalizma
jeste izvor (materijalne) nejednakosti meu ljudima
koja stvara ogromne antagonizme koji, pre ili kasnije,
moraju postati neodrivi.

19
odreuje rad kao specifno ljudsku
delatnost. To je karakteristika kojom
se ovek razlikuje od ivotinje. Za raz-
liku od ivotinja, ljudi proizvode svoja
sredstva za ivot i sam materijalni
ivot
1
.U Marksovom misaonom siste-
mu pojam rada je, pre svega, flozofski
pojam na kom on zasniva svoje flozof-
sko i antropoloko stanovite. Rad je
generika, rodna bit ovekova. Radom
zapoinje proces ooveavanja oveka,
tj. postajanje oveka ovekom. On ini
ovekovu sutinu, koja je shvaena kao
mo slobodne, svesne, praktike, racio-
nalne i svrsishodne delatnosti kojom se
ovek ostvaruje u svojoj ljudskosti. Rad
je onaj ontoloki supstrat koji oveka
ini ovekom specifkujui ga u njego-
voj ljudskoj biti i razlici spram svih
drugih ivih bia. Na osnovu ovako
shvaenog pojma rada, kao par excel-
lence flozofskog pojma, Marks razvija
vlastitu ekonomsku teoriju kao uenje
o proizvoenju materijalnog ivota
ljudi. Za njega je to uenje osnova ra-
zumevanja svih ostalih sfera manifes-
tovanja ljudskog individualnog i kolek-
tivnog ivota.
Podela rada, prema Marksovom sudu,
ima bitno protivrean karakter. Ona
u odluujuem smislu uzdie oveka
iz pukog prirodnog stanja. U siste-
mu podele rada ovek dela svesno i
svrsishodno nastojei da zadovolji
svoje materijalne i kulturne potrebe.
ivotinja dela instinktivno, po nagon-
ima svoje prirode, tj. po kauzalnoj de-
terminaciji prirode koja je svojstvena
njenoj ivotinjskoj vrsti. Istupajui iz
prirodnog sveta, ovek istupa iz vlas-
titog odreenja da bude samo jedna
prirodna, bioloka vrsta, oblikujui
sebe i svoj svet u svojoj specifno ljud-
skoj rodnosti. U osnovi prirodnog
ivota ivotinja jeste njihova pripadnost
vlastitoj prirodnoj vrsti (species), dok
je u osnovi ovekovog ivota njegova
mogunost da dela po meri svoga roda
(genus), dakle, ne po svojoj prirodi,
nego po svojoj rodnoj (generikoj)
sutini. ta je za Marksa generika
sutina oveka? Odredbe svih oblika
ljudske delatnosti svoj koren imaju u
mogunosti oveka da bude praktiko
bie. ovekova sutina je mo prakse.
Praksa je koren podele rada, a pode-
la rada je osnova podele drutva na
klase. U kapitalistikom drutveno-
ekonomskom sistemu podela rada je ve-
zana za privatno vlasnitvo. Zbog svega
prethodno navedenog, podela rada
1
Karl Marks, Prilog kritici politike
ekonomije, BIGZ, Beograd, 1976, str. 8.
se moe razumeti kao pozitivan, ali i
kao negativan fenomen u celini ljud-
ske drutvenosti. Podjela rada stvara
sjaj i bijedu kapitalistikog drutva,
njegovo materijalno bogatstvo i ljudsko
siromatvo
2
. Podelom rada, u sistemu
zasnovanom na privatnom vlasnitvu,
gomila se kapital u rukama onih koji
poseduju sredstva za proizvodnju,
odnosno u rukama vladajue klase ko-
joj takav oblik podele rada, zasnovane
na privatnom vlasnitvu, omoguava
da akumulira kapital, eksploatiui
one koji su lieni poseda sredstava za
proizvodnju, one koji su bez privatnog
vlasnitva dakle proletarijat. Upravo
zbog toga to Marks nije video problem
u podeli rada kao takvoj, ve u podeli
rada koja je zasnovana na privatnom
vlasnitvu kao osnovnom principu,
aktuelnost Marksove kritike analize
2
V. Rus i V. Arzenek, Rad kao
sudbina i kao sloboda, SN Liber, Zagreb, 1976,
str. 74.
kapitalistikog drutveno-ekonomskog
sistema uopte ne treba dovoditi u pi-
tanje dok taj sistem postoji. Potrebno je,
stoga, videti blie kako Marks dolazi do
privatnog vlasnitva kao uzroka bro-
jnih dubioza kapitalistikog sistema.
OTUENJE OVEKA OD
PROIZVODA RADA
Marks je, dakle, shvatio znaenje di-
rektne povezanosti podele rada i
vladajueg vlasnikog odnosa u drutvu.
Istorijski stepen razvitka podele rada
ima svoj neposredni izraz u obliku
vlasnitva. Zapravo, oni stoje u odnosu
uzajamnog uslovljavanja specifkova-
nog prema razliitim epohama raz-
vitka oveanstva. Marks razlikuje
etiri oblika vlasnitva u dotadanjem
istorijskom razvoju podele rada: ple-
mensko vlasnitvo, antiko optinsko i
dravno vlasnitvo, feudalno vlasnitvo
20
???
i kapitalistiko vlasnitvo. Prema ovim
oblicima vlasnitva on odreuje i etiri
oblika organizacije ljudskog ivota, ili
etiri velike epohe u ljudskoj istoriji, a to
su prvobitna zajednica, robovlasnitvo,
feudalizam i kapitalizam. Analizi i
kritici ovog poslednjeg, kapitalistikog
drutva zasnovanog na principima
privatnog vlasnitva i slobodnog trita
kojim vladaju zakoni konkurencije,
Marks je posvetio celokupno svoje delo.
Prevladavanje ovog drutvenog oblika
Marks projektuje idejom komunistikog
drutva kao drutvene formacije koja
ukida privatno vlasnitvo u njegovom
kapitalistikom obliku.
Ono to je Marks prvi uoio i
razgraniio u fenomenu podele rada,
kao pokretau celokupnog drutvenog
razvoja, bila su njegova dva aspe-
kta. On je podelu rada shvatio kao
unutranju razdeljenost na drutvenu
i tehniku, odnosno, na optu i poseb-
nu podelu rada. Opta, tj. drutvena
podela rada svojstvena je gotovo svim
dosadanjim drutvenim oblicima.
U Ekonomsko-flozofskim rukopisima
on kae da svaka ivotinja ima neku
prirodom datu radnu funkciju, pa tako
pauk plete mreu, medved lovi ribu,
itd. ovek, meutim, moe da obavlja
mnotvo razliitih poslova. Na osnovu
toga stvaraju se razliita zanimanja.
Ljudi ih obavljaju u skladu sa svojim
sklonostima. Tako nastaje drutvena
podela rada. S druge strane, posebna
ili tehnika podela rada jeste sitniji
oblik podele rada, ona je proizvodna
Podelom rada, u sistemu zasnovanom na privatnom vlasnitvu, gomila se
kapital u rukama onih koji poseduju sredstva za proizvodnju, odnosno u rukama
vladajue klase kojoj takav oblik podele rada, zasnovane na privatnom vlasnitvu,
omoguava da akumulira kapital, eksploatiui one koji su lieni poseda sredstava za
proizvodnju, one koji su bez privatnog vlasnitva dakle proletarijat.

21
podela rada u okviru jedne radion-
ice, fabrike, preduzea. Ona poiva na
uslonjavanju rada koje je svojstveno
jedino kapitalistikom nainu proiz-
vodnje. U njemu je nuno da se izrada
jednog proizvoda deli na razliite ope-
racije koje obavlja vei broj razliitih
radnika.
Ameriki sociolog Heri Brejverman
ovako tumai navedeno Markso-
vo stanovite: Podjela rada u
drutvu svojstvena je svim poznatim
drutvima, a podjela rada u radionici
poseban je proizvod kapitalistikog
drutva. Drutvena podjela rada dijeli
drutvo na zanimanja od kojih svako
odgovara odreenoj grani proizvod-
nje. Proizvodna podjela rada razara
zanimanja shvaena u tom smislu,
nakon ega radnik ne moe potpuno
obavljati nijedan proizvodni proces. U
kapitalizmu trite kaotino namee
drutvenu podjelu rada, a planiranje i
kontrola nameu podjelu rada u radi-
onici. Proizvodi drutvene podjele rada
u kapitalizmu se razmjenjuju kao roba,
dok se rezultati partikulariziranog rada
ne razmjenjuju unutar tvornice kao
unutar trita, ve su svi vlasnitvo is-
tog kapitala. Dok drutvena podjela
rada dijeli drutvo, partikularizirana
podjela rada dijeli ljude
3
. Upravo
u ovom tumaenju tehnike podele
rada detektovan je i uzrok otuenja
oveka od proizvoda vlastitog rada u
kapitalistiki ustrojenom procesu rada,
ime se on kao bie prakse, koja ini
3
H. Brejverman, Rad i monopolistiki
kapital, Globus, Zagreb, 1983, str. 65.
njegovu rodnu bit, otuuje od vlastite
rodne, generike biti, tj. otuuje se od
samog sebe.
RADNICI ZAMENJENI
MAINAMA
Nakon izloenih osnovnih Marksovih
pogleda na pojam rada i podelu rada,
moemo se osvrnuti i na argument
njegovih dananjih najeih liberal-
nih kritiara, koji s pravom istiu da
je proces rada bitno razliit u odnosu
na period u kom je Marks analizirao
kapitalizam. Da, to je tano forma
podele rada jeste drugaija s obzi-
rom na tehnoloki napredak koji je
omoguio veliki stepen automatizacije
procesa proizvodnje, i ne samo proce-
sa proizvodnje, nego i tzv. tercijarnog
sektora privrede (usluna delatnost).
No, ovako neto bilo je mogue samo
na osnovu onog fenomena kapitalizma
koji je Marks precizno defnisao poj-
mom tehnike podele rada.
U okviru tehnike podele rada, koja
predstavlja specijalizaciju rada i njego-
vo usitnjavanje, bila je mogua pojava
visoko hijerarhizovanog koncepta
tejloristike organizacije rada (ime
dobilo po idejnom tvorcu Frederiku
Tejloru). Tejlorizam je koncepcija
organizacije rada koja se zasniva na
naunim, visoko racionalizovanim
osnovama, radi maksimalnog, siste-
matskog korienja radne snage u
svrhu to bre i masovnije oplodnje
kapitala. S pojavom tejlorizma gubi
se svaki oblik radnike kontrole nad
procesom rada, jer su u ovoj koncepciji
organizacije rada u potpunosti odvo-
jene misaona i izvrna komponenta
rada.
4
. Radniku je, dakle, ostavljena
iskljuivo izvrna funkcija u procesu
rada, dok je misaona funkcija u potpu-
nosti prebaena na upravljake struk-
ture, kojima je osnova nauna. Upravo
ovakav koncept organizacije rada ini
moguim visok stupanj automa-
tizacije procesa proizvodnje koji biva
sve vei sa ogromnim tehnolokim
i informatikim napretkom koji je
naroito uzeo maha u poslednjih
nekoliko decenija i koji predstavlja os-
4
Rade Kalanj, Predgovor, H.
Brejverman, Rad i monopolistiki kapital, Globus,
Zagreb, 1983, str. XI
22
Svedenost
manuelnog rada samo
na repetitivnost i
njegova lienost svakog
stvaralatva vlasnicima
kapitala omoguava da
ljudsku radnu snagu
zamene mainama.

novnu razliku u odnosu na Marksovu

analizu kapitalizma.
Svedenost manuelnog rada samo na
repetitivnost i njegova lienost sva-
kog stvaralatva vlasnicima kapitala
omoguava da ljudsku radnu snagu
zamene mainama. Jednostavno, maso-
vno industrijsko radnitvo u kom je
Marks video subjekat revolucije, te sto-
ga insistirao na njegovom politikom
organizovanju, vie ne postoji kao tak-
vo. Masovna upotreba ljudske radne
snage u procesu proizvodnje vie ne
postoji. U industrijskoj proizvodnji u
tzv. zapadnom svetu danas, zaposlen
je, zapravo, jedan veoma mali, tanak
sloj ukupne populacije koji slui kao
nekakva vrsta kontrole u automatizova-
nom procesu proizvodnje, kao dodatak
mainama. Idila u kojoj je, bez veih
socijalnih potresa, donedavno iveo tzv.
centar kapitalizma, tj. Zapad, sa ovako
organizovanim procesom rada bila je
posledica nekoliko faktora ogromnog
tehnolokog napretka u 20. i na poet-
ku 21. veka, troenja rezervi ogromnih
koliina kapitala steenog brutalnom
eksploatacijom kolonija i, napokon, ne-
okolonijalizma koji eksploatie nove
kolonije na sofsticiran nain (niskim
cenama roba i radne snage, na nain
koji je Marks anticipirao u Manifestu
komunistike partije). Ovakva struktura
procesa rada u najrazvijenijim zemlja-
ma kapitalizma zahteva uvoenje ele-
menata drave blagostanja (Welfare
state) koja je, pod pritiskom velike eko-
nomske krize, od 1929. do 1931, i tada
realne pretnje politiki organizovanog
proletarijata, u veem delu Evrope i
ostatka vodeih kapitalistikih zemalja
funkcionisala do raspada tzv. Istonog
bloka kao jedine realne politike alter-
native kapitalizmu.
S krahom fnansijskog sektora kapi-
talizma, koji je doveo do aktuelne
globalne ekonomske krize, sistem
neoliberalnog kapitalizma, koji poiva
na principu samoregulacije trita,
insistirajui na iskljuivanju drave
iz sfere slobodnog trita, time
diui privatno vlasnitvo i princip
partikularnog interesa na nivo os-
novnog principa sveta, koristi upravo
mehanizme dravne intervencije u
ekonomsku sferu drutva kako bi
pokuao da rei krizu. Nain na koji
drave pokuavaju da ree aktuelne
ekonomske probleme zaista je skan-
dalozan. Nakon kraha koji je fnansij-
ski sektor kapitalizma izazvao neod-
govorno poslujui, voen nagonom
neograniene pohlepe, dravna in-
tervencija nije reagovala stavljanjem
pod kontrolu ovog sektora, uzroka
aktuelne krize, pod kontrolu, ve re-
zanjem javnih fnansija i potpunim
unitavanjem elemenata tzv. socijalne
drave. Time je u praksi pokazano
da privatno vlasnitvo, koje je Marks
video kao uzrok dubioza kapitalizma,
i dalje ostaje tzv. strukturni feler
ovog drutveno-ekonomskog sistema.
Zato aktuelnost Marksove kritike
analize kapitalizma danas nije nita
manja nego u doba kad je pisana.
Kapitalistiki sistem to svojom prak-
som neprestano potvruje.

23
24
???
SUENJE VEKA
U NEMAKOJ:
SLUAJ NEONACISTIKIH
UBICA
SUENJE BEATI
EPE, PRIPADNICI
NEONACISITIKE
ORGANIZACIJE
NACIONALSOCIJALISTIKO
PODZEMLJE, IZAZVALO JE
VELIKO INTERESOVANJE
NEMAKE JAVNOSTI.
IPAK, MEDIJI I POLITIKI
PREDSTAVNICI O OVOM
PROCESU, U KOM SE SUDI
ZA 10 UBISTAVA, PRIAJU
PRILINO MLAKO.
GURANJE ISTINE POD TEPIH?
ODGOVOR SMO POTRAILI
U TEKSTOVIMA NEMAKIH
NOVINARA
Pie: Walter Ulbricht Jovanovi

U
novembru 2011, policija je u
gradu Cvikau, u Tiringiji, bila
na tragu grupi pljakaa bana-
ka. Nakon jo jedne pljake, dva la-
na grupe locirana su u kamp prikolici
parkiranoj u jednoj maloj ulici. Poli-
cija je stupila u akciju: kamp prikolica
je opkoljena, a od njih je traeno da se
predaju. Ali, umesto predaje, pljakai
su izvrili samoubistvo. Sat vremena
kasnije njihova kua na drugom kraju
grada odletela je u vazduh. Hm... Ne-
obino? Za obine pljakae banaka
vie nego neobino. Ili, pak, to nisu bili
obini razbojnici? Uskoro se i pokazalo
da nisu. Iako je ubrzo uhapena i tre-
a lanica grupe, koja je podigla kuu
u vazduh, od nje se nije moglo mnogo
saznati. Pretragom ruevine pronaeni
su zanimljivi materijali: nekoliko pito-
lja, meu kojima i jedan koji je pripa-
dao policajki ubijenoj u Bavarskoj etiri
godine ranije, a zatim i disk s propa-
gandnim video materijalom, iz kojeg se
jasno moglo zakljuiti da je ova razboj-
nika druina na dui imala ne samo
brojne pljake, ve i 10 ubistava od-
govorni su za smrt 8 turskih i jednog
grkog migranta, te ubistvo spomenute
policajke. Sebe su nazivali Nacionalso-
cijalistikim podzemljem.
Klupko je uskoro poelo da se odmo-
tava i otkrilo se mnogo toga. Troje ne-
onacista Uve Benhart, Uve Mundlos
i Beate epe poznati veterani naci
scene jo od ranih devedesetih, vie od
jedne decenije, ubijali su, podmetali
eksplozive i pljakali banke irom ze-
mlje. A drava, sa svim svojim apara-
tima represije, nije bila u stanju da ih
u tome sprei. Ali, da bi neko u nee-
mu bio spreen, treba ga prvo traiti. A
nije da ih je drava zaista i traila. Ne
samo da dravne slube nisu tragale za
njima, nego su im esto pomagale to
svojom voljom, to iz ubeenja, to iz
birokratske gluposti i nemarnosti. Veli-
ka blamaa za nemaku dravu, koju su
slube bezbednosti pokuale da zata-
kaju, unitavajui dokumente o itavom
sluaju. Ipak, sve se ve dobrim delom
razotkrilo, a jo vie e se saznati u toku
sudskog procesa, koji je nedavno poeo
u Minhenu. Zbog ega drava sada po-
kuava da se opere i dokae da je to
bio samo nesreni splet okolnosti. I da
li je to zaista bilo tako? Da li je u pitanju
samo jedan propust u inae dobro po-
stavljenom sistemu boe moj, ko radi,
taj i grei, greke se deavaju itd.? Ili je
po sredi sistemska, odnosno struktural-
na greka? Propust koji je bio predodre-
en da se desi, zahvaljujui tome kako
je sistem postavljen? Stoga se s pravom
moemo zapitati da li, uopte, na optu-
enikim klupama sede pravi ljudi.
Odgovore na ova pitanja pokuali smo
da naemo u tekstovima iz junskog
broja asopisa Konkret, koje ovde pre-
nosimo u celini.
25

S
vojevrsno preruavanje glavno-
optuene Beate epe u poslovnu
enu nije nas prevarilo da pomi-
slimo kako ubice rado nose poslov-
na odela. Moe se pretpostaviti da su
optuenu na izbor ovog outfta, koji
je odabrala za otvaranje sudskog pro-
cesa pred Viim zemaljskim sudom u
Minhenu, nagovorili njeni advokati, iz
mnogo prozainijih razloga. Jasno je da
su ovim neoekivanim nastupom ele-
li da uzdrmaju klie, stvoren u raznim
nagaanjima i priama o ovoj eni, koje
su kruile tokom godinu i po dana od
hapenja. To je klie o neemu drugai-
jem, stranom obinim ljudima, o mla-
doj eni koja hladnokrvno ubija i koja
sa ovom zemljom i njenim stanovnici-
ma nema nita zajedniko. Narodna
zajednica (Volksgemeinschaf), kako
bi to nacisti rekli, koja je u odnosu pre-
ma optuenoj zauzela laan odbrambe-
ni stav, bila je u svakom sluaju iziriti-
rana ovakvom njenom pojavom.
Oputeni nastup prvooptuene i dru-
gooptuenog Ralfa Volebena (ostali
optueni drali su se uzdrano) bio je
previe za zastupnike porodica rtava.
Jedna nacistkinja, koja se tokom 14 go-
dina starala o domainstvu svoje dvoji-
ce nacistikih saboraca, ne bi li oni mo-
gli za to vreme da poine 10 ubistava,
podmetnu dve bombe i opljakaju 14
banaka (osim ako i sama nije uestvo-
vala u ovome, to jo nije utvreno) ta
ena sada aska i ali se sa svojim ad-
vokatima, kao da se pred sudom nala
zbog nekog beznaajnog prekraja.
Pri tom se treba radovati to je proces
uopte konano i poeo, nakon vieme-
senog otezanja i dogovora u vezi s ras-
podelom mesta za novinare u sudnici.
Da podsetimo, turski mediji su pristup
suenju obezbedili tek nakon albe i
intervencije Saveznog ustavnog suda. U
svemu tome znatno je manje panje po-
sveeno prii o tome kako se optuena
strana pripremala za suenje. Tako se
u aprilu saznalo da je jedan neonacista
iz Kazneno-popravnog doma Hinfeld
u Hesenu uspeo da uspostavi kontakte
s drugim zatvorenim istomiljenici-
ma, ne bi li osnovao novu grupu koja
bi zamenila neonacistiku Organiza-
ciju za pomo nacionalnim politikim
zatvorenicima, zabranjenu u septem-
bru 2011. godine. On je ak uspeo da
u jednom asopisu za motocikliste, u
oktobru 2012, objavi oglas u kom trai
saradnike. Dravnim slubama je i to
promaklo, iako je kontrola pokazala
da dotini neonacista odrava kontak-
te sa zatvorenicima iz drugih zatvora
u Nemakoj. U kontaktu je bio ak i s
prvooptuenom u procesu protiv Na-
cionalsocijalistikog podzemlja. Ovaj
oglas prva je primetila Kerstin Kedic,
poslanica levice u parlamentu pokraji-
ne Saksonija. Tim povodom uputila je
Neodgovornost i glupost
Pie: Florian Zentner, prevod: Walter Ulbricht Jovanovi
26
poslaniko pitanje pokrajinskoj vladi, a
ova je, kao i uvek u takvim sluajevima,
odgovorila da joj to nije poznato.
Neverovatno mnogo propusta i po-
grenih odluka dravnih slubi, rekao
je nedavno Sebastijan Edati, poslanik
SPD-a i predsedavajui Savezne par-
lamentarne komisije za istragu sluaja
NSU, upitan za ukupnu ocenu pona-
anja dravnih slubi u sluaju NSU.
Ista ocena mogla bi se primeniti i na
sluaj zatvorenih neonacista koji svoje
aktivnosti nastavljaju u zatvoru. Rad
komisije priveden je kraju, odnosno bio
bi kad bi se lanovi komisije usaglasili
oko fnalne verzije izvetaja. Upitno je
da li se predstavnici vladajuih partija
mogu sloiti, recimo, sa ocenom koju je
Edati izneo o Slubi za zatitu ustavnog
poretka: Ne moe se potpuno isklju-
iti mogunost da su dokumenti Slu-
be namerno i svesno unitavani. Ipak,
vea je verovatnoa da se tu radilo o
neodgovornosti i gluposti slubenika.
to nas vodi ka pitanju koliko tupav
ovek mora biti, da bi se kvalifkovao
za mesto naelnika jedne od uprava u
Slubi za zatitu ustavnog poretka? Ili,
drugim reima, koliko neko mora biti
beskrupulozan da bi stigao do nekog
od odgovornih mesta u ovoj saveznoj
ustanovi?
I komisija za istragu pri bavarskom po-
krajinskom parlamentu mora lagano
da privodi svoj rad kraju, budui da su
izbori na jesen. Bie pravo udo ako na
kraju rada te komisije ne bude bar dve
verzije izvetaja, koje e protivreiti
jedna drugoj. Vladajua Hriansko-
socijalna unija (CSU) od poetka je e-
lela da dri istragu pod kontrolom i to
dalje od javnosti, ali to joj nije uspelo.
Tome su delom doprinela i otkria dru-
gih istranih komisija, pre svega one u
pokrajinskom parlamentu Tiringije, jer
se ustanovilo da neki od nadlenih iz
Slube za zatitu ustavnog poretka, koji
su priali bajke pred istranom komisi-
jom u Minhenu, debelo lau.
Sada je, dakle, poeo sudski proces.
Iako se u medijima govorilo da je zbog
tronedeljnog odlaganja poetka sue-
nja, a zatim i zbog jo jednog dodatnog
odlaganja od nedelju dana, ve na po-
etku pretilo da se proces otrgne kon-
troli (Welt am Sonntag), o tome ipak
ne moe biti rei. Advokat Javuz Na-
rin, zastupnik porodica optuenih, na
pitanje o tome da li strategija odbrane
ugroava suenje, samo je odmahnuo
rukom i odgovorio da je to bilo za oe-
kivati. Narin je ve na poetku izjavio
da eventualni zahtev odbrane za izu-
zee sudije do kojeg je zatim zaista i
dolo nema nikakve anse. I advokati
Lukas i Jens Rabe, zastupnici porodi-
ce Envera imeka, prve rtve ubica iz
NSU, upozorili su javnost na jednu in-
fatornu skandalizaciju svakog poteza
advokata odbrane.
Spomenuto pomeranje poetka sue-
nja u poslednji as predstavljalo je za
porodice rtava ne samo dodatno emo-
cionalno optereenje, nego i jedan pot-
puno realan problem fnansijske pri-
rode kupljene karte za prevoz ostale
su neiskoriene, rezervisane hotelske
sobe morale su biti otkazane, a slobod-
ni dani, unapred uzeti da bi se pratilo
suenje, propali su. Ipak, tu je uskoi-
la, gle uda, minhenska nadbiskupi-
ja, s jednom velikodunom ponudom:
stavila je na raspolaganje porodicama
rtava 20.000 evra za trokove puta i
smetaja, a osim toga ponudila im je
i smetaj u jednom svom objektu na
obodu Minhena. Tako na gospod Isus
Hrist nee bdeti nad naim turskim
sugraanima samo u sudskoj dvorani,
ve i nad njihovim krevetima. Ponekad
su katolici daleko bolji u PR vetinama
nego protestanti. Petar Hane, jedan od
portparola luteranske verske konferen-
cije, oglasio se u listu Bild am Sonntag
branei pravo da u sudskoj dvorani
stoji raspee na zidu. Meutim, takvim
pristupom ne moe ni da prismrdi ka-
tolikoj armerskoj ofanzivi iz Min-
hena.
Ovom ponudom nadbiskupije bila je
oduevljena i Barbara Jon, ombdusman
za prava porodica rtava Nacionalso-
cijalistikog podzemlja: To je zaista
mnogo obradovalo i mene i ljude. Zar
se Barbara Jon ne svrstava u ljude? Ali,
naravno da nije tako mislila, nego je
njena izjava predstavljala dravno odo-
bravanje jednog velikodunog crkveno-
humanitarnog ina. Da tome dodamo i
to da su svi predstavnici porodica rta-
va prihvatili ovu ponudu nadbiskupije.
U toku odobravanja ovog divnog ina
nekako je zaboravljeno da je ovim ge-
stom u pomo rtvama priskoila jed-
To je i smisao termina desni ekstremizam, koji po pravilu samo treba da
zameni tu neprijatnu re neonacizam. U pitanju je propagandni termin graanske
desnice, kojim se sugerie da su dananji nacisti bezopasni.

27
na nevladina ustanova, a da se drava
praktino izvukla od bilo kakve odgo-
vornosti. Prava poruka, koja je ostala u
pozadini lepe vesti iz Minhena, glasila
je zapravo: ako verujete da kao zain-
teresovana strana u sudskom procesu
imate pravo na nadoknadu trokova
za praenje sudskog procesa, onda ste
se prevarili! Ako ste pomislili da e
vam biti plaena hotelska soba, kad u
jednom mestu, koje je stotinama kilo-
metara udaljeno od vaeg mesta stano-
vanja, pone sudski proces bandi ubica
koja je vaeg oca ili mua likvidirala, iz
puke rasistike elje za ubijanjem, rei
emo vam nema anse! Nema anse
ak ni onda kad su dravne slube pot-
puno zakazale u traganju za ubicama i
kad su godinama, umesto ove bande,
sumnjiili upravo vas!
Ovo poslednje posebno vai za sluaj
ubijenog grkog migranta Bulgaridesa.
Druge rtve neonacista iz NSU pogre-
no su svrstane kao rtve obrauna trgo-
vaca drogom, ili organizatora igara na
sreu ili nekog slinog posla iz krimi-
nalnog miljea. Ova teza, da su u pita-
nju kriminalni obrauni meu samim
migrantima, provlaila se kroz istrage
svih ubistava. To je bio sluaj ve sa
ubistvom Envera imeka, prodavca
cvea iz Nirnberga i prve rtve neo-
nacistike bande, u septembru 2000.
godine. Policija je uporno pratila ovaj
trag, iako uopte i nije bio trag. Ipak,
prilikom ubistva sedme rtve, Grka
Teodorosa Bulgaridesa, koji je ubijen u
junu 2005. u svojoj kljuarskoj radnji
u Minhenu (istim orujem kao i pret-
hodnih est rtava, kako e se nedugo
potom utvrditi), policija je promenila
taktiku i osumnjiila Bulgaridesovu
udovicu. Ona je, navodno, unajmila
plaenog ubicu, da bi likvidirala mua.
Istraitelji su toliko uporno pratili ovu
besmislenu tezu, sve dok osumnjiena
ena nije pobesnela i zavapila: Jeste,
ja sam ga ubila, a pre toga sam ubila i
est Turaka, ne bi li vas tako skrenula
na lani trag.
Pred istranom komisijom bavarskog
parlamenta, praktino svi slubenici
kriminalistike policije tvrdili su da
je postojala gomila indicija, koje su
ukazivale da poinioce treba traiti u
turskoj zajednici, a da nije postojao ni
jedan jedini trag koji bi ukazivao na to
da su zloinci iz redova neonacista (jer
bi u tom sluaju, kao, oni odmah pro-
menili pravac istrage). Osim toga, po-
licija je pokuala da njen tadanji, kraj-
nje politiki motivisani pravac istrage,
predstavi kao lanac nesrenih okolnosti
u jednom krajnje zamrenom sluaju
28
to je bio samo jedan slabani i neuver-
ljivi pokuaj samokritike.
Od tog vremena, Savezna vlada u izve-
snom smislu intenzivirala je borbu
protiv desnice. Ministarka pravde iz
redova Liberalne stranke, Sabine Loj-
thojser-narenberger zahteva ime-
novanje jednog opunomoenika za
ekstremizam, zbog esto netranspa-
rentne i po efektima nekonzistentne
kompleksnosti raznovrsnih drav-
nih programa za borbu protiv desnice.
Zvanini naziv slube, koju e imati da
izgradi sledea vlada, glasie: Savezni
opunomoenik za angaman civilnog
drutva i prevenciju ekstremistikih
tendencija. Tome se do suza nasme-
jao svaki nacista: on teko da e biti
svrstan u ovu kategoriju. Jer ima toli-
ko mnogo ekstremista od islamista
preko leviarskih ekstremista desni
ekstremisti dolaze tek negde pri kraju.
A to je i smisao termina desni ekstre-
mizam, koji po pravilu samo treba da
zameni tu neprijatnu re neonacizam.
U pitanju je propagandni termin gra-
anske desnice, kojim se sugerie da su
dananji nacisti bezopasni. Kad je re o
inicijativi ministarke pravde, dovoljno
je bilo da se iz termina desni ekstre-
mizam ispusti re desni i stvar je
zavrena. Nijedan desniar, bilo redo-
van bilo ekstreman, ne osea se na bilo
koji nain prozvano ili neprijatno zbog
uvoenja ove slube, a to je i najvanije
u svemu.
A nije da nije bilo prilika u kojima se
neto moglo direktno rei desniarima.
Horstu Zehoferu, bavarskom premije-
ru, pruila se jedna takva mogunost
22. februara 2012. Prilikom tradicio-
nalnog susreta lanova partije CSU u
gradu Pasau, Zehofer je u svom govo-
ru, pred 4.000 pripitih partijskih dru-
gova, sav ponosan izjavio da e nakon
ostavke saveznog predsednika Kristi-
jana Vulfa on, kao predsednik Gornjeg
doma Skuptine, komesarski preuzeti
predsednika ovlaenja i da zbog toga,
ve sutra, mora da se uputi u Berlin.
Naime, trebalo je da bude prisutan
prilikom memorijalnog skupa za rtve
NSU, koji je organizovala Savezna vla-
da. Oekivalo se da e ef partije i po-
krajinske vlade rei bar koju re vie o
tome zato ide u Berlin. Meutim, ni-
ta. Zehofer je prosto promenio temu.
Nacisti koji ubijaju Turke? Dravne
slube koje o tome pojma nemaju (ili
ipak sve znaju, ali nita ne ine)? Tim
temama ne pridobija se etiri hiljade
pijanih hrianskih socijalista. Bolje
je empatiju sauvati za neki drugi dan
na primer, dan kad se Zehofer, pun
pijeteta, naao pored Semije imek,
erke prve rtve NSU ubica. U pravo
vreme i na pravom mestu.
Desniari, i obini i ekstremni, pre
svega su poslunici i straljivci do sri.
Kad bi se njima obratila neka autori-
tarna osoba ili jedan nosilac dravne
funkcije, a pogotovo neki vii drav-
ni autoritet, i saoptio im da odreene
aktivnosti nee biti tolerisane, mogao
bi se verovatno utedeti novac za tolike
dravne programe za borbu protiv de-
snice. Kao to bi se mogle izbei i sve
komemoracije rtvama neonacizma u
budunosti. Naalost, na to se do sada
jo niko nije odvaio.

(Preuzeto iz asopisa Konkret, 6/2013,
str. 1213)

Desniari, i obini i ekstremni, pre svega su
poslunici i straljivci do sri. Kad bi se njima obratila
neka autoritarna osoba ili jedan nosilac dravne
funkcije, a pogotovo neki vii dravni autoritet, i
saoptio im da odreene aktivnosti nee biti tolerisane,
mogao bi se verovatno utedeti novac za tolike
dravne programe za borbu protiv desnice.

29

K
akva je to zemlja u kojoj jedna
nacistika banda celu deceni-
ju ubija nemake Turke i Grke,
a da ne bude na vreme zaustavljena
u tome, pa ak da za njom uopte i ne
bude potrage? Da bi se ta zagonetka
reila, nisu potrebne istrane komisi-
je i mesta u sudnici minhenskog Vieg
zemaljskog suda. Da skratim priu, evo
brzog i tanog odgovora kojeg novinari
nikako da se dosete.
Ovo je zemlja u kojoj je predsednica
najvee organizacije-naslednice naci-
stikih politikih struktura istovreme-
no glasnogovornica za ljudska prava
pri najveoj poslanikoj grupi u Save-
znom parlamentu. Danas itam da je
rulja gospoe tajnbah, prilikom svog
poslednjeg susreta, od predsednika
eke traila da se izvini za eke zlo-
ine nad Nemcima, kao to je to ranije
od Iraca traila kraljica Elizabeta. Dok
je Vaclav Klaus ovaj zahtev nazvao ne-
verovatno bezoseajnim, te dokazom
nepopravljivosti, socijaldemokrata Mi-
hal Haek prebacio je portparolu sudet-
skih Nemaca drskost, glupost i pro-
vokativnost, a komunista Vojeh Filip
govorio je o vrhuncu arogancije ove
organizacije, koja do danas nije shvati-
la ko je pokrenuo poslednji svetski rat
i na koji nain su Nemci, koji su iveli
na teritoriji tadanje ehoslovake, bili
u sve to umeani. A ta se dotle doga-
alo u ovoj zemlji? Horst Zehofer, ba-
varski premijer i predsedavajui jedne
od partija koje vladaju u Berlinu, pru-
io je podrku nepopravljivima: Ra-
unajte na neogranienu solidarnost
bavarske pokrajinske vlasti.
Zemlja u kojoj su esi zloinci a Hen-
lajnovi Nemci rtve, jeste zemlja u kojoj
je nakon ubistva est Turaka, sredinom
2005, ustanovljena specijalna istrana
komisija pod imenom Bosfor, zato to
nemaka policija tano zna, ak i onda
kad nita ne zna, da rtve imaju veze
s turskim narko-dilerima iz Holan-
dije. To je zemlja u kojoj sedma sila,
takozvani mediji, uspeva da ustanovi
istinu pre nego izvrna vlast ili sudstvo,
pa tako ubistvo Grka Teodorosa Bulga-
ridesa, u junu 2005, isprati naslovom
Hladnokrvno pogubljen sedma r-
tva. Turska mafja ponovo udara. Kao
esi u Lidicama. (Ne, taj naslov nije
potekao od lista Bild, najveeg toale-
toida na zapadnoj hemisferi, ve od
liberalnog minhenskog lista Abendzei-
tung).
Ovo je zemlja koja, kad namerava da
vodi rat, meunarodnim pravom obri-
e sopstveno dupe, ali zato u skladu sa
ustavom i pravom, a sve u svrhu ouva-
nja partijskih privilegija, fnansira 70 %
partijskog budeta zvanine nemake
nacistike partije NPD, i to iz najsve-
tijih izvora koji postoje iz poreskih
sredstava. Ovo je zemlja ija vladajua
partija daje ritam asocijaciji konzer-
vativnih stranaka u evropskom par-
lamentu, kojoj pripada i stranka ma-
arskog premijera Viktora Orbana, pri
emu se ona, za razliku od socijalde-
mokrata, liberala, levice i zelenih, kao
i same Evropske komisije, ustruava da
svog maarskog kolegu upozori na po-
litiku koju vodi. Politiku koja dozvolja-
va paravojnim jedinicama da otvoreno
ugroavaju ivote Jevreja i Roma i koja
rehabilituje saveznika Rajha Miklo-
a Hortija, koji je 400.000 maarskih
Jevreja poslao na put koji se okonao
smru u Auvicu.
Ovo je zemlja ija je kancelarka papi
Franciskusu kao poklon uruila kom-
plet od 107 kompakt diskova sabranih
dela dirigenta Vilhelma Furtvenglera,
koji je kao jedan od muziara na naci-
stikoj listi omiljenih bio, najblae
reeno, problematina fgura. Ovo je
zemlja iji politiki i drutveni vrh sva-
ke godine u avgustu hrli na takozvani
muziki festival Riharda Vagnera, ka
zelenim brdima i onoj braon kui ija
je upravnica Vinifred Vagner, supruga
kompozitorovog sina Zigfrida, ostala
verna svom Fireru sve do svoje smrti
1980. Njeni sinovi Volfgang i Viland
nastavili su sa celim tim cirkusom, bez
da su se ikad zastideli svoje ljubavi pre-
ma ika Volfu, kako su inae zvali
Ministar i devojica
Pie: Herman L. Gremlica, prevod: Walter Ulbricht Jovanovi
Politiari kao to
su Oto ili i Hans-Peter
Fridrih, policajci naoruani
palicama i prislunim
ureajima, svaki atentat,
pre nego to su se dosetili
islamista, pripisivali su
leviarima.

30

31
Hitlera. Neduna deca? Godine 1945.
imali su 28, odnosno 26 godina, i bili
su dovoljno odrasli da bi uestvovali u
intrigama u Kancelariji Rajha. Inae,
ta mislite kako se zove dirigent koji je
od 1933. do 1944. bio najzaposleniji na
Vagnerovim igrama u Bajrojtu? Tano!
Ovo je zemlja u kojoj je jedan pozori-
ni intendant nakon premijere uklonio
s repertoara Vagnerovog Tanhojzera,
zato to su se neki gledaoci toliko uzbu-
dili zbog toga to je Venusberg iz sage
predstavljen kao leglo nacizma, da su
tvrdili da im je bila potrebna pomo le-
kara. To je ak i nedeljniku Der Spiegel,
koji je uvek pripravan da brani stare
borce, poput Hajdegera, Kizingera ili
Valzera, delovalo preterano: Nemci su
u svojoj novijoj istoriji pobili est mili-
ona Jevreja, ali kad ih 2013. neko samo
podseti na to, odmah zovu ika-dokto-
ra.
U ovoj zemlji, ija dravna televizija
slavi Vagnerove udesne svetove u
ak trideset i jednom nastavku, poli-
tiari kao to su Oto ili i Hans-Peter
Fridrih, policajci naoruani palicama
i prislunim ureajima, svaki atentat,
pre nego to su se dosetili islamista,
pripisivali su leviarima. Kad se sasvim
sluajno saznalo da su to bili nacisti,
onda su poinioce preimenovali u ek-
stremiste, ne bi li se tako pred oima
javnosti prikrila razlika izmeu levi-
arskog nasilja, koje je okrenuto prema
vladajuoj klasi (i njenom personalu), i
desniarskog nasilja, koje ubija siroti-
nju podmetnutim eksplozivima (kao
na Oktoberfestu 1980, kad je ubijeno 13
i ranjeno 211 osoba) ili sa daljine akti-
viranim eksplozivnim ureajima na-
punjenim ekserima (kao 2004. ispred
jedne frizerske radnje u Kelnu, kad je
povreeno 22 osobe).
U ovoj zemlji je dolus komandujueg
ministra za pitanja bezbednosti sve
drugo osim eventualis umesto toga,
njegove su namere od starta zle (dolus
eventualis, u pravnom jeziku even-
tualni umiljaj; ovde igra rei, prim.
prev.). Prvo to je saveznom ministru
policije palo na pamet, kad su otkriveni
zloini Nacionalsocijalistikog podze-
mlja i kad je uhapena jedina preivela
lanica bande Beate . (samo otkriva-
nje i hapenje nije bilo zasluga ministra
i njegovih saradnika) jeste bila dalja
izgradnja dravnih aparata za borbu
protiv ekstremista, u koje Hans-Pe-
ter Fridrih i njegovi ubrajaju pre svega
demonstrante, koji se suprotstavljaju
braon bataljonima i njihovim simpa-
tizerima iz dravnih redova.
U ovoj zemlji nikad itan, ali s pravom
visoko cenjen, ciriki list Neue Zr-
cher Zeitung, povodom poetka proce-
sa protiv Beate . i ostalih naveo je na
razmiljanje: Glavno je to da u Min-
henu na optuenikoj klupi ne sedi Ne-
maka, ve nasilni nemaki desni ek-
stremizam... Mediji, politika i javnost
svakodnevno izraavaju svoje gaenje,
a to je iskreno, ohrabrujue i vano.
Ovaj list je ve jednom prilikom, ali
mnogo ranije, dao isto ovako odmere-
nu ocenu. Bilo je to 18. maja 1933, dan
nakon jednog govora Firera u Rajhsta-
gu: Na jednostavan, narodu razumljiv
nain, govornik je saeo sve nema-
ke albe na jednom mestu... Iz govora
odranog u apsolutno parlamentarnom
tonu, video se napor da se teze potkre-
pe argumentima. A pre svega, naglae-
ni su miroljubivi pogledi Nemake.
Eto, takva je ona buroazija. Ja nagi-
njem ka neto manje odmerenosti. Pro-
ces protiv nemakog desnog ekstre-
mizma, u kojem na optuenikoj klupi
ne sede Hans-Peter Fridrih i njegovi
ljudi, za mene je jedno veliko nita.
Prosto neka se nosi. A za ekskluzivna
otkria, kao to je bilo ono da je optu-
ena Beate . kod zatvorskog frizera
ofarbala kosu (Greka!, ve ujem
kako vie jedan heroj sedme sile, Nije
ofarbala kosu, nego se samo fenirala!)
uopte nisam zainteresovan.

(Preuzeto iz asopisa Konkret, 6/2013,

str. 9)
Ovo je zemlja u kojoj je jedan pozorini intendant
nakon premijere uklonio s repertoara Vagnerovog
Tanhojzera, zato to su se neki gledaoci toliko uzbudili
zbog toga to je Venusberg iz sage predstavljen kao
leglo nacizma, da su tvrdili da im je bila potrebna
pomo lekara.

32
33
SIVA ZONA
ZONA LICEMERJA
I MANIPULACIJE
IZA MASKE APOLITINOSTI
I NEZAINTERESOVANOSTI
ZA UEE U DRUTVENOM
IVOTU, KOJU NOSE
NEKI PUNK I OI BENDOVI,
ZAPRAVO SE KRIJE FAIZAM
U NAJPROSTIJEM OBLIKU. DA
VIDIMO KAKO TO IZGLEDA NA
NEMAKOJ MUZIKOJ SCENI
Pie: Felix SGHC;
Prevela: Jelena ureinovi
O
vaj lanak ukratko se dotie
teme sive zone na punk i oi
sceni, a obrauje nekoliko pri-
mera, s fokusom na nemakoj muzikoj
sceni. Postoji mnogo vie bendova, lju-
di i injenica kojih smo se jo mogli do-
tai, ali mi smo se koncentrisali na ne-
koliko glavnih. Ako ste zainteresovani
da proitate vie o ovoj tematici, potra-
ite na internetu Rote Hoetzpamph-
let ili Antifaschistisches Infoblatt 92
(oba na nemakom).
Diskusija o fencewalkingu na oi sce-
ni zapoeta je u oktobru 2008. godine,
kad se u javnosti pojavio veliki tekst
pod naslovom Das Rote Hetzpamph-
let. Namera ovog lanka bila je da se
pokau veze antirasistikog benda
Stomper 98 s ekstremnom desnicom.
lanovi benda Stomper 98 smatrani su
nekom vrstom zvezda na oi sceni, ali
oni ovde slue samo kao primer za ve-
liki broj bendova.
FAIZAM IZA
APOLITINOSTI
Uspostavljanje takozvane sive zone
vodi do srozavanja pravih, progresiv-
nih vrednosti alternativne kulture. Na

34
oi koncertima iri se mrnja prema azi-
lantima i homoseksualcima. Na hard-
core koncertima posetioci su uglavnom
stereotipni tough guys, koji dolaze
direktno iz teretane i pretvaraju se da
su opasni huligani. Kad kaemo de-
snica, mislimo na nepolitiki milje,
iji pripadnici sopstveno ponaanje ne
smatraju politikom akcijom, ak esto
grade imid na apolitinosti, ali njihove
aktivnosti bazirane su na vrednostima
i stavovima koji u stvari pripadaju (ek-
stremnoj) desnici.
Siva zona je deo muzike supkulture
koja javno nastoji da odri apolitini,
pa ak i antidesniarski imid, dok je
zapravo povezana s krajnjom desnicom
drutveno, strukturalno i sadrajno.
Pripadati sivoj zoni ne znai svirati jed-
nom ili dva puta sa sumnjivim bendo-
vima na festivalima ili imati neke lane
prijatelje na Facebooku. Radi se o du-
bokoj povezanosti tih bendova s desni-
com, i to na svim nivoima, kao to ete
videti kasnije u ovom tekstu na prime-
ru benda Stomper 98.
Kako apolitian bend iri desniar-
sku poruku moe se videti na primeru
benda Gerbenok, koji kae da je njihova
muzika onakva kakav oi treba da bude.
Tako, na primer, u svojim tekstovima o
novim hipicima oni kau: Tis should
not sound racist now, but thats the way
it goes. Some asylum seekers deal drugs
in the toilette of the train station. With
long hair and a nice tan they stand at
the advertising pillar. Sending children
out on the streets... Oni pokuavaju da
sviraju pod banerom Love music, hate
fascism, s vremena na vreme, ali kao
to moete da vidite iz njihovih teksto-
va, to je, jednostavno, la. Ipak, dodava-
nje antirasistikog banera moe jednom
bendu mnogo da pomogne da zapui
usta onima koji ga kritikuju.
Zahvaljujui apolitinosti publike, ire-
nju antiekstremistikih stavova, izjed-
naavanju levice i desnice u javnosti, te
percipiranju ekstremne desnice isklju-
ivo kao grupe koja se otvoreno pred-
stavlja kao takva, neonacisti, polako i
sigurno, uvlae se u supkulturu. Rock
Against Fascism veoma je esto samo
prazan slogan koji se koristi da bi se
oprao imid benda, promotera, institu-
cije ili ega god. I tako, ekstremna de-
snica uvlai se u leve strukture, gde iri
rasizam, seksizam i homofobiju.
PRIMERI PRIKRIVENOG
FAIZMA
Kao primer moe se uzeti stari engleski
skinhed i muziar Frenk Maral aka
Frenki Flejm, koji peva i u bendu Su-
peryob. On stvara muziku koja ne stoji
ispred bilo kakvog politikog slogana,
kako on kae. Ipak, to ga ne spreava
da izjavljuje kako su imigracija i dola-
zei ratovi izmeu rasa glavni problemi
Engleske. Na pitanje zato nosi Torov
eki kao simbol oko vrata, na ogrlici,
u desniarskom fanzinu Feindkontakt,
on zauzima stereotipni desniarski i
nacionalistiki stav i odgovara da je to
zbog tradicije i kulture naih predaka
i evolucije severnoevropskih naroda.
Ja sam jedan od njih i to su moji lju-
di!, kae on i dodaje da to nema veze
s mrnjom prema drugim narodima,
ali svoj stavlja na prvo mesto, jer je to
ispravno miljenje i ponaanje. Na pita-
nje zato je skinhed on odgovara: Jer
sam ponosan na sebe i svoju zemlju, a
i zbog toga to elim da ostanem jak i u
dobroj formi. Apsurd je u tome to go-
tovo da ne mogu da se nau fotografje
dotinog da nije pijan ili bar da ne dri
pivo u ruci. Godine 2007, Frenki Flejm
svirao je sa Stomper 98 na Oi! Te Mee-
ting u Leipzigu, pa 2009. ponovo u Laj-
pcigu, u Conne Islandu, pa u St. Pauli
fan klubu i na Endless Summer festivalu
(St. Pauli navijai su se u meuvremenu
ogradili od njega i rekli da nisu znali
za njegove desniarske stavove). Izme-
u tih koncerata imao je i neke svirke
Siva zona je deo muzike supkulture koja javno
nastoji da odri apolitini, pa ak i antidesniarski
imid, dok je zapravo povezana s krajnjom desnicom
drutveno, strukturalno i sadrajno.

35
na poznatim naci mestima kao to su
Skinhouse Menfs u Turingenu i De
Kastelein/Moloko Bar u Briu u Belgi-
ji.
Odea takozvanih apolitinih nudi
mogunost da se uklope u dogaaj na
koji idu. Tako se Hannah iz ekipe de-
sniarskog oi benda I Dont Like You
pojavljuje u Skrewdriver majici u Skin-
house Menfsu, a za punk festival For-
ce Attack bira majicu s razbijenim ku-
kastim krstom.
Apolitina etiketa esto se koristi da bi
se prikrio ekstremno desniarski stil
ivota, jer ako bi otvoreno pokazivali
ono to jesu, uskoro bi se nali pod pri-
tiskom i represijom. Kao primer mogu
da se uzmu Bootboys Hildesheim, jedna
od vodeih ekipa koja organizuje apo-
litine dogaaje gde sviraju neonaci-
stiki bendovi poput Endstufe. Dogaaj
koji je obeleen kao apolitian, laki je
za organizovanje nego otvoreno neo-
nacistiki dogaaj, a i otvara vrata ka
novim tritima, to je odavno bio cilj
desnog rock-biznisa. Po statistikama,
broj otvoreno neonacistikih koncerata
opada, ali se broj greyzone koncerata
veoma brzo poveava. U Nemakoj, na-
cionalistika stranka NPD i nacistika
organizacija Freie Kameradschafen
gube svoj uticaj i snagu, jer su desnici
oi i hardcore svirke zanimljivije nego
politiki dogaaji gde moraju da slua-
ju govore i povinuju se pravilima orga-
nizatora i policije.
Bend Combat 77 iz Hanovera nazvao je
kritikovanje sive zone lovom na vetice
u organizaciji ljudi koji su zaboravili ko
je pravi neprijatelj i koji s njima samo
dele scenu i nita vie. To je uobiajen
stav prema ovoj temi koji imaju oni
koji se oseaju prozvanim. Stomper 98
imaju isti stav i nazivaju svoje kritiare
nedoslednim staljinistima. Ali slika na
kojoj je Sebi iz Stomper 98 zagrljen s ne-
onacistom nije jedino to uzrokuje ne-
zadovoljstvo meu njihovim fanovima,
ve su to jasne protivrenosti u pona-
anju lanova ovog benda i nepobitne
injenice koje svedoe o njihovim sta-
vovima. Oni se pretvaraju da su rtve.
Tu se jasno ogleda slinost s njihovim
uzorom Bohse Onkelz. Oni su stvorili
kulturu pobune koja to u stvari nije i ne
treba ih doivljavati na takav nain. To
je samo prodaja punka, oi i hardcorea
kao simbola pobune, gde u stvari niko
ne mora da zauzme bilo kakav stav pre-
ma bilo emu. A kakve su sve gluposti
ljudi spremni da izgovore na tu temu,
moemo videti ponovo iz primera
Combat 77: U dananje vreme, mnogi
ljudi zaboravljaju da je punk samo po-
buna, a ne neka ekstremna leviarska
propaganda. Da li pobuna moe uop-
te da bude apolitina? Pobuna se de-
fnie kao akt otpora protiv dravnih
autoriteta, odnosno borba protiv vlada-
juih klasa, politikih prilika i akcija.
Ko je upoznat s rasistikim sadrajem
tekstova kultnog benda 4 Skins i ipak
ih podrava, iri rasnu mrnju. To je
upueno ne samo greyzone izdava-
kim kuama, kao to su Bandworm
ili Randale Records. Ko pevau kul-
tnog benda Te Gonads, Geriju Buelu,
koji je bio i kandidat jedne desniarske
stranke u Engleskoj 2008. (UK Inde-
pendence Party UKIP), daje mogu-
nost da svira na Punk and Disorderly
festivalu, daje ansu irenju desne poli-
tike poruke, ak i ako ovek te veeri
samo svira svoju muziku.
Naposletku, siva zona jeste odraz
drutvenog mejnstrima, kao to su ko-
mercijalizam, antiekstremizam, ideja
da sve moe da proe i da je bitna samo
zabava, to zapravo predstavlja liniju
manjeg otpora. Zato levi bendovi kao
Slime dele binu s bendovima iz sive
zone, lako je objasniti. Ako se iskom-
binuju bendovi iz razliitih scena, vie
ljudi e doi na koncert, to znai da e
i proft biti vei onome ko to organizuje
ili samo nastupa tamo. Uspostavljanje
Zahvaljujui apolitinosti publike, irenju antiekstremistikih stavova,
izjednaavanju levice i desnice u javnosti, te percipiranju ekstremne desnice
iskljuivo kao grupe koja se otvoreno predstavlja kao takva, neonacisti, polako i
sigurno, uvlae se u supkulturu.

36

37
sive zone u klubovima koji se sma-
traju leviarskim posledica je komerci-
jalizacije i rasta buroaskih vrednosti u
levoj supkulturi. Da bi se to zaustavilo,
potrebna nam je snana levica, koja e
napuniti klubove ukraene njenim slo-
ganima i banerima a koji promoviu
prave vrednosti. Ta levica mora u pra-
vom smislu rei da ivi tu svoju radi-
kalnu kritiku i pogled na drutvo, a ne
samo da se tako etiketira.
PRIA O STOMPER 98
Poto smo dosta spominjali Stomper
98, objasniemo njihovu priu malo
detaljnije.
Sebastijan Sebi Valkenhorst dolazi s
ekstremno desniarske scene. Oko
1990, bio je deo desne skinhed scene
u Delmenhorstu, u blizini Bremena.
Kasnije je poeo da svira bas u naci-
stikom bendu Boots Brothers i bio je
aktivan neonacista. Kad se preselio u
Getingen, ogradio se od desne scene,
otkrivi multietnike korene skinhed
kulture i osnovao je Stomper 98 1998.
godine.
Meutim, 12. aprila 2008, vratio se u
svoju prolost, makar samo na nekoli-
ko sati. Bootboys Hildesheim organizo-
vali su koncert s desniarskim bendom
Indecent Exposure i fotografje s ovog
koncerta nale su se na raznim privat-
nim internet stranicama i proflima.
Na jednoj fotografji moe se videti
Walkenhorst zagrljen s Jensom Bran-
tom, pevaem najstarijeg nemakog
neonacistikog benda Endstufe, a obo-
jica pokazuju pesnicu prema kameri.
Upitan za ovu fotografju, rekao je da je
to bilo samo putovanje unazad, u nje-
govu mladost, u period iz kojeg poznaje
Branta. Kada su 4 Skins svirali nekoliko
pesama kao iznenaenje, atmosfera je
uzavrela i ta fotografja je tada nastala.
To je bio razlog zbog kojeg je napisan
79 strana dugaak tekst s fotografjama
i injenicama o Stomper 98 i njihovoj
povezanosti s desnicom, a sve to kako
bi bio spreen njihov koncert u Conne
Island u Leipzigu.
Dokument, koji smo ve spominja-
li, zove se Das Rote Hetzpamphlet i
moe da se pronae na internetu. Ipak,
koncert nije spreen i Stomper 98 i Te
Templars te veeri ak su svirali stare
obrade od Bhse Onkelza. S Valkenhor-
stom na bini je bila i Mihaela J, lani-
ca Bootboys Hildesheima. Povezanost
Stompera 98 s Bootboys Hildesheimom
u to vreme bila je intenzivna, pa se
moe videti i gitarista, Tomi Tokspak s
pitoljem i majicom Riot Crew Bootboys
Hildesheim. U novembru 2008, 2 dana
nakon to je Stomper optuio kritiare
da izvru injenice i manipuliu njima,
u Hildeshajmu se odigrala skinhed ur-
ka, kojoj su prisustvovala 3 lana Stom-
per 98. Gitarista Tobijas Flake pozirao
je zajedno s Hajdi S. iz Getingena, koja
pripada glavnim snagama nemake ne-
onacistike scene. ak i onaj ko ne zna
ko je ona, moe lako prepoznati da je
nacista, jer ima tetovau triskeliona
trokrake svastike umesto obrva.
Basista benda, Lars Iversen, rekao je u
intervjuu za fanzin Ox: Boja koe nije
vana za skinhede, vanije je pitanje:
da li si skinhed ili nisi? Dovoljno je biti
skinhed i to je ve dovoljan i siguran
znak da je neko protiv rasizma i faiz-
ma. Pitanje po emu je Stomper 98 an-
tirasistiki bend ima i svoj jasan odgo-
vor u vidu crnog bubnjara! Fil Rigo,
poznat i kao Fil Templar, igra vanu
ulogu u povezanosti ekstremne desni-
ce s bendom Stomper 98. On je svirao
oko 2000. godine u amerikom bendu
First Strike, stereotipnom amerikom
desniarskom bendu, protiv nacista i
Potrebna nam je snana levica, koja e napuniti
klubove ukraene njenim sloganima i banerima a koji
promoviu progresivne vrednosti. Ta levica mora u
pravom smislu rei da ivi tu svoju radikalnu kritiku i
pogled na drutvo, a ne samo da se tako etiketira.

38
crvenog ljama. Tako i kae jedan od
njihovih tekstova: Red scum, we say
hang those bastards high (), red scum
soon youre gonna fucking die, you
got no American pride. U intervjuu
iz 2010. Fil je izjavio da je on samo
svirao u First Strike. Nakon to su se
raspali, organizovali su ponovno oku-
pljanje 2008, a upravo Fil bio je glavni
organizator tog koncerta u Njujorku,
gde su svirali First Strike, Te Templars
i desniarski bendovi iz panije Ultimo
Asalto i Glory Boys.
Te Templars je bend iz Njujorka, koji
je 1991. osnovao upravo Fil Templar.
Godine 1997. izbacili su pesmu koja
pokazuje da je u pitanju bend sa kseno-
fobinim, socijalno-darvinistikim sta-
vom. Tekst te pesme ide ovako: Fuck
the third world, let them starve (...)
fuck trade wars, well close our doors,
fuck immigration, weve got our own
population. Templars i Stomper imaju
veoma blisko prijateljstvo i ak su izda-
li split EP zajedno.
Stomper 98 rade ozbiljno na tome da
postanu i ostanu kultni bend, a ek-
stremnu desnicu prihvataju kad god je
voljna da privremeno obustavi svoju
politiku, bar na jednu no. To je pravilo
ovog benda i zbog toga oni imaju kon-
takt s ljudima kao to je Hajdi S. Ili je,
jednostavno, dovoljno da se samo pre-
tvaraju da su apolitini. Kako drugaije
da se objasni njihov zajedniki koncert
sa Te Templars i Battlezone 2008. u
Njujorku? Battlezone dolaze s engle-
ske naci-rok scene i raspali su se 1994.
zbog nekih problema u okviru Blood
and Honour mree. Frontmen Aleks
Elui morao je da napusti Englesku zbog
pritiska od strane Combat 18 i nastanio
se 1999. u Peruu. Tamo je 2004. ponovo
osnovao Battlezone, ovog puta s muzi-
arima iz Perua, kao apolitian oi bend
koji samo svira svoju muziku.
Trebalo je da sviraju u Njujorku 2008,
ali ostali iz benda nisu dobili vize, pa
je onda pronaao gostujue muziare
iz bendova Templars i Stomper 98 za
to vee. Koncert je reklamiran kao ISP
Blitzkrieg 2008. Battlezone je nastu-
pio pod svojim starim imenom i
starim banerom, a novim
verzijama svojih starih
nacistikih pesama,
kao to su se i
sami izrazili.
Da se to to
se Elui dis-
tancirao
od ek-
stremne
desnice
ne moe
Dogaaj koji je obeleen kao apolitian, laki je za
organizovanje nego otvoreno neonacistiki dogaaj, a
i otvara vrata ka novim tritima, to je odavno bio cilj
desnog rock-biznisa.

39
uzeti za ozbiljno, vidi se iz toga to je
odsvirao neke pesme na Skincore festu
u Rio de aneiru, zajedno s bendom
Endstufe u junu 2008.
No, vratimo se na Stomper 98. Slika ja-
kog heteroseksualnog mukarca i od-
bacivanje svega to je drugaije i to se
smatra slabim jeste jedan od osnovnih
stavova koje promovie ovaj bend. Na
primer, u jednoj pesmi kau: Svi pan-
duri su pederi, svi panduri su pederi,
od Getingena do Liverpula. Iz ovoga
se jasno moe zakljuiti da kad pravi
mukarci prave urku, oni koji su dru-
gaiji nisu dobrodoli. Ipak, supkultu-
ralni kafanski flozof takoe govori i o
problemima o drutvu, pa tako tekst
pesme Pederast kae: Ponovo uvesti
stub srama, smrt e biti spas (...) obe-
si gada brzo i pravda e uraditi svoje.
Naravno, kako je i sam bend 2008. go-
dine objasnio, 8 godina nakon izlaska
pesme, u pitanju je zabuna, pesma se
mora razumeti u metaforikom smislu.
Tuno je da niko nikad nije onda razu-
meo tekst pesme onako kako su oni to
mislili.
I pored svega ovoga, Stomper 98 jo
uvek ima veliki lobi koji dopire dale-
ko unutar levog kulturnog biznisa.
Zbog velikog pritiska, bend je zapoeo
veliku kampanju kako bi sauvali svoj
imid i izgled u javnosti. Ox fanzin (za
koji Valkenhorst radi) dao im je dovolj-
no prostora da izraze svoje miljenje o
sebi. U leviarskim novinama TAZ ta-
koe je objavljen lanak o bendu koji je
u stvari njihovo saoptenje. Tourboo-
king agencija MAD iz Berlina koristila
je Stomper 98 kao komercijalni topse-
ller i zauzela se za bend u prodavnica-
ma i klubovima s naglaskom na tome
da je sve o njima preuveliano, tra
i stav samo jedne strane, momci su
stvarno cool.
KO SU ZAPRAVO
CONDEMNED 84
I na kraju, treba posvetiti panju jed-
nom meunarodno malo poznatijem
bendu Condemned 84. Kao primer veze
izmeu te daleke desnice i apolitinih
moe se uzeti koncert ove grupe koji
je organizovao, opet, Bootboys Hilde-
sheim. Na ulazu je reeno da je zabra-
njeno da se nose ili uzvikuju politike
poruke i da e oni koji budu tako neto
radili biti izbaeni s koncerta. Ipak,
tamo su bili ljudi s tetovaama tenka
Vehrmahta ili keltskim krstom ili lo-
gom Ardennen 1945. Takoe nije bio
problem da se ue s majicom nekog na-
cistikog benda kao to je Les Vilains,
na primer, i s njihovom politikom po-
rukom Punks Not Red ili s majicom
Te Jinxa, jo jednog naci-punk benda
iz vedske. Faistika distribucija Ad-
lerversand reklamirala je koncert, a
ispred kluba bila su parkirana kola s
apolitinim tablicama R-AC-88 ili
BH 88, ali kao to se moglo proitati na
forumima, nije bilo nikakvih problema
na koncertu.
Kakav politiki stav imaju Condemned
84 moe se videti iz njihovih izjava i
intervjua: ... Prvo, elim da kaem da
smo mi protiv komunizma, nove pesme
su vie politike, to znai vie patri-
otske. U Atlanti, odbili su da sviraju
sa Te Templars zbog toga to njihovi
evropski fanovi ne oekuju da oni dele
binu sa crnjom (nigger, prim. prev.).
U drugim intervjuima zauzimaju jasan
stav protiv imigranata, kao u fanzinu
Bulldog, kad o pogromima u Nemakoj
Stomper 98 rade ozbiljno na tome da postanu i
ostanu kultni bend, a ekstremnu desnicu prihvataju kad
god je voljna da privremeno obustavi svoju politiku, bar
na jednu no.

40
1993. godine kau: Mislim da je tako
neto moralo da se desi jednom, jer ve-
liki broj imigranata prouzrokuje mr-
nju meu stanovnitvom.
Uprkos ovim sasvim jasnim izjavama,
lanovi Condemned 84 jo uvek se pre-
tvaraju da su apolitini.
Pored mesta kao to je Skinhouse Mi-
lano, na koncertima koje su organi-
zovali nacisti, oni su takoe svirali u
Beogradu 2008. godine, zajedno s lo-
kalnim bendom Pogon BGD. Karte su
se prodavale u desniarskoj streetwear
prodavnici (Mods 69) koja takoe
prodaje marke kao to su Eric and Sons,
Pro Violence, Tor Steinar, Otadbina
i ostalo naci sranje. Za vreme koncerta
dosta pijanih likova salutiralo je Hitle-
ru ispred bine, tako da su se ovde apo-
litina siva zona i neonacistiki akti-
vizam opasno pomeali. Scena skree
udesno i takozvani apolitini dogaaji
mogu da budu iskoriteni od strane
ekstremne desnice za irenje njihovih
poruka i ciljeva, u atmosferi jedinstva i
prijateljstva, i da na taj nain pridobiju
ljude na svoju stranu.
NEKE INJENICE O COCK
SPARRERU
Cock Sparrer nikad nisu imali problem
s tim to imaju veliki broj faista i de-
sniara meu svojim fanovima, pa ak
i meu prijateljima. Takoe nisu ima-
li problem s tim da njihov DVD Cock
Sparrer What You See is What You
Get iz 2005. godine bude objavljen za
nacistiku izdavaku kuu Hit Re-
cords koju dri Janik Pole iz Belgije.
Pored Hit Recordsa, Pole je takoe
zasluan za Blood and Honour dis-
tribuciju Excalibur Services, imao je i
faistiku prodavnicu Hit Shop, koja
je prodavala neonacistiku propagandu
i muziku. Hit Records i Excalibur
Services vie ne postoje.
Jo jedan poznanik Cock Sparrera je-
ste takozvani Onkel Hajni iz Bilefel-
da u Nemakoj. Ovaj desniar bio je,
osamdesetih godina, jedan od voa
neofaistikih huligana, navijaa fud-
balskog kluba Arminia Bielefeld. Meu
huliganima, neonacistima i na navija-
koj sceni on je i dalje veoma potovana
linost. Kad je Cock Sparrer imao prvi
revival 1994. godine, on je bio vode-
i lik u njihovom obezbeenju. Od tog
vremena, u veoma je bliskom prijatelj-
stvu s bendom, tako da ako vie i ne
radi za njih, dobrodoao je na njihovim
koncertima. (Videti: www.myspace.
com/onkelheinibielefeld)
Cock Sparrer nisu imali problem ni da
sarauju s desniarskim promoteri-
ma iz Francuske Breizh Wankers. Ako
samo pogledate prethodne koncerte,
koje su oni organizovali i kakve ben-
dove su pozivali, moete jasno da vidite
da ni oni nisu isti.
Nema sumnje da su Breizh Wankers
Krew, koji su pozvali Cock Sparrer da
sviraju 2010. godine, desniari, jer ina-
e ne bi pozvali desniarske bendove i
poznatog Blood & Honour DJ-a iz
naci benda Les Vilains koji i dri ve
pomenuti pab De Kastelein/Moloko-
Bar.
Kad su Cock Sparrer svirali 2009. go-
dine u Beogradu, organizator koncerta
bila je prodavnica Mod 69, koja pro-
daje Tor Steinar, Pittbull Germany i
svoju marku Otadbina, koja je kao
neka vrsta kopije marki Tor Steinar i
Erik & Sons. Ovde predstavljamo novi
streetwear brend na srpskom tritu
Otadbina, inspirisan duhovnim,
tradicionalnim i patriotskim idejama.
Mi pronalazimo inspiraciju za motive
na naim proizvodima u bogatom kul-
turnom nasleu nae otadbine. Ako
pogledate Myspace stranicu Mod 69,
videete da meu prijateljima imaju
Otadbinu, Oi Aint Red, Cock Sparrer i
ve pomenutog Onkel Hajnija.
Kako god, izgleda da Cock Sparrer ve-
rovatno nisu znali za sve ove injenice.
Ako je i tako, onda njih nije ni briga za
ovakve stvari, dokle god dobijaju dobre
Svako je vaan i sve je vano svaka borba, delo,
akcija, misao, sve to ima veze s aktuelnim deavanjima,
svako ko ima ideju kako da uestvuje u promenama,
svaka misao o vrednostima i standardima koje treba
da negujemo u drutvu. Svako ljudsko bie jeste
odgovorna politika linost, jer svako od nas je nosilac
svojih prava, ali i obaveza prema drutvu.

41
pare. Mogu da se prave slepi i glupi, jer
ne ele da znaju istinu o svojim poslov-
nim partnerima.
Koncert Cock Sparrer u Hamburgu
2012, prema reima prisutnih, bilo je
najvee nemako nacistiko okupljanje
izvan naci scene. Meu 4.000 ljudi, bio
je ogroman broj nacista, raznih faista i
desnih fudbalskih fanova. Iako je to bilo
oigledno, Cock Sparrer opet nije ma-
rio za to to sviraju za takav ljam. Sve
je veoma jednostavno, ak i kad je re o
velikom bendu, kao to je Cock Sparrer.
Ako neki bend ne eli da ima naciste na
svojim koncertima, dovoljno je poslati
jasnu poruku preko teksta pesme ili ja-
sne akcije benda, organizatora, obezbe-
enja i fanova, ali izgleda da niko nije
zainteresovan da izbaci naciste s kon-
cerata Cock Sparrera. Zbog toga oni ne
treba da se ale ako ih neko optuuje da
su tolerantni prema ekstremnoj desnici
i nacistima. Deril Smit, gitarista ovog
benda, producirao je njihov pomenuti
DVD zajedno s Janikom Poleom. Nje-
gov drugi bend Argy Bargy svirao je,
poslednjih godina, u faistikim klubo-
vima kao to su De Kastelein i s desni-
arskim bendovima i publikom.
IZIGRAVANJE NEMOI
Kao neki zatitni oklop, ljudi iz sive
zone nose etiketu apolitinosti. Na taj
nain, oni pokuavaju da zatite od kri-
tike svoje saradnike, svoj rad i publiku.
A svako od njih ima svoje razloge zbog
kojih se sam naziva apolitinim.
Mnogi iz sive zone smatraju da je ne-
utralnost pitanje samopouzdanja, oni
ne ele da im neko govori ta treba da
sluaju, pevaju ili nose. Na stereotipan
nain, oni tvrde da su nezavisni i da
imaju svoj pogled na svet, to znai da
je svako ko se pokae kao politian u
startu diskvalifkovan kao neautenti-
an i izmanipulisan.
Greyzone bendovi vole da prika-
u sebe kao male ljude iz niih klasa,
koji samo mogu da vrte glavom na
to ta se deava oko njih. Ta politika
apatija moe se razumeti, ona je bliska
konzervativnom reakcionarnom po-
litikom pogledu. Oni tvrde da su oni
jednostavni i iskreni ljudi. Mi osea-
mo tako i sasvim je normalno oseati
da homoseksualci nisu normalni ili da
su one to spaljuju brushaltere seksu-
alno isfrustrirane. ak i kad bendovi
pevaju u prilog smrtnoj kazni, to je
samo pokazivanje emocija, a ne poli-
tika akcija. Drutvene okolnosti su
viene kao a priori date i tako bivaju
prihvaene. Oni, u stvari, ne ele nika-
kvu promenu.
Kad je u pitanju pojam politike, siva
zona ovo polje vidi uglavnom kao bor-
bu za mo u parlamentu ili kao ekstre-
mne oblike levice ili desnice. Ovaj poli-
tki stav slian je onome srednjovekov-
nom, predemokratskom i prepoliti-
kom miljenju da politiku kreiraju voe
i da obinim ljudima nije dozvoljeno da
u njoj uestvuju. S druge strane, posto-
ji moderan pogled na politiku. Politika
je vie nego mo vladajue klase. Svako
je vaan i sve je vano svaka borba,
delo, akcija, misao, sve to ima veze s
aktuelnim deavanjima, svako ko ima
ideju kako da uestvuje u promenama,
svaka misao o vrednostima i standardi-
ma koje treba da negujemo u drutvu.
Svako ljudsko bie jeste odgovorna po-
litika linost, jer svako od nas je no-
silac svojih prava, ali i obaveza prema
drutvu. Kad sve to uzmemo u obzir,
jasno je da svako od nas na svoj nain
uestvuje u politikom i drutvenom
ivotu. Dakle, ako neko uzvikuje parole
u korist smrtne kazne, bez obzira na to
da li se to odigrava u koli, pabu, par-
lamentu ili na bini politika poruka
ostaje politika poruka!
Hvala autorima Rote Hetzpamphleta
i Antifaschistisches Infoblatta nr. 91
za sve informacije, istraivaki rad i
svaki drugi vid podrke. Bez toga ovaj
lanak ne bi bio napisan.

(Preuzeto i prevedeno iz asopisa Talk
Te Walk #2)
42
43
44
???
FAIZAM I AGONIJA (MALO) GRAANINA:
TRI SAVETA ZA RAJMUNDA PRECELA
ODMAH POTOM POZVAO SAM JEDNU KOLU ZA DIJU-DICU I PITAO
ZA PROSPEKTE I USLOVE. IMAO SAM OSEAJ DA DOLAZI VREME KAD E
MORATI DA SE ZNA DIJU-DICU. (UBRZO POTOM SAM, NARAVNO, UVIDEO DA
JE VREME KAD JE JO POMAGAO DIJU-DICU VE BILO PROLO I DA JE OVEK
PRE MORAO DA OVLADA NEKOM VRSTOM DUHOVNOG DIJU-DICUA).
(Razmiljanja Sebastijana Hafnera/Rajmunda Precela iz februara 1933, dan
nakon paljevine Rajhstaga i uvoenja vanrednog stanja)
Pie: Vojislav Martinov

45
FAIZAM I AGONIJA (MALO) GRAANINA:
TRI SAVETA ZA RAJMUNDA PRECELA
M
emoaristiku moemo svrstati
meu najinteresantnije ali i
najdelikatnije istorijske izvo-
re. Ve dva veka nauna istoriografja
pokuava da se distancira od svojih li-
terarnih korena, a memoari, dnevnici,
zapisi i slina graa uporno se trude
da je vrate natrag u knjievnost. Svo-
jom narativnom zavodljivou dovode
u iskuenje sve one savesne istraivae
koji se trude da operiu formalnijim,
ali analitiki pouzdanijim fragmenti-
ma prolosti nego to su to neije line
reminiscencije, patinirane naknadnom
pameu. Jer, memoari nose mnoge za-
mke: uvek je tu, najpre, neuklonjiva su-
jeta autora, esto kao prvobitna, pa ma-
kar i latentna motivacija. Nekad je to
potreba da se opere biografja, da se
nametne sopstveni pogled na neki isto-
rijski dogaaj, da se trijumfuje sa za-
kasnelim zakljucima, ili ak da se de-
monstriraju pretpostavljeni literarni
talenti (knjievnici su posebno
skloni da se oprobaju i u ovoj
formi, oseajui se pozvanim
da budu hroniari svoga vre-
mena). Tu je, takoe, i neiz-
bena pretenzija da se itaocu
nametne jedna celovita slika
odreenog dogaaja ili epo-
he. Nepaljivcu se lako moe
desiti da, zanet priom, zabora-
vi da pred njim stoji samo jedna
subjektivna, a u gorim sluajevima
i svesno kontaminirana, zaokrue-
na naracija. Zato je dunost
istoriara da memoarima
pristupa obazrivo, nao-
ruan izvorima prvog
reda, zdravom do-
zom skepse
i, to je najvanije, sopstvenim pitanji-
ma, kako bi predupredio mogunost da
ga tekst ponese. Ponekad se, meutim,
desi da nas autor uvue u svoj svet, da
nam popusti kritiki nerv i da prosto
poelimo da odbacimo hladnokrvnu
distancu i naune postulate u elji da se
upustimo u fktivnu polemiku s njego-
vim tezama, razmiljanjima i istina-
ma. To je siguran znak da razmatrani
tekst ima izvesnu aktuelnost, znaaj za
sadanjicu, dakle, da je u pitanju ona
vrua prolost koja nas se, moda tek
subjektivno, jo uvek (in)direktno isu-
vie tie da bismo je mogli hladne glave
i metodoloki secirati. Nesvakidanja
Istorija jednog Nemca Sebastijana Haf-
nera za mene predstavlja upravo takav
tekst.
1
KO JE BIO SEBASTIJAN
HAFNER?
Iza imena Sebastijan Hafner zapra-
vo se krije Rajmund Precel (Raimund
Pretzel), nemaki emigrant, jedan od
zakasnelih vajmarskih siroia, koji
se nakon est godina iskustva u Treem
rajhu dokopao Londona, prebegavi u
Britaniju zajedno sa svojom suprugom
jevrejskog porekla. Na promenu imena
odluio se kako bi zatitio ostatak svo-
je porodice od moguih represalija re-
ima. U Britaniji je vrlo brzo uspeo da
nastavi svoju novinarsku karijeru, za-
poetu jo u vajmarskoj Nemakoj. Za
vreme rata dao je svoj doprinos radei
za britansko Ministarstvo spoljnih po-
slova na zadacima antinacistike pro-
pagande. Pedesetih godina vraa se u
zapadnu Nemaku gde postaje uticajno
ime u novinarstvu i publicistici, piui
za Die Welt, Stern magazin i, kao ber-
linski korespondent, za londonski Ob-
server. Istai e se i kao autor mnogo-
brojnih knjiga u kojima na popularan
nain obrauje teme iz nemake pro-
losti. Kao ovek koji je iveo vie od 90
godina, svakako je imao dobar uvid u
prolost. Video je Prvi rat, Drugi rat,
Revoluciju, raanje Vajmarske repu-
blike, pad Vajmarske republike, naci-
fkaciju, denacifkaciju, graenje Zida,
ruenje Zida... Umro je 1999. godine u
devedeset i drugoj, ostavivi iza sebe
poseban poklon.
Nakon Precelove smrti, naime, njegov
sin Oliver pronaao je zaturene oeve
memoarske zapise, pisane jo 1939. go-
1
Sebastijan Hafner, Istorija jednog
Nemca, Novi Sad, 2004. Svi citati navedeni u
ovom tekstu preuzeti su iz te knjige.
Zaista, ima li zdravijeg pogleda na sopstvenu
egzistenciju, na ulogu pojedinca u prolosti pa samim
tim i u sadanjosti, od ovakvog pristupa koji sugerie da
smo svi akteri, svi odgovorni i svi sposobni da trasiramo
nau budunost?

46
dine, dakle, u prvim izbeglikim da-
nima. U pitanju je bio literarno uobli-
eni, mada donekle nekoherentni po-
kuaj autora da objasni, da se razrau-
na, da upozori, a najpre da ispria ta
se to zapravo dogodilo s Nemakom i
kako je To izgledalo izbliza. Kroz tri
celine Precel provlai svoju linu pri-
u, menjajui razliite anrove i forme
naracije, as pripovedajui smireno i
distancirano, as uzburkano i anga-
ovano, na tren zanosei u sopstvenu
intimu, da bi se u sledeem momentu
analitiki fokusirao na veliku sliku. U
prvoj celini Prologu Precel/Hafner
pokuava da ustanovi iz kojih je to ko-
rena poniklo nacistiko cvee zla,
locirajui ih prvenstveno u metastazi
nacionalizma tokom Velikog rata, re-
akcionarskim sentimentima probue-
nim u danima Revolucije 1919. i u apo-
kaliptinim iskustvima proivljavanim
tokom infatorne 1923. Druga celina
Revolucija donosi subjektivan po-
gled autora na burno prolee 1933. i
Hitlerovo preuzimanje vlasti, posebno
obogaen raznim nespektakularnim
momentima iz svakodnevice, u kojima
se ponekad najdublje i najjezivije ocr-
tavaju obrisi promena. U slinom, su-
bjektivnom tonu, nastavlja se i posled-
nja celina Rastanak, koja oigledno
nije dovrena, ali je i u postojeem
obimu sasvim dovoljna da prenese svu
teskobu i ponienje zdravog razuma
koji pokuava da se ouva usred tota-
lizirajueg i sveprodirueg nacistikog
zahvata glajhaltunga.
Nije nikakvo udo to je Istorija jednog
Nemca postigla veliki uspeh. Veoma
lepim jezikom, na momente flmski uz-
budljivo, Precel pria drugaiju, linu,
intimnu a opet inteligentnu istoriju
jedne epohe o kojoj smo ve toliko toga
uli i uili.
ULOGA ANONIMNOG U
TOKOVIMA ISTORIJE
Zanimljivo je da se autor, prema sop-
stvenoj tvrdnji, upravo iz takvih po-
buda upustio u pisanje memoara. U
jednom trenutku, nakon dve treine
knjige, Precel prekida svoju naraciju
gotovo postmodernistiki, obraajui
se buduim itaocima, pa moda upra-
vo i meni, anticipirajui mogue pitanje
o svrsishodnosti ovakve knjige knjige
koja tek prenosi privatne doivljaje jed-
nog mladog oveka koji od svega toga
47
ne zna mnogo vie nego neki od nas,
mada je bio blii, i koji se oigledno ni
u jednom trenutku nije meao u doga-
aje, pa ak nije bio ni naroito upuen
oevidac. Precelov odgovor je ubedljiv.
ta je istorija? Gde se ona odigrava? O
ovome on razmilja dovodei u pitanje
ograniene vidike staromodne istori-
ografje, prema kojoj se istorija odigra-
va meu nekoliko desetina ljudi koji
upravljaju sudbinama naroda. U ta-
kvoj istoriji, koja onda lii na neku vr-
stu ahovskog turnira, mi ostali, anoni-
mni, kako izgleda, u najboljem sluaju
smo objekti istorije, pioni u ahovskoj
partiji, koji bivaju istureni, ostavlje-
ni, rtvovani i poraeni i iji se ivot,
ukoliko ga imaju, odigrava u nekom
sasvim drugom svetu. Potpuno mo-
derno zvui njegova kontrateza prema
kojoj se istorijski dogaaji i odluke koje
se stvarno raunaju odigravaju meu
nama anonimnima, u grudima svake
sluajne i privatne pojedinane lino-
sti i da su, suoeni s tim simultanim
masovnim odlukama, o kojima njiho-
vi nosioci esto ni sami nita ne znaju,
potpuno obezoruani najmoniji dik-
tatori, ministri i generali. Zaista, ima
li zdravijeg pogleda na sopstvenu egzi-
stenciju, na ulogu pojedinca u prolosti
pa samim tim i u sadanjosti, od ova-
kvog pristupa koji sugerie da smo svi
akteri, svi odgovorni i svi sposobni da
trasiramo nau budunost? Zato do-
nekle kontradiktorno zvui Precelov
iskaz o nama anonimnima. Ovakvo sa-
mosvrstavanje meu nekakve amorfne
nas, meu nedefnisanu masu, a koje
se kod Precela uestalo ponavlja, stoji u
otroj suprotnosti s njegovim, istovre-
meno prenaglaenim individualizmom
im se masa omasovi, ona je nespo-
sobna da funkcionie kae on ve u
istom pasusu.
Upravo kako bih izdvojio Precelo-
vu personu iz anonimne mase, duan
sam ga, tek ukratko, skicirati. Precel
je, kako sam kae, pruski Nemac, oka-
rakterisan kao arijevac od strane pe-
dantnih nadlenih slubi Treeg rajha.
Roen je 1907. i odrastao u dobrosto-
jeoj graanskoj porodici. Otac mu je
bio dravni sudija, poteni birokrata i
umereni nacionalista. Prvi svetski rat,
kao maloletnik udaljen od fronta, pro-
iveo je bezbrino tonui u nacionali-
stiku euforiju. Kasnije, kroz sazreva-
nje, uspeo je da prevazie svoje detinje
fascinacije. Kao tipian mladi i obra-
zovani pripadnik srednjeg sloja bio je
liberalnih svetonazora ali, usled svojih
individualistikih sklonosti, jednako
distanciran spram svih politikih opci-
ja. Svoju karijeru gradio je sledei oeve
stope, odnosno, studirajui prava, ali je
njegova intimna strast bila umetnost,
naroito pisanje, kojim je poeo hono-
rarno da se bavi objavljujui povreme-
no tekstove u nemakim asopisima.
SLIKE IZ IVOTA
U NACISTIKOM
OKRUENJU
Precelova strast za pisanjem, nesum-
njivi talenat za zdravorazumsku kriti-
ku i njegovi neretko inokosni sudovi o
nemakoj stvarnosti, kljuni su faktori
koji itanje ovih memoara ine poseb-
no zanimljivim. Uputajui se u spon-
tane analize ponekad je, ini se, dose-
zao i do nekih dubljih istina, kao kada
je kritikovao ulogu Kamaradenschaf-
ta (drugarstva) u inenjeringu novog
nacistikog Nemca: Opti promiskui-
tet drugarstva za koji su nacisti prido-
bili Nemce, srozao je naciju kao nita
drugo. Drugarstvo oveka oslobaa
odgovornosti pred samim sobom, pred
Bogom i pred svojom saveu. On ini
Ostaje jo samo da se odri vatra, da se usadi
elja za revanom, za ispravljanjem svih nepravdi i
promaenih ansi i da se trai novo deljenje karata. Tako
je i poraena Nemaka patila zbog nanetih nepravdi i
svojih okupiranih i otetih teritorija.

48
ono to svi ine. Nema izbora. Nema
vremena da razmilja. Njegova sa-
vest su drugovi, i ona mu daje oprost
za sve pod uslovom da ini ono to svi
ine. Ili pak kad je ukazivao na sr
nacistikog antihumanizma i dubinu
civilizacijskog uasa koji se manifestu-
je kroz antisemitizam: ... Nacistiki
antisemitizam nipoto zbog Jevreja
dotie se poslednjih egzistencijalnih
pitanja do kojih ne see nijedna dru-
ga taka njihovog programa. A iz toga
moe da se sagleda koliko je smeno to
u Nemakoj jo i danas prilino esto
stanovite koje bi antisemitizam naci-
sta elelo da posmatra kao sitnu spo-
rednu stvar, moda samo kao mrlju na
licu tog pokreta, koju ovek, ve prema
tome da li mu se Jevreji ine vie ili ma-
nje simpatinim, moe da prihvati ili
da ali zbog nje, ali koja pored velikih
nacionalnih pitanja ne znai, naravno,
nita. U stvari su ta velika nacionalna
pitanja ba onaj najbeznaajniji sva-
kidanji sitne, deli smutnje jednog
evropskog prelaznog perioda koji e
moda potrajati jo nekoliko dekada
u poreenju sa iskonskim opasnostima
jednog sumraka oveanstva koji pri-
ziva nacistiki antisemitizam. Jasno
sam oseao: ono to se do tada dogodi-
lo bilo je odvratno, nita dalje. Ono to
je sada poinjalo imalo je neeg apoka-
liptinog.
Ponekad nije analiza ono to nas moe
uzrujati u ovim memoarima, ve tek
neka uzbudljiva a verno preneta sce-
na ili detalj iz svakodnevnog ivota
u Treem rajhu. Takva je, na primer,
Precelova jeziva epizoda puna parano-
je, poniavanja i zaglupljivanja propa-
gandom, proivljena u logoru za vojnu
obuku i nacifkaciju, koji je morao da
pohaa kao preduslov za polaganje
pravnog ispita. Posebno su upeatlji-
vi razni trenuci i sitne, potresne scene
izvuene iz intimnog, linog sveta Raj-
munda Precela, kao to je to bilo izbaci-
vanje jevrejskih advokata iz Vrhovnog
zemaljskog suda, propraeno munom
tiinom ostalih kolega ili, recimo, nje-
gova sakrivanja po haustorima, kako
bi izbegao nacistike uline parade i
obavezno otpozdravljanje s prateim
Hajl! Koliko je dubinski bio zahvat
nacistike revolucije moda nam naj-
jezgrovitije kazuje scena u kojoj Precel
pokuava da provede nene trenutke
sa svojom devojkom u parku, dok oko
njega marira maloletna deurlija uz
49
usklike Judo crkni!. Svi ti detalji iz
obinog ivota upravo nam svojom au-
tentinou omoguavaju da ostvarimo
onaj, moda pomalo i mistian, kon-
takt s minulom epohom, koji istoriari
vole da zovu uivljavanje.
ZASTRAUJUI NIZ
PODUDARNOSTI S
VREMENOM SADANJIM
Ne znam, meutim, kako bi trebalo
da se zove neobini oseaj to bude u
nama oni izvori koji kao da ne priaju
o prolosti nego se, protivno sopstve-
nom vremenu i mestu nastanka, obra-
aju direktno nama i naem dobu. I to
ne mislim u onom banalnom smislu
kao glas uiteljice prolosti, ve kroz
sugestivnu a previe uestalu podudar-
nost koja dovodi u pitanje tezu o pro-
losti kao onoj Heraklitovoj reci u koju
se moe kroiti samo jednom. Upravo
dok sam odmotavao Precelov ivot-
ni flm pojedine sekvence inile su mi
se poznate i proivljene. Zar nisam i
ja svoje predpubertetske dane proveo
sluajui izvetaje s ratita i nekrofl-
sku ovinistiku propagandu koja je
najbolje delovala kod nas, bezbedno
udaljenih od fronta. I zar ne gledamo
sada kako ta moja generacija, umova
zagaenih u onim kljunim razvoj-
nim godinama, preuzima barjake na-
cionalizma, punei ih novim, jo uvek
stvarnou neoprljenim, vihorom. A
onda itam Precela kako retrospektiv-
no locira osnovu nacistikog pokre-
ta: ovde mu lei koren, ne, recimo, u
frontakom doivljaju, nego u doiv-
ljaju rata nemakog kolarca. Jer fron-
taka generacija je, u celini gledano,
dala malo pravih nacista i jo i danas
u sutini daje gunala i angrizala;
to je vrlo razumljivo, jer ko je rat do-
iveo kao stvarnost, veinom ga druk-
ije vrednuje. Precel kae: Priznajem,
postoje izuzeci: veiti ratnici, koji su u
ratnoj stvarnosti sa svim uasima ipak
nali i stalno nalaze svoj oblik ivo-
ta, kao i veite propale egzistencije,
koje su upravo ratne strahote i razara-
nja doivljavale i doivljavaju likujui,
kao osvetu ivotu kojem nisu dorasle.
Prvom tipu moda pripada Gering;
drugom sigurno Hitler. Ali prva gene-
racija nacista jesu oni roeni u dekadi
koja je trajala od 1900. do 1910, koji su
rat, sasvim neometani njegovom i-
njeninou, doiveli kao veliku igru.
Naravno, posleratna Vajmarska repu-
blika bila je pacfkovana, a njena armi-
ja svedena na nuni minimum, tako da
je sav taj negativni naboj traio neko
drugo mesto, neku ljuturu u kojoj e
da se ispolji.
Precel je uoio koliki je znaaj sporta
bio za bive male, kune, nacionalne
agitatore s olovnim vojnicima u depo-
vima: Sportski izvetaji igrali su ulogu
kao pre deset godina vojni izvetaji, a
ono to su tada bile brojke zarobljeni-
ka i cifre plena, to su sada bili rekordi
i vremena tranja. Bilo je lepo skoro
kao u ratu. Jo jednom ista velika igra.
Svi smo se razumevali bez ikakvog spo-
razumevanja. Duhovna hrana bili su
nam brojevi, a dua nam je stalno drh-
tala od napetosti: da li e Pelcer moi
poraziti i Nurmija? Da li e Kernig
postii 10,3? A mislei samo na nae
nemake prvake na meunarodnim
sportskim terenima, trenirali smo i tr-
ali sopstvene male trke, kao to smo
u ratu, mislei samo na Hindenburga
i Ludendorfa, na igralitima i ulicama,
pukama gluvarama i drvenim sablja-
ma vodili sopstvene male bitke. Kakav
lak, kakav uzbudljiv ivot! Nasumian
osvrt na sportske stranice nekih doma-
ih dnevnih novina samo bi upotpunio
ovu sliku. Tu emo naii na vana
obavetenja o tome kojeg je stranca da-
nas porazio srpski teniser ili kojoj e
se naciji sutra osvetiti najnovija srpska
fudbalska selekcija.
Ono to sledi je valjda ona jo mlaa, i
jo fanatizovanija generacija koja mar-
ira po gradu i bestidno vie Judo cr-
kni!/No, ica, Srebrenica! Hm, izgle-
da da smo ve stigli dotle. Onda ostaje
samo da se odri vatra, da se usadi elja
za revanom, za ispravljanjem svih ne-
pravdi i promaenih ansi i da se trai
novo deljenje karata.
Tako je i poraena Nemaka patila
zbog nanetih nepravdi i svojih oku-
piranih i otetih teritorija. Ponie-
noj i nemonoj, ostajalo joj je barem
da paradira. Godina 1923. poela je
patriotskom euforijom, skoro da je
ponovo roena 1914. Poenkare je za-
poseo Rursku oblast, vlada je pozva-
la na pasivan otpor, a kod nemakog
stanovnitva oseanje nacionalnog
ponienja i opasnosti, verovatno istin-
skije i ozbiljnije nego 1914, nadjaalo
Teror kroti volju. Pa zar nisi i sam otkrio kako se
svest krivi, kako se dovija da svoje neinjenje opravda
pred sopstvenom saveu?

50

51
je naraslo breme umora i razoaranja.
Narod se digao, uinio je strastan du-
evni napor i pokazao spremnost za
ta? Za rtvu? Za borbu? Nije bilo sa-
svim jasno. Nita se od njega nije oe-
kivalo. Rurski rat nije bio rat. Niko
nije bio mobilisan. Nije bilo ratnih
izvetaja. Budui da nije bilo cilja, rat-
no raspoloenje je popustilo. Svuda su
gomile ljudi intonirale zavet za Ritlija
iz Vilhelma Tela. Postepeno je taj gest
poprimao neto smeno, stidno, zato
to je ispoljen u jednoj takvoj prazni-
ni. Van Rurske oblasti uopte se nita
nije dogaalo. Na samom Ruru po-
stojala je neka vrsta plaenog trajka.
Nisu plaani samo radnici, nego i po-
slodavci i to isuvie dobro, kako se
uskoro saznalo. Ljubav prema otad-
bini. ili nadoknada za izgubljenu do-
bit? Dobro, tada barem niko nije krao
patike...
Naravno, nije cela Nemaka bila ta-
kva i, naravno, postojale su snage koje
su elele da zanjiu klatno na drugu
stranu. Precel je, posmatrajui iz svog
graansko-liberalnog ugla, smatrao
da je Valter Ratenau, nemaki mini-
star spoljnih poslova, bio takva linost
sposobna da promeni smer nema-
ke istorije: Moglo se osetiti da bi, da
nije bio nemaki ministar inostranih
poslova iz 1922, mogao biti i nemaki
flozof iz 1800, meunarodni fnansij-
ski kralj iz 1850, veliki rabin ili ana-
horet. Visokoobrazovan, inteligentan
i inspirativan bio je odluan u nameri
da normalizuje Nemaku, to je sme-
talo desnici i starim centrima moi.
Ratenau je likvidiran u atentatu 24.
juna 1922, nakon intezivne, orkestri-
rane kampanje u kojoj je optuivan za
izdaju i zaveru. Zavriu ovaj niz dea
vi sekvenci Precelovim impresijama
sa Ratenauove sahrane: Streljanje
hiljadu radnika u Lihtenbergu 1919.
nije tako uzbudilo mase kao sada
umorstvo toga jednog oveka, koji je,
u stvari, ak bio i kapitalista. aro-
lija linosti potrajala je jo nekoliko
dana posle smrti. Vladalo je, nekoli-
ko dana, neto to kasnije nikada vie
nisam doiveo: pravo revolucionarno
raspoloenje. Na sahrani se, bez pri-
sile i bez pretnje, okupilo nekoliko
stotina hiljada ljudi. A posle se nisu
razili, nego su satima prolazili ulica-
ma, u beskrajnim povorkama, utke,
ljutito, zahtevno. Osealo se: da su te
mase toga dana pozvane da raskrste s
onima koji su se tada jo zvali reak-
cionari, a u stvari su ve bili nacisti,
one bi to bez daljeg uinile, brzo, celo-
vito i temeljno.
OD NEUESTVOVANJA DO
SAUESTVOVANJA
Ne treba nam, razume se, danas nika-
kav Precel da bi nam ukazao da prola-
zimo kroz dramatian period pogodan
za bujanje faizma, ak i u onim dra-
vama koje moda imaju manje predis-
pozicija za njega od dananje Srbije i
Vajmarske republike. Na kraju, faizam
je mogu svuda, ali da bi nadvladao
nuna je kriza i strah koji ide uz nju.
Kriza trai reenje, trai neprijatelja ili
problem. Precizno ga locirati, to je
politika. Maskirati mu trago-
ve skretanjem teme, drae-
njem primalnih instikata
i ki estetikom, to je fai-
zam. Kad se bude pono-
vo dolo pred nuni
izbor rat ili revo-
lucija vlasnici
moi i kapitala
nee imati dile-
me. Vano e
im biti samo
da opet
nagovo-
re onog
prepla-
enog
malo-
graa-
nina
da
52
sledi njihov izbor. Bie uvek i ljudi koji
nee nasedati na tu igru, koji e instik-
tivno, ili ak sa civilizacijskih, huma-
nistikih pozicija odbaciti faistike
podvale, upravo kao to je to uradio i
Precel: Posedujem prilino izgraen
duhovni njuh ili, drukije izraeno,
oseaj za estetske valere (i nevalere) ne-
kog ljudskog, moralnog, politikog dr-
anja ili opredeljenja. to se tie na-
cista, moj nos je posve nedvosmisleno
odluio. Bilo je jednostavno zamorno
govoriti o tome ta je meu njihovim
navodnim ciljevima i namerama mo-
da ipak vredno diskusije ili bar istorij-
ski opravdano, poto je sve to vonjalo
onako kako je vonjalo. Da su nacisti ne-
prijatelji neprijatelji za mene i za sve
to mi je bilo drago u tome se ni za
trenutak nisam prevario.
Dobri Precel nije se dao zavesti. Tako
barem kasnije tvrdi, a mi nemamo ra-
zloga da mu ne poverujemo, pogotovo
kada ve isto tako samokritiki pri-
znaje kako su on i njemu slini kao iz
pozorine loe gledali na nacistiki us-
pon, sa neuesniko-nadmonim mi-
rom. A ko su ti njemu slini, svi ti silni
Preceli, ti nedefnisani mi koje autor
esto spominje ( Ali mi nismo imali
neku drugu partiju, neku zastavu koju
smo mogli da sledimo, neki program
i neki borbeni pokli.)? Pa zapravo,
znam ih mnogo, zaista, mnogo. Usa-
mljeni, rezignirani, pasivni a frustrira-
ni. Isuvie inteligentni i kultivisani da
bi vapili za voama, a opet, distancira-
ni i rezervisani spram svake politike i
ideologije. Misle da e ih taj otklon sa-
uvati a ustvari e od njih uvek napra-
viti najtraginije sauesnike. Pouan je
primer sudbina nemakog asopisa in
koji navodi Precel. Ovaj asopis, koji je,
prema Precelovim reima, pisala grupa
inteligentnih i radikalnih mladih ljudi,
i koji je bio previe otmen, obrazovan i
dubok da bi pripadao bilo kojoj partiji,
zavrio je u najgoroj kolaboraciji s na-
cistima: Sa uenjem se gledalo u list:
isti prelom, isti slog, isti velianstveni
gest nepogreivosti, ista imena a u ce-
lini, odjednom, ne trepnuvi, punokr-
van, vispreni nacistiki list. Ali ni sam
Precel nije bio nita bolji. I on je piska-
rao i objavljivao svoje autocenzurisa-
ne tekstove u nacifkovanoj domaoj
tampi, u kojoj je neki akt protivljenja
postojao jo samo u glavama novina-
ra. I on sam nosio je obaveznu svasti-
ku oko ruke i marirao pevajui himnu
Horsta Vesela u kampu za obuku budu-
ih naci-pravnika.
Do kraja ovih nezavrenih memoara
Precelova drama razvija se u pravu pa-
radigmatinu priu o agoniji otuenog
pojedinca, nesposobnog da se suprot-
stavi organizovanom zlu, jer je u svojoj
glorifkovanoj individualnosti potpuno
smetnuo s uma pojmove kao to su za-
jednitvo, solidarnost, drutvo, organi-
zacija, pa, to da ne, i politika. Jo sam
se grevito hvatao za taj normalni ne-
Kad se bude ponovo dolo pred nuni izbor
rat ili revolucija vlasnici moi i kapitala nee imati
dileme. Vano e im biti samo da opet nagovore onog
preplaenog malograanina da sledi njihov izbor.

53
politiki dalji ivot. Nije bilo nijednog
mesta odakle sam mogao da se borim
protiv nacista. Pa dobro, onda bar ni-
sam hteo da dopustim da mi i najmanje
smetaju, rekao je on na jednom mestu,
da bi se kasnije, kad je ve bilo kasno da
se bilo ta konkretno preduzme, raspli-
njavao u jalovim razmiljanjima: Za-
to neki pojedinac, ovde, tu i tamo, nije
sasvim spontano ustao i branio se
ako ne od celine, a ono moda od neke
specijalne nepravde, nekog posebno
sramnog ina koji se dogodio upravo
u njegovom domaaju? (Ne previam
da ovo pitanje ukljuuje i prekor meni
samom.) Taj muni ton frustriranog,
nemonog pojedinca provlai se kroz
itavu knjigu, poev od uvodnih stra-
nica u kojima Precel predstavlja sebe
kao usamljenu individuu koja je ula u
neravnopravni duel s porobljivakom
totalitarnom dravom. On nije roeni
junak, a jo manje roeni muenik, on
samo parira i balansira teke udarce
ne bi li sauvao ono to naprosto sma-
tra sopstvenom linou, sopstvenim
ivotom i sopstvenom privatnom a-
u. Nije nam nuan nedostajui epilog
Precelove prie da bismo shvatili kako
se zavrio njegov me: I tako, nesigu-
ran, iekujui, otaljavajui svakodnev-
nu rutinu, gutajui u sebi bes i uas, ili,
veoma jalovo i veoma komino, dajui
sebi oduke za porodinim rukom
nastavljajui da ivim tako iskljuen
poput miliona drugih, dopustio sam da
me stvari zadese. I one su me zadesile.
STRAH U SLUBI FAIZMA
Da. U tome je problem. U svim Pre-
celima ovog sveta koji imaju dovoljno
visprenosti, njuha, kulture, graan-
skog vaspitanja i drugih kvaliteta da
razaznaju simptome bolesnog drutva,
ali su nedovoljno sposobni i odvani
da prue organizovan otpor. Zato me
itanje Istorije jednog Nemca provoci-
ra. Zato to nam je sve to ve poznato:
i nadmeni otklon od politike, i moral-
no a isprazno zgraavanje, i pogureno
obraivanje sopstvene bate koje se
ak i dramatino doivljava kao tri-
jumf malog oveka nad silama mraka.
I ba zato mi ne deluje sumanuto da se
danas obratim direktno Precelu, dakle,
da, tebi, Rajmunde Precele, jer kada
priam s tobom, obraam se i mojoj ge-
neraciji, mojim ljudima. Njih tek oe-
kuju iskuenja i izazovi, za koje sam si-
guran da bi i ti eleo da moe opet da
proivi, samo ne znam da li bi slede-
i put uradio ita drugaije. Zato je tu
istorija XX veka, sa bezbroj sitnih pria
poput tvoje, da nam prui odgovore.
Dakle, kada te budem sreo ovih dana
eleo bih da ti dam nekoliko saveta,
kako ne bismo opet morali da piemo i
itamo iste knjige.
Prvi savet: Ne boj se! Ne sme se bo-
jati, Precel, ne sme pristajati na strah,
jer on je glavni agens faizma. To je
esencija njihove politike. Uvek e prvo
na svoju stranu da privuku sve one
naivne i one sitne due slabog morala,
irei strah meu njima. Strah od ra-
znih neprijatelja, kako onih spoljanjih,
olienih u zlim susedima koji hoe da
otimaju neki deo svetog dravnog tla,
i jo gori, strah od unutranjih neprija-
telja (komunista, Jevreja, izdajnika...)
to nasru na njihovu svetu svojinu.
Sve one ostale, to ne potpadnu pod ove
jezovite ari, lako e ukrotiti strahom
od terora. Teror kroti volju. Pa zar nisi
i sam otkrio kako se svest krivi, kako se
dovija da svoje neinjenje opravda pred
sopstvenom saveu? Prvo je tu beanje
u iluziju: najradije u iluziju nadmoi,
kad se smejulji izdaleka na njihov di-
lentatizam, poetnitvo i detinjarije,
a to nije nita drugo do nemono po-
smatrako stajanje po strani. Za onog
depresivnijeg tu je i defetistiki pristup
(da sasvim i za svagda odustane i da
sebe i svet, s mlohavom ravnodunou
koja se granii s dragovoljnou, pre-
pusti avolu; da prkosno i srdito izvri
moralno samoubistvo). Danas, suvie
esto susreemo takve ljude koji hoda-
ju okolo i groze se. Jedino uivanje
koje im je ostalo jeste sladostrasno sli-
kanje strahota. Trei put je onaj koji si
ti odabrao ignorisanje, skretanje po-
gleda, stavljanje voska u ui, zatvaranje
u sebe; ali i sam na kraju priznaje da
je nemogue da ono stendalovsko Ja
ostane sveto i isto na mestu kakvo
je Trei rajh.
Osete i oni sve to. Instiktivno znaju
za strah koji ui u srcu svakog malo-
graanina. Strah koji e uvek raditi za
njih. Tako da zna ta treba initi kad
opet nagrnu faistoidi. Budi hrabar.
Odupri se. Ali, naravno, ne sam, to bi
bilo budalasto.
Drugi savet: Organizuj se! Povei se,
udrui se, podri, pridrui se, Precel!
Pridrui se onima koji misle kao ti. Ne-
kada je jednostavno mora izabrati
stranu. I ne varaj se odsustvo izbora
je, takoe, izbor. Prerasti smene iluzi-
54
je o linim borbama koje vodi sam u
svojoj glavi. Tako se ne staje na put or-
ganizovanom zlu. Ponekad mi se uini
kako si i sam to shvatio. Zato si, ini mi
se, i pisao svoju priu, kako bi upozorio
Evropu iz 1939. ta je eka ako razjedi-
njena i neodluna nastavi da se povla-
i dok Hitler nasre na jednu po jednu
dravu (paniju, Austriju, ehoslova-
ku), upravo raunajui na taj strah, na
sebinost i oklevanje. Pa to je isto radio
i 1933, ak i ti to napominje. Prvo je
poistio komuniste, pa socijaldemokra-
te, pa Jevreje, pa sve ostale koji bi mu
stali na put. A te komuniste i socijalde-
mokrate koji su jedini izali na crtu
nacistima, itavu tu angaovanu levicu
uspeo si u velikoj meri da zaobie u
svojoj maloj prii o otporu. Jo nepri-
jatnije, ak si se trudio da ih prikae u
to patetinijem svetlu kao sledbenike
Sv. Marksa, kao leviare-pametnja-
kovie, a u krajnjem ishodu skoro jo
gluplje od nacionalaca, kao ovce u
vuijoj koi. Ne elim sada da ulazim u
mogue razloge koji stoje iza tvojih sta-
vova, ali sledei put pokuaj drugaije.
Ako ti se ne sviaju komunisti, ovi, oni
i razni drugi, ako ti nekakvi stavovi,
svetonazori i metodi borbe predstavlja-
ju prepreku za saradnju, ti onda oformi
svoju grupu od sebi slinih ljudi, s koji-
ma e ti biti prijatno, s kojima e moi
vre da se vee i solidarie. Osmi-
sli sam svoj program i borbeni pokli.
Samo je bitno da se organizuje, da se
konfrontira. To je nunost, kategori-
ki imperativ. Jer, onog trenutka kad si
spoznao ta je faizam, postao si odgo-
voran pred sobom i oveanstvom, po-
stao si duan da se odupre.
Trei savet: Deluj! Kad jednom raskr-
sti s onim malograaninom u sebi i
kada konano i vrsto odabere stranu
i saborce, preostaje samo da deluje. Da
sprei, da reaguje, da se solidarie,
da alarmira, da agituje, da se suko-
bi ako treba. Jednom kad pree svoj
skromni Rubikon, kad ue u polje
akcije, Precel, osetie zadovoljstvo i
ispunjenje. Osetie kako ti, sa svakim
sledeim korakom, sa svakim aktom
otpora, nadolazi hrabrost koja ispravlja
kimu pogurenog batovana u tebi, a
pri tom vedri i sokoli one u tvojoj bli-
zini da uine isto. Kako e da deluje
to ve zavisi od tebe. Ulica, mediji,
institucije, kultura, pa i najtrivijalni-
ji privatni ivot podloni su faizaciji.
Nekad tiho i sofsticirano, nekad agre-
sivno i bukaki, faizam se uvlai u po-
roznu stvarnost. Ne dopustiti mu ni na
jednom nivou da nametne svoju hege-
moniju, osnovni je zadatak antifaiste.
Zato, Precel, sam biraj oruje: olovka,
ma, knjiga, pesma. Posla svakako ima
za sve. A nekad je samo dovoljno da si
tu, s nama da podri, ohrabri, zati-
ti, odbrani.
Hajde, Precel, budi pametniji ovaj put.
Budi antifaista, i nee opet morati da
bei iz svoje zemlje, menja ime i pie
tugaljive memoare.

55
NEPOZNATA ISTORIJA
BRITANSKE AFA-E
Pie: Milo Miloevi
56
Recenzija knjige ona Berala
AUTOR KNJIGE KROZ
LINA ISKUSTVA, ALI I
KRITIKU ANALIZU POLITIKE
SITUACIJE U BRITANIJI U
PERIODU OD 1985. DO 2001.
GODINE, DAJE ODGOVOR NA
PITANJE ZATO JE DESNICA U
BRITANIJI DANAS TOLIKO JAKA

U
poslednjih nekoliko godina, u
Velikoj Britaniji objavljeno je
nekoliko knjiga koje su se bavi-
le delovanjem tamonje Antifaistike
akcije (u daljem tekstu AFA). Autori
gotovo svih knjiga na ovu temu bili su
neposredni uesnici dogaaja u kojima
je AFA uestvovala. Ono to je odliko-
valo ovu vrstu publikacija bio je tako-
zvani huliganski stil opisa dogaaja ili,
bolje reeno, nasilja koje prati dogaaj.
Taj stil kreiran je, tokom poslednje dve
decenije, u popularnim i pomodnim
ispovestima autobiografjama bivih
fudbalskih huligana. Ova dva tipa is-
povesti imaju zajedniku jedino temu,
a to je upravo nasilje. U knjigama koje
govore o delovanju AFA-e, pria se o
politiki motivisanom nasilju, to je za-
htevalo ulaenje u neku vrstu politike
analize ondanjeg britanskog drutva,
koja je po pravilu bila povrna.
Knjiga ona Berala Beating Te Fas-
cists: Te Untold Story Of Anti-Fascist
Action (Potui faiste: neispriana pri-
a Antifaistike akcije), koja se pojavi-
la 2010. godine u izdanju londonskog
Freedom Pressa, promenila je ovakav
pristup u pisanju neposrednih svedo-
anstava o militantnom antifaizmu u
Velikoj Britaniji.

ISTORIJA MILITANTNOG
ANTIFAIZMA
Kako je tema Beralove knjige militan-
tni antifaizam, ni ovde ne nedostaje
opisa nasilja koje je pratilo nastojanja
britanskih antifaista da se suprotstave
i adekvatno odgovore na politiku ek-
spanziju veoma nasilne britanske ek-
stremne desnice, tokom sedamdesetih i
osamdesetih godina 20. veka. No, ono
u emu lei izuzetna vrednost ove stu-
dije jeste brilijantna sociopolitika ana-
liza tamonjeg drutva s radikalno leve
politike pozicije. Zakljuci ove analize
posebno su aktuelni danas, kad smo u
uslovima krize kapitalistikog sistema
svedoci porasta ekstremno desnih, or-
ganizovanih faistikih snaga irom
Evrope.
Beral je ovde prvenstveno orijenti-
san na delovanje Antifaistike akcije
u periodu od njenog osnivanja 28. jula
1985, pa do 2001. godine, kad je AFA
neformalno rasputena, a zapravo iz-
gubila svrhu zbog koje je osnovana, o
emu e biti rei kasnije. Pored ovoga,
autor se kroz itavu knjigu dotie celo-
kupne istorije militantnog antifaizma
u Velikoj Britaniji od borbe protiv
Crnokouljaa (Blackshirts) u tri-
desetim godinama 20. veka, a koje je
predvodio tadanji britanski faistiki
lider Osvald Mozli, preko posleratnih
Grupe 43 i Grupe 62, do Odreda
(Squads), strukuri formiranoj unutar
Socijalistike radnike partije (SWP)
sa ciljem suprotstavljanja teroru koji je,
70-ih godina, sejao Nacionalni front
(NF) dominantna faistika partija u
57
Velikoj Britaniji. Ova studija sastoji se
od tri celine. Prva se bavi periodom od
1977. do 1985. godine, u okviru kog je
militantni antifaizam bio organizo-
van u pomenute Odrede, pod poli-
tikim vostvom Socijalistike radni-
ke partije, koja je bila direktna pretea
AFA-e, kao i raskidom Odreda s
novom politikom vostva ove parti-
je i njihovim masovnim istupanjem iz
iste. Druga celina bavi se periodom od
1985. do 1990. godine, kad se formira
Antifaistika akcija kao samostalna
organizacija. Trea celina odnosi se na
poslednju deceniju 20. veka i opisuje
postepeno odricanje Britanske nacio-
nalne partije od tradicionalne faistike
politike sile i njen prelazak u nenasilni
politiki mejnstrim. Unutar hronolo-
ki struktuirane prie o preko dve de-
cenije podzemnog ulinog rata koji je
militantni antifaizam vodio s Nacio-
nalnim frontom, Britanskim pokretom
(BM), Britanskom nacionalnom parti-
jom (BNP) i Borbom 18 (Combat 18),
provlai se kritika analiza celokupne
politike scene, ireg antifaistikog
pokreta i levih politikih snaga, kojom
autor objanjava zato je danas BNP,
kao dominantni predstavnik britanske
ekstremne desnice, po procentu osvoje-
nih glasova na izborima jai nego ikada
u svojoj istoriji.
UMERENA LEVICA JAKA
DESNICA
Dve su kljune take u Biralovoj ana-
lizi ekspanzije ekstremne desnice na
poetku 21. stolea. Prva je kritika ne-
adekvatne multi-kulti strategije ireg,
liberalnog, legalnog, nenasilnog anti-
faizma, a druga je kritika celokupnog
levog politikog spektra koji, potpuno
dezorijentisan, ne uspeva da ponudi
nikakvu suvislu alternativu postojeem
kapitalistikom sistemu, usled ega po-
AFA je promovisala klasni pristup, to je
podrazumevalo usmeravanje delovanja ka beloj radnikoj
klasi, jer upravo ta kategorija stanovnitva predstavlja
rezervoar pristalica faistikih partija u Britaniji.

58
litiki proftiraju faistike snage.
Ove dve stvari se, zapravo, prepliu i
deo su istog fenomena nepostojanja
organizovane politike snage koja bi
zastupala autentine interese radnike
klase i siromanih slojeva stanovnitva
uopte. Prva taka kritike odnosi se na
ideoloki i strateki sukob koji je AFA
konstantno imala s nenasilnim, legal-
nim antifaizmom, okupljenim uglav-
nom u organizacijama Ujedinjeni pro-
tiv faizma (UAF) i Antinacistikoj ligi
(ANL), a koji se obraao i propagandno
delovao u etniki i rasno manjinskim
zajednicama. AFA se suprotstavljala
ovome s argumentom da je apsurdno
fokusirati delovanje ka ovoj kategoriji
populacije, jer je ona po prirodi stvari
na strani antifaizma, zato to faizam
svoju politiku temelji na neprijateljstvu
prema njoj. Pristup koji je, s druge stra-
ne, AFA promovisala bio je klasni, to
je podrazumevalo usmeravanje delo-
vanja ka beloj radnikoj klasi. Ovakav
pristup bio je dobro argumentovan
statistikom injenicom da upravo ta
kategorija stanovnitva predstavlja
rezervoar pristalica faistikih par-
tija u Britaniji i da bi, s obzirom na tu
injenicu, antifaisti morali svoj fokus
usmeriti u tom pravcu.
S tim se u neposrednoj vezi nalazi i
druga taka Beralove kritike. Tradi-
cionalne partije britanske levice (a ovo
se odnosi i na celokupnu evropsku par-
tijsku levicu) otile su u ono to se da-
nas smatra socijaldemokratijom, a to
je, zapravo, deo sistema neoliberalnog
kapitalizma koji takva levica ne dovodi
u pitanje i ne pomilja da ga prevlada
revolucijom. Stoga danas ne postoji re-
levantna politiki organizovana snaga
koja stoji na socijalistikim ili komuni-
stikim pozicijama I koja bi se obraala
radnikoj klasi i siromanim slojevima
stanovnitva i zastupala njihove intere-
se. Po Beralu, postojanje ovog, kako ga
naziva, politikog vakuuma osnovni
je razlog zbog kog faistika Britanska
nacionalna partija posle 2000. godine
belei najbolje izborne rezultate u svo-
joj istoriji.
Drugi razlog za ovakav trend autor vidi
u odluci BNP iz 1994. godine da se po-
vue iz tradicionalne faistike politike
sile, koju su karakterisali marevi i ve-
like, po pravilu provokativne i nasilne,
demonstracije. Tokom deceniju i po
rada, AFA je bila skoncentrisana na su-
protstavljanje upravo ovakvoj politici
ekstremne desnice na ulici, stadioni-
ma i koncertima te na kraju uspela
da natera ekstremnu desnicu da od te
politike odustane. Ono to autor i sam
priznaje, jeste da AFA politiki nije us-
pela da odgovori na ovu promenu poli-
tike britanske ekstremne desnice, iako
je bila u potpunosti svesna kako treba
Tradicionalne partije
britanske levice otile su u
ono to se danas smatra
socijaldemokratijom, a to
je, zapravo, deo sistema
neoliberalnog kapitalizma
koji takva levica ne dovodi
u pitanje i ne pomilja da
ga prevlada.

59
odgovoriti na ovaj izazov. U tom smi-
slu, AFA je pokuala da pokrene auten-
tinu levu partiju Nezavisna asocijacija
radnike klase (IWCA), no taj projekat
nikada nije zaiveo u punom smislu te
rei zbog ideoloke raznolikosti struk-
tura koje su inile AFA-u.
RAZLAZ U OKVIRU AFA-E
Naime, AFA-u su inili Crvena akci-
ja (Red Action, komunisti) koja je
imala dominantnu ulogu u AFA-i i iji
je lan bio i sam on Beral, Pokret
direktne akcije (Direct Action Mo-
vement, anarho-sindikalisti), Klasni
rat (Class War, anarhisti), Rad-
nika snaga (Workers Power, troc-
kisti) i Komunistika akciona grupa
(Communist Action Group). Koali-
cija ovih ideoloki raznolikih organi-
zacija levice savreno je funkcionisala
na zajednikom poslu militantnog
suprotstavljanja faizmu, ali kad je tre-
balo delovati u formi politike partije
koja zastupa interese odreenog slo-
ja populacije, odnosno pro, a ne con-
tra, delovanje ovih grupa pod jednim
krovom pokazalo se nemoguim. Jo
jednom se manifestovalo ideoloko
sektaenje karakteristino za levi-
cu. U duhu prethodno navedene kri-
tike analize, Beral i zakljuuje svoju
knjigu, s porukom da je neophodnost
relevantnog politikog organizovanja
radikalne levice naprosto nuna, jer fa-
istike snage socijalnom demagogijom
i skretanjem panje s pravog uzroka
materijalne bede u kojoj radnika klasa
i siromani egzistiraju, koristi prostor
politikog spektra koji je upranjen ne-
postojanjem autentine levice.
Iz ove izuzetne studije, jedinstvene na
temu modernog antifaizma, preveli
smo tri poglavlja u kojima je re o re-
organizaciji Antifaistike akcije 1989.
godine.

60
PONOVNO POKRETANJE
LONDONSKE AFA,
SEPTEMBAR 1989.
Postojala su dva miljenja meu stju-
artima (militantni pripadnici AFA-e,
prim. prev.). Jedno, jebe njih, ne tre-
ba nam to, bie bolje da idemo sami,
i drugo, jebe njih, ova organizacija
je podjednako naa koliko i njihova,
boriemo se za nju, pa ak i ako se ne
pomerimo dalje od same ideje. Na
kraju je ovo drugo odnelo prevagu i
militantni aktivisti panju su usmerili
na to kako da preoblikuju organizaciju,
i kako da preoblikuju ono to je dotad
bila mahom reaktivna strategija. Za-
datak AFA-e je da se ne zadovolji samo
pukim suprotstavljanjem organizova-
nim faistikim bandama, ve da pre-
see priliv regruta na samom izvoru:
na tribinama, koncertima, u radnikim
kvartovima. Moramo rat da prebacimo
na teren faista. (Crvena akcija, broj
54)
Mada nema sumnje da je to bilo am-
biciozno i krajnje radikalno odvajanje
od onoga to se smatralo razumnim za
misliti i initi, nije bilo uopte iznena-
ujue to je poziv na novu orijentaciju
naiao na retke simpatije meu posto-
jeim rukovodiocima. Ali za tadanje
lanove rukovodstva najvea potekoa
politike prirode leala je u pruanju
racionalnog i ubedljivog otpora pozi-
vu na jednu odgovornu i demokratsku
strukturu.
Dodatni pritisak usledio je kad je, prili-
kom skupa koji je organizovao magazin
Srlajt u Kongresnom centru u Justonu,
na stotu godinjicu Hilterovog roenja,
24. aprila 1989, jedan govornik iz Cr-
vene akcije (Red Action) iskoristio
priliku da javno pozove na demokrat-
ske reforme unutar AFA, osvrui se
na ljutnju koju oseaju delegati zbog
toga to bi predlozi mogli biti nadgla-
sani ili ignorisani od strane pojedinaca
ili grupa koji, na kraju krajeva, pred-
stavljaju nikog drugog do same sebe.
Konzervativniji lanovi rukovodstva
bili su besni i osramoeni (jedan go-
vornik otvorio je aktovku i krio se iza
njenog poklopca tokom govora), zbog,
kako su oni to shvatili, iznoenja prlja-
vog vea. Ali strpljenju Crvene akcije
doao je kraj. U ovoj fazi njen predlog
da se rekonstruie AFA bio je star ve
skoro godinu dana i jo uvek se nije o
njemu ozbiljno raspravljalo. Oigledno
da sada vie nije postojala opcija da se
o ovom dokumentu ne raspravlja, tako
da se liberalno krilo bacilo na posao 11.
jula 1989. Radei to, teili su da se bore
na polju koje sami izaberu rasi.
Argument o pojedincima/grupama je
uvreda koja potcenjuje politike razli-
ke izmeu nas i izbegava kostruktivnu
debatu. Aktuelnu krizu unutar london-
ske AFA-e bilo bi ispravnije opisati kao
onu izmeu, s jedne strane, grupa ljudi
61
Poglavlja iz knjige
POTUI FAISTE:
NEISPRIANA PRIA
ANTIFAISTIKE AKCIJE
Prevod: Milo Miloevi
crne puti i antirasista, koji se oslanjaju
na tradiciju politike zajednice i nezavi-
sne borbe van granica levice (koji esto
borbu protiv rasizma koriste za neke
line ciljeve), i, s druge strane, 'Crvene
akcije', koja funkcionie kao partija i
oslanja se na tradiciju revolucionarnog
socijalizma... Prava debata nije o nedo-
statku demokratije u AFA-i, ve o tome
koji e oblik ta demokratija imati.
Ovo je bio krajnje oigledan pokuaj
da se debata preoblikuje na poznatom
crnom i belom terenu. Ipak, nisu mo-
gli pobei od injenice da su mnogi od
kljunih igraa u londonskoj AFA-i do-
tad ve bili lanovi Crvene akcije, ili
se identifkovali s osnovnim postulati-
ma njene politike, a uloga Crvene ak-
cije u procesu donoenja odluka mo-
gla je biti marginalizovana, i nesumnji-
vo je u poslednjih godinu dana to i bila.
Na ulicama, uticaj i autoritet CA bio je
neprikosnoven. Nesrazmernost izmeu
znaaja koji je CA imala na ulicama i
njene uloge u donoenju odluka bila je
toliko oigledna da su u Sekreterijatu
bili primorani da priznaju da je 'Crve-
na akcija' jedna od retkih grupa na levi-
ci koja se ne moe optuiti za oportuni-
zam, zato mi potujemo 'Crvenu akciju'
i saraujemo s vama toliko dugo.
Ali bez alternativne strategije za pri-
manje novih regruta, rukovodstvo je
bilo na oprezu. Priajui o potrebi za
novim regrutima, oni su postavljali
pitanje: Zato su stari lanovi otili?
Jedno od objanjenja bi svakako moglo
biti to da su ovi ljudi bili antifaisti koji
nisu za konfikte, koji nisu mogli da
izdre pritisak fzikih sukoba... 'Crve-
na akcija' mora da preuzme odgovor-
nost zbog injenice da su njeni delagati
usvojili taktiku nasilja i zastraivanja,
kako bi izolovali pojedince i naveli ih
da se oseaju kao mlakonje zato to ne
rade s 'Crvenom akcijom'.
Verovatnije objanjenje moglo bi biti to
da neki ljudi ba i nisu bili presreni to
ih prozivaju za ofrlje obavljanje posla.
I Crvena akcija imala je lanove koji
bi se mogli klasifkovati kao nenasilni,
ali kao organizacija stalno je isticala
da je ono to prolazi kao prihvatljivo
za liberalnu levicu zapravo neprihvat-
ljivo. Bilo je jasno da faiste ne bi bilo
mogue razbijati, ako su organizatori
antifaista bili ravnoduni ili, jo gore,
nekompetentni. CA je tvrdila da je, od
samog poetka, bila spremna da sara-
uje s drugima u antifaistikom ta-
boru, ali samo pod uslovom da su oni
ozbiljni ljudi koji su spremni da se oz-
biljno prihvate posla koji je pred njima
drugim reima, da ti ljudi pokau
isti nivo posveenosti i strunosti koji
su lanovi CA zahteveli od samih sebe.
Poto nisu bili u mogunosti da ispune
ove zahteve, umereni lanovi su zapra-
vo pripremali teren za njihov odlazak.
U dokumentu 'Crvene akcije' pominje
se davanje povlaenog statusa nacio-
Crvena akcija je tvrdila da je, od samog poetka,
bila spremna da sarauje s drugima u antifaistikom
taboru, ali samo pod uslovom da su oni ozbiljni ljudi,
spremni da se ozbiljno prihvate posla koji je pred
njima drugim reima, da ti ljudi pokau isti nivo
posveenosti i strunosti koji su lanovi CA zahteveli od
samih sebe.

62
nalnim i autonomnim grupama (auto-
matski im je doputeno da imaju dva
delegata u upravnom odboru). Ovo
nas donekle brine. Zato bi ove grupe
(pretpostavljamo da se misli na tradi-
cionalne grupe levice) imale privilegije
kad nisu nimalo doprinele borbi protiv
rasizma? Iskreno govorei, mi nismo
spremni da vie gubimo vreme debatu-
jui s ljudima koji slede doktrine, koji
nemaju razumevanja za borbu crne
radnike klase u Britaniji, koji odbijaju
da prihvate da se radnika klasa menja,
i koji se slepo dre ideje da, ako nisi
mukarac bele puti koji se bavi fzikim
poslom, onda si najverovatnije drkadi-
ja iz srednje klase.
Sticajem okolnosti, dok je CA jo trai-
la dublji smisao ovih kritika na raun
njihovog predloga, primili su pismo u
kome se od njih trai pomo u 'obez-
beivanju' hola zgrade Optine Beksli
(optina u Londonu, prim. prev.), 19.
jula. Ovde se radilo o protivljenju od-
luci Optinskog vea da se Britanskoj
nacionalnoj partiji izda graevinska
dozvola za prostorije u Velingu (deo
Optine Beksli, prim. prev). Na pro-
lom mitingu, dosta drugova ozbiljno je
povreeno u loe pripremljenom pro-
testnom skupu. Ovde se misli na skup
koji je, 28. juna, organizovala Laburi-
stika partija, po navodima londonskog
Ivning standarda, koji je priu naslovio
Divljanje crnokouljaa. Na antifa-
istikom skupu u organizaciji Laburi-
stike partije sino je dolo do eskala-
cije nasilja, kad su demonstranti u cr-
nim kouljama upali u zgradu i napali
publiku. ene su traile zaklon, kad je
vie od dvadeset mukaraca upalo na
skup u zgradi biblioteke u Velingu, gde
su lomili stolice i razbijali prozore. Od
60 osoba, koliko je bilo u publici, dva-
naest je zavrilo u bolnici... Kad je iz-
bila tua, neki od lanova pokuali su
da pobegnu tako to su razbili prozor
u prostoriji na spratu. Javni skup, orga-
nizovan od strane Kampanje protiv ra-
sizma Laburistikog pokreta u Beksliju,
Jedini nain za postizanje znaajnog i trajnog napretka jeste da se kroz
aktivnosti i propagandu pokae da se od ljudi crne puti i Azijaca prave rtveni jarci za
probleme sistema i da faizam/rasizam ni kratkorono, ni dugorono nije u interesu
radnike klase. Zbog toga je od sutinskog znaaja da, kad god je to mogue,
propaganda AFA-e mora sadrati klasnu poruku.

63
prekinut je kad je policija saoptila da
moe da obezbedi samo jednog poli-
cajca da pokriva ostatak skupa. (Ivning
standard, 29. jun 1989.)
Obraajui se za pomo ba Crvenoj
akciji, antirasisti u Beksliju kao da su
sugerisali da AFA nije dorasla da oba-
vi posao. Sad, ako su ak i simpatizeri
Laburistike partije smatrali da je AFA
previe fna, onda je promena imida
koju su zahtevali militantni aktivisti
ve dobrano kasnila. Istinu govorei,
do vremena kad je promena orijentaci-
je objavljena u javnosti, AFA je ve bila
na kolenima, kako u Londonu tako i na
nacionalnom nivou. Ako izuzmemo
to to su se pojavili, nijedan lan ru-
kovodstva nije ni prstom mrdnuo po
pitanju organizacije za 27. maj (Krv i
ast, Hajd park). Celokupno politiko
planiranje, istraivanje i propaganda
uraeni su pod patronatom radnika
obezbeenja. Bilo je neizbeno da se
posle ovog pojavi novo politiko ruko-
vodstvo.
Crvena akcija objavila je dokument
u kojem zakazuje skup za 5. septembar
1989, i tog dana su predstavnici petna-
estak grupa i organizacija uzeli uee.
S govornice su militantni predstavnici
naglasili svoju podrku izvornom osni-
vakom aktu AFA-e, ali su podvukli i
da se, kao antifaisti, nisu borili, niti se
moe smatrati da se bore protiv faiz-
ma da bi se odrao politiki status kvo.
Zbog toga, svaka dugorona strategija
morala je da se posmatra kroz prizmu
klase pre nego rase. Za njih, ovo je bila
sutina.
Imajui u vidu da je bela omladina iz
radnike klase ta koja faistima daje
'prirodne' regrute, AFA mora usmeriti
svoju propagandu razmiljui o njima.
Pozivanje na zdrav razum ili savest ni-
kada nee poraziti rasistike stavove,
naroito u podrujima gde vlada ek-
stremno siromatvo. Jedini nain za
postizanje znaajnog i trajnog napretka
jeste da se kroz aktivnosti i propagandu
pokae da se od ljudi crne puti i Azijaca
prave rtveni jarci za probleme sistema
i da faizam/rasizam ni kratkorono,
ni dugorono nije u interesu radni-
ke klase. Zbog toga je od sutinskog
znaaja da, kad god je to mogue, pro-
paganda AFA-e mora sadrati klasnu
poruku. Kao prvo, ovo je bitno da bi se
dao odgovor na ustaljene predrasude.
Kao drugo, da bi se izbeglo predstav-
ljanje svih belaca kao neprijatelja. Tree
i najvanije, da bi se osujetili pokuaji
faista da AFA-u predstave kao gomilu
autsajdera iz srednje klase, sastavni deo
vlasti, kojima je dugoroni interes odr-
avanje statusa kvo.
Uz ukazivanje na eskalaciju rasnih
napada kao dokaz pogoravanja situa-
cije, i potrebu da AFA pusti korene u
zajednici, govornici iz CA zahtevali su
i da bezbednosno krilo bude formalno
priznato u sklopu nacionalne strukture
donosilaca odluka. Da bi zvualo smi-
sleno, tvrdili su da treba oformiti stal-
ne grupe stjuarta, za koje e lanove,
po idealnom scenariju, davati sve orga-
nizacije. Pored obezbeivanja inicijati-
va AFA-e, prikupljanja, uporeivanja i
centralizovanja informacija itd., tvrdili
su da bi to omuguilo AFA-i i rezervnu
strategiju za brzo organizovanje protiv
inicijativa faista, kad nema vremena
za tradicionalniji protest ili kad nema
dovoljno informacija koje bi jedan ta-
kav protest opravdale. Uz to, ovo bi po-
sluilo i kao efkasna propaganda po-
mou koje e ljudi stei utisak o naoj
iskrenosti i sposobnosti da se efkasno
organizujemo, bez straha od faista i
bez oslanjanja na policijsku zatitu.
Na ovom skupu, Njuhemski monito-
ring projekt (NMP, lokalna antirasi-
stika organizacija, prim. prev.) nasta-
vio je da se dri argumenta da mora
U Londonu, ogranci AFA-e formirani su da prihvate
aktiviste, a struktura je bila ureena tako da organizacija
prvi put fukcionie od dole ka gore. Drugim reima,
kotrolisali su je aktivisti.

64
postojati razlika izmeu lokalnih
i politikih grupa: lokalne su do-
bre, politike su loe, bila je njihova
mantra. Tvrdili su da je ovo preduslov
i jedina osnova za pravo antirasisti-
ko/antifaistiko delovanje. Naravno,
u stvarnosti NMP i njihovi saradnici
nisu bili manje politiki od njihovih
suparnika jednostavno, oni su pred-
stavljali drugi tip politike. Tako da, kad
je lokalni aktivista s Broudvoter Farme
(deo Totenhema, prim. prev.), koga je
NMP predstavio da bi potkrepio svoj
argument, podrao analizu koju su
ponudile njegove bele kolege iz rad-
nike klase, borba za duu antifaizma
bila je skoro okonana, bar privreme-
no. Kasnije je bilo obznanjeno da su
NMP i njihovi politiki saradnici tajno
osnovali organizaciju nazvanu Lon-
donski savez protiv rasizma i faizma
(London Alliance Against Racism and
Fascism LAARF), s namerom da se
suprotstave AFA-i i da je zamene ako
konferencija bude imala pozitivan is-
hod. Ali, kao i u sluaju Antirasisti-
ke antifaistike akcije (Anti-Racist
Anti-fascist Action ARAFA) pre nje,
LAARF nikad nije ozbiljno pokrenuta.
U meuvremenu, naoruan novom
strategijom i novim principima poseb-
no osmiljenim i prilagoenim tako da
se kao regruti prihvate nezavisni poje-
dinci, militantni antifaizam u presto-
nici dodatno je podstaknut formalnim
povratkom u jato Pokret direktne
akcije (Direct Action Movement -
DAM). Jedna druga grupa, ortodoksni
trockisti Radnika snaga (Workers
Power WP), takoe je stala iza nove
strategije. To je znailo da su sada tri
nacionalne organizacije bile ukljuene
u AFA-u, od kojih je svaka imala svo-
je publikacije i mreu ogranaka irom
zemlje. Kao i nove lanice, AFA je sad
bila dobro opremljena da obznani po-
trebu za aktivnim antifaistikim otpo-
rom, i da na taj nain privue levo ori-
jentisano javno mnjenje i da ire utie
na njega.
U Londonu, ogranci AFA-e formirani
su da prihvate aktiviste, a struktura je
bila ureena tako da organizacija prvi
put fukcionie od dole ka gore. Drugim
reima, kotrolisali su je aktivisti. Prvi
put, AFA je bila demokratski voe-
na i ila je ka zajedniki dogovorenom
stratekom cilju. Najvanije od svega,
a verovatno i jedinstveno, bilo je to to
su politike i uline voe bile ujedinje-
ne. To je znailo da je, uz iznalaenje
praktinih reenja za svakodnevne pro-
bleme, sada postojao jo jedan razlog
da se obrati posebna panja na detalje.
Od tog momenta, oni koji osmiljavaju
aktivnosti neizostavno bi sproveli bilo
koji plan akcije.
Jedan aktivista je primetio: injeni-
ca da e stratezi 'prvi izleteti na ulicu'
imala je gomilu prednosti. Jedna od
oiglednih je da ni od koga nije zah-
tevano da uradi neto to mi sami ne
bismo uradili. Oigledno da je ovo bilo
jako dobro za opti moral. Zbog toga,
ljudi su imali poverenja u predvodnike
na licu mesta, to je znailo da je bilo
mogue na dan deavanja izvesti popri-
lino sloene manevre, bez potrebe da
svi budu stalno informisani na svakom
koraku. Ovo je omoguilo veliku ope-
rativnu feksibilnost. Takoe, uspena
infltracija u nae redove bila je znatno
oteana. Na kraju, poto su politika i
tehnika strana bili u tandemu, ak i
najavanturistikija aktivnost uvek je
podrazumevala politiku dobit vieg
stepena.
AFA RASKIDA S
LABURISTIMA, 1989.
Organizovan po obrascu tehnikog/
politikog vostva, londonski model
AFA-e na kraju e posluiti kao proto-
tip za ogranke ove organizacije u ve-
em delu zemlje. Da bi se ispratila nova
struktura, sledei korak bio je da se
proiri opseg operacija AFA-e na naci-
onalnom nivou. Mada su irom zemlje
postojale druge grupe AFA-e, jedini
kontakti van Londona, koji su imali ka-
pacitet da deluju jednostrano na ulici,
bili su oni iz Manestera. Dok su gru-
pe u oblasti Tajn i Ver (kojoj pripadaju
Njukasl i Sanderlend, prim. prev.) i Lid-
su bile proflisane lokalno, i mada su se
obe identifkovale s imenom AFA, sve
to su imale zajedniko s novim ruko-
vodstvom manje-vie svodilo se samo
na to.
Osim toga, iza obe ove grupe bio je
Srlajt, koji je, kako su kasnija dea-
vanja pokazala, uvek imao jasno def-
nisan lini plan delovanja. Kad su bili
aktivni, to je bilo uglavnom zarad pri-
kupljanja informacija. I dok su njihovi
I dok je ekstremna levica provela vei deo 80-
ih pozivajui radniku klasu da nogira torijevce,
uglavnom je, militantni aktivisti su to priznavali,
ekstremna desnica bila ta koja je imala potencijal da
dobije podrku meu pripadnicima obespravljene
radnike klase.

65
bilteni imali za cilj da otkriju pojedine
lokalne faiste poslodavcima, komija-
ma i stanodavcima, uvek kad je trebalo
suprotstaviti se ekstremnoj desnici, po-
zivane su lokalne vlasti i policija. Tako-
e, u Njukaslu, Antifaistika asocijaci-
ja Tajna i Vera (Tyne & Wear Anti-Fas-
cist Association TWAFA) fnansirana
je direktno od strane lokalnih vlasti.
Mada je ovo verovatno suavalo polje
delovanja ovog ogranka, oni nikad nisu
bili motivisani da taj odnos promene.
I dok je ekstremna levica provela vei
deo '80-ih pozivajui radniku klasu
da nogira torijevce, uglavnom je,
militantni aktivisti su to priznavali,
ekstremna desnica bila ta koja je ima-
la potencijal da dobije podrku meu
pripadnicima obespravljene radnike
klase. Tako da je prvi korak u poku-
aju da se izgradi jedan progresivan
pokret radnike klase bio taj da se
uklone faisti na svim poljima, bilo
kulturnim (fudbal ili muzika) ili ge-
ografskim, gde su mogli imati uticaj.
Poto nije bio mogu nijedan oblik
koegzistencije, samo ako je mesto bilo
upranjeno, levica bi mogla pokuati
da ispuni vakuum, tvrdili su mili-
tanti. Sve u svemu, ovo je bila analiza
katastrofe koju su odbile sve grupe
van AFA-e, koje su i dalje gledale na
antifaizam kao na smetnju stvarnoj
borbi. Dodajmo ovome i uobiajenu
neodlunost od strane drugih da se
preduzmu praktini koraci, ak i da bi
Suprotno od rutinskih sastanaka ogranaka, prodaje
novina, peticija, svih tih aktivnosti bliskih levici, uline
aktivnosti koje je u tom periodu sprovodila AFA esto
su zavisile od striktne discipline formacija, gde je fiziko
oslanjanje jednih na druge bilo kljuno.

66
se zatitile njihove inicijative, tako da
je AFA imala zgusnut raspored, kako
bi preuzela potpunu odgovornost. Za
nove regrute ovo je bilo vreme izazo-
va. Poto su redovno bili ukljueni u
nasilne i ilegelne sukobe s faistima,
oseaj drugarstva ili timski duh razvi-
li su se sasvim prirodno.
Suprotno od rutinskih sastanaka ogra-
naka, prodaje novina, peticija, svih tih
aktivnosti bliskih levici, uline aktiv-
nosti koje je u tom periodu sprovodila
AFA esto su zavisile od striktne disci-
pline formacija, gde je fziko oslanja-
nje jednih na druge bilo kljuno. Posle-
dice nepojavljivanja ljudi na dogaaji-
ma, kada se to od njih oekivalo, i izla-
zak oslabljenih formacija na ulice bile
su vie nego jasne. Mada se nije uvek
radilo o pitanju ivota i smrti, takva
mogunost nije se mogla sasvim odba-
citi, i to se pokazalo kao ivotna kola
za nove lanove. To je znailo da dok
se, s jedne strane, razvijalo sve vre
jezgro aktivista, s druge strane, neki bi
se pojavili samo jednom prilikom i ni-
kad vie posle toga nisu vieni.
Takoe, AFA je postajala sve vie sve-
sna da deluje u ambijentu rastueg uti-
caja neofaizma u Evropi. To je bilo ne-
to na ta je Crvena akcija ukazivala
jo sredinom '80-ih, upozoravajui da
nema oputanja u Britaniji. Konkret-
no, otro je kritikovan jedan lanak
u asopisu Living marksizam, glasilu
Revolucionarne komunistike partije,
zbog nedvosmislenog napada na an-
tifaizam. Ono to je danas uznemi-
rujue jeste da, bez obzira na to koliko
su faisti postali neprimetni, mnogi
na levici troe vreme i snagu ganjajui
ih... Treba da pustimo beznaajnu de-
snicu da istrune i nastavimo da se su-
protstavljamo vladi, jer za ovaj posao
itavu deceniju nismo imali dovoljno
snage, koja se rasipala na drugoj stra-
ni (Living marksizam, broj 7). Crvena
akcija odgovorila je argumentom koji
e kasnije biti esto korien. Ako se
ne suprotstavimo grupama kao to su
NF ili 'Krv i ast', kako emo ih pora-
ziti? Ako ih ne moete poraziti kada su
slabi, kako se moete nadati da ete ih
poraziti kad postanu jaki? Ako levica
nije dovoljno jaka i odluna da pobedi
njih, kako je mogue ak i samo priati
o suprotstavljanju dravi? (Crvena ak-
cija, broj 52)
Pre nego to je AFA izala na pozorni-
cu, omiljena strategija antifaista bila
je da, kad se suoe s ekstremnom de-
snicom na izborima, pokrenu snanu
kampanju u korist kandidata laburista
koji je na poloaju. Tuno je bilo to to
su oni koji su podravani kao antifa-
isti esto bili isti oni koji su bili od-
govorni za otuenje radnike klase od
levice. Godine nekompetentnosti, rav-
nodunosti i praenja politike protiv
radnike klase poeli su trajno da na-
grizaju veru radnike klase ne samo u
laburiste, ve i u sam socijalizam. Kao
odgovor, od poetka '90-ih, AFA je sve
vie naglaavala znaaj kreiranja neza-
visnog pokreta radnike klase, koji bi
bio alternativa za BNP i, to je bilo od
sutinskog znaaja, za laburiste. Iako
e proi nekoliko godina pre nego to
je potpuno defnisan, njegovo konano
pojavljivanje bilo je sasvim u skladu s
potrebom da se orijentie ka radnikoj
klasi i moda ba on rezimira tenzije
i kontradiktornosti koje su postojale u
periodu od 1985. do 1989, o kojima se
esto nije prialo.
Preesto se pretpostavlja da je sutinska
razlika izmeu liberalih i militantnih
frakcija bila u upotrebi fzike sile. Ali
za militantne aktiviste, centralno pita-
nje bilo je za ta, odnosno za koga, se
AFA bori. Posle 1989, politika je pred-
stavljana sve vie u smislu da je mili-
tantni antifaizam sredstvo za odra-
vanje postojeeg stanja u iekivanju
podesnijeg politikog trenutka, uz koji
dolazi i opti procvat radnike klase.

REDEFINISANJE
UNUTRANJIH POSLOVA
SRLAJT TALASA
U roku od nekoliko nedelja od ponov-
nog pokretanja u septembru, mobi-
lizacija snaga u vreme Dana seanja
(Remmembrance Day) tog novembra
posluila je da naglasi ozbiljnost stra-
tekog razmimoilaenja koje je sada
postojalo unutar ireg antifaistikog
pokreta. Konkretno, Srlajt je bio upo-
ran da povorka do spomenika Nezna-
nom junaku treba da proe po planu.
Pre nego to je AFA
izala na pozornicu,
omiljena strategija
antifaista bila je da, kad
se suoe s ekstremnom
desnicom na izborima,
pokrenu snanu kampanju
u korist kandidata laburista
koji je na poloaju. Tuno
je bilo to to su oni koji su
podravani kao antifaisti
esto bili isti oni koji su bili
odgovorni za otuenje
radnike klase od levice.

67

68
???
Ve neko vreme, Crvena akcija nije
bila ubeena da je protestna povorka
najbolji nain za troenje snage, niti da
je antifaizam, uopteno govorei, do-
bijao dovoljno s obzirom na to koliko je
bilo potrebno uloiti. U knjizi Antifa-
izam u Britaniji, Najdel Kopsi belei
da su unutranje nesuglasice postajale
sve vee kako je jedinstvo unutar AFA-e
bilo narueno. Zapravo, do ovog vre-
mena, u londonskoj AFA-i ve su bili
sasvim jedinstveni po ovom pitanju, jer
su se sva javna razmimoilaenja ve bila
odigrala dva meseca ranije, u septem-
bru, prilikom ponovnog pokretanja.
Militantno krilo insistiralo je da po-
vorka AFA-e do spomenika Neznanom
junaku ne bi trebalo da bude odrana
zato to je tokom povorki 1987. i 1988.
dosta uesnika 'palo', nije bilo korisnog
publiciteta, a faisti nisu spreeni da
mariraju. Jedini pozitivan aspekt ovih
povorki, tvrdili su militantni aktivisti
AFA-e, bila je mobilizacija 'odbrambe-
nih odreda' AFA-e, koji bi posle mara
branili od faistikih napada skup pro-
tiv aparthejda ispred ambasade Juno-
afrike republike, na Trafalgar skveru.
Kopsi je jo jednom napravio sprdnju
od stavova militantnih aktivista. Ono
o emu su oni zapravo raspravljali bilo
je da o ovoj aktivnosti treba suditi pr-
venstveno po tome kakav stvarni efekat
ona ima na mobilizaciju Nacionalnog
fronta, i upozorili su na sve manju po-
litiku korist od nje, ako se i dalje bude
svodila na godinju povorku.
Dok su militantni aktivisti jasno stavili
do znanja da su za povratak na direk-
tniji pristup, tradicionalisti, predvo-
eni Gerijem Gejblom i evropskim
parlamentarcem Glinom Fordom, uz
Nacionalnu studentsku uniju, Uniju je-
vrejskih studenta, i ajlingtonsku ARA-
FA, marirali su do spomenika kao i
obino. Posle toga je Srlajt, poprilino
optimistino, opisao uesnike povorke
kao delegate, koji predstavljaju milio-
ne radnika i studenata. Po Kopsijevoj
proceni, povorka je privukla izmeu
150 i 300 ljudi. Ne zadovoljivi se time
da samo pohvalno pria o svojoj povor-
ci, Srlajt je pokuavao da podrije AFA-
u tvrdei, uz revizionizam od koga za-
staje dah, da je jedino vredno aljenja
u vezi s demostracijama koje je pret-
hodnih godina predvodila AFA bila
uska i sektaka priroda okupljanja. Ove
godine je Srlajt, zajedno s ajlington-
skom ARAFA, napravio iskorak.
Pa, ak i da iskorak jeste bio napravljen,
ne bi se moglo rei da je rezultat bio
skroz pozitivan, tako da je bilo potreb-
no ponovo pisati znaajan deo skorije
istorije. U izvornom opisu mara 1987.
godine, u kojem je uestovao, Srlajt je
pisao: Prole godine AFA je odluila
da pokrene svoju povorku i istrese gnev
u znak seanja na one koji su pali bore-
i se protiv faizma i na rtve faizma
i rasizma od Drugog svetskog rata na
ovamo. Vie od 2.000 ljudi prisutvova-
lo je maru... Naa povorka je bila disci-
plinovana i pridravala se reda, uprkos
jednom pokuaju faista da nas napad-
nu, pokazali smo suzdranost i dosto-
janstvo zbog prirode ovog dogaaja.
Disciplina, sudranost i dostojanstvo
reinterpretirani su kao sektaki dve go-
dine kasnije. Uvrnuta logika, glasilo
je miljenje Radiva M. iz LAARF-a,
koji ih je, u pismu Srlajtu, podsetio da
je njihovo nepotovanje prethodnog
dogovora sa AFA-om da e oba skupa...
protei uz punu i drugarsku saradnju
organizatora i s jedne i s druge strane.
Odbijanje Srlajta da pokriva dogaaj
AFA-e, naalost, dovelo je do nepotreb-
nih i neproduktivnih tenzija (iz pisma
Srlajtu, 16. novembra 1989.). Zaista,
u LAARF-u su bili toliko besni da su i
oni i Izbegliki forum (Refugee Forum)
povukli svoja sponzorstva za inicijativu
Srlajta.
Naravno, ba je saznanje da e militan-
tni aktivisti bespotedno napasti NF u
Viktoriji (distrikt u centralnom Londo-
nu, prim. prev.) ulilo samopouzdanje
politikim pretendentima na presto
antifaizma da uopte uestvuju u
maru. Sledee godine, kad nisu mogli
da pretpostave namere AFA-e, upravo
je Srlajt odustao od kontrapovorke do
spomenika Neznanom junaku, smatra-
jui to suvie rizinim, i umesto toga
pozvao je antifaiste da otputuju u Jork
i podre protest organizovan od strane
Studentske unije Univerziteta u Jor-
ku, u isto vreme kad je AFA planirala
da promarira kroz faistiko uporite
Betnal Grin (distrikt u istonom Lon-
donu, prim. prev.).
Tog vedrog, sveeg jutra 1989, na Dan
seanja, borbeni odred koji je narastao
do 500 ljudi stigao je u Viktoriju i za-
Okupiranje ejks paba, standardnog mesta
okupljanja elzijevih hedhantera, bilo je provokacija,
a prisustvo velikog broja stjuarta AFA-e na ovom
podruju dovelo je do serije kratkih susreta s vidno
obeshrabrenim pripadnicima NF koji su se okupljali, to
je za nekoliko sati odloilo poetak njihovog mara.

uzeo mesto susreta faista do 11 pre

podne. Kada su otvorili oblinje pabo-
ve, oni su uspeno zaposednuti, to je
omoguilo AFA-i da od tog trenutka
kontrolie okolne ulice. Svih ranijih
godina kad je NF marirao na Dan se-
anja, nikad nije bilo pokuaja da se f-
ziki sprei njihovo okupljenje. Okupi-
ranje ejks paba, standardnog mesta
okupljanja elzijevih hedhantera, bilo
je provokacija, a prisustvo velikog broja
stjuarta AFA-e na ovom podruju do-
velo je do serije kratkih susreta s vidno
obeshrabrenim pripadnicima NF koji
su se okupljali, to je za nekoliko sati
odloilo poetak njihovog mara.
Kopsi priznaje da je taktika AFA-e
toliko unervozila kontigent faista da
nije dolo do kasnijeg napada na skup
protiv aparthejda. ta vie, pokazalo
se da je to bio takav udarac za moral
Nacionalnog fronta da se od njega ni-
kad nije oporavio. Brojke govore u pri-
log propadanju. Samo tri godine ranije,
69
1986, NF je okupio impresivnih 2.000
uesnika povorke. Do 1990, poseta je
opala na oko 200. Uz ovu brojnost, je-
dino je bilo mogue marirati uz upad-
ljivu policijsku zatitu i svi su to znali:
nije vie bilo uobiajenog epurenja.
Neto kasnije, Riard Edmonds (bivi
zamenik predsednika BNP, prim. prev.)
opravdao je odluku znaajno okrnje-
ne BNP da ne uestvuje u godinjem
desniarskom skupu u Viktoriji jasno
pominjui da je to podruje puno cr-
venih. Do 1991, otarasivi se NF kao
nedostojnog protivnika, AFA je odlu-
ila da obelei Dan seanja marirajui
kroz Betnal Grin, uz znak protesta pro-
tiv podrke koju je BNP dobijala u isto-
rijskom uporitu faista. Jo jednom su
se militantni aktivisti prihvatili posla i
ovoga puta se cela levica, ukljuujui i
Socijalistiku radniku partiju (Socia-
list Workers Party SWP), osetila oba-
veznom da ih sledi.
Ako neto karakterie militantno raz-
miljanje u ovom periodu, to je oiti
nedostatak idejnih nacrta. I, dok je to
inilo AFA-u taktiki feksibilnom i
nepredvidivom, znailo je i da je svaka
pojedinana mobilizacija imala speci-
fnu, moda ne uvek i strateku, svrhu.
Ni u kom sluaju nisu svi dogaaji bili
fziki po svom karakteru, ali militan-
tni aktivisti uvek su ili ka jasnom cilju.
Ono to je uvek iritiralo tradicional-
ne antirasiste bilo je to to AFA nikad
nije oekivala da dravna intervencija
bude benigna. ta vie, prihvatajui da
je politika odgovornost za poprav-
ljanje situacije na njima, ponestajalo
je strpljenja za druge koji nisu shvata-
li ozbiljnost situacije u koju je levica,
uopteno govorei, sama sebe uvukla.
Tako je do 1990, uz prebacivanje foku-
sa na Betnal Grin, AFA bila odluna da
napreduje na ulinom nivou, bez obzi-
ra na to kako mediji, ili bilo ko drugi,
gleda na to. I, dok je liberalna struja
pozivala na proteste protiv faistikog
nasilja, na vee policijsko uee, i na
to da drava reava problem agresivne
ekstremne desnice, militantni aktivisti
nameravali su da razviju strategiju koja
e onemoguiti faistima da otvoreno
deluju unutar bele radnike klase same
po sebi. ta vie, umesto da se orijentie
na rtve faizma, militantna strategija
sve vie je usmeravana ka potencijal-
nim faistikim regrutima.

Ni u kom sluaju nisu svi dogaaji bili fiziki po

svom karakteru, ali militantni aktivisti uvek su ili ka
jasnom cilju. Ono to je uvek iritiralo tradicionalne
antirasiste bilo je to to AFA nikad nije oekivala da
dravna intervencija bude benigna.

I, dok je liberalna struja pozivala na proteste protiv faistikog nasilja, na vee

policijsko uee, i na to da drava reava problem agresivne ekstremne desnice,
militantni aktivisti nameravali su da razviju strategiju koja e onemoguiti faistima
da otvoreno deluju unutar bele radnike klase same po sebi.

70
DRUGAIJI FUDBAL
JE MOGU!
NAVIJAI FUDBALSKOG
KLUBA PARTIZAN MINSK
NAJVEA SU ANTIFAISTIKA
I ANTIRASISTIKA GRUPA U
ITAVOM ISTONOM BLOKU.
USPELI SU DA OSNUJU KLUB
ZASNOVAN NA PRINCIPIMA
SAMOUPRAVLJANJA, U EMU
SU IM ZDUNO POMOGLI
NAVIJAI IZ NEMAKE.
PARTIZAN MINSK ZAHVALIO IM
SE PRIJATELJSKOM TURNEJOM
Pie: Holger Raschke; prevela s nemakog: Jovana Ivanovi

F
udbalski klub Partizan Minsk
ima kratak, ali vrlo dirljiv isto-
rijat. Godine 2002. nastao je
fudbalski klub MTZ (Fabrika trakto-
ra Minsk) Ripo spajanjem dva kluba.
Uskoro je MTZ Ripo igrao u najjaoj
beloruskoj ligi, a 2005. i 2008. ak se
borio za osvajanje titule. Jednu od ret-
kih prilika da se pokau na evropskoj
sceni momci su dobili 2009, kad je
savladana Sutjeska iz Nikia.
Ipak, MTZ nikad u medijima nije bio
prikazan kao prosean beloruski fud-
balski tim. Nakon spajanja dva kluba,
sedam navijaa osnovalo je otvoreno
antifaistiki orijentisanu navijaku
grupu, koja je u prvo vreme bila u
izuzetno tekom poloaju. Tokom go-
dina, navijaka grupa pretvorila se u
najveu antirasistiku i antifaistiku
grupu u itavom Istonom bloku. Po-
sebno ako tu raunamo i drave iz
istonog dela Evrope, koje su u tran-
ziciji i u kojima na tribinama domini-
raju ekstremno-desniarski navijai.
Izuzeci su prilino retki, a ako i posto-
je, radi se o malim grupama progre-
sivnih fudbalskih navijaa.
ALTERNATIVA
DESNIARIMA
Situacija je drugaija u beloruskom
glavnom gradu. Dok su na samim
poecima ultrasi MTZ bili drastino
slabiji od svojih ekstremno desnih ri-
vala, navijaa tradicionalistikog kluba
Dinamo iz Minska, snage su se danas
promenile u korist crveno-belih. Ne
samo u pogledu fzikih obrauna, ve
i u kreativnosti i atraktivnosti, MTZ je
prevaziao svoje protivnike i razvio se
u najjau i najbolju navijaku grupu u
Belorusiji. Ovde je jasna dinamika so-
cijalnih procesa, jer se mnogo mladih
odluilo za MTZ ili prelo iz drugih
klubova da navija za ovaj klub, jer je
MTZ jednostavno bio najbolja i naj-
zanimljivija alternativa u navijakom
svetu. I ne samo to. Mnogobrojne
manje navijake grupe u Belorusi-
ji okreu se MTZ-u kao svom uzoru,
to ima za posledicu da mnoge manje
grupe u zemlji jasno odbijaju mejn-
strim desniarsko-ekstermistike
istonoevropske navijake scene.
Ipak, do skoro klub je bio pred raspa-
dom. Oligarh i predsednik Vladimir
Romanov, koji pored MTZ-a poseduje
i litvanski klub FBK Kaunas i kotski
Heart of Midlothian Football Club,
povukao se poetkom 2012. iz belo-
ruskog kluba. Odmah je bilo jasno da
MTZ nee moi fnansijski da preivi.
Zato je prestao da se takmii i na kra-
ju je ugaen.
Navijai nisu hteli s tim da se pomire,
smatrajui da su poslednjih godina
osnovali instituciju od velike vanosti
za supkulturnu scenu grada. Prista-
lice alternativne supkulture mogle su
da odlaze u grad bez straha od napa-
71
da ekstremno-desniarskih navijaa.
Valjalo je sauvati postignuto, a po-
sebno im je bila dragocena mogunost
da odlaskom na stadion pobegnu
od autoritarne beloruske stvarno-
sti. Navijai su ponovo osnovali svo-
je udruenje FK Partizan Minsk i
pokuali da izgrade samoodriv fud-
balski klub na principima samouprav-
ljanja.
SOLIDARNOST NEMAKIH
NAVIJAA
U tom procesu ih je podrala aktivi-
stika navijaka scena iz Nemake.
Navijai Babelsberga 03 pokrenuli su
kampanju za pomo, koju su ubrzo
prihvatile i podrale ostale grupe u
Nemakoj i u zapadnoj Evropi. Za-
hvaljujui solidarnosti skupljeno je
vie hiljada evra to je pomoglo pri
osnivanju i pokretanju kluba.
U Minsku je potom nastala ideja da
se novoosnovani klub prijateljskom
turnejom zahvali onima koji su ih
podrali. Fudbalerima i timu, kroz
ovakve pripreme, trebalo je pribliiti
vrednosti koje neguju navijai, kako
bi se vie poistovetili sa svojim klu-
bom. U Nemakoj je ova ideja naila
na oduevljenje i odmah su zapoete
pripreme. Konano, u martu 2013, sve
je privedeno kraju. Autobus sa 70 lju-
di kompletnim timom, pomonim
osobljem i navijaima stigao je u
Berlin. Same pripreme i planiranje
predstavljali su za sve uesnike veliki
izazov. Vize su izdate tek jedan dan
pre putovanja. Osim toga, trebalo je
tako veliku i vrlo heterogenu grupu
ljudi smestiti i obezbediti na svaki
mogui nain tokom sedam dana, to
je znailo ogroman logistiki napor i
troak. Jer, bio je to prvi put da se tak-
va turneja organizuje, odnosno da se
samostalno organizuje. Mnoge je ovaj
projekat podsetio na poetke fudbala
iz 20-ih i 30-ih godina 20. veka, kad
su ovakva putovanja bila uobiajena.
Prva utakmica na turneji bila je sa
TeBe (Tennis Borussia) Berlinom. Do
samog poetka utakmice bilo je neiz-
vesno hoe li se odigrati zbog jake
72
EVROPSKA TURNEJA FK PARTIZAN MINSK POBEDA SOLIDARNOSTI
zime i snega. Na svu sreu, utakmi-
ca je odigrana i oko 400 gledalaca
uivalo je u dobrom fudbalu. Nakon
toga, u veernjim asovima, odrana
je tribina pred 150 ljudi na kojoj su
predstavnici samoupravljajuih klu-
bova (Partizan Minsk, Roter Stern
Leipzig i FK Internationale Berlin)
predstavili svoja vienja D. I. Y. (Do It
Yourself) uradi sam fudbala.

PRIJATELJSKA TURNEJA
Nakon Berlina, manja delegacija otpu-
tovala je za Rostok, kako bi zaintere-
sovanima na tribini predstavila priu i
koncept fudbalskog kluba Minsk.
Istovremeno se autobus spremao za
novu stanicu Hamburg. Ovde su se
navijai FK Sankt Paulija, Altona 93
i Victoria Hamburg prikljuili kam-
panji solidarnosti. Utakmica sa Sankt
Paulijem je, naalost, otkazana zbog
loih vremenskih uslova, tako da je na
kraju odigrana jedna protiv odabra-
nog tima Victoria Hamburg. Tribina i
diskusija bile su pun pogodak, ak su
prenoene u drugoj prostoriji zbog ve-
likog broja gledalaca.
Nakon toga ekipa je otputovala za
Lajpcig, gde je odran mini-turnir
izmeu Partizana, BSG Chemie
Leipziga i Roter Stern Leipziga. Pos-
lednja destinacija bio je Potsdam
Babelsberg. Ovde je mlada ekipa
iz Minska mogla da odmeri snage s
treeligakim Babelsbergom 03, to je
za njih predstavljalo i najvei izazov
do tada. Njihov poraz pred nekoliko
hiljada gledalaca bio je neminovan,
Navijai Babelsberga 03 pokrenuli su kampanju za pomo koju su ubrzo
prihvatile i podrale ostale grupe u Nemakoj i u zapadnoj Evropi. Zahvaljujui
solidarnosti skupljeno je vie hiljada evra to je pomoglo pri osnivanju i
pokretanju kluba.

73
ali je to ipak bio odlian kraj jedne
intenzivne i naporne nedelje. Uvee
je odrana zavrna tribina s koncer-
tom, na kojoj su prikazane fotografje
snimljene tokom predhodnih, veoma
dinaminih dana.
Za sve koji su uestvovali na projek-
tu bilo je to zanimljivo i uspeno is-
kustvo, iako je znailo mnogo stresa
i moda ne ba optimalnu komunika-
ciju s mladim timom. S druge strane,
kontakti izmeu navijaa iz Minska i
Potsdama jo vie su intenzivirani.
Povratak u Minsk znaio je da je po-
novo poela normalna aktivnost u
ligi. Partizan je uspeo da u Fabrici
traktora Minsk (MTZ) ponovo nae
jakog partnera i podrku, tako da je
klub preimenovan i od sada nastupa
pod imenom Partizan-MTZ u drugoj
beloruskoj ligi (3. liga).
Naalost, od turneje po Nemakoj
udruenje je jo vie u fokusu beloru-
skog dravnog aparata. Da li e klubu
i navijaima uspeti da ostanu jaki i
pored ovako nadmonog neprijatelja,
pokazae se u budunosti. Nadajmo se
najboljem!

(Informacije o klubu:
partizan-minsk.by)
Pristalice alternativne supkulture mogli su da odlaze
u grad bez straha od napada ekstremno-desniarskih
navijaa. Valjalo je sauvati postignuto, a posebno im
je bila dragocena mogunost da odlaskom na stadion
pobegnu od autoritarne beloruske stvarnosti.

74
EVROPSKA TURNEJA FK PARTIZAN MINSK POBEDA SOLIDARNOSTI
FAIZAM NA
FUDBALSKIM
TRIBINAMA
EKS JUGOSLAVIJE
SEME NACIONALIZMA
MEU NAVIJAIMA
ZAPATILO SE JO
OSAMDESETIH GODINA,
KAD JE OVA IDEOLOGIJA
SMATRANA ZA BUNT
PROTIV TADA VLADAJUEG
KOMUNISTIKOG SISTEMA.
TOKOM POSLEDNJIH
BALKANSKIH RATOVA,
NAVIJAKE STRUKTURE SU
SE I KRIMINALIZOVALE, DA BI
DANAS POSTALI PREDVODNICI
U IRENJU NASILJA I
FAISTIKE IDEOLOGIJE
Pie: Milo Perovi

P
odruje bive Jugoslavije, po-
red mnogih drugih specifno-
sti meu kojima su neke esto
teko razumljive, karakterie i jaka
tradicija praenja sportskih klubova
(prvenstveno fudbalskih) i organizo-
vanog navijanja. Fudbalska igra se na
Balkanu poela primati na samom po-
etku 20. veka, kad su i osnivani prvi
fudbalski klubovi. Strast prema fudba-
lu na podruje eks Jugoslavije prvi su
donosili ljudi koji su pohaali studije
u srednjoevropskim zemljama, prven-
stveno u ekoj. Divei se tadanjim
evropskim gigantima, prakoj Sparti
i Slaviji, studenti su se u svoju zemlju
vraali sa eljom i idejom za osnivanje
klubova u svojim sredinama, po uzoru
na prake fudbalske velikane. Na taj
nain osnovani su i najstariji vei fud-
balski klubovi, poput Hajduka iz Spli-
ta (1911.) i Vojvodine iz Novog Sada
(1914.), koja je ak i boju svojih dreso-
va (crveno-bela kombinacija) uzela po
uzoru na Slaviju iz Praga.
VEZA FUDBALA I
DRAVNIH STRUKTURA
Vezano konkretno za FK Vojvodinu,
ija je bogata istorija najbliskija autoru
ovog teksta jer je ve vie od dve dece-
nije aktivno prati, zanimljivo je da prva
pojava organizovanih navijaa ovog
kluba see ak u 1937. godinu, kad je
osnovano prvo drutvo navijaa Vojvo-
dine. Svrha ovog drutva bila je, kako
deklarativna tako i materijalna pomo
klubu, kao i organizovanje kolektivnih
odlazaka na gostovanja kluba. Dakle,
75
korene organizovanog navijanja na
fudbalskim stadionima u bivoj Jugo-
slaviji moemo nai jo u periodu pre
Drugog svetskog rata. Drugi svetski rat
i pobeda nad zlom faizma, u kojoj su
narodi Jugoslavije imali veoma vanu
ulogu, doneli su i uspostavljanje ko-
munistikog drutvenog ureenja, to
je za posledicu imalo kreiranje novih
okolnosti u jugoslovenskom fudbalu,
iji je trag i danas dominantan. U dve
najvee jugoslovenske republike Srbiji
i Hrvatskoj osnovani su novi klubo-
vi Partizan (kao klub Jugoslovenske
Narodne Armije), Crvena Zvezda (kao
nezvanini klub srpske policije) i Dina-
mo Zagreb. Ova tri kluba su, uz split-
ski Hajduk, inila veliku etvorku
jugoslovenskog fudbala sve do raspada
zemlje i bili su, u manjoj ili veoj meri,
pod pokroviteljstvom dravnih struk-
tura koje su iza njih stajale.
Partizan je bio svejugoslovenski klub,
a za njega su tradicionalno navijali oni
slojevi stanovnitva koji su bili vezani
za vojsku. Crvena Zvezda je nezvani-
no bila klub srpskih republikih vlasti
i funkcije u tom klubu uvek su imali
neki od najviih politikih funkcione-
ra Republike Srbije. Dinamo Zagreb je,
takoe nezvanino, bio prohrvatski
klub, odnosno bio je pod pokrovitelj-
stvom vlasti Republike Hrvatske. Split-
ski Hajduk bio je jedini klub velike e-
tvorke koji je postojao i pre 1945, a i-
njenica da su tokom rata nastupali kao
tim partizanske Jugoslovenske narodne
armije, inio ih je omiljenim klubom
predsednika Tita, to im je i omogui-
lo status kakav su imali u takmienju.
Svi ostali klubovi iz gradova Jugoslavije
praktino su se borili da prekinu domi-
naciju klubova velike etvorke. inje-
nica je bila da su ova etiri kluba bila
privilegovana u odnosu na sve ostale
zbog toga to su iza njih stajale najvie
politike i dravne strukture zemlje.
Upravo zato su ovi klubovi imali i naj-
veu podrku navijaa u Jugoslaviji. Po-
enta prethodno iznetog jeste da se uka-
e na injenicu da su fudbal i politika
(ili drutvene okolnosti) u Jugoslaviji
bili sudbinski povezani od prvog dana.
NACIONALIZAM I
KRIMINALIZOVANJE
NAVIJAKE SCENE
Poetke organizovanog navijanja u
modernom smislu tog pojma, moe-
mo nai u sedamdesetim godinama
20. veka. Tada su se na jugoslovenskim
stadionima prvi put mogli primetiti
tragovi onoga to se danas obino na-
ziva ultra nainom navijanja veli-
ki i mali barjaci u odreenom sektoru
stadiona, poneki neveto napravljen
transparent na ogradi, a ponegde i pi-
rotehnika (uglavnom u Splitu i Rijeci
kao morskim lukim gradovima, gde
je pristup pirotehnici bio mnogo laki).
No, ipak, masovna pojava modernog
navijakog ultra pokreta u Jugoslavi-
ji vezana je za osamdesete godine, kad
je osnovana veina navijakih grupa.
Moe se rei da se tokom celih osam-
desetih deavao svojevrstan navijaki
bum u bivoj Jugoslaviji. Stil koji je
karakterisao tu navijaku scenu bio je,
zapravo, meavina dva tada apsolutno
Novi momenat u navijakom svetu forumi,
sajtovi i blogovi posluili su kao dobro sredstvo za
sistematsko irenje propagande ekstremne desnice
meu balkanskim navijaima.

76
dominantna navijaka stila u svetskim
okvirima italijanskog i engleskog.
Ograde tribina krasile su zastave koje
su imale ogromnu vrednost za pripad-
nike navijakih grupa i padanje za-
stave u sukobu s protivnikom smatrano
je za najveu sramotu koju grupa moe
doiveti. Isto tako, uvek je bilo veoma
vano upaliti vie pirotehnike od pro-
tivnika. No, za balkanske grupe odu-
vek je bilo najvanije pobediti, pa ak i
poniziti protivnika u fzikom sukobu,
tui. Prema tome, u osamdesetima je
formiran izrazito nasilan navijaki stil
balkanskih navijaa koji, s druge stra-
ne, nikad nije zanemarivao estetsku di-
menziju navijanja, tj. izgled tribine.
U politikom smislu, navijaka scena
bive Jugoslavije odreena je drutve-
nom klimom koja je vladala osamde-
setih godina 20. veka u bivoj Jugosla-
viji. Naime, u socijalistikoj federaciji
6 republika od kojih je svaka imala ele-
mente dravnosti, predsednik Tito bio
je nesumnjivi kohezivni faktor. U Tito-
vom autoritetu i politikom talentu bez
premca oliavalo se sve ono to je dra-
lo na okupu narode Jugoslavije. S nje-
govom smru 1980. godine i s nespre-
mnou da se federacija reformie pred
novim okolnostima koje je svetska isto-
rija donosila, Jugoslavija se nala pred
periodom dezintegracije iji je kljuni
faktor bio nacionalizam. Ideologija
nacionalizma idealno mesto za mani-
festaciju nala je upravo na fudbalskim
stadionima. Po prirodi buntovna omla-
dina, nacionalizam je shvatala kao vid
protesta protiv tadanjeg komunisti-
kog sistema i masovno ga prihvatala i
sve jae ga ispoljavala na utakmicama.
No, koliko god se tadanjim navijaima
inilo da je ispoljavanje nacionalizma
svojevrstan bunt protiv sistema, najvei
promoteri nacionalizma bila su tada-
nja rukovodstva jugoslovenskih repu-
blika. Upravo nosioci vlasti u republi-
kama, koji su prihvatili ideologiju na-
cionalizma, u fudbalskim stadionima i
psihologiji mase koja se javlja na njima,
videli su najbolje mesto za bezbolnu
promociju (onu koja nosi najmanje od-
govornosti) nacionalizma, prvenstveno
srpskog i hrvatskog. U takvim uslovi-
ma nastajale su i strukture navijakih
grupa, pogotovo onih najveih, na koje
su veliki uticaj imale dravne i paradr-
avne strukture, kojima je naprosto bio
Zbog tog deklarativnog zalaganja vlasti za neke normalnije vrednosti, pripadnici
navijakih grupa na Balkanu, koji su mahom mladi ljudi, smatraju nacionalizam
buntom protiv postojeeg sistema.

77
interes da dre pod kontrolom velike
mase ljudi u predstojeem nacionali-
stikom zbijanju redova i sabiranju u
nacionalne torove.
Najpoznatiji primer svakako je bilo po-
javljivanje eljka Ranatovia Arkana
(optuenog za ratne zloine), poznatog
kriminalca i saradnika srpske Slube
dravne bezbednosti, meu navijaima
Crvene Zvezde. On je bio taj koji je us-
postavio hijerarhizovanu organizaciju
meu Zvezdinim navijaima, a tvrdi se
i da je on tvorac imena delije pod ko-
jim su se, dotad razjedinjene, navijake
frakcije ujedinile u jednu veliku i mo-
nu navijaku grupu. Poznata je injeni-
ce da je kasnije u toku rata Arkan for-
mirao paravojnu formaciju Tigrovi u
koju je regrutovao ljude iz kriminalnog
miljea i sa navijakih tribina. Miljenje
autora ovoga teksta jeste da je ovako
formirana struktura navijaa Crvene
Zvezde i Partizana, na koje ogroman
uticaj imaju kriminalizovane dravne
strukture, odrana do dana dananjeg.
DESNIARSKA
IDEOLOGIJA NA
TRIBINAMA
Dakle, gotovo sve navijake grupe na
podruju bive Jugoslavije u samom
zaeu imale su ideologiju nacionaliz-
ma kao jednu od bitnih karakteristika.
To se posebno odnosi na etiri najve-
e grupe, srpske delije (C. Zvezda) i
grobare (Partizan) i hrvatske torci-
du (Hajduk) i Bad Blue Boys (Dina-
mo), iji su se stavovi u manjoj ili veoj
meri prenosili i na manje grupe. No, u
ovome je bilo i izuzetaka, posebno u
Bosni i Hercegovini. Tamo su postoja-
le grupe poput sarajevskih hordi zla
(Sarajevo) i manijaka (eljezniar),
mostarskih Red Army (Vele), ba-
njalukih Vultures (Borac), zenikih
Convicts (elik) ili tuzlanskih fuka-
ra (Sloboda), koji su do pred sam po-
etak rata u BiH bili pro jugoslovenski
i antinacionalistiki orijentisani. Kako
se rat u Bosni bliio, tako su i neke od
ovih grupa poele sve vie da se okreu
nacionalizmu.
Tokom rata, navijaki pokret je, sasvim
razumljivo, bio na veoma niskim gra-
nama. Prvenstva u Srbiji i Hrvatskoj
odigravana su u novoj formi, dok u Bo-
sni nije bilo fudbala pune etiri godine
zbog rata koji se odvijao na podruju
te drave. Mnogi pripadnici navijakih
grupa na svim stranama bili su na lini-
jama fronta, mnogi ostavili svoje ivote
tamo ili preiveli s ozbiljnim fzikim i
psihikim posledicama bezumnog, na-
cionalistikog i zakasnelog sitno-impe-
rijalnog rata. Tokom celih devedesetih
godina, navijaki pokret eks Jugoslavi-
je, kao uostalom i itavo drutvo, bilo je
na rubu egzistencije. Tek po zavretku
rata, sa uspostavljanjem kakve-takve
drutvene stabilnosti i normalizacije
ivota, navijaki pokret Balkana poeo
je poprimati svoj stari oblik.
Moe se rei da posle 2000. godine do-
lazi do svojevrsne renesanse navijakog
pokreta u eks Jugoslaviji. Grupe pono-
vo postaju ozbiljne i dobro organizo-
vane, brojnost se poveava, a u ideo-
lokom smislu scena, naalost, postaje
desnija nego ikada. Razlozi za ovo vrlo
su jednostavni nacionalistika ideo-
logija koja je i dovela do rata, ne samo
da nije naputena od strane najveih
novonastalih drava na podruju biv-
e Jugoslavije, Srbije, Hrvatske i Bosne
i Hercegovine nego se nacionalizam
ustoliio kao zvanina dravna ideolo-
gija u svakoj od ovih zemalja. Naravno,
ovakvo stanje odraava se i na tribi-
nama. No, tu postoji jo jedna kva-
ka. U deklarativnom smislu, svaka od
prethodno navedenih drava jeste za
evroatlantske integracije, prevlada-
vanje prolosti i raskrinkavanje ratnih
zloinaca, dok u realnosti praktikuje
nacionalizam kao ideologiju i titi one
koji su inili ratne zloine. Zbog tog
Ovu politiku situaciju koriste i razne faistike
organizacije prisutne na stadionima irom Evrope,
kako bi u dosluhu sa srpskim faistima i nacionalistima
iskazivale podrku u borbi protiv nezavisnosti Kosova,
kroz parole i akcije na stadionima i demonstracije.

78
deklarativnog zalaganja vlasti za neke
normalnije vrednosti, pripadnici navi-
jakih grupa na Balkanu, koji su ma-
hom mladi ljudi, smatraju nacionali-
zam buntom protiv postojeeg sistema.
Dakle, moemo primetiti da se ova nit
provlai ve preko 20 godina kroz navi-
jaki pokret u bivoj Jugoslaviji.
Naravno, danas je desniarska ideolo-
gija na tribinama mnogo ekstremni-
ja, radikalnija i proflisanija nego u
svom zaetku pre dve decenije. U njoj
je mnogo vie antisemitizma i rasizma
(iako su oni mnogo manje zastupljeni
nego u drugim istono evropskim ze-
mljama) i, posebno, religijskog funda-
mentalizma. Paradoks u itavoj prii
o desnom ekstremizmu na navijakim
tribinama bive Jugoslavije jeste to je
za popularnost jedne tako retrogradne
i nazadne ideologije veoma zasluan
jedan moderni medij internet. Novi
momenat u navijakom svetu foru-
mi, sajtovi i blogovi posluili su kao
dobro sredstvo za sistematsko irenje
propagande ekstremne desnice meu
balkanskim navijaima. Putem foruma
uvrivao se desniarski politiki i i-
votni stav pripadnika navijakog sveta.
Ovo je posebno imalo uticaj na mlae
ljude koji su tek stupali u navijaki svet
i navijaki se edukovali, uglavnom pre-
ko foruma i blogova.
NEZAUSTAVLJIVI TALAS
NASILJA
to se tie same Srbije (a na nju emo se
skoncentrisati iz prostog razloga jer je
autor odatle i najbolje poznaje situaci-
ju u ovoj zemlji), nacionalistiki senti-
ment prisutan je na tribinama od ranih
osamdesetih, a u blioj istoriji situacija
se dramatino radikalizovala nakon
proglaenja nezavisnosti Kosova 2008.
godine. To je u potpunosti skrenulo na-
vijaku scenu udesno i radikalizovalo
je. Pripadnici navijakih grupa bili su
predvodnici u talasima nasilja koji su se
deavali nakon dogaaja na Kosovu. U
tim talasima nasilja spaljene su dami-
je u Beogradu i Niu, ambasada SAD u
Beogradu, itd. Ovu politiku situaciju
koriste i razne faistike organizacije
prisutne na stadionima irom Evrope,
kako bi u dosluhu sa srpskim faistima
i nacionalistima iskazivale podrku u
borbi protiv nezavisnosti Kosova, kroz
parole i akcije na stadionima i demon-
stracije. Tu se na delu moe uoiti oi-
gledno postojanje faistike internaci-
onale.
Druga stvar na kojoj se za nasilje go-
dinama mobiliu pripadnici navija-
kih grupa u Srbiji jeste Parada ponosa
(Belgrade Pride) u Beogradu na kojoj
pripadnici LGBT zajednice pokuavaju
da organizovano proetaju kroz glavni
grad Srbije. Dosad su tri parade otka-
zane, usled nemogunosti policije da ih
obezbedi, a jedna je odrana uz ogro-
mno nasilje na beogradskim ulicama.
Procenjuje se da je tog dana oko 6.500
dobro organizovanih nacionalista, fa-
ista i fudbalskih huligana uestvovalo
u neredima u kojima je devastiran iri
centar Beograda.
Dakle, da zakljuimo, navijaku scenu
Srbije (a i u ostatka bive Jugoslavije) u
ideolokom smislu karakteriu religij-
ski fundamentalizam, nacionalizam,
homofobija, delimino i rasizam. Sva-
ka od ovih karakteristika izraava se
u ulinom nasilju kad god vide povoda
za to. Poslednji primer veeg naciona-
listikog nasilja zabeleen je u Novom
Sadu, gde je Hrvatska rukometna re-
prezentacija igrala utakmice Evropskog
prvenstva. Bilo je oko 3.000 hrvatskih
navijaa, uglavnom turista i civila,
ali je bilo prisutno i nekoliko hrvatskih
huliganskih ekipa. Ovo je bilo dovoljno
da doe do napada na hrvatske navi-
jae svim raspoloivim sredstvima, tj.
bakljama, ipkama, sekirama. Nakon
toga Hrvatski rukometni savez prepo-
ruio je svojim navijaima da ne putu-
ju u Beograd na polufnalnu utakmicu
protiv Srbije, jer im ne moe garantova-
ti bezbednost.
Ovakvo stanje na tribinama Balkana
trajae dokle god vlasti u bivim jugo-
slovenskim zemljama budu blagona-
klone prema ideologiji nacionalizma
i ravnodune na permanentno nasilje
koje ona proizvodi. Jednostavno, u ta-
kvim okolnostima gotovo je nemogue
da se pojavi neto politiki progresivni-
je na balkanskim tribinama.

79
ZAJEDNIKA BORBA
VIE OD MUZIKE
MUZIARI ANTIFAISTIKE
ORIJENTACIJE S
PROSTORA BIVE JUGOSLAVIJE
IZDALI SU KOMPILACIJU
KOJA IMA ZA CILJ DA
PROBUDI ISTOMILJENIKE
S BALKANSKOG PODNEBLJA
I PODSTAKNE IH NA
JEDINSTVENO DELOVANJE
PROTIV FAISTIKOG ZLA
Pie: Lado Tajovi

P
oetkom novembra prole godi-
ne, zavren je rad na, za ovdanje
standarde, sasvim neobinom mu-
zikom izdanju. U pitanju je kompilacija
pod nazivom Zajednika borba, u formi
CD-a, koja sadri 23 muzike numere
bendova i izvoaa s prostora nekada-
nje Jugoslavije. Ono to ovo muziko iz-
danje ini specifnim, jeste injenica da
je nastalo kao zajedniki poduhvat an-
tifaistikih grupa s podruja itave ne-
kadanje Jugoslavije, a na njemu su prvi
put na jednom mestu okupljeni muziari
s jasnim antifaistikim stavom. Samim
tim, ovo izdanje predstavlja puno vie
od same muzike.
UMREAVANJE
ANTIFAISTA
Ovo je prvi realizovan zajedniki pro-
jekat slobodoumnih pojedinaca i grupa
iz svih bivih jugoslovenskih republika
koje su, ve gotovo 30 godina, meu-
sobno neprijateljski nastrojene, to je
u bliskoj prolosti preraslo u otvorenu
mrnju koja je kulminirala krvavim ra-
tovima. U takvoj drutvenoj atmosferi,
gde su glasovi suprotni dominantnim
ideologijama nacionalizma i faizma
gotovo neujni ili nadjaani preglasnom
desniarskom bukom, vre povezi-
vanje i organizovanje antifaista name-
e se kao potreba, kao nunost. Ljude s
ovog podruja povezuju, pre svega, isti
ili slini jezici, istorijsko naslee i teka
sadanjost, te su svi oni koji vide i pre-
ko zidova preovladavajue plemenske
svesti, nametnute od strane lokalnih
vladajuih klasa, nuno upueni jedni
na druge. Potreba za suprotstavljanjem i
prevladavanjem tmurne realnosti naih
drutava, kojima ve preko dve decenije,
manjim ili veim intenzitetom, domini-
ra ideologija nacionalizma i faizma, ve
je dobila egzistencijalni karakter.
U skladu sa svim to smo ovde naveli,
ova muzika kompilacija predstavlja
mali, ali potencijalno izuzetno znaa-
jan, korak ka boljem meusobnom po-
vezivanju svih aktivnih antifaistikih
grupa i pojedinaca sa ovih prostora,
koji u prilino tekim uslovima deluju
nezavisno i nasuprot strukturama vla-
sti regionalnih drava koje su, zapravo,
nosioci i najuticajniji promoteri retro-
gradne politike nacionalizma. Borba u
svojim lokalnim zajednicama predstav-
lja osnovu antifaistikog delovanja, ali
je sama za sebe nedovoljna u prostoru
u kom obitavamo, a koji funkcionie po
sistemu spojenih sudova, gde desniar-
sko ludilo nastalo u jednoj od drava,
automatski izaziva istovetno desniar-
sko ludilo u gotovo svim drugim dr-
avama s prostora Jugoslavije. Upravo
zbog toga nuno je zajedniko, sinhro-
nizovano delovanje antifaista u sva-
kom delu Balkana, jer je to jedini nain
na koji se efkasno moemo boriti pro-
tiv faistikog zla koje i dalje dominira
ovim prostorima.
Upravo zbog toga to je u faizmu masovno,
organizovano nasilje osnovno sredstvo za ostvarivanje
politikih ciljeva, antifaizam mora uvek biti spreman na
fiziku konfrontaciju s njim.

80
MUZIKA KAO NOSILAC
SLOBODARSKIH
VREDNOSTI
Koncept ove kompilacije prirodno je
proistekao iz injenice da je alterna-
tivna (sub)kultura ovde, a i globalno,
baza antifaistikog aktivizma mlae
populacije. Ideja slobode i dovoenje u
pitanje tradicionalnih autoriteta, kao
princip alternativne (pre svega punk-
rock) muzike i subkulture logino po-
drazumeva i antifaizam kao politiko
i, pre svega, ivotno, ljudsko opredelje-
nje. Zato je i muziki sadraj kompila-
cije dominantno takav. No, ostajanje
u ovim okvirima, koji su preuski za
veliinu antifaistike ideje, znailo bi
nedoraslost zadatku koji ta ideja pred
sebe postavlja. Zbog toga smo pokuali
da obuhvatimo to iri i razliitiji mu-
ziki spektar izvoaa koji su u svom
preanjem radu otvoreno promovi-
sali one principe i vrednosti kojima
je ovaj projekat voen. Shodno tome,
ovaj CD sadri najiri spektar ovdanje
alternativne muzike scene, od onih
potpuno underground, iroj publici
malo poznatih punk bendova, poput
Te Trutha, Katme, Impurite i slinih,
preko etabliranih imena alternativne
muzike poput Fakofolan, Aktivne Pro-
pagande, Red Uniona, pa do bendova
za koje se moe rei da pripadaju regi-
onalnom mainstreamu, ili ga ak pre-
vazilaze, poput Darka Rundeka, KUD
Idijota, Kultur Shocka, Atheist Rapa ili
St!llnessa.
Knjiica, odnosno buklet koji ide uz
ovo izdanje, jasno i upeatljivo odraa-
va svetonazorsku i drutveno-politiku
poziciju koju zauzimaju ovdanje anti-
faistike grupe. Pored tekstova pesa-
ma s kompilacije, papirni deo ove pu-
blikacije sadri i poznati esej Umberta
Eka Ur-faizam (Veni faizam), u kom
je na saet nain izloena teza da opa-
snost faistike ideologije nije nestala s
njenim vojnim porazom 1945. godine,
nego je, naprotiv, esto u novim, per-
fdnim oblicima i formama konstantno
prisutna u postojeem kapitalistikom
drutveno-ekonomskom sistemu, jer je
ono, zahvaljujui osnovnim naelima
na kojima poiva, proizvodi u svom
krilu.
Na prvoj, udarnoj strani knjiice nala-
zi se fotografja Mate Parlova, najveeg
jugoslovenskog boksera svih vremena,
evropskog, svetskog i olimpijskog prva-
ka u polutekoj kategoriji, koji se i van
ringa, u svakodnevnom ivotu, vodio
plemenitim principima, saetim u nje-
govoj legendarnoj izjavi iz perioda naj-
goreg nacionalistikog krvavog pira na
ovim prostorima, koja je besmrtna ba
kao i njegovi sportski uspesi: Kako ja
mogu biti nacionalist ako sam svjetski
prvak? Mnogi to ne razumiju. Nisu bili
ni prvaci drave, a esto niti sami sebe
nisu uspjeli pobijediti. Svijet se divio
mojim rezultatima i svi su me svugdje
prihvatali kao svoga bijeli i crni, sve-
jedno. Upoznao sam svijet, i ne mogu
biti nita do li kozmopolit. Tako ja gle-
dam i na sport i na ivot.
U liku Mate Parlova dananji, moderni
Ljude s ovog podruja povezuju, pre svega, isti ili
slini jezici, istorijsko naslee i teka sadanjost, te su svi
oni koji vide i preko zidova preovladavajue plemenske
svesti, nametnute od strane lokalnih vladajuih klasa,
nuno upueni jedne na druge.

81
antifaizam na ovim prostorima do-
bio je najverniji simboliki izraz koji
objedinjuje sve njegove proklamovane
principe volju i upornost da se veli-
kim i portvovanim radom ovek iz-
digne iznad datosti u kojoj se zatekao,
univerzalni, humanistiki stav prema
ljudima i svetu iji smo deo i, vrlo e-
sto, ne manje vana spremnost da se i
fzikom konfrontacijom brane principi
jednakosti i bratstva meu ljudima od,
po prirodi, agresivne i nasilju sklone
faistike i nacionalistike ideologije.
Upravo zbog toga to je u faizmu ma-
sovno, organizovano nasilje osnovno
sredstvo za ostvarivanje politikih ci-
ljeva, antifaizam mora uvek biti spre-
man na fziku konfrontaciju s njim.
UVANJE PARTIZANSKOG
NASLEA
I poslednje to bismo naveli kao deo
vizuelnog identiteta ovog izdanja jeste
fotografja partizanke, pripadnice Na-
rodnooslobodilake vojske Jugoslavije
iz Drugog svetskog rata ime je, tako-
e, iskazan jasan stav autora prema
globalno rastuoj tendenciji istorijskog
revizionizma, koja najradikalnije obli-
ke poprima upravo u zemljama bive
Jugoslavije, iji aktuelni reimi reha-
bilituju lokalne faistike, kvislinke
vojske iz perioda Drugog svetskog rata,
relativizujui kolosalnu istorijsku veli-
inu i vrednost ovdanjeg antifaisti-
kog naslea. Ovom simbolikom autori
kompilacije iskazali su jo jednu vrlo
bitnu komponentu ovdanjeg savreme-
nog antifaizma koja batini i neguje
istorijsko naslee partizanskog antifa-
izma ovih prostora.
Kao to je i pomenuto na poetku, teh-
nika izrada kompilacije je tek mali,
poetni korak ka cilju. Bie potreban
veliki rad da ideja koju ova publikacija
nosi doe do ireg kruga ljudi i pod-
stakne ih na aktivno angaovanje u
antifaistikoj borbi i na vru meu-
sobnu saradnju. Promocija ovog izda-
nja odrava se tokom ove godine, kroz
seriju koncerata i drugih aktivnosti, u
sklopu kojih e se i distribuirati disko-
vi posetiocima tih manifestacija u vie
gradova u gotovo svim eks jugosloven-
skim dravama. Ovim putem poziva-
mo sve slobodne ljude s ovih prostora
da prate tok promocije ove kompilacije
i svojim ueem prue podrku ideji
koja stoji iza nje.

Borba u svojim lokalnim zajednicama predstavlja osnovu antifaistikog

delovanja, ali je sama za sebe nedovoljna u prostoru u kom obitavamo, a koji
funkcionie po sistemu spojenih sudova, gde desniarsko ludilo nastalo u jednoj
od drava, automatski izaziva istovetno desniarsko ludilo u gotovo svim drugim
dravama s prostora Jugoslavije.

82