35

Krajem septembra 2012., u Veernjim novostima se

pojavila vest o predlogu izmena Zakona o radu
1
, koju su
preneli i neki drugi mediji
2
. Meutim, izostale su bilo
kakve dalje reakcije ili osvrti na ovu temu: niko nije na-
ao za shodno da se tim povodom oglasi, kako u tzv. le-
vim krugovima, tako i u iroj javnosti, to, kada se uzme
u obzir ko su uopte akteri na sceni i ime su preteno
okupirani, u velikoj meri i ne iznenauje. Ipak, reakcija
nije bilo ak ni u onom delu javnog mnenja koje je uvek
budno i pripravno da podri i opravda svaku kapitalisti-
ku ofanzivu. Dakle, sve je prolo vrlo nezapaeno. Iako
je ova tema ponovo aktuelizovana poslednjih meseci,
sutinski se nita nije promenilo u pogledu dostupnos-
ti kljunih informacija.
O emu je zapravo re? Sudei prema oskudnim medij-
skim izvetajima, u toku su pripreme za izmene Zakona o
radu: rad na zakonskoj regulativi zapoeo je pre vie od
godinu dana, ali tek ovih nedelja ulazi u intenzivniju fazu.
Predlozi izmena formulisani su, a zatim doraivani i prera-
ivani u Ministarstvu za rad i socijalna pitanja, a prva in-
stanca kojoj su prosleeni na razmatranje je bio Socioeko-
nomski savet, iz kojeg su, meutim, sve reakcije na pred-
log izmena izostale. Nije sigurno ta bi to trebalo da zna-
i: da li je Savet nezadovoljan, pa se iz principa ne ogla-
ava, ili je zadovoljan i nema primedbi? Bilo kako bilo, me-
dij u kojem se vest pojavila konsultovao je tim povodom
sve aktere socijalnog dijaloga, ili barem one koji su uve-
reni da predstavljaju aktere u jednom takvom procesu.
Dok je zastupnik Ministarstva rada iznosio svoju viziju re-
forme trita rada, predstavnici sindikalnih organizacija
imali su primedbe na izmene, videi u njima nastavak po-
litike naruavanja radnikih prava. Dranje zvaninika Uni-
je poslodavaca prema predlozima izmena takoe je obe-
leeno skepsom, budui da su one ocenjene kao manjka-
ve, ali preteno zato to ne idu dovoljno daleko u prote-
iranju interesa poslodavaca. To to nam se na ovaj nain
ukazalo, dakle, predstavlja socijalni dijalog.
Najira javnost, u svakom sluaju, pokazala je krajnje
odsustvo interesovanja za ovaj problem, uprkos njego-
voj vanosti, budui da ukazuje na pripremu jo jedne
velike ofanzive na srpskoj kapitalistikoj periferiji. Zato
bi se ovde moglo postaviti pitanje ta se to novom za-
konskom regulativom postie, kao i ijem interesu ona
slui?
Predlozi izmena Zakona o radu doneti su, kako se u
tekstu istie, na inicijativu strunjaka iz MMF-a i inves-
titora, a po ugledu na zakonska reenja koja ve pos-
toje u veini evropskih zemalja, kao i u zemljama regio-
na. Njima se ukidaju socijalistike povlastice zaposle-
nih u Srbiji, iako se ne navodi ta su to konkretno soci-
jalistike povlastice, gde se ogledaju povlastice u pret-
hodnom zakonu ili ta je to u njima socijalistiko. Osim
to se time nagovetava da je, zapravo, socijalizam kriv
za trenutno stanje stvari. Upravo zbog namere da se
ukloni ova socijalistika komponenta, kako vele prota-
gonisti, nijedan od predloga jo uvek nije dobio zeleno
svetlo u narodu. Nita nije reeno ni o tome ko je taj
narod, a naroito gde i kako je pitan za miljenje.
Uglavnom, sutina izmena ogleda se u poveavanju
fleksibilnosti trita rada: olakavaju se procedure skla-
panja i raskidanja radnih ugovora; produuje se trajanje
radnih ugovora na odreeno vreme (koji od sada mogu
vaiti tri godine umesto godinu dana); uvoenjem razli-
itih oblika fleksibilne i delimine zaposlenosti, zakonski
su relaksirane odredbe o radnom vremenu; zatim se,
to je za investitore i najvanije, drugaije regulie pi-
tanje otpremnina za otputene radnike, kojima je poslo-
davac u obavezi da isplati otpremnine ne za ceo radni
sta, ve samo za period koji su radnici proveli kod pos-
lodavca u preduzeu; na posletku, na trite rada se
uvodi i jedna nova ustanova, a to su agencije za posre-
dovanje pri zapoljavanju. Spomenutim predlozima bie
postignuta, kako se oekuje, vea fleksibilnost i mo-
bilnost radne snage, kojom e trite rada biti uinjeno
primamljivijim za investitore, to e u celini uticati na
porast konkurentnosti srpske privrede, a to e na
posletku dovesti do poveanja stranih investicija, ras-
ta privrednih aktivnosti i porasta zaposlenosti.
Pre svega treba naglasiti da e nova zakonska regula-
tiva, zapravo, samo zakonski uokviriti neke ve postoje-
e, a neregulisane prakse utoliko se pokazuje da za-
koni uvek kasne za praksom i da ve u trenutku svog do-
noenja bivaju zastareli, jer dok drava registruje i, na
posletku, zakonski formulie postojea praktina ree-
Srbija
Jo jedna neoliberalna
ofanziva na Srbiju
Petar Atanackovi
nja, ona su u meuvremenu otila ve korak dalje. Otu-
da zakon uvek kaska za ivotom, koji, to znamo ak i
iz jedne politike kampanje, ne moe da eka. Tako e
novo zakonsko reenje samo izvriti, ne vie ni legaliza-
ciju (jer one nisu bile nelegalne, iako nisu bile ni sasvim
legalne), ve neku vrstu legitimizacije postojeih praksi u
oblasti rada i zapoljavanja. Ali, izmeu redova moe da
se proita da ova regulativa nastoji i po tome se ona
razlikuje od prethodnih zakonskih reenja da na neki
nain anticipira prakse poslodavaca, jer se osvre i na
prakse koje do sada, barem u Srbiji, nisu bile uobiajene
i predvia ustanovljenje mehanizama koji do sada nisu
postojali (ili barem ne u toj formi o kojoj govori novo za-
konsko reenje). Time e se, ujedno, produiti ivot va-
enja samog zakona.
Ako se osvrnemo na osnovne predloge izmena zako-
na barem kako oni mogu da se iitaju iz ovih malo-
brojnih medijskih napisa moglo bi se rei da se njima
ponavljaju reenja iz slinih zakona drugih evropskih ze-
malja, a koji se svi u manjoj ili veoj meri naslanjaju na
nemaki Hartz-koncept o reformi trita rada i program
Agenda 2010, koji je realizovan od 2002 do 2005 godi-
ne. Ukratko reeno, sprovoenje neoliberalnog progra-
ma se nastavlja jednako suvereno, u inat svima onima
koji su tako samouvereno najavljivali da je neoliberaliz-
mu doao kraj.
Dakle, predloenim izmenama bie liberalizovana re-
gulacija trita rada, to e posledino imati neke od sle-
deih efekata:
a) Pojednostavljivanjem procedure sklapanja i raskida-
nja ugovora poveae se mobilnost ili protok
radne snage. To e poloaj zaposlenih uiniti nesi-
gurnijim i olakati njihovo disciplinovanje, jer e sva-
ki zaposleni lake pristati na rad u onim uslovima
koji bi se mogli definisati kao neodgovarajui,
ukoliko postoji pretnja otkazom po pojednostavlje-
noj proceduri.
b) Produenje ugovora na odreeno radno vreme ima
istu svrhu kao i pojednostavljivanje procedure raski-
danja ugovora, a to je podvrgavanje radnika veem
stepenu kontrole i discipline. Radnik koji radi po
ugovoru o odreenom radnom vremenu ima pra-
vo da se pribojava za svoj poloaj u preduzeu, jer
nije zatien u meri u kojoj su to radnici sa ugovori-
ma na neodreeno vreme. Sa druge strane, ova iz-
mena direktno e doprineti poveanju profita koji
se izvlai iz najamne radne snage, jer se kroz pro-
duavanje rada prema ugovoru koji karakteriu loi-
ji uslovi rada i slabija pravna zatita a to su, dakle,
sve odlike ugovora na odreeno vreme, koji
predstavlja neku vrstu ugovora druge kategorije
uveava stopa vika vrednosti koji se izvlai iz rada.
c) Fleksibilizacijom odredbi o radnom vremenu t.j.
omoguavanjem uvoenja radnih mesta sa delimi-
nim radnim vremenom takozvanih part-time pos-
lova, zatim mini poslova (mini jobs) i slino zbiva
se, zapravo, ozakonjenje nekoliko procesa (koji se
ve uveliko odvijaju). Time se reaguje na nove pode-
le rada i radne specijalizacije, koje zahtevaju druga-
ije struktuirano radno vreme, koje se ne uklapa u
do sada rasprostranjenu osmoasovnu emu (od 7
do 3 ili od 9 do 5) i koje, osim toga, zahteva flek-
sibilizaciju striktne podele na radno i slobodno vre-
me. Umesto toga, dakle, uvodi se delimina zapos-
lenost (od 10-20, 25 ili 30 asova nedeljno) u fleksi-
bilnom okviru to ne znai, kako se to zamilja,
da zaposleni radi kada i koliko hoe, nego kada i ko-
liko mu se kae. Pre podne, posle podne, i pre i pos-
le podne, uvee, rano ujutru, vikendom, u naizme-
ninim smenama, kod kue i u firmi... kako god
poslodavac proceni za shodno. To podrazumeva i
plaanje prema radnom satu, a ne vie paualno
plaanje, ili, to je daleko nepovoljnije, plaanje po
uinku.
d) Ono to je u predlogu o fleksibilizaciji radnog vre-
mena, barem u srpskom kontekstu, novo, jeste to,
da e ovaj model omoguiti razbijanje odreenog
broja radnih mesta na vei broj radnih mesta (reci-
mo, fragmentaciju jedne radne pozicije sa punim
radnim vremenom na 3 mini zaposlenja). Treba vi-
deti kakvim e izmenama regulacije o poreskim da-
vanjima biti ispraeno ovo zakonsko reenje, jer e
se poslodavcima ovakva praksa isplatiti samo ako
bude bila praena i odgovarajuim poreskim olaki-
cama. To ne moraju biti samo direktne ili indirektne
poreske olakice, ve i razliite forme subvencionisa-
nja zapoljavanja (poput Prve anse i slinih projeka-
ta), a ija je primena pokazala da zapoljavanja tra-
ju obino onoliko, koliko traje i subvencija. Jednu
mogunost za poslodavca predstavljae onda deli-
mina ili potpuna zamena redovno zaposlene radne
snage praktikantima, volonterima i takozvanim trai-
nees, kao i angaovanjem minidobera kojima je
svima zajedniko to, da rade za minimalnu ili simbo-
linu nadoknadu.
Ovakvim reenjem u pogledu fleksibilizacije radnog
vremena (i pozicija), formalno e se stei uslovi za
otvaranje novih radnih mesta, t.j. formalno pove-
anje zaposlenosti. Meutim, u pitanju je povea-
nje zaposlenosti bez promene nivoa privrednih ak-
tivnosti koje e biti omogueno preraspodelom ve
postojeih mesta u okviru sistema (posledicu svega
predstavljae multiplikacija prekarnih radnih pozici-
ja i pojava hronine nedovoljne zaposlenosti). Prak-
tino, time e doi samo do angaovanja vie za-
poslenih na jednom radnom mestu, ega e krajnji
efekti biti gotovo zanemarivi. Jer e poveanje po-
tronje (koje treba da predstavlja pratei rezultat
ovih mera) biti minimalno, a pogotovo e neznatan
biti uticaj na porast domae proizvodnje, budui da
ona vie ne postoji. Zato se i moe rei da e po-
rast potronje ukoliko do njega i doe izazva-
ti jedino poveanje uvoza t.j. da e efekat ovih me-
ra u celini, osim formalnog smanjenja stope neza-
poslenosti, biti mizeran. Ipak, kreativnost autora
novog zakona se ne zaustavlja na ovim merama
ona ide i dalje, vodei nas tako prema onome to
se u socijalnoj psihologiji definie kao skok ma-
te. Naime, spomenute mere predstavljaju samo
prvi korak: one treba da stvore predstavu o nekoj
privrednoj dinamici, koja bi dalje imala da vodi po-
vratku poverenja investitora; ohrabreni, investitori
36
Srbija
e se upustiti u ulaganje, to e doprineti realnom
intenziviranju privrednih aktivnosti i otvaranju no-
vih (realnih) radnih mesta, ime e se stopa zapos-
lenosti znaajno poveati itd. Opaajui novu priv-
rednu dinamiku u Srbiji na posletku e se odobro-
voljiti i bankarski sektor, doi e do uspostavljanja
klime poverenja i, na posletku, poboljanja kre-
ditnog rejtinga Srbije. A to e omoguiti dalje kre-
ditno zaduivanje po povoljnijim uslovima, to e
na srednje staze omoguiti opstanak veeg dela
glomaznog dravnog aparata u Srbiji. I tako u
krug. To je otprilike misaona konstrukcija koja se
nalazi u osnovi ove zakonske odredbe i, ujedno,
jedno od kljunih mesta nove zakonske regulative,
u kojem se ona, kao to se vidi, razotkriva kao ideo-
logem u svoj svojoj runoi. Ali, nije da nismo i ra-
nije znali da je u pitanju ideologija. Znali smo, na-
ravno, samo smo sada saznali neto o tome kako
ona radi.
e) Nakon take sa fleksibilnim radnim vremenom koja
predstavlja upravo centralno mesto dodira interesa
drave i interesa kapitala, treba spomenuti i jednu
taku gde se u potpunosti izalo u susret interesima
kapitala, a to je pitanje otpremnina. Ne treba mno-
go produbljivati ovaj problem, da bi se videlo da je
to dravni ustupak kapitalu, koji se time oslobodio
velikog dela trokova u svom operisanju privatizova-
nim preduzeima. Iz teksta koji se pojavio u mediji-
ma teko je nazreti ko bi, u sluaju otpremanja
radnika po novom zakonu, snosio drugi (t.j. vei)
deo trokova otpremnina. Ako bi neko uopte i pre-
uzimao ovaj deo trokova na sebe? to bi znailo,
na primer, da radnici preduzea X, koji su ostali bez
radnih mesta nakon dvadeset godina rada, a godi-
nu dana nakon to je preduzee preuzeo novi vlas-
nik, idu kuama sa 12, umesto sa 240 mesenih ot-
premnina!
f) I na posletku dolazimo i do agencija za posredova-
nje u zapoljavanju, to je fenomen ve od ranije
poznat u Srbiji, ali koji do sada nije predstavljao ma-
sovnu pojavu. Novi zakon upravo trasira put za
omasovljenje ove prakse, koja je poznata kao sub-
contracted labor (eng) ili Leiharbeit (nem). Sutina
ove izmene se ogleda u tome da se u proces zapo-
ljavanja uvodi posrednik t.j. medijum izmeu poslo-
davca i radnika. Agencija posreduje u zapoljavanju
tako to prema potrebama poslodavca pribavlja
radnu snagu, koju faktiki daje u podzakup pos-
lodavcu. Radnik i poslodavac ne sklapaju direktan
ugovor, nego i jedan i drugi ulaze u ugovorni odnos
prema agenciji, koja za svoje usluge uzima procenat
od obe strane, a esto i od tree strane (drave), ko-
ja nagrauje (subvencionie) agencije za svako za-
posleno lice. Ovaj model predstavlja jo jednu dodir-
nu taku interesa poslodavca (kapitala) i drave, jer
i jedna i druga strana prebacuju na treu stranu
(agenciju) deo svojih odgovornosti i zaduenja. Pos-
ledicu ovog zakonskog reenja, izmeu ostalog,
predstavljae ne samo pojava posredovanja kao no-
ve privredne delatnosti, ve pravi bum posredni-
kih poslova.
Kao to se iz izloenog moe videti, u pitanju su tek
delom nova zakonska reenja nova u srpskom kontek-
stu, ali ve uveliko poznata i isprobana u drugim evrop-
skim zemljama. Veinom su po sredi prakse uveliko poz-
nate, ali neomasovljene na tritu rada u Srbiji. Utoliko
e se uloga novog zakona sastojati pre svega u tome da
doprinese omasovljenju i do sada uspenih i efikas-
nih, ali ipak slabo rasprostranjenih praksi.
Kakvi e biti rezultati njene primene ovih reformi u
jednom drutvu kapitalistike periferije, kakvo je Srbija?
Pre svega, oigledno je da donoenje nove zakonske
regulative predstavlja jednu relativno zakasnelu meru
ona bi imala daleko pozitivnije efekte po razvoj kapi-
talistikih odnosa, da je kojim sluajem stupila na snagu
pre 5 ili 10 godina. Ona u tom smislu moe da se tuma-
i i kao izraz zabrinutosti (dela) bloka na vlasti, koji uvia
da postojei socio-ekonomsko-politiki sistem poinje da
pokazuje svoju neodrivost, koja bi u perspektivi mogla
ugroziti ne samo raspodelu moi unutar vladajueg blo-
ka, nego i samu njegovu poziciju kao bloka na vlasti t.j.
dominantni poloaj u drutvu
3
. Iz tog razloga se i pristu-
pa reformskim potezima, koji treba da omogue ne ne-
kakve promene, ve odranje drutvenog statusa
quo
4
. Dakle, da bi se odrala generalna konstelacija od-
nosa snaga u drutvu t.j. pozicija vladajueg bloka, po-
trebno je zadovoljiti interese svih znaajnih drutvenih
aktera. To obuhvata zadovoljavanje interesa svih klasa,
frakcija i slojeva klasa koje se nalaze u vladajuem blo-
ku, pre svega stvaranjem povoljne poslovne klime t.j.
uslova koji e omoguiti ostvarivanje vee stope profita
kroz intenzivniju eksploataciju podreenih klasa (polaz-
nu osnovu toga treba da predstavlja spomenuta izmena
zakona). Pod time se, dakle, podrazumeva igranje u
interesu svih pojavnih oblika krupnog kapitala indus-
trijskog, trgovakog i bankarskog mada pitanje kojoj
od ove tri frakcije zakon ide najvie na ruku ostaje otvo-
reno. Isto tako, ostaje otvoren i problem (i tradicionalne
i nove) sitne buroazije: ostaje da se vidi hoe li zakon
zatititi interese ove klase (ili nekih njenih frakcija), ili e
nastaviti raniju politiku, kojom je manevarski prostor sit-
nih preduzetnika bio izuzetno ogranien, ukoliko ve ni-
je dolo do njihove disolucije (kao u sluaju tradicional-
ne sitne buroazije). U tom smislu e izmena zakonske
regulative pruiti deo odgovora na pitanje o sastavu i
odnosu snaga unutar bloka na vlasti, jer e se videti spa-
da li (i na koji nain) u njegove interese i zatita interesa
sitne buroazije? Do sada to nije bio sluaj, a hoe li se
to promeniti, ostaje da se vidi.
Zatim, novom regulativom e biti potrebno zadovolji-
ti i interese posebnih drutvenih kategorija, onih drut-
venih snaga koje imaju naroitu teinu u sistemu pode-
le moi unutar drutva; u ovom konkretnom sluaju, re
je o dravnoj birokratiji koja popunjava mesta u drav-
nim aparatima, a koja u Srbiji predstavlja uticajan faktor
u ukupnim drutvenim odnosima. U tom smislu, moe
se rei da postoje dva mogua scenarija (jer, iz do sada
dostupnih informacija o izmenama zakona, nije sasvim
jasno koja je sudbina namenjena dravnom sektoru). Sa
jedne strane, mogue je da e pozicija dravne birokra-
tije ostati manje-vie neizmenjena, to je u sutini bio re-
zultat i prethodnog zakona o radu, koji je tako ostao
37
Srbija
38
Srbija
ogranien na privatni sektor, kao i na firme koje su tre-
bale da preu iz dravne u privatnu svojinu. titei za-
poslene u (odabranim) dravnim preduzeima i drav-
nim institucijama, prethodna (i zapravo jo uvek aktuel-
na) regulativa je time znaajno poveala privlanost za-
poljavanja u dravnim slubama, koje su se, u odnosu
na ostale sektore trita rada, izdvojile kako visinom pri-
hoda, tako i sigurnou radnih mesta. To je vodilo inten-
zivnom zapoljavanju u dravnom sektoru i porastu op-
tereenja koja su morali podneti ostali sektori (koji finan-
siraju dravni sektor), tako da je drava postala, na pos-
letku, veliko optereenje za privredu (t.j. krupni kapital),
ali se ujedno profilisala kao vodei poslodavac u srp-
skom drutvu. Druga posledica ovakve politike bio je
drastini porast (ionako velikog) uticaja politikih partija
na politiku zapoljavanja, budui da je upravo lanstvo u
nekoj od vladajuih partija predstavljalo ulaznicu ne sa-
mo za zapoljavanje u dravnom sektoru, ve i za razne
oblike preduzetnitva t.j. unosne poslove sa dravom
(nabavke, opremanja, investicije itd.)
5
. U tom smislu se i
moe rei da je u Srbiji uspostavljen model slian onom
u Kini, gde tek lanstvo u KP omoguava bolje pozicio-
niranje u socioekonomskom sistemu. Zato bi se i moglo
zakljuiti da e se, ako izmenama zakona ne bude obuh-
vaena dravna birokratija (ili barem njen deo), samo
pojaati utisak o nastupajuoj kineskizaciji uslova rada
u privatnom sektoru u Srbiji. Meutim, ako su aktuelnim
zakonom o radu zatieni interesi dravne birokratije,
to je kumovalo optereenju celokupnog privrednog
sistema, znai da je ovakva zatita birokratskih interesa
ugrozila interese nekih drugih frakcija u bloku na vlasti.
Upravo iz tog razloga ugroavanja interesa nekih
drugih drutvenih snaga izmena zakonske regulative
se moe posmatrati i kao pokuaj da se uspostavi ravno-
tea interesa, to bi, zapravo, znailo da e privilegije
dravne birokratije morati da budu umanjene i da se
upravo u tome ogleda jedna od sutinskih transformaci-
ja koju donosi predlog izmena zakona o radu. Dakle, to
bi bio drugi mogui scenario: promena regulative kao
nain otvaranja drave t.j. proirenje neoliberalnih re-
formi na dravni sektor ili na jedan njegov (najmanje
zatieni) deo. Ako je to sluaj, onda treba oekivati da-
lju liberalizaciju i privatizaciju onih sektora koji su osta-
li pod dravnom kontrolom
6
u prvom redu to su
oblast energetike, potanskih usluga, komunalnih slu-
bi, sektora zdravstva i socijalnog staranja itd. kao i pri-
menu novih odredbi o zapoljavanju i ugovorima o radu
na sve dravne slube (produenje vanosti ugovora na
odreeno vreme
7
, olakana procedura otputanja i sli-
no). Ovakva jedna, reklo bi se, epohalna izmena, mogla
bi da ukae na injenicu da je dolo do promene odno-
sa snaga u vladajuem bloku (na tetu interesa dravne
birokratije), to bi trebalo da nas vodi ka pitanju koja
je to snaga koja je uspela da nametne spomenutu pro-
menu? Moe se pretpostaviti da su vanu ulogu u ovom
sukobu interesa imali strani konsultanti na izradi zakona
(eksperti MMF-a itd.), koji upravo poseduju politiku te-
inu neophodnu radi formulisanja takve zakonske regu-
lative koja e ukinuti do sada privilegovani poloaj dr-
avnih ustanova i najveeg dela inovnika. Moda upra-
vo na taj nain treba tumaiti buncanje o ukidanju so-
cijalistikih povlastica, o kojem je u tekstu o izmenama
zakona bilo rei? Naravno, strani konsultanti sami po se-
bi ne predstavljaju posebnu (autonomnu) snagu u pos-
tojeem sukobu interesa, nego, umesto toga, zavodljivo
odenuti u tehnokratsko ruho strunosti i tehnike pod-
rke, zastupaju interese jedne od sukobljenih strana, a
to moe biti samo krupni kapital. Mislim da nije neop-
hodno ulaziti u analizu da li je to kapital stranog ili do-
maeg porekla, jer je to sasvim svejedno, budui da stra-
ni kapital lako postane domai, a domai je takoe i
strani. Bilo kako bilo, to se tie poloaja dravne biro-
kratije kao posebne drutvene snage u drutvenim od-
nosima, mogua su dva osnovna scenarija kako e ko-
nani predlog izmena zakona izgledati, u kojoj e formi
biti usvojen i sprovoen, ostaje tek da se vidi, a na osno-
vu toga to proizae, bie mogue suditi o odnosu sna-
ga u vladajuem bloku.
Na posletku, novi set reformi e (kako zakonodavac
pretpostavlja) omoguiti otvaranje novih radnih mesta
t.j. uveanje mogunosti za zapoljavanje radnog naroda
(proletera i najamnih radnika iz drugih klasa i frakcija kla-
sa). Time to e se tek omoguiti najamnom radnitvu da
u potpunosti realizuje svoju slobodu prodaje sopstvene
radne snage koje sada uglavnom nema tu mogunost,
zbog enormne stope nezaposlenosti (koja se prema zva-
ninoj statistici kree oko 22%, ali je realnije zakljuiti da
obuhvata, okvirno, izmeu 30 i 45% radno sposobnog
stanovnitva) novu reformu e biti mogue tumaiti i
kao neku vrstu ustupka podreenim klasama. One su
sada prinuene da ostanu izvan sistema, faktiki osue-
ne na vegetiranje i preivljavanje kroz razliite alternativ-
ne oblike privreivanja, najee kombinaciju povreme-
nog najamnog rada, poljoprivrednih aktivnosti niskog in-
tenziteta (na sitnim porodinim imanjima), sitnog krimi-
nala i verca, te jednostavnih formi naturalne i/ili robno-
novane razmene. Ovakvo iskljuivanje ogromnog dela
populacije moe predstavljati veliku politiku opasnost i
moda na tom mestu treba traiti neke motive vladaju-
ih drutvenih snaga za okretanje reformama. Naime,
najamni rad u kakvim god uslovima zaista moe delova-
ti kao perspektiva (i u tom smislu kao ustupak nainjen
od strane vladajuih klasa) u odnosu na aktuelno stanje
masovne hronine nezaposlenosti: iz toga proizilazi da se
intenziviranje klasnog rata iju manifestaciju predstav-
ljaju nove reforme ponekad stvarno moe percipirati i
kao neka vrsta ustupka. Ono to je verovatno, jeste da
se u vladajuim krugovima upravo i rauna na jedan ova-
kav efekat izmena zakona. Stoga se i da zakljuiti da je,
ipak, re o relativnomkanjenju ove zakonske regulative,
jer nikad nije zaista kasno da se zapone sa ovakvim me-
rama i da se na taj nain pripremi teren za uvoenje ono-
ga to simbolino nazivamo kineskom proizvodnjom i ki-
neskim uslovima rada
8
.
Ipak, postavlja se pitanje da li e ak i takve mere za-
ista doneti promene, barem onako kako se to od njih
oekuje, a o emu zakljuujemo na osnovu oskudnih
vesti o izmenama zakonske regulative. U svakom slua-
ju, nema sumnje da e dravna politika u narednim me-
secima izmeu ostalog i kroz novu regulativu o zapo-
ljavanju upravo pratiti ovu logiku. Prvi efekti ovih re-
formi osetie se vrlo brzo kada se pristupi otvaranju
39
Srbija
drave t.j. liberalizaciji i privatizaciji onih privrednih sek-
tora, preduzea i ustanova koje jo uvek nisu liberalizo-
vane, pre svega kada usledi privatizacija Elektroprivred-
nog sistema (EPS-a) jer nema sumnje da e upravo
nastavak privatizacije predstavljati prvi korak u imple-
mentaciji nove regulative. Uglavnom, ve se u ovom tre-
nutku moe pretpostaviti da e to biti privatizacioni ta-
las koji e po uspenosti prevazii sve prethodne privati-
zacije javnih preduzea s obzirom na odredbe zakona
kojima se znaajno pojeftinjuje otputanje zaposlenih,
koje e privui daleko vei broj potencijalnih investitora
(jer se time trokovi u startu umanjuju, a samim tim ras-
te i projektovana stopa profita). Drugi oekivani korak
bie irenje tzv. javno-privatnih partnerstava t.j. privatiza-
cija javnih i komunalnih preduzea u velikim gradovima
(pre svega vodovoda, usluga odnoenja smea, grad-
skog saobraaja, snabdevanja gasom itd.). Zakonski je
teren tu ve trasiran, a povueni su i brojni praktini po-
tezi u pravcu njihovog uspostavljanja: u mnogim grado-
vima su gradske uprave ve krenule da pripremaju pred-
loge za javno-privatna partnerstva, u nekima je zapoe-
lo i strateko unitavanje odreenih javno-komunalnih
preduzea sa idejom da se, obaranjem cene preduze-
a, ona uine primamljivijim za potencijalne investitore
a u nekim gradovima i sektorima ve se krenulo sa
realizacijom (npr. uvoenje sistema BusPlus u javnom
prevozu u Beogradu). Trei mogui korak je privatizaci-
ja (delova) sektora zdravstvene i socijalne zatite u ko-
joj meri i na koji nain, ostaje da se vidi.
Uglavnom, ovako ili onako, nastavak privatizacije bie
prvi rezultat primene nove regulative, jer se njime pre
svega otvara mogunost kapitalu da u relativno krat-
kom roku zabelei veliki profit. Zato e ona, pre svega,
privui one najdinaminije frakcije globalne buroazije
t.j. one frakcije kapitala uz koje se obino vezuje epitet
meetarski
9
, sem u sluajevima u kojima je, uz drav-
nu asistenciju, predviena uspostava stratekog partner-
stva
10
. Da li e, osim toga, biti nekih drugih efekata no-
vog zakona, teko je rei. Jer ne treba iskljuiti mogu-
nost da novi zakon kao svoje jedine rezultate zabelei
upravo privatizacije do sada neprivatizovanih preduze-
a, iako e biti otvaranja i novih proizvodnih pogona i fir-
mi iz onih sektora koji se oslanjaju na trgovaki i bankar-
ski kapital. Meutim, verovatnije je da e se to dogaa-
ti tek sporadino, a ne u nekim masovnim razmerama.
Drugim reima, sasvim je mogue da veliki skok una-
pred na koji se, izgleda, u dravnim krugovima ozbilj-
no rauna (simptom toga je ve spomenuto zazivanje
oivljavanja proizvodnje) izostane i da, umesto rein-
dustrijalizacije i masovnog zapoljavanja i svega ostalog,
efekat novog talasa reformi bude taj da se aktuelno sta-
nje doslovno ni u emu ne promeni, ali da to postane
oigledno tek za tri ili etiri godine. Kada se 2017. srp-
sko drutvo nae na istoj onoj taki na kojoj je bilo
2011. ili 2012. godine, situacija e zapravo biti jo dras-
tinija, jer e (i relativno i apsolutno) socioekonomsko
zaostajanje i pratee zaotravanje drutvenih odnosa po
svim moguim osnovama postati neodrivo. Takva jed-
na situacija bi predstavljala sasvim prikladan drutveni
ambijent uoi obeleavanja 100-te godinjice Oktobar-
ske revolucije...
Petar Atanackovi je diplomirao povijest na
Univerzitetu u Novom Sadu. Bio je jedan od
pokretaa Omladinskog centra CK13 (2007.) u
Novom Sadu. Radio je kao projekt-koordinator
pri Alternativnoj kulturnoj organizaciji AKO
(2008. 2010.) Autor je vie desetaka teksto-
va te priredio vie publikacija. Od kraja 2010.
ivi u Potsdamu.
1 http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:399102-
Gazde-pisu-zakon-o-radu (poslednji pristup 22. 10. 2012)
2 h t t p : / / www. b 9 2 . n e t / i n f o / v e s t i / i n d e x . p h p ? y y -
yy=2012&mm=09&dd=30&nav_category=12&nav_id=647381
(poslednji pristup 22. 10. 2012)
3 Izraz blok na vlasti nema nikakve veze sa politikim partijama, ve
sa klasnom strukturom jednog drutva i klasnim pozicioniranjem
unutar njega. Politike partije mogu, ali i ne moraju na razliite na-
ine odraavati ove rasporede.
4 Potvrdu tog nalaza moe predstavljati injenica da je rad na izme-
nama zakona poeo pod vlau jednog politikog saveza, a da se
sa njim nastavlja pod vlau drugog (dakle, u drugaijim politikim
okolnostima), to zapravo pokazuje da politika konstelacija u srp-
skom drutvu, sama po sebi, i ne igra neku presudnu ulogu. Da je
to zaista tako, moe kao dalja potvrda da poslui podatak da je
politika reformi zapoela jo davne 1988. godine, sa odustaja-
njem od samoupravljanja, te da su je sve vlade i partije, koje su na-
kon toga vrile politiku vlast (od SK Srbije do aktuelne koalicije),
vodile u istom pravcu naravno, neke manje, a neke vie dosled-
no, neke manje, neke vie uspeno, u boljim ili loijim okolnostima
itd. ali u pravcu koji je zacrtan jo krajem 1980-ih. Zato, kada se
sagleda poslednjih 25 godina, moe da se zapazi postojanje vie-
strukih kontinuiteta u razvoju Srbije: oni se izraavaju u manje-vie
kontinuiranoj neoliberalnoj socioekonomskoj politici, kao i u politi-
kom kontinuitetu.
5 To bi znailo da jedan od najvanijih dravno-ideolokih aparata u
Srbiji danas jeste sistem politikih partija, budui da upravo on igra
presudnu ulogu u proirenoj reprodukciji drutvenih klasa. Vanost
koju ima ovaj aparat u sluaju srpskog drutva predstavljao bi jed-
nu od njegovih specifinosti u odnosu na ostale drutvene forma-
cije (recimo, u Nemakoj je jedan od vanijih dravno-ideolokih
aparata kolski sistem itd.), koja ak ima i odreeni istorijski konti-
nuitet i moe da se prati od poslednje etvrtine 19. veka (ako ne i
od ranije).
6 Moe se rei da e novi talas privatizacije slediti ovako ili onako t.j.
da e privatizacija svakako biti prvi efekat nove regulative, bez ob-
zira na to kako e ona u celini tretirati dravnu birokratiju.
7 U mnogim dravnim ustanovama neke od novih odredbi su pri-
menjivane i do sada, dakle, ak i pre donoenja novog zakona.
Iako aktuelni zakon predvia da nakon isteka ugovora na odre-
eno vreme, osoba angaovana po ovoj osnovi mora biti ili za-
poslena na neodreeno vreme ili otputena, praktino je dolazi-
lo do daljeg produavanja ugovora na odreeno vreme, time to
su zaposlenima preimenovana radna mesta, te su oni, na taj na-
in, ponovo angaovani na odreeno vreme, ali na novim rad-
nim pozicijama. U tom smislu, dakle, potvruje se teza da e
zakon samo regulisati i do sada rasprostranjene prakse (preba-
cujui ih iz sive u belu zonu).
8 Valjalo bi se na ovom mestu prisetiti istorijskog primera prvobitne
akumulacije kapitala u Engleskoj: intenzivni razvoj kapitalistikih
odnosa bio je mogu tek kada su, nakon razno-raznih drutvenih
procesa (dugogodinjeg procesa propadanja sitnog seljatva, priva-
tizacije javnih povrina kroz proces ograivanja itd.), vlasnici kapita-
la na raspolaganju imali dovoljnu koliinu radne snage spremne
(osuene) na radni angaman pod bilo kakvim (to znai najgo-
rim) moguim uslovima (jer alternative vie nije bilo). Opaaju se iz-
vesne slinosti izmeu ovog i primera koji predstavlja dananje srp-
sko drutvo.
9 Zoran Gaji, Nagovor na kritiku politike ekonomije, u: Kroz tran-
ziciju. Prilozi teoriji privatizacije, ured. eljko Popovi, Zoran Gaji,
Novi Sad: AKO, 2011, 270.
10 Scenario slian prodaji NIS-a oigledno se priprema i za EPS, iji e
strateki partner biti nemaki koncern RWE vidi:
http: //www. manager- magazi n. de/unternehmen/ener-
gie/0,2828,855032,00.html (posl.pristup 08. 11. 2012)