Pismo starog istoka

Klinasto pismo . Poetkom IV milenijuma p.n.e. u periodu Uruka nastaje najstarije

sumersko pismo, razvijeno iz crtea tj. slikovnih znakova koji su sluili za obeleavanje
odreene rei. Ovakav primitivni sistem pisma nije omou!avao jednostavno obeleavanje
sloenih i apstraktnih pojmova. "a njihovo prikazivanje koristile su se kombinacije vi#e
prostih pojmova. $a primer, re %raati& inili su znakovi %ptica& i %jaje&. 'onstantan razvoj
jezika i pojave novih rei doveli su do potrebe za jednostavnijim pismom, tako da se
postepeno likovni princip slikovno pisma (piktora)ije* zamenjvao principom preno#enja
lasovne strane rei, pismenim znacima ()onemima*. +o# u sumerskom pismu javlja se
odreen broj sloovnih i manji broj al)abetskih znakova koji oznaavaju sulasnike. Ipak, u
sumerskom, kao i u kasnijem vavilonsko,asirskom pismu zadravaju se pojedni stari slikovni
ideorami, tako da se, na primer, ispred naziva planine koji je napisan slikovnim znacima,
stavljao likovni znak tj. determinativ %planina&, koji je trebalo da ukazuje da se naveden naziv
odnos na planinu.
Vremenom, zbo potrebe za brzim pisanjem dokumenata, najstarije sumersko slikovno
pismo bilo je upro#!eno. -rte je bo zamenjen linearnom #emom i )ormiran je sistem klinasto
pisma iji su znakovi kombinacija vertikalnih, horizontalnih i kosih klinova.
Vavilonci su preuzeli sumersko klinasto pismo i zahvaljuju!i razvoju njihove kulture i
trovine ono je bilo u upotrebi u celoj Prednjoj .ziji/ .kadu, 0etskoj dravi, Urartu, .siriji,
1iriji i staroj Persiji. I semitska plemena, koja su ivela u .kadu, Vavilonu i .siriji, usvojila
su klinasto pismo, ali su a prilaodila osobenostima svo jezika. $a taj nain pojedini znaci
klinasto pisma su dobili novo lasovno znaenje, tako da je klinasto pismo postalo poli)onski
sistem pisma. "natno kasnije, razvojem )enianske trovine sredinom II milenijuma p.n.e. i
persijske, sredinom I milenijuma p.n.e, klinasto pismo poprimilo je jednostavniji )onetski
oblik i preobrazilo se u jedan od najstarijih poznatih al)abeta.
Italijanski trovac Pjetro dela Vala doneo je prve primere klinasto psma u 2vropu jo#
u 3VII veku. 4o su bile kopije klinasto pisma sa zidova 5arijevo dvorca u Persepolju. Prve
poku#aje da odonetne klinasto pismo nainio je krajem 3VIII veka 5anac 'orsten $ibru. On
je uspeo da utvrdi da se u natpisu pojavljuju tri razliita sistema pisma i da se najjednostavniji
od njih sastoji od 67 azbuna znaka. Potom je $emac 8rote)end uspeo da de#i)ruje devet
azbunih znakova i time je postavio temelj za dalje razotkrivanje znaenja klinasto pisma.
Ostale znakove staropersijsko al)abeta odonetnuli su 9asen i :urnu) i tako priveli
8rote)endov rad kraju. U prvoj polovini 3I3 veka, enleski putnik ;avlinson je prekopirao u
Persiji veliki broj klinopisnih natpisa, a meu njima i uveni :ehistunski kamen. $ezavisno
od radova 8rote)enda, ak i ne znaju!i za njih, poeo je rad na njihovom de#i)rovanju.
Odredio je <= azbunih znakova persijsko pisma. U saradnji sa $orisem otkrio je oko 7>>
znakova druo sistema pisma koje je oznaavalo jezik ja)etsko porekla. "ajedno sa
0inksom i Opertom de#i)rovao je tre!i sistem pisma koji se sastoji od vi#e od 7>> sloovnih
(silabskih* znakova i odreeno broja ideorama, a koristilo se za obeleavanje jezika
semitsko porekla. "atim je de#i)rovao i kasniji sistem arapsko sloovno klinasto pisma,
koje je blisko sa vavilonskim. $a kraju de#i)rovao je najstarije od svih klinastih pisama, koje
je nastalo u 1umeru.
Hijeroglifsko pismo 2ipta je poput sumersko, staroindijsko, starokinesko i druih
starih sistema pisma stvoreno iz najjednostavnijih crtea i #ara iz najstarje doba. $a posuu
arhajsko perioda ovi primitivni semantiki crtei dobili su upro#!eni #ematski oblik linearno
ornamenta. Potreba za crtanjem itavih reenica dovela je do spajanja pojedinih slikovnih
znakova u sloene semantike crtee. Ovakav sloeni slikovni sistem pisma, iako je bio veoma
oiledan, ubrzo se pokazao kao neodovaraju!i. :oa!enjem i razvojem jezika pojavili su se
problemi u obeleavanju misaonih pojmova i linih imena. 4ako da se javila potreba za
upro#!avanjem pisma. Pojedini slikovni znaci koji su oznaavali itave reis vremenom su
dobili znaenje sloova. $a primer, slikovni znak za %sedenje& (set* postepeno je poinjao da
se koristi kao slikovni znak za slo %set&. Istovremeno slikovni znaci koji pretstavljaju
jednoslone rei ili sloove od dva slova pretvorili su se u al)abetske znakove, tako da je
slikovni znak za breuljak , %ka& postao znak za obeleavanje lasa %k&. 4ako, jo# u periodu
1taro carstva, dolazi do )ormiranja sistema azbuke u eipatskom pismu koji se koristio za
oznaavanje 76 osnovna lasa. Ipak, eipatski pisari pod uticajem konzervativne tradicije nisu
moli da se oslobode prevazienih ostataka pro#losti i da stvore iskljuivo azbuni sistem
pisma. U eipatskom pismu rei su obeleavane slikovnim, sloovnim i al)abetskim znacima i
slikovnim odreivaima (determinativima* tako da je u stvari ono bilo kombinovano. Pravopis
7
je moao da se menja od sluaja do sluaja i jedino je moralo da se po#tuje da se hireoli)i
pravilno rasporeuju u pravouaonicima ili kvadratima. 0ijeroli)i su bili pisani ili u
horizontalnim redovima i itani sdesna nalevo, ili ree u vertikalnim redovima i tada su se
itali odozo nadole. U periodu 1taro carstva dolazi do pojave upro#!eno sistema
eipatsko pisma ? kurziva ili kako su a 8rci nazivali %hijeratsko pisma& a u VIII veku p. n.
e. pojavljuje se najsavr#eniji kurziv ? demotika koji je veoma slian modernoj stenora)iji.
@rancuskom )ilolou @aransoa Aampolionu se pripisuje zaslua za konano
de#i)rovanje eipatskih hijeroli)a. .li, taj proces je jako duo trajao. +o# su antiki pisci
ostavili podatke o staroeipatskom pismu i oni su smatrali da pojedini hijeroli)i predstavljaju
itave rei, pa ak i odreene relijsko,)ilozo)ske pojmove. 'asniji prouavaoci
staroepatsko hijeroli)sko pisma, koji su se oslanjali na antike pisce, ponavljali su njihove
re#ke poku#avaju!i da a de#i)ruju.
'irher je u 3VII veku je proizvoljno tumaio svaki znak kao celu re ili pojam, #to je
bilo pore#no, ali ipak tano je zakljuio da je koptski jezik nastao od staroeipatsko. 5alje,
krajem 3VIII veka "ea i 5e 8in su otkrili da postoje i hijeroli)i koji oznaavaju lasove i
da se imena eipatskih )araona pi#u uokvirena u ovalne okvire ? kartu#e. Potom je 4omas
+un uspeo da proita nekoliko imena i da potvrdi postojanje )onetskih lasova. 'onano,
<==7. odine Aampolion je uporeuju!i dvojezini natpis na eipatskom i rkom jeziku na
;ozetskom kamenu uspeo da proita tekst napisan hijeroli)ima i tahira)skim znacima. On je
ispravno zakljuio da oni ne oznaavaju samo cele rei ve! i sloove, pa i pojedinane
lasove.
Alfabetsko pismo . $astalo u 3III veku p. n. e. i pretstavlja najznaajniju tekovinu
)enianske kulture. $astanak al)abetsko sistema pisma bio je uslovljen razvojem trovine u
@enikiji, jer je reulisanje trovinskih odnosa iziskivalo pronalaenje naina za sastavljanje
poslovnih dokumenata na brz i jednostavan nain. @eniani su se stvaraju!i al)abetsko pismo
koristili kulturnim dostinu!ima staro 2ipta i staro Vavilona. U vavilonskom klinastom
pismu postojali su odreeni elementi al)abetsko pisma tj. al)abetski znaci. 'rajem III ili
poetkom II milenijuma p. n. e. ovo pismo je stilo u 1iriju. U 1iriji ono je bilo znatno
upro#!eno i na njeovoj osnovi stvoreno je severnosirijsko al)abetsko pismo koje se sastojalo
od B> al)abetskih znakova. Veliki uticaj na )ormiranje )eniansko al)abeta imalo je i
eipatsko klinasto pismo koje je imalo 76 al)abetska znaka za oznaavanje sulasnika. $a
B
1inajskom poluostrvu, na natpisima iz ru#evina eipatsko hrama pronaeno je pismo koje
pretstavlja prelazni sistem od eipatsko hijeroli)sko pisma ka )enianskom al)abetskom
pismu. Ovo pismo sastojalo se od 7C kurzivnih znakova, od kojih osam pretstavljaju prelaz
izmeu eipatskih hijeroli)a i )enianskih znakova. 4ako je )eniansko al)abetsko pismo
nastalo na osnovama postepeno upotrebljavanja elemenata al)abeta, vavilonsko klinasto
pisma i eipatsko hijeroli)sko pisma. @eniansko al)abetsko pismo imalo je 77 al)abetska
znaka koji su sluili za oznaavanje sulasnikih lasova i njeova velika prednost je bila u
tome #to se sastojalo iskljuivo od al)abetskih znakova. @eniansko al)abetsko pismo ima
veliki istoriski znaaj, jer je na osnovu njea nastao starorki al)abet, a potom i mno#tvo
druih sistema pisma.


@ilip :aljkas
9iteratura/
V. I. .vdijev, Istorija starog Istoka, :eorad, <DC7.

6