Nenad Spasi ...

[171295/11]

Page | 1


VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA
POAREVAC


SEMINARSKI RAD

Proizvodnja i ugradnja asfalt-betona



Student: Mentor:
Nenad Spasi Dr Dobrivoje Jovanovi
171295/2011

POAREVAC
Januar 2014.
Nenad Spasi ... [171295/11]

Page | 2


Proizvodnja i ugradnja asfalt betona

Asfalt

Asfalt predstavlja ugraenu i zbijenu asfaltnu meavinu. Asfaltna meavina je meavina
mineralnog agregata definisane granulacije i bitumena kao vezivnog sredstva koji, u zavisnosti
od sastava meavine, moe zauzimati razliito koliinsko uee. Razmatrajui varijabilnost
komponenti (vrsta i koliina) mogue je proizvesti asphalt koji e imati razliite osobine - na taj
nain asfalt je mogue prilagoditi svakoj individualnoj potrebi i svakom zahtevu. Pojedini
zahtevi se determiniu kasnijim uslovima eksploatacije a to su saobraajno optereenje i
spoljanje vremenske prilike kako leti tako i zimi. Iz tog je razloga svakom proizvodnom procesu
potrebno posvetiti posebnu panju (na primer priprema meavine, skladitenje, transport,
ugradnja i zaptivanje).

Sastav asfaltne meavine

Optimalni sastav asfaltne meavine je od vitalnog znaaja za trajnost i stabilnost
asfaltnog kolovoza. Pored upotrebe kvalitetnog veziva i kvalitetnog agregata, veoma vana stvar
za dobijanje kvalitetnog i trajnog asfalta je pronalaenje optimalnog uea komponenti u
meavini.
Za asfaltne meavine se kao vezivo mineralnog agregata koriste organske ugljovodonine
materije koje imaju dobru adhezijsku prionjivost na kamen. Kao nosive konstrukcije asfaltne
mase su plastine i hidrofobne odnosno odbijaju vodu te su zbog toga otporne na delovanje
atmosferilija i raznih agresivnih hemikalija.

Asfaltne meavine sainjava:

- agregat od kamene sitnei veliine zrna od 2,0 do 32 (45) mm koji ini oko
. asfaltne meavine;
- kameno brano iz mlevene kamene sitnei veliine estica do 0.71 mm pri
emu vei deo (60 85 %) ini punilo od mineralnih estica koje su manje od 0.09
mm;
- pesak, prirodni ili drobljeni, veliine zrna od 0,09 do 2,0 mm;
- ugljovodonino vezivo (bitumen, bitumenska emulzija, razreni bitumen,
prirodni asfalt i ree katran).

Vrste asfaltnih meavina

U pogledu tehnike i tehnologije meanja, transporta i ugradnje asfaltne meavine se prave
vruim ili hladnim postupkom pri emu meavine mogu biti:

- zagrejane asfaltne smee, gde se zagreva kamena sitne i vezivo ili je sitne hladna a vezivo
zagrejano ili je zagrejana sitne a vezivo hladno,
- hladne asfaltne smee proizvedene po hladnom postupku, bez zagrevanja kamene sitnei i
veziva pri emu se kao vezivo uglavnom koristi emulzija od razredjenog bitumena anjonskog ili
katjonskog tipa.


Nenad Spasi ... [171295/11]

Page | 3



Pri tome se asfaltne meavine mogu proizvoditi van mesta ugradnje (in plant) ili na mestu
ugradnje (in situ) kada je spravljanje asfaltne meavine sastavni deo tehnike i tehnologije
izvoenja asfaltnih slojeva na licu mesta. Prema karakteristikama ukupnog tehnolokog postupka
asfalterskih radova, a u smislu naina i mesta dodavanja i meanja ugljovodoninog veziva s
agregatom (kao i zagrejanosti sastojaka te naina same ugradnje) razlikuju se u organizacionom,
logistikom, proizvodnotehnolokom i izvoakom smislu sledee osnovne vrste asfaltnih
meavina odnosno asfaltnih konstrukcija:

1. Vrui (zagrejani ili topli) asfalt betoni u koje spadaju:

- Valjani asfaltni betoni kod kojih se proizvodnja vrue asfaltne meavine vri van mesta
ugradnje u asfaltnim bazama a ugrauje se pomou finiera sa obaveznim valjanjem sloja
asfaltne konstrukcije,
- Bitumenizirani kameni agregati koji se proizvode i ugrauju na isti nain kao i asfaltni betoni
ali se sastoje od krupnijeg kamenog agregata sa manje peska, brana i bitumena te sadre vei
procenat upljina,
- Liveni asfaltni betoni (liveni asfalt) kod kojih se asfaltna meavina najee prizvodi na licu
mesta u mobilnim mealicama (kohericama) na kamionskom postolju a sama ugradnja se izvodi
livenjem na podlogu bez mainskog valjanja, odnosno, povrina izvedenog sloja najee se
ravna drvenim valjiima ili posebnim finierima za izvoenje livenog asfalta;

2. Asfaltni makadami ili prskani asfalti koji se proizvode na licu mesta prilikom same
ugradnje to obuhvata prskanje ili zalivanje zagrejanog ili hladnog bitumena kao
veziva po sloju prethodno razasute kamene sitnei (ili obrnuto). U pogledu naina
dodavanja veziva dele se na:

- Zasute asfaltne makadame (jednoslojne vieslojne i pojaane povrinske obrade) kod kojih se
na ureenu podlogu prvo nanosi vezivo a zatim se zasipava kamena sitne i valja,
- Zalivene (penetrirane) asfaltne makadame kod kojih se prvo na ureenu podlogu razastire
kamena sitne koja se zatim zaliva (prska) vezivom koje prodire (penetrira) u sloj kamene sitnei
uz obavezno zatvaranje zavrnog sloja povrinskom obradom odnosno slojem zasutog
makadama,
- Meane asfaltne makadame koji su tehnoloka kombinacija asfaltnih betona i asfaltnih
makadama;

3. Asfaltne i asfaltno-cementne stabilizacije koje su oblik izvoenja povezanih slojeva
kamene sitnei sa bitumenom (ili meavine kamene sitnei s cementom) kao vezivom.

Proizvodnja asfaltnih meavina po vruem postupku

Prilikom izrade fleksibilne kolovozne konstrukcije posebno je znaajna tehnika i
tehnologija izvoenja konstrukcija od valjanih asfaltnih betona ija je osnovna karakteristika
vru postupak proizvodnje.
Najkritiniji postupci prilikom realizacije asfalterskih radova su prevoz vrue asfaltne
meavine od proizvodnog postrojenja do gradilita i sam postupak ugradnje. Iz tog razloga su svi
ostali postupci (izbor agregata i sastav asfaltne meavine, projekat asfaltne meavine,
proizvodnja i skladitenje asfaltne meavine) usmereni ka njima. Tehnoloki postupak izvoenja
sloja od asfaltnog betona.

Nenad Spasi ... [171295/11]

Page | 4

Ugraivanje asfaltne meavine se sastoji iz sledeih faza:

- pripreme podloge,
- transorta meavine,
- razastiranja meavine,
- valjanja razastrtog sloja.

Asfaltni sloj se ugrauje na pravilno dimenzionisanu i izvedenu nosivu podlogu ili na
prethodno pripremljenu postojeu podlogu. Svi slojevi kolovozne konstrukcije ispod asfaltnog
sloja moraju biti dovoljno zbijeni (to se u ovoj fazi pripreme podloge proverava tekim
pneumatikim valjkom ili punim kamionom). Podjednako je vana dobra zbijenost svakog sloja
nasipa, posteljice, ojaane posteljice i donjih i gornjih slojeva kolovozne konstrukcije
(nedovoljno zbijen sloj e se pod saobraajnim optereenjem naknadno zbiti to e rezultirati
sleganjem i pukotinama). Podloge moraju imati ispravan sistem za odvodnjavanje, moraju biti
ravne i sa zahtevanim padom. U zavisnosti od vrste podloge (granulisan nevezan materijal
mehaniki stabilizovan, cementna ili bitumenska stabilizacija, kruti kolovozi, stari asfaltni
kolovozi ili prethodni novi asfaltni sloj) preko kojih se ugrauje asfaltni sloj definie se i
konkretna priprema podloge.

Asfaltna meavina se na gradilite transportuje kamionima kiperima i direktno izruuje u
mainu za razastiranje finier. Nakon prispea meavine u prijemni ko finier se kree napred
i razastire meavinu u sloju odreene debljine i irine, istovremeno obavljajui poetno zbijanje
sloja. Odmah iza finiera, dok je meavina jo vrua, valjci vre zavrno zbijanje sloja. Valjanje
se nastavlja sve dok se sloj ne sabije do zahtevanog stepana ili dok temperatura meavine ne
padne toliko da dalje valjanje moe izazvati tetne posledice. Nakon valjanja asfaltni sloj se hladi
do temperature okolone i tek onda se pristupa ugradnji narednog sloja ili se deonica puta u
saobraaj.

Osnovna sredstva za ugradnju asfaltne meavine su finieri i valjci a koriste se I kamioni,
distributer veziva, auto cisterna za gorivo, auto cisterna za vodu, vozilo sa rotacionom
etkom, kompresor za vazduh, ureaj za zagrevanje radnih spojeva, maina za seenje spojeva na
asfaltu, ravnjaa, lopate, grabulje, grtalice, metle itd.



Postrojenja za proizvodnju asfalta sa tehnolokim
karakteristikama,odravanje postrojenja

Opis procesa proizvodnje asfalta

Asfaltna baza je postrojenje za proizvodnju asfaltnih masa (asfalta). Asfalt se koristi za
izradu puteva, aerodromskih pista, parkirnih platoa, fabrikih dvorita i drugih povrina. U
zavisnosti od konkretne namene, primenjuju se razliite recepture u proizvodnji asfalta.
Recepture svih vrsta asfalta mogu da sadre sledee materijale:

- Kameni agregati (agregati) granulacija od 0-32 mm,
- bitumeni raznih vrsta ( bit. 45, 60, 90, 120, polimerni,... ),
- punila (kameno brano ili sopstveno punilo dobijeno iz sistema opraivanja),
- razni dodaci u vidu prakastih ili tekuih materijala (elastomeri, polimeri, i sl.).

Nenad Spasi ... [171295/11]

Page | 5

Proizvodnja asfalta se odvija u nekoliko odvojenih tehnolokih celina:

a. preddoziranje agregata sa transportom istog do suare,
b. suenje agregata sa transportom istog do sita,
c. sistem otpraivanja agregata
d. sistem prosejavanja, vaganja i meanja,
e. sistem doziranja punila i drugih dodataka,
f. sistem skladitenja goriva za zagrevanje komponenti asfaltne mase,
g. sistem za skladitenje bitumenske mase i
h. sistem za upravljanje proizvodnjom asfaltne mase.
Na slici 1. dat je izgled asfaltne baze, gde su sve prethodno nabrojane
tehnoloke celine, objedinjene u jedinstven tehnoloki proces. U daljem tekstu bie, prema
tehnolokom redosledu, opisani delovi postrojenja koji ine asfaltnu bazu.



Slika 1. Ilustracija asfaltne baze


Preddoziranje agregata sa transportom do suare

Sa preddoziranjem agregata poinje tehnoloki proces proizvodnje asfaltne mase. Sistem
za preddoziranje se sastoji iz sledee opreme:

- Bunkeri u kojima se vri preddoziranje
- Transportne trake za sabiranje agregata ispod bunkera
- Kosa transportna traka za odvoz materijala sa meutranog sita u suaru.

Bunkeri preddozatora su kapaciteta 5 . Baza, koju emo predstaviti, ima pet bunkera za
predoziranje. Ispod svakog bunkera se nalaze trakasti izuzimai. U zavisnosti od recepture
asfalta koji elimo da proizvedemo, podeavamo brzine trakastih izuzimaa, ime kontroliemo
udeo kamenih agregata razliitih granulacija u finalnom proizvodu.



Nenad Spasi ... [171295/11]

Page | 6



Asfaltna baza

U okviru asfaltne baze, pored postrojenja za proizvodnju asfalta, moraju se nalaziti i
deponije agregata razliitih granulacija. Utovarivaima se pune bunkeri kamenim agregatom
jedne vrste granulacije. Kameni agregati razliitih vrsta mogu imati granulacije sa sledeim
vrednostima:

- 0-4 mm
- 4-8 mm
- 8-11mm
- 11-16 (11-22) mm i
- 0-22 (32) mm.



Slika 2. Bunkeri predozatora sa utovarivaem i deponijama agregata
Nenad Spasi ... [171295/11]

Page | 7


Sistem predoziranja sadri nekoliko asinhronih motora koji pokreu trakaste izuzimae.
Njihova brzina se regulie frekventnim regulatorima.


Suenje agregata sa transportom do sita

Jedan od kljunih delova u proizvodnji asfalta predstavlja sistem za suenje agregata. U
bubnju za suenje izvodi se zagrevanje i otpraivanje zagrejanog agregata kako bi se izvukle"
sve prainaste estice bilo kamenog, bilo glinenog sastava. Ova praina se vodi dalje u ciklone i
filtere gde se suvim ili mokrim postupkom kamena praina odvaja od glinene praine. Ovako
izdvojena kamena praina ponovo se vraa kao punilo u postupak proizvodnje asfaltne mase.
Sistem za suenje agregata sastoji se iz sledeih elemenata:

- rotacione suare
- gorionika
- elevatora za transport osuenog (vrueg) agregata do sita za prosejavanje


U unutranjosti suare su specijalne lopatice za dizanje agregata zbog suenja i
istovremeno za transport istog od poetka do kraja suare. Izlaz agregata iz suare je predvien
prostim padom preko izlaznog levka. Iz levka materijal ide u vrui elevator.
U suari se agregat, u zavisnosti od recepture asfaltne mase, zagreva do 1800C, a za specifine
asfaltne mase do 1600C. Na izlaznom levku je ugraena IR sonda, kojom se meri temperatura
osuenog i zagrejanog agregata. Visoka temperatura, u bubnju, se postie sagorevanjem nafte,
mazuta, zemnog gasa, ili nekog slinog energenta.




Slika 3. Rotirajui bubanj za suenje i otpraivanje agregata.





Nenad Spasi ... [171295/11]

Page | 8


Sistem otpraivanja agregata

Za izdvajanje praine iz vrueg vazduha, koja se stvara u suari prilikom suenja I
rotacije suare, predviena je oprema za otpraivanje. Opremu za otpraivanje ine:

- predizdvaja grube praine
- filterski otpraiva za fino otpraivanje
- glavni ventilator za otpraivanje
- cevovodi za povezivanje opreme otpraivaa
- oprema za transport grube i fine praine iz sistema otpraivanja
- skladini silos povratne sopstvene praine tzv. sopstvenog punila
- druga pratea oprema sistema za otpraivanje (mot. klapne, merenje temperature, ...)

Predizdvaja grube praine je namenjen za izdvajanje grube praine, koja dolazi iz suare.
Za izdvajanje fine praine iz suare, odnosno one koja je prola kroz predizdvaja grube praine,
predvien je filterski otpraiva. Filterski otpraiva je tzv. vreasti filter, jer se filtracija gasova
odnosno praine vri putem filterskih vrea.



Slika 4. ema otpraivanja agregata

Za izvlaenje dimnih gasova je predvien glavni ventilator otpraivanja tzv. exhaustor.
Povezivanje opreme otpraivanja predvieno je cevovodom koji ine:

- suara predizdvaja grube praine,
- predizdvaja vreasti filter
- filter - glavni ventilator otpraivanja.

Za transport grube i fine praine odnosno sopstvenog punila iz otpraivaa su ugraeni
transportni puevi, koji odvoze punilo na odreene lokacije. Tako se gruba praina putem pua
odvozi u vrui elevator, a fina sopstvena praina u skladini leei silos za punilo.


Nenad Spasi ... [171295/11]

Page | 9

Sistem prosejavanja, vaganja i meanja

Vrue prosejavanje je neophodno jer se prilikom zagrevanja i otpraivanja agregat
delimino raspada, ime se gubi deo njegove mase i remeti granulometrijski sastav sa kojim je
"doao" u bubanj za suenje. Zbog toga agregat "ide" na vrue prosejavanje. Tu se popravlja
granulometrijski sastav pojedine "frakcije" agregata I usklauje se ponovnim vaganjem pre
meanja sa zadatim sastavom koji je predvien po recepturi vrue asfaltne meavine.

Vrui agregat, koji izlazi iz rotacione suare, se putem elevatora transportuje na opremu
sistema za prosejavanje, vaganje i meanje. Opremu ine:

- sita za prosejavanje vruih agregata
- meubunkeri za privremeno skladitenje prosejanih agregata
- sistem vaga (agregat i punilo)
- mealica za meanje asfaltne mase.
Prvo se agregat iz elevatora dovodi na vibracijsko sito, gde se prosejava na predviene
granulacije. Pomeani agregati se razdvajaju na nove granulacije, koje se dovode u meusilose
za vrue agregate. Sito razdvaja agregate na pet frakcija, a veliina frakcije zavisi od ugraenih
sita. Ispod sita su ugraeni meubunkeri za privremeno skladitenje vruih prosejanih agregata.
Na vrhu bunkera su ugraene prelivne cevi, kojima se eventualni viak agregata odvozi
na deponiju. Svaki meubunker ima svoju elektronski kontrolisanu pneumatsku klapnu putem
koje se agregati doziraju na vagi. Sistem vaganja obuhvata sledee vage:

- vaganje agregata kapaciteta do 1500 kg
- vaganje punila kapaciteta do 300 kg

Obe vage ini mehanika posuda sa dozirnim elementima, elementima za zatvaranje
vaga, odnosno isputanje agregata iz vage, i mernih elija. Izvagane koliine agregata i punila se
prebacuju u posebnu vrtlonu mealicu gde se sve mase dobro izmeaju u konaan proizvod -
asfalt. Doziranje bitumena se realizuje protokometrom.



Slika 5. Sistem prosejavanja meanja i vaganja

Nenad Spasi ... [171295/11]

Page | 10

Sistem doziranja punila i drugih dodataka

Sistem punila se sastoji od sistema za dodavanje:

- sopstvenog punila, kao nus proizvod iz sistema otpraivanja
- kupovnog punila.

O sopstvenom punilu je bilo ve rei u ranijem tekstu. Oprema se sastoji od skladinog
leeeg silosa, transportnog pua za vezu silos-dupli elevator za punilo I meubunkera za punilo
iznad vage za punilo. Meubunker za punilo je opremljen sa elijastim dozatorom putem kojeg
se sopstveno punilo dozira kao jedna komponenta na vagu za punilo. Zajedniku opremu
sopstvenog i tueg punila ini tzv. dupli elevator za punilo, kojim se punilo die na visinu u
meubunkere za punilo smetene na meaonom stubu na etai iznad vage.
U sklopu sistema doziranja punila moe se svrstati i oprema za doziranje odreenih
aditiva odnosno specijalnih dodataka za poboljanje kvaliteta asfaltne mase. Sistem se sastoji od
skladinog bunkera, transportnog pua za doziranje na vagu, vage kapaciteta do 20 kg, sistema
transporta izvaganih dodataka do ciklona kao privremenog skladinog prostora (duvaljke
transportnog ventilatora, dozatora I transportnog cevovoda), te sistema za doziranje dodataka iz
ciklona u mealicu (el. pneumatske klapne).

Sistem skladitenja asfaltne mase

Asfaltna masa koja se proizvede u mealici, se putem korpe transportuje u skladini silos.
Silos je sa dva bunkera ukupnog kapaciteta 180t. Bunker je izolovan kamenom vunom tako da je
hlaenje asfaltne mase usporeno. Asfaltna masa se putem ispusta na dnu silosa utovara u
kamione i odvozi nagradilita.

Sistem za skladitenje bitumenskih masa

Jedna od komponenti, koja uestvuje u proizvodnji asfaltne mase, je bitumen. Postojivie
vrsta bitumena: Bit 45, Bit 60, Bit 120, Bit 200 i polimerni bitumeni. S obzirom naraznolikost u
kvalitetu bitumena i kapaciteta asfaltne baze, predvia se oprema za skladitenje bitumena.
Predviena su etiri leea rezervoara kapaciteta po 40m3. Rezervoari su temperaturno
izolovani. Sam bitumen u rezervoarima se greje putem ugraenih izmenjivaa toplote. Kroz
grejae tee zagrejano termo ulje sa radnom temperaturom do 1800C. Zagrejavanje termo ulja se
vri u toplotnoj stanici. Sama toplotna stanica ima takoe izmenjiva toplote u kom se zagreva
termo ulje koje putem cevovoda povezuje grejae u bitumenskim rezervoarima. Transport
bitumena iz rezervoara do mesalice je izvedeno preko pumpe za bitumen. Ispred protokometra je
ugraen dozirni ventil, koji usmerava bitumen u mesalicu odnosno nazad u izabrani rezervoar za
bitumen. Upravljanje sa tim ventilom se vri putem izraenog sistema vaganja. U bitumenskim
rezervoarima se mora odravati radna temperatura bitumena i to u odnosu na vrstu bitumena, jer
svaka vrsta bitumena ima svoju radnu temperaturu. Ukoliko doe do prekoraenja radne
temperature bitumena, isti se moe otetiti.

Nenad Spasi ... [171295/11]

Page | 11



Slika 6. Sistem za skladitenje bitumenskih masa


Automatika preddoziranja agregata

Kontrola procesa preddoziranja agregata treba biti projektovana tako da se moe vriti na
dva naina: manuelno (preko SCADA aplikacije) i automatski. Automatska kontrola procesa
treba da se realizuje tako da se brzine izuzimaa automatski podese, u zavisnosti od unete
recepture. Manuelna kontrola procesa treba da omogui pojedinanu korekciju brzina svih
izuzimaa, kao i podeavanje brzine svih izuzimaa zajedno.


Podsistem za predoziranje agregata se sastoji od:

- Pet trakastih izuzimaa (pet motora sa pet frekventnih regulatora)
- Sabirne trake (jedan motor)
- Kose transportne trake, kojom se vri transport agregata od sabirne trake do suare (jedan
motor)

Sam proces proizvodnje treba da pokree operater izdavanjem naredbe na korisnikom
interfejsu. Kad je naredba zadata, prvo treba da se sukcesivno upale motori svih podsistema, po
napred odreenom redosledu. Kad su svi sistemi u stanju pripravnosti pale se motori izuzimaa,
poevi od najudaljenijeg od kose trake, pa do najblieg, kako bi se obezbedio optimalan dotok
frakcija do vruih bunkera.

Automatika suenja agregata sa transportom do sita

Suenje agregata treba realizovati tako da se jaina plamena gorionika menja u zavisnosti
od temperature agregata na izlazu iz suare. Ukoliko je temperature agregata, koji izlazi iz
suare, niska potrebno je poveati plamen, i obrnuto. Osim merenja temperature agregata na
izlazu iz suare, meri se i temperatura unutar same suare, koja nam slui kao alarm. Podsistem
za suenje agregata sa transportom istog do sita sastoji se od:

- Bubnja suare ( dva motora, gorionik, dva temperaturna senzora)
- Vrueg elevatora ( jedan motor )

Nenad Spasi ... [171295/11]

Page | 12

U ovom podsistemu operater treba da ima mogunost izmene eljene temperature
agregata na izlazu iz suare, kako bi se dobila zahtevana temperatura asfalta.

Sistem otpraivanja agregata

Nad sistemom otpraivanja agregata treba da se vri iskljuivo nadzor. Sam system se
sastoji od:

- Ventilatora otpraivanja (jedan motor)
- Centralni pu (jedan motor)
- Dva lopatiasta izuzimaa (dva mototra)

Temperatura agregata na izlazu iz suare je dobra. Korigovanje jaine plamena gorionika
Promena Traene temperature agregat Unos traene temperature agregata na izlazu iz suare

- Dva pua od vreastog filtera do izlaza iz suare (dva motora)
- Pu od vreastog filtera do elevatora (jedan motor)
- Elevator za silos domaeg filera (jedan motor)
- Pu od silosa do vage filera (jedan motor)

Pored navedenih elemenata sistem treba da ima i temperaturni senzor, koji slui kao
alarm ukoliko temperatura dostigne kritian nivo. Otpraivanje agregata se startuje pri
sukcesivnom startovanju motora, o emu je bilo rei u prethodnom poglavlju.

Automatika vaganja, meanja i skladitenja asfaltne mase

U ovom podsistemu potrebno je realizovati automatsko vaganje i meanje agregata,
bitumena i filera, u zavisnosti od trenutne recepture asfaltne meavine. Trenutna receptura
asfaltne meavine podrazumeva doziranje svih komponenti (agregata, bitumena i filera) u
unapred odreenom odnosu. Vaganje agregata se obavlja na jednoj vagi. Iznad vage postoje
etiri vrua bunkera agregata. Prilikom vaganja vrui bunkeri se sukcesivno otvaraju i zatvaraju i
na taj nain vre doziranje agregata na vagu. Kada se zavri vaganje agregata, to jest zatvori se
poslednji vrui bunker, otvara se klapna sa pneumatskim pogonom, ime se sadraj sa vage
prosleuje u mealicu, nakon ega se klapna zatvara. Istovremeno dok se vagao agregat vagao se
i filer. Nakon to je agregat ubaen u mealicu vri se doziranje filera, a zatim i bitumena. Kada
se zavri proces meanja otvara se klapna sa pneumatskim pogonom I asfaltna meavina se iz
mealice izbacuje u korpu. Kada je celokupan sadraj mealice prebaen u korpu zatvara se
klapna mealice i korpa kree do silosa za skladitenje asfalta. Sadraj korpe se izruuje u silos,
nakon ega se korpa vraa ispod mealice, ima se zavrava ciklus. Vreme koje je potrebno korpi
da ode do silosa i da se vrati, treba da bude jednako vremenu potrebnom za vaganje I
nameavanje asfaltne meavine, kako bi se ostvarila optimalna brzina rada afaltne baze. Ovaj
podsistem se sastoji od sledeih elemenata:

- etiri vrua bunkera (etiri pneumatska cilindra)
- Vaga agregata (jedan pneumatski cilindar)
- Vaga filera (jedan pneumatski cilindar)
- Protokometar bitumena
- Mealica (jedan motor, jedan pneumatski cilindar)
- Korpa za transport asfalta do silosa (jedan motor, dva indikatora poloaja korpe)


Nenad Spasi ... [171295/11]

Page | 13

Sistem doziranja punila i drugih dodataka

Doziranje punila i drugih dodataka, kao to je sluaj i kod doziranja agregata, potrebno je
automatizovati, tako da se prilagoava trenutnoj recepturi.

Asfaltne baze mogu biti mobilne i stacionarne, razliitog kapaciteta i stepena
automatizovanosti. Takoe se mogu koristiti i za proizvodnju asfaltnih meavina po hladnom
postupku. U zavisnosti od naina doziranja materijala, zagrevanja i meanja, odnosno od
tehnolokog procesa proizvodnje, postoje razliite vrste asfaltnih baza. Razmatrajui postupak
proizvodnje dele se na dva osnovna tipa:
- Asfaltna baza sa diskontinualnim proocesom proizvodnje, gde se doziranje I meanje obavlja u
prekidima, po meunzima (najee su u upotrebi, uglavnom srednjeg do velikog proizvodnog
kapaciteta 35 310 t/h);
- Asfaltna baza sa kontinualnim procesom proizvodnje, gde se doziranje, po zapremini, i meanje
obavlja neprekidno, to jest gde se ne prekida dotok kamenog agregata i veziva u mealicu. Dva
su tipa ovakvih baza:
sa sistemom za rasejavanje, vruim bunkerima i mealicom,
bez sistema za rasejavanje, vruih bunkera i mealice gde se zagrevanje agregata,
dodavanje veziva i meanje obavlja u jednom bubnju.




ematski prikaz asfaltne baze

Nenad Spasi ... [171295/11]

Page | 14

Sve ove asfaltne baze obuhvataju raznovrsne ureaje i ostalu tehnoloku opremu koja se
okvirno moe svrstati u deset osnovnih proizvodno tehnolokih (I njima pripadajuih)
podcelina:

- sklop vie bunkera u obliku otvorenih silosa za skladitenje agregata sa preddozatorima za
protono preddoziranje pojedinih vrsta (po veliini) zrna kamene sitnei frakcija, ukljuujui
transportne trake od bunkera pa nadalje;
- blago zakoeni rotirajui bubanj za suenje (zagrevanje i otpraivanje) agregata, ako se koristi
nafta kao gorivo tada se u okviru ove podceline nalazi jedna ili vie cisterni za gorivo sa
opremom za dovod goriva do plamenika bubnja;
- sklop opreme filtera (separatora) za izdvajanje punila iz praine dobijene otpraivanjem
agregata u bubnju za suenje, zajedno sa opremom za otpraivanje tj. izvlaenje i transport
praine koju ine posebni cevovodi i tzv. exhaustor (ventilator) koji usisava prainu iz bubnja
kroz filtere. U okviru ove tehnoloke podceline nalazi se jedan ili vie zatvorenih uspravnih
silosa za skladitenje otpraivanjem dobijenog I spolja dopremljenog punila zajedno sa opremom
za transport punila do meanja;
- sklop opreme za (vrue) sejanje zagrejanog agregata i meanje svih komponenti asfaltne
mase koji je smeten u okviru celovite vieetane konstrukcije a obuhvata sledee delove:
uspravni elevator za transport agregata od bubnja za suenje do sejanja,
vieetano (koso vibratorno ili horizontalno rezonantno) sito za sejanje vrueg agregata
ukljuujui manje silose prosejanih frakcija ispod sita, zajedno sa vagama iznad mealice
za ponovno merenje agregata i punila pre meanja,
ciklina mealica vruih komponenti asfaltne mase zajedno sa protonim meraima
veziva i sa prskalicama veziva unutar bubnja mealice,
sklop opreme skladita gotove asfaltbetonske meavine sa skipureajem za transport
vrue meavine od ispod mealice pa do zatvorenih (u smislu spoljanjih toplotnih
utjicaja) bunkera (silosa) smetenih takoe u okviru celovite etane konstrukcije ispod
koje mogu doi kamioni za preuzimanje i dalji transport asfaltne mase do mesta ugradnje,
skladita (rezervoari, kotlovi) bitumena i asfalta ukljuujui opremu za zagrevanje
odnosno topljenje veziva kao i opremu (pumpe, cevovodi) za dovod veziva do mealica,
sistem opreme elektro-pogona i instalacija postrojenja ukljuujui tzv. komandnu
kuicu s opremom i ureajima za upravljanje radom postrojenja.

Po naim standardima iz 1990. godine zahtevi za uskladitenje osnovnih materijala su:
kameno brano se mora uskladititi u suvom stanju; frakcije prirodnog I drobljenog peska se
moraju tititi od vlaenja i oneienja; prirodni i drobljeni kameni materijal mora biti
uskladiten po frakcijama tako da ne dolazi do oneienja. Za proizvodnju asfaltne meavine
primenjuje se diskontinualno postrojenje koje mora osigurati tano odmeravanje mase kamenog
brana, vruih frakcija kamenog materijala i bitumena. Koliina bitumena moe se odmeravati
po masi ili zapremini. Mora biti osigurano potpuno i ravnomerno obavijanje svih zrna kamenog
materijala bitumenom. Kontinualno postrojenje za proizvodnju asfaltne meavine moe se
upotrebiti uz iste zahteve kvaliteta asfaltne meavine proizvedene na takvom postrojenju.








Nenad Spasi ... [171295/11]

Page | 15


ORGANIZACIJA ODRAVANJA POSTROJ ENJ A

Organizacija odravanja zahvata sloenu problematiku, koja definie odnose izmeu
pojedinih nivoa, odnosno mesta na kojima se sprovode postupci odravanja (radionica) i drugih
uesnika (subjekata) u procesu odravanja. Ako je sistem odravanja sloeniji i organizacija je
sloenija.
Organizacija odravanja se deli na:

Linijska struktura dva ili vie serijski vezanih mesta odravanja. Koristi se za sloene
tehnike sisteme, koji se proizvode pojedinano ili u sasvim malim serijama, a koriste u
specifinim radnim uslovima (energetska postrojenja, procesna industrija itd.).
Najjednostavnija organizacija sistema odravanja. Najvii nivo u linijskoj strukturi
predstavlja onaj segment sistema odravanja u kome se obavljaju nasloeniji postupci
odravanja, gde ovaj nivo ima prava da obavlja i sve postupke odravanja nieg stepena
obrnuto ne, odnosno nii nivo u principu ne treba i ne moe da obavlja poslove vieg
nivoa odravanja.
Hijerarhijska struktura svaki vii nivo opsluuje jedan ili vie niih nivoa. Koristi se za
tehnike sisteme koji se proizvode u veim serijama ili grupama (motorna vozila, maine
za graevinsku, poljoprivrednu i rudarsku (pomonu) mehanizaciju itd.). Ako postoji vei
broj tehnikih sistema koji se odrava u jedinstvenom sistemu odravanja, pored
osnovnog odravanja koji se obavlja na prvom nivou, postoje i odreen broj viih nivoa
odravanja, sa svojim nadlenostima, opremom i radnom snagom. Najvii nivo
odravanja u ovoj strukturi esto moe biti i proizvoa te opreme.
Kombinovani nain kombinacija prethodnih osnovnih naina. Postoje mogunosti
izbora razliitih varijanti, odnosno vie strategija i mogunosti sistema odravanja.
Optimizacijom dolazimo do najboljeg naina. Koji je najbolji zavisi od mnogo inilaca,
koji zavise od sluaja do sluaja (prostorna distribucija, sistem snabdevanja rezervnim
delovima i drugim materijalima, raspoloiva radna snaga, komunikacije itd.).

TEHNOLOGIJA ODRAVANJA

Tehnologija odravanje odreuje kako se sprovode postupci odravanja, na koji nain,
kojim alatom, po kom redosledu, kako se proverava kvalitet izvrenog odravanja i
slino. Ovo se odnosi na svaki nivo odravanja posebno, a i na sve postupke u celini, bez
obzira na njihovu uestanost i vanost.
Tehnologija odravanja zavisi od:
konstruktivnih osobina (i drugih) tehnikog sistema,
uslova u kojima se sprovodi odravanje,
ekonomskih faktora (investicije u kapacitete za odravanje, uslovi poslovanja i poloaj
na tritu, produktivnost itd.),
brzine obavljanja postupaka odravanja, odnosno zahtevane gotovosti itd.

Drugim reima, tehnologija odravanja moe da se rei na razliite naine, sa razliitim
stepenom opremljenosti radionica i razliitim nivoima logistike podrke sve ovo
neposredno odreuje i vrstu i karakter postupaka odravanja.



Nenad Spasi ... [171295/11]

Page | 16

Postupci odravanja predstavljaju aktivnosti i operacije koje treba sprovesti da bi se
sistem iz stanja u otkazu vratio u stanje u radu, odnosno da bi se spreila iznenadna
pojava otkaza. Jedan od moguih naina klasifikovanja, odnosno razvrstavanja postupaka
odravanja, koji ima naelni karakter, prikazan je na slici. Kao to se vidi, razlikujemo
pet grupa postupaka odravanja.

Znai, postupci odravanja se dele na:
Osnovno odravanje,
Nadzor,
Pregled stanja bez rasklapanja i sa potpunim ili deliminim rasklapanjem,
Popravke i
Inovacije poboljanje tehnikog sistema.

Osnovno odravanje. Elementarne radne operacije koje obino obavlja rukovalac tehnikog
sistema, a ponekad i struno obueni radnici (ali i dalje je u pitanju elementarna radna operacija).
U te operacije spadaju: pranje, ienje, podmazivanje, zamena preistaa, filtera, osnovna
podeavanja, pritezanja, dolivanja, dopune itd. Kod osnovnog odravanja, u principu, sistem je u
stanju u radu, odnosno, ne prevodi se u stanje u otkazu.

Nadzor. Kontrola rada sistema dok je u stanju u radu. I ove postupke najee obavlja
rukovalac tehnikog sistema, odnosno lice iz specijalizovane ekipe koja brine o radu sistema. Ta
kontrola se sprovodi pomou instrumenata i ureaja koji su ugraeni u sistem tako da
omoguavaju stalan i neometan uvid u njihovo pokazivanje (u komandnoj kabini, na komandnoj
tabli, itd.). Mogu se koristiti i posebni, prenosivi ureaji koji se postavljaju na karakterstino
mesto samo kada se vri pregled stanja sistema. Tehniki sistem mora biti prilagoen ovakvoj
vrsti kontrole (senzori, ugraeni merni instrumenti, pored obuenosti radnika). Nadzor moe
imati i dosta dodirnih taaka sa dijagnostikom.

Pregled stanja. Sloeniji postupci odravanja. ine materijalnu osnovu i sutinu koncepcije
odravanja po stanju, izmeu ostalog, i zbog dijagnostikog karaktera. Dijagnostikovanje
tehnikog sistema moe da se obavi na dva naina, u principu:
bez rasklapanja,
sa potpunim i deliminim rasklapanjem.

Dijagnostiki pregledi bez rasklapanja zahtevaju primenu odgovarajuih ureaja ili mernih
instrumenata. Ocena stanja se vri na bazi vrednosti dobijenog karakteristinog parametra,
sluajnog karaktera, koji je izabran ili prihvaen kao merodavan za posmatrani sistem i mernu
tehniku. Bitna prednost ove metode je da se stanje ocenjuje integralno, pod uticajem svih bitnih
sastavnih elemenata, odnosno sklopova i podsistema, ustvari, ocenjuje se njihovo zajedniko
dejstvo. Nedostatak je to se uvek moe postaviti pitanje tanosti ovako dobijenih informacija,
odnosno sigurnost odluke koja treba da se donese (ta i kako raditi, koje postupke odravanja
primeniti). Ovaj nedostatak moe da anulira viegodinje iskustvo eksperta koji se bavi
dijagnostikom datog tehnikog sistema.
Dijagnostiki pregledi sa rasklapanjem, deliminim ili potpunim, su u odnosu na prethodnu
metodu relativno sigurniji i daju veu izvesnost odlukama koje se na osnovu ovakvog pregleda
donose. Ovakvim pregledom mogu da se utvrde kritina stanja izazvana habanjem, korozijom,
erozijom, zamorom, a nakon toga da se propiu postupci odravanja (tehnologija), odnosno
eventualno daljeg rada. Ova metoda je sporija i skuplja, utie na gotovost sistema i ostvarene
trokove. Svako rasklapanje i ponovo sklapanje moe doneti i dodatne neizvesnosti zbog
kvaliteta sprovedenih postupaka, to moe izazvati zastoje i veeg obima.
Nenad Spasi ... [171295/11]

Page | 17

U principu se smatra da je sistem za vreme dijagnostikih pregleda bez rasklapanja u
stanju u radu, dok dijagnostiki pregledi sa rasklapanjem, deliminim ili potpunim, prevode
sistem u stanje u otkazu. Mogua su i drugaija reenja, posebno ako se radi o detaljnim
pregledima na viim nivoima odravanja, kada su dijagnostiki pregledi bez rasklapanja sloeni i
obimni.

Popravke. Postupci koji se koriste za otklanjanje otkaza i vraanje sistema u stanje u
radu. Popravke su samo jedan vid odravanja i ne treba ih poistoveivati sa odravanjem u
generalnom smislu (mnogi stavljaju znak jednakosti izmeu popravki i pojma odravanja
pogrean pristup). Obavljaju ih posebno kvalifikovani radnici, najee u specijalizovanim
radionicama, a ponekad i na mestu rada sistema koji se odrava (sa ili bez pokretne radionice).
Popravka se moe vriti na razliite naine, zamenom otkazalog elementa, zamenom celog
podsistema ili sklopa, ali i zavarivanjem, zakivanjem, letovanjem itd.

Inovacije. Specifina vrsta postupaka odravanja. Podrazumevaju se razliiti postupci
poboljanja tehnikog sistema. Uoavanjem slabih mesta procenjuje se kako bi sistem trebalo
izmeniti pa da do otkaza vie ne dolazi. U principu, to se postie primenom boljih materijala,
ugradnjom dodatnih (zatitnih) elemenata, izmenama konstrukcije, oslonaca itd. Inovacije su
delikatne i naelno rizine, poto nastojanje za poboljanjem mogu ponekad odvesti i do
suprotnih efekata.

Iz svega se moe zakljuiti da tehnologija odravanja za svaki poseban sluaj, odnosno za
odreenu vrstu tehnikih sistema, moe biti reena na vei broj razliitih naina. Svako reenje
vie ili manje utie na kvalitet sistema odravanja, na pogodnost odravanja, gotovost i druge
izlazne karakteristike, a isto tako i na trokove odravanja i ukupne trokove ostvarene
efektivnosti. Zbog toga izbor tehnologije odravanja predstavlja esto jednu od najznaajnijih
faza u projektovanju sistema odravanja.

Tehnika dijagnostika

Vaan deo tehnologije odravanja je tehnika dijagnostika. Re diagnoza vezuje se za
medicinu i oznaava utvrivanje od ega bolesnik boluje. Isto to znai i u tehnici. Utvrivanje
stanja sistema je jedan od kljunih problema u procesu njenog odravanja. Potrebno je pratiti
promenu stanja pojedinih parametara sklopova i elemenata koji vremenom dovode do slabljenja,
a ako se nita ne preduzima i do kvara, odnosno prekida rada. Takoe je urgentno da se u sluaju
iznenadnog kvara otkrije ta je uzrok, u emu je kvar i kako ga treba otkloniti. Klasino, ovi
problemi reavaju se na osnovu iskustva i znanja pojedinih majstora, inenjera koji imaju dara da
bez primene savremenih dijagnostikih sredstava otkriju "u emu je stvar". I pored toga to e u
daljem tekstu biti rei o primenjenim sredstvima dijagnostike, ovih eksperata se ne treba odrei.
Oni u mnogim sluajevima ostaju nezamenjivi u reavanju pojedinih problema, na mestima u
sistemu na kojima rade dugi niz godina. Jedna savremena nauna disciplina, stvaranje vetake
inteligencije nastoji da se ova ekspertska znanja pojedinaca automatizuju i stave na raspolaganje
strunjacima koji inae ovakve sposobnosti ne poseduju. Dakle, i pored napretka savremenih
sredstava tehnike dijagnostike uvek e biti dragocena znanja eksperata, koji mogu bez posebnih
sredstava da pokau u emu je problem. Ipak se u ovom sluaju individualne ekspertske
dijagnostike, postavlja pitanje verodostojnosti postavljene dijagnoze. Dijagnoza mora biti
postavljena tano, to podrazumeva najee kombinaciju ocene eksperta i primenu tehnikih
sredstava dijagnostike.


Nenad Spasi ... [171295/11]

Page | 18

Dijagnoza je prva faza u svakom postupku odravanja. Dijagnoza moe da se uradi na dva
razliita nivoa:
nii, prvi nivo je utvrivanje da je sistem u otkazu i ta je u kvaru, to treba popraviti;
vii nivo, osim reenog za prethodni nivo zahteva i utvrivanje uzroka nastanka
neispravnosti.

Dijagnostika kao pojam, prvi put se javlja u medicinskim naukama i to u vrlo irokom
znaenju. Inae, re dijagnostika potie od grke rei diagnosis koja oznaava prepozna-vanje,
zakljuivanje, procenjivanje, ocenjivanje. Definiui dalje pojam tehnike dijagnostike, moe se
zakljuiti da je to nauka koja se bavi prepoznavanjem tehnikog stanja datog sistema, sa
odreenom tanou i u odreenom vremenskom intervalu.
Tehnikom dijagnostikom se vri provera ispravnosti tehnikog stanja sistema, provera radne
sposobnosti tehnikog sistema, provera funkcionalnosti i istraivanje otkaza (mesto, oblik i
uzrok otkaza). Sve kontrole sa dijagnostikog aspekta se mogu podeliti na kontrole u cilju:
odravanja radnog stanja,
utvrivanja radnog stanja i
kontrole stanja.

U specifinim sluajevima, dijagnostike kontrole mogu biti:
periodina ispitivanja odreenih sistema i
ispitivanje mikroklime u radnim prostorijama, buke i vibracija i dr.

Uzajamno povezani parametri koji odreuju tehniko stanje sistema su pouzdanost i
dijagnostika.
Ciljevi svakog programa odravanja su sledei:
Eliminacija kvarova. esta je situacija da havarijski kvar izaziva znaajna pratea
oteenja na sistemu, ime se znaajno uveavaju trokovi popravke. Potpuna
eliminacija kvarova trenutno nije mogua u praksi, meutim, ovom cilju se moe
pribliiti sistematinim pristupom u odravanju.
Ostvarivanje mogunosti predvianja i tanog planiranja potreba za odrava-njem. Ovo
ukljuuje minimiziranje inventara rezervnih delova i znaajno uma-njenje
prekovremenog rada. U idealnom sluaju, popravke sistema se planiraju za period
planskog zastoja postrojenja.
Poveanje pogonske spremnosti postrojenja, tako to bi se znaajno umanjila ansa
pojave otkaza tokom rada, kao i odravanje operativnog kapaciteta sistema pomou
smanjenja perioda zastoja kritinih delova sistema. U idealnom sluaju, radno stanje
svih sistema bi bilo poznato i dokumentovano.
Obezbeivanje predvidivog i razumnog radnog vremena za osoblje angaovano na
odravanju.







Nenad Spasi ... [171295/11]

Page | 19





Dijagnostika tehnikog stanja sistema


Okosnicu tog pristupa ini tehnika dijagnostika sa svojim metodama. Kako bi se dobila
predstava o savremenim programima odravanja baziranim na tehnikoj dijagnostici, neophodno
je detaljnije sagledati istorijska iskustva. Najraniji tip odravanja je bio rad do otkaza, to je
podrazumevalo rad sistema do pojave kvara koji bi je zaustavio. Ovakav pristup je oigledno
skup, s tim da najvei deo trokova nastaje zbog nepredvidivog stanja sistema. Postupno se dolo
do ideje o periodinom preventivnom odravanju, to je obuhvatalo demontau i remont u
redovnim intervalima. Po ovoj teoriji, sistem e se manje kvariti u radu, ukoliko se remontuje.
Preventivno odravanje je egzistiralo dug period vremena, ali je postalo izuzetno zastupljeno
poetkom osamdesetih godina prolog veka. Nesmetan rad sistema nije prekidan prema teoriji
"popravi je ako nije pokvarena". Najnovija saznanja u oblasti odravanja su nazvana "pro-
aktivna" i obuhvataju tehniku takozvane "analize osnovnog uzroka otkaza" po kojoj je
neophodno otkriti i otkloniti osnovni uzrok otkaza maine.
Godine 1991. uraena je meunarodna analiza veine tipova industrijskih postrojenja i otkriveno
je da su sve navedene tehnike odravanja u primeni i to u sledeem obimu:
Vie od polovine asova odravanja je potroeno na reaktivan nain, vrei hitne
popravke u neplanskom periodu.
Manje od 10% sati na odravanju je potroeno na preventivno odravanje.
Manje od 40% aktivnosti na odravanju je planskog karaktera i
Izuzetno malo vremena je potroeno na aktivne tehnike, izmeu ostalog i tehnike
dijagnostikih metoda.

Nenad Spasi ... [171295/11]

Page | 20

Na osnovu ovih podataka moe se videti da postupci odravanja jo uvek nisu sistemski
doli do poslednjeg kvartala 20. veka, a kamoli uli u 21. vek. Razumno je da savremeni program
odravanja obuhvati elemente svih ovih tehnika, a razlog za to je, izmeu ostalog, i ekonomske
prirode.
Tehnika dijagnostika se primenjuje pri odreivanju:
1. Radnog stanja,

u odreenim granicama (pritisak, temperatura, protok, zazor);
2. Stepena oteenja,

prouzrokovano radom maine;
3. Pouzdanosti i efektivnosti,
Utvruje se da li je zadovoljena radna sposobnost i sigurnost od otkaza; ispitujui
pouzdanost utvruje se i prognoza preostalog korienja sistema;
4. Prognoze preostalog korienja, i
5. Kvaliteta proizvodnje (eksploatacije) i odravanja.

Za primenu mera tehnike dijagnostike na raspologanju su naelno dva oblika:
1. Stalna ili permanentna dijagnoza (on-line):

- Dijagnostiki ureaji su direktno ugraeni u samu mainu,

- Na osnovu dobijenih parametara kontroliu stanje najvanijih sklopova za vreme
njegovog rada,
- Trenutna analiza,
- Prekid rada sistema zbog dijagnostikovanja nije potreban.

2. Periodina dijagnoza (off-line):

- Mere dijagnostike se primenjuju posle odreenog vremena rada sistema ili posle
propisanih izvrenih radova,
- Maina se moe iskljuiti iz procesa rada.

Sve dijagnostike kontrole mogu se podeliti na kontrole radi:

- Utvrivanja radnog stanja,
- Odravanja radnog stanja,
- Kontrole stanja.

Utvrivanje radnog stanja ostvaruje se primenom odgovarajuih instrumenata ali i na
osnovu ulnih opaanja (donosi se ocena stanja). Utvrivanje radnog stanja podrazumeva
prethodno definisane kriterijume dozvoljenog i nedozvoljenog stanja.

Odravanje radnog stanja podrazumeva se obilazak tehnikog sistema u unapred
predvienom programu. Sagledavanje stanja bez dublje analize i preduzimanja jednostavnijih
aktivnosti kako bi se verovatnoa otkaza smanjila. Aktivnosti: ienje, dolivanje ulja i maziva,
podmazivanje i proveravanje maziva i ulja, ienje ili zamena delova sistema za preiavanje
itd.



Nenad Spasi ... [171295/11]

Page | 21


Odravanje tipa "rad do otkaza"

Odravanje "rad do otkaza" se jo naziva i "krizno odravanje" ili "histerino odravanje"
i to sa dobrim razlogom. Ovaj oblik je bio dominantan oblik odravanja dug period vremena, a
njegovi trokovi su relativno visoki zbog neplanskog zastoja, oteenja delova sistema i sistema i
prekovremenog rada. Kod ovog tipa, menadment i sluba odravanja su pod kontrolom stanja
sistema, a stvarno stanje kompletnog sistema se samo nasluuje. Zbog ovoga je praktino
nemogue planirati potrebe odravanja, a najgore je to se ne moe predvideti stanje spremnosti
ukupnog sistema. "Rad-do-otkaza" treba da bude samo mali deo savremenog programa, poto u
nekim situacijama ima svrhe primeniti ovakav pristup. Primer je postrojenje u kome je
angaovan veliki broj slinih maina, ija popravka ili zamena nije skupa. Kada se jedna pokvari,
angauje se druga maina, a proizvodnja ne trpi mnogo.

Periodino preventivno odravanje

U odnosu na "rad do otkaza" uinjen je napredak ka preventivnom odravanju, koji se
ponekad naziva i "istorijsko" odravanje. Ovo znai da se analizira istorija svakog sistema, a
periodini remonti se planiraju tako da se pre obave statistiki oekivane pojave problema. Ve
dugo vremena je poznato da e veina grupa slinih sistema (maina) ispoljiti intenzitet otkaza
koji je delimino predvidljiv, pod uslovom da je ostvaren prosek u dugom vremenskom
intervalu.
Preventivno odravanje obuhvata i takve aktivnosti kao to je zamena maziva i filtera,
periodina ienja i kontrole itd. Aktivnosti odravanja mogu biti planirane na osnovu
kalendarskog vremena, radnih asova sistema (maine), broja proizvedenih delova i dr.
Preventivno odravanje je postalo veoma popularno ranih 1980-ih kada su poeli da se
primenjuju mali raunari za potrebe planiranja i evidencije poslova odravanja. U studiji
preventivnog odravanja (United American Airlines) otkriveno je da se za velike klase rotacionih
maina intenzitet otkaza znaajno poveava upravo posle periodinog remonta drugim reima,
remont je smanjio pouzdanost maina. Izgledalo je kao da se maina vraa na poetak ''krive
kade'' posle svakog remonta. Ova studija, kao i kasnija posmatranja, pokazala su da periodini
remonti izazivaju 20 do 25% otkaza kod startovanja. Oko 10% ovih otkaza pripisano je
defektnim novim leajevima. Oigledno je da preventivno odravanje nije efikasno kod
iskorienja resursa veine sistema (maina). Meutim, postoje sluajevi kada se moe iskoristiti
sa dobrim rezultatima. Primeri su maine koje ispoljavaju habanje u zavisnosti od vremena
upotrebe (npr. drobilice) kao i maine koje su izloene koroziji (npr. maine za manipulaciju
agresivnim supstancama).

Prediktivno odravanje

Sledee unapreenje koncepcije odravanje je bio prelaz na prediktivno odravanje, koje
je zasnovano na utvrivanju stanja sistema tokom rada. Ova koncepcija se esto naziva i
odravanje po stanju, tj. na osnovu utvrenog stanja. Ovakva tehnika je zasnovana na injenici
da e veina elemenata sistema ispoljiti nekakav tip "upozorenja" pre sopstvenog otkaza.
Oitavanje ovih simptoma, sa koje nas sistem upozorava, zahteva nekoliko tipova ispitivanja bez
razaranja, kao to su analiza ulja, habanje, analiza estica, analiza vibracija i merenja
temperature. Primena ovih tehnika u cilju odreivanja stanja sistema rezultuje se u znaajno
efikasnijem odravanju u odnosu na ranije tipove odravanja. Prediktivno odravanje
omoguava menadmentu da kontrolie sistem i program odravanja.
Nenad Spasi ... [171295/11]

Page | 22

U preduzeu koje koristi prediktivno odravanje, stanje ukupnog sistema je poznato u
svakom trenutku, ime se omoguava znaajno preciznije planiranje. Ovaj vid odravanja koristi
brojne razliite discipline, od kojih je najznaajnija periodina analiza vibracija.
Ve je mnogo puta dokazano da u odnosu na druge tehnike ispitivanja bez razaranja, analiza
vibracija prua najvie informacija o stanju elemenata sistema (maine). Neke maine, koje su od
kljunog znaaja za rad celokupnog postrojenja, mogu biti predmet neprekidnog monitoringa
vibracija, to znai da bi postojalo upozorenje, odnosno oglasio bi se alarm im se vibracije
poveaju preko unapred odreenog nivoa. Na ovaj nain se spreava brzo irenje kvara i pojava
havarijskog otkaza.
Analiza ulja i estica nastalih habanjem su vane komponente savremenih planskih programa,
posebno kod kritine ili izuzetno skupe opreme.
Termografija je merenje povrinske temperature infracrvenom detekcijom i od velike je koristi
kod detektovanja problema u elektro instalaciji (prekidai), kao i kod drugih delova sa oteanim
pristupom.
Analiza krive struje motora je veoma korisna tehnika za detekciju napuklih ili polomljenih
ipki rotora, i to tokom rada motora. Takoe, testiranje elektrinim udarima statora motora se
moe iskoristiti za detekciju poetne faze otkaza izolacije.
Osnovna prednost prediktivnog odravanja opreme na razliitim sistemima u gasnoj industriji je
vea pogonska spremnost zbog vee pouzdanosti opreme. Vremenski trend razvoja otkaza kod
sistema se moe paljivo pratiti i na osnovu toga planirati odravanje, a u skladu sa planskim
zastojima. Brojne industrije izvetavaju o poveanju produktivnosti za 2 do 10% na osnovu
primene prediktivnog odravanja. Slini odnosi poveanja pogonske spremnosti se oekuju
sigurno i kod velikih i znaajnih sistema u gasnoj industriji. Sledea korist prediktivnog
odravanja su smanjeni trokovi za rezervne delove i radnu snagu. Popravka sistema koja je
otkazala tokom rada moe da bude i do deset puta skuplja nego predviena, planska popravka
iste. Veliki broj novih sistema (maina) otkazuje ubrzo posle putanja u rad zbog otkaza koji se
javljaju u periodu uhodavanja ili zbog nepravilne montae. Prediktivne tehnike se mogu
iskoristiti u cilju obezbeivanja pravilne saosnosti i sveukupnog integriteta instalirane maine,
pri prvom putanju u rad. Mnoga postrojenja uslovljavaju primopredaju nove instalirane opreme
na osnovu potvrde dobijene merenjem vibracija. Prediktivno odravanje umanjuje verovatnou
pojave havarijskog otkaza maine, ime se unapreuje i zatita na radu. Postoje brojni primeri
povreda na radu, sa smrtnim ishodom, zbog iznenadnih otkaza maina.

Proaktivno odravanje

Poslednja inovacija u oblasti prediktivnog odravanja je takozvano proaktivno
odravanje, koje primenjuje razne tehnologije u cilju produenja veka sistema i radi praktine
eliminacije reaktivnog odravanja. Osnovni deo proaktivnog programa je analiza osnovnog
uzroka kvara, odnosno utvrivanje mehanizama i uzroka pojave kvara na sistemu.
Fundamentalni uzroci pojave otkaza na sistemima se na ovaj nain mogu otkloniti, a mehanizmi
otkaza se postepeno mogu inenjerskim pristupom eliminisati sa svake instalacije. Ve dugo
vremena je poznato da su debalans i nesaosnost osnovni uzroci veine otkaza na rotacijskim
mainama. Oba ova uzroka generiu dodatne sile na leajeve, skraujui njihov vek. Znaajno je
bolji pristup precizno balansirati i poravnati mainu, ukljuujui verifikaciju sa rezultatima
analize vibracija, nego neprestano zamenjivati pohabane leajeve.






Nenad Spasi ... [171295/11]

Page | 23

- Precizno poravnavanje (saosnost)

U jednom amerikom asopisu je objavljen podatak da je precizno poravnavanje
produilo vek leaja za faktor 8, kod velike klase rotacionih maina. Pored ovoga, prijavljena je
uteda od 7% u okviru ukupnog odravanja i 12% poveanja raspoloivosti maina. Kvarovi
maina uzrokovani nesaosnou su prepolovljeni. Pored navedenog, prednost preciznog
poravnavanja je i uteda u snazi. Nedavno uraena amerika studija je dokumentovala utedu
snage od 11% na osnovu preciznog poravnavanja, kod jednostavne grupe maina (motori i
pumpe). Ovo je posledica da su gubici snage u savijanju spojnica, vibracijama maine i
zagrevanju leajeva manji. Novane utede u ovom sluaju, samo na osnovu manje potronje
snage, su duplo vee nego trokovi odravanja ovih maina.

- Nove instalacije

Poznata je injenica da veliki broj novih maina ima defekte i u trenutku montae. Ovi
defekti mogu nastati od neodgovarajue montae, izazvana loim osloncima temeljima i loem
poravnavanju, pa sve do defektnih delova elemenata, kao to je lo leaj, savijeno vratilo itd.
Proaktivni program odravanja bi obuhvatio testiranje nove opreme i instalacija, a u cilju
sertifikacije odnosno potvrivanja performansi u okviru strogih standarda. Isti standardi bi se
odnosili na rekonstruisane i remontovane maine. Ovakav tip testiranja moe voditi ka
formiranju karakteristine specifikacije performansi, koje su u mnogim sluajevim stroe nego
specifikacija i toleranacije proizvoaa opreme. Kljuni element proaktivnog pristupa je obuka
osoblja na odravanju, u cilju primene ovih osnovnih principa.








Nenad Spasi ... [171295/11]

Page | 24


Metode tehnike dijagnostike

Dijagnostiki parametri, u smislu njihovih vrsta, mogu biti kinematiki, geometrijski,
statiki-dinamiki, mehanike i molekularne osobine pogonske i mazive materije, toplotni,
akustiki. Ovi parametri se mogu javiti kao sluajne, neprekidne ili diskretne veliine. Merenjem
se obavezno registruju i smetnje koje su uslovljene ili konstrukcijom sistema ili tanou
odnosno mogunostima korienog mernog pribora.




PROJEKTOVANJE SISTEMA ODRAVANJA

U cilju ostvarivanja to viih kvaliteta odravanja tehnikog sistema, neophodno je to
preciznije i ispravnije unapred projektovati sistem odravanja. Projektovanje sistema odravanja
predstavlja definisanje sistema odravanja u svim bitnim elementima i detaljima, posebno sa
stanovita koncepcije, organizacije i tehnologije, ukljuujui i elemente logistike podrke
(kapaciteti, snabdevanje, radna snaga, finansijski potencijali, informacioni sistem i sistem
upravljanja).





Nenad Spasi ... [171295/11]

Page | 25

Transport na mesto ugradnje

Transport asfaltne meavine

Transport asfaltne meavine od asfaltnog postrojenja do mesta ugradnje vri se tovarnim
vozilom kamionom kiperom. Prilikom rune ugradnje (nepristupana mesta, zakrivljene
povrine) za transport se primenjuju kamioni manje nosivosti radi lakeg pristupa lokaciji i to
breg prevoza. Mainska ugradnja zahteva vee transportne kapacitete. Potrebno je omoguiti
kontinualan rad finiera, odnosno broj I kapacitet transportnog sredstva izabrati na osnovu
kapaciteta proizvodnje i ugradnje. Taj ciklus potrebno je briljivo analizirati i ustanoviti koliko je
kamiona odreene veliine potrebno za postizanje usklaenosti kapaciteta asfaltnog postrojenja i
opreme za zbijanje i razastiranje asfalta.

Kontinualna dostava meavine u finier je preduslov za kvalitetnu ugradnju, ravnost i
ujednaenost ugraenih slojeva. To znai da je potrebno omoguiti da od trenutka proizvodnje
do trenutka ugradnje proe to manje vremena. Pored temperature, brzu ugradnju uslovljava i
oksidacija bitumena, koja izaziva promene ugljovodoninog veziva ime se oteava ugradnja i
smanjuje se kvalitet ugraenog asfalta.

Transportni proces zapoinje utovarom meavine u kamion, vaganjem i oznaavanjem.
Asfaltne meavine proizvedene u asfaltnoj bazi se u transportna sredstva utovaraju direktno iz
mealice ili iz silosa za skladitenje vrue asfaltne meavine. Nakon spravljanja asfaltne
meavine na izlasku iz mealice privremeno se lageruje u mali silos, koji je kod kontinualnog
procesa meanja spojen sa mealicom, a u sluaju asfaltne baze sa diskontinualnim meanjem u
odvojeni silos koji se puni pomou klizne korpe.

Kod utovara iz silosa treba voditi rauna:

- da je silos postavljen na optimalnu visinu (u montai baze),
- da asfaltna meavina ima potrebnu temperaturu,
- da se utovar vri iz punog silosa ili bar da je koliina meavine u silosu jednaka tovaru
kamiona,
- da se meri tonaa meavine u kamionu.

Pojava segregacije u vruoj asfaltnoj meavini je problem koji se moe javiti u svim
fazama izrade sloja kolovozne konstrukcije pa i prilikom transporta. Nepovoljno utie na
karakteristike i vek trajanja izvedenog sloja te ga je potrebno ublaiti ili eliminisati. Uzroci
pojave su brojni: loe projektovan sastav asfaltne meavine, loe skladitenje materijala u
postrojenju, pojava u mealici usled estog prekida rada I vlanog zrna agregata, na konvejeru i u
silosu. Ako je silos ujednaeno napunjen istovar asfaltne meavine bi se trebao odvijati bez
problema. Ispusni otvori silosa I skladita za vruu asfaltnu meavinu trebaju biti sa dovoljno
strmim uglom ime je omogueno isputanje velike mase materijala i na taj nain spreeno
stvaranje jako ukoenih hrpa istovarene meavine. Takoe treba voditi rauna o nivou meavine
u silosu (da ne bude nii od gornje ivice konusa), o habanju stranica silosa (pogotovo na mestu
spoja cilindra i konusa), o mogunosti odranja temperature asfaltne meavine u skladitu
(posebno osetljiv deo je ispusni otvor na kome hlaenje asfaltne meavine, tj. njeno ovravanje
izaziva zaepljenje i smanjenje protoka).


Nenad Spasi ... [171295/11]

Page | 26

Vozilo se postavlja ispod silosa u kom je naruena asfaltna meavina i poinje utovar.
Ukoliko se utovar vri bez pomeranja kamiona a meavina je podlona segregaciji, krupniji
materijal se kotrlja niz strane hrpe i zadrava kod unutranjih ivica koa kamiona. Prilikom
utovara u finier ovaj materijal je prvi i poslednji zboog ega moe doi do njegovog
zadravanja kod krila prijemnog koa finiera i pojave krupnozrnijih zona u ugraenom sloju. U
sluaju pojave ove vrste segregacije pooeljno je ne prazniti potpuno prijemni ko finiera
izmeu dve dostave asfaltne meavine. Tako se moe omoguiti delimino meanje krupnijeg i
novoprispelog materijala neposredno pre ugradnje. U cilju spreavanja nastanka ovog problema
utovar je pogodno vriti sa nekoliko ispusta materijala tako to se prilikom isputanja meavine
iz silosa za uskladitenje kamion pomeri za 4 do 5 m napred i nazad (prvi ispust na prednjoj
strani koa, drugi na zadnjoj a trei u sredini). U praksi je vrlo teko izvesti utovar na ovaj nacin,
ali se sve vie primenjuje poto se tako eliminie pojava ove vrste segregacije.


Nepravilan utovar Pravilan utovar

Ako se utovar u kamion vri iz silosa sa dozatorom koji je pravilno konstruisan osigurano
je ujednaeno punjenje kamiona i smanjena verovatnoa pojave segregacije kod osetljivih
meavina.



Utovar asfaltne meavine u kamion kipper
Nenad Spasi ... [171295/11]

Page | 27


Osnovni uslovi da bi se kamioni mogli koristiti za prevoz asfalta su:

- da zadnjim tokovima imaju direktan kontakt sa finierom,
- da dimenzije koa kamiona odgovaraju dimenzijama koa finiera,
- da imaju dobre amortizere,
- da ne isputaju ulje ili gorivo,
- da imaju to veu nosivost i u skladu sa kapacitetom finiera.

Ko kamiona

- treba da je vrst i ravnih povrina, od metala,
- da ima dobar mehanizam zatvaranja otvaranja,
- da bude uvek ist, po potrebi ga treba oprati pred svaki utovar,
- da bi se spreilo lepljenje asfalta za ko kamiona pre svakog utovara mora se poprskati
rastvorom kalijumovog sapuna u vodi ili 30 40% silikonskom emulzijom (nije doputeno
prskanje sredstvima koja mogu imati tetno dejstvo na asfaltnu meavinu),
- da ima ceradu za pokrivanje radi zatite od kie, hlaenja i neistoa.

Zbog karakteristika tereta tovarni sanduk kamiona mora biti prethodno pripremljen, tj.
ist i premazan ime se spreava reakcija izmeu vrue asfaltne meavine i metala i lepljenje za
sanduk (to bi ugrozilo istovar kipovanje). Asfaltna meavina koja ostane na sanduku se ohladi
i stvrdne ime se oteuje tovarni prostor.

Vozila za transport su otvorena pa je mogue hlaenje asfaltne meavine usled dejstva
vetra i niskih temperatura (preporuene temperature pri ugradnji su date tabelom .....). Meavinu
je potrebno zatititi od atmosferskih uticaja (kie, vetra) ali takoe i smanjiti tetan uticaj na
ivotnu sredinu, odnosno spreiti njeno preterano hlaenje i stvaranje kore na povrini. Zato
vozila moraju biti opremljena sa mehanizmom za prekrivanje asfaltne meavine ceradom bez
obzira na godinje doba, udaljenost od gradilita I vrstu asfaltne meavine. Pri tom je vano da je
zatitni pokriva vrsto vezan kako vazduh ne bi ulazio u prostor izmeu pokrivaa i asfaltne
meavine, i da se utovar u finier vri bez otkrivnja, ako je mogue. Preteno se koristi
geotekstili kao zatitni pokriva. Prouavanje hlaenja asfaltne meavine prilikom transporta
pokazalo je da razliiti tovarni sanduci kamiona i prekrivai znaajno utiu na hlaenje u toku
transporta. Kao najbolji su se pokazali termo sanduci izolovani sa poliuretanom I prekriveni
ceradom privrenom za sanduk tako da ne postoji direktni kontakt izmeu asfaltne mase i
cerade. Takoe je pokazalo da se vrua asfaltna meavina hladi razliito u razliitim delovima
sanduka to zavisi od brzine vozila i drugih spoljanjih uticaja. Pored hlaenja, to uslovljava
maksimalnu transportnu udaljenost, bitna je I oksidacija bitumena. Ona zavisi od vrste
upotrebljenog bitumena, temperature asfaltne meavine i primenjuje se pravilo da u toku
transporta bitumensko vezivo sme ovrsnuti do jednog stepena tvrdoe. Pre poetka transporta
kontrolie se temperatura asfaltne meavine.

Maksimalna koliina utovarene asfaltne meavine zavisi od nosivosti kamiona, tj. od
dozvoljenog osovinskog optereenja na transportnom putu. Minimalna koliina zavisi od
proizvodnog kapaciteta asfaltne baze i udaljenosti od mesta ugradnje, poto se manja koliina
mnogo bre hladi u poreenju sa veom koliinom u punom kou.

Maksimalne transportne udaljenosti do gradilita, osim ekonomskih, zavise i od
vremenskih uslova, vrste asfaltne meavine, tovarnog sanduka kamiona i dr.
Nenad Spasi ... [171295/11]

Page | 28

Dozvoljena je svaka razumna transportna duina na kojoj temperatura meavine nee
pasti na temperaturu od propisane optmalne temperature za ugraivanje, odnosno za 10oC od
temperature pri izlasku iz mealice (okvirno oko 70 km ili 1,5 h od trenutka prihvata na asfaltnoj
bazi).

Nakon izvrenog utovara ispisuje se otpremnica koja sadri sledee podatke:

- datum,
- vreme polaska,
- vrsta sfaltne meavine,
- temperatura meavine,
- tonaa meavine,
- registarski broj kamiona.

Sabiranjem svih primljenih koliina prema otpremnicama dobija se:

- sravnjenje otpremljene i ugraene koliine asfalta i
- prosena masa ugraenog asfalta po m2, odnosno po m irine puta.


Vozilo se zatim odvozi direktno na gradilite gde e se asfaltna meavina ugraditi.
Veoma je bitno da se transport odvija neprekidno, poto se jednom utovarena meavina vie ne
moe skladititi. Asfaltne meavine pristigle na gradilite se prvo kontroliu. Proverava se
dokumentacija kako bi se ustanovilo da li je stigla traena vrsta asfaltne meavine, odreuje se
njena temperatura i vizuelno se proverava njena adekvatnost. Kao to je ve reeneo,
temperatura je od posebnoog znaaja za ugadljivost asfalta i njena provera je vaan i neophodan
korak pri preuzimanju pristigle asfaltne meavine. Temperatura se ne meri samo u finieru ve i
u vozilu, prilikom ega treba koristiti precizne i proverene instrumente koji brzo registruju
temperaturu (sekundni termometar).

Vozilo se parkira ispred finiera, tako to se kree unazad ka finieru i staje na 20 do 30
cm ispred. Na ovom rastojanju finier prilazi kamionu (nikako obrnuto) jer udar kamiona u
finier izaziva udar vibracione ploe u ugraeni asfaltni sloj. Otvara se zadnja strana tovarnog
prostora sanduka a zatim poinje podizanje platforme sanduka tako da asfaltna meavina
ulazi u finier koji se kree brzinom od 3,4m/min I ugrauje asfalt. Finier gura kiper napred
preko dva valjka. Ovi valjci montirani su na prednjoj strani finiera i u kontaktu su sa zadnjim
tokovima kamiona ime je omogueno da finier gura kamion dok izruuje asfaltnu meavinu u
ko. Nakon razastiranja sputa se platforma, zatvara zadnja strana i vozilo se odvozi. Prilikom
istovara meavine iz kamiona u prijemni ko finiera pogodnije je masivno pranjenje nego
postepeno. Kako bi se postigao ovakav nain istovara ko kamiona mora biti ouvan i dobro
premazan tako da ceo tovar klizne nakon otvaranja I podizanja koa na dovoljno velik ali siguran
ugao. Ovakav nain pranjenja omoguava da se preplave krila prijemnog koa finiera ime je
spreeno zadravanje krupnozrnog materijala kod krila i prelivanje oko zadnjih vrata koa
kamiona. Sa nekim meavinama esto je potrebno prilagoditi prednji deo koa kamiona kako bi
se eliminisali nepoeljni efekti uzrokovani omotaem hidraulinog cilindra.

Ugradnja asfaltne meavine meavina ima tendenciju ka segregaciji moe doi do pojave
grupisanja krupnozrnog materijala oko cilindra tokom klizanja meavine iz koa. Kako se
meavina pomera ka zadnjoj strani koa uruava se i krupnija zrna se zadravaju na centralnom
delu prednje strane koa, na kraju istovara dolazi do segregacije. Ovaj problem se reava
Nenad Spasi ... [171295/11]

Page | 29

dodavanjem perploe ili tankog metalnog prekrivaa preko celog fronta koa od jedne do druge
strane.



Zadnji deo finiera Segregacija oko cilindra

Radi smanjenje verovatnoe pojave segregacije potrebno je i krila i vrata prijemnog koa
finiera potpuno otvoriti, maksimalno napuniti ko meavinom, optimizovati brzinu transportnih
traka i usaglasiti cikluse proizvodnje transporta ugradnje kako bi izbegli nepotrebne prekide
u radu. Voza rukovodiocu gradilita daje otpremnicu u koju se unosi preeni put (km) te mu
potpisom potvruje obavljen prevoz. Vozilo se vraa u asfaltnu bazu ka dispeeru i ciklus se
ponavlja dok se ne dostavi celokupna naruena asfaltna meavina.

Kao to je ve reeno, vrsta i koliina transportnog sredstva odreuje se u funkciji
rastojanja od gradilita, potrebne koliine i naina ugradnje. Kako bi se postigla ravnomerna
dostava na gradilite potrebno je uskladiti broj i kapacitet kamiona sa zahtevanim kapacitetom
finiera. Broj kamiona planira se tako da ne dolazi do prekida rada asfaltne baze, odnosno
finiera. Svaki prekid rada asfaltne baze veoma utie na kvalitet proizvedene meavine, svaki
zastoj finiera pogorava kvalitet ugraenog sloja (ak i trenutni zastoj finiera utie na ravnost
sloja a kod duih zastoja i na zbijenost), a sve to utie na poveanje trokova izgradnje puta.



Kipovanje asfaltne meavine u finier

Nenad Spasi ... [171295/11]

Page | 30



Ugradnja asfaltne meavine


I zrada puteva

ISTORIJSKI RAZVOJ

Ostaci prvih graevina stvorenih ljudskim radom, koje bi se u dananjem smislu rijei
mogle nazvati putevima, pronaeni su u blizini Jerihona (dananji Izrael) i potiu iz perioda od
6000 godina prije nove ere.

Nakon konstruisanja primitivnih vrsta kola (oko 5000 godina prije nove ere), pojavila se
sama od sebe potreba, da se tokovima koji su upadali u mekano tlo izgradi vrsta podloga. Prvi
putevi sa obraenim zastorom pojavili su se u Mesopotamiji otprilike oko 3500 g.prije nove ere
(grad Ur u dananjem Iraku). Pristupni putevi koji su omogudili izgradnju piramida u Egiptu
datiraju iz perioda oko 2600 g.pne. Prve poploane ulice izgraene su u Vavilonu oko 2000 g.
prije nove ere. Poznato je da su i rane civilizacije Kineza, Kartaginjana, Maja i Acteka takoe
intenzivno gradile puteve.

U proteklom istorijskom razdoblju najvedi napredak u razvoju puteva ipak su napravili
Rimljani. Istraivanja su pokazala da su Rimljani preuzeli neka rjeenja od Etruraca, Feniana,
Grka i drugih naroda sa kojima su dolazili u dodir, ali i da su oni prvi shvatili da pojedinani
putni pravci nisu pravo rjeenje i da pravi znaaj dobijaju tek u dobro projektovanoj i
organizovanoj putnoj mrei. Rimljani su, naravno radi svojih ineteresa, povezali metropolu sa
najudaljenijim dijelovima carstva mreom brzih i sigurnih puteva i u tome su, kako u
koncipiranju cjeline tako i tehnikim detaljima izgradnje i odravanja, postigli savrenstvo koje
je prevazieno tek u dvadesetom vijeku.
Nenad Spasi ... [171295/11]

Page | 31




Kako bi sve stavke nekog graevinskog ugovora bile u celini ispunjene odnosno
odreena povrina bila kvalitetno asfaltirana moraju jasno biti definisane potrebe i zahtevi u
pogledu osobina koje odreena prometna povrina mora ispunjavati. Ove stavke moraju biti
sasvim jasno navedene u graevinskom ugovoru.



Prometne povrine moraju se tako graditi da uz respektovanje ekonomske isplativosti
trajno ispunjavaju sve zahteve vezane uz iskorisavanje saobraajnice. Osim toga prometne
povrine trebaju biti jednostavne za odravanje i ne smeju zahtevati visoke trokove vezane za
sve vreme svojeg postojanja. Moemo rei da su sledei elementi vani za povrine na kojima se
odvija promet. U interesu prometne sigurnosti povrine na kojia se odvija promet moraju biti to
ravnije i u tim okvirima moraju ispunjavati odreene standarde. Osim toga saobraajnica mora
posedovati svrhovit profil usko vezan uz odvoenje voda. U interesu njene trajnosti asfaltne
povrine saobraajnica moraju pokazivati odreenu otpornost na troenje,
izobliavanje/deformacije odnosno promenu oblika, mora biti postojana na vremenske uticaje i
izdrljiva s obzirom na svakodnevno iskoriavanje.

Poeljno je da asfaltne povrine ne budu rascepkane nego celovite, odnosno da na sebi ne
nose vezivne fuge.
Nenad Spasi ... [171295/11]

Page | 32

U ekolokom interesu asfaltne povrine prometnica ne smeju oneiavati vode, moraju
se sastojati od onih materijala koji se najlake i najpotpunije recikliraju odnosno materijala koji
se ponovno upotrebljavaju kako bi se na taj nain spreilo bespotrebno nastajanje otpada.
Naroito su u komunalnim okvirima izraeni zahtevi kao na primer:
Postojanje onih povrinskih slojeva asfalta koji najbolje ''upijaju'' odnosno eliminiu buku
(da se stvara to manja buka tokova). U sluaju prometnih guvi ili radova moraju biti u stanju
primiti promet kao alternativni komunalni pravci. Moraju biti to je mogue pre raspoloive za
upotrebu nakon polaganja asfaltnih slojeva. Na taj nain biti e skraeno vreme korienja
alternativnih pravaca. Izvoenje graevinskih radova mora proticati uz to bre i ''bezbolnije''
odnosno uz to manje buke i na to prihvatljiviji ekoloki nain. Sve ove uslove asfalt kao
graevinski materijal ispunjava uzorno i bespekorno, naroito iz tog razloga to se asfaltirane
povrine nakon postavljanja asfaltnih slojeva mogu vrlo brzo koristiti (nakon relativno kratkog
vremena hlaenja asfalta); na taj nain sprijeit e se negativne posledice usporavanja prometa
i eliminisati potreba koritenja alternativnih pravaca.

Peake zone moraju biti tako izvedene kako bi ih nesmetano mogle koristiti i osobe s
posebnim potrebama:

- oko 0,3 posto osoba u svakodnevnom ivotu prisiljeno je koristi invalidska kolica kako bi se
moglo nesmetano kretati.
Staze za peake i trotoari moraju ispunjavati odreene zahteve i standarde:
- Minimalna irina mora im biti 1,50 m.
- Maksimalan uzduni ugao ne smije prelaziti 6%.
- Maksimalna popreni ugao ne smije prelaziti 2%.
- Ivinjaci moraju takoe biti prilagoeni slepim osobama i osobama u invalidskim kolicima.
- Mora se nastojati postii da je staza to ravnija i da je povrinski otpor invalidskim kolicima to
manji.
- Eventualne vezivne fuge na stazi ne smeju ''triti''.

Ove zahteve u stanju je najbolje ispuniti asfalt proizveden od finih granulata. Uopteno
gledano asfalt je upravo idealno sredstvo za ispunjenje komunalnih potreba za kvalitetnom
putogradnjom. tehnike pretpostavke koje mora ispunjavati podloga. Generalno gledajui
podloga mora biti tako napravljena kako bi se na nju ispravno mogao postaviti sledei sloj a to
znai:

1.Sama podloga mora biti sasvim ravna kako bi se na taj nain osigurala pretpostavka da svaki
idui sloja po cijeloj povrini imati istu debljinu.
2.Osim toga asfaltna podloga mora biti sasvim ista, suha i dovoljno ljepljiva kako bi se
zajamilo dobro vezanje svih slojeva.
3.Temeljni sloj mora u potpunosti ispunjavati sve zahtjeve u pogledu nosivosti, vrstoe kako bi
se na taj nain zajamila konstantna ravna povrina svih slojeva - na ovaj nain svaki e idui
sloj ispravno nalijegati i zaptivati prethodni sloj.Za cestogradnju openito vrijedi pravilo: uvijek
je potrebno osigurati da glavna nosiva zemljana podloga bude ne samo vrsta nego i da posjeduje
kvalitetan sustav odvoda (oborinskih) voda.







Nenad Spasi ... [171295/11]

Page | 33

Povrinski iskopi

Pripremni radovi iznimno su bitni u prvim fazama graevinskog projekta. Uinkovitost
izvedbe mora biti potkrijepljena svim tehnikim karakteristikama i imbenicima, a materijali,
proizvodi, oprema i radovi moraju biti izraeni u skladu s normama i tehnikim propisima.


Materijal klase C prepun je ilovae pogodno za bagere, obavlja se tek neposredno prije
izrade kolnike konstrukcije, osim kod materijala koji nisu osjetljivi na utjecaj vode. Pripremni
radovi, to ukljuuje i povrinske iskope, iznimno su bitni u prvim fazama graevinskog
projekta. Uinkovitost izvedbe radova mora biti potkrijepljena svim tehnikim (dokumentacija,
ispitivanje podloge i sl.) i netehnikim (npr. godinje doba, vlanost) karakteristikama i
imbenicima, a materijali, proizvodi, oprema i radovi moraju biti izraeni u skladu s normama i
tehnikim propisima navedenima u projektnoj dokumentaciji za dotini projekt. Humus
predstavlja problem jer predstavlja povrinski sloj tla koji sadri organske tvari u takvoj koliini
da mu u graevinskom smislu daju nepovoljna svojstva, doim je posteljica ureeni zavrni sloj
nasipa, u usjeku ureeno sraslo tlo ili zamijenjeno sraslo tlo, odreene ravnoe i nagiba, koje
svojim fizikalnim I kemijskim svojstvima zadovoljava traene uvjete, tako da moe bez tetnih
posljedica primiti optereenje kolnike konstrukcije i prometno optereenje.

ienje tla

Ovo je poetna faza i obuhvata povrinski iskop raznih debljina i njegovo prebacivanje u
stalno ili privremeno odlagalite, a razlozi su ti to humus zbog svojih svojstava pod
optereenjem znatno menja obujam, a pri promenama koliine vode osetno mu se smanjuje
nosivost tako da nije pogodan kao graevni materijal i mora ga se odstraniti. Humusno tlo
iskopava se s povrina na trasi puta kao i s ostalih povrina, a iskopava iskljuivo mainsko, a
runo jedino tamo gde to maine ne bi mogli obaviti na zadovoljavajui nain. iblje se
mestimino moe odstraniti zajedno s humusom, ali se od njega mora odvojiti pre upotrebe
humusa pri obradi kosina nasipa ili useka puta. Odguravanje humusa u odlagalite mora se
obavljati tako da ne doe do meanja s nehumusnim materijalom. Ako postoji viak humusa,
potrebno je prethodno predvideti lokaciju i oblik odlagalita za njegovo odlaganje.

Prilikom iskopa humusa ne sme se dopustiti due zadravanje vode na tlu jer bi ga ona
prekomerno razvlaila. Stoga tokom iskopa treba voditi rauna o tome da je omoguena stalna
popreno i uzduno odvodnjavanje. Vodu treba odvesti izvan trupa puta prikljukom na neki
odvodni jarak, potok ili prirodnu depresiju.
Nenad Spasi ... [171295/11]

Page | 34

Povrine na kojima je nakon iskopa humusa predviena izrada nasipa potrebno je odmah
urediti i zbiti te izraditi i zbijeni prvi sloj nasipa. Debljinu humusnog sloja ustanovljuje se za
svaki profil posebno, ili za pojedine deonice trase ceste ako se debljina humusnog sloja na
pojedinim deonicama ne menja, na osnovi geomehanikog elaborata i kontrole u toku izvodjenja
radova. Identifikacija humusnog sloja obavlja se na osnovi mirisa, boje, sastojaka biljnih i
ivotinjskih ostataka koji podleu procesima razlaganja, kao i koliine ukupnih organskih stvari
a ako nije drukije odreeno, humusnim slojem smatra se povrinski sloj sraslog tla u kojem je
koliina organskih stvari vea od 10%.


Izrada irokog iskopa

Izrada obuhvata iroke iskope koji su predvieni projektom, a to su: iskopi useka, zaseka,
iskopi radi korekcija vodotoka i regulacija reka, iskopi kod devijacija puteva i prilaznih putova,
kao i iroki iskopi pri gradnji objekata, a ukljuuje i utovar iskopanog materijala u prevozna
sredstva. Iskop se obavlja prema visinskim kotama te propisanim nagibima kosina, a uzimajui u
obzir geomehanika svojstva tla i zahtevana svojstva za namensku upotrebu iskopanog
materijala. Izbor tehnologije rada kod irokog iskopa zavisi od predvienih vetakih objekata
(potporni i obloni zidovi, drenae, cestovna kanalizacija i slino), vrsti tla, mogunostima
primene odreene mehanizacije za iskop i prevoz, visini i duini zahtevanog iskopa, koliini tla
koje treba iskopati, prevoznim duinama, rokovima zavretka iskopa, odnosno rokovima
zavretka puta, vanosti pojedinog iskopa za dinamiku rada na objektu i ekonominosti iskopa.

Instalacije i drenae

Iskop rovova za instalacije i drenae obuhvata iskop materijala tano prema nacrtima iz
projekta sa svim potrebnim odvodnjavanjem, privremenim odlaganjem iskopanog materijala te
rasipanje ili odvoz vika materijala nakon zatrpavanja rova. Izvoenje takoe obuhvata i
rasipanje materijala nakon eventualnog odvoza u nasip ili na stalno odlagalite.
Rovove za instalacije i drenae treba iskopavati mainski, jedino ako to nije mogue, mogu se
raditi iskljuivo runo uz potrebne mere sigurnosti i zatite na radu. Rovovi se mogu raditi
slobodno, bez rasipanja samo kod manjih dubina iskopa. Kod veih se dubina rovovi obvezno
moraju podupreti, a nain podupiranja zavisi od dubine iskopa i vrste tla. Kao mera osiguranja
od obruavanja iskop mora biti postupan. Za vreme iskopa treba osigurati crpljenje vode koja na
bilo koji nain dospe u rov. Kao svetla irina kod nepodupiranih rovova rauna se razmak u dnu,
a kod poduprenih rovova razmak izmeu poduprenih rova. Za obradu spojeva cevi, kontrolna
okna i slino na odreenim se mestima predviaju proirenja od najmanje 50 cm.
Nenad Spasi ... [171295/11]

Page | 35

Kod rovova za drenau razlikujemo iskop za plitke uzdune drenae u usecima i
zasecima, iskop za vertikalne drenae i iskop za drenae klasinog tipa. Iskop za plitke uzdune
drenae u usecima i zasecima u vezanom zemljanom materijalu izrauje se prema projektu.
Iskop za vertikalnu drenau obavlja se garniturom za buenje. Projektom mora biti tano
odreeno podruje za izradu vertikalnih buotina, profil buotina kao i dubina buotine. Iskop za
drenau klasinog tipa s vertikalnim stranicama obavlja se mainsko. Ako vrsta tla i dubina rova
zahevaju podupiranje, rov se mora podupreti. irina dna iskopa za drenae poveava se s
dubinom, zavisno o svojstvima tla i mora biti odreena projektom. Iskopani materijal razvrstava
se (ocjenjuje) prema kategoriji ('A', 'B' ili 'C') i odlae se privremeno uz rovove na takvoj
udaljenosti na kojoj nee ugroziti iskopani rov, a taj se materijal upotrebljava za zatrpavanje rova
ako je pogodan. Po zavretku iskopa obavlja se visinska kontrola dna na svakom projektnom
profilu ili po potrebi i gue.

ODRZAVANJE PUTA

Odravanje podrazumeva niz planerskih aktivnosti i odgovarajui obim I vrsta radova
kojima se obezbedjuje nesmetano odvijanje saobraaja i uva upotrebna vrednost puta. Pod
nesmetanim odvijanjem saobraaja podrazumeva se planirani i oekivani kontinuitet, intenzitet
(obim), bezbednost i komfor pri realizaciji saobraajnih tokova.
Stanje puta i njegovih elemenata treba da omogue takvo odvijanje saobraaja, odnosno
upotrebna vrednost puta treba da bude u skladu sa namenom u momentu izgradnje ili
rekonstrukcije. Odravanje je kontinualan proces, koji traje dok traje i sam put kao objekat.

Tim procesom obuhvaeni su svi elementi puta (kolovoz, kosine, drenae, sistem
odvodnjavanja, oprema i td), ukljuujui i objekte (mostove, tunele, viadukte i sl). Osnovni
zadatak odravanja jeste da se blagovremeno uoe pojave I identifikuju uzroci poremeaja ili
oteenja i pravovremeno preduzmu aktivnosti njihovog otklanjanja, kako bi se spreila tea
oteenja i ugrozilo planirano (pre svega bezbedno) odvijanje saobraaja. Pri tome znaajnu
ulogu ima system zatite puta, koja podrazumeva njegovo korienje u skladu sa pravilima I
njegovim eksploatacionim karakteristikama, ukljuujui i razliite zabrane I ogranienja
(aktivnosti, intervencija, ...) koji se odnose na put, ali i na zatitni pojas i pojas kontrolisane
izgradnje.

OSTECENJE PUTA

Postupci, uestanost, obim i vrste radova na odravanju puteva zavise od veliine,
razmera, uzroka i nivoa oteenja. Poseban uticaj ima i karakter same putne konstrukcije.
Poznavanje navedenih karakteristika je vano za pravilan izbor postupka odravanja i izbor
odgovarajue opreme. Pod oteenjem puta podrazumevaju se sve deformacije i kvarovi koji
ugroavaju adekvatno odvijanje saobraaja i/ili doprinose brem propadanju putne (posebno,
kolovozne) konstrukcije.

Oteenja mogu nastati iz vie razloga, od kojih su najvaniji:

Nepostojanost donjeg stroja koje mogu biti izrokovana razliitim faktorima (loa zbijenost
materijala, loe izvodjenje i/ili odravanje drenaa, loe izvodjenje i/ili odravanje odvodjenja
povrinske vode, ...);
Neadekvatan nivo kvaliteta postignut tokom izgradnje (lo izbor materijala, pogrena
tehnologija ugradnje, neadekvatna nega i zatita tkom gradnje, izvodjenje u neadekvatnim
vremenskim uslovima, ...);
Nenad Spasi ... [171295/11]

Page | 36

Propusti u postupku projektovanja (loa procena saobraajnog optereenja, neadekvatna
struktura kolovozne konstrukcije, ...);
Propusti u odravanju (neblagovremenost intervencija, nepravilni postupci, ...);
Neadekvatna zatita u toku korienja puta (oteenja tokom izvodjenja raznih instalacija,
saobraaj vangabaritnih i pretkih vozila vozila, ...) i sl.

Otvoreni zastori od zbijenog materijala bez veziva, (od kocke, od prefabrikovanih
elemenata, makadam i slino) obino imaju rzne oblike poprenih i podunih deformacija,
ispadanja delova, prskanje i krunjenje kolovoznog zastora i sl.

Krute kolovozne konstrukcije imaju tipina teenja u obliku prslina (poprenih I podunih),
oteenja spojnica, izdizanja ploa i td.

Fleksibilne kolovozne konstrukcije mogu imati vie karakteristinih vrsta oteenja. To su:

Nabori i talasi, koji se pojavljuju u zonama intenzivnog koenja zbog primene loeg bitumena
sa prevelikom koliinom sitnog i oblog agregata, zbog preveloke koliine bitumena, zbog
neadekvatne ugradnje (polaganje asfalta na mokru podlogu) i loeg kontakta izmedju slojeva;
Izbijanje asfalta na povrinu (takozvano znojenje kolovoza), koje nastaje zbog primene vee
koliine bitumena, primene mekog bitumena, uea pretekih vozila;
Pukotine (prsline) koje nastaju zbog poremeaja i pukotina u donjim noseim slojevima
kolovozne konstrukcije i/ili nesaniranih pukotina kod presvlaenja ili pojaanja starih kolovoznih
zastora, preveloikog optereenje, zamora zastora i sl;
Kolotrazi (poduni talasi) uzrokovani nestabilnou i nedovoljnom zbijenou asfaltnih slojeva,
nedovoljne nosivosti posteljice ili svih noseih slojeva;
Udubljenja (udarne rupe) sa kompletnim propadanjem i otkidanjem kolovoznog zastora,
koje nastaje zbog prevelokog saobraajnog optereenja.

Navedeni osnovni oblici oteenja najee se pojavljuju kombinovano, to dalje
degradira kvalitet i stanje puta i ubrzava smanjenje njegove upotrebne vrednosti i zahteva
znaajnije i vee intervencije odravanja.

Pored oteenja koja nastaju na kolovozu, veoma su esta pteenja i ostalih delova puta:

Zemljanog trupa (usled saobraajnog optereenja, dejstva vode i mraza, dejstva klizita,...);
Potpornih i oblonih zidova;
Mostova i propusta;
Kosina useka, zaseka i nasipa (naroito zbog uticaja atmosverilija, saobraajnih nezgoda, ...);
Sistema za odvodnjavanje (naroit zbog atmosverilija);
Prateih povrina u nivou planuma;
Opreme puta (starenje, saobraajne nezgode);
Vertikalne, horizontalne i svetlosne signalizacije (starenje, saobraajne nezgode, ...) i td.
esti su sluajevi odrona, nanoenja blata i drugih materijala na kolovoz, pojave snega i leda i
drugih materijala.







Nenad Spasi ... [171295/11]

Page | 37

VRSTE ODRAVANJA

Odravanje puteva moe se posmatrati sa nekoliko aspekata, na osnovu ega se moe
izvriti i njegova klasifikacija. Najei faktori koji su predmet posmatranja su: obim i nain
obezbedjenja finansijskih sredstava, specifikacija I obim radova, nain planiranja i programski
uslovi, karakter radova i td. Na osnovu osnovu naina obezbedjenja finansijskih sredstava,
razlikuje se:
investiciono i
redovno odravanje.

Investiciono odravanje obuhvata radove veeg obima koji se izvode po posebnim
programima, prema specifinim zahtevima, kao posebni projekti (naprimer, rekonstrukcija dela
puta ili objekta).

Redovno odravanje se realizuje prema godinjim planovima, predhodno definisanim
cenama i paualnim ugovaranjem. Moe se posmatrati prema programskim uslovima, nainu i
obimu realizacije i periodinosti izvodjenja.


KOLOVOZNE KONSTRUKCI J E

OPTE

Kolovoz je deo planuma puta, a istovremeno i povrinski deo kolovozne konstrukcije, po
kome se kreu vozila. Sastoji se od saobraajnih i ivinih (neobavezno - zavisi od dogovora)
traka.
.
Kolovozna konstrukcija je vieslojna graevinska konstrukcija koja treba da omogui
odvijanje saobraaja po njoj. esto se kao drugo ime za kolovoznu konstrukciju koristi termin
kolovoz. Da bi kolovozna konstrukcija mogla da ispuni svoj cilj, mora da ima odgovarajuu
nosivost, trajnost, otpornost na klizanje i da je zatiena od dejstva vode.



Poloaj kolovozne konstrukcije u poprenom profilu puta

Nenad Spasi ... [171295/11]

Page | 38


Primer nedovoljne nosivosti kolovozne konstrukcije


Nivo dna jarka treba da je nii od debljine kolovozne
konstrukcije, tj. minimum d=75 cm

TI POVI KOLOVOZNI H KONSTRUKCI J A

Dva osnovna tipa kolovoznih konstrukcija su:

fleksibilne
krute





Nenad Spasi ... [171295/11]

Page | 39

Odomaeni naziv za fleksibilne su asfaltne, a za krute betonske kolovozne
konstrukcije.


Uporedni prikaz betonske i asfaltne kolovozne konstrukcije

SLOJ EVI U KOLOVOZNOJ KONSTRUKCI J I

POSTELJICA

Osnovne karakteristike posteljice su:

sastav: zavrni sloj nasipa ili useka koji je posebno kvalitetno uraen; najee od nevezanih
materijala
debljina: nije definisana (oko 50 cm)
kvalitet materijala: ravnomeran sastav, bez stranih materija i optimalne vlanosti
kvalitet na povrini posteljice: ravnomerna nosivost (zapreminska masa ili opit ploom na
svakih 50 m kod tekuih ispitivanja i na 200 m kod kontrolnih ispitivanja), ravnost na letvi
duine 4 m 30 mm (kohezivni materijal) i 50 mm (kameni materijal), popreni nagib i > 4%
(kod kohezivnog sitnozrnog materijala) ili i > 3% (kod stabilizovanog materijala), ravnost i
popreni nagib kontrolisati na svakih 100 m

Ako je nosivost posteljice slaba, tj. kalifornijski indeks nosivosti CBR manji od 2% ili je
prisutna velika vlanost, njeno stanje se moe poboljati odgovarajuom stabilizacijom ili
primenom geotekstila.

POMONI SLOJ

Osnovne karakteristike pomo}nog sloja su:

sastav: pesak, geotekstil, jeftin lokalni materijal, lomljen beton, {ljaka, pepeo ili preraen -
reciklirani materijal
debljina: od 0 do 60 cm. Normalne debljine slojeva koje treba zbijati su od 10 do 22 cm.
Tehnoloki minimalna debljina sloja koji treba zbiti je 10 cm.

Nenad Spasi ... [171295/11]

Page | 40


Frekvencija vibro valjka (ako se on primenjuje) za zbijanje drobljenog kamenog agregata je oko
25 Hz, a oko 33 Hz ako se primenjuje meavina peska, ljunka i gline

kvalitet materijala: potpuna zbijenost u ukupnoj debljini sloja (tipino 95% od maksimalne
gustine suvog uzorka). Svi kriterijumi kvaliteta treba da budu stroi od onih za posteljicu, a blai
od onih za donju podlogu tampon

kvalitet na povrini pomonog sloja: ravnomerna nosivost (zapreminska masa ili opit ploom
na svakih 50 m kod tekuih ispitivanja i na 200 m kod kontrolnih ispitivanja), ravnost na letvi
duine 4 m 30 mm (kohezivni materijal) i 30 mm (kameni materijal), popreni nagib i > 4 %
(kod kohezivnog sitnozrnog materijala) ili i > 3 % (kod stabilizovanog materijala), ravnost i
popreni nagib kontrolisati na svakih 100 m. Pomoni sloj najee se primenjuje u SAD, a
znatno ree u Evropi. Njegova primena je aktuelna ako je nosivost na posteljici nedovoljna.
esto se u tom sluaju izmeu posteljice i pomonog sloja dodatno stavlja geotekstil.


Udarna i vibraciona sredstava za nabijanje nevezanih materijala

DONJA PODLOGA TAMPON

Osnovne karakteristike donje podloge su:

sastav: jedan ili vie slojeva od prirodnog ili mehaniki i hemijski stabilizovanog materijala,
drobljenog agregata, ljunkovito-peskovitog agregata ili otpadnog materijala (drobljeni beton,
ljaka itd.)
debljina: od 20 (0) do 50 cm. U principu za izradu tamponskog sloja se koristi {ljunkovito -
peskoviti material. Umesto tamponskog sloja na povoljnoj posteljici moe da se primeni sloj
istoe koji treba da sprei zagaivanje kolovozne konstrukcije i da iz nje odvede vodu. Radi se
u debljini od 10 do 15 cm od sloja peska frakcije 0.2 - 6 mm. Normalne debljine slojeva koje
treba zbiti su od 10 do 22 cm. Tehnoloki minimum ljunkovito kolovozne peskovitog materijala
koji treba zbiti je 10 (8) cm, a za droljqeni kameni 10 cm (valjak 8 do 10 t, vaqanje od ivice ka
sredini puta brzinom 3 do 4 km/h i na 1 m3 drobine treba oko 300 litara vode).




Nenad Spasi ... [171295/11]

Page | 41

kvalitet materijala: ljunkovito-peskoviti materijal (SRPS U.E9.020) treba da ima procenat
estica manjih od 0.02 mm (u odnosu na masu suve meavine) najvie 6% za donju, a 10% do
12% za gornju granicu, u sluaju da sadraj krupnih frakcija bude od 0 do 80% od suve mase
cele meavine. Ukoliko je sadraj krupnih frakcija od 80 do 90% od suve mase cele meavine,
donja granica estica manjih od 0.02 mm, u odnosu na celu meavinu, sme da iznosi od 6 do 3
%, a gornja granica od 10 do 5% i vie ako zadovoljava uslove u pogledu bubrenja. Najvie je
dozvoljeno do 7% mekih zrna kamena (laporci, glinoviti kriljci, glinoviti peari, konglomerati,
raspadnuti graniti itd). Moe da se upotrebi i neseparisani drobljeni kameni materijal krupnoe
od 2 do 12 cm
kvalitet na povrini tampona: modul stiljivosti Me 50 MPa, (za optereenije puteve vei od
80 MPa) i ugib pod osovinskim optereenjem od 130 kN manji od 2 mm (1.5 mm za optereenije
puteve). Zbijenost se moe kontrolisati preko zapreminske mase, pri emu se zahteva da
zbijenost bude 95 % od laboratorijske zbijenosti, po modifikovanom Proktorovom opitu. Pre
poetka isporuke treba ispitati materijal. Posle isporuke se ispituje drobljeni kamen na svakih
3000 t, a ljunkovito-peskovit na 1000 t, zapreminska masa ili opit ploom na svakih 50 m kod
tekuih ispitivanja i na 200 m kod kontrolnih ispitivanja), ravnost na letvi duine 4 m 10 mm,
popreni nagib i = 4% (min. 3%), ravnost i popreni nagib kontrolisati na svakih 100 m. Ako je
nosivost posteljice velika (CBR 10%) i nema opasnosti od dejstva mraza, donja podloga moe
da se izostavi.


Prilikom pravljewa deponije nevezanih materijala obavezno dolazi do segregacije agregata


GORNJA PODLOGA

Osnovne karakteristike gornje podloge su:

sastav: u principu svaki materijal otporan na dejstvo vode, mraza i koji ima CBR 80% moe
biti upotrebljen za gornju podlogu. Najpoznatiji materijali su: ljunak, drobljeni agregati
(makadam), bitumenizirani materijali, mravi beton i stabilizovani materijali (sa bitumenom ili
kreom)
debljina: od 6 do 30 cm. Debljina jednog sloja od suvo vezanog makadama kree se od 7 do 10
cm, ljunkovitog materijala minimum 15 cm, mravog betona minimum 10 (15) cm, stabilizacije
cementom od 10 do 20 cm, a bitumenom vezanih minimum 5 cm. Debljina sloja ili vie slojeva u
gornjoj podlozi se odreuje dimenzioniranjem
kvalitet materijala: maksimalna veliina zrna kod makadama je od 20 do 40 mm, a kod
bitumeniziranog materijala 20 ili 28 ili 40 mm.
Nenad Spasi ... [171295/11]

Page | 42

Drobljeni materijali moraju da imaju kubiast oblik zrna, da su stabilni na dejstvo vode i
leda, bez raspadnutih i munjevitih sastojaka i da ispunjavaju propisani granulometrijski sastav.
Mineralni materijali sa vie od 5% mase udela zrna ispod 0.02 mm ispituju se u pogledu
bubrenja. Vezani materijali moraju da imaju odgovarajuu vrstou izraenu preko vrstoe na
pritisak, modula elastinosti ili modula krutosti. Vezivo mora da ispunjava kvalitet propisan
standardima. Nosei sloj, tucaniki ili ljunani, treba pre nanoenja bitumeniziranog materijala
poprskati emulzijom u koliini od 0.3 do 0.5 kg/m2
kvalitet na povrini sloja gornje podloge: Slojeve od nevezanog materijala treba valjati sve dok
se zrna tucanika meusobno ne ukljete i formiraju ravnu povrinu. Prvi sloj tucanika treba
valjati bez upotrebe spojnog materijala. Pre zavrenog valjanja drugog sloja razastire se 20 do 30
kg/m2 kamene sitnei krupno}e 8 do 15 mm i valjkom utiskuje u upljine. Najkrupnije zrno
moe biti dimenzija najvie 1/3 najmanjeg zrna tucanika (25 mm). Najsitnije zrno ispune od 3%
mase, sme da iznosi 0.06 mm. Valjanje je zavreno kada je svako tucaniko zrno nalo svoje
mesto u sloju (nogom ne mogu da se pomere zrna agregata). Preko ovako obra|enog sloja treba
razastrti spojni materijal (reni ili drobljeni pesak) krupnoe od 0 do 8 mm, koji biva utiskivan u
vodom zasienom stanju, a zatim valja dok se povrina tucanikog sloja ne ispuni i dobije gusta i
potpuno zatvorena povrina. Ravnost se kontrolie na svakih 10 m ravnjaom od 4 m, sa
dozvoljenim odstupanjima od 1 cm, za gornji sloj ( 2 cm za donji sloj). Modul deformacije na
sloju debljine do 25 cm treba da iznosi E 150 (120 do 150 MPa za ljunkovite materijale), a za
debljine preko 25 cm E 200 MPa. Modul stiljivosti Me 100 MPa (80 do 100 MPa za
ljunkovite materijale). Stepen zbijenosti svakog sloja treba da bude od 96 do 98 %
modifikovanog Proktorovog postupka. Kod bituemnom vezanih materijala, zbijanje je povoljno
ako je zapreminska masa probnih tela ili izvaenih kernova 95% (90% za najnii sloj) probnih
Maralovih tela. Zapremina upljina u odnosu na ukupnu zapreminu, u zavisnosti od tipa
bitumenom vezane meavine, je od 3 do 20 %. Na svakih 4000 m2 se vri provera kvaliteta. Ako
se gornja podloga radi od betona, onda je to najee mravi beton (isto to i klasini beton,
samo manje vrstoe). Odnos agregata i cementa je od 20 : 1 do 15 : 1 (100 do 140 kg/m2).
vrstoa na pritisak posle 28 dana iznosi oko 10 MN/m2. Razmak spojnica (bez modanika) je
od 3 do 6 m.

ZASTORI OD ASFALTA I BETONA

Osnovne karakteristike zastora su:

sastav: kod fleksibilnih kolovoznih konstrukcija zastor se sastoji od veznog (neobaveznog) i
habajueg (obaveznog) sloja. Kod krutih kolovoznih konstrukcija zastor se sastoji od betonske
ploe. Kod fleksibilnih kolovoznih konstrukcija zastor se radi od asfaltbetona (najee livenog
asfalta (veoma retko), tankih i ultratankih asfaltnih zastora (najee kod obnova postojeih
zastora) i povrinskih obrada. Kod krutih kolovoznih konstrukcija betonska ploa moe biti
uraena od nearmiranog, armiranog, armiranog vlaknima, neprekidno armiranog,
prednapregnutog i valjanog betona. Zastor od betonskih elemenata, blokova, ploa ili kocke
moe biti postavljan ravnomerno preko oba tipa kolovoznih konstrukcija

debljina: veznog sloja (od asfalt-betona) je od 5 do 10 cm, a habajueg sloja (od asfalt-betona)
je od 2.5 do 8 cm. Debljina betonske ploe kod krutih kolovoznih konstrukcija namenjenih
drumskom saobraaju je od 10 do 25 cm, a kod namenjenih vazdunom saobraaju od 20 do 35
cm. Debljina tankih i ultra-tankih zastora je od 5 do 25 mm




Nenad Spasi ... [171295/11]

Page | 43


kvalitet materijala: razlika u kvalitetu bitumenom vezanog materijala u veznom i habajuem
sloju je mala. U principu za zastore se primenjuju najkvalitetniji materijali - drobljeni materijali,
koji moraju da imaju kubiast oblik zrna, da su stabilni na dejstvo vode i leda, bez raspadnutih i
muljevitih sastojaka i ispunjavaju propisani granulometrijski sastav. Mineralni materijali sa vie
od 5% mase, uea zrna ispod 0.02 mm, ispituju se u pogledu bubrenja. Vezani materijali
moraju da imaju odgovarajuu vrstou, izraenu preko vrstoe na pritisak, modula elastinosti
ili modula krutosti. Vezivo mora da ispuwava kvalitet propisan standardima. Gorwu podlogu
treba pre nanoenja bitumeniziranog materijala poprskati emulzijom u koliini od 0.2 do 0.5
kg/m2. Minimalna temperature bitumenom vezanih materijala spravljanih po vruem postupku
pri ugraivanju treba da bude 120oC. Ako se izrada betonskih zastora radi ispod +5oC i iznad
+30oC treba osigurati posebne mere izvoenja. Temperatura betona na mestu ugraivanja ne
sme biti nia od +10oC kod temperature vazduha od 0oC, ni`a od +20oC kod temperature
vazduha -3oC i via od +30oC kod temperature vazduha iznad +25oC


Kvalitet asfaltnog sloja veoma zavisi od kvaliteta predhodno uraenih slojeva

Kvalitet na povrini sloja zastora: materijal ugraen u zastor treba da obezbedi odgovarajuu
nosivost, podunu i bonu stabilnost na formiranje trajnih deformacija (kolotraga), otpornost na
trenje i ravnost 4 mm na ravnjai od 4 m (na habajuem i veznom sloju na putevima 1. i 2.
razreda, 6 mm na habajuem i veznom sloju ostalih puteva).




Nenad Spasi ... [171295/11]

Page | 44


Maine za ugradnju, izradu i valjanje kolovoza

Maina za razastiranje i primarno zbijanje sloja asfaltne meavine finier.

Prilikom poetnih primena asfalta za izgradnju kolovoznih konstrukcija ugradnja se vrila
runo pri emu se javljao problem razastiranja. Korieni su ureaji razastirai/raspodeljivai to
je uzrokovalo razvoj manskih ureaja za razastiranje i ugradnju, finiera, koji su danas u
primeni (engl. paver). Funkcija finiera je razastiranje i primarno zbijanje asfaltnih slojeva u
toplom stanju.



Finier za asfalterske radove

Konstruktivni delovi finiera su:

- nosei deo (vozno postolje sa tokovima ili gusenicama, koje nosi ko sa transportnim
mehanizmom i peglu sa vibroureajem),
- pokretni deo (puni + tablasti transporter),
- radni organ (raspodeljiva sa puem, vibraciona greda pegla),
- pogon (dizel motor),
- transmisija (mehanika zupanici).

Nenad Spasi ... [171295/11]

Page | 45

Uobiajene tehnike karakteristike su:

- irina razastiranja 2 15 m,
- debljina sloja do 30 cm (ali se iz tehnikih razloga rade tanji slojevi),
- radne brzine 1 60 m/min (u oba smera),
- snaga 50 150 kW,
- vibrogreda ima 2000 4000 obrtaja/min; daje 50 80 % potrebne zbijenosti po Maralu,
- u zavisnosti od irine razastiranja, kapacitet 200 800 t/h.

Priprema finiera za rad podrazumeva predradnje i start: opti pregled, ukljuivanje
motora i probu rada (eventualno zagrijavanje pegle i transportera, uz pomo plamenika na gas).
Sam rad je kontinualan a zavrne radnje i iskljuivanje obuhvataju: opti pregled, detaljno
ienje stranica, transportera i pegle naftom, podmazivanje leajeva i zupanika.

Specijalni uslovi primene zahtevaju kontinualnu dostavu tople (130C) asfaltne
meavine; suvu, dovoljno toplu (+5C) podlogu bez praine poprskanu razreenim bitumenom ili
bitumenskom emulzijom. Finier se nalazi u sredini proizvodnog lanca za izvrenje radova i
zavisi od prispea sfaltne meavine. U praksi treba potovati pravilo da ako usled prekida dovoza
asfaltne meavine doe do prekida razastiranja, tolikog trajanja da temperature meavine ispod
finiera padne za 10oC ispod minimalno dozvoljene za tu meavinu, rad se prekida tako to se
finier pomakne, asfalt uvalja a zatim obrazuje pravilan popreni spoj za nastavak rada.





Neki sluajevi prekida rada finiera su:

1. Finier je stao za kratko vreme a u kou finiera ima dovoljno meavine; vibraciona ploa
svojom teinom pravi deformaciju na sloju asfalta po celoj duini ploe. Ovakva deformacija se
ne moe otkloniti valjanjem i trajno ostaje.

2. Finier je stao zbog diskontinuiteta u dovozu meavine i pri tome se u kou finiera zadrava
asfaltna meavina u koliini od oko zapremine koa ili vie; nastaje deformacija kao u
prethodnom sluaju, ali ulegnue je vee jer teina ploe due deluje.

Nenad Spasi ... [171295/11]

Page | 46


Druga posledica je to se hladi meavina ispod i ispred ploe i u kou finiera. Pri nastavku rada
asfaltna meavina vie nema istu temperaturu, odnosno viskoznost i taj krai potez asfaltnog
sloja se ne moe dovoljno zbiti i posle zavrnog valjanja, kao posledica ostaje vea visina sloja.

3. Finier je stao zbog diskontinuiteta u dovozu meavine ali je ugraena celokupna koliina
meavine iz koa. Zaostala koliina asfaltne meavine uz stranice koa je u stvari segregirani
obavijeni agregat, naroito kada su u pitanju krupnozrnije meavine. Kada se ova meavina
ugradi obrazuje se uska poprena traka krupnozrnije granulacije u odnosu na datu meavinu, koja
se bolje pakuje pa je poprena traka nia. Kao i u prethodnim sluajevima finier stoji te teina
ploe deluje na sloj asfalta, a asfaltna meavina u sloju uz sam finier se hladi.

Da bi finier ispravno radio treba postupati po uputstvima proizvoaa, a pre poetka
rada, svaki put izvriti potrbne preglede. Praktini uinak finiera se rauna prema sledeoj
relaciji:

U
p
= U
t
K
v
K
r


Ut = teorijski uinak,
Kr = koeficijent redukcije zapremine asfaltne meavine,
Kv = koeficijent iskorienosti radnog vremena.






Finier sa tokovima Finier sa gusenicama







Nenad Spasi ... [171295/11]

Page | 47

Maina za valjanje razastrtog sloja asfalta valjak

Za zbijanje asfalta u putogradnji se upotrbljavaju valjci razliitih tipova:

- statiki, glatki valjak;
- valjak sa gumenim tokovima pneumatiki valjak;
- vibracioni, glatki valjak.



Statiki valjak Vibracioni valjak

Standard propisuje da valjci moraju imati ureaj za vlaenje povrine toka vodom
(vlaenje naftnim derivatima nije dozvoljeno). Reim valjanja mora biti takav da osigura utvren
stepen zgunjenja asfaltnog sloja. Asfaltni sloj se valja od ivice kolovoza prema sredini, a kod
jednostranog poprenog nagiba od nie prema vioj ivici kolovoza. Pojedini hodovi valjka
moraju se uvek preklapati za 15 do 20 cm. Nije dozvoljeno zadravanje valjka na jo nezbijenoj
povrini kao ni trzaji valjka kod promene smera kretanja. Zaokretanje valjka mora se vriti na
uvaljanom asfaltu izvan povrine koja se valja. Povrine asfaltnog sloja nepristupane valjku
(pored ivinjaka, oko okna slivnika i druge) zbijaju se runo nabijaima ili vibracionim
spravama.

Karakteristike najee korienih valjaka u Evropi su:

- masa 1 25 t,
- irina valjka 0,6 2,3 m,
- frekvencija 23 60 Hz,
- udarna sila 2040 30500 kP,
- snaga 50 100 kW,








Nenad Spasi ... [171295/11]

Page | 48



Osnovna sredstva za ugraivanje asfaltne meavine


Izvoenje slojeva kolovoznih konstrukcija po vruem postupku mora osigurati kvalitet
izvedenog sloja u smislu njegove:

- ravnosti (koja zavisi od brzine izvoenja i naina zbijanja),
- kompaktnosti ili homogenosti (koja zavisi od odranja jednake homogenosti proizvednog
sastava asfaltne meavine prilikom transporta i ugradnje kao i od kvaliteta zbijanja),
- mehanike stabilnosti (koja zavisi od ouvanja jednake homogenosti
sastava asfaltne meavine prilikom transporta i ugradnje).

Neposredno pre poetka rada potrebno je utvrditi:

- stanje pripremljene podloge,
- plan izvrenja rada,
- uskladiti odnos proizvodnje i ugraivanja asfalta,
- kriterijume za odbacivanje nekvalitetnih meavina,
- spremnost maina za rad.

Prema vaeem standardu ugraivanje asfaltne meavine dozvoljeno je samo u povoljnim
vremenskim prilikama. U periodu ranog prolea i kasne jeseni asfalt treba ugraivati samo pri
viim dnevnim temperaturama.

Drugi preduslovi za poetak ugradnje asfaltne meavine su:

- Za ugraivanje treba angaovati optimalan broj maina i ljudi radi vee efikasnosti; rad
zasnivati na koordinaciji nadzor izvodja;
- Treba isplanirati potreban broj finiera, broj i tip valjka, broj kamiona;
- Mora se osigurati stalna i sigurna veza (telefoni radio) izmeu baze I finiera;
- Mora biti jasan sistem komandovanja i prijem instrukcija;
- Predvideti nain za regulisanje saobraaja;
- Odrediti naina za priznavanje ugraene koliine asfaltne meavine.
U zavisnosti od vrste upotrebljenog bitumena preporuena je i najnia temperatura
razastrte asfaltne meavine na mestu ugraivanja.