Asistent Larisa Rami

RAUNARSKE MREE, OSNOVE

TELEKOMUNIKACIJA







JEDNA OD OSNOVNIH ODLIKA MODERNIH
INFORMACIONIH SISTEMA JE POTREBA I
MOGUNOST DA RAZLIITI RAUNARI
MEUSOBNO KOMUNICIRAJU, KAKO BI SE
OMOGUILA EFIKASNA RAZMENA PODATAKA I
INFORMACIJA IZMEU KORISNIKA


TA JE MREA?
OD SKUPA RAUNARA NA JEDNOM MESTU,
KOJI SU POVEZANI NEKIM SREDSTVOM ZA
POVEZIVANJE (NPR. BAKARNOM ICOM) DO
GLOBALNE MREE KAO TO JE INTERNET
(GDE SE KORISTE RAZLIITA SREDSTVA ZA
POVEZIVANJE, UKLJUUJUI SATELITSKU
TEHNOLOGIJU)
MREA: DEFINICIJA
MREA JE KOLEKCIJA RESURSA KOJI
SE KORISTE ZA OSTVARIVANJE
KOMUNIKACIONIH PUTEVA I NJIHOVO
PREKIDANJE
OD EGA SE SASTOJI SISTEM
MREE?
TERMINALI

VOROVI

KOMUNIKACIONI MEDIJUMI
(TELEFONSKE LINIJE, SATELITI,
RADIO-VEZE)
KOMUNIKACIONI MEDIJUMI
TIP KOMUNIKACIONOG KANALA
(MEDIJUMA) DIKTIRA BRZINU
PRENOSA

BRZINA PRENOSA SE IZRAAVA
BROJEM BITA U SEKUNDI (bps)
TIPOVI KOMUNIKACIONIH MEDIJUMA
TELEFONSKA ICA v=300 19.200bps mogui
umovi na vezi koji degradiraju podatke; jedna
telefonska ica = jedna transmisija podataka
KOAKSIJALNI KABLOVI v=2000.000bps posle 1-
2 km signal slabi, pa se koriste pojaivai; 1
koaksijalni kabl=80 upredenih parova=80
paralelnih transmisija; izolovan je pa su umovi
mnogo manji

TIPOVI KOMUNIKACIONIH MEDIJUMA
KRATKOTALASNI UREAJI (SISTEMI)
v=3000.000bps signali se prenose kroz otvoren
prostor
OPTIKI KABLOVI v=200.000.000bps veoma
brza transmisija, uz pomo laserske tehnologije
to je kolekcija optikih vlakana koji prenose
laserske signale, simultano se prenosi preko
2500 transmisija, skupa tehnologija, koristi se
lokalno

ZA TA SE KORISTI MREA?
ZA PRENOS RAZLIITIH VRSTA
PODATAKA,
DO GLASA I VIDEO SLIKE
IZMEU KORISNIKA KOJI SU NA
MREI
KOMUNIKACIONI PROTOKOLI
RAUNARI U MREI KORISTE
USVOJENE KONVENCIJE KOJE
SE NAZIVAJU PROTOKOLI ZA
KOMUNIKACIJU
RAZLOZI ZA UMREAVANJE
DELJENJE DATOTEKA
DELJENJE HARDVERA TAMPAA,CD ROM
UREAJA, HARD DISKOVA
DELJENJE PROGRAMA
KOMUNIKACIJA IZMEU KORISNIKA
IGRE U KOJE JE UKLJUENO VIE IGRAA


KOMPONENTE RAUNARSKE MREE
RAUNARI
SPECIJALIZOVANI KOMUNIKACIONI
HARDVER
KOMUNIKACIONI KANALI
KOMUNIKACIONI SOFTVER
DIGITALNO - ANALOGNO
RAUNARI BELEE PODATKE KAO DIGITALNE
SIGNALE, BITOVSKE OBRASCE(BIT=VRSTA
ELIJE, REALIZUJE SE NA RAZLIITE
TEHNOLOKE NAINE, ALI UVEK SA 2 STANJA +
- TJ. 0 1

MNOGI KOMUNIKACIONI UREAJI KORISTE
ANALOGNE SIGNALE TJ. IZRAAVAJU PODATKE
KAO OBRASCE KONTINUIRANIH ZVUNIH
FREKVENCIJA (ITAV DIJAPAZON RAZLIITIH
VREDNOSTI, A NE 2 STANJA)

USKLAENO KODIRANE
INFORMACIJE
RAUNARSKE MREE SE INTENZIVNIJE
RAZVIJAJU U POSLEDNJIH NEKOLIKO
DECENIJA. PREPREKE ZA RAZVOJ MREA
OD SAMOG POETKA BILE SU
RAZNOVRSNOST HARDVERA I O.S.- DA BI
POVEZIVANJE BILO USPENO INFORMACIJE
MORAJU BITI USKLAENO KODIRANE
KADA SE POVEZUJU RAUNARI BIRA
SE IZMEU 2 MOGUNOSTI:
1. DIGITALNA VEZA PRENOS SIGNALA PREKO
DIGITALNOG KANALA digitalne veze se posebno
instaliraju, a signal gubi na jaini, tee
uspostavljanje na velike daljine, prednost: signali
ne moraju da se konvertuju
2. STANDARDNE KONVENCIONALNE
TELEFONSKE LINIJE, SVUDA PRISUTNE (SA
ANALOGNIM SIGNALIMA) za njihovo korienje je
potrebna konverzija digitalnoanalognodigitalno
koju vre modemi (modulator i demodulator)
KLIJENTI I SERVERI
KLIJENTI RAUNARI POMOU
KOJIH SE KORISNICI POVEZUJU NA
MREU I KORISTE RESURSE SA
MREE

SERVERI NUDE RESURSE KOJI SU
DOSTUPNI NA MREI OD
DATOTEKA DO EL. POTE
KLIJENTI I SERVERI
RAUNARI KLIJENTI OBINO NEMAJU
TOLIKU PROCESORSKU SNAGU I
MEMORIJSKI PROSTOR KAO SERVERI, JER
KLIJENT NE MORA DA DODELJUJE RESURSE
DRUGIM RAUNARIMA U MREI
SERVER JE OBINO MNOGO MONIJI
RAUNAR KOJI RADI POD MRENIM O.S.
(network operating system NOS), ON
OMOGUAVA CENTRALIZOVANO
ADMINISTRIRANJE MREE I DODELJUJE
MRENE RESURSE (KAO TO SU NPR.
TAMPAI I DATOTEKE)

KORISNICI I ADMINISTRATORI
LJUDI PRIJAVLJENI NA MREI IMAJU RAZLIITE
ULOGE I OVLAENJA
SVAKI KORISNIK IMA KORISNIKO IME I
LOZINKU, POSTOJE RAZLIITI NIVOI PRIVILEGIJA
ADMINISTRATOR JE OSOBA KOJA SE BRINE O
MREI, ON UPRAVLJA SERVERIMA NA MREI,
KONTROLIE PRISTUP MREI I NIVO PRAVA NA
MREI POMOU ALATKI KOJE MU PRUA MRENI
OPERATIVNI SISTEM. ADMINISTRATOR JE
ODGOVORAN I ZA PREDVIANJE I SPREAVANJE
MOGUIH OTKAZA MREE I OBEZBEENJE
RESURSA MREE OD SPOLJNIH NAPADA I
UBACIVANJA VIRUSA.
INFRASTRUKTURA MREE =
OD EGA SE SASTOJI MREA
OD RAUNARA, KABLOVA I OSTALIH UREAJA
KAO TO SU RAZVODNICI, SKRETNICE I
USMERIVAI
NEKI UREAJI (NPR. MRENA KARTICA)
SLUE KAO VEZA RAUNARA SA MREOM
SKRETNICE I USMERIVAI OBEZBEUJU
KONTROLU MRENOG SAOBRAAJA
ZA PRENOS PODATAKA SA JEDNOG MESTA NA
DRUGO KORISTE SE RAZLIITE
TEHNOLOGIJE KABLOVI, RADIO TALASI, AK
I MIKROTALASI...
LAN I WAN
LAN (Local Area Network) lokalna mrea: skup
raunara i perifernih ureaja povezanih na jednoj
lokaciji
WAN (Wide Area Network) mrea ireg podruja:
skup lokalnih mrea na razliitim mestima,
povezanih meusobno razliitim WAN
tehnologijama
LAN
MREE LOKALNIH PODRUJA 100m 1-2 km
BRZO OPSLUIVANJE PODACIMA
NPR. NA NIVOU JEDNE INSTITUCIJE, VEZA
IZMEU SVIH RAUNARA SA ZAJEDNIKIM
PODACIMA ZA KORIENJE
PRIMER: MREA FAKULTETA
LAN SE KAO CELINE POVEZUJU
MEUSOBNO ILI SA UDALJENIM
KOMUNIKACIONIM LINIJAMA PREKO
VRATNICA (GATEWAY)
WAN
MREE IROKIH PODRUJA
KOMPONENTE SU UDALJENE I DO 10km I
VIE
BRZINA PRENOSA JE MANJA, ZA
KOMUNIKACIJU SE KORISTE JAVNE
MREE ZA KOMUNIKACIJU ILI
TELEFONSKE LINIJE
PRIMER: AKADEMSKA MREA
KAKO SE PRENOSE PODACI U LOKALNIM
MREAMA?
UNUTAR RAUNARA: PODACI PUTUJU U OBLIKU NIZA
BITOVA, PARALELNO PREKO ICA POVEZANIH NA
MATINOJ PLOI PREKO MAGISTRALA (BUS). KADA
PROCESOR TRAI PODATKE OD HD PREKO MAGISTRALE
SE ISTOVREMENO PRENOSI NEKOLIKO NIZOVA BITOVA

U MREI: PODACI MOGU DA PUTUJU SAMO KAO JEDNA
POVORKA BITOVA- SERIJ SKI PRENOS (BEZ OBZIRA NA
TIP PROVODNIKA)

BITNA ULOGA MRENE KARTICE ---PRETVARA PODATKE IZ
PARALELNIH U SERIJSKE I OBRATNO
MRENA KARTICA
MRENA KARTICA (network interface card NIC)
SADRI PRIMOPREDAJNIK (PREDAJNIK I
PRIJEMNIK)KOJI PRETVARA PODATKE IZ
PARALELNIH U SERIJSKE I OBRNUTO. ONA
OBEZBEUJE FIZIKU VEZU IZMEU RAUNARA
U MREI I MRENIH PRENOSNIKA KAO I
PREVOENJE PODATAKA IZ PARALELNOG U
SERIJSKI OBLIK.
NIC MOE BITI ZASEBNA KARTICA ILI UGRAENA
U RAUNAR
MORA DA BUDE KOMPATIBILNA SA UTINICOM
(PROREZOM ZA VEZU SA MAGISTRALOM)
2 GLAVNA PRISTUPA U UMREAVANJU
1. MREE RAVNOPRAVNIH
RAUNARA

2. MREE SA SERVERIMA
MREE RAVNOPRAVNIH
RAUNARA
UMREAVANJE JEDNAKIH RAUNARA
OMOGUAVA JEDNOSTAVNO POVEZIVANJE
RAUNARA NA MREU U CILJU DELJENJA
DATOTEKA I DRUGIH RESURSA NPR. TAMPAA
NE ZAHTEVA SERVER
RAUNARI SU RAVNOPRAVNI I RADE I KAO
KLIJENTI I KAO SERVERI, MOGU I DA
PRISTUPAJU RESURSIMA MREE I OBEZBEUJU
RESURSE DRUGIM RAUNARIMA
MREA RAVNOPRAVNIH RAUNARA SE OBINO
ZOVE RADNA GRUPA (workgroup)
OPERATIVNOST RAUNARSKE
MREE KARAKTERISTIKE:
1. MRENA ARHITEKTURA RASPORED PUTEVA
IZMEU VOROVA
2. SASTAV VOROVA
3. METODE ZA PRONALAENJE PUTEVA U MREI
4. KARAKTERISTIKE KANALA: BRZINA KANALA,
KANJENJE KANALA I GREKE
5. METODE UPRAVLJANJA: USPOSTAVLJANJE I
PREKIDANJE VEZE, ZA DEKODIRANJE I
SPECIFIKOVANJE ADRESE (KOM VORU SE
ALJE PORUKA)

MRENA TOPOLOGIJA,
KONFIGURACIJA ILI
ARHITEKTURA
TOPOLOGIJA = KABLOVSKA STRUKTURA U
MREI, RASPORED PUTEVA IZMEU
VOROVA

TOPOLOGIJA JE POVEZANA SA VRSTOM
KABLOVA (KOAKSIJALNI, KABLOVI SA
UPREDENIM PARICAMA) I MRENOM
ARHITEKTUROM
TIPOVI MRENE TOPOLOGIJE
PO PROSTORNOM RASPOREDU KOMUNIKACIONE
INFRASTRUKTURE, POSTOJE 3 OSNOVNE
TOPOLOGIJE MREE
MAGISTRALA
ZVEZDA
PRSTEN
TOPOLOGIJA MAGISTRALE
MAGISTRALA = SABIRNICA (engl. BUS)

GLAVNI VOD PREDSTAVLJA KIMU MREE

DU GLAVNOG VODA SU POVEZANI
RAUNARI U ODREENIM INTERVALIMA

TOPOLOGIJA MAGISTRALE
PASIVNA TOPOLOGIJA (raunari povezani na
magistralu samo oslukuju ta se deava na njoj,
kada primete (pomou mrenih kartica) da su podaci
na magistrali njima upueni, prihvataju ih.
Kada treba da alje podatke raunar prvo mora da se
uveri da nijedan drugi raunar ne alje podatke na
magistralu, pa tek onda alje pakete informacija

TOPOLOGIJA MAGISTRALE
MAGISTRALA NAJEE KOAKSIJALNI
KABL, NA KOJI MOE DA SE POVEE
SVAKI RAUNAR SA T KONEKTOROM
NEMA POJAANJA SIGNALA DOK SE
PRENOSI PROVODNICIMA
VELIINA MREE JE OGRANIENA
MAKSIMALNOM RAZDALJINOM NA KOJU
KABLOM MOE DA SE PRENESE SIGNAL
KOJI SADRI PODATKE
MAGISTRALA
TOPOLOGIJA ZVEZDE
RAUNARI SU POVEZANI CENTRALNIM UREAJEM-
RAZVODNIKOM
RAZVODNI UREAJ JE TAKA CENTRALNOG
POVEZIVANJA
SVAKI RAUNAR JE POVEZAN POSEBNIM
KABLOM(OBINO SA UPREDENIM PARICAMA) NA
PRIKLJUAK RAZVODNIKA
LOKALNE MREE U OBLIKU ZVEZDE KORISTE ISTU
TEHNIKU (EKAJ I OSLUKUJ) KAO I U TOPOLOGIJI
MAGISTRALE
VEI IZDACI ZA KABLOVE NEGO KOD MAGISTRALE
NAJVEA PREDNOST: NOVI RAUNAR SE LAKO
DODAJE NA MREU, BEZ PREKIDANJA RADA MREE
AKO JEDAN RAUNAR OTKAE, DRUGI MOGU DA
KOMUNICIRAJU MEU SOBOM

ZVEZDA
TOPOLOGIJA PRSTENA
RAUNARI SE POVEZUJU REDOM I INE KRUG
INFORMACIJE PUTUJU U JEDNOM SMERU
SVAKI VOR PRIMA PORUKU OD PRETHODNOG I
ALJE SLEDEEM
MAKSIMALNO SMANJENA DUINA KABLOVA
TEKO ODRAVANJE, AKO POSTOJI GREKA NA
JEDNOM VORU ONEMOGUEN JE RAD CELOG
SISTEMA (PAD RAUNARA=PAD SISTEMA)
PRSTEN
KOORDINIRANJE PRISTUPU MREI: PRSTEN S
BELEGOM (TOKEN RING) I ETHERNET - KOD
DECENTRALIZOVANIH MREA
1. SVAKI RAUNAR MOE PRIVREMENO DA
POSTANE GLAVNI KORIENJEM
PRSTENA SA BELEGOM (TOKEN RING)
2. SVAKI RAUNAR MOE DA POALJE
PORUKU I TO SVIM RAUNARIMA, ALI SE
PORUKA ALJE SAMO TAMO GDE ADRESA
KAE DA TREBA DA STIGNE ETHERNET.
AKO RAUNAR VE ALJE PORUKU
DOLAZI DO KOLIZIJE(MREA JE ZAUZETA) I
POSLE SLIAJNO IZABRANOG VREMENA
PONOVO POKUAVA
ETHERNET
Nastao 1972. u Xerox-ovom istraivakom centru
Palo Alto. Xerox je 1975. proizveo komercijalnu
verziju Etherneta, sa brzinom prenosa 3Mbps.
Ethernet je pasivna mrena arhitektura, funkcionie
po principu ekanja i oslukivanja
Raunar mora da se nadmee za prenos po mediju,
pa se Ethernet obino opisuje kao arhitektura
zasnovana na nadmetanju

ETHERNET
Omoguava pristup na mrei koristei viestruki
pristup sa detekcijom nosioca sa prepoznavanjem
sudara (Carrier Sense Multiple Access with Collision
Detection CSMA/CD) = umreeni ureaj oslukuje
mreu i eka dok linija ne postane slobodna, ako je
slobodna raunar alje svoje pakete na liniju.
Ako postoji jo jedan raunar koji alje podatke,
dolazi do sudara. Kada prepozna sudar, raunar
zaustavlja slanje i eka dok se linija ne oslobodi.
ETHERNET
Sudari podataka su uobiajeni na Ethernet mreama.
Razvodnici (engl. hubs) prenose signale sa podacima ka
svim raunarima u mrei. Oni na prednjoj strani imaju
lampicu koja ukazuje na sudar.
Glavna prednost Etherneta je to nije skupa mrena
arhitektura (mrene kartice, kablovi i razvodnici su jeftiniji od
hardvera potrebnog za druge mrene arhitekture kao to je
Token Ring)
Glavna mana: sudari, to je vie sudara mrea sporije radi,
preesti sudari mogu dovesti i do pada mree

RAZVODNIK SA 4 ULAZA
TOKEN RING
IBM je sredinom 80-ih razvio Token Ring kao brzu i
pouzdanu alternativu Ethernetu.
Mree Token Ring su povezane u zvezdastu
konfiguraciju sa ureajem MAU (Multistation Access Unit)
kao centralnom vezom ekvivalent razvodniku u
Ethernet mreama, ali je naprednija i skuplja tehnologija
U Token Ringu se koristi prstenasta topologija, gde se
podaci prenose samo u jednom smeru
Prsten po kome krui token je logiki prsten unutar MAU
ureaja. Mrenom mediju se pristupa pomou tokena.
Token se prenosi po krugu sve dok raunar koji treba da
poalje podatke ne preuzme token.


IZBOR PUTA NA MREI KOD
DECENTRALIZOVANIH MREA
BIRA SE PUT KOJIM SE ALJE PORUKA,
ZNAAJNO U GLOBALNIM MREAMA
IZMEU 2 VORA NA MREI POSTOJE
ALTERNATIVNI PUTEVI
UVEK SE BIRA NAJKRAI ILI NAJMANJE
OPTEREEN PUT
TO JE VEI BROJ PUTEVA, TO JE VEA
POUZDANOST MREE (AKO SU NEKE VEZE U
PREKIDU, PORUKA MOE DA STIGNE
DRUGIM PUTEM)
MRENI PROTOKOLI
SKUP PRAVILA I KONVENCIJA ZA SLANJE
INFORMACIJA PREKO MREE

DEFINIE FORMAT I REDOSLED PORUKA
KOJE SE RAZMENJUJU IZMEU DVA ILI
VIE KOMUNIKACIONIH ENTITETA, KAO I
AKCIJE KOJE SE PREDUZIMAJU PRILIKOM
PREDAJE ILI PRIJEMA PORUKE ILI NEKOG
DRUGOG DOGAAJA

MRENI PROTOKOLI
NII NIVO HIJERARHIJE: ETHERNET, TOKEN
RING, ATM (ASINCHRONOUS TRANSFER
MODE), FDDI (FILE DISTRIBUTED DATA
INTERCHANGE)
VII NIVOI HIJERARHIJE: PROTOKOLI VIEG
NIVOA MOGU DA KOEGZISTIRAJU NA ISTOJ
MREI TO ZNAI DA RAUNAR MOE DA
KOMUNICIRA KORISTEI ISTOVREMENO
VIE RAZLIITIH PROTOKOLA VIEG NIVOA -
NetBIOS (Network Basic Input Output System),
IPX (OSNOVA NOVELL MREA), TCP/IP
TCP/IP PROTOKOL OSNOVA INTERNETA
(ENG. TRANSMISSION CONTROL PROTOCOL /
INTERNET PROTOCOL) KORISTE SKORO SVE
RAUNARSKE MREE KOJE SU NA INTERNETU.
KORISTI SE I U LOKALNIM MREAMA ZA PRENOS
PODATAKA IZMEU RAUNARA ILI SERVERA.
OVAJ PROTOKOL OMOGUAVA KONEKCIJU
RAZLIITIH O.S. ILI RAZLIITIH VRSTA
RAUNARA, SERVERA ILI OSTALIH PERIFERNIH
UREAJA KAO TO SU TAMPAI.

TCP ZA TRANSFER, IP ZA IZBOR MARRUTE

TCP/IP PROTOKOL OSNOVA INTERNETA
KADA SE KONEKTUJETE NA INTERNET VA
RAUNAR DOBIJA UNIKATNU IP ADRESU KOJA
VAM OMOGUAVA KOMUNICIRATE SA OSTALIM
RAUNARIMA NA INTERNETU.
TCP / IP PROTOKOL SE SASTOJI OD DVA DELA,
PRVOG TCP DELA KOJI VAE PODATKE DELI NA
MANJE PAKETE RADI LAKEG I SIGURNIJEG
TRANSFERA, I KOJI IH TAKOE NA ODREDITU
SPAJA PONOVO U ORIGINALNU DATOTEKU, I
DELA IP KOJI ADRESIRA SVAKI PAKET SA
ODREDINOM I IZVORINOM ADRESOM.
TIPOVI KOMUNIKACIONIH KANALA
PREMA SMERU TRANSMISIJE
2 GLAVNE KOMPONENTE NA MREI SU VOR
(NODE) I KOLO (CIRCUIT)
VOR = TAKA NA MREI NA KOJU MOGU DA
SE PRIKLJUUJU RA. SISTEMI, KOLA
POVEZUJU VOROVE
KOLO =PUT OD JEDNOG DO DRUGOG
VORA U MREI.MOE DA PODRAVA
KOMUNIKACIJU U JEDNOM ILI OBA SMERA
TIPOVI KOMUNIKACIONIH KANALA
PREMA SMERU TRANSMISIJE
SIMPLEX TRANSMISIJA NAJJEDNOSTAVNIJI
PUT, KOMUNIKACIJA SAMO U JEDNOM
SMERU
POLUDUPLEX TRANSMISIJA
KOMUNIKACIJA U OBA SMERA, ALI NE
ISTOVREMENO; RADIO-VEZA; POGODNA ZA
PAKETNU TRANSMISIJU PODATAKA
PUNA DUPLEX TRANSMISIJA SIMULTANA
KOMUNIKACIJA U OBA SMERA; TELEFONSKA
VEZA; KORISTI SE ZA INTERAKTIVNI ULAZ I
PROCESIRANJE U REALNOM VREMENU
OSOBINE KOMUNIKACIONIH KANALA
SMER da li se informacije prenose u jednom ili oba
smera
UM neki kom. kanali su podloniji umovima vie,
a neki manje
KANJENJE KANALA vreme koje protekne od
slanja do primanja poruke
BRZINA PRENOSA najsporije su teleprinterske
veze, zatim telefonske, optike pa satelitske
REIM PRENOSA zavisi od karakteristika samih
vorova, vorni taaka i od brzine prenosa

REIM PRENOSA IZMEU VORNIH
TAAKA U MREI
ASINHRONI PRENOS koristi se za jednosmerne
kanale, male brzine prenosa i jednostavne, primitivne
terminale koji nemaju svoju memoriju, podaci se
prenose bajt po bajt. Da bi se olakalo dekodiranje
kod prijema poruka umeu se kodovi poetka i kraja
(start bit i stop bit), to omoguava da raunar koji
prima poruku prepozna kada je svaki bajt
transmitovan.
SINHRONI PRENOS koristi se za inteligentne
terminale, vee brzine prenosa. Podaci se alju u
veim grupama . Poetak i kraj grupe odreuje se
vremenom trajanja. Ispred svakog bloka podataka
ide sinhronizacijski bit, koji signalizira raunaru da
dolazi jedna vea grupa podataka.
SINHRONI PRENOS
U savremenim mreama razvijeni su posebni
sistemi koji omoguuju da u TAKI SLANJA
poruka mora da bude ispravno adresirana i
distribuirana, a u TAKI PRIJEMA TJ.
DESTINACIJE tano i ispravno sastavljena i
primljena

SINHRONI PRENOS
PREBACIVANJE KOLA (CIRCUIT SWITCHING)

PREBACIVANJE PORUKA (MESSAGE
SWITCHING)

PREBACIVANJE PAKETA (PACKET
SWITCHING)
SINHRONI PRENOS: prebacivanje kola
PREBACIVANJE KOLA najjednostavniji
sistem.
Uspostavlja se veza izmeu 2 take: take
slanja i take prijema, i to na nain kao u
konvencionalnoj telefonskoj mrei i za
specifikovano vreme mrea je posveena
komunikaciji izmeu te dve take i drugi
uesnici u toj mrei ne mogu da je koriste.
Obezbeen je kontinuitet prenosa i prijema,
ali je slaba iskorienost mree.
SINHRONI PRENOS: prebacivanje
poruka
PREBACIVANJE PORUKA (message
switching) sloeniji sistem, obezbeuje bolju
iskorienost mrenih resursa.Poruke se dele
u blokove podataka koji se primaju i
transmituju kao celine.
Ne postoji unapred utvren fiziki put od
poiljaoca do take prijema, ve je na poetku
svake poruke zapisana ADRESA na koju
poruka treba da stigne i ta adresa se koristi da
se poruka vodi kroz mreu.


SINHRONI PRENOS: prebacivanje poruka
Poruka se vodi od jedne do druge take u
mrei RELEJA, na svakom od njih se
proverava da li je poruka ispravno stigla, i ako
jeste, odreuje se put do sledeeg releja
Poruka i dalje putuje kao celina, ali nije zauzet
ceo put od jednog do drugog releja, na taj
nain su bolje iskorieni mreni resursi
SINHRONI PRENOS: prebacivanje paketa
Najfleksibilniji nain slanja
Poruka se deli u nezavisne pakete u mestu
slanja, od kojih svaki nosi adresu na koju treba da
stigne poruka.
Podaci putuju sasvim nezavisno kroz mreu ka
destinacionoj taki, koristei razliite veze.
U taki prijema svi paketi se spajaju u kompletnu
poruku, pre nego to se proslede korisniku
Ovaj nain slanja poruka omoguava da se
raspoloive mogunosti efikasno koriste paketi
paralelno putuju, ime se poveava i brzina slanja
KOMUNIKACIONI PROTOKOLI I OTVOREN
SISTEM PRENOSA (OSI)
SAVREMENE MREE TREBA DA OMOGUE
KOMUNIKACIJU RAZLIITIH RAUNARA
(RAZLIITI TIPOVI, RAZLIITI O.S.) KOJE TREBA
OBJEDINITI U JEDNU MREUSVE TO
SPECIFIKUJU KOMUNIKACIONI PROTOKOLI, A
PROTOKOLE SPROVODE KOMUNIKACIONI
KONTROLERI
KOMUNIKACIONI KONTROLERI SE SMETAJU
IZMEU VOROVA U MREI ITRANSMISIONIH
LINIJA. F-JE KOJE OBAVLJA: KOMPRESIJA
PODATAKA, DEKOMPOZICIJA PORUKA U
BLOKOVE, DODAVANJE KONTROLNIH INF, IZBOR
TRANSMISIONIH LINIJA, POVEZIVANJE SA
IZABRANIM LINIJAMA.
KOMUNIKACIONI PROTOKOLI I OTVOREN SISTEM
PRENOSA (OSI)
PROTOKOL PREDSTAVLJA NAIN ZA
USAGLAAVANJE IZMEU ENTITETA
(RAUNARA, KOM. KANALA) KOJI NEMAJU
NAINA DA DIREKTNO KOMUNICIRAJU, PA TO
INE PROSLEIVANJEM INFORMACIJA KROZ
LOKALNE INTERFEJSE DO NIIH PROTOKOLA,
SVE DO NAJNIEG NIVOA PROTOKOLA
FIZIKOG NIVOA, I ONDA SE KROZ KOM. KANALE
PROSLEUJU INFORMACIJE KORIENJEM
PROTOKOLA NAJNIEG NIVOA, I ONDA SE OD
NJEGA IDE DO NAJVIEG NIVOA

KOMUNIKACIONI PROTOKOLI I OTVOREN
SISTEM PRENOSA (OSI)
ISO (International Standard Organization) 1978.
donosi standard OSI (Open System
Interconnection) za Otvoren sistem prenosa ili
povezivanja
Ovaj standard donet je sa ciljem da se obezbedi
otvoren sistem povezivanja raunarske opreme
razliite vrste.
On definie model protokola kome treba da se
prilagode razliiti protokoli koji se koriste za
komunikacije
KOMUNIKACIONI PROTOKOLI I OTVOREN
SISTEM PRENOSA (OSI)
Osnovna ideja: da se f-ja protokola moe podeliti
u 7 odvojenih kategorija ili slojeva od kojih je
svaki spojen sa 1 viim i 1 niim nivoa (osim
prvog i poslednjeg), nii sloj prosledjuje podatke
viem sloju
Slojevi: fiziki, sloj povezivanja podataka, mrenoi
sloj, transportni sloj, sesioni sloj, prezentacioni
sloj, aplikacioni sloj
1. FIZIKI SLOJ (PHYSICAL LAYER)
Najnii, odgovoran za uspostavljanje,
odravanje i prekidanje fizike veze
elektrine ili mehanike
Odgovoran za prenos binarnih sadraja
kroz komunikacioni kanal
2. SLOJ POVEZIVANJA PODATAKA (DATA LINK
LAYER)
Odgovoran za podelu podataka u
pakete ti paketi se onda alju preko
fizikog sloja
Raspoznaje podatke i kontrolne signale i
oslobaa ih eventualnih greaka u
prenosu
Zaduen za proveru greaka i ponovno
slanje poruka, ako nisu bile korektno
primljene
3. MRENI SLOJ (NETWORK LAYER)
Gleda na kanal kao na kanal bez greke
(to mu obezbeuje prethodni sloj)
Bira kojim putem paket ide kroz mreu
Najvaniji protokol ovog nivoa je IP
protokol
4. TRANSPORTNI SLOJ (TRANSPORT
LAYER)
Odreuje kako se koristi mreni sloj za
uspostavljanje virtuelne veze od take do take i
bez greke tako da host A moe da postane
poruku hostu B tako da ona ostane neoteena
On uspostavlja i prekida veze izmeu raunara,
obezbeuje deljenje sloenih poruka u manje
jedinice, koje predstavljaju pakete podataka u
mrenom sloju
Najpoznatiji TCP
5. SESIONI SLOJ (SESSION LAYER)
Uspostavlja vezu izmeu procesa na razliitim
hostovima (1 raunar obavlja jedan zadatak, a
drugi neki drugi zadatak ovaj sloj ih povezuje)
Vodi rauna o sigurnosti i kreiranju sesije
Upravlja razmenom izmeu pojedinih vorova,
ako se veza izgubi pokuava da je uspostavi bez
intervencije korisnika
6. PREZENTACIONI SLOJ
(PRESENTATION LAYER)
Obavlja f-je kao to su kompresija teksta,
konverzija koda i formata u pokuaju da se
izglade razlike izmeu raunara (ako npr. 2
raunara koriste 2 razliite vrste koda) i on je taj
koji dozvoljava inae kompatibilnim procesima (u
aplikacionom sloju) da komuniciraju preko
sesionog sloja
Priprema razliite naine prezentacije podataka
na sesionom nivou u smislu kompresije i ifriranja
7. APLIKACIONI SLOJ (APPLICATION
LAYER)
Upravlja transparentnou mree to znai da je
korisniku omogueno da pristupa udaljenim
resursima preko mree, a da pri tom ne mora da
zna da li su oni zaista udaljeni ili lokalni i koliko su
udaljeni
On je zaduen za tzv. korisniki pogled na
mreu, on recimo vri formatiranje e-mail-a,
pretraivanje datoteka
Omoguuje korisnikom programu generisanje
podataka za razmenu
Svi drugi nivoi moraju biti podreeni ovom nivou
MNOGI OD POSTOJEIH STANDARDA
ODNOSE SE SAMO NA NEKE OD
POSTOJEIH SLOJEVA.

JASNO JE DA SLOJ KOJI POSTOJI KOD
POILJAOCA MORA DA POSTOJI I NA MESTU
PRIJEMA.