SEMINARSKI RAD

Najee alergijske bolesti kod dece

Predmet: Pedijatrija


Mentor: Student:






2

1.Uvod


Alergijske bolesti su sve ea pojava u deijem uzrastu. Alergija je
preosetljivost organizma na neku supstancukoja kod zdravih osoba ne izaziva
nikakav poremeaj. Moe se javiti u bilo kom period ivota, a uzroci njenog
nastanka veoma su razliiti. Materije koje izazivaju alergiju nazivaju se alergenima
i podeljeni su u nekolikovelikih grupa u odnosu na nain na koji na organizam
dolazi u dodir sa njima:kontaktni alergeni (hemikalije, kozmetika, ), neutrativni
alergeni - hrana (orasi, kikiriki, okolada, jaja, riba, mleko, konzervansi i aditivi u
hrani) respiratorni alergeni - iz unutranje sredine, kue, kao to je praina i grinje,
dlaka domaih ivotinja ili iz spoljanje sredine kao to su: poleni drvea, trava i
korovi.
Simptomi se javljaju nakoi (crvenilo, otok, oseaj svraba, osip na oima,
crvenilo, suzenje, svrab) na nosu (curenje, zapuenost, , svrab) na grlu (oseaj
slivanja sekreta, oseaj grebanja, svrab) na pluima (suvi kaalj, oteano disanje,
guenje).











3

2.Alergijske bolesti kod dece


Javljaju se kod dece koja imaju uroenu sklonost ka alergijskom tipu reagovanja.U
porodici te dece ima obolelih od alergijske bolesti. Alergijske promene se najee
javljaju na koi, u disajnim putevima, ili organima za varenje. Na kom organu e
se pojaviti alergijska reakcija zavisi od vrste izazivaa alergije (organa) i puta
kojim se unosi u organizmu. Deca mogu biti alergina na praktino sve vrste
stranih supstanci i estica: grinje, polen, zagaen vazduh, dim, prainu, ubod
insekta, hranu, lekove, deterdent, kozmetiku, i jo mnogo supstanci sa kojima
dolaze u dodir.

3.Alergijske manifestacije na disajnim organima


Alergijski rinitis je najea bolest disajnih organa. Sluzokoa nosa dolazi u
dodir sa velikim brojem alergena (inhalacioni alergena) i slui kao filter za njih.
Kod predisponirane dece ona izazivaju alergijski reakciju. Detetu je zapuen nos,
kada, nekada i desetak puta za redom, curi mu bistar secret iz nosa, svrbi ga nos, a
nekada i oi. Kod dece su u krvi poviene vrednosti imuno globuliranog e (TdE),
pa se zbog toga bolest drugaije zove alergijski rinitis. Ovaj oblik alergijske
reakcije moe imati sezonski karakter to znai da se pojavljuje u period cvetanja
nekih vrsta trava i drvea (obino u prolee i jesen). Kod neke dece sa rinitisom i
ostali, a nekada i samostalno, javlja se crvenilo i suzenje oiju.



4

3.1Astma


Astma je hronina zapaljenska bolest, koja se ispoljava ponavljanim
napadima sviranja u grudima (vizing), oteanog disanja i kalja. Zapuenje
(opstrukcija disajnih puteva), prolazi spontano ili nakon primene lekova.
Astmatini napad najepe izazivaju inhalacioni alergeni kao to su grinje, polen,
trava, drvee i cvee, kuna praina, zatim duvan, a redje alergeni iz hrane (riba,
jaja, orasi i rakovi). Alergijska reakcija dovodi do zapaljenja, koje dovodi do
poveanja, inae prisutne, osetljivosti na delovanje razliitih stimulansa, tako da
astmatini napad mogu da pokrenu i hladnoa, duvanski dim, kozmetika sredstva,
benzinske pare, izduvni gasovi, respiratorne infekcije, pre svega virusne, promene
vremena, hrane aditivi, emocionalni i drugi faktori.
Promene u organizmu obino poinju kao reakcija na polen trave, a kasnije
se simptomi bolesti javljaju i u kontaktu sa polenskim prahom drvea i korova.
esti alergeni su i polenska zrnca polena, empresa, trave, maslina i breze. Najvee
koliine polena oslobadjaju se tokom toplih, vetrovitih i suvih dana, kada je
vlanost vazduha 30-40% posebno u jutarnjim satima. Koncentracija polena u
vazduhu prati se na takozvanom alergijskom semaforu i predstavlja dnevni
izvetaj o broju (koliini) zrnca po kubnom metru vazduza, a moe biti niska
umerena, visoka i vrlo visoka. Pri niskoj koncentraciji (od 1 do 10) simptome imaju
samo veoma osetljive osobe, na umerenoj (11-90) veina ljudi sa alergijama osea
tegobe, dok se u sluaju (vie od 1-500) kod svih pacijenata javljaju simptomi
bolesti. Simptomi: usled izloenosti polenu kod dece se po povratku sa izleta moe
pojaviti osip i koprivnjaa na koi praena neprijatnim svrabom. Javljaju se i
simptomi respiratornih puteva, alergijska kijavica i esto kaalj sa oteanim
disanjem.
Jedan od znaajnijih faktora koji dovode do alergijske reakcije su
grinje.Grinje oboavaju zimu. Temperature izmedju 20 i 30 stepeni, kuni poslovi i
malo provetravanja su idealni uslovi za ovog neprijatnog parazita. Grinje su
nevidljivi paraziti po obliku sitne pauine, koja se hrane ljudskim perutom. Ima ih u
5

svakoj sobi, najvie u kunoj praini, posebno u tepisima i krevetima. Novija
istraivanja povezuju grinje sa mnogo veom uestalou pojave astme i drugih
alergijskih bolesti. Ako se pojavi kijavica, svrab nosa ili oiju, suvi kaalj, promene
na koi koje intenzivno svrbe, te da primarno nisu propraene povienom
temperaturom, treba pomisliti na alergiju na grinje, pogotovo ako su simptomi
prisutni samo u periodu jesen-zima kada je koncentracija grinja u kunim uslovima
poveana zbog povoljnih uslova za njihovo razmnoavanje.
Alergijske reakcije nastale u konaktu sa makama ili u prostoru gde one
borave zapravo ne uzrokuje maja dlaka ve praina koje izluuju njihove
potkone i pljuvane lezde. Zbog estog lizanja na krznu ostaje sasuena
pljuvaka, oslobadja se perut koji je laki od praine, dugo se zadrava u vazduhu i
lepi na tekstil, nametaj i zidove. Rizik od ispoljavanja alergije moe se umanjiti
redovnim kupanjem make, dranjem ljubimca samo u nekim prostorijama,
redovnim provetravanjem, primenjivanjem vlanog postupka ienja prostora i
nametaja. Alergija se moe leiti lekovima- antihistaminicima.


4.Alergijska urtikarija


Definicija

Urtikarija spada u ee bolesti koe. Mnogi od nas ili barem neko koga
poznajemo je iskusio karakteristine promene na koi, koje se javljaju u obliku
bledo crvenih mrlja, koje brzo nastaju i brzo nestaju.
Dermatolozi definiu urtikariju kao monomorfnu (tj izraen je samo jedan
oblik promena) konu bolest koja je karakterisana pojavom urtika kao osnovnih
eflorescencije.


6

Mehanizam nastanka alergijskih urtikarija

Urtikarija nastaje alergijskom reakcijom tip I, to znai da alergijska reakcija
poinje vezivanjem antigena sa antitelima. Antitelo na koje se vee antigen obino
je vezano na povrinu upalnih stanica poput mastocita i bazofili koje sadre aktivne
hemijske supstance (npr. histamin, serotonin, bradikinin). Hemijske aktivne
supstance uglavnom deluju tako da izazivaju irenje kapilara, zbog ega dolazi do
izlaska eritrocita iz kapilara (otuda crvenilo) i "curenje " plazme kroz kapilare.


Direktni uzronici reakcije preosetljivosti


To mogu biti antibiotici (npr. penicilin, sulfonamidi), vakcine, hormoni (npr
insulin), sedativi, kuna praina i mnogi drugi. U obzir treba uzeti i druge faktore
ako su prisutni, poput bolesti digestivnog sistema, lokalnih infekcija, pa i
psiholokih faktora.
Kod hroninih urtikarija tee se pronalazi uzronik promena, nego to je to sluaj
sa akutnim oblikom bolesti.


Klinika slika

Karakteristina je pojava urtika, koje brzo nastaju i brzo nestaju, nakon toga
nove e se urtike pojaviti na drugom mestu. Urtika je promena na koi izdignutih
ivica iznad nivoa koe, a od okolne koe se razlikuje jo i tvrdoom (ne da se
nabrati u nabore) i bojom (bledo crvena). Oblik i veliina urtike vrlo su razliiti.
Glavni subjektivni simptom urtike je svrab koji se ne ublauje grebanjem ve
pritiskom i gnjeenjem promena. Promene se osim na koi, mogu pojaviti i na
drugim mestima. Naroito je opasan edem glotisa i laringsa (tj grkljana) koji mogu
dovesti do opstrukcije gornjih disajnih puteva. Osim toga mogu se javiti Astmatini
napadi, edemi zglobova, poviena telesna temperatura.
Pojedine urtike brzo nastaju, ali i isto tako brzo nestaju ili nastaju nove na drugom
7

mestu. Kod trajanja promena do mesec dana, stanje nazivamo akutnim, dok
promene koje traju kroz dui period dobijaju atribut hroninog.

Dijagnoza bolesti

Dijagnoza bolesti se zasniva na anamnezi, na karakteristinoj i
prepoznatljivoj klinikoj slici te alergolokim testovima. U obzir ponekad dolaze i
tzv. radioimunosorbent testovi (RIST).

Leenje akutnih urtikarija

Pre poetka leenja lekovima potrebno je ukloniti direktnog uzronika -
antigen, ako nam je poznat. Lek izbora su antihistaminici, dok se kod teih stanja
mogu dati i kortikosteroidi. Kao sredstva koje smanjuju eksudat (tj oteenost)
mogu se uzimati preparati kalcijuma.
Sistemska terapija je mnogo vanija od lokalne.

Leenje hroninih urtikarija

Hronini tok bolesti zahteva neto kompleksniju terapiju. Osnovna terapija je
slina kao i kod akutnog oblika bolesti: pre poetka leenja lekovima potrebno je
ukloniti direktnog uzronika - antigen, ako nam je poznat. Lek izbora su
antihistaminici, dok se kod teih stanja mogu dati i kortikosteroidi. Kao sredstva
koje smanjuju eksudat (tj oteenost) mogu se uzimati preparati kalcijuma.
Poto postoji sumnja da est uzrok hroninih oblika ove bolesti lei u
poremeajima vezanim za probavni trakt pokuava se specifinom terapijom
antibioticima i antimikoticima izmeniti sastav postojee flore u crevu. Osim toga
nekada se moe preporuiti i dijeta da bi se izbegavala hrana koja je moebitni
uzrok alergijskoj reakciji.
8


5.Atopijski dermatitis

Atopijski dermatitis je hronino zapaljensko oboljenje koe, koje zajedno sa
alergijskom astmom i polenskom kijavicom pripada grupi atopijskih oboljenja, od
kojih u pojedinim zemljama oboleva ak 30% stanovnitva.
I pored znaajnih saznanja o mehanizmima nastanka, uzrok atopijskog
dermatitisa ostaje nepoznat. Brojni su inioci koji ga mogu pokrenuti ili pogorati.
Tako je zapaena preosetljivost na inhalatorne i nutritivne alergene (elemente
vazduha i hrane), ali se oni smatraju samo provokativnim iniocima, ne i uzrokom
atopije. Slino je iskustvo sa infektivnim agensima, hormonskim disbalansom
(pubertet, trudnoa, menopauza), stresom...
Atopijski dermatitis je genetski (nasleem) uslovljeno oboljenje, zbog ega
je koa osetljivija na mnoge faktore sredine, na koje obino ne reaguju oni koji
taj genetski potencijal nemaju.
Svrab je prisutan kod svih obolelih od atopijskog dermatitisa. Prethodi mu
crvenilo koe, a na dlanovima i tabanima pojava malenih kuglastih neravnina.
Svrab dalje pojaava zapaljenje i oteenje koe, koja poinje da vlai, prska,
javljaju se kraste, a dugotrajno eanje dovodi do pojave lihenifikacije koe.
Naime, ona postaje suva, zadebljala, tamno crveno do braonkasto prebojena,
perutava. Oseaj svraba je posebno izraen predvee, neposredno pred spavanje,
odnosno posle skidanja odee. Kod dece je zbog svraba vrlo izraen poremeaj sna.
esto oboleli od atopijskog dermatitisa imaju crvenilo i perutavost kapaka ili pak
braonkastu prebojenost predela oko oiju i duplu boru na donjem onom kapku.
Takoe se via i izraena izbrazdanost dlanova.
Atopijski dermatitis je prvenstveno oboljenje dejeg uzrasta i kod 60%
obolelih poinje u prvoj godini ivota. Meutim, sa uzrastom pacijenta, menja se
klinika slika oboljenja, te se razlikuju etiri stadijuma bolesti:
Atopijski dermatitis odojadi (od roenja do kraja druge godine ivota), kada
su promene najvie ispoljene na kosmatom delu glave, elu, obrazima, ali i na
9

spoljnim stranama ekstremiteta, akama i stopalima. Kod velikog broja dece,
tegobe nestaju krajem druge godine ivota.
Atopijski dermatitis detinjstva (od tree do 11-e godine), kada su tipino
zahvaene pregibne povrine laktova i kolena, ake, stopala, usne i predeo oko
usta, esto sa ploama crveno-mrke, perutave koe, rasutim po itavom telu.
Atopijski dermatitis adolescenata i odraslih, koji se manifestuje uglavnom na
licu, vratu, pregibima i gornjoj polovini trupa.
Promene mogu da traju mesecima ili godinama, ali se najee sa rastom i
razvojem organizma postepeno spontano povlae, sa povremenim pogoranjima
tokom jesenjih i zimskih meseci, pri izlaganju organizma iritansima i alergenima,
infektivnim agensima, stresu...
Leenje atopijskog dermatitisa predstavlja izazov za dermatologa, jer je
bolest hroninog, promenljivog i nepredvidivog toka. Uticaj brojnih inioca okoline
na tok bolesti oteava procenu efekta leenja, to sve zahteva veliki trud i upornost
i roditelja, posebno kada je u pitanju odoje ili malo dete. Dermatolog terapiju
odreuje zavisno od klinike slike, uzrasta pacijenta, lokalizacije promena i
intenziteta tegoba, a terapija moe da bude topikalna ili topikalna i sistemska.
Primenjeni medikamenti mogu biti kortikosteroidna i antibiotska unguenta,
takrolimus. Sistemski se mogu primeniti, takoe, antibiotici, imunosupresivi, foto
i fotohemoterapija. Odabir leka uvek treba prepustiti lekaru, jer je i pristup terapiji
dermatologa strogo individualan, a i zbog neeljenih efekata tarapije i mogunosti
pogoranja dermatoze po naglom ukidanju nekih od lekova.
Da bi se smanjila aktuelna simptomatologija, ali i da bi se spreila ili
prolongirala nova pogoranja, pored leenja, neophodno je usvojiti odreene
ivotne navike. Naime, preporuuju se kraa kupanja, ne previe toplom vodom i
uvek kupkama koje ne isuuju kou (tzv. uljane kupke). Nakon kupanja dobro je
naneti kremu ili mleko, kojima e se spreiti dodatno isuivanje koe, po savetu
dermatologa. Korisno je da odelo, koje je do koe, bude pamuno, belo ili svetlih
boja, po mogustvu bez likre i nikako vuneno. Rezultate e dati i eliminisanje
moguih kontaknih iritanasa i alergena, to mogu biti kozmetiki preparati,
biuterija...
10

Iz ishrane se uvek eliminiu hrana i pie za koje je zapaeno da intenziviraju
crvenilo i svrab, to je mogue i pored toga to nisu uzronici bolesti. Tokom
ivota se osetljivost, tj. nepodnoljivost pojedinih elemenata sredine menja (na
postojee gubi, a reaguje pogoranjem na sasvim nove alergene). Meutim, ono to
najee atopijski dermatitis pogorava, to je stres.


6.Leenje alergije


U leenju pojedinih alergijskih oboljenja, upotrebljava se veliki broj lekova i
metoda leenja. Prva preporuka osobama koje znaju da su alergine je izbegavanje
alergena. Kada je farmakoloko leenje u pitanju koriste se sledei preparati:
- Antihistaminska sredstva (dimidril, fenergan, sinopen) koriste se kod leenja
polenske kijavice, medikamentoznih reakcija i konih promena. Povoljni
efekti se postiu posle dva tri dana uzimanja terapija.
- Kortikosteroidi se primenjuju kod alergijskih reakcija kod kojih treba postii
brz efekat: anafilaktiki ok. Koristi se karatkotrajno, jer u suprotno mogu
imati neeljene posledice.
- Antibiotici se koriste u sluajevima komplikacija.
Klimatska leenja u primorskim ili planinskim klimatskim uslovima mogu
biti od velikog efekta kod upornih i dugotrajnih alergijskih manifestacija.







11



7.Zakljuak


Kontakt sa alergenima je vrlo teko izbei, ali postoje odredjene mere
preventive koje mogu spreiti ove eventualne tegobe. Kod dece je jako bitno da
ojaaju svoj imunoloki sistem, i time ga ujedno ue da bolje funkcionie. Osnovna
uloga imunosistema ljudskog organizma je da odbrani telo od svega stranog i
potencijalno tetnog bilo poreklom iz unutranje ili spoljanje sredine. Na taj nain
se stvara imunost, otpornost organizma. Alergija je preosetljivo stanje imunog
sistema pojedinih osoba na materije iz naeg okruenja.














12

8.Literatura

1. Boovi Borislav,Kora Danica, Klinika imunologija i alergijske bolesti
kod dece, Medicinska knjiga, 1988,Beograd
2. Barjaktarevi arko, Pedijatrija-udbenik za studente vie medicinske
kole,2000,Beograd
3. Novak Desanka, Odabrana poglavlja iz pedijatrije, 1998, Ni

















13

9.Sadraj

1.Uvod..... 2
2.Alergijske bolesti kod dece...... 3
3.Alergijske manifestacije na disajnim organima .. 3
3.1Astma. 4
4.Alergijska urtikarija. 5
5.Atopijski dermatitis...... 8
6.Leenje alergije.... 10
7.Zakljuak.. 11
8.Literatura.. 12
9.Sadraj.................................................. 13