Investicioni fondovi

Investicioni fondovi ili investicione kompanije su institucionalni investitori koji intenzivan razvoj
ostvaruju od druge polovine osamdesetih godina XX veka kako po broju tako i po ukupnoj
vrednosti aktive kojom raspolau. Meutim, neke pretee investicionih fondova nastale su jo u
XIX veku. !rve investicione kompanije predstavljale su fondove zatvorene strukture. " #riselu,
$%&&. god, holandski kralj 'iljem I oformio je prvi investicioni fond. !rvobitna namera je bila da se
omogu(e male investicije u stranim dravnim zajmovima. !oetkom ezdesetih godina slini
investicioni fondovi formirani su u )ngleskoj i *kotskoj, da bi poetkom XX postali veoma
popularni i u +,-. .jihova ekspanzija naroito je kulminirala dvadesetih godina kada je kreiran
veliki broj zatvorenih fondova optere(en dugom i preferencijalnim akcijama u nameri da se
zadovolje pekulativni interesi. /rah trita $0&0. god. unitio je mnoge od njih. !rvi otvoreni
investicioni fondovi svoje korene vuku takoe iz XIX veka. Meutim, prvi moderni otvoreni fond
bio je Massachusetts Investors 1rust koji je formiran $0&2. god. sa portfoliom od 23 akcija i
aktivom od 34.444 dolara. 5vaj fond uveo je koncept koji (e uvesti pravu revoluciju u investiranje
i investicione kompanije6 kontinuelno prodavanje novih akcija i otkupljivanje akcija koje mogu
uvek biti prodate prema trenutnoj vrednosti aktive fonda. 5vaj fond jo uvek posluje, ali se danas
zove +tate +treet 7esearch i upravlja sa sedam fondova u kojima udele mogu kupovati svi
investitori bez razlike. !rema proceni kompanije $4.444 dolara investiranih $0&2. god.
sedamdesetak godina kasnije bi vredelo oko 24 miliona dolara. 'elika ekonomska kriza prekinula
je ekspanziju otvorenih fondova da bi popularnost ponovo stekli u etrdesetim i pedesetim. $024.
god. bilo je manje od %4 fondova u +,- sa ukupnom aktivom od 344 miliona dolara. -vadeset
godina kasnije postojalo je $84 fondova sa aktivom vrednom $9 milijardi dolara. Meutim, prava
ekspanzija je usledila sredinom osamdesetih godina kada se ustanovljavaju mnogi fondovi koji ne
poivaju samo na akcijama ve( i drugim finansijskim instrumentima.
-anas preovlauju otvoreni investicioni fondovi a veoma veliko ue(e stanovnitva u njihovom
vlasnitvu govori o njihovoj rasprostranjenosti. " +,-, $0%4. god. samo 3,9: doma(instava bilo
je u posedu akcija investicionih fondova, da bi danas preko 94 miliona pojedinaca u skoro 24
miliona doma(instava bilo u posedu oko %4: akcija investicionih fondova. " gotovo svim
razvijenim trinim ekonomijama investicioni fondovi su postali krupni igrai na finansijskom
tritu, a proces privatizacije u nekadanjim centralno;planskim privredama omogu(io je njihovo
prisustvo i u tranzicionim ekonomijama.
Privatizacioni investicioni fondovi
" procesu privatizacije u zemljama u tranziciji formirali su se investicioni fondovi slini onima u
razvijenim trinim ekonomijama s tim to su graani postali akcionari fonda koriste(i svoje
vauere umesto novca. +toga, mnogi autori ove fondove nazivaju i vauerskim kako bi ta
distinkcija bila oiglednija.
<naaj investicionih fondova u tranzicionim privredama srazmeran je zastupljenosti vauerske
privatizacije u privatizacionom programu. Meutim, kako nijedna zemlja nije primenila jedan,
iskljuivi metod privatizacije, to su investicioni fondovi nezaobilazna pojava u ve(ini tranzicionih
privreda.
Ipak, usled niza problema u njihovom funkcionisanju investicioni fondovi nisu ostvarili oekivanu
ulogu u zemljama u tranziciji, pre svega u pogledu restrukturiranja preduze(a i poboljanja
korporativnog upravljanja. "loga investicionih fondova u korporativnom upravljanju preduze(a,
samim tim i u njihovom restrukturiranju, ograniena je procentualnim ue(em kompanija koji
fond moe posedovati kao i postotkom svoje imovine koju svaki fond moe uloiti u jedno
preduze(e. 5vim je snano demotivisan napor fonda za restrukturiranje preduze(a jer su fondovi
pojedinano manjinski vlasnici i veliki deo prihoda koji bi se ostvario od restrukturiranja otiao bi u
posed ostalih vlasnika. 1akoe, veliki problemi sa kojima su se sustretali fondovi u mnogim
zemljama bili su i nedostatak znanja i kapitala neophodnih za restrukturiranje.
Nenad Gujanii
08.09.2004
Za opasne igrae samo strog zakon
Prilika vie i za graane, jer je vea dividenda nego banina kamata
Beograd, 24. jun 2002. godine - Poto smo nedavno postali punopravni lan
meunarodnog udruenja omisija !a "artije od vrednosti i #inansijs$o trite, naa
%ave!na $omisija je !atraila od anars$i" ostrva, $oja su pod $ontrolom &eli$e
Britanije, podat$e o investi'ionom #ondu (%al#ord( - $ae jedan od lanova smenjene
%ave!ne $omisije !a "artije od vrednosti, povodom sumnji da je ova #irma na
pe$ulativan nain $upila a$'ije )patins$e pivare.
*ime +e ,iti potvrene ili rasprene, $ae on, ne!vanine in#orma'ije da je re o
$ompaniji $oja !apravo na anars$im ostrvima i nije registrovana !a poslove
investi'ionog #onda, ve+ da (vrti( nova' u$rajins$e i rus$e ma#ije. - %r,iji,
i!u!imaju+i ui $rug !nala'a, pojam investi'ionog #onda je i! nepo!nati" ra!loga
pove!an !a (%al#ord(, mada je on ovde registrovan $ao $ompanija.
Prema istraivanju .nstituta / 01, investi'ioni, odnosno #inansijs$i #ondovi, u
!emljama u tran!i'iji nisu ,ili prisutni u onoj meri u $ojoj su to strate$i investitori
$oji su doe$ivani raireni" ru$u, naroito u Poljs$oj i 2aars$oj. 2eutim, u pra$si
se po$a!alo da je privati!a'ija ve+ uspeni" predu!e+a, $ro! prodaju nji"ovi" a$'ija
#inansijs$im #ondovima, ,io do,ar pote!, jer ove #irme imaju do,ar trini program i
sposo,an menadment, ali nemaju para. .nvesti'ioni #ondovi su !ainteresovani samo
!a $upovinu manji" pa$eta a$'ija.
%trunja'i %vets$e ,an$e navode da su investi'ioni #ondovi relativno nove institu'ije,
neoptere+ene o$otalim navi$ama, a time i uspenije u oivljavanju privati!ovani"
$ompanija. 2alo je po!nato da %r,ija jo nema 3a$on o investi'ionim #ondovima,
mada je jedna ver!ija tog 3a$ona, jo septem,ra prole godine, predata %ave!noj
&ladi.
- 3a$on tre,a da omogu+i da se investi'ioni #ondovi, $a$o doma+i, ta$o i strani,
pojave u legalnoj i #ormali!ovanoj #ormi. 4ni su opasni a$o deluju u !a$ons$i
neregulisanom am,ijentu. 5e$o is$ustvo je u tom smislu pouno, jer je veli$i ,roj
#ondova osnovan pre donoenja !a$ona - $ae Bo$o 6iv$ovi+, pomo+ni$ repu,li$og
ministra !a privati!a'iju, !aduen !a #inansijs$o trite i lan save!ne $omisije !a
i!radu 3a$ona o investi'ionim #ondovima. Prema njegovim reima, ovi #ondovi su
dominantni #inansijs$i investitori, mada na model privati!a'ije ne rauna mnogo na
nji".
- .nvesti'ioni #ondovi su vani jer pove+avaju tranju !a manjins$im udelom $apitala
predu!e+a, a time i 'enu ti" a$'ija i ini'iraju ula!a$ $apitala u !emlju. 3a$on o
investi'ionim #ondovima mora ,iti (strog(, odnosno, !asnovan na isto ta$vim
meunarodnim normama u ovoj o,lasti, pose,no !a viso$o ri!ini am,ijent, $ao to
je na - smatra 6iv$ovi+.
- )$o nema 3a$ona, nema ni odgovornosti #onda, odnosno $ompanije $oja upravlja
#ondom, to naje+e !a posledi'u ima ,an$rotstvo #onda, ali i oni" $oji su sa njim
poslovali. *o u!ro$uje i veli$u javnu (tetu(, jer, na$on toga ni ve+i po!nati
investi'ioni #ondovi ne+e do+i u %r,iju, jer stiemo epitet viso$o ri!ine !emlje. *o su
opasni igrai, pose,no, ta$o!vani otvoreni #ondovi, $oji pri$upljaju tednju graana -
$ae 6iv$ovi+ i dodaje da postoje i !atvoreni #ondovi $apitalista, odnosno veli$i"
investitora.
4ni su manje (opasni(, jer se nji"ove a$'ije $otiraju na ,er!i - !a$ljuuje 6iv$ovi+.
%our'e7 /las javnosti, B8 3. 2i"ajlovi+
Okrugli sto: Investicioni fondovi uesnici u procesu privatizacije u Srbiji
DOBODO!"I I#$%S&I'IO#I (O#DO$I) &e+ina uesni$a o$ruglog
stola smatra investi'ione #ondove poeljnim !a uspenu privati!a'iju i poruuju da je
!a #ondove i dravu ,olje da se !a$onom utvrde prava, o,ave!e i pravila igre. %r,ija
tre,a da do,ije 3a$on o investi'ionim #ondovima u o$to,ru
Beograd, 1. septem,ar
9asprava, pitanja i odgovori uesni$a 4$ruglog stola o investi'ionim #ondovima i
nji"ovom mestu i ulo!i u pro'esu privati!a'ije u %r,iji, i!nedrila je saglasnost ve+ine
da su investi'ioni #ondovi do,rodoli uesni'i u !emljama u tran!i'iji, pa i u %r,iji.
:edostaje samo jedno da ,i saglasnost ,ila jednoglasna, a to je nepostojanje ,a!ine
normative !a de#inisanje nji"ovog mesta i regulisanje uloge na doma+em tritu
$apitala. 3,og toga malo je investi'ioni" #ondova $oji se po!i'ioniraju i ulau, jer je
ri!i$ viso$, is"od nei!vestan, a !a$ons$i uslovi nejasni. ;ta su #o$usirali uesni'i
ovog o$ruglog stola<%lo,odan Petrovi+, generalni dire$tor predstavnitva u Beogradu
investi'ionog #onda %al#ord =apital Partners, u$rat$o je predstavio ovaj #ond $ao
jedan od manji" u svetu, s $apitalom od pola milijarde dolara. :avode+i ra!loge !a
uestvovanje %al#ord-a u privati!a'iji na doma+em tritu, ista$ao je !apaanje da je
srps$a poljoprivreda naroito poten'ijalna, $ao i postojanje preradni" $apa'iteta i
,rendirani" poljoprivredni" proi!voda. 4,jasnio je da je %al#ord na poet$u o'enio da
moe uloiti par desetina miliona eura, ali da je to$om vremena taj ulog dostigao
i!nos od o$o 000 miliona eura, s trendom da se nastavi investi'iono ulaganje do 0>0
miliona eura do $raja ove godine. :egirao je optu,e da su monopolisti u proi!vodnji
i plasmanu mle$a i proi!voda od mle$a, o,janjenjem da mle$are, u $ojima ovaj
#ond ima a$'ije, prerauju 20 posto mle$a proi!vedenog u %r,iji, a ?8 posto drugi"
mleni" proi!voda. 4stalo na trite plasiraju druge mle$are i drugi preraivai.
:aglasio je poslovnu o!,iljnost i dugoronu orijenta'iju ovog #onda, istiu+i da +e do
$raja ove godine investirati 00 miliona eura !a proi!vodnju mle$a u seos$im
doma+instvima s namerom da i" moderni!uju i osposo,e !a $valitetnu i "emijs$o-
,a$teriolo$u ispravnu proi!vodnju.3a predsedni$a -druenja e$onomista %r,ije,
pro#. dr @ragana Auriina, nema dileme o $orisnosti investi'ioni" #ondova u
drutvima u tran!i'iji. %voj doprinos argumenta'iji $on'entrisao je na tri segmenta7
- Prvo, uloga #ondova u trinim privredama u $ojima su drago'eni, pra$tino,
najve+i investitori u "artije od vrednosti. Po pravilu su a$'ionars$a drutva sa
!naajnom ulogom u diver!i#i$a'iji ri!i$a investiranja. Pre svega, investiraju u o,ine
a$'ije s pravom upravljanja to govori o nji"ovim dugoronim interesima, a vano im
je da imaju a$'ije u $valitetnim $ompanijama. @rugo, uloga investi'ioni" #ondova u
drutvima u tran!i'iji ostvaruje se od samog poet$a tran!i'ije. - mnogim dravama
modeli privati!a'ije ,ili su ta$vi da su #avori!ovali investi'ione #ondove. 2ada ni u
jednoj !emlji, $oja je !avrila pro'es privati!a'ije, nisu u potpunosti ostvarena
oe$ivanja, ipa$ su investi'ioni #ondovi odigrali !naajnu ulogu. *re+e, $a$va je uloga
investi'ioni" #ondova u %r,iji< 4ni mogu ,iti !naajni posredni'i u tran!i'iji, jer
u,r!avaju pro'es. od nas je prisutan samo %al#ord i jo ne$i manji #ondovi ,e!
ve+eg ue+a, to je veli$a teta i to je usporilo nau privati!a'iju. *e$ sada je u
pro'esu usvajanja normativa !a poslovanje investi'ioni" #ondova, to naj,olje
po$a!uje $oli$o $asnimo.3oran @ra$uli+, suvlasni$ $ompanije .st point, i!jasnio se !a
,r!u privati!a'iju, jer se u pra$si po$a!alo da postoje ,rojni pro,lemi $od svi" #irmi
$oje nemaju titulara svojine. 4'enio je po!itivno !naaj investi'ioni" #ondova !a
pro'es privati!a'ije, !,og toga to su spremni na ri!i$ ulaganja, #le$si,ilni i poseduju
is$ustvo. -! a#irmativan aspe$t, upo!orio je i na opasnost od toga da #ondovi
!au!mu monopols$e po!i'ije na tritu. . i!jasnio se da ,i uve$ radije i!a,rao
strate$og partnera !a uesni$a u privati!a'iji nego investi'ioni #ond. :ajavio je,
ta$oe, da 3a$on o investi'ionim #ondovima tretira one #ondove $oji ,i ,ili osnovani i
registrovani u %r,iji. .!ra!io je opre!nost u pro'eni $oli$o +e uspeni ,iti doma+i
#ondovi, jer im je potre,an $apital $oji sada evidentno nedostaje.
- -pravo nepostojanje normative, ra!log je !,og $oga ovde nije doao 2einl =apital
)dvisers, re$ao je pro#. dr 2irolju, Badi+, dire$tor predstavnitva navedenog
investi'ionog #onda. 3a$on o investi'ionim #ondovima od 0991. godine, e$a
pro'eduru. &ie ,i" voleo da je ve+ usvojen, ,ilo ,i vie igraa, vie nov'a i
$on$uren'ije. 4vde sva$om investi'ionom #ondu tre,a poeleti do,rodoli'u, jer oni
unose nova'.3a dr. 2ilana 9. ovaevi+a, drava je najve+i vlasni$ $apitala, jer
javna predu!e+a jo najvie doprinose u u$upnoj godinjoj proi!vodnji. - !emljama u
tran!i'iji investi'ioni #ondovi su #ormirani i! privati!a'ije. ) ta se $od nas deava s
nov'em od privati!a'ije< 3a sada se, $ao najvanije, alimentira ,udet. 4n je
naglasio protivljenje ne$im !a$ons$im reenjima, $ao to je o,ave!a da a$'ionars$a
drutva ,udu otvorenog tipa.Podse+aju+i prisutne na to da su investi'ioni #ondovi u
ovoj !emlji postojali davno pre tran!i'ije, pro#. dr %tojan @a,i+ naveo je da
preanje is$ustvo tre,a $origovati samo !a promenjen $ara$ter alimentiranja
,udu+i" investi'ioni" #ondova. .nvesti'ioni #ond moe da ,ude u opasnosti da
postane piramida, a to se moe i!,e+i do,rom regulativom i i!,orom strunja$a !a
ru$ovoenje i rad u investi'ionim #ondovima. 4ni tre,a da ,udu sposo,ni da pro'ene
$valitet ulaganja, stepen, rasprostranjenost i nivo ri!i$a. *re,a da pri$upljena
sredstva plasiraju u sigurnu do,it. 4n smatra da su investi'ioni #ondovi u %r,iji mogli
da odigraju po!itivnu ulogu u $upovini a$'ija od mali" a$'ionara, ali nisu.
4,ra!loenje je u tome to !a$on nalae da se $apitalom trguje na ,er!i, $oja
pravilima !a"teva prospe$t $ompanije na uvid javnosti, a dire$tor $ompanije
jednostavno od,ije da dostavi prospe$t i time onemogu+i trgovanje a$'ijama.
Podsetio je da je pre dve godine predloio da )$'ijs$i #ond #ormira investi'ioni #ond
delom od sredstava i! privati!a'ije a$'ija i! sopstvenig port#olia i ta sredstva
trans#ormie u poetni $apital.
-*o nije pri"va+eno, jer je prioritet do,ila prodaja, svega to se u %r,iji moe prodati
C poentirao je %tojan @a,i+.@ire$tor )$'ijs$og #onda, dr )le$sandar /raana',
#ormulisao je da ovaj #ond ima vano mesto u privati!a'iji, ali je, ta$oe, naglasio da
mu je uloga od poet$a predimen!ionirana. .a$o je ostvario !naajan uti'aj na ra!voj
#inansijs$og trita, pose,no u ,er!ans$om poslovanju, ipa$ je !naajno ogranienje
to to nema upravlja$a prava na a$'ijama u sopstvenom port#oliju. *o je logino,
jer je ovaj #ond #ormiran s ro$om vanosti od est godina, a posle toga sledi
rede#inisanje. 3ato je i prvi ove$ )$'ijs$og #onda o'enio vanost $ompletiranja svi"
neop"odni" !a$ona #inansijs$og trita, $ao i ade$vatno #un$'ionisanje svi"
institu'ija !naajni" !a o,e!,eenje nji"ove primene.:enad Popovi+, vlasni$
$ompanije )B% Boldings, govorio je o svom is$ustvu u $onstituisanju $ompanije $oja
u svom sastavu ima osam #a,ri$a u 9usiji, $upljeni" uglavnom pre$o investi'ioni"
#ondova. .stovremeno je naglasio da u 9usiju sva$e godine dola!i sve vie
investi'ioni" #ondova i da, i! godine u godinu, raste i!nos nji"ovi" ulaganja. Potvrdio
je da je stvarni interes sva$e !emlje u tran!i'iji da ima to vie investi'ioni" #ondova,
a da %r,iju !ao,ila!e najvie !,og toga to nema $valitetnu !a$ons$u regulativu, ni
ade$vatan pores$i tretman.2ili'a 9a$ovi+, dire$tor !a investi'ije predstavnitva
%al#ord u Beogradu, posvetila je panju meunarodnim is$ustvima u o,lasti
investi'ioni" #ondova. -$rat$o je o,jasnila ra!loge nji"ove popularnosti, nain rada,
'iljeve, vrste #ondova, poslovnu orijenta'iju ....! )gen'ije !a privati!a'iju, 9ade
;evi+, poruio je $rat$o i jasno da su7 !adueni !a pro'es privati!a'ije, da su prodali
012 pa$eta a$'ija na Beograds$oj ,er!i, da je jedan od $upa'a ne$oli$o pa$eta,
investi'ioni #ond 2idland 9esour'es Bolding, $ao da su !adovoljni dosadanjom
saradnjom.Predstavni'a Privredne $omore %r,ije ista$la je da je !a omoru vano da
doprinosi ra!voju i e#i$asnosti privrede %r,ije, te da u tom pogledu podrava dola!a$
investi'ioni" #ondova $oji +e pomo+i ostvarivanje ova$ve orijenta'ije. .! omore je
upu+ena jasna preporu$a ljudima u vr"u vlasti da dravnim slu,ama dodele #un$'ije
nad!ora i $ontrole, a da se u!dre od $on$retni" lo,iranja, $oji $ao poru$a svim
investitorima, pa i #ondovima, mogu ,iti lo signal.
Investicioni fondovi *+utual (unds, su jedan od najpopularniji" na'ina ulaganja
nov'a u anadi Investicioni fondovi *mutual funds, se najjednostavnijte mogu
de#inisati $ao na jednom (mestu( pri$upljen nova' od ve'eg ,roja ljudi-investitora
$oji imaju !ajedni'$i 'ilj. -dru!ivanje nov'a sa drugim investitorima ima vise
prednosti. Dvo ne$i" od nji"7
Prvo, (raznovrsnost( - $ada ula!ete sami vrlo je tes$o i potre,no je ja$o puno
nov'a da ,iste ga ulo!ili u veli$i ,roj ra!li'iti" investi'ija i time smanjili poten'ijalni
ri!i$ $ro! du!i vremens$i period. -laganjem u #ondove, to jest $upovanjem njegovi"
sastavni" delova EunitF, vi postajete vlasni'i jednog deli'a od sva$og vrednosnog
papira $oji se nala!i u port#oliu #onda, a pone$ad je re' o 000 ili 'a$ vise.
@ruga prednost investi'ioni" #ondova jeste profesionalno rukovodjenje
investi'ijama. 4 tome na $oji na'in 'e se nova' i! #ondova investirati odlu'uju
#inansijs$i e$sperti - pro#esionalni menad!eri. *a$o je sva$i dolar ulo!en u #ond, a !a
ulaganje u investi'ione #ondove mo!e se $renuti i sa 2G - ?0 dolara , ulo!en u!
is$ustvo, !nanje i talenat menad!era #onda.
*re'a veli$a prednost ulaganja u #ondove jeste likvidnost. &as nova' nije ni$ada
(!aro,ljen( ta$o da vas deo investi'ije mo!ete ,ilo $ada prodati i time podi'i svoj
nova'.
-laganje u #ondove nosi i odredjeni ri!i$. ) taj ri!i$ se $re'e od nis$og pa do ja$o
viso$og stepena i !avisi, u prvom redu, od vrste #onda. 3,og toga je ja$o va!no pre
po'et$a ulaganja u #ondove pora!govarati sa ne$im pro#esional'em i! ove o,lasti.
*om prili$om mo!ete sa!nati sve va!ne in#orma'ije ve!ane !a ulaganje u #ondove, a
na osnovu anali!e vase situa'ije i vasi" 'iljeva ve!ani" !a investiranje #inansijs$i
savetni$ 'e vam dati predlog poten'ijalni" #ondova $oji ,i vam u tom trenut$u
najvise odgovarali.
-opsteno govore'i postoji ne$oli$o $ategorija tj. vrsta #ondova.
-Income- fondovi
Prvu grupu 'ine -Income- fondovi. *o su #ondovi nis$og stepena ri!i$a. :ova' i!
ovi" #ondova ula!e se u investi'ije tipa7$rat$oro'ne "artije od vrednosti E*-,illF,
o,ve!ni'e E,ondoviF i!date na dr!avnom ili provin'ijs$om nivou, medjunarodne
o,ve!ni'e, $rediti EmortgageF. ao sto i samo ime $a!e #ondovi i! ove grupe
ispla'uju svojim investitorima !aradu Ein'omeF u regularnim vremens$im terminima.
%.uities (unds
%lede'a grupa #ondova jesu -%.uities- funds tj. #ondovi !asnovani na sto$ovima
$ompanija. 4vo je dosta siro$a grupa i u o$viru nje postoje podgrupe. *a$o postoji
potpodela ,a!irana na teritorijiH $anads$i, ameri'$i, evrops$i #ondovi, dale$o isto'ni
#ondovi itd. @o,ita$ tj. rast uloga u ovim #ondovima ogleda se $ro! ta$o!vanu
$apitalnu do,it E'apital gainF. Povremeno ova vrsta #ondova mo!e vrsiti i podelu
!arade svojim investitorima u vidu dividendi.
/ro0t1 (unds
.! ove grupe i!dvajaju se #ondovi pod na!ivom (/ro0t1 (unds(. 9e' je o #ondovima
$oji nova' ula!u prvenstveno u $ompanije manjeg i srednjeg o,ima i $oje mogu da
donesu poten'ijalno ve'u !aradu. :aravno, to je pove!ano sa poten'ijalno ve'im
ri!i$om.
Balansirani (ondovi
Pose,nu grupu #ondova 'ine balansirani fondovi, a u istu grupu se mogu staviti i
t!v. (2sset 2llocation (unds(. Iondovi i! ove grupe sadr!a u se,i elemente i
(Income( i %.uities #ondova, pa su u pogledu ri!i$a i poten'ijalne !arade negde u
sredini. J 2000 Kovan Iinan'ial %olutions .n'.
%ite maintained ,8 IP =onsulting .n'.

+7#I=, >)/, <,/5. 5 I.')+1I>I5.IM ?5.-5'IM,
Korisni, ali i opasni igraci
Investicioni fondovi potrebni jer niko ne prikuplja novac malih investitora. ; #ez stroge
zakonske regulative investicioni fondovi su opasni igraci. ; -ok kod nas kupuju vecinske
pakete, na <apadu je njihovo ucece u svojini nekog preduzeca ograniceno na petinu
vlasnitva 'elike privatizacione operacije investicionih fondova @+alford@ i @Midlend@, ali i
predlog za institucionalno ukrupnjavanje domaceg kapitala, koji je nedavno probranom
krugu preduzetnika izlozio premijer <oran <ivkovic, stavili su u zizu interesovanja ovaj
oblik finansijskog udruzivanja. Mada je na model privatizacije okrenut stratekim
investitorima, za razliku od koncepta besplatne podele vlasnickih kupona A>eka, delom
!oljska, +lovenija i #iBC, gde su investicioni fondovi odigrali znacajnu ulogu, ocigledno je
da oni traze svoje mesto i kod nas. =edan od najboljih poznavalaca ove materije, dr
+tojan -abic iz Medjunarodnog centra za razvoj finansijskih trzita u #eogradu, smatra
da bi, ne samo prisustvo stranih investicionih fondova vec i formiranje domacih, bilo
veoma znacajno, jer bi se time popunila primetna pukotina na trzitu kapitala.
; .a bankarski sistem ne pruza mnogo mogucnosti malom tedii ; kaze dr +tojan
-abic. ; .emamo instituciju koja bi prihvatila novac malih investitora i sve se svodi na
polaganje depozita u banke, uz zanemarljiv nivo prihoda. !otreban nam je neko da
trzitu ponudi novu hartiju od vrednosti, koja bi bila dovoljno sigurna i dovoljno
primamljiva za obicnog tediu.
Apatinci trkom u nekretnine
- Da se neko setio, mogao je akcionarima Apatinske pivare olakati slatke brige - kaze
Nenad Gujanicic. - ni ce sav taj novac uloziti u nekretnine, mada bi korisnije bilo da se
!ormirao nekakav !ond kroz koji bi ga pametnije ulozili. "amo kroz kupovinu obveznica
stare tednje taj !ond je mogao odlicno da posluje. #zgleda da su se svi nali u cudu,
mada sam cuo da su neke konsalting kuce ile u Apatin, ali znate kakvo je kod nas
poverenje u !inansijske kuce.
"Nacionalizacija" privatizacije
Analizirajuci nedavnu ponudu premijera $ivkovica, Nenad Gujanicic procenjuje da se tu
nije mislilo na !ond kao !inansijsku instituciju, vec se sve svelo na to %daj da stavimo
pare na gomilu, pa cemo videti u ta cemo ulagati%. &ini mi se da ideja nije dovoljno
razradena i da se kroz nju zelelo malo %nacionalizovati% privatizaciju. 'o nije reenje, jer i
kad bi svi novopeceni bogatai istresli svoje pare, dodaje Gujanicic, ne bi se skupilo
dovoljno novca za preuzimanje Apatinske pivare ili za neku znacajniju investiciju.
+trucnjaci osnovnu prednost investicionih fondova vide u tome to oni smanjuju rizik
investiranja, jer ulazu u akcije vie preduzeca. 5mogucavaju i jednostavan promet, jer
mali ulagac nema potrebu da se registruje i da ucestvuje u javnoj ponudi deonica. +ve to
za njega cini investicioni fond. .=ihov rad je regulisan i pracen od /omisije za hartije od
vrednosti, a ne sme se zanemariti ni cinjenica da investicionim fondovima upravljaju
strucni ljudi.
; Mali investitor, bez obzira na to koliko novca imao, ne moze da prati trzite, ne moze
da predvida kretanja i da promiljeno kupuje deonice na dva;tri ili vie mesta ; kaze
-abic.
; ?ondovi imaju jake profesionalne ekipe koje, cim osete da se jedna od hartija iz
njihovog portfelja ljulja, odmah istrcavaju i prodaju je, kupujuci drugu koja bolje stoji i
nosi bolje izglede za dobitak. .a taj nacin su mali investitori zaticeni.
Investicioni fondovi su znacajni i zbog toga to trzite kapitala cine bogatijim ; berzanski
ekspert .enad Dujanicic koristi koloritniji izraz @dubljim@. +toga on, bez obzira na
kontroverze koje prate nastup investicionih fondova @+alford@ i @Midlend@ na srpskom
trzitu, smatra da je njihovo prisustvo znacajno i korisno.
; Mi pravih stranih investitora u ovom trenutku nemamo ; smatra Dujanicic. ; @-elta@ je
prekinula investiranje krajem leta. M/ komerc se neto ohladio, a objavljuje i neke
gubitke, pa se postavlja pitanje ko nam preostajeE .a tenderima se pojavi poneko, ali
samo za monopolske oblasti. <ato su ovi fondovi, gledano iz ugla trzita kapitala, vie
nego pozeljni.
-a li je +rbija propustila pravi trenutak za afirmaciju investicionih fondovaE ,nalizirajuci
pomenutu dilemu, dr +tojan -abic stoji na stanovitu da je stvaranju zdravog domaceg
investicionog fonda trebalo pristupiti jo pre dve godine. +vojevremeno je takvu ideju
predocio na +avetovanju ekonomista u Miloceru i ona je polazila od toga da bi se deo
akcija koje drzava cuva u ,kcijskom fondu mogao iskoristiti kao pocetni kapital novog
investicionog fonda.
; 1ime bi se stvorio jedan dobar portfelj ; rec je o akcijama naih najboljih firmi ; koji bi
bio dovoljno privlacan i dovoljno siguran za investitore iz zemlje i inostranstva ; kaze
-abic. ; -obili bismo svez novac kojim bismo kupovali akcije naih preduzeca i
doprinosili njihovom razvoju. !riliku smo propustili i sada su se pojavili drugi. .=ih ne
interesuje razvoj, vec kupuju racunajuci da ce sutra prodati skuplje.
.ajspornija tacka investicionih fondova je njihova, cesto i neuhvatljiva, vlasnicka
struktura. 5tvoreni fondovi ; oni koji permanentno kupuju i nude svoje uloge ;
predstavljaju prave korporacije sa stotinama i hiljadama anonimnih ulagaca. <atvoreni
fondovi osnivaju se s jasnim ciljem, njihov novcani potencijal se formira na samom
pocetku i njihova vlasnicka struktura nije preterano iroka. 5vi koji nastupaju kod nas su,
po miljenju .enada Dujanicica, upravo takvi. Medutim, on smatra da ih ni zapadno
zakonodavstvo ne obavezuje da strukturu svog kapitala ucine preglednom.
-oskoranji predsednik /omisije za hartije od vrednosti dr #oko <ivkovic uobicavao je
da kaze da su investicioni fondovi opasni igraci, posebno oni koji prikupljaju slobodnu
tednju. ,ko nema zakona, onda nema ni odgovornih fondova, odnosno kompanija koje
upravljaju njima. ?ingirani bankroti kojim su se sluzili investicioni fondovi, nanose
ogromnu javnu tetu i snizavaju investicioni rejting zemlje.
; 5ni su pogodan model za gradnju piramidalnih banaka ; objanjava dr +tojan -abic. ;
"zmete novac, formirate fond, ulozite taj novac i kazete6 izgubio sam. <bog toga su
potrebni veoma stroga kontrola i strogi kriterijumi kod odabira menadzmenta. ?ond je
samo institucija, oblik prikupljanja para, ali menadzerska ekipa koja vodi poslove mora
biti strogo kontrolisana.
!oto su mogucnosti manipulisanja velike, zakonodavstvo mora biti rigorozno. .a
<apadu je propisano, zavisno od zemlje, da fondovi ne mogu imati vie od &4 procenata
vlasnitva u nekom preduzecu. /od nas oni kupuju i vecinske pakete, pa sagovornici
@-nevnika@ isticu da bi, uz nuzno otvaranje prema investicionim fondovima, isto toliko
znacajno, ako ne i znacajnije, bilo donoenje precizne zakonske regulative.
(ladimir )arak b* +arko "imani