20 IDEJA ZA IZRADU UMETNIKIH PREDMETA

UKRAAVANJE SALVETAMA
Salvetna tehnika vrlo je atraktivan, matovit, ali i jednostavan nain ukraavanja predmeta arenim salvetama.
Moe se primijeniti na razliitim materijalima - drvetu, plastici, keramici, staklu, teksilu, vosku ... Kako bi u svom
pothvatu bili uspjeni, potrebne e vam biti papirnate salvete, specijalno ljepilo s lakom (u jednom), koji se u
trgovinama moe nabaviti za 40-ak kuna. Eto ideje za dosadne, kine, jesenje dane!

Salvetna tehnika je trajan i kvalitetan nain ukraavanja pri emu se salveta doslovno lijepi za predmet,
a po zavretku posla gotovo ih je nemogue odvojiti. Zahvaljujui posebnom ljepilu koje je ujedno i
lak salveta se sasvim stapa s podlogom. Privlanost ove tehnike jest u tome to postojeim predmetima
moete dodati dio svoje kreativnosti I mate, a stari namjetaj moete spasiti od otpada.

Za ukraavanje salvetnom tehnikom pogodni su razliiti predmeti, od sitnih kunih ukrasa i uporabnih stvari, do
namjetaja, a moete izraditi i poklone. Budui da nema ogranienja u materijalima, to mogu biti alica, zidni sat,
odjea, stolii, ormarii, svjetiljke i lusteri, vaze, svijee, jastuii...

Postupak se odvija u nekoliko koraka. Za poetak odaberite salvetu iji uzorak elite imati na predmetu kojeg
ukraavate. Precizno izreite taj dio salvete i potom odvojite slojeve jer ete koristiti samo jedan sloj i to onaj
gornji ije su boje najintenzivnije. Budui da je salveta koja se lijepi vrlo tanka, ukraavanje e najbolje uspjeti na
svijetloj podlozi, pa ako je odabrani predmet tamniji, najprije ga je potrebno prebojati u svjetliju boju.
Nakon to se boja dobro osuila, eljeno mjesto premaite tankim slojem specijalnog laka i ljepila za salvete,
stavite salvetu i pritisnite da se dobro zalijepi te ju pri tome poravnajte. Zatim preko salvete premaite jo jedan
sloj laka od sredine prema rubovima, ali pazite da ju ne poderete, te ostavite da se osui.

Nakon suenja predmet je otporan na vodu, pa na ovaj nain moete ukraavati i kupaonske ili kuhinjske sitnice.
Porulanske predmete potrebno je nakon suenja ispei u penici. Stavite ih u hladnu penicu, a potom ju
postupno zagrijavajte na 130C, pecite 1 sat i ostavite da se ohladi u penici.
Takoer, ako ukraavate odjeu, nakon suenja ju je dobro preglaati nekoliko minuta sa suprotne strane. Takva
odjea moe se prati na maksimalno 30 stupnjeva u stroju za pranje. Vano je da prilikom nanoenja ljepila,
umetnete karton ili papir, kako ne bi prelo na drugu stranu odjee.
Za ukraavanje moete upotrijebiti vie jednakih uzoraka ako elite prekriti veu povrinu, a takoer moete i
kombinirati razliite uzorke. Pri kupnji ljepila treba biti paljiv jer se svaki tip materijala lijepi razliitim tipom ljepila
za salvete. Ono je potpuno bezopasno i neotrovno pa je mogue ukraavati i posue. Ukoliko salvetom ukrasite
svijeu, pri gorenju i rastapanju ljepilo ne isputa neugodne mirise.
Ova matovita tehnika zasigurno e svoje poklonike pronai meu onima koji se vole zabavljati ili oputati u
vlastitoj kunoj radionici. S obzirom da nije potrebno ni puno truda ni novca kako biste napravili zanimljiv predmet
ili oivjeli stari pohabani namjetaj - zato ne pokuati?!





SECENJE STAKLENIH FLASA

Poznato je da se od starih staklenih flaa i tegli mogu napraviti razni dekorativni ili upotrebni predmeti,
svenjaci, pepeljare, vazne, lampe, razne posude i sl. ak i predmeti najsavremenijeg dizajna. Veina e
ipak pomisliti: "Tano je to, ali za to je potreban specijalan alat, znanje..." Dok u stvari, sve to je
potrebno za izradu predmeta prikazanih na slikama je komad vunice, malo alkohola (moe i votka)
uplja i kofa vode.



Na mestu gde elite da preseete flau namotajte dva-tri navoja vunice, vunicu natopite alkoholom i
zapalite. im alkohol izgori flau uronite u kofu sa hladnom vodom. Flaa e pui tano na mestu gde je
bila namotana vunica. Panja mesto gde je flaa preseena moe biti izuzetno otro, zato ga izglaajte
finijim - 300 brusnim papirom.

Davanje nove upotrebne vrednosti predmetima od stakla je vie od reciklae, smanjuje upotrebu energije
i uva nau ivotnu sredinu.
Kako da napravite Abaur za lampu ili Luster
Datum: 28 Mar 2007 Dizajn Enterijera Pregleda: 22700
Jednostavan nain da se od obinog pareta papira ili plastike naprave dizajnerski
abazuri za lampe ili lustere.

Moete napraviti desetine geometrijskih oblika od obinog pareta papira ili
plastike, elementi se sklapaju rukama, bez lepljenja - slino lego kockama.
Dovoljno je ve 12 elemenata da se napravi manji abaur ili luster.


Ova originalna ideja danskog tima dizajnera Holger Strm and Bald & Bang dobila
je i Dansku nagradu za dizajn - "danish design award" 2001 godine.



Materijal potreban za izradu:

Sablon za isecanje (na slici ispod)
Papir( za manje projekte ) ili
Plastika HDPE 0.8mm, ili Acetal (delrin) takodje plastika 0.35mm debljine
(Obratite panju - materijal treba da proputa svetlost.)
Kabl
Grlo za sijalicu
Fluoroscentna sijalica manje snage (da ne bi doslo do pregrevanja lustera)

Izgled elementa za isecanje ( dimenzije mogu biti po elji npr 6, 8 ili 12 cm zavisno od materijala koji
koristite i veliine lustera ili lampe koju elite da napravite:



1. isecanje elemenata

Iscrtajte oblik na materijalu i isecite makazama.

2. Spajanje elemenata:

Jednostavno spajajte elemente rukama i uivajte!

Moete napraviti razne gometrijske oblike sa od osam do cak 100 ili vie elemenata.


Ponite spajanjem 3, 4 ili 5 elemenata u jednom uglu



Primer spajanja manje lampe od 12 elemenata:




Primer spajanja vece lampe ili lustera od 30 elemenata:


Obratite panju na pravilno postavljanje sijalice:


Gotov luster sa postavljenom sijalicom:



Ukoliko ne elite da sami isecate elemente, gotove elemente u setu moete poruiti na sajtu dizajnera
www.iqlight.com. (takodje moete videti i detaljnija uputstva)

Eko plastika od krompira
Datum: 28 Aug 2007 Ideje Uradi Sam Pregleda: 2438
Eko plastiku brzo i jednostavno moete napraviti sami, u kuhinji. Eko plastika je fleksibilna i
prilino jaka, moe se koristiti za pravljenje tanjira, inija, oljica, ukrasnih predmeta - ukratko
svega to se inae pravi od meke plastike. Naravno ova eko plastika pravljena u kucnim uslovima nije
savrena, nemojte previe oekivati od nje. Uz malo interesovanja naunika i naravno daljih istraivanja
mogle bi se eliminisati higroskopne osobine eko plastike. Ipak, najvanija stvar je da je ovo jo jedan
primer polimera napravljenih od biljnog materijala, pravi korak koji moe voditi ka novim materijalima
karakteristika slinih plastici koji ne unitavaju nae zdravlje i ivotnu sredinu .

Opciono:
Oljutite krompir,iseckajte u kockice, stavite u blender, dodati 1 dl vode, kada se dobro izmiksuje u
blenderu, procedite kroz filter za kafu. Ukoliko elite moete preskoiti ovaj deo i koristiti gotov
kukurzni skrob.

Rastvorite 1/2 kafene kaiice sode bikarbone u 2 kaike vode u manoj posudi.

1) 100 ml (7 kaika) hladne vode sipajte u posudu u kojoj ete grejati smesu.
2) 10 grama (1 kaika) kukurznog skroba ( ili krompir / opciono gore opisan) dodajte u vodu.
3) dodajte 12 ml ili oko 2.5 kaiice kiseline (sire).
4) 8 ml ili oko 1.6 kaiica biljnog glicerina.
5) Ako elite da obojite vau plastiku sada je vreme da dodate boju za kolae, pet kapi e biti dovoljno.
6) Na blagoj vatri kuvajte, uz konstantno meanje, kad pone da se zgunjava, pojaajte vatru i dalje
meajui dodajte gore navedeni rastvor sode bikarbone. Kad pone da kljua kuvajte jo deset minuta,
ako pre toga pone da se sui sklonite je sa vatre.
7) Sada plastiku treba sipati u kalup ili izliti u aluminijumsku foliju da se sui.
8) Potreban je jedan dan na sunanom mestu da se plastika osui, proces suenja moete ubrzati
zagrevanjem u rerni na 60 stepeni za 1-2 sata.

Upotreba
Plastika je sada spremna za livenje u kalup i oblikovanje u bilo ta to moete zamisliti. Glavne
prednosti ove plastike su to se ne pravi od nafte, nije otrovna, ne uzrokuje rak i 100% je bio razgradiva.
U prirodi e se razgraditi za nekoliko meseci, za razliku od naftne plastike kojoj je potrebno hiljadu
godina.
Kako da sami napravite Plavi Kristal
Datum: 30 May 2007 Tehnologija Pregleda: 1672
Geode su vrsta kamena koja sadrzi kristal. U prirodi potrebni su milioni
godina da bi se geoda formirala.

Geodu mozete sami napraviti u kuci za svega nekoliko dana. Uzgajanjem
predivnog prozirno - plavog kristala bakar sulfat pentahidrata unutar
ljuske jajeta.

Evo i kako:
Prvo moramo pripremiti ljusku jajeta, Prirodna geoda se formira untar
minerala, za nasu geodu mineral je kalcijum karbonat iz ljuske jajeta.
Pazljivo razbijte jaje, ispraznite sadrzaj i zadrzite ljusku. Ljusku ocistite
od ostataka jajeta.

U posebnoj posudi sipajte 1/4 solje vruce vode, potom u njoj rastvorite bakar sulfat. kolicina nije data jer
morate uz mesanje dodati bakar sulfata sve dok se vise ne moze rastvoriti, ipak sto vise to bolje ovde ne
vazi, pazite da ne preterate.
Sipajte rastvor u ljusku koju ste pripremili i postavite je negde na mirno mesto 2-3 dana. Posmatrajte
vasu geodu svakog dana, kristali bi trebalo da se pojave vec krajem prvog dana, a svoj maksimum
dostizu nakon dva ili tri naredna dana. Mozete odasuti rastvor i ostaviti je da se osusi. ili sacekati da sam
ispari (nedelju ili dve)

Saveti:
I najmanje povecanje temperature vode ce u velikoj meri uticati na kolicinu bakar sulfata (CuS04 .
5H20) koji ce se rastvoriti.
Paznja! Bakar sulfat je otrovan ako se proguta i moze iritrati kozu, u slucaju kontakta isprati kozu
vodom, u slucaju gutanja dati vodu i pozvati lekara.
Bakar Sulfat pantahidrat kristali sadrze vodu, zbog toga ih treba drzati u hermeticki zatvorenoj posudi,
inace ce voda ispariti iz kristala i kristal ce se pretvoriti u sivi ili zelenkasti prah - bakar sulfat. Bakar
sulfat se koristi za oblaganje bakra, testove za anemiju, u algicidima, fungicidima i kao dezinfekciono
sredstvo.

Sta vam je potrebno za pravljenje plavog kristala:
Vreme: 2 do 3 dana
Jaje (ljuska)
Vruca voda
Bakar sulfat
Kako da napravite UV mastilo?
Datum: 27 May 2007 Tehnologija Pregleda: 11751
Da li je moguce napraviti UV fluoroscentno mastilo od obicnih
sastojaka koje imate u kuci po sistemu uradi sam - ne samo da je
moguce, vec brzo i jednostavno mozete napraviti uv mastila
razlictih boja.

High Tech na jednostavan nacin - Postoji mnostvo supstanci sa
kojima se svakodnevno srecemo, a koje su pod svetlom UV
lampe fluoroscentne. Takozvana UV lampa daje visoko
energetsko ultraljubicasto svetlo, koje nase oko ne moze da vidi -
po tome je i dobila naziv crno svetlo 'black light'. Fluorscentne
supstance apsorbuju ultraljubicasto svetlo i reemituju ga
istovremeno, tokom ovg procesa gubi se deo energije, pa reemitovano svetlo ima vecu talasnu duzinu,
sto ga cini vidljivim za nase oko, tako da nam se cini da objekat sija. Upotreba uv mastila je za
"nevidljivo" obelezavanje, specijalne efekte, detekcije kvarova, forenziku, pa cak i uredjenje enterijera.

Uv Boje kao zastita od kradje ili falsifikata:


Evo nekoliko primera cestih i lako dostupnih supstanci koje imaju fluoroscentna svojstva:

Vitamini:
Vitamin A i B vitamini tiamin, niacin i riboflavin su jako fluoroscentni
Najjednostavnij recept za Uradi Sam UV mastilo je smrviti tabletu vitamina B-12 i rastvoriti je u sircetu
dobijeni rastvor ce sijati svetlo zuto pod UV svetlom.

Hlorofil
Hlorofil biljkama daje zelenu boju, ali pod UV lampom daje jaku crvenu boju, Sameljite malo spanaca
sa malo alkohola,procedite kroz filter za kafu ( zadrzavate ono sto ostane u filteru, ne tecnost) Daje jak
crveni sjaj pod UV lampom, cak i pod jakom fluoroscentnom sijalicom.

Antifriz
Proizvodjaci dodaju fluoroscentne aditive u antifriz, da bi se moglo koristiti UV svetlo za detekciju
curenja hladnjaka i uvidjaje kod saobrcajnih nesreca. Obicno daju zuto-zeleni fluoroscentni sjaj.

Detredzenti za ves (sa belilom)
Neki izbeljivaci vesa deluju tako sto ustvari cine da vasa odeca postane pomalo fluoroscentna, kako bi
izgledala sto belja.
izbeljivaci obicno pod UV svetlom daju plavicasto beli sjaj.

Izbeljivaci zuba
Dejstvuju na istom principu kao i belilo za ves, daju plavicato beli fluoroscentni sjaj zubima, kako ne bi
izgledali zuckasto.

Postoji jos mnostvo svakodnevnih, obicnih supstanci koje imaju fluoroscentne osobine, navedene su
samo neke kao ilustrativan primer.

UV Boje za uredjenje enterijera:

Klasican beli plafon i / ili zidovi spavace sobe se magijom Uv svetla i boja nocu pretvaraju u fantasticnu
sliku svemira.

Baloni od sapunice
Datum: 3 Apr 2007 Razno Pregleda: 21174
Pravljenje smese za balone od sapunice moe biti porodina zabava.
Ali uz malo umenosti da se povoljno nabavi atraktivna ambalaa i organizuje prodaja i unosan biznis.

ta vam je potrebno:

- kvalitetna tenost za pranje sudova
- glicerin
- plitki plastini lavor ili korito
- Destilovana voda
- prazna posuda od tecnosti za balone


formula za pravljenje kvalitetne balona:

3 dela obicne ili jos bolje destilovane vode
1 deo tecnosti za pranje sudova
1 deo glicerin

Destilovana voda poboljsava kvalitet i trajnost balona, ukoliko je moguce koristite tecnost za sudove
koja nije parfimisana.

To je sve- uzivajte!

Kreda Uradi sam
Datum: 29 Mar 2007 Razno Pregleda: 409
Jednostavan, kratak recept za pravljenje krede:

1 olja gipsa
1/2 olje hladne vode
Kalup

Pomeajte gips i vodu, izlijte u kalup i ostavite da se osui.
Ukoliko zelite kredu u boji mozete dodati tecni ili pigment u prahu.
Kako da napravite Lepak od mleka?
Datum: 13 Apr 2007 Razno Pregleda: 22509
Da li znate da se lepak moe brzo i jednostavno napraviti od polimera u mlenim proteinima.
Objanjenje moda zvui komplikovano, ali receptura je zaista jednostavna.U au sipajte sedam kaika
obranog mleka, dodajte kaiku sirceta u mleko. Mleko e poeti da se razdvaja na vrsti i teni deo.
Ostavite da se slegne a potom procedite kroz filter za kafu ili pekir. Gusti deo preostao u ai je lepak.

Kada ste dodali sire u mleko, doslo je do izdvajanja mlenih proteina, polimera kaseina koji se i u
industriji koristi za pravljenje lepkova, farbi, ak i plastike.

Jos jedan recept za vodotporni lepak - lepak za staklo

Ovo je najbolji lepak za projekte u kojima treba zalepiti staklo za staklo. Za lepljenje dekoracija na
staklenu povrinu najbolje je koristiti lepak u tenom obliku.
Za lepljenje drveta,kamena ili metala koristite lepak u eliranom stanju.
Ovaj lepak je vodotporan pa se moe koristiti i za lepljenje posudja i keramike.

Potrebni sastojci:
2 kesice elatina
2 kaike vode
3 kaike obranog mleka
Par kapi etericnog ulja klinia (opciono - konzervans)
ukoliko elite da lepak due traje

U malu iniju sipajte vodu, rasprsite elatin po hladnoj vodi. ostavite na stranu da se otopi, za to vreme
ugrejte mleko do take kljuanja i sipajte u sada rastvoreni elatin. Meajte dok se ne sjedini.
Sada dodajte eterino ulje kao konzervans (ukoliko elite da vam lepak traje due od jednog dana)

Kako se koristi:
Dok je lepak jo topao, etkicom nanesite tanak sloj na povrine koje treba zalepiti. Lepak drite u
staklenoj tegli sa poklopcem. kada se ohladi pretvorie se u gel, ali to nee uticati na mo lepljenja.
Kada elite da ga ponovo koristite, teglu stavite u vruu vodu.
Kiselo zelje iz PVC vree.
03.12.2007 // 17:37

O kiseljenju zelja pisano je mnogo lanaka. Meutim, manje je pisano o uvanju zelja u
PVC vreama.
Kiselo zelje je uz kiwi i ipak namirnica koja u sirovom stanju sadri najvee koliine C vitamina..
Starijim itaocima je poznat uinak rasola iz zelja prilikom mamurluka, a mnogima kao
nezaobilazni prilog domaim peenicama ili peenju.
Svaka dobra domaica koja nema podruma, ili prikladog mjesta gdje bi drala drvenu kacu sa
kiselim zeljem, zna da je najprikladnije kiseliti zelje u zato specijalno izraenim PVC vreama.
Te vree su specijalno ojaane iz tvre plastike pa nema opasnosti da puknu od samog tereta koji
se nalazi u njima.
Te vree su zapremine od 50 litara pa ovisi koliko kanimo uzeti zelja za kiseljenje, nabavimo i
toliko vrea, raunajui da vrea nee biti napunjena do vrha.

Na dno vree stavlja se sloj naribanog zelja, zatim par glavica zelja sa izrezanim korijenom u iju
se upljinu stavlja malo krupne soli i par zrnaca cijelog crnog papra, te izmeu redova lovorov list i
kriaka narezane jabuke..

Takav redoslijed se nastavlja sve do 3/4 napunjenosti vree.

Da bi se dobila lijepa uta boja kiselog zelja, u vreu nareemo jednu cijelu svjeu dunju.
Na vreu od 50 litara, napunjenu do 3/4 nalijemo 10 litara vode i dobro zaveemo pagom.
Stavimo na toplije mjesto kako bi se fermentacija bre odvijala.
Ako su ispunjeni uvjeti, zelje e za mjesec dana izvriti kiseljenje i biti spremno za uporabu.Nakon
svake uporabe, vrea se dobro ponovno zavezuje i sprema. Zelje nesmije izmrznuti.
Moe se drati u stanu negdje gdje e najmanje smetati.:
Nije ju pogodnio drati na balkonu ako se smrzava.
Prednost takvog naina je da netreba ispirati "dlen" sa zelja, te da nema nikakvog mirisa u okolini
gdje se kiseli.
Ciscenje kestena
Za poetak, potreban alat.
1. Maina za mljevenje mesa broj 5
2. Reeto (s 5 mm otvorima)
3. Sito (s 1 mm otvorima)
4. Dva manja protvana

Prvo se iz maine za meso izvade no i rupice, tako da ostane samo pu. Kuhani kesten, zapravo
raskuhani, se na vrue stavlja u mainu i faira. Kad se napuni jedan protvan, puni se drugi dok se prvi
hladi. Tu maina samo raspuca koru. Nakon hlaenja, sadraj protvana se presipa na reeto.

To je posao za muku ruku isto kao i na maini. Ne treba se obazirati na mrvice koje propadnu kroz
reeto. Sad je na redu sito. Poto je sito manje, tu je enska ruka taman. Treba ono to je izalo kroz
reeto protisnuti kroz sito. Rukom to ide najbolje jer bilo kakva lopatica previe strue po situ i onda
prolazi i ono to ne bi trebalo. Ispod se stavi neka prikladna posuda gdje odmah pada oieni kesten.

Protiskivanje kroz sito nije ba lagano pa je dobro da se dvije ene izmjenjuju. A ona koja je trenutno
slobodna, moe odmah oieni kesten pakirati u vreice za smrzavanje. Za etiri porcije kesten pirea je
30 dkg dosta. Na to jo ide 6 dkg eera u prahu i par kapi ruma. I naravno lag. Moe i kakav okoladni
preljev.

Kako dovesti izgrebane cdove u funkciju
1) Staviti u zamrzivac 30ak minuta i rade ko blesavi ali, jos ucinkovitije

2) Oprati ih zubnom pastom (bilo kojom), ne jako ribati, isprati mlakom vodom i obrisati.... i eto
popraFljeno,,
Kako napraviti akvarijum?









Kako napraviti akvarijum?

Akvarijum koji predlaemo da napravite sami je napravljen u sada ve uobiajenom stilu - bez
okvira, lepljen specijalnim silikonskim lepkom. Prvo prilazimo izradi postolja za akvarijum koje emo
napraviti prema donjoj skici od iverice debljine 18 mm. Postolje mora biti dobro zalepljeno i
uvreno, kako bi kasnije moglo izdrati teinu akvarijuma, koja uglavnom prelazi 100 kg.
Najpre izraujemo okvir, pa onda unutranja pojaanja zalepimo unakrsno. Pod (dno) akvarijuma lei
na unutranjim pojaanjima. Oblik postolja prikazan je na slici, a dimenzije bi trebalo prilagoditi
buduem akvarijumu.
Stakla, od kojih emo napraviti stranice i dno akvarijuma, moraju biti TANO izrezana i bruena po
rubovima kako bi dobro prijanjala. Preporuujemo da taj deo posla prepustite staklorscu. Vano je da
staklo bude dovoljno debelo, kako bi izdralo pritisak i spreilo eventualno pucanje i poplavu. Kada,
prema uputstvima u donjem foto-stripu, napravite akvarijum, obratite panju na nekoliko faktora kako
bi osigurali preko potrebne uslove za ivot ribica i biljaka.


1. Za gradnju akvarijuma su
potrebne ove koliine
stakla: za bone strane
48,6 x 50 cm, za pod i
prednji deo 50 x 50 cm, i za
poklopac 48,6 x 27 cm.
2. Od kartonske lepenke
izrezati osam traka duine
desetak cm i irine 2 - 3 cm.
3. Na ravnu
povrinu postaviti
staklo, predvieno
za dno
akvarijuma. Na
staklo poloiti
trake kartona kao
na slici.
4. Dobili smo osnovicu akvarijuma-
postavimo sve stranice i privremeno
ih uvrstimo irokom lepljivom
trakom.


5. Pri spajanju stakala
lepljivu traku ete malo
popustiti kako bi napravili
procep u koji ete staviti
silikonski lepak.
6. Na isti nain silikonski
lepak nanosimo i izmeu
ostalih stranica akvarijuma.
7. Ovlaenim
prstom prelazimo
preko lepljive
trake na uglovima
tako da izmeu
njih ostane mali
razmak.
8. Kada je lepak ve nanesen izmeu
svih stranica, izvucite kartonske
podmetae tako da unutar stranica
budu jo samo jedan cm.


9. Ponovite postupak
lepljenja, ali sada izmeu
stranica i dna akvarijuma.
Nakon toga uklonite
kartonske trake i stranice e
prilei na pod.
10. Lepljivom trakom na
unutranje strane
akvarijuma privrstite
drvene letvice koje e sluiti
kao privremeni potpornici
nalepljenim stranicama.
11. Nosae
postavimo na
drvene letvice i
privrstimo ih
silikonskim
lepkom za
stranice
akvarijuma. Slue
kao podloga
poklopcu.
12. Oko gornjeg ruba akvarijuma
zalepite pojas samolepljivih tapeta
koje su vodootporne i prekrie
elemente za osvetljenje i nosae.

Izrada postolja



U akvarijum izraen BAREM DVA DANA ranije, polako uliti blago zagrejanu vodu. Budui da je
lepak otrovan, tako napunjen akvarijum ostaviti nekoliko dana, nakon ega emo ispustiti vodu i
dobro ga istrljati solju, a zatim oprati. ljunak veliine zrna graka, po mogunosti kvarcni, dobro
isperite u nekoliko voda i stavite na dno akvarijuma, tako da se sa strane sa koje emo gledati
akvarijum bude sasvim malo ljunka i da se sloj podie prema zadnjem kraju tako da na zadnjoj strani
iznosi 10 - 15 cm. Iako ete u gotovo svoj literaturi nai uputstva da se u akvarijum stavlja pesak,
glina i treset, preporuujemo Vam da to ne inite. Nakon to stavite ljunak, polako dolivajte vodu
tako to na ljunak poloite ruku i na nju posipate mlaz vode.
Za rad akvarijuma su potrebni greja sa termostatom (otprilike 100 W), termometar, aparat za
filtriranje (po mogunosti sa ureajem za dovod vazduha, jer tada vam nee biti potrebna pumpa),
pumpa za vazduh sa priborom, zatim elementi za osvetljenje (instalacija ureaja je prikazana na
donjoj slici).
Ukoliko elimo, moemo postaviti i neki prikladni predmet, kao to je drvo, kamen ili slino. Sada
nalijemo vodu do kraja, postavimo greja sa termostatom, filter, ukljuimo pumpu, upalimo svetlo i
ekamo deset do petnaest dana da ispari hlor iz vode kako bismo termostatom namestili optimalnu
tempraturu (oko 25
o
C) i da se akvarijum ''smiri''.



Smestimo li akvarijum u neki mrani ugao, on e
zasjati novom lepotom i svetlou, a ujedno emo
imati manje neprilika sa vodom. Ukoliko nemate
strpljenja da ekamo 10 - 15, priekajte makar 2 -
3 dana i za poetak akvarijum nastanite dvema
veoma otpornim vrstama riba - preporuujemo
popularnu zebicu (Bramidanio rerio) i gupyja
(Labistes retikulatus), i to samo s nekoliko
komada, jer ete verovatno imati gubitaka zbog
preteranog nastanjivanja. Pokuajte da svaku
ribicu i biljku upamtite po njenom latinskom nazivu,
jer nisu u pitanju nae autohtone vrste.



POZLAIVANJE

POZLACIVANJE

Preuzeto iz asopisa SAM
Kada na tavanu ili u podrumu sluajno pronaete neki davno upotrebljavan predmet za kojeg vas veu uspone,
zakljuejemo da se vlaga, praina, mehanika oteenja uticala na lep izgled. Ali, ako su ta oteena manja, uvek
ima leka.
Meu predmetima koji se sa uspehom mogu obnoviti ubrajaju se i antikvitet. Restaruratorski je posao toliko
napredovao da vie ne predstavlja problem ni verna obnova ipkasto izrezbarenog drveta ili ukrasenih ara
izvedenih bojom i zlatom na drvetu. Naravno, ba sve se ne moe, zbog nedostataka iskustva i alata, preporuiti
kunim majstorima, ali neke jednostavnije zahvate nee biti teko izvesti.
Pozlaeni okvir za ogledalo iz vie razloga izabrali smo kao primer za restauriranje. Najvaniji su svakako to to
su mu nedostajali neki izrezbareni delovi i to mu je pozlata gotovo posve otpala. Osim toga, zbog svog je oblika
pogodan za pregledno prikazivanje nekoliko naina pozlaivanja.

Obnova okvira

Okvir treba pre svega oistiti da se uoe sva oteenja. Povrina mu se dobro natopi elakom, naroito ako ima
crva, te ostaviti jedan dan. Za to se vreme praina i trule spoje u tvrdu masu koja se odvoji od podloge i tako
lako odstrani.
Delovi okvira koji nisu oteeni i sa kojih nije otpala pozlata, te im stoga nije potrebno ni pozlaivanje, samo emo
oistiti od nakupljene praine. Uiniemo to prvo premazivanjem gorivim piritusom, koji brzo lapi te ne stvara
vlagu. Nakon jednog sata stvrdnutu prainu uklanjamo trljanjem mekim delovima hleba. Taj je nain primenljiv za
ienje svih neoteenih a uprljanih i pozlaenih predmeta koji su izgubili sjaj.
Na potpuno (elakom) oienom okviru lako se uoi crvotoina i oteenja. Delove koji nedostaju treba
nadomestiti, a crvotoinu unititi. Oteeni sitno izrezbaren ornament teko se moe nadoknaditi jednakim
drvenim delom. Kako e okvir imati pozlatu koja pokriva podlogu, oteenja se moe popraviti bilo kojim, za
oblikovanje materijalom. Najee se za to koristi meavina od 3 dela vode i jednog dela drvofiksa. U nju se
dodaje jo malo plastofila da bi se dobila potrebna gustoa. Sa masom , po gustoi nalik gipsu, oblikovaemo
delove koji nedostaju. Kao predloak posluie prethodno izraen crte prema prvobitnom izgledu ili ako je to
mogue, od neoteemog dela rama koristiti kao osnovu za kopiranje. Masu treba grubo modelirati noem i
prirunim alatom, a nakon suenja fino obraditi otrim noiem i brusnim papirom sitne detalje. Crvotoine emo
unititi preparatima Xylamon combi.


S neoteenih delova pozlate paljivo emo ukloniti godinama nataloenu prainu i prljavtinu, premazivanjem
piritom koji e od neistoa stvoriti tvrdu koru
Podloga za pozlaivanje
Za pozlaivanje bilo kojim nainom treba pripremiti podlogu. Ona je ista pri radu na svim vrstama materijala, osim
to postoji mali dodatak kada se prvi put pozlauje tek izraen drveni okvir. Kod njega je potreban jo poseban
temelj podlozi pozlate, a sastoji se od meavine tutkala i vode u razmeri 1:3. Pri premazivanju okvira meavina
mora biti topla i tek kada se osui nanosi se prva podloga. Ne premaemo li novi drveni okvir kasnije e se
nanosi nakon nekog vremena ljutiti.
Podloga pozlati na bilo kom materijalu treba biti meavina kaolina krede i tutkala. Pri tome se najpre tutkalo kuva
dok ne postane itko, a kreda zagreje u posudu sa dvostrukim dnom na oko 40C. Zatim se u 1 litar kaolin krede
ulije 1dl tutkala i, dok je meavina jo topla, time tri puta grundira (nakon to je svaki prethodni namaz potpuno
suv). Osuena kreda ne sme biti premekana a ni pretvrda. To treba ispitati brusnim papirom br.1 kojim se, ako je
kreda premekana, suh namaz lako odstranjuje. Da bi se dobila potrebna tvrdoa u nju se dodaje jo tutkala, a u
sluaju da je pretvrda dodaje se jo vode.

Nakon jedan sat skorenu prainu odstraniti trljanjem mekanim delovima hleba. Osim to e biti ista, pozlata e
ponovo imati interivan sjaj.
Pozlaivanje

Osim pravim zlatnim listiima (od 24karata) okvir se moe pozlatiti i tankim metalnim listiima boje zlata ili
srebrom u prahu. Ni jedan od tih naina nije teko izvesti ali pri tome treba imati mnogo strpljivosti te raditi u
prostoriji bez daka vetra.
Zlatni listii su debljine 0.01cm i veliine 80x80mm. Za nanoenje na pripremljenu povrinu treba ih najpre noem
smanjiti na potrebnu veliinu. Na lepljiv okvir listii se prenose naelektriziranim krstom (elektricitet se dobija
trljanjem o kosu). Listiima treba prekriti itavu povrinu okvira i zatim trljanjem vatom priljubiti uz podlogu i
polirati. U sluaju da koji deo okvira ostane nepokriven, na njega se moe naknadno naneti zlatni listi i isto tako
zagladiti. Nakon to je sve ispolirano, okvir treba premazati svetlim elakom, jer on titi pozlatu pri ienju i
dodiru rukom.

Delove ornamenta koji nedostaju nadoknadiemo meavinom drvofixa,prastofila i vode. Nakon oblikovanja
zagladiemo ih otrim noiem i finim brusnim papirom.
Metalni listii, koji se kriste za pozlatu, su meavina meda i bakra. Boje su zlata, ali neto deblji. Zbog poveane
teine i vrstoe (ne pucaju lako kao zlatni) njihovo je nanoenje jednostavnije od prethodnog. Moe se raditi i
rukama, a viak se jednostavno otkine. Ta se pozlata takoe polira trljanjem vatom, ali se pri tom gubi mnogo vie
listia.


Ono to na ornamentu nedostaje moe se nadoknaditi nekim lako oblikojuim materijalom. Pri tom je vano da
bude pogoen oblik koji nedostaje, a pozlata e ionako prekriti boju umetka.
Kada je pripremljena podloga za pozlatu dovoljne lepljivosti, nanosiemo listie. Noem emo ih na konoj
podlozi rezati na potrebne veliine
Najbolji efekat pozlate srebrnom i bronzanom prainom ne dobija se njihovim premazivanjem, ve stvaranjem
uslova da se one nanose na lepljive podloge. Time se kasnije postie verni izgled metala. Stoga na podlogu od
mixtiona (ili laka) u debelom sloju etkicom nanosimo suvu bronzu ili srebro te utiskujemo i poliramo sa vatom.
Kako bronza oksidira, nakon poliranja je treba zatititi premazivanjem svetlim elakom. Pozlauje li se odjednom
vie predmeta, dobro je od srebrne praine, prekrivanjem gazom, zatititi disajne organe.


Povrina okvira pokriva se debelim slojem listia. Eventualni propusti mogu se naknadno pokriti otkinutim
delovima listia.
Metalni se okviri mogu pozlatiti nakon prethodne zatite protiv korozije, antikorozivnom bojom. Nakon dva
premaza boje nanose se tri premaza elaka te potom mixtion ili lak kao to je opisano.
Pri obnovi delimino oteenih pozlata treba ispitati materijal, kako bismo upotrebili isti. Osim vizuelno, to se
moe uiniti hemijski. Tako kap sone kiseline otkriva da li je pozlata izvedena zlatom ili nekom drugim metalom.
Naime, kiselina pocrnuje zlato.



Zlato se za podlogu vee vrstim utiskivanjem vatom. Trenjem mu se zatim izvlai sjaj.
Okvir moemo pozlatiti i bronzom u prahu. Ona mora biti suva i nanosi se etkicom u debljim slojevima
Kao i kod ostalih pozlata, bronza se prvo utiskuje vazom a zatim trljanjem postie visoki sjaj.

Bronzom i srebrom u prahu mogu se pozlatiti i vrlo sloeni ornamenti razliitih okvira. Pri tom nije bitan materijal
od kojeg je izraen okvir. Na primer. verujemo da nije lako pogoditi kako su ova dva okvira od plastinih smesa


ARENI PREDMETI OD DRVETA

Vaze koje vidite na slici samo su dve od mnogih mogunosti da predmetima od drveta udahnete ivot njegovim
vlastitim prirodnim bojama. Tonovi i teksure koje nikakvo bojenje ne moe oponaati i nadmaiti, postiu se
lepljenjem razliitih vrsta drveta koje se kasnije obradom pojavljuju u raznim harmoninim arama.ta ete
izraditi, zavisi od vae dovitljivosti i potreba. Kako na to ete odgovor dobiti prouivi ove crtee. Princip je u
osnovi uvek isti kao to ostaje nepromenjena i potreba za paljivim izborom drveta koje treba biti podjednako
suvo, dobro obraeno i slepljeno. Inae e otrica gleta ili blanjalice otkriti neslepljene depove, neravnine i
nakupine lepka.





etiri daice slepimo drvofixom tako da u sredini ostane otvor 40x40cm
Na ovu osnovu dalje lepimo dva ili vie slojeva tamnog orahovog furnira, koji kada se lakira postaje skoro crn.
Na furnir se lepe daice pri emu valja paziti da povrina po kojoj lepimo furnir i daice bude glatka i ravna,
neizvitoperena jer u suprotnom spoj nee biti dobar i pri kasnijoj obradi izgledae kao pukotina.
Na isti nain lepimo sledei red dascia. Daica dalje lepimo do eljene irine tako da komad bude etvrtastog
preseka.


Kroz otvor pripremljen osnove provuemo tesno obraenu hrastovu letvu 40x40mm potrebne duine.
Ovako pripremljen komad obradimo do eljenog oblika. Obrusimo vazu finim staklenim papirom i odmah
lakiramo da je ne zapriljamo pri daljoj obradi.
U otvoru na donjoj strani zalepimo drveni ep veliine 40x40x50mm. Time smo pripremili prostor za postavljanje
staklene kutijice.
Od staklene ploe izreemo dva komada 38x200x3mm, i dva dimenzija 30x200x3mm te jedan 38x38x3mm.
Slepimo ih brusilicom 3, silidromom Si ili silikonskim kitom, u staklenu posudu veliine 38x38x204. Nakon
24sata proverimo da li menzura negde proputa vodu a onda je postavimo u pripremljeni otvor vaze.
Drvene letvice preseka 5x5mm spreavaju ispadanje staklene posudice (crte 3)
Nanoenjem jo tri do etiri sloja laka ova je vaza pripremljena za vodu i cvee. Da nebismo otetili podlogu na
dno vaze zalepiemo tkaninu, najbolje tanki pust.

PALJENJE DRVETA

Osim moenjem ("bajcanjem") lep i rustikalan izgled drveta moe se postii i paljenjem plamenom. Ovaj postupak
ne iziskuje mnogo iskustva, a ni alata: dovoljna je benzinska ili plinska lemilica i tvrda etka (od elika) za
odstranjvanje gari. Paljenjem se obrauju uglavnom predmeti izraeni od drveta etinara: bor, smreka i jela. Drvo
koje se eli obraivati paljenjem ne mora se brusiti; dovoljno je povrnu obraditi. Plamen se polako vodi tamo-
amo du vlakana sve dok tvrdi i meki godovi ne poprime ujednaenu boju nagorelgo drveta. (Bilo bi dobro da pre
obraivanja veeg komada "trenirate" na otpadnoj daici). Nakon paljenja drvo se obrauje etkom kad se
odstrane ugljenisane estice, odnosno kada se ietkaju meki godovi, tamni tvrdi godovi daju obraivanom
komadu lepu reljefnu strukturu. Ako je drvo jako nagorelo, tj. ako je suvie tamne boje, komad se obradi tvrom
elinom etkom.



Ne zaboravite, drvo smete etkaki samo u smeru vlakana; etkanjem u poprenom smeru nastale bi rune
ogrebotine koje bi jako odudarale od prirodnog izgleda drveta. Delovi nametaja koji dolaze u neposredan dodir s
odecom (povrine za sedenje, oslonci za ruke) ne smeju se etkati, pa se stoga pale slabijim plamenom.

Lagano nagorevanje drveta moe se postii i poveanjem razmaka izmeu plamena i radne povrine na 20-
30cm. U tom sluaju ugljenisace se samo mekani godovi, dok e tvri zadrati svetliju boju.
Paliti se mogu i furnirane povrine; preduslov je da debljina furnira bude najmanje 2.5mm i da bude rezana a ne
kalana.




Kada se pale vee povrine (poputpostolja kuhinjskog stola), plamen moe biti jai nego onda kad se obrauje
detalj nametaja Da biste postigli ujednaenu boju, komad palite nakon sastavljanja.


Ugljenisana drvena vlakna etkaju se elinom etkom . etka se samo u smeru vlakana, jer bi poprene
ogrebotine naruile izgled povrine. Nakon etkanja drvo se moe premazati bezbojnim lakom.




Paliti se moe i ve postavljena drvena zidna obloga. Pritom treba paziti da se ne oteti susedni zidovi,
odnostno tapet ili zatitni premazi.
Borovina (gore i dole): Prirodni izgled, izgled paljenog neoetkanog komada i izgled paljenog i etkanog drveta.
Struktura drveta vidljiva je ako se komad ne etka. Na slici je paljen furnir panel-ploe.

Paljena mainski obraene, nebruene borovine to grublja struktura, to je lepi izgled paljenog komada.


Paljena jelovina, budui da je najmeke etinarsko drvo, vrlo se lako etka i daje
reljefnu strukturu.
Paliti se mogu i one vrste drveta ija je struktura u nepaljenom stanju jedva vidljiva.
Efekat moe biti iznenaujue lep, kako se to vidi na ovom snimku paljenog egzotinog
drveta ramin.





Potreban materijal: staklena povrsina na koju ce se lijepiti vitraz...zatim,staklici
raznih boja-samoljepljivi, nesto cime ce se isjeci staklo i olovna
zica,krpa,sredstvo za ciscenje stakla (najbolje alkohol), valjak
VITRAZ
1.

Na pocetku ispod stakla na kojem cemo raditi vitraz staviti nacrtanu semu

2.

Staklenu povrsinu dobro oprati i obrisati

3.

Izrezati dijelove od samoljepljivog stakla u bojama tako da pokrivaju cvijetni uzorak. Naprskati vodom
koja ce pomoci da,u slucaju greske,lakse skinemo staklic

4.

Staviti izrezani staklic na uzorak

5.

Specijalnim valjkom ukloniti visak vode ispod staklica

6.

Tacno po uzorku iseci visak staklica i odstraniti

7.

Nanositi specijalnu olovnu traku pazljivo da se ne bi razvukla.Na kraju posla ne sme biti nikakvih
slobodnih krajeva. Traku kada nanosimo izmedju staklica ili oko njih,paziti da ona bude nanesena tako
da pola pokriva ivicu staklica a pola da bude na staklenoj bazi

8.


Preko rada preci valjkom da bi bolje sve leglo na svoje mesto

9.


E,sad..ovo je neka vrsta lemilice..kojom preci sve krajeve olovne trake i staklica da bi legli jedni na
druge..to se radi bakrom...mislim da moze da posluzi ona obicna za lemljenje samo sto umesto
aluminijuma uzimamo bakar

10.

Gotov rad



CD Lamp

If you've got hundreds of old AOL discs laying around, why not put them to good use? This creation
was made from a pile of old CDs, an ATX power supply, and a custom circular base. More pics after the
jump.
"The pile of CDs that had been massing in my room was growing to epic proportions. So I decided to
make myself a CD lamp. The circular base was actually cut using a template on a table saw, then sanded
after clamping it in a drill press. The cold cathode lamp is from NewEgg. "