OSNOVNI POJMOVI U RAUNOVODSTVU-1

KNJIGOVODSTVO
OSNOVNI POJMOVI






KNJIGOVODSTVO - je oblik privredne evidencije o stanju i kretanju imovine,kapitala,
obaveza ,prihoda,rashoda i finansijskog rezultata preduzea u skladu sa zakonom o
raunovodstvu, raunovodstvenim standardima i aktima preduzea.
Knjigovodstvo evidentira samo poslovne dogaaje koji se mogu iskazati vrednosno.
RAUNOVODSTVO je iri pojam poto obuhvata - knjigovodstvo,plan i analizu i
raunovodstvenu kontrolu.

Principi urednog knjigovodstva su :
knjigovodstvo mora da bude jasno i pregledno tj. ne dozvoljava se nikakvo
prepravljanje,ne smeju da postoje prazni prostori izmeu knjienja i knjige moraju da
budu tekue numerisane;
nijedan poslovni dogaaj ne moe ostati neproknjien;
nijedno knjienje se ne sme izvriti bez dokumenta;
dokumenti se moraju tekue numerisati i odlagati;
svi iznosi u knjigovodstvu se moraju unositi u domaoj valuti (u dinarima);

Osnovni poslovni izvetaji u knjigovodstvu su :
BILANS STANJA
BILANS USPEHA


BILANS STANJA

Bilans stanja slui da prikae strukturu imovine (sredstava) i vlasnitva (izvora sredstava) na
odreeni dan. Sastoji se od aktive i pasive.
U aktivi se iskazuje imovina (sredstva) tj. ono ime preduzee raspolae u odreenom trenutku.
U pasivi se iskazuje vlasnitvo nad imovinom tj. izvori sredstava.

U nastavku dajemo pretpostavljeni bilans stanja za preduzee :
Imovina aktiva Vlasnitvo - pasiva
1.oprema 100.000,00
2.potraivanja 10.000,00
3.tekui raun 40.000,00
1. kapital 130.000,00
2.obaveze 20.000,00
UKUPNO 150.000,00 UKUPNO 150.000,00

Sva imovina koja se iskazuje u aktivi se moe podeliti na tri kategorije : stvari,novac i prava. U
naem primeru "oprema" predstavlja stvari,"tekui raun" predstavlja novac,a "potraivanja" od
dunika predstavljaju prava. Sve kategorije aktive se mogu pretvoriti u novac i to : oprema preko
prodaje a potraivanja preko naplate.

OSNOVNI POJMOVI U RAUNOVODSTVU-2

U pasivi se iskazuje vlasnitvo nad imovinom tj. izvori sredstava. Ona se moe podeliti na dve
kategorije : kapital (neto imovina) koji pokazuje koliki deo aktive pripada preduzeu i obaveze
koje pokazuju koliki deo aktive pripada subjektima izvan preduzea.
Pri tome treba naglasiti da se ne mogu dovoditi u vezu odreene pozicije pasive sa odreenim
pozicijama aktive jer se struktura aktive menja svakodnevno : novac se troi za kupovinu svega
to je neophodno za proizvodnju npr. materijal,materijal se dalje troi u procesu proizvodnje i po
zavretku proizvodnje preduzee raspolae sa gotovim proizvodima,gotovi proizvodi se prodaju i
nastaju potraivanja od kupaca a kad kupci plate svoj dug, preduzee raspolae novcem koji se
ponovo troi na nabavku...

Poto aktiva predstavlja sredstva kojima preduzee raspolae a pasiva izvore tih istih
sredstava,postoji stalna ravnotea izmeu aktive i pasive tj.
AKTIVA = PASIVA

Postoje pravila (redosled) po kojima se pozicije upisuju u aktivu i pasivu, od kojih se najee
primenjuju dva :
u aktivi se pozicije slau po rastuoj likvidnosti a u pasivi po opadajuoj ronosti
u aktivi se pozicije slau po opadajuoj likvidnosti a u pasivi po rastuoj ronosti
U naem primeru je korien prvi metod tj. prvo su upisane stvari koje se sporo pretvaraju u
novac (oprema),zatim su prikazana potraivanja koja se bre pretvaraju u novac,a sam
novac(tekui raun) je prikazan poslednji kao najlikvidniji. U pasivi je prvo prikazan kapital koji
ima neogranien rok dospea jer predstavlja obavezu prema osnivaima preduzea koja se
isplauje samo izuzetno (prilikom prestanka preduzea, povlaenja uloga kod drutva sa
ogranienom odgovornou...),dok su posle prikazane obaveze koje bre dospevaju za isplatu.

BILANSNE POZICIJE BILANSA STANJA I NJIHOVI ODNOSI SU:
Imovina = Kapital + Obaveze
Kapital = Imovina - Obaveze
Obaveze = Imovina - Kapital

U navedenom bilansu 87% imovine nalazi se u vlasnitvu datog privrednog subjekta,dok je13%
imovine u tuem vlasnitvu.
Kako smo navedeno izraunali ?
Kapital 130.000,00
% kapitala =----------------X 100 =--------------- X 100 =87%
Ukupna pasiva 150.000,00
Po istom postupku izraunava se uee obaveza u ukupnom vlasnitvu nad imovinom - pasivom.

Bilans stanja se obavezno radi 31.12. tekue godine,kod poetka i prestanka rada subjekta te kod
svih statusnih promena.
Bilans stanja pokazuje stanje imovine i vlasnitva nad imovinom odreenog dana.



BILANS USPEHA

Bilans uspeha obavezno se radi 31.12. tekue godine, ali moe se raditi i ee (po potrebi).
Bilans uspeha pokazuje rezultat poslovanja u nekom vremenskom periodu.

BILANSNE POZICIJE BILANSA USPEHA SU :

OSNOVNI POJMOVI U RAUNOVODSTVU-3

PRIHOD - je vrednost koja se stie prodajom proizvoda,robe i usluga
RASHOD - je vrednost koja se troi da bi se ostvario prihod
FINANSIJSKI REZULTAT - je razlika izmeu prihoda i rashoda
Rezultat poslovanja moe biti a) DOBITAK - ako su prihodi vei od rashoda
b) GUBITAK - ako su rashodi vei od prihoda

KNJIGOVODSTVENA DOKUMENTA su zapisi o nastaloj poslovnoj promeni koja se
ispostavljaju nakon to je promena nastala, a slue za knjienje poslovne promene.

Dokumenta mogu biti :
eksterna (vezuju se za odnose sa spoljnim privrednim subjektima),i to su : ulazna
faktura,izlazna faktura,izvod...
interna (dokumenta vezana za interne odnose u preduzeu),i to su : trebovanja
materijala,blagajniki nalozi,obrauni amortizacije,plate...

Dokumenta moraju biti tana i to: sutinski - zasnivaju se na realnoj poslovnoj promeni
formalno - uraena u skladu sa zakonskom formom
raunski - vrednosti moraju biti tano izraunate

Rokovi uvanja dokumenata :
godinji rauni uvaju se najmanje pedeset godina
glavna knjiga i dnevnik uvaju se najmanje deset godina
pomone knjige uvaju se najmanje pet godina
dokumenta na osnovu kojih su vrena knjienja uvaju se najmanje pet godina
godinji obrauni zarada zaposlenih uvaju se najmanje pedeset godina
isplatne liste zarada zaposlenih uvaju se najmanje deset godina
prodajni i kontrolni blokovi,pomoni obrasci ... uvaju se najmanje dve godine


ORGANIZACIJA KNJIGOVODSTVA - knjigovodstvo moe biti organizovano kao struna
sluba u oviru privrednog subjekta, ali obavljanje ovih poslova mogue je poveriti profesionalnoj
agenciji.
ZAKONSKA REGULATIVA - voenje poslovnih knjiga obavezno je za sva pravna lica i
preduzetnike.
Pravna lica su : preduzea, zadruge , banke, ustanove............
Preduzetnici su:fizika lica koja su registrovala zanatsku radnju,samostalnu trgovaku
radnju,samostalne ugostiteljske radnje, agencije........
Pravna lica i preduzetnici se registruju u Agenciji za privredne registre.
Poslovne knjige vode se od dana upisa kod nadlenog organa pa sve do prestanka rada.
Zakon po kome se vode poslovne knjige kod pravnih lica i preduzetnika je "Zakon o
raunovodstvu". Pored ovog zakona, kao osnovnog, primenjuju se: Zakon o trgovini,Zakon o
porezu na dodatu vrednost,Zakon o akcizama,Zakon o porezu na dobit,Zakon o porezu na
dohodak graana,Zakon o platnom prometu, Zakon o radu...

Sva pravna lica moraju imati "Pravilnik o raunovodstvenim politikama" kojim ureuju sva
osnovna pitanja u vezi raunovodstva:
- poslovne knjige, a to su - dnevnik
- glavna knjiga i
- pomone knjige koje se vode za osnovna sredstva,
materijal,nedovrenu proizvodnju,gotove proizvode,
robu, blagajnu,kapital ,zarade zaposlenih,knjiga ulaznih
OSNOVNI POJMOVI U RAUNOVODSTVU-4

faktura,knjiga izlaznih faktura,kupce, dobavljae......
Osim navedenog za tuu robu ,zemljite,objekte i sl.
vodi se vanbilansna evidencija.
Voenje poslovnih knjiga obezbeuje :
- uvid u stanje i kretanje imovine,obaveza i kapitala
- utvrivanje prihoda i rashoda poslovanja
- izradu kalkulacije cene kotanja proizvoda i prodajne cene
- izradu planova,analiza i kontrolu poslovanja
- knjigovodstvene isprave sastavljaju se u delu u kome je nastala poslovna promena,
zatim se nakon potpisa rukovodioca koji potvruje istinitost promene,isprava dostavlja na
kontrolu koja proverava ispravnost,tanost i zakonitost isprave. Isprave se zatim daju u
likvidaturu na plaanje odnosno naplatu,a kontrolu zakonitosti plaanja ili naplate
potvruje ef knjigovodstva ili finansijske slube. Isprava zatim ide na kontiranje kod kontiste
koji pie nalog za knjienje. Nalog proknjiava knjigovoa koji nakon toga ispravu i nalog
arhivira.
-godinji obraun - njime se utvruje stanje imovine,kapitala i obaveza na odreeni dan,
odnosno prihodi i rashodi za odreeni period. Sastavlja se obavezno 31. decembra, kod statusnih
promena, prestanka rada preduzea a moe i ee.
Ovi obrauni iskazuju se u
- Bilansu stanja
- Bilansu uspeha
- Izvetaju o tokovima gotovine
- Izvetaju o promenama na kapitalu
- Napomenama uz finansijske izvetaje
- Statistikom aneksu
ef raunovodstva odgovoran je da Agenciji za privredne registre preda ove obraune u
zakonskom roku.
uvanje poslovnih knjiga je obavezno. Godinji izvetaji uvaju se u originalu, odnosno
raunovodstveni softver uva se na disku ili disketi. Za uvanje dokumentacije odgovoran je ef
knjigovodstva ili lice koje on odredi.
Procenjivanje pozicija raunovodstvenih izvetaja - ovde se utvruje, kada i kako vriti otpis
potraivanja,po kojim metodu vriti obraun izlaza materijala i robe,da li se kod merenja
vrednosti nekretnina i opreme primenjuje osnovni ili alternativni postupak, nain obrauna
amortizacije,kriterijume razvrstavanja na osnovna sredstva i sitan inventar,dali i kako e se voditi
pogonsko knjigovodstvo,za ega e se vriti dugorona rezervisanja ...
Odredbe Pravilnika o raunovodstvu moraju biti u skladu sa Zakonom o raunovodstvu i
Meunarodnim raunovodstvenim standardima (Meunarodnim standardima finansijskog
izvetavanja).

KNJIGOVODSTVENI SISTEMI
1. Sistem dvojnog knjigovodstva , obavezno ga primenjuju sva pravna lica a on
podrazumeva da se svaka poslovna promena mora knjiiti na najmanje dva konta, kao duguje na
jednoj strani, i kao potrauje na drugoj strani. Dakle,svaka poslovna promena knjii se na dva ili
vie konta,kao duguje na jednoj strani i kao potrauje na drugoj strani i to,i u dnevniku,i u glavnoj
knjizi.Ovaj sistem porazumeva obavezno voenje pomonih knjiga .
2. Sistem prostog knjigovodstva mogu da primenjuju samo preduzetnici.Ono podrazumeva da se
svaka poslovna promena knjii na jednom raunu,i to kao duguje (ulaz) ili kao potrauje(izlaz).
Po novom Zakonu o raunovodstvu,voenje poslovnih knjiga po prostom knjigovodstvu vie nije
dozvoljeno. Meutim,poto Zakon o porezu na dohodak graana kojim se ureuje poslovanje
preduzetnika jo nije usklaen sa Zakonom o raunovodstvu,preduzetnici mogu i dalje da vode
knjige po sistemu prostog knjigovodstva.
OSNOVNI POJMOVI U RAUNOVODSTVU-5


ODGOVORNOST za poslovne izvetaje snosi odgovorno lice u preduzeu (direktor). Preduzee
samo odreuje koje kvalifikacije moraju imati lica kojima je povereno voenje knjiga. Ovo mora
biti definisano u optem aktu preduzea. To znai da vie ne postoje dravni certifikati za
voenje poslovnih knjiga. Prema ranijim propisima su postojala tri struna zvanja : raunovoa,
samostalni raunovoa i ovlaeni raunovoa. Licima koja su stekla jedno od tih zvanja ona se i
dalje priznaju.

PREDMET KNJIGOVODSTVA je poslovna promena koja je izraena vrednosno, a ima uticaja
na bilansne pozicije. Poslovna promena evidentira se u knjigovodstvenom dokumentu na dan
nastanka promene . U roku od 3 dana mora se dostaviti knjigovodstvu koje je duno da je u roku
propisanim pravilnikom o raunovostvenim politikama,a najkasnije u roku od 5 dana proknjii u
poslovne knjige.

OSNOVNI INSTRUMENTI KNJIGOVODSTVA su knjigovodstveni dokumenat, kontni
okvir,poslovne knjige. Knjigovodstveni dokument se uz pomo kontnog okvira iskontira a zatim
proknjii u poslovne knjige i tako se evidentiraju promene .

METODE KNJIENJA su 1) RUNA a) prenosna
b) kopirna
2) KOMPJUTERSKA



OSNOVNI POJMOVI - OBJANJENJE

KONTO = RAUN, ima dve strane :leva =duguje, desna = potrauje

D______________________________________________P
DUGUJE POTRAUJE
ZADUITI ODOBRITI
NA TERET U KORIST
UPLATITI ISPLATITI
UKNJIITI ISKNJIITI


DUGUJE uvek onaj ko prima POTRAUJE uvek onaj ko daje


Kod konta koji imaju pasivni saldo rei "uknjiiti" i "isknjiiti" menjaju mesta. Takoe,u
bankarskoj terminologiji,kada se kae "na teret iro rauna" podrazumeva se plaanje sa iro
rauna,a kada se kae "u korist iro rauna" podrazumeva se uplata na iro raun.

KONTIRANJE je utvr|ivanje koji konto duguje, a koji potrauje.

KNJIENJE je upisivanje poslovne promene u poslovne knjige.

NALOG ZA KNJIENJE je interni obrazac kojim kontista odreuje na koji konto se knjii
odreena poslovna promena te, nalae knjigovoi da proknjii iskontiranu poslovnu promenu u
poslovne knjige.

OSNOVNI POJMOVI U RAUNOVODSTVU-6

KNJIGOVODSTVENA STAVKA je kada jednu poslovnu promenu proknjiimo na jednom
kontu kao DUGUJE, a kada tu istu promenu proknjiimo na drugom kontu kao
POTRAUJE,onda je to KNJIGOVODSTVENA PROTIVSTAVKA. Knjigovodstvena stavka
i knjigovodstvena protivstavka daju ravnoteu.

D 612 Prihodi od prodaje proizv. P D 202 Kupci u zemlji P

knjig.protivstavka knjig. stavka



SALDO je razlika izmeu dugovnog i potranog prometa na jednom kontu.

STORNIRANJE je ponitavanje pogreno proknjiene poslovne promene, moe biti:

1 Crveno 2 Crno (kontra strana)
D 202 kupci u zemlji P D 202 kupci u zemlji .
1100 1100 1100
1100






KONTNI OKVIR- PLAN
Propisuje ga ministar finansija, po bilansnom principu.
Ukupno ima 10 klasa i to 0-9. Svaka klasa moe se ralaniti na 10 grupa, koje se obeleavaju
dvocifrenim brojevima 00-99. Svaka grupa moe se ralaniti na 10 sintetikih rauna koji se
obeleavaju trocifrenim brojevima 000-999.
Na osnovu propisanog sintetikog kontnog plana,svako preduzee treba da saini analitiki kontni
plan ,prema svojim potrebama, dekadnim sistemom ralanjavanja.

KLASE RAUNA 0-9

GRUPE RAUNA 00-99 PROPISANI OKVIR
(OBAVEZAN JE)
SINTETIKI (OSNOVNI) RAUNI 000-999

SUBSINTETIKI RAUNI 0000 - 9999

ANALITIKI RAUNI 00000-99999 SAMOSTALNO OTVARANJE
U PREDUZEU
DALJE PREMA POTREBI ................................. ( FAKULTATIVAN JE)







OSNOVNI POJMOVI U RAUNOVODSTVU-7



RASPORED KLASA RAUNA U BILANSU STANJA I USPEHA

1. BILANS STANJA

Klase u aktivi Klase u pasivi
Klasa naziv Klasa naziv
0 Neuplaeni upisani kapi- 3 Kapital
tal i stalna imovina
1 Zalihe 4 Dugorona rezervisanja i obaveze
2 Kratkorona potraivanja,
plasmani i gotovina

88 Van bilansna aktiva 89 Vanbilansna pasiva
(tua sredstva) (obaveze za tua sredstva)


GLAVNA KNJIGA- naziv za sve raune (rauni posmatrani zbirno). S obzirom da u svakom
stavu za knjienje postoji ravnotea izmeu strana duguje i potrauje,ukupan promet leve i desne
strane svih rauna u glavnoj knjizi mora biti isti.

DNEVNIK- hronoloka evidencija poslovnih doga|aja tj. u njemu se stavovi za knjienje daju
onim redom kojim su poslovni dogaaji nastajali. Stav za knjienje moe biti prost i sloen. Prost
stav je kada jedan raun duguje i jedan raun potrauje,a kod sloenih stavova imamo vie rauna
bilo na dugovnoj,bilo na potranoj strani. U stavovima za knjienje se prvo piu rauni koji
duguju pa zatim rauni koji potrauju. Dnevnik predstavlja kontrolu glavne knjige jer se dugovni
i potrani promet u dnevniku moraju slagati sa dugovnim i potranim prometom u glavnoj knjizi.

PROBNI BILANS (BRUTO BILANS,ZAKLJUNI LIST)- na osnovu njega se sastavljaju
periodini obrauni. Sadri sve raune glavne knjige sa podacima: poetni saldo rauna, tekui
promet,ukupan promet i krajnji saldo rauna. Ukupan promet se mora slagati sa prometom glavne
knjige i prometom dnevnika.




2. BILANS USPEHA

Ovde su rasporeene samo klasa 6(prihodi) i klasa 5(rashodi) i to:

Klasa 6 Prihodi:

grupe 60-65 Poslovni prihodi
grupa 66 Finansijski prihodi
grupe 67-68 Ostali prihodi
grupa 69 Dobitak poslovanja koje se obustavlja

Klasa 5 Rashodi:

grupe 50-55 Poslovni rashodi
OSNOVNI POJMOVI U RAUNOVODSTVU-8

grupa 56 Finansijski rashodi
grupe 57-58 Ostali rashodi
grupa 59 Gubitak poslovanja koje se obustavlja


Klase rauna 7,8 i 9 su vanbilansne.
Klase 0-8 su klase finansijskog knjigovodstva.
Klasa 9 je klasa pogonskog knjigovodstva (obraun trokova i uinaka).




OTVARANJE POSLOVNIH KNJIGA
Knjigovodstvo se mora poeti voditi od dana upisa u registar,a za to je potrebno imati sledeu
dokumentaciju: -akt o osnivanju (ugovor);
- osnivaki inventar sa zapisnikom o proceni vrednosti uloene
imovine;
- potvrda banke o polaganju propisanog novanog depozita;
- akt o organizaciji i nainu voenja knjigovodstva;
- usvojen analitiki kontni plan
OSNIVAKI INVENTAR je pregled imovine i kapitala koju su osnivai uloili sa
spiskom ulagaa. Forma mu nije propisana. Odreuje ga struka ili praksa.


POETNI OSNIVAKI INVENTAR Sastavljen dana ____________
Imovina
Ulagai
jedinica
mere
koliina cena po
jedinici
vrednost
4x5
Napomena
1 2 3 4 5 6 7
a
b
c
d
Poljopr. zemljite
Graev. objekat
Oprema
Novani ulog
ha
m2
din
din
3
200
-
-
20.000
1.000
-
-
60.000
200.000
40.000
100.000
K.O. Klisa Z.K.U23
vlasniki list
specifikacija
Dnevnik blagajne


UKUPNO DIN 400.000
1 Marko Markovi - - - 250.000 L.K. br...SUP N.Sad
2 Pero Petrovi - - - 150.000 L.K. br..SUP Ruma
UKUPNO 400.000



Sastavio m.p. Direktor

____________________ _______________________



Predsednik

______________________
OSNOVNI POJMOVI U RAUNOVODSTVU-9


POETNI BILANS STANJA- otvara se na osnovu osnivakog inventara,oblik i sadrina su mu
propisani.


POETNI- OSNIVAKI BILANS STANJA sastavljen na dan_______________
Konto aktiva - imovina Predkolona - iznos kolona - iznos
020
022
023
243
Zemljite
Graevinski objekti
Oprema
Blagajna
60.000
200.000
40.000
100.000
60.000
200.000
40.000
100.000

UKUPNO- AKTIVA 400.000 400.000
Konto Pasiva- vlasnitvo
3011
3012
Udeo osnivaa Marka Markovi
Udeo osnivaa Pere Petrovia
250.000
150.000
UKUPNO - PASIVA 400.000


SASTAVIO DIREKTOR

____________________ ________________________



PREDSEDNIK

____________________



Poetni osnivaki inventar i poetni osnivaki bilans stanja uvaju se trajno, do steaja ili
likvidacije,a nakon toga se predaju na uvanje dravnim arhivima.
Na osnovu podataka iz poetnog bilansa stanja otvaraju se rauni glavne knjige,dnevnik
i pomone knjige,za koje je potrebno napisati nalog za knjienje.

NALOG ZA KNJIENJE sastavlja se na osnovu poetnog osnivakog bilansa ako je
u pitanju novoosnovano preduzee , odnosno na osnovu
bilansa stanja od 31.12. prethodne godine.
Kontira se tako to rauni aktive duguju za visinu sopstvenog
salda a odobrava raun 700 za zbir aktive,a rauni pasive
potrauju u visini sopstvenog salda a zaduuje se raun 700
za zbir pasive.
Saldo na raunu 700 mora biti 0 (nula). Raun treba biti
zatvoren.





OSNOVNI POJMOVI U RAUNOVODSTVU-10

NALOG ZA KNJIENJE br 1 / 2005 dana ______________


R
B
KONTO OPIS IZNOS
Duguje Potrauje Duguje Potrauje
1





2
020
022
023
243


700




700


3011
3012

Zemljite
Graevinski objekti
Oprema
Blagajna
Raun otvaranja glavne knjige

Raun otvaranja glavne knjige
Udeo Marka Markovia
Udeo Pere Petrovia

60.000
200.000
40.000
100.000


400.000




400.000


250.000
150.000





BILANSNE PROMENE

Sve promene u knjigovodstvu mogu se svrstati u osam vrsta:
I Prve etiri vrste promena utiu samo na bilans stanja:
1) POVEANJE AKTIVE I PASIVE - kupljen je materijal od dobavljaa 101/433
2) SMANJENJE AKTIVE I PASIVE- isplaen je dobavlja sa iro rauna 433/241
3) PROMENE U STRUKTURI AKTIVE -kupac je uplatio svoj dug 241/202
4) PROMENE U STRUKTURI PASIVE
Kratkoroni kredit je,u dogovoru sa bankom,pretvoren u dugoroni 422/414

II Druge etiri vrste promena utiu delom na B. S. a delom na B.U.
5) POVEANJE RASHODA U B.U. I SMANJENJE AKTIVE U B.S.
Ustanovljen je manjak materijala u magacinu............. .............. 574/101
6) POVEANJE PRIHODA U B.U. I SMANJENJE OBAVEZA U B.S.
Otpisana je obaveza prema jednom dobavljau .......................... 433/677
7) POVEANJE RASHODA U B.U. I POVEANJE PASIVE U B.S.
Dobavlja je obraunao zateznu kamatu.................................... 562/433
8)POVEANJE AKTIVE U B.S. I POVEANJE PRIHODA U B.U.
Obraunali smo zateznu kamatu kupcu....................................... 202/662











OSNOVNI POJMOVI U RAUNOVODSTVU-11

BILANSNE PROMENE -GRAFIKI PRIKAZ

BILANS STANJA
AKTIVA PASIVA
___________________________________________________ PROMENE
U
1 + 1 + 1 BILANSU
2 - 2 - 2 STANJA
3( + i -)3 4(+ i -)4_________
5 - - 6
8 + + 7 PROMENE
DELOM U
8 7 BILANSU
5 6 STANJA A
DELOM U
BILANS USPEHA BILANSU
___________________________________________________ _USPEHA
5 + + 6
7 + + 8_________


Dejstvo bilansnih promena prikazaemo na primeru kroz sukcesivne bilanse. Kreemo od
pretpostavljenog poetnog bilansa stanja.

1. Kupljeno je materijala od dobavljaa u iznosu od 20.000,00 din.
2. Sa iro rauna dobavljaima je isplaeno 10.000,00 din.
3. Kupci su uplatili na iro raun 30.000,00 din.
4. U dogovoru sa bankom,deo kratkoronog kredita,u iznosu od 25.000,00 din.,
pretvoreno je u dugoroni kredit.
5. Utvren je manjak materijala u magacinu u iznosu od 500,00 din.-na teret preduzea.
6. Otpisuje se obaveza prema dobavljau u iznosu od 1.000,00 din.,zbog zastarelosti.
7. Dobavlja je obraunao zateznu kamatu u iznosu od 3.000,00 din.
8. Preduzee je obraunalo zateznu kamatu kupcima u iznosu od 1.500,00 din.

AKTIVA (Duguje) POETNI BILANS STANJA PASIVA (Potrauje)
Oprema 20.000,00 Kapital 60.000,00
Materijal 30.000,00 Kratkoroni kredit 50.000,00
Kupci 70.000,00 Dobavljai 40.000,00
iro raun 30.000,00
150.000,00 150.000,00


AKTIVA (Duguje) BILANS STANJA 1 PASIVA (Potrauje)
Oprema 20.000,00 Kapital 60.000,00
Materijal (+) 50.000,00 Kratkoroni kredit 50.000,00
Kupci 70.000,00 Dobavljai (+) 60.000,00
iro raun 30.000,00
170.000,00 170.000,00

OSNOVNI POJMOVI U RAUNOVODSTVU-12


AKTIVA (Duguje) BILANS STANJA 2 PASIVA (Potrauje)
Oprema 20.000,00 Kapital 60.000,00
Materijal 50.000,00 Kratkoroni kredit 50.000,00
Kupci 70.000,00 Dobavljai (-) 50.000,00
iro raun (-) 20.000,00
160.000,00 160.000,00


AKTIVA (Duguje) BILANS STANJA 3 PASIVA (Potrauje)
Oprema 20.000,00 Kapital 60.000,00
Materijal 50.000,00 Kratkoroni kredit 50.000,00
Kupci (-) 40.000,00 Dobavljai 50.000,00
iro raun (+) 50.000,00
160.000,00 160.000,00


AKTIVA (Duguje) BILANS STANJA 4 PASIVA (Potrauje)
Oprema 20.000,00 Kapital 60.000,00
Materijal 50.000,00 Dugoroni kredit (+) 25.000,00
Kupci 40.000,00 Kratkoroni kredit (-) 25.000,00
iro raun 50.000,00 Dobavljai 50.000,00
160.000,00 160.000,00


AKTIVA (Duguje) BILANS STANJA 5 PASIVA (Potrauje)
Oprema 20.000,00 Kapital 60.000,00
Materijal (-) 49.500,00 Dugoroni kredit 25.000,00
Kupci 40.000,00 Kratkoroni kredit 25.000,00
iro raun 50.000,00 Dobavljai 50.000,00
159.500,00 160.000,00


RASHODI (Duguje) BILANS USPEHA 1 (uz Bil.St. 5) PRIHODI (Potrauje)
Manjkovi (+) 500,00


500,00


AKTIVA (Duguje) BILANS STANJA 6 PASIVA (Potrauje)
Oprema 20.000,00 Kapital 60.000,00
Materijal 49.500,00 Dugoroni kredit 25.000,00
Kupci 40.000,00 Kratkoroni kredit 25.000,00
iro raun 50.000,00 Dobavljai (-) 49.000,00
159.500,00 159.000,00

OSNOVNI POJMOVI U RAUNOVODSTVU-13


RASHODI (Duguje) BILANS USPEHA 2 (uz Bil.St. 6) PRIHODI (Potrauje)
Manjkovi 500,00 Otpis obaveze (+) 1.000,00

500,00 1.000,00


AKTIVA (Duguje) BILANS STANJA 7 PASIVA (Potrauje)
Oprema 20.000,00 Kapital 60.000,00
Materijal 49.500,00 Dugoroni kredit 25.000,00
Kupci 40.000,00 Kratkoroni kredit 25.000,00
iro raun 50.000,00 Dobavljai (+) 52.000,00
159.500,00 162.000,00


RASHODI (Duguje) BILANS USPEHA 3 (uz Bil.St. 7) PRIHODI (Potrauje)
Manjkovi 500,00 Otpis obaveze 1.000,00
Rashodi kamata (+) 3.000,00
3.500,00 1.000,00


AKTIVA (Duguje) BILANS STANJA 8 PASIVA (Potrauje)
Oprema 20.000,00 Kapital 60.000,00
Materijal 49.500,00 Dugoroni kredit 25.000,00
Kupci (+) 41.500,00 Kratkoroni kredit 25.000,00
iro raun 50.000,00 Dobavljai 52.000,00
161.000,00 162.000,00


RASHODI (Duguje) BILANS USPEHA 4 (uz Bil.St. 8) PRIHODI (Potrauje)
Manjkovi 500,00 Otpis obaveze 1.000,00
Rashodi kamata 3.000,00 Prihodi od kamata (+) 1.500,00
3.500,00 2.500,00


Prve etiri promene se odnose samo na bilans stanja. Aktiva i pasiva su posle svake promene u
ravnotei a preduzee ne ostvaruje finansijski rezultat tj. prihode i rashode. Od pete do osme
promene su prikazani poslovni dogaaji koji se knjie delom u bilansu stanja a delom u bilansu
uspeha. Aktiva i pasiva vie nemaju ravnoteu posle svake promene. Ravnotea postoji posle
svake promene kada se bilans stanja i bilans uspeha posmatraju zbirno tj. AKTIVA + RASHODI
= PASIVA + PRIHODI. To znai da kada je aktiva vea od pasive,tada su rashodi manji od
prihoda,i obrnuto,kada je pasiva vea od aktive,tada su rashodi vei od prihoda. U naem
primeru,preduzee je ostvarilo gubitak od 1.000,00 din. Za toliko je pasiva vea od aktive u
bilansu stanja,i za toliko su vei rashodi od prihoda u bilansu uspeha. Prilikom periodinih
obrauna,izjednaavaju se aktiva i pasiva u bilansu stanja i rashodi i prihodi u bilansu uspeha,
tako to se i u jedan i u drugi bilans unese isti iznos ali na suprotne strane. U naem primeru bi se
gubitak tekue godine u iznosu od 1.000,00 din. uneo u bilans stanja na dugovnu stranu,i u bilans
OSNOVNI POJMOVI U RAUNOVODSTVU-14

uspeha na potranu stranu (knjienje: 351/724). U sluaju da je ostvaren dobitak,knjienje bi bilo
724/341.

Na kraju uvodnog izlaganja,pomenuemo osnovna naela kojih se treba drati prilikom voenja
poslovnih knjiga:
procenjivanje se vri po nabavnim cenama i po ceni kotanja,osim kada je trina cena
nia od cene kotanja;
imovina i obaveze se procenjuju pojedinano,a eventualna grupna procenjivanja
uvedena radi racionalnosti treba da proistiu iz pojedinanih procenjivanja;
odabrana pravila procenjivanja treba da se primenjuju u duem periodu-naelo
doslednosti;
u bilans se mogu unositi samo realizovani dobici-naelo realizacije;
za bilansiranje pozicija aktive se primenjuju najnie verovatne vrednosti,a za
bilansiranje obaveza najvie verovatne vrednosti,iz ega u bilansu uspeha proistie
odmeravanje rashoda navie i prihoda nanie-naelo impariteta;
u bilans se unose svi prihodi i rashodi koji se odnose na obraunski period,bez obzira
na datum naplate prihoda i plaanja rashoda-naelo uzronosti prihoda i rashoda;
bilans otvaranja poslovne godine treba da se slae sa zakljunim bilansom prethodne
godine-naelo identiteta bilansa.