Uvod

Da bi drava funkci oni sal a t reba da obezbedi pot rebna

sredst va za finasiranje javnih rashoda. Ova sredsta ona obezbeuje
pomou dva izvora. Ti i z vor i s u pr i va t no- pr a vni i j a vno-
pr a vni pr i hodi . Pr i va t no- pr a vni ori !i narni " pri hodi su
oni koj e drava ost varuj e put em svoj e posl ovne akt i vnost i #
odnosno preko j avni h dravni h" preduzea. $avno-pravni
derivativni" prihodi su oni koje drava ostvaruje tako %to zakonom
oduzima deo dohotka od onih lica koja su pot&injena njenom poreskom
sistemu. Porezi predst avl j aj u naj zna&aj ni j i pri hod drave#
koj i m ona fi nansi ra vlastite neprofitne institucije# kao %to su
zdravstvo# %kolstvo# pravosue itd. 'od poreza ne postoji neposredna
protiv uslu!a# npr. kao kod naknade# ve se sredstva od poreza
koriste u javne svrhe. Ovi m r a dom u va s poku% a t i pr ove s t i
kr oz i s t or i j u por e z a # nj i hove osnovne karakteristike i
upoznati sa osnovnim pojmovima vezanim za ovu temu...

1
Prihodi drave
Drava obavlja razli&ite funkcije( ona obezbeuje unutra%nju i
spoljnu bezbednost !raani ma# preko svoj i h or!ana ost varuj e
zakonodavnu# i zvr%nu# upravnu i sudsku vl ast . Or!ani zuj e
obrazovanj e zdravst venu i socijalnu za%titu. Da bi se obezbedile te
funkcije potreban je odreen iznos javnih dravnih" prihoda. Prihodi
drave se dele na dve velike !rupe(
-privatnopravne prihodi

-javnopravne prihode
Privatnopravni ori!inarni" javni prihodi su oni koji se
ostvaruju poslovnim aktinostima drave. Poslovne aktivnosti drave su
u osnovi iste kao posl ovne akt i vnost i subj ekat a pri vat no!
prava. Pri vat opravni j avni prihodi obuhvataju prihode od
dravne imovine kao i prihode koje ostvare javna preduzea u
vlasni%tvu drave.
$avnopravni derivativni" prihodi javni prihodi su oni do kojih
drava d o l a z i v r % e i p r e r a s p o d j e l u n a c i o n a l n o !
d o h o t k a n a o s n o v u s v o ! i mpe r i j uma " t a ko % t o
z a konom oduz i ma de o s r e ds t a va od l i c a koj a
s u pot&injena njenom fiskalnom suverenitetu. $avnopravni
prihodi se mo!u obezbijediti( neposrednim i posrednim nametanjem.
-)eposredno nametanje predstavlja plaanje neke javne dabine
licima koja se nau u zakonom predvoenoj situaciji npr. ostvaruju
zaradu" a koja su pot&injena dravnom fiskalnom suverenitetu npr.
strani dravljani koji borave na teritoriji drave due od *+, dana u
2
toku jedne !odine". - !rupu ovih dabina spadaju plaanje poreza# taksi#
doprinosa#naknada.
-- posredno nametanje spadaju plaanje kazni izre&enih u
krivi&nom ili prekr%ajnom postupku kao i prihodi proistekli iz neko!
dvostrano! pravno! posla.

Neposredno nametnuti javnopravni prihodi
- neposredno nametnute javne prihode se ubrajaju(
-Porezi
-Takse
-Doprinosi
-)aknade
Taksa predstavlja fiskalni prihod u novcu koji se plaa
dravi kao na dokna da z a ne ku odr e e nu us l u!u koj i ne ki
dr a vni or !a n oba vl j a obvezniku. )pr. plaamo dravnu
taksu za izdavanje nekod dokumenta# i kao protivuslu!u dobijemo
traeni dokument.
Doprinos predstavlja fiskalni prihod kod ko!a su zastupljeni i
elementi poreza i elementi takse. Doprinos predstavlja naknadu za korist
obvezniku# al i j e t a kori st i st ovremeno %i ra j er se
rasprost ranj uj e na sve pri padni ke odreene zajednice. )pr.
dopinos za iz!radnju puta.
)aknada je fiskalni prihod koji se plaa na osnovu kori%enja
dobara od op%te! interesa. .ajedni&ko taksi i naknadi je %to plaen izos u
3
dobroj meri od!ovara tro%kovima uslu!e koju prua dravna
or!anizacija. )pr. Plaamo naknadu za kori%enje dravno! zemlji%ta.
- dana%njim fiskalnim sistemima kao velik izvor javnih prihoda
javlja se doprinos za socijalno osi!uranje. To je zakonom uvedena
dabina &ija je namena unapred utvrena# a koju su duna da plaaju
samo ona lica koja pripadaju odreenoj dru%tvenoj !rupi povezanoj
zajedni&kim ekonomskim i socijalnim interesom. )pr. isplata
osi!urane sume osi!uraniku ili dru!im licima kada se desi osi!urani
slu&aj.

Porezi
Istorija poreza
Od kada postoji drava postoji i potreba da se ona finansira.
)a&in njeno! finansiranja se veoma menjao tokom vremena. -
starija vremena porezi su bili manje vani ne!o danas a drava i vladar
su se vi%e oslanjali na p r i h o d e o d z e ml j e i r u d n i k a
p l e me n i t i h me t a l a k o j i s u s e n a l a z i l i u vl adar evoj
svoj i ni . /l adar j e# kao vl asni k sve!a post oj ee!# kori st i o
rad podanika za svoje dravne potrebe# a bez oporezivanja.
0nanije drave su napl ai val e t ri but od pokoreni h drava. 1
t ada su# i pak# post oj al i i zvesni porezi# odnosno dabine. -
2!iptu se pominju porezi na ulje i kuvanje i !lavarina# u 3r&koj
carina i porez na robove i strance# u 4imu !lavarina# a kasnije i
porez na naslee i na promet so# ito". - srednjem veku prihodi od
zemlje i rudnika ostaju vaan izvor prihoda drave i vladara# ali se
%ire i porezi u obliku !lavarine# poreza na zemlju#naslee i dru!e
dabine. Deo poreza plaa se u naturi kao deo etve ili u stoci. -
tom periodu crkva sti&e velike prihode od raznih dabina. Pojava i rast
4
poreza &vrsto je vezana za ratove i potrebu da se u kratkom roku povea
dravni prihod. Tako je prvi porez na dohodak !raana uveden u
2n!leskoj *566. !odine da bi se finansirali ratovi sa )apoleonom. 1
kasnije su skokovi u oporezi vanj u bi l i uzrokovani rat ovi ma.
Pro!resi van porast poreza na dohodak !radjana uveden je prvi
put u Pruskoj *+7,. !odine a zatim i u dru!im zemljama
8ritanija *695. -0: *6*,. ;rancuska *6*5. !odine". - 2n!leskoj
je u srednjem veku naplaivan porez za svaki prozor na z!radi# pa
su poreski obveznici zazidavali prozore da bi plaali manji porez.
Posledica takve poreske politike se i danas moe videti na nekim
z!radama u <ondonu.
Pojam i definicija poreza
Porezi predstavljaju neposredno nametnute javne prihode
nametnute fizi&kim i pravnim licima koja su pot&injena fiskalnom
suverenitetu drave# i predst avl j aj u naj zna&aj ni j i obl i k j avni h
pri hoda koj i fi nansi raj u j avne potrebe u savremenim dravama.
.a razliku od takse za koju dravni or!an obvezni ku daj e neku
prot i vusl u!u npr. paso%"# kod poreza t a di rekt na protiv
uslu!a ne potoji. Osnovna svrha ubiranja poreza je finansiranje budeta i
propisanih nadlenosti drave i njenih jedinica. Porezi su najvaniji
izvor budeta i bez njih drava ne bi mo!la da funkcioni%e i finansira
javna dobra i zajedni&ke potrebe kao %to su odbrana# za%tita svojine i
prava !raana# javni red i mir# obrazovanje# zdravstvo i sli&no. Definicija
poreza bi tako !lasila(
Porez predst avl j a i nst rument j avni h pri hoda koj i m
drava# ukl j u&uj ui i ni e obl i ke pol i t i &ko-t eri t ori j al ne
or!ani zovanost i # od s ubj e ka t a pod nj e nom por e s kom
vl a % u pr i nudno uz i ma nov& a na s r e ds t va # be z
ne pos r e dne pr ot i v us l u!e # u s vr hu pokr i va nj a s voj i h
fi nansi j ski h pot reba i post i zanj a dru!i h# prvenst veno
ekonomski h i socijalnih ciljeva.
5
Pored !lavno! cilja# tj. finansiranja budeta# dru!i ciljevi
oporezivanja su(
-redustribucija dohotka ili imovine# !de se odreeni !raani
oporezuju vi%e a neki manje
-destimulisanje odreenih pona%anja# kao %to su potro%nja
alkohola ili duvana kroz visoke akcize
-u!radnja stabilizatora ukupno! dohotka zemlje kroz
pro!resivno oporezivanje# kako veruju neki ekonomisti.
/ana osobina pojedinih poreza je vrsta poreske stope. Ona moe biti(
- proporcionalna# kada stopa ostaje ista bez obzira na rast dohotka

- pro!resivna# kada raste stopa sa poveanjem dohotka
- re!resivna# kada se stopa smanjuje sa rastom dohotka
Po%to se javni prihodi u!lavnom poistovjeuju sa porezima
jer oni imaju n a j v e i u d e o u p r i h o d i ma d r a v e . Tr e b a
n a p me n u t i d a s e u s t r a n o j t ermi nol o!i j i t ermi n porez
en!. Ta=" naj &e%e kori st i kao si noni m za prihode drave.
1sto tako treba uzeti u obzir da svaka zemlja ima razli&it sistem
javnih prihoda# pa s to!a ni klasifikacije nee uvek biti iste.
.ato pol azna t a&ka za pret rai vanj a st rane l i t erat ure t reba
bi t i t ermi n j avne finansije.
Karakteristike poreza
Osnovne karakteristike poreza# po kojima se one razlikuju
od dru!ih oblika javnih prihoda# su(
6
-Derivativnost poreza
-Prisilnost poreza
-Porezima se finansiraju javni rashodi
-Odsustvo neposredne protivnaknade
-Porez je nov&ano davanje.
Ostale karakteristike preza su( nepovratnost# teritorijalnost#
nedestinisanost# porezi se ubiru iz obnovljivih izvora...
Derivativnost poreza
Derivativnost zna&i izvedenost# %to zna&i da su poreski prihodi
izvedeni kroz mehanizam preraspodele dohotka# a nisu rezultat dravne
ekonomske aktivnosti. Drava od fizi&kih i pravnih lica# nad kojima ima
poresku mo# oduzima ili deo novostvorene vrednosti tekue !odine ili
deo akumulisano! nacionalno! dohotka iz prethodnih !odina. 1 tako
prikupljena sredstva koristi za finansiranje javnih rashoda. Postoje i
ori!inarni izvorni" javni prihodi koj e drava pri kupl j a
prodaj om svoj i h proi zvoda# a nj i h ost varuj u j avna preduzea
npr. komunalne uslu!e".

Prisilnost poreza
Porez je nedobrovoljno plaanje dravi iz razlo!a %to se njime
umanjuje raspoloivi dohodak# odnosno imovina pravnih i fizi&kih lica. 1
prirodno je da !a lice nee rado prihvatati. - demokratskim dru%tvima se
vodi ra&una da namene ubiranja poreza imaju le!itimitet# u vidu podr%ke
veine. Pa se tako u njima ne javlja problem kod uvoenja poreza
7
ve kod naplate. Dok se u nedemokrat ski m dru%t vi ma
pot e%koe j avl j aj u i kod uvoenj a i st i h# a ne samo kod naplate.
Porezima se finansiraju javni rashodi
$edna od osnovnih funkcija javnih finansija je u alokaciji
ekonomskkih resursa. Tako %to se deo sredstava pravnih i fizi&kih
lica uzima i njima se finansiraju javni rashodi. Ti javni rashodi u
nekim dravama predstavlja fi nansi ranj e zdravst va#
obrazovanj a# voj ske. . . " su usl ovl j ena pol i t i &ki m# kulturnim#
istorijskim i dru!im okolnostima. Tako da su krajnji korisnici tih uslu!a
opet poreski obveznici.
Odsustvo neposredne protivnaknade
Onome ko j e pl at i o porez od st rane drave ne post oj i
neposredna protiv naknada# ali postoji posredna u vidu kori%enja
javnih dobara. Takodje ne postoji ni proporcionalnost izmedju visine
poreza i koristi koju korisnik ima od kori%enja javnih dobara. Tako npr.
i strasteni parni&ar i osoba koja nikada nije usla u neku sudsku
ustanovu plaaju porez iz ko!a se finansira funkcionisanje
pravosua. Tako da ne zna&i da lica koja snose poreski teret nemaju bas
nikakvih koristi od tro%enja prikupljenih sredstava.
Porez je novano davanje
- savremeni m t ri %ni m ekonomi j ama se porezi
obra&unavaj u u nov&anim jedinicama i ubiru se u novcu. 1storija
poreza pokazuje primere kada su se porezi pl aal i u nat uri i l i
radu. - dana%nj em si st emu j avni h pri hoda 0rbi j e post oj i
samo j edan na&i n pl aanj a poreza bez nov&ano! davanj a# a
t o j e samodopri nos predst avl j a namenski vanredni
l okal ni porez". )pr. pri i z!radnj i put a neko od me%t ana !de
8
se !radi put e da obavl j a posl ove prevoza# neko posl ove
ravnanj a t erena zavi sno od svoj i h mo!unosti.
Poreska naela
$o% od :dama 0mith-a su se ekonomisti bavili istraivanjem
poresko! sistema. Poku%ali su utvrditi na kojim na&elima bi se
poreski sistem trebao zasni vat i . :dam 0mi t h j e bi o prvi koj i
j e i st aknuo svoj a poznat a &et i ri poreska na&ela u knjizi
>> 8o!atsvo naroda>> *55?. !odine. Ta na&ela su bila(
* . 0 v a k i ! r a a n i n d u a n j e d r a v i p l a a t i p o r e z
i t o p r e ma s v o j i mekonomskim mo!unostima
@.Obaveza plaanja poreza mora biti re!ulisana zakonom.
Porez ne moe biti proizvoljan# ve unapred poznat poreskom
obvezniku
, . P o r e z s e n a p l a u j e o n d a k a d a j e t o
n a j p o v o l j n i j e z a p o r e s k o ! obveznika
A. Tro%kovi ubi ranj a poreza moraj u bi t i %t o ni i # kako
bi t eret poreski h obveznika bio %to podno%ljiviji# a prihod drave bio
%to vei.
/i%e od *99 !odina kasnije :dolph Ba!ner je formulisao devet
poreskih principa# koja su naj%ire u upotrebi# i svrstao ih u &etiri !rupe(
-;inansijsko
-2konomsko-politi&ko
-0ocijalno-politi&ko
-:dministrativno-politi&ko
;inansijsko na&elo# odnosi se na finasijsko oporezivanje. Postoje
dva zahteva ovo! na&ela a to su(
9
- izda%nost poreza# t reba da obezbedi dovol j no radi
pokri a j avni h prihoda
- e l a s t i & nos t por e z a # oni t r e ba j u da a ut oma t s ki
budu u s kl a du s a konjukturnim kretanjima u privredi

2konomsko pol i t i &ko na&el o # i ns i s t i r a na
e konoms kom e f e kt u oporezivanju. 1maju dva zahtjeva(
- izvor porezno! izvora# %to zna&i da forme oporezivanja treba da
budu raci onal ne i da se ne menj aj u kako ne bi do%l o do
poremeaj a u prevredi.
-voenje ra&una o u&incima pojedinih poreza# tj. porezi trebaju da
budu stimulativni
0ocijalno-politi&ko na&elo# odnosi se na oduzimanje moi
poduzea i !raana od st rane drave. 1 u ovom na&el u
post avl j aj u se dva osnovna zahteva ovo! na&ela# a to su(
- op%tost poreza# zna&i da su svi !raani duni da snose poreski
teret
-ravnomernost poreza# %to zna&i da se poreske obaveze
rasporeuju prema ekonomski m mo!unost i ma obavezni ka# s
obzi rom na t o koriste se razli&ite poreske stope(
*. proporci onal ne su one st ope ost aj u i st e nezavi sno od
rast a poreske osnovice# plaeni porez raste jednako sa osnovicom
@. pr o!r e s i vne s t ope r a s t u u ma nj e m i l i ve e m
i nt e z i t e t u s a r a s t om por e s ke os novi c e # pa pl a e ni
por e z pr o!r e s i vno r a s t e s a r a s t om osnovice
10
,.de!resivne stope su sli&ne pro!resivnim samo je razlika u
tome %to se ovde uzima najvea stopa pa se onda ide ka manjim
stopama# %to bizna&ilo da poreska osnovica opada
:dministrativno-politi&ko na&elo oporezivanja poznaje takoe
dva zahteva# a to su(
-odreenost poreza# to zna&i da se trebaju da utvrde osnovni
elementi poreza u zakonu kao %to su( obaveznik# osnovica# stopa#
oslobaanja i olak%ice# obra&un i naplata.
- u ! o d n o s t p l a a n j a # % t o z n a & i d a s e r o k o v i z a
p l a a n j e p o r e z a prila!oavaju obavezniku da bi mo!ao lak%e da
podnese poreski teret.
- j eft i noa ubi ranj a poreza# t j . ekonomi &nost %t o
pret st avl j a manj e izdatke &ime se neposredno umanjuje njihov
finansijski neto.
Elementi poreza poreska terminolo!ija"
PO420'1 O8/2.)1' C lice koje je prema zakonu u obavezi da plati
porez
PO420'1 P<:T:D C lice koje de facto plaa porez
PO420'1 D20T1):4 C lice koje prema nameri zakonodavca snosi
poreskiteret
PO420': 0PO0O8)O0T C ekonomska sposobnost obveznika
da plati porez
PO420'1 1./O4 C sve ono iz &e!a obveznik moe da plati porez
PO420'1 O8$2':T C manifestacija ekonomske sna!e koja prua
osnov zauvoenje neko! poresko! oblika
11
PO420': O0)O/1D: C u novcu iskazana vrednost poresko! objekta
PO420': 0TOP: C iznos poreza u odnosu na poresku stopu
PO420': T:41;: C sistematizovani pre!led poreskih objekata#
osnovica i poreskih stopa
PO420': P41$:/: C izve%taj poresko! obveznika poreskom
or!anu osvim &injenicama bitnim za utvrivanje poreza
PO420': 2/:.1$: C izbe!avanje plaanja poreza
PO420'2 O<:'E1D2 C skup zakonskih ustupaka poreskim
obveznicima ucilju umanjenja poresko! tereta

12
#akljuak
Od nastanka pa do dana dana%nje! oblici i nazivi poreza su se
menjali al i nj i hove osnovne karakt eri st i ke su ost al e
nepromenj ene# t j . u svom i z v o r n o m o b l i k u # n p r .
p r i s i l n o s t # o b a v e z a p l a a n j a i t d .
)j i h o v o m preraspodelom# pored kazni# taksi# naknada itd.# drava
finansira budetsku potro%nju i dobra od javno! zna&aja. 1 pored
prisilnosti poreza i nje!ovo! obavezno! plaanja# kao i nerado! odaziva
plaanju tih obaveza od strane poreskih obveznika# da bi izbe!la
evazi j u poreza drava mno!o vi %e panj e posveuj e
po%t ovanj u neki h poreski h na&el a kao %t o su fi nansi j sko#
ekonomsko- pol i t i &ko# soci j al no- politi&ko i administrativno-
politi&ko na&elo. Prou&avaj ui i obrauj ui ovu t emu#
zakl j u&i o bi h ovaj rad re&i ma &uveno! dravnika# pisca# filozofa i
ekonomiste 8. ;ranklina(
>>- ivotu su izvesne samo dve stvari( smrt i porezi >>

13
$iteratura
Prof. Dr Dejan Popovi# Poreski sistem# Fa!ro-art# 8eo!rad *666.
Prof. Dr :leksa Filijevi# $avne finansije# 2konomski fakultet
-niverziteta4epublike 0rpske# @999.
Dr 8oidar 4ai&evi# $avne finansije# 2konomski fakultet 8eo!rad#
@997.
GGG.Gikipedia.or!
GGG.!oo!le.com
14

%adraj
*. -vod......................................................................................................*
@. Prihodi drave........................................................................................@
,. )eposredno nametnuti javni prihodi.....................................................,
A. Porezi.....................................................................................................A
A.*. 1storija poreza............................................................................A
A.@. Pojam i definicija poreza...........................................................7
A.,. 'arakteristike poreza.................................................................?
A.,.*. Derivativnost poreza......................................................5
A.,.@. Prisilnost poreza............................................................5
A.,.,. Porezima se finansiraju javni rashodi............................+
A.,.A. Odsustvo neposredne naknade......................................+
A.,.7. Porez je nov&ano davanje..............................................+
A.A Poreska na&ela............................................................................6
A.7. 2lementi poreza poreska terminolo!ija"................................**
7..aklju&ak..............................................................................................*,
?.<iteratura..............................................................................................*A
15