www.pripreme-pomak.

hr Polaznlk
Kata Milic
Kemija II
Zagreb, akademska godina 2010./2011.

Nakladnik
Pomak, Zagreb 1. Ferenica 45
tel.: 01/24 50 904, 01/24 52 809
mtel.: +385 (91) 513 6794
www.pripreme-pomak.hr


Za nakladnika
Branko Lemac


Dizajn ovitka
minimum d.o.o.























Pomak, Zagreb, 2009.
Intelektualno je vlasnitvo, poput svakog drugog vlasnitva, neotuivo, zakonom zatieno i
mora se potovati (NN 167/03). Nijedan dio ove skripte ne smije se preslikavati ni umnaati na
bilo koji nain, bez pismenog doputenja nakladnika. Skripta slui iskljuivo za internu
uporabu na teajevima koji se, u okviru Priprema Pomak, odravaju kao pripreme za
polaganje ispita iz kemije na Dravnoj maturi.

1 Pripreme za razredbene ispite
Tvar
1
f
H
kJmol

A
1
f
G
kJmol

A
1 1
m
S
Jmol K

Tvar
1
f
H
kJmol

A
1
f
G
kJmol

A
1 1
m
S
Jmol K

Ag(s)
0,00 0,00 42,75
2
CuBr (s)
-141,4 - -
AgBr(s) -99,5 -93,68 107,1 CuO(s) -155 -127 43,5
AgCl(s) -127,0 -109,7 96,11
2
Cu O(s)
-166,7 -146,4 101
2
Ag O(s)
-30,6 -10,8 121,7 CuS(s) -48,5 -49,0 66,5
2
Ag S(s)
-31,8 -40,3 145,6
2
Cu S(s)
-79,5 -86,2 121
Al(s) 0,00 0,00 28,32 Fe(s) 0,00 0,00 27,2
3
AlBr (s) -526,3 -505,0 184 FeO(s) -266,0 -283,5 58,8
3
AlCl (s) -695,4 -636,8 167 2
Fe(OH) (s)
-568,2 -483,5 79
3
AlF (s) -1300 -1230 96
2 3
Fe O (s) -822,2 -741,0 90,0
2 3
Al O (s) -1669,8 -1576,4 51,00 HBr(g) -36,23 -53,22 198,5
Ar(g) 0,00 0,00 154,7 HCl(g) -92,30 -95,27 186,7
3
BF (g) -1100 -1093 254,0 HF(g) -268,61 -270,7 173,5
Ba(s) 0,00 0,00 67 HI(g) 25,94 1,3 206,3
3
BaCO (s)
-1219 -1139 112
3
HNO (l)
-173,2 -79,9 155,6
2
BaCl (s)
-860,06 -810,9 126
2
H (g)
0,00 0,00 130,6
2
Ba(OH) (s)
-946,4 - -
2
H O(g)
-241,79 -228,6 188,7
4
BaSO (s)
-1465 -1353 132
2
H O(l)
-285,4 -237,2 69,96
2
Br (s)
30,7 3,1 245,3
2 2
H O (l)
-187,6 -118,0 -
2
Br (l)
0,00 0,00 152,3
2
H S(g)
-17,51 -33,02 250,6
C(s, dijamant) 1,9 2,9 2,43
2 4
H SO (l) -811,3 - -
C(s, grafit) 0,00 0,00 5,69 Hg 0,00 0,00 76,0
2
CaC (s)
-60,0 -65,0 70
2
HgBr (s) -169 -162 -
2
CaCl (s)
-795,8 -750,2 114
2
HgCl (s) -230 -176,6 -
3
CaCO (s)
1206,9 1228,8 92,9 HgO -91,0 -59,0 70,0
CaO(s) -635,5 -604,2 40
2
I (s)
0,00 0,00 116,7
2
Ca(OH) (s)
-986,59 896,76 76,1
2
I (g)
62,26 19,4 260,6
4
CCl (l)
-679,9 635,1 262,3 KBr(s) -392,2 -379,2 96,44
4
CH (g)
-74,85 -50,79 186,2 KCl(s) -435,9 -408,3 82,68
3
CH OH(l)
-238,6 -166,23 126,8 KF(s) -562,8 -533,13 66,57
CO(g) -110,5 -137,3 197,9
2 3
K CO (s) -1146,1 - -
2
CO (g)
-393,5 -394,4 213,6 KOH(s) -425,85 - -
2 2
C H (g)
226,7 209,2 200,8 LiOH(s) -487,23 -433,9 50
2 4
C H (g)
52,28 68,12 219,8
2
MgBr (s) -517,6 - -
2 6
C H (g)
-84,67 -32,89 229,5
3
MgCO (s) -1113 -1029 65,7
2 5
C H OH(l)
-277,7 -174,76 160,7 MgO(s) -601,83 -569,57 27
3
CH COOH(l)
-487,0 -392,4 159,8 MnO(s) -385 -363 60,2
3 8
C H (g)
-103,8 -23,49 269,9
2
MnO (s) -520,9 -466,1 53,1
n-
4 10
C H (g)
-124,7 - - NaBr(s) -359,9 - -
n-
5 12
C H (l)
173,1 - - NaCl(s) -411,0 -384,0 72,4
6 6
C H (l)
49,03 124,5 172,8
2 3
Na CO (s)
-1131 -1048 136
2
Cl (g)
0,00 0,00888 223,06 NaF(s) -569,0 -541,0 58,6
Cu(s) 0,00 0,00 33,30 NaI(s) -288,0 - -
CuBr(s) -105,1 -99,62 91,6 NaOH(s) -426,7 - -
2 Pripreme za razredbene ispite
Tvar
1
f
H
kJmol

A
1
f
G
kJmol

A
1 1
m
S
Jmol K

Tvar
1
f
H
kJmol

A
1
f
G
kJmol

A
1 1
m
S
Jmol K

2 4
Na SO (s)
-1384,5 -1266,8 149,5
5
PCl (g)
-398,9 -324,6 353
3
NH (g)
-46,19 -16,64 192,5
3
PH (g)
9,25 18,2 210
4
NH Cl(s)
-315,4 -203,9 94,6
4 6
P O (s)
-1640,1 - -
4 3
NH NO (s)
-365,1 - -
4 10
P O (s)
-2940,1 -2675,1 228,9
NO(g) 90,37 86,69 210,6
2
SO (g)
-296,9 -300,4 248,5
2
NO (g)
33,8 51,84 240,5
3
SO (g)
-395,2 -370,4 256,2
2
N (g)
0,00 0,00 191,5
4
SiH (g)
-61,9 -39 204
2 4
N H (l)
51,0 - -
2
SiO (s)
-859,4 -805,0 41,84
2
N O(g)
81,55 103,6 220,0
4
SiCl (g)
-609,6 -569,9 331
2 4
N O (g)
10,8 98,3 304,3
2
SnCl (s)
-350 - -
2 4
N O (l)
-19,7 - -
4
SnCl (l)
-545,2 -474,2 259
2
O (g)
0,00 0,00 205,0 SnO(s) -286 -257 56,5
3
O (g)
142 163,4 238
4
SnCl (l)
-545,2 -474,2 259
3
PbCO (s) -700,0 -626,3 131 SnO(s) -286 -257 56,5
PbO(s) -217,9 -188,5 69,5
2
SnO (s)
-580,7 -519,7 52,3
2
PbO (s)
-276,6 -219,8 76,6
2
ZnCl (s)
-415,9 369,3 108
PbS(s) -100,4 -98,7 91,2 ZnO(s) -348,0 318,2 43,9
3
PCl (g) -306,4 -286,3 311,7 ZnS(s) -202.9 -198, 57,7
TERMOKEMIJA
Termokemija dio fizikalne kemije koja proucava promjenu toplinske energije pri kemijskim
reakcijama. Entalpija (H) mjera za sadraj unutarnje energije.
0
H A - razlika entalpija
0 0 0
p R
H H H A = , p = produkt, R = reaktant
Apsolutna entalpija se ne moe odrediti, samo AH.
Termokemijske jednadbe navedeno agregatno stanje tvari, t, p, i promjena entalpije.
6 12 6 2 2 2
C H O (s) 6O (g) 6CO (g) 6H O(l) + + ,
1
2816 rH kJ mol

A = - entalpija izgaranja,
AH < 0, egzoterman proces (oslobada se toplina).
2 2
H O(s) H O(l) ,
l 1
s
6 H kJ mol

A = , -entalpija taljenja AH > 0, endoterman proces (troi se

toplina).
Entalpija elementarne tvari je NULA.
Standardno stanje tvari pri odredenoj temperaturi:
- Kemijski cista tvar u cvrstom ili tekucem stanju je u standardnom stanju ako je to
najstabilnije stanje pri p = 101325 Pa |1 bar|
- Plin je u standardnom stanju ako je njegov tlak 101325 Pa, t = 0C.
- Otopljena tvar u otopini bit ce u standardnom stanju ako je njena koncentracija
3
1mol dm

MOLNA ENTALPIJA STVARANJA: A

f
H je reakcijska entalpija u kojoj nastaje 1 mol tvari
iz elementarnih tvari.
Npr:
2 2 2
1
H (g) O (g) H O(l)
2
+ , 0 A <
f
H - entalpija stvaranja

2 2 2
2H (g) O (g) 2H O(l) + , 0 A <
r
H - reakcijska entalpija
Prvi zakon termodinamike ili zakon o ocuvanju kolicine energije:
Energija se ne moe unititi, moe samo promjeniti oblik.
3 Pripreme za razredbene ispite
Hessov zakon jedan od nacina iskazivanja zakona o ocuvanju energije: ukupna entalpija
jednaka je zbroju svih entalpija po koracima, ili ukupna entalpija ne ovisi o putu kojim
reaktanti prelaze u produkte nego o entalpiji produkata i reaktanata.
Karakteristicno za svaku kemijsku reakciju je cijepanje kemijske veze endoterman proces i
nastajanje novih veza to je egzoterman proces.
Entropija mjera za nered
0
S - apsolutna entropija
0
AS - promjena entropije,
0 0 0
A =
p R
S S S
Kod svih spontanih procesa entropija raste. Te promjene uvjek prati disperzija energije.
Drugi zakon termodinamike entropija raste kod svih spontanih reakcija, ili entropija svemira
je beskonacna.
Treci zakon termodinamike entropija savrenog kristala je NULA kod apsolutne nule. (T = 0
ili t = -273.15. Temperatura apsolutne nule ne moe se postici eksperimentalno).
Entropija elementarne tvari NIJE NULA.
Entropija ovisi o:
- broju cestica: N|, S|
- agregatno stanje:
-raste

s l g
s
- tlak: p|, S!
- temperatura t|, S|
- sloenost (grada) cestica S(CO,g) < S(
2
CO g)
Ako je: AS > 0 RASTE entropija, AS < 0 PADA entropija
Gibbsova slobodna energija energija koja se moe pretvoriti u korisni rad.
0 0 0
A = A A G H T S
Z) Usporedi stabilnost dijamanta i grafita ako je:
A
f
H (dijamant) = 2 kJ mol, A
f
H (grafit) = 0
1
kJ mol

.
STABILNIJA alotropska modifikacija je GRAFIT jer je sadraj energije MANJI (manji
sadraj energije veca stabilnost).
Z) Usporedi ENTROPIJU dijamanta i grafita.
Veca entropija je kod grafita, ima delokalizirane

e .
Z) Izracunaj utroenu toplinu za proizvodnju 500g
2
CaC .
2
CaO(s) 3C(s) CaC (s) CO(g) + +
-635.5 0 -59.4 -110.5
1
kJ mol

(

su vrijednosti iz tablice!
( )
0 1 1 1 1
59.4 110.5 635.5 3 0
r
H kJ mol kJ mol kJ mol kJ mol

(
(
A = + +


0 1 1 1
169 635.5 465.5
r
H kJ mol kJ mol kJ mol

A = + = - endoterman proces
Za proizvodnju 500g:
0 0
1
1
500
465.5 3631.10
64.1
r
H n H
g
kJ mol kJ
g mol

A = A =
= =
C
C
C
C
C
dijamant
C C
C
C
C
C
C grafit
e
-
Ca O(s) 3C(s) +
2
CaC (s) CO(g) +
3631.10
KJ
H
mol
A =
H
4 Pripreme za razredbene ispite
Z) Izracunaj
r
H A za:
4 4
CuSO (aq) Zn(s) ZnSO (aq) Cu(s) + +
0 2e 1
(Cu ) 64.8
f
H kJ mol

A =
0 2e 1
(Zn ) 153.9
f
H kJ mol

A =
1 1 1
153.9 64.8 89.1
p R
H H H kJ mol kJ mol kJ mol

A = = =
Napomena: grafovi su ENTALPIJSKI
DIJAGRAMI REAKCIJA
Z) Bez uporabe tablica odredi predznak AS za procese
a)
2
O (g) 2O(g), AS > 0 b)
2 2 3
N (g) 3H (g) 2NH (g) + , AS < 0
c)
2 2
C(s) H O(g) CO(g) H (g) + + , AS > 0 d)
2 2
Br (l) Br (g) , AS > 0
e)
2 2
N (g,10 ) N (g,1 ) bar bar , AS > 0 f)
dijamant grafit
C C , AS > 0
g) desalinizacija morske vode, AS < 0 h)
3
3 3
AgNO (s) AgNO (aq) 1 c mol dm

= , AS >0.
Z) Toplina oslobodena (AH < 0) izgaranjem etina pri t = 25C, p = 101 kPa je
1299,54
1
kJ mol

.
Odredi entalpiju stvaranja etina.
Napomena: ako je oslobodena entalpija AH < 0 (predznak minus), a ako je utroena
entalpija AH > 0 (plus predznak)
AH stvaranja, nastaje 1mol!!!
0 1
2 2 2 2 2
5
C H (g)+ O (g) 2CO (g)+H O(l) 1299.54
2
? 0 393.5 285.84
r
H kJ mol

A =

2 2
(C H ) ?
f
H A =
0 0 0
r p R
H H H A =
1 1 1
2 2
5
1299.54 2 (393.5 ) ( 285.84) (C H ) 0
2
f
kJ mol kJmol kJ mol H

(
= + A +
(

0 1 1 1
2 2
(C H ) 1299.54 787 285.84
f
H kJ mol kJ mol kJ mol

A =
1
2 2
(C H ) 226.7
f
H kJ mol

A =
Napomena: entalpija je pozitivna, znaci da je stvaranje
2 2
C H teko postici zbog trostruke
veze koja je reaktivna. (Za eten je takoder endotermno, a etan egzoterman proces)
Z) Na temelju jednadbi:
2 2
C(s, grafit) + H O(g) CO(g) + H (g), 131.3 H kJ A =
2 2 2
C(s, grafit) + 2H O(g) CO (g) + 2H (g), 90 H kJ A =
izracunaj AH za reakciju
2
2CO(g) C(s, grafit)+CO (g)
1
90 2 131.3 172.6
p R
H H H
H kJ kJ kJ mol

A =
A = =
Napomena: podaci za AH iz prve dvije jednadbe, a ne iz tablica u knjizi.
Z) Odredi predznak entalpije stvaranja:
a)
2 6
C H AH < 0 stabilan spoj zbog: , o - veza
b)
2 4
C H AH > 0
c)
2 2
C H AH > 0
C C
jer su nestabilni zbog reaktivnosti i
t veza nestabilna.
C C C C
H
4
CuSO (aq) Zn(s) +
4
CuSO (aq) Zn(s) +
H 89.1kJ A =
5 Pripreme za razredbene ispite
Z) Izracunaj entalpiju otapanja NaCl ako je za razaranje kristalne reetke utroeno
1
788kJ mol

, a pri hidrataciji oslobodeno

1
784kJ mol

. Vano: za razaranje kristalne

reetke je AH > 0, entalpija hidratacije AH < 0.
Hessov zakon:
1 1 1
1 2
788 ( 784 ) 4 H H H kJ mol kJ mol kJ mol

A = + = + =
Z) Na temelju sljedecih informacija:
1
2 2
1
2 2
1
2 2
2 2
S(s) + O (g) SO (g) 297
S(g) + O (g) SO (g)) 576
Nadi entalpiju prijelaza krutog u plinoviti sumpor!
Rjeenje zadatka:
S(s) + O (g) SO (g) 297
SO (g) S(g) + O (g) 576
H kJ mol
H kJ mol
H kJ mol
H kJ mol

A =

+
`
A =

)
A =
A = +
1
S(s) S(g)

+
`

Hess:
1 1
1 2
( 297 576) 279

A = + = + =
g
s
H H H kJ mol kJ mol
Z) Izracunaj prirast Gibbsove energije pri nastajanju plinovitog klorovodika iz vodika i klora
pri t = 25C.
2 2
H (g)+Cl (g) 2HCl(g)
0 0 92
130 223 186, 7

0 0 0 1 1
2 92 184

A = = =
p R
H H H kJ mol kJ mol
( )
0 0 0 1 1 1 1
1 1 1 1
1 1
2 186, 7 130 223
373, 4 353
20, 4



(
A = = + =

= =
=
p R
S S S J mol K J mol K
J mol K J mol K
J mol K
0 0 0
1 1 1
1 1
1 1
1
184 298,15 20, 4
184 6082, 26
184 6, 08226
190, 08

A = A A
A =
A =
A =
A =
G H T S
G kJ mol K J mol K
G kJ mol J mol
G kJ mol kJ mol
G kJ mol
Z) Koja od sljedecih tvari ima molnu entalpiju jednaku nuli?
a)
2
N (g) 0 A =
f
H na 25C
b)
2
Cl (l) (na t = 25C je plin)
c) NaCl (nije elementarna tvar pa
f
H A nije jednaka nuli!)
d)
2
N (l) (na t = 25C je plin pa
f
H A nije jednaka nuli!)
e) Fe(l) (na t = 25C je u cvrstom stanju pa
f
H A nije jednaka nuli!)
f) Fe(s) A
f
H = 0
g) ( ) N g - (nije molekula pa
f
H A nije jednaka nuli!)

OSNOVNA SVOJSTVA TEKUINA
Tvari se u prirodi nalaze u tri agregatna stanja: s, l, g. Agregatno stanje ovisi o PRIVLACNIM
SILAMA izmedu cestica pri odredenoj t i p. Privlacne sile izmedu molekula su uvijek
elektrostatske prirode.
6 Pripreme za razredbene ispite
Vrste medudjelovanja izmedu cestica
Jakost medumolekulskih djelovanja ima IZRAVAN
odraz na vrijednost tv i tt, jer raskidanje jacih veza
zahtjeva vecu energiju.
FIZIKALNA SVOJSTVA TEKUCINA
Osnovna svojstva tekucina su: gustoca, viskoznost, napetost povrine.
GUSTOCA homogene tekucine - ,
m
V
= omjer mase i volumena. Gustoca ovisi o
t i
0
t obrnuto proporcionalno. Masa i volumen su ekstenzivna svojstva a gustoca
intezivno svojstvo tekucina. GUSTOCA se mjeri AREOMETROM (direktna metoda)
koji nije jako precizan, ili se moe mjeriti pomocu PIKNOMETRA (indirektna
metoda).
ANOMALIJA vode - voda je kod +4C najguca, druge tekucine imaju najvecu gustocu pri
TEMPERATURI TALJENJA. Anomalija vode je posljedica vodikove veze.
Tip medudjelovanja Jakost medudjelovanja
+
-
ion - ion
+
-
+
ion - dipol
dipol - dipol
vodikova veza
dipol - inducirani dipol
inducirani
dipol
- inducirani
dipol
400 do 4000 kJ mol /
40 do 600 / kJ mol
5 do 25 kJ mol /
10 do 40 kJ mol /
2 do 10 kJ mol /
0,05 do 40kJ mol /
+
- -
+
+
-
+
-
+
- -
+
H
O
H
O O
o +
o
o +
o
Privlacenje s induciranim dipolom
Vrelita halogenih elemenata
i plemenitih plinova
Element
tv C /
2
F (g)
2
Cl (g)
2
Br (l)
2
I (s)
-187,0
-34,6
58,78
183,0
He(g)
Ne(g)
Ar(g)
Kr(g)
Xe(g)
-268,9
-246,0
-185,2
-152,3
-108,1
100
0
-100
-200
t C /
2 3 4 5 perioda
HF
Hl
HCl
HBr
3
NH
2
H O
4
CH 4
SiH
3
PH
2
H S
3
AsH
2
H Se
4
GeH
2
H Te
3
SbH
4
SnH
Vrelite raznih spojeva vodika. Vie vrijednosti
vrelita fluorovodika, vode i amonijaka od
ostalih hidrida iste grupe upucuju na to da
izmedu njihovih molekula djeluju vodikove
veze. Kad ne bi bilo vodikovih veza, voda bi, na
primjer, pri standardnim uvjetima bila plin (vidi
crtkanu liniju), pa oceani, rijeke i jezera ne bi
postojali, a kia ne bi padala.
7 Pripreme za razredbene ispite
VISKOZNOST - mjera za unutarnje trenje izmedu cestica. Izraava se KOEFICIJENTOM
VISKOZNOSTI q (eta). [Pa s jedinica je (Paskal)(sekunda)]. VISKOZNOST ovisi o: t
obrnuto proporcionalno i o gradi molekule. Ravne molekule lake teku, dok se razgranate
mogu zamrsiti. Viskoznost se mjeri OSTWALDOVIM VISKOZIMETROM. TEKUCINE
KOJE LAKO TEKU SU FLUIDNE (npr. voda). FLUIDNOST I VISKOZNOST SU U
OBRNUTOM OMJERU.
FLUIDNOST
1

q
=
Viskozna tvar je npr. med ili razlicite smole. Viskoznost se smanjuje s povecanjem
temperature.
NAPETOST POVRINE sila koja djeluje na jedinicnu duinu u povrinskom sloju tekucine.
Oznacava se sa o [sigma] o =
F
L
. Zbog povrinske napetosti kukac hoda po povrini vode ili
celicna igla ciji je
3
7.8 g cm

= pliva na vodi ciji je
3
1 g cm

= .
MJERI SE STALAGMOMETROM.
Na povrinsku napetost moe se utjecati (smanjiti) pomocu POVRINSKI AKTIVNIH
TVARI, a to su deterdenti (tensidi), alkohol. Djelovanje je posljedica grade deterdenata
(tvari) i masne kiseline.
ili
hidrofilna glava = - COO

karboksilna skupina
okrenuta prema vodi
hidrofoban rep = -
3
SO

sullfonska skupina
ugljikovodicni lanac okrenut prema zraku ili necistoci pri pranju rublja
Osim s povrinski aktivnim tvarima napetost povrine moe se smanjiti povecanjem
temperature.
Povrinska napetost
2
H O je visoka zbog vodikovih veza, i uvijek je veca od povrinske
napetosti organskih tvari (aceton, benzon). Napetost ovisi i o KONCENTRACIJI tvari
povecava se s porastom kolicine tvari (morska voda).
Z) Napetost povrine ovisi o: temperaturi, koncentraciji, prirodi tvari s kojom tekucina granici,
a takoder ovisi o dodatku povrinski aktivne tvari.
Tvari koje povecavaju napetost povrine zovu se POVRINSKI INAKTIVNE TVARI, a to su:
otopine ecera, soli, kiselina.
VRELITE ILI TEMPERATURA vrenja (t
v
) je temperatura pri kojoj se tlak pare tekucine
izjednaci s atmosferskim tlakom (1 bar) odnosno s tlakom iznad tekucine. Ako je p = 1 bar
vrelite se zove NORMALNIM VRELITEM.
VRELITE ovisi o TLAKU p. to je tlak pare veci vrelite je nie.
Tekuce organske tvari uglavnom imaju VISOKI TLAK PARE, zbog cega imaju nisko vrelite,
npr. ETERI, KETONI (ACETON).
TLAK PARE CISTOG OTAPALA UVIJEK JE VECI NEGO TLAK PARE OTOPINE
(OTAPALO + OTOPLJENA TVAR).
Ekstenzivno svojstvo tvari ovisi o velicini uzorka (masa, volumen).
Intezivno svojstvo tvari ne ovisi o velicini uzorka tvari (gustoca, boja, elektricna vodljivost,
prozirnost, ...)
FAZNI ILI RAVNOTENI DIJAGRAM VODE
Fazni dijagram pokazuje promjenu agregatnog stanja vode u odnosu na p i t.
3
SO

COO
8 Pripreme za razredbene ispite
T = trajna tocka sve tri FAZE U
RAVNOTEI
K kriticna tocka (iznad 100C) - tocka
iznad koje nema isparavanja, a voda i
vodena para SE NE RAZLIKUJU.
Voda ima:
- 3 krivulje faze u ravnotei
- 3 faze (s, l, g) homogene
- 1 TROJNA temperatura sve tri faze
u ravnotei
- 1 KOMPONENTA tj. isti kemijski
sastav u sve tri faze
- 1 KRITICNU TOCKU
Krivulja taljenja nagnunta je u lijevo, to
znaci da povecanjem tlaka talite se
smanjuje zbog pucanja vodikovih veza.
Ostale tvari krivulje taljenja imaju
nagnute u desno, a kod vode je to
posljedica ANOMALIJE VODE (vodikove veze).
SUMPOR IMA TRI TROJNE TOCKE .
OSTALE FAZE:
- staklo amorfna tvar pothladena tekucina
- plazma jezgre atoma, oduzeti

e na visokoj temperaturi
- tekuci kristali djelomicno cvrsto, a djelomicno tekucina
P) Postoji li sustav koji ima jednu fazu, a dvije komponente. Odgovor: Da. Primjeri su:
a) voda + etanol b) actena kiselina + voda (ocat) c) legura cinka i bakra MJED Zn/Cu
cvrsta otopina CINKA U BAKRU.
P) Izmjereno je vrelite vode
v
t = 80C. Gdje je moglo biti izvreno to mjerenje:
a) Zagreb b) Split c) Ciudad Mexico d) depresija Qatara
e
Mount Everest jer je
najnii p [Pa]
Talite,
t
t - temperatura pri kojoj cvrsta tvar prelazi u tekuce stanje pri tlaku 101,3 kPa
Normalno vrelite,
v
t - temperatura pri kojoj tvar prelazi u plinovito stanje pri tlaku 101,3 kPa.
Vrelite je temperatura kod koje je tlak para tekucine jednak tlaku iznad tekucine.
P) Kakav mora biti vanjski tlak da bi ledite vode bilo manje od 0C ?
a) p = 101 kPa b) p < 101 kPa
b
p > 101 kPa
ISKAZIVANJE SASTAVA OTOPINA
Formule su u skripti za prvi razred na 34. srtanici!
KOLIGATIVNA SVOJSTVA OTOPINA
Koligativna svojstva su svojstva razrjedenih otopina koje ovise o broju cestica otopljene tvari,
a ne ovise o vrsti tvari.
Koligativna svojstva su:
- povienje vrelita
- snienje ledita
- osmotski tlak
krivulja
sublimacije
610.6
273.16
t C = 0.01
T
K
krivulja
isparavanja
krivulja
taljenja
p Pa [ ]
E F
A
B C
D
G
H
F
T K [ ]
led
voda
vodena
para
9 Pripreme za razredbene ispite
Z) Osmotski tlak vodene otopine koja sadri
3
1

mol dm NaCl u odnosu na osmotski tlak
vodene otopine saharoze jednake koncentracije je:
a) dvostruko veci
b) dvostruko manji
c) jednak
d) deset puta veci
Z) Kolika je masa ecera ( 342 =
r
M ) koju treba dodati u 4 kg vode da bi se otopina smrznula
na t = -3.72 C ,
1
1.86

=
K
K K mol kg
t = -3.72 C
342 =
r
M 0 ( 3.72) 3.72 A = = t C C
m (
2
H O) = 4 kg AT = At = 3.72 K
1
1.86

=
K
K K mol kg
K
T f K b A =
1
1
(ecer)
342
3.72 1 1.86
4
m
g mol
K K mol kg
kg

=
3.72 342 4
(ecer) 2736 2.736
1.86
g
m g kg

= = =
Z) Talite cistog Ag je 961 C,
1
34.5

=
K
K K kg mol .Odredi talite legure bakra i srebra ako
je maseni udio bakra u leguri 0,2.
e (Cu) = 0,2 (u 100 g) m(Cu) = 20 g
m(Ag) = 80 g = 0.08 kg
1
34.5

=
K
K K kg mol
( ) 961 =
t
t Ag C ili ( ) (961 273.15) 1234.15 = + =
t
T Ag K K
A =
K
T f K b
1
1
20
63.55
1 34.5
0.08
g
g mol
T K kg mol
kg

A =
AT = 135.72 K
( / ) 1098.43 =
t
T Cu Ag K ili ( / ) 825.28 =
t
t Cu Ag C
(ot.tvar)
(otopljena tvar)
(otapalo)

=
A
f
K m
M
m t
ili
(ot.tvar)
(otopljena tvar)
(otapalo)

=
A
b
K m
M
m t
Vrijednosti za
b
K i
f
K ocitamo iz tablice!

10 Pripreme za razredbene ispite
OSMOTSKI TLAK
Osmoza je prolazak molekula otapala kroz polupropusnu membranu iz prostora manje
koncentracije otopine prema prostoru vece koncentracije do njihova izjednacenja. Pri tome se
cestice otopljene tvari sudaraju s membranom i uzrokuju nastajanju tlaka. To je osmotski tlak,
koji ovisi o koncentraciji otopljene tvari u otopini.
Zadaci za vjebu
Z-9.1. Topljivost kalijeva nitrata u vodi pri razlicitim temperaturama je :
a) 31,6 g pri t = 20C
b) 85,5 g pri t = 50C
c) 202 g pri t = 90C
Je li prema navedenim podatcima, energija kristalne reetke veca ili manja od energije
hidratacije? Objasni odgovor!
Z-9.2. Iz dijagrama topljivosti nekih soli u vodi ocitaj:
a) topljivost amonijeva klorida pri temperaturama 0C i 40C,
b) prema ocitanim vrijednostima zakljuci je li proces otapanja amonijeva klorida
egzoterman ili endoterman,
c) kako se mijenja topljivost natrijeva klorida s povienjem temperature,
d) kakav je proces otapanja natrijeva nitrata s obzirom na povecanje temperature? Je li
entalpija pozitivna ili negativna? Obrazloi odgovor!
Z-9.3. Neka otopina ima 50 ppm iona ive
2
Hg
+
u 50 kg vodene otopine. Izracunaj masu iona

2
Hg
+
u toj otopini! Dobivenu vrijednost izrazi u mikrogramima (g) po kilogramu
otopine
Z-9.4. U litri vode ima
16
3, 6 10 iona Ag
+
. Izracunaj maseni udio srebrovih iona u toj vodi
(pretpostavimo da je gustoca vode
3
1 / g cm )
Z-9.5. 6,0 g kuhinjske soli otopljeno je u 250 mL vode. Izracunaj maseni udio kuhinjske soli u toj
Molalne konstante snienja ledita,
f
K , i povienja vrelita,
b
K za neka otapala
Otapalo Ledite, / t C
1
/
f
K K mol kg

Vrelite, / t C
1
/
b
K K mol kg

voda 0 1,86 100 0,512

benzen 5,5 5,12 80,15
2,53
aceton -94 8 56 1,71
kamfor 178,4 40
-
-
vrijeme
Semipermeabilna
(polupropusna)
membrana
PRIJE OSMOZE
NAKON OSMOZE
Osmotski
tlak
2
H O
cista voda
otopina
ecera
cista voda
otopina
ecera
razrijedena
11 Pripreme za razredbene ispite
otopini
3
2
( (H O) 1 / ) = g cm .
Z-9.6. Gustoca natrijeve luine je 1,2192
3
/ g cm . Maseni udio natrijeva hidroksida je 0,20.
Izracunaj:
a) masenu koncentraciju
b) mnoinsku koncentraciju!
Z-9.7. Otopina kalijeva permanganata dobivena je otapanjem 12g ove soli u vodi i razrijedena
do
3
500cm otopine. Kolika je mnoinska koncentracija kalijeva permanganata?
Z-9.8. Za neku reakciju utroeno je 15mL otopine duicne kiseline mnoinske koncentracije

3
0, 2 / mol dm . Za istu reakciju utroi se 37,5 mL duicne kiseline nepoznate
koncentracije. Kolika je nepoznata koncentracija?
Z-9.9. Koliki su volumeni koncentrirane sumporne kiseline, gustoce 1,84 g/cm i masenog
udjela 0,96, potrebni za pripravu:
a)
3
1, 5dm razrijedene kiseline,
3
2 4
(H SO ) 3, 0 / = c mol dm
Z-9.27. Tlak pare cistog otapala A jest 1,6 bara. Dodatkom tvari B tlak pare snizi se na 1,0 bar.
Izracunaj mnoinski udio komponente B u otopini!
Z-9.28. Tlak pare ciste vode pri t = 25C jest 0,0313 bar. Tlak pare otopine koja se dobije
mijeanjem 5,4 g neke tvari s 90,0 g vode jest 0,0307 bar. Kolika je molarna masa
otopljene tvari?
Z-9.29. Na temperaturi t = 60C tlak pare vode je 0,1966 bar. Koliki je tlak pare otopine koja
sadri 102,6 g saharoze na 1080 g vode?
Z-9.30. Neka otopina sadri 9,0 g nekog neelektrolita u 125 g vode. Ledite otopine je
0,744C. Izracunaj molarnu masu neelektrolita!
Z-9.31. Otopina koja sadri 1,54 g neke tvari otopljene u 100 g benzena ima vrelite 80,353C.
Kolika je molarna masa otopljene tvari?
Z-9.32. Izracunaj molarnu masu nekog ugljikovodika, ako je 3,75 g tog ugljikovodika
otopljeno u 95,0 g acetona! Otopina ima vrelite 56,50C.
Z-9.33. Koliki je osmotski tlak vodene otopine u kojoj je otopljeno 4,0 g saharoze
(
12 22 11
C H O ) u 230 mL otopine? Temperatura otopine je 10C.
Z-9.34. Koliki je osmotski tlak vodene otopine mnoinske koncentracije 0,5 mol/L pri
temperaturi 17C?
Z-9.35. Izracunaj osmotski tlak otopine koja ima 18 g karbamida
2 2
(CO(NH ) ) u 250 mL
otopine pri temperaturi 24C!
Z-9.36. Osmotski tlak krvi jest
5
7,65 10 Pa pri t = 37C.Izracunaj masu glukoze u 1 litri
otopine koja ce imati isti osmotski tlak kao krv, pri istoj temperaturi!
Z-9.37. 3,0 g nekog neelektrolita otopi se u 500 mL otopine. Izmjeren je osmotski tlak cija je
vrijednost 226,97 kPa pri t = 0C. Kolika je molarna masa neelektrolita?
Z-9.38. Vodena otopina sadri
3
6, 75 / g dm neke nepoznate tvari. Izmjeren je osmotski tlak
otopine pri t = 0C. On iznosi
4
6 10 Pa . Izracunaj molarnu masu nepoznate tvari!
12 Pripreme za razredbene ispite
Rjeenja zadataka:
9.1. Energija kristalne reetke veca je od energije hidratacije, proces otapanja je endoterman,
topljivost se povecava s povienjem temperature.
9.2. a) 29 g/100 g
2
H O pri t = 0C
47 g/100 g
2
H O pri t = 40C
b) proces otapanja amonijeva klorida je endoterman
c) vrlo malo ovisi o temperaturi, pa se povienjem temperature topljivost neznatno
povecava
d) topljivost natrijeva nitrata jako ovisi o temperaturi,
r
0 H A > jer sustav pri otapanju
dobiva energiju iz okolice tj. obogacuje se energijom.
9.3.
2+ 4
(Hg ) 5 10 = m g
9.4.
+ 9
(Ag ) 6, 45 10

= w
9.5. w(NaCl) = 2%
9.6. a)
3
(NaOH) 0, 244 / = g cm
b)
3
(NaOH) 6,1 / = c mol dm
9.7.
3
4
(KMnO ) 0,15 / = c mol dm
9.8.
3
3
(HNO ) 0, 08 / = c mol dm
9.9. a)
3
249, 7 = V cm
9.27. x(B) = 0,375
9.28. M = 55,78 g/mol
9.29. H(otopina) = 0,1956 bar
9.30. M = 180 g/mol
9.31. M = 191,9 g/mol
9.32. M = 134,9 g/mol
9.33. H = 122,76 kPa
9.34. H = 12,1 kPa
9.35. H =
3
2, 96 10 kPa
9.36.
6 12 6
(C H O ) 534, 27 m g =
9.37. M = 60 g/mol
9.38. M = 255,79 g/mol
13 Pripreme za razredbene ispite
KEMIJSKA KINETIKA
Kemijska kinetika je dio fizikalne kemije koja proucava brzinu i mehanizam kemijske reakcije
i ovisnost brzine o raznim faktorima (cimbenici). Brzina kemijske reakcije je promjena
koncentracije u jedinici vremena, podjeljenog sa stehiometrijskim koeficjentom v [ni], koji je
NEGATIVAN za reaktante (smanjuje se koncentracija), a POZITIVAN za produkte (povecava
se koncentracija).
Npr. raspad jodovodika:
2 2
2HI(g) H (g) I (g) +

2 2
(H ) (I ) 1 (HI)
2
c c c
r
t t t
A A A
= = =
A A A
FAKTORI KOJI UTJECU NA BRZINU KEMIJSKE REAKCIJE
- temperatura cestice dobivaju vecu
k
E , vie sudara, odnosno vie uspjenih sudara zbog
vece energije
a
E cestica
- koncentracija veca koncentracija vie uspjenih sudara, veca brzina
- tlak za plinove veci broj uspjenih sudara, veca brzina
- agregatno stanje tvari i ukupna povrina najbra je reakcija u plinovima, najsporija u
cvrstom agregatnom stanju.
- grada molekula najpogodniji su (najbre reagiraju) mali kuglicni ioni zbog jakog
elektrostatskog privlacenja.
a) Na Cl NaCl
+
+ ion-ion najbra reakcija
b)
2 2 2 3
H O SO H SO + dipol-dipol
c)
2 2 2 3
H O CO H CO + dipol-inducirani dipol najsporija reakcija
- katalizator ubrzava kemijsku reakciju, smanjuje
a
E
a
E - energija koja dovodi do produkta, a neto je veca od energetske barijere
INHIBITORI ILI NEGATIVNI KATALIZATORI povecavaju
a
E , usporavaju reakciju
a
E - bez katalizatora
'
a
E - sa katalizatorom
BRZINA KEMIJSKE REAKCIJE NAJVECA JE NA
POCETKU, A ODREDENA JE NAJSPORIJIM KORAKOM U
REAKCIJI.
Brzina kemijske reakcije odreduje se samo eksperimentalno.
Katalizatori podjednako ubrzavaju reakciju u oba smjera. Sadraj energije reaktanata i
produkata je isti, samo se katalizatorom smanjuje aktivacijska energija reakcije E
a
.
Heterogena kataliza katalizator i reaktanti nisu u istoj fazi.
Homogena kataliza katalizator i reaktanti su u istoj fazi.
Mala kolicina katalizatora moe sudjelovati u reakciji s velikom kolicinom reaktanata.
Katalizatori sudjeluju u kemijskoj reakciji, ali iz nje izlaza nepromjenjeni.
RAVNOTEA U KEMIJSKIM REAKCIJAMA
A B C D + +
1 1 A B
r k C C = - pocetna reakcija, brzina na pocetku najveca
2 2 C D
r k C C = - povratna reakcija
k konstanta brzine reakcije, OVISI o temperaturi, a ne ovisi o koncentraciji tvari koje
reagiraju.
U pocetku je najveca brzina i koncentracija polaznih tvari. U tijeku reakcije brzina se smanjuje
i povecava se koncentracija produkata, znaci
1
r se smanjuje, a
2
r se povecava. U jednom
trenutku brzine se izjednace tj.
1 2
r r = , tada je sustav u stanju DINAMICKE RAVNOTEE, a
kolicine reaktanata i produkata se NE MIJENJAJU. Slijedi:
1 2
r r =
E
A+B
AB
a
E
a
E
'
14 Pripreme za razredbene ispite
1 2 2
:
A B C D A B
k C C k C C k C C =
1
2
C D
c
A B
C C k
K
k C C

= =

c
K - koncentracijska konstanta ili konstanta ravnotee koja ovisi o koncentraciji
Za jednadbu: aA bB cC dD + +

| | | |
| | | |
ili
ili za plinove
c d
c d
C C
a b a b
p
C D
cC cD
K K
cA cB
A B
K

= =

Uglata zagrada znaci ravnoteu mnoinske koncentracije c.

Ako je 1
C
K > reakcija tece u smjeru produkta.
Ako je 1
C
K < reakcija tece u smjeru reaktanta.
ZAKON O DJELOVANJU MASE ili Guldberg-Waageov zakon:
Omjer umnoaka mnoinske koncentracije produkata i reaktanata je konstantan uz stalnu
temperaturu.
Faktori koji utjecu na ravnoteu:
- tlak, p (ako je V
produkti =
V
reaktanti
)
- temperatura, t
- koncentracija, c
Sinteza
3
NH po Haber - Boschu:
2 2 3
3H (g) N (g) 2NH (g) + , AH < 0
| |
| | | |
2
3
3
2 2
NH
H N
ili
c
p
K
K
=

4
m
V 2
m
V

3 1
molarni volumen
m
V dm mol

Za sintezu
3
NH pogoduje: p vii jer
m
4V daje
m
2V (smanjuje se
m
V ),
t nia jer je egzoterman proces.
Z) Ako se za jednadbu:
2 2 3
3H (g) N (g) 2NH (g) + , AH < 0
a) snizi tlak ravnotea ide u lijevo
b) poveca temperatura ravnotea ide u lijevo (raspada se
3
NH )
c) poveca koncentracija
2
H - ravnotea ide u desno
d) doda sumpor sumpor ne utjece na ravnoteu (ne sudjeluje u reakciji)
e) doda plemeniti plin He He ne utjece na ravnoteu
f) doda katalizator katalizator ne utjece na ravnoteu, samo moe ubrzati reakciju.
Z) Utjece li tlak (povecanje ili smanjenje) na poloaj kemijske ravnotee:
2 2
H (g) Cl (g) 2HCl(g) + , AH < 0
Promjena tlaka ne utjece na poloaj ravnotee jer je volumen reaktanata i produkata isti (V
1
= V
2
).
Le Chatelier [Le atelje] proucavao faktore koji utjecu na poloaj ravnotee i definirao je
zakon poznat pod imenom PRINCIP NAJMANJEG NASILJA koji glasi:
Ako na sustav u ravnotei djeluje vanjski utjecaj (p, t, c) ravnotea ce se pomicati tako da se taj
vanjski utjecaj smanji.
Z) Koliko puta ce se povecati brzina kemijske reakcije
2
2A B A B + , ako se koncentracija
tvari A poveca 3 puta?
| | | |
| | | |
2
2
3
r k A B
r k A B
=
=
Brzina ce se povecati 9 puta.
15 Pripreme za razredbene ispite
Z) Koliko puta ce se povecati brzina kemijske reakcije
2 2 3
3 ( ) ( ) 2 ( ) H g N g NH g + ako se
tlak vodika poveca 3 puta?
| | | |
| | | |
| | | |
3
2 2
3
2 2
3
2 2
3
27
r k H N
r k H N
r k H N
=
=
=
Brzina ce se povecati 27 puta.
Z) Brzina kemijske reakcije najveca je:
a) na pocetku
b) poto je postignuta ravnotea
c) negdje izmedu
Z) Ravnotea se moe uspostaviti u:
a) otvorenom sustavu
b) zatvorenom sustavu
c) i otvorenom i zatvorenom sustavu
KISELINE I BAZE
Tri teorije kiselina i baza (oksidi metala i hidroksidi)

I) ARRHENIUS: kiseline su sve tvari koje u vodenoj otopini povecavaju koncentraciju
3
H O
+
(oksonijev ili hidronijev) ion ili H
+
(vodikov ion ili proton)
Baze su sve tvari koje u vodenoj otopini povecavaju koncentraciju OH

(hidroksidni
ion)
- elektroliticka disocijacija kiseline
Kod disocijacije kiseline uvijek dolazi do protolize.
PROTOLIZA prijelaz protona H
+
sa jedne molekule na drugu.
2
NaOH(s) H O(l) Na (aq) OH (aq)
+
+ +
II) BRNSTED kiseline su sve tvari koje mogu dati proton H
+
[proton-donori], a baze
su sve tvari koje mogu primiti proton [proton-akceptori]
OH

- najaca Brnstedova baza

2
H O - moe biti proton-donor i proton-akceptor, znaci da je to AMFOTERAN ILI
AMFIPROTONSKI OKSID.
Opcenito:
Z) U jednadbi:
3 2 4
NH (g) H O(g) NH (aq) OH (aq)
+
+ + oznaci konjugirane parove.
Kod plinova:
povecanje tlaka proizvodi isti efekt kao i
povecanje koncentracije reaktanata u otopini.
2 3
HCl(aq) H O(l) H O Cl (aq)
+
+ +
H
+
protonira vodu
1 1 2 2
K B K B + +
konj. par II
konj. par I
2 2 3
H O(l) H O(l) H O (aq) OH (aq)

+ +
2 2 3
H O(l) H O(l) H O (aq) OH (aq)
+
+ +
I konjugirani par
II konj. par
baza
konjugirana kis. baza (proton-akceptor)
kiselina
(proton-donor)
konjugirana
16 Pripreme za razredbene ispite
Z) Prikai strukturu a)
3
H O
+
b)
4
NH
+
a) b)
trostrana piramida (oblik)
kut 110 tetraedar (oblik)
sve tri veze jednake duljine-106 pm.

III) LEWIS kiseline su sve tvari koje mogu primiti elektronski par [elektron-akceptori].
Baze su sve tvari koje mogu dati elektronski par [elektron-donori]
Znaci nisu potrebni ni vodikovi ioni ( H
+
), ni hidroksidni ioni ( OH

) da bi neka tvar
bila kiselina ili baza.
NAJVANIJE ANORGANSKE (MINERALNE) KISELINE

PODJELA KISELINA PREMA JAKOSTI
Mjera za jakost kiseline je stupanj disocijacije o..
Vrijednost 0 do 1ili 0 do 100%.
+
H
HA
c
broj ioniziranih molekula
ukupan broj molekula c
o = =
+
H
HA
c
c
o = , HA - opcenito kiselina
Jake kiseline o = 1
O
H H
H
+
H H
H
+
N
H
B F
F
F
+ N
H
H
H B F
F
F
N
H
H
H
kiselina baza
sol
donorska veza
(koordinativno kovalentna veza)
HF FLUOROVODICNA FLUORIDI
HCl KLOROVODICNA KLORIDI
HBr BROMOVODICNA BROMIDI
Hl JODOVODICNA JODIDI
3
HNO
2
HNO
HCN
HCNS
HCIO
2
HCIO
3
HCIO
4
HCIO
2 4
H SO
2 3
H SO
2
H S
2 2 3
H S O
2 2 7
H S O
2 3
H CO
3 4
H PO
3 3
H PO
NITRATI
NITRITI
CIJANIDI
TIOCIJANIDI
HIPOKLORITI
KLORITI
KLORATI
PERKLORATI
SULFATI I HIDROGEN SULFATI
SULFITI I HIDROGEN SULFITI
SULFIDI I HIDROGEN SULFIDI
TIOSULFATI
KARBONATI I HIDROGEN KARBONATI
FOSFATI, DIHIDROGENFOSFATI
i HIDROGENFOSFATI
DUICNA
DUIKASTA
CIJANOVODICNA
TIOCIJANOVODICNA
HIPOKLORASTA
KLORASTA
KLORNA
PERKLORNA
SUMPORNA
SUMPORASTA
SUMPOROVODICNA
TIOSUMPORNA
PIROSUMPORNA (OLEUM)
UGLJICNA
FOSFORNA
FOSFORASTA
O
K
S
O
K
I
S
E
L
I
N
E
K
L
O
R
A
TRIPROTONSKE
DIPROTONSKA KISELINA - SOLI: HIDROGENFOSFITI
FOSFITI
MONOPROTONSKE
DIPROTONSKE
17 Pripreme za razredbene ispite
IONIZACIJA (DISOCIJACIJA) KISELINA
2 2 3 2
HNO (aq) H O(l) H O (aq) NO (aq)
+ +
+ + Kiselina uvijek disocira na
3
H O
+
+ kiselinski
ostatak.
| |
+ -
3 2
2
H O NO
K
HNO
a
( (

=
Broj atoma vodika odreduje u koliko stupnjeva disocira kiselina.
2 4 2 3 4
I H SO (aq) H O(l) H O (aq) HSO (aq)
+
+ + - hidrogen sulfatni ion
2
4 2 3 4
II HSO (aq) H O(l) H O (aq) SO (aq)
+ +
+ + - sulfatni ion
2
2 4 2 3 4
H SO (aq) 2H O(l) 2H O (aq) SO (aq)
+ +
+ + - sumarna jednadba
4
HSO

- je amfoteran ion jer moe dati proton, a moe i primiti proton.

4 2 4
2
4
HSO H H SO (konjugirana kiselina)
H
SO (konjugirana baza)
+
+

+
!
Svi anioni koji imaju proton mogu biti proton donori (kiseline) i proton akceptori.
Svaki negativni ion moe biti baza.
Kiseline su elektroliti zbog slobodnih hidratiziranih iona.
DOBIVANJE KISELINA
1. Otapanje halogenovodika u vodi
2
HX(g) H O(l) HX(aq) + - opcenito, x = F, Cl, Br, I
2
HF(g) H O(l) HF(aq) +
2
HCl(g) H O(l) HCl(aq) +
2. Otapanje oksida nemetala u vodi tj. anhidrida kiselina
2 2 2 3
SO (g) H O(l) H SO +
3
HNO
2
HNO
2 4
H SO
2
H S
2 3
H CO
3
CH COOH
2
(COOH)
HF
3 4
H PO
2 3
H SO
HCl
HBr
JAKE KISELINE
SREDNJE JAKE KISELINE
SLABE KISELINE
P
O
R
A
S
T
J
A
K
O
S
T
I
K
I
S
E
L
I
N
E
najjaca kiselina
HClO
4
HI
HCN
18 Pripreme za razredbene ispite
4 10 2 3 4
3 2 2 2
P O (s) 6H O(l) 4H PO (aq)
SO (g) H O(l) H SO (aq)
+
+
2 5 2 3
2 7 2 4
N O (g) + H O 2 HNO
Cl O + H O 2 HClO

3. Otapanje
2
H S(g) u vodi:
2 2 2
H S(g) H O(l) H S(l)(aq) +
LUINE
Luine su vodene otopine hidroksida.
| |
2
NaOH(s) H O(l) Na (aq) OH (aq) NaOH(aq)
+
+ +
hidroksid luina
Topljivi hidroksidi:
2 4
KOH, NaOH, RbOH, CsOH, Ca(OH) , NH OH
- OH

daje lunati karakter, masan opip, nagriza kou i sluzokou.

PODJELA LUINA PREMA JAKOSTI
Mjera za lunatost:
OH
BOH
C
C
o

= , BOH luina (opcenito)
DISOCIJACIJA (IONIZACIJA) LUINA
2
NaOH(s) H O(l) NaOH(aq) Na (aq) OH (aq)
+
(
+ +

Luine su elektroliti zbog slobodnih hidratiziranih iona = vodici drugog reda
Opcenito:
2
BOH(s) H O(l) B (aq) OH (aq)
+
+ +
DOBIVANJE HIDROKSIDA
1. Metal (I i II PSE) +
2
H O(l) hidroksid +
2
H (g)
2 2
2Na(s) H O(l) 2NaOH(aq) H (g) + +
2. Metalni hidrid +
2
H O(l) hidroksid +
2
H (g)
2 2
2 2 2 2
NaH(s) H O(l) NaOH(aq) H (g)
burna reakcija
CaH (s) H O(l) Ca(OH) (aq) H (g)
+ +
`
+ +
)
3. Oksid metala +
2
H O(l) hidroksid
2 2
CaO(s) H O(l) Ca(OH) (aq) +
4. Peroksid +
2
H O(l) hidroksid +
2
O (g)
ANHIDRIDI tvari koje u reakciji s
vodom daju KISELINE ili LUINE
U vodenoj otopini, kod slabih luina, koncentracija hidroksi nih iona je od
0. 000 001 do 0.0001 mol/l. Kod jakih luina koncentracija hidroksi nih iona
je izme 0.001 i 1 mol/l. s
etku etka se rui odnosno disocira.
Hidroksidi 2. skupine (kalcijev i barijev hidroksid) su vrlo slabo topljivi obzirom
da je sva otopljena koli ine
d
d
du Hidroksidi 1. kupine kristaliziraju, a njihovu kristalnu
re cine ioni. Otapanjem u vodi kristalna re
cina potpuno disocirana (jake su lu ).
JAKE LUINE
CsOH
RbOH
KOH
NaOH
LiOH
Ba(OH)
Sr(OH)
Ca(OH)
2
2
3
p
o
r
a
s
t
j
a
k
o
s
t
i
l
u

i
n
e
SLABE LUINE
NH (aq) ili
4
NH OH
Mg(OH)
Al(OH)
3
, Fe(OH)
2
Cu(OH)
2
,
19 Pripreme za razredbene ispite
2 2 2 2
2Na O (s) 2H O(l) 4NaOH(aq) O (g) + +
5. Superoksid +
2
H O(l) hidroksid +
2
O (g)
2 2 2
4KO (s) 2H O(l) 4KOH(aq) 3O (g) + +
6. Elektroliza vodene otopine soli I, II skupine PSE, kao i Al soli.
2
NaCl(s) H O(l) Na (aq) Cl (aq)
+
+ +
Ne reagira, umjesto na katodi
se reduciraju molekule vode.
Na
+
K(-)
A(+)
2 2
2
2 2 2
K( ) 2H O(l) 2e H 2OH
A( ) 2Cl 2e Cl
2H O(l) 2Cl H 2OH Cl

+ +

+
`
+

)
+ + +
Produkti elektrolize NaCl(aq) su:
2 2
H , Cl , NaOH
7. Amonijak +
2
H O(l) amonijeva luina
3 2 4
NH (g) H O(l) NH OH(aq) +
INDAKATORI tvari koje mijenjaju boju ovisno o pH otopine.
INDIKATOR KISELINA LUINA
lakmus crven plav
metiloran(kiselina) crven(neionizirani oblik) ut (narancast, ionizirana sol)
fenolftalein bezbojan ljubicast
univerzalni indikator crven ljubicast(plav)
pH vrijednost moe se tocno odrediti pH-metrom
pH vrijednost mjera za kiselost i lunatost
+ +
- -
3 pH
H H
3 pOH
OH OH
pH log 10
ANTILOGARITAM od pH i pOH
pOH log 10
c mol dm c
c mol dm c

= =

`
= =

)
pH + pOH = 14
Graficki odnos pH i
+
H
c pH-skala prikazan je na crteu:
Ako je:
H OH
pH = 7 c c
+
= neutralno
H OH
pH < 7 c c
+
> kiselo

-
H OH
pH > 7 c c
+
< lunato
IONSKI PRODUKT VODE
2 2 2
H O(l) H O(l) H O (g) OH (aq)
+
+ +
3
7 3
H O OH
10
+

= = c c mol dm
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14
10
-1
10
-2
10
-3
10
-4
10
-5
10
-6
10
-7
10
-8
10
-9
10
-10
10
-11
10
-12
10
-13
10
-14
10
0
pH
c
H
+ mol dm
-3
,
10
-7
OH
-
max
H
+
max
ra
ste
kiselo
st
raste bazicnost
c
H
+
>10
-7
c
H
+
<
10
-7
20 Pripreme za razredbene ispite
| |
+
3
2
2
H O OH
H O
c
K

( (

=
| |
2
+
2 3
H O H O OH

( (
= =

c w
K K - konstanta vode ili ionski produkt vode
7 3 7 3 14 2 6
10 10 1 10

= =
w
K mol dm mol dm mol dm kod t = 25C
2 6
-15
-14
-14
temperatura C
0 1,14 10
15 4,50 10
25 1 10
37
w
K mol dm

-14
-14
-14
2,39 10
40 2,92 10
60 9,61 10

Z) Koliki je pH otopine u kojoj je koncentracija OH

3 3
0, 2 10

mol dm ?
pH = ?
3 3
OH
3
OH
3 3 3
0, 2 10
pOH log
pOH log 0, 2 10
pOH (log 0, 2 ( 3log10)
pOH ( 0, 69 3)
pOH 3 0, 69 3, 69
pH pOH=14
pH=14 3,69=10,30

=
=
=
= +
=
= + =
+

c mol dm
c mol dm
mol dm mol dm
Z) Ako je koncentracija otopine natrijevog hidroksida
3
0, 001

mol dm , pH te otopine je:
a) 3
b
11 c) -3 d) 10
3 3 3
NOOH
3
OH
3 3 3
3
0, 001 10
pOH log
pOH log10
pOH log10
pOH 3
pH pOH=14
pH=14 3=11

= =
=
=
=
=
+

c mol dm mol dm
c mol dm
mol dm mol dm
Z) pH neke kiseline je 2,7. Koliki je
H
+
c te otopine?
pH=2,7
3
H
pH
H
2,7
H
3 3
H
pH log
10 - antilogaritam
10
1, 99 10
+
+
+
+

=
=
=
=
c mol dm
c
c
c mol dm
Z) pH vodene otopine NaOH je:
a) 3 b) 1 c) 6 d) 7
e
10
K
w
- odreduje se eksperimentalno
21 Pripreme za razredbene ispite
Z) Koliki je pH vodene otopine
2 4
H SO koncentracije 0,005
3
mol dm

pH=?
2 4
3
H SO
0, 005 c mol dm

=
3
H
2 3 3
pH log
pH log10
pH 2
+

=
=
=
c mol dm
mol dm mol dm
Z) Koncentracija kalcijeve luine je 0,005
3
mol dm . Izracunaj pH.
3
OH
2 3 3
pOH log
pOH log10
pOH 2
pH+pOH 14
pH=14 2=12

=
=
=
==

c mol dm
mol dm mol dm
Z) Koliki je pH otopine
2 4
H SO cija je koncentracija 0,001
3
mol dm
Z) Koncentracija H
+
iona je 1,66
3
mol dm . Koliki je pH te otopine?
Z) Ako je stupanj dispcijacije karbonatne kiseline 17% za prvi stupanj disocijacije kiseline cija
je mnoinska koncentracija 0,1
3
mol dm . Izracunaj kolika je koncentracijska konstanta.
2 3 3
H CO H HCO
+
+ - I stupanj
o - 17% = 0,17
2 3
H CO
c
3
0,1

= mol dm
3
2 3
3 3
3
3 3
H HCO
H CO
0, 017 0, 017
0,1
2,89 10
+

( (

=

=
=
c
c
c
K
mol dm mol dm
K
mol dm
K mol dm
Z) pH otopine NaOH koncentracije 0,0001
3
mol dm je: a) 4 b) 10 c) 11 d) 3
pH = ?
3
3
NaOH
4 3
NaOH
OH
3
OH
NaOH H HCO Istupanj
0, 0001 pOH=4
10 pH+pOH=14
pOH log
c mol dm
c c mol dm
c mol dm

+
=
= =
=

4 3 3
pH=14-4=10
pOH log 10 pH=10 mol dm mol dm

=
Z) pH otopine NaOH koncentracije 0,0001
3
mol dm je: a) 4 b) 10 c) 11 d) 3
pH = ?
3
3
NaOH
4 3
NaOH
OH
NaOH H HCO I stupanj
0, 0001
10

+
=
= =

c mol dm
c c mol dm
2
2 4 4
H SO 2H SO
+
+
2 4
H
H SO
2
1
+
=
c
c
pazi na odnos!!!
H
+
= c
2 4
H SO
2 c
3 3
2 0, 005 0, 01

= = mol dm mol dm
2
Ca(OH) (s)
2
H O

2
Ca (aq) 2OH
+
+
2
(OH )
Ca(OH)
2
1

=
c
c
pazi na odnos!!!
OH
2

= c
2
Ca(OH)
c
3 3
2 0, 005 0, 01

= = mol dm mol dm
2 3
3
H
H CO
H
3
3
H
3
H HCO
0,17
0,1
0, 017
0, 017
o
+
+
+
+

=
=
=
= =
c
c
c
mol dm
c mol dm
c c mol dm
22 Pripreme za razredbene ispite
3
OH
4 3 3
pOH log
pOH log 10
pOH=4
pH+pOH=14
pH=14-4=10
pH=10

=
=
c mol dm
mol dm mol dm
ODREDIVANJE KONCENTRACIJA OTOPINA KISELINA I BAZA
Titracija jake baze jakom kiselinom
Titracije slabe kiseline jakom bazom
Slika prikazuje krivulju titranja slabe kiseline, kao to je octena kiselina, jakom bazom. U
pocetku se pH otopine mijenja polagano i otopina je kisela. U blizini tocke ekvivalencije pH
otopine se naglo mijenja u podruciju od oko pH 7 do 10. Tocka ekvivalencije ne nalazi se pri
pH = 7, vec pri pH od oko 8,5. To znaci da valja odabrati takav indikator koji prikazuje
promjenu boje u tom podruciju pH, a to je fenolftalein.
Hidroliza:
3 2 3
CH COO (aq) H O(l) CH COOH(aq) OH (aq)

+ +
Da bi se odredila koncentracija otopine neke baze, obicno se
postupa tako da se pripremi otopina kiseline tocno poznate
koncentracije. Otopina kiseline ulije se u biretu, usku graduiranu
cijev s pipcem. Tocno poznati volumen, npr. 20 mL otopine baze
nepoznate koncentracije ulije se u Erlenmeyerovu tikvicu. U
otopinu baze doda se nekoliko kapi otopine indikatora. Kiselina iz
birete dodaje se kap po kap u otopinu baze. Kad se pokae
promjena boje indikatora, odcita se volumen utroene kiseline. Na
osnovi takvog mjerenja izracuna se koncentracija otopine baze.
Postupak se zove titracija (franc. titrer)
otopina
jake baze
i indikatora
bireta
otopina
jake
kiseline
Pribor za titraciju
Tijekom titracije mijenja se pH otopine. Krivulja koja pokazuje
promjenu pH otopine tijekom titracije 25 mL otopine natrij-
hidroksda, c(NaOH) = 0,1 mol/L, s otopinom kloridne kiseline
c(HCl)= 0,1 mol/L
7
14
pH
V mL (otop. HCl)/ 10 20 30 40
podrucije pH u kojem
metiloranz mijenja boju
tocka ekvivalencije
podrucije pH u kojem
fenolftalein mijenja boju
0
Krivulja pokazuje kako se mijenja pH otopine tijekom titracije jake
kiseline bazom. Pri neutralizaciji jakih kiselina jakom luinom
moe se koristiti bilo koji indikator.
23 Pripreme za razredbene ispite
Titracija slabe baze jakom kiselinom
Slika prikazuje krivulju titracije slabe baze, kao to je amonijak, jakom kiselinom. Zbog
reakcije hidrolize tocka ekvivalencije se ne nalazi pri pH 7, vec pri pH oko 5. Zato pri titraciji
slabe baze jakom kiselinom valja odabrati takav indikator koji pokazuje prijelaz boje u
kiselom. Takav je indikator metiloran.
Hidroliza:
4 2 3 3
NH (aq) H O(l) NH H O (aq)
+ +
+ +
SOLI
Soli su spojevi metala ili amonijevog iona
4
NH
+
i kiselinskog ostatka. Sve soli su IONSKI
SPOJEVI.
METODE DOBIVANJA SOLI
1) NEUTRALIZACIJA: KISELINA + LUINA SOL + VODA
2 4 2 4 2
H SO (aq) 2NaOH Na SO 2H O + +
2) IZRAVNA SINTEZA: METAL + NEMETAL SOL
2 2
Zn(s) Cl (g) ZnCl (s) +
3) METAL + KISELINA SOL +
2
H (g)
2 2
Zn(s) 2HCl(aq) ZnCl (aq) H (g) + + - jednostruka izmjena iona
4) METALNI OKSID + KISELINA SOL +
2
H O(l) - NEUTRALIZACIJA!!!
2 4 4 2
CaO(s) H SO (aq) CaSO (s) H O(l) + + (jer nastaje sol +
2
H O)
5) OKSID NEMETALA + LUINA SOL +
2
H O(l) - NEUTRALIZACIJA!
2 2 3 2
CO 2NaOH(aq) Na CO (aq) H O(l) + +
6)
1 2 3 4
SOL SOL SOL SOL + +
Cjeline Hidroliza soli i Puferske otopine nalaze se na 35. stranici! se
isprava zbog ove iznimke.
7
14
pH
V mL (otop. HCl)/ 10 20 30 40
tocka ekvivalencije
podrucije pH u kojem
fenolftalein mijenja boju
0
pufer
Krivulja titracije otopine slabe kiseline jakom bazom.
7
14
pH
V mL (otop. HCl)/ 10 20 30 40
0
tocka ekvivalencije
pufer
podrucije pH u kojem
metiloranz mijenja boju
Krivulja titracije otopine slabe baze jakom kiselinom
24 Pripreme za razredbene ispite
3 3
3
AgNO (aq) NaCl(aq) AgCl(s) NaNO (aq) - dvostruka izmjena iona
AgNO je reagens za dokazivanje klora (halogenida), nastaje bijeli sirasti
talog ili koloid AgCl , netopljiv u vodi, hidrofoban.
+ +
2 4 2 4
Na SO (aq) BaCl (aq) BaSO (s) 2NaCl(aq)
reagens za bijeli teko topljivi talog
dokazivanje sulfata, nastaje bijeli teko topljivi talog
+ +
! !
3 4 3 4
FeCl (aq) 3NH SCN(aq) Fe(SCN) (aq) 3NH Cl(aq) + +
Amonijev tiocijanat (rodanid) je reagens za dokazivanje Fe
3+
. Nastaje crvena otopina Fe(SCN)
3
Disocijacija soli za dokazivanje
3
Fe
+
, nastaje
3
Fe(SCN) - crven

Soli disociraju na ION METALA ili
4
NH
+
i KISELINSKI OSTATAK. Soli topljive u vodi su
elektroliti.
2
2 4 2 4
4 2 4
3 2 3
Na SO H O(l) 2Na (aq) SO (aq)
NH Cl(s) H O(l) NH (aq) Cl (aq)
AgNO (s) H O(l) Ag (aq) NO (aq)
+
+
+
+ +
+ +
+ + +
REDOKS JEDNADBE
U metalanim hidridima (spojevima metala s vodikom) oksidacijski broj vodika je I.
Primjerice:
I I I
2 3
Na H, Ca H , AI H .

Oksidacijski broj kisika u spojevima je II. Primjerice:
II II II II
3
2 2 4 3
H O, H SO HNO ,SO .

U peroksisima kisik je oksidacijskog broja I.Primjerice:
I
2 2
Na O

. U superoksidima je
I
II
:
I I I
I I I
II II II
2 2 2
KO , RbO , O F

+ +
- kisik moe imati oksidacijski broj +2 jer je F jako elektronegativan.
Oksidacijski broj jednostavnog iona jednak je nabojnom broju iona, pa cemo ih dalje pisati
samo s nabojnim brojem.
Primjerice:
3 3
Al , Cr .
+ +
Algebarska suma oksidacijskih brojeva u molekuli je jednaka nuli . Ovo pravilo omogucuje
odredivanje nepoznatog oksidacijskog broja. Primjerice u molekuli sumporne kiseline
(
2 4
H SO ) znamo oksidacijske brojeve vodika i kisika, ali ne znamo oksidacijski broj sumpora.
Moemo ga izracunati na sljedeci nacin (u racunu cemo rimske brojke zamjeniti arapskima):
I II
2 4
H SO
2( 1) 4( 2) 0
( 2) ( 8) 0
( 8) ( 2) 6
x
x
x
x

+ + + =
+ + + =
= + + = +
Oksidacijski broj sumpora u sumpornoj kiselini jest VI.
Algebarska suma oksidacijskih brojeva u vieatomnom ionu jednaka je nabojnom broju iona
(oznacuje se prvo broj zatim naboj). Primjerice, u amonijevu ionu (
4
NH
+
) traimo oksidacijski
broj duika:
25 Pripreme za razredbene ispite
I
4
NH
4( 1) 1
( 1) ( 4) 3
x
x
x
+
+ + = +
= + + =
Oksidacijski broj duika u amonijevom ionu je III.
Atomi metala uvijek su redukcijska sredstva (reducensi) jer pri spajanju s drugima vrstama
atoma (u ionskim spojevima) otputaju elektrone.
Neke vrste atoma metala i nemetala mogu imati razlicite oksidacijske brojeve, primjerice:
II III II VI IV
Fe i Fe, S, S, S.

Ako se neka vrsta atoma nalazi u spoju u kojem ima najmanji oksidacijski broj, tada je taj atom
samo redukcijsko sredstvo jer moe samo otputati elektrone. Ako pak atom ima najveci
oksidacijski broj u nekom spoju, tada je on samo oksidacijsko sredstvo, tj. moe samo primati
elektrone. A to je s atomima izmedu ta dva stanja?
Atomi elemenata u spojevima u kojima imaju oksidacijski broj izmedu najnie i najvie
vrijednosti, mogu biti i oksidacijska i redukcijska sredstva (mogu i primati i otputati
elektrone). Njihovo ponaanje ovisit ce o tvari s kojom reagiraju. Ako je tvar jaci oksidans,
tada su oni redukcijska sredsva, i obrnuto. U organskim spojevima oksidacijski broj ugljika
odreduje se za svaki ugljik ne uzimajuci u obzir vezu sa susjednim ugljik-atomom.
IV I III I III I III I II I II I III I III II II 1
4 3 3 3 2 3
C H , C H C H , C H C H OH, C H C O OH
+ +

Redoks reakcije uvijek su vezane za izmjenu elektrona.
Z) Koja od sljedecih jednadbi je redoks?
a)
I V II I I I I I V II
3 3
Ag NO (aq) K I (aq) Ag I (s) KNO (aq)

+ + - nije redoks, nema promjene
oksidacijskog broja
b)
0 0 II II
2
Mg(s) O (g) 2Mg O(s)

+ - redoks zbog promjene oksidacijskog broja

c)
II I II II
2 2
2Ba O (s) Ba O(s) O (g)
+
+ - peroksid se raspada na oksid i
2
O .
d)
2 2 4 2 4 2 4 4 2 2
5H O (aq) 2KMnO (aq) 3H SO (aq) K SO (aq) 2MnSO (aq) 8H O(l) 5O (g) + + + + +
e)
2 2 2 2
2H S(g) 3O (g) 2SO (g) 2H O(l) + +
Z) Rijei redoks jednadbe:
a)
3 3 2 2
Cu HNO (razrj.) Cu(NO ) NO H O + + +
b)
3 3 2 2 2
Cu HNO (konc.) Cu(NO ) NO H O + + +
c)
2
Cl NaOH NaCl NaOCl + +
d)
2 2 4 2 4 4 2 4 2 2
H O KMnO H SO MnSO K SO H O O + + + + +
e)
2 2 2 4 2 4 2 2
H O KI H SO K SO H O I + + + +
f)
4 3 3 4 2 2
P HNO (konc.) H PO NO H O + + +
g)
4 2 4 4 2 4 4 3 4 2 2
FeSO H SO (konc.) KMnO K SO MnSO Fe (SO ) H O + + + + +
Z) - kisela otopina
Ionski oblik:
2 3
2 7 2 2
2K Cr O H Cl K Cl Cr 3Cl Cl H O
+ + + +
+ + + + + + + +
I VI II I I I I III I 0 I II
2 2 7 3 2 2
K Cr O HCl KCl Cr Cl Cl H O

+ + + +
3e

+ redukcija=oksidans
oksidacija=reducens e
26 Pripreme za razredbene ispite
Parcijalne jednadbe:
2
2 3
2 7 2
2
2 3
2 7 2
2 3
2 7 2 2
O: 2Cl 2e Cl 3
R: Cr O 6e 14H 2Cr 7H O
6Cl 6e 3Cl
Cr O 6e 14H 2Cr 7H O
6Cl Cr O 14H 3Cl 2Cr 7H O

+ +

+ +
+ +

+ + +

+
`
+ + +

)
+ + + +
uravnoteena jednadba:
2 2 7 3 2 2
K Cr O 14HCl 2KCl 2CrCl 3Cl 7H O

+ + + +
Z) - disproporcioniranje isti atom oksidira i reducira
2 3 2
2
2 3 2
2
2 3 2
2 3 2
O: Br 10e 12OH 2BrO 6H O
R: Br 2e 2Br 5
Br 10e 12OH 2BrO 6H O
5Br 10e 10Br
6Br 12OH 2BrO 10Br 6H O : 2
3Br 6OH BrO 5Br 3H O






+ +
+

+ +

+
`
+

)
+ + +
+ + +
PRAVILA ZA REDOKS
kisela otopina
+
2
+
2
O: ----------- + H O ----------- + H
R: ----------- + H ----------- + H O

lunata otopina
2
2
O: ----------- + OH ----------- + H O
R: ----------- + H O ----------- + OH

ELEKTROKEMIJA
ELEKTROLIZA
Elektroliza je proces rastavljanja tvari pomocu elektricne struje.
Elektroliza vode zbog slabe vodljivosti u vodu se dodaje tvar koja povecava vodljivost
(
2 3 2 4 3 2 4
Na CO , H SO , KNO , Na SO ) a ne sudjeluje u procesu elektrolize. To su soli ciji je
kation iz I, II skupine i sloeni anion ili kiselina sloenog aniona.
2 2
2 2
2 2
2 2
2 2
2 2 2
K: 2H O 2e H 2OH 2 na katodi uvijek REDUKCIJA
A: 2H O 4e O 4H na anodi uvijek OKSIDACIJA
4H O 4e 2H 4OH
6H O 4H O
2H O 4e O 4H
2H O 2H O
praskavac

+

+
+ +
+ +

+ +

+
`
+

)
+

1 II
0 II I V
2 3
Br OH Br Br O

+ +
e

+
5e
redukcija
oksidacija ,
,
27 Pripreme za razredbene ispite
Elektroliza vodene otopine soli
2
NaCl(s) H O(l) Na (aq) Cl (aq)
K( ) A(+)
+
+ +

2 2
2
2 2 2
2 2 2
K: 2H O 2e H 2OH
A: 2Cl 2e Cl
2H O 2Cl H Cl 2OH
2H O 2NaCl H Cl 2

+ +

+
`
+

)
+ + +
+ + +
2
2 2
CuCl (s) H O(l) Cu (aq) 2Cl (aq)
K( ) A( )
+
+ +
+
2
2
2
2
K: Cu 2e Cu
A: 2Cl 2e Cl
Cu 2Cl Cu Cl
+

+

+

+
`
+

)
+ +
2
2 4 2 4
2 2
2 2
2 2
2 2
2 2
2 2 2 2
Na SO (s) H O(l) 2Na SO
K( ) A( )
K: 2H O 2e H 2OH 2
A: 2H O 4e O 4H
4H O 4e 2H 4OH
6H O 4H O
2H O 4e O 4H
2H O 2H O Produkti su isti kao kod elektrolize H O
+

+

+
+ +
+
+ +
+ +

+ +

+
`
+

)
+
Elektroliza taline soli
2
2
2
KCl K Cl
K( ) A( )
K: K e K 2
A: 2Cl 2e Cl
2K 2e 2K
2Cl 2e Cl
2K 2Cl 2K Cl
A +
+

+

+
+
+
+
+

+

+
`


)
+ +
Elektroliza kiseline
2
2 4 4
2
2 2
2
2 2
2 2 2
H SO (aq) 2H (aq) SO (aq)
K: 2H 2e H 2
A: 2H O 4e O 4H
4H 4e 2H
2H O 4e O 4H
2H O 2H O
+
+
+
+
+
+
+
+ +

+

+
`
+

)
+
2
2
2 2
HCl(aq) H Cl
K: 2H 2e H
A: 2Cl 2e Cl
2H 2Cl H Cl
+
+

+
+

+

+
`
+

)
+ +
Metali I, II, Al i neki drugi elementi ciji je
0
E
manji od 0,83V ne izlucuju se na katodi,
umjesto njih na katodi se reduciraju molekule
vode! (vodik)
Produkti:
2 2
H , Cl , NaOH.
Sloeni anion ne sudjeluje u elektrolizi,
umjesto njega na anodi se oksidiraju
molekule
2
H O.
28 Pripreme za razredbene ispite
Elektroliza luine
2
2 2
2 2
2 2
2 2
2 2 2
NaOH(aq) H O(l) Na (aq) OH (aq)
K: 2H O 2e H 2OH 2
A: 4OH 4e O 2H O
4H O 4e 2H 4OH
4OH 4e O 2H O
2H O 2H O
+




+ +
+ +
+ +

+ +

+
`
+

)
+
Z) Koji od sljedecih spojeva se ne moe dodati pri elektrolizi
2
H O: NaCl,
2 4
Na SO , HCl,
2 4
H SO ,
2
CuCl .
FARADAYEVI ZAKONI (formule na str. 34.)
Faradayevi zakoni proucavaju kvantitativne odnose izlucenih tvari na elektrodama.
Prvi Faradayev zakon masa izlucene tvari proporcionalna je kolicini elektriciteta koja prode
kroz elektrolizer.
Drugi Faradayev zakon jednake kolicine elektriciteta izlucuju mnoine tvari koje su obrnuto
proporcionalne sa brojem elektrona.
Z) Otopina aluminijeva sulfata podvrgnuta je elektrolizi strujom jakosti 3A tijekom 2 sata.
Kolike su mase izlucenih elementarnih tvari na elektrodama?
I = 3A
t = 2h
m(
2
H ) = ?
m(
2
O ) = ?
Izlucene elementarne tvari su:
2
H i
2
O .
Zadaci za vjebu:
Z 1. Zbog cega je vodena otopina srebrova nitrata (
3
AgNO ) elektrolit, a vodena otopina
glukoze neelektrolit?
Z 2. a) Napii jednadbe disocijacije sljedecih soli u vodi: kalijeva nitrata, magnezijeva
nitrata, bakrova(II) nitrata.
b) Od navedenih soli izdvoji onu iz koje se elektrolizom dobije metal na katodi!
Z 3. Jednadbama prikai elektrolizu talina: a) aluminijeva klorida, b) bakrova(II) klorida!
Z 4. Koji su produkti elektrolize vodenih otopina soli u zadatku 3?
3 2
2 4 3 2 4
2 2
2 2
2 2
2 2
2 2 2
Al (SO ) H O(l) 2Al 3SO
K: 2H O 2e H 2OH 2
A: 2H O 4e O 4H
4H O 4e 2H 4OH
2H O 4e O 4H
2H O 2H O
+

+

+
+ +
+ +
+ +

+ +

`
+

)
+
Q = It
Q = nZF
It = nZF
1 2
2
1
2
1
(H )
3 2 2 26, 8
(H )
3 2 2
(H ) 0, 2238
2 26, 8

=

= =

m
A h Ah mol
M
g mol
m g
mol
2
2
1
2
1
2
(O )
(O )
3 2 32
(O )
4 26, 8
(O ) 1, 791

=
I t M
m
Z F
A h g mol
m
mol
m g
Paziti koje se tvari ne mogu izluciti
iz vodene otopine!!!
29 Pripreme za razredbene ispite
Z 5. Koje ce tvari izlucivati na elektrodama pri elektrolizi vodenih otopina: a) barijeva klorida,
b) barijeva nitrata?
Z 6. Izracunaj vrijeme potrebno da vodicem protece mnoina elektriciteta 49 Ah, ako je jakost
struje 6 A!
Z 7. Koliko se atoma kalija i molekula klora izluci elektrolizom taline kalijeva klorida strujom
jakosti 2,9 A u vremenu od 15 sati?
Z 8. Kolika je mnoina elektriciteta potrebna da bi se elektrolizom razloilo 650 g vode?
Z 9. Kolika je masa bakra koji se izluci iz otopine bakrova(II) klorida strujom 4,0 A u vremenu
od 3 h?
Z 10. Mnoina elektriciteta 482,5 C elektrolizom izluci 163,5 mg cinka. Kolika je molarna
masa cinka?
Z 11. Elektroliza taline natrijeva klorida proizvodi se strujom jakosti
4
4, 0 10 A. Kolike su
mase natrija i klora koji se izluce u vremenu od 20 sati.
Z 12. Iz otopine cinkova nitrata potrebno je proizvesti 750 mg cinka. Kolika je kolicina
elektriciteta potrebna za redukciju cinkova iona, ako je iskoritenje struje 90%?
Z 13. Kolika je jakost struje koja prolazi kroz otopinu koja sadri ione dvovalentnog nikla, ako
se u vremenu od 2,5 sati na katodi izluci 80 g nikla?
Z 14. Dva serijski spojena elektrolizera sadre otopine srebrova nitrata i kromova(III) klorida.
U prvom elektrolizeru izlucilo se 862,4 g srebra. Izracunaj:
a) masu kroma koji se izluci na katodi,
b) jakost struje ako je vrijeme elektrolize 15 minuta!
Z 15. Dva elektrolizera serijski su spojena. U jednome je metalni nitrat dvovalentnog metala, a
u drugome metalni nitrat trovalentnog metala. U prvom elektrolizeruizluci se 0,05 mola metala
(
2
M
+
), u drugom 1,716 g metala (
3
M
+
). Kolika je molarna masa trovalentnog metala?
Z 16. a) Izracunaj masu bakra koja se izluci iz otopine bakrova(II) sulfata mnoinske
koncentracije
3
2 / mol dm , volumena 250
3
cm . Utroena mnoina elektriciteta za
elektrolizu jest 85000 C .
b) Koliko je iona bakra (
2+
Cu ) ostalo u otopini?
Z 17. Kroz otopinu eljezova(III) klorida protekla je mnoina elektriciteta od 11,2 Ah.
Izracunaj:
a) masu izlucenog eljeza,
b) volumen razvijenog klora pri tlaku 720 mbar i temperaturi 28C!
Z 18. Elektrolizom otopine metalnog klorida trovalentnog metala razvije se 5,9
3
dm klora s.u.
Odredi molarnu masu metala ako je masa izlucenog metala 10,2 g!
Z 19. Strujom jakosti 0,4 A u vremenu od 20 minuta provodimo elektrolizu vodene otopine
kalijeva klorida. Volumen otopine je 250 mL. Izracunaj:
a) volumene vodika i klora koji se razviju na elektrodama pri s.u.,
b) mnoinsku koncentraciju OH

iona po zavretku elektrolize!

30 Pripreme za razredbene ispite
Rjeenja zadataka:
1. U vodenoj otopini glukoze nalaze se molekule, a u otopini srebrova nitrata srebrovi ioni i
nitratni ioni.
2. a)
3 3
2
3 2 3
2
3 2 3
KNO (s) K (aq) NO (aq)
Mg(NO ) (s) Mg (aq) 2NO (aq)
Cu(NO ) (s) Cu (aq) 2NO (aq)
+
+
+
+
+
+

b)
3 2
Cu(NO )

3. a)
3
3
3
2
3
2
AlCl (s) Al 3Cl
K: 2Al 6e 2Al
A: 6Cl 3Cl 6e
2Al 6Cl 2Al 3Cl
A +
+

+
+

`
+ +

)
+ +
b)
2
2
2
2
2 A
2
Cl Cu Cl 2 Cu
_______ __________ __________
e 2 Cl Cl 2 :
Cu e 2 Cu :
Cl 2 Cu ) ( CuCl
+ +

+ +
+
+
+

+
+
A
K
s
4. a)
2
H i
2
Cl
b) Cu i
2
Cl
5.
2
K:H ,
2
A:O +
6. a)
2 2
K:H , A:Cl +
b)
2 2
K:H , A:Cl +
7. t = 8,17 h
8. N(K) =
23
9, 77 10 , N(
2
Cl ) =
23
4, 89 10
9. Q =
6
6,97 10 C
10. m(Cu) = 14,3 g
11. M(Zn) = 65,4 g/mol
12. m(Na) = 687 kg, m(
2
Cl ) = 1059,7 kg
13. 0, 683 =
p
Q Ah
14. I = 29,28 A
15. a) m(Cr) = 138,5 mg
b) I = 0,86 A
16. M(
3
M
+
) = 51,48 g/mol
31 Pripreme za razredbene ispite
17. a) n(
2
Cu
+
) = n(
4
CuSO ) = 0,5 mol, n(

e ) = 2n(
2
Cu
+
) = 1 mol, m(Cu) = 27,99 g
b) mnoina reduciranog bakra: n = 0,44 mol; broj iona bakra koji ostaju u otopini:
N(
2
Cu
+
) = 3,6
22
10
18. a) m(Fe) = 7,78 g
b) V(
2
Cu
+
) = 7,3
3
dm
19. M(
3
M
+
) = 58,09 g/mol
20 a)
0 0 3
2 2
(H ) (Cl ) 50,1 = = V V cm
b)
2 3
(OH ) 2, 0 10 /

= c mol dm
GALVANSKI CLANCI elektrokemijski izvori struje
Galvaski clanak je uredaj koji kemijsku energiju pretvara u elektricnu. Proces je SPONTAN.
Galvanski clanak se sastoji od dvije elektrode (poluclanak) i elektrolitskog kljuca (most).
Elektrodu galvanskog clanka cini metal uronjen u otopinu svojih iona (elektrolit vodic II
reda).
POZITIVNI POL je KATODA na kojoj se odvija redukcija.
NEGATIVNI POL je ANODA na kojoj se odvija oksidacija, ODNOSNO SAMA ANODA SE
OKSIDIRA (IZVOR JE e

). TO JE METAL KOJI IMA NEGATIVNIJI

0
E .
(Kod elektrolize OKSIDIRA ANION!!!)
REDUKCIJSKI ELEKTRODNI POTENCIJAL (elektrokemijski red elemenata ili voltin niz)
Elektrodni potencijal -
0
E , odreduje se prema standardnoj vodikovoj elektrodi (S.V.E.) ciji je
0
E = 0 pri svim temperaturama
0
2
(H / 2H ) 0 E
+
= - oznaka za standdardnu vodikovu
elektrodu. | |
reducirani oksidirani
oblik oblik
to je
0
E negativniji to je tvar jaci reducens
to je
0
E pozitivniji to je tvar jaci oksidans
Voltin niz sa vrijednostima je na str. 32. i 33.
DANIELLOV CLANAK
(+) POL
4
Cu/CuSO ,
3
4
(CuSO ) 1 c mol dm

=
(-) POL
4
Zn/ZnSO ,
3
4
(ZnSO ) 1 c mol dm

=
Elektrolitski kljuc je U cijev napunjena elektrolitom -
3 2 4
KNO , Na SO .
Shema: Redoks:
Element negativnijeg
0
E (Zn) istiskuje element ciji je
0
E (Cu) pozitivniji.
Napon:

4 4
Zn | ZnSO | | CuSO | Cu +
2 2
Z n | Z n | | C u | C u
+ +
+
2
2
2 2
( ) A: Zn 2e Zn
( ) K: Cu 2e Cu
Zn Cu Zn Cu
+
+
+ +

+
`
+ +

)
+ +
0 2
0 2
ANODA: (Cu / Cu) 0, 337
podatci iz voltinog niza
KATODA: (Zn / Zn) 0, 76
p = pozitivan
n =negativan
E V
E V
+
+

=

`
=

)
| |
0, 337 ( 0, 76)
1, 097
p n
k a
U E E
E E E
U V
U V
=
=
=
=
32 Pripreme za razredbene ispite
Napon galvanskog clanka ne moe biti negativan.
0
E mogu biti pozitivni ili negativni u
odnosu na s. v.
Z) Galvanski clanak graden je od a)
+
Ag|Ag i
2+
Cu|Cu
b)
2+
Pb|Pb i
2+
Zn|Zn c)
2+
Mg|Mg i
2+
Sn|Sn
- napii shemu
- izracunaj napon
- napii redoks
a)
+
Ag|Ag i
2+
Cu|Cu
shema:
2+ +
( ) Cu|Cu ||Ag |Ag (+)
napon: 0, 80 0, 337 0, 463
p n
U E E V V V = = =
redoks:
Standardni redukcijski elektrodni potencijali
Oksidrani oblik Reducirani oblik E
0
, [V]
Li e
+
+
Li(s)
-3,045
K e
+
+
K(s)
-2,925
Na e
+
+
Na(s)
-2,714
2
Mg 2e
+
+
Mg(s)
-2,363
3
Al 3e
+
+
Al(s)
-1,66
2
Mn 2e
+
+
Mn(s)
-1,180
2
4 2
SO H O 2e

+ +
2
3
SO 2OH

+
-0,93
2
2H O 2e

+
2
H 2OH

+
-0,83
2
Zn 2e
+
+
Zn(s)
-0,76
3
Cr 3e
+
+
Cr(s)
-0,744
2
Fe 2e
+
+
Fe(s)
-0,440
2
Cd 2e
+
+
Cd(s)
-0,403
4
PbSO (s) 2e

+
2
4
Pb(s) SO

+
-0,350
2
Ni 2e
+
+
Ni(s)
-0,250
2
Sn 2e
+
+
Sn(s)
-0,136
2
Pb 2e
+
+
Pb(s)
-0,126
2H 2e
+
+

2
H (g) 0,000
2
Cu 2e
+
+ Cu
+
+0,153
4
Sn 2e
+
+
2
Sn
+
+0,154
2
Cu 2e
+
+
Cu(s)
+0,337
2 2
1
O H O 2e
2

+ +
2OH

+0,401
2
I (s) 2e

+ 2I

+0,536
3
Fe e
+
+
2
Fe
+
+0,771
2
2
2
(A) Cu 2e Cu
(K) Ag e Ag 2
Cu 2e Cu
2Ag 2e 2Ag
Cu 2Ag Cu 2Ag
+
+ +
+
+ +
+ +

+

+
+ +

)
Ne mogu se
izluciti iz
vodene
otopine zbog
negativnijeg
0
E od
0, 83V
33 Pripreme za razredbene ispite
2
Hg 2e
+
+
2Hg(l)
+0,798
Ag e
+
+
Ag(s)
+0,799
2 2
HO H O 2e

+ + 3OH

+0,88
2
Br (l) 2e

+ 2Br

+1,065
3
IO 6H 5e
+
+ +

2 2
1
I (s) 3H O
2
+
+1,196
2
O (g) 4H 4e
+
+ +

2
2H O
+1,229
2
2 7
Cr O 14H 6e
+
+ +
3
2
2Cr 7H O
+
+
+1,33
2
Cl (g) 2e

+ 2Cl

+1,36
3
BrO 6H 6e
+
+ +
2
Br 3H O

+
+1,44
2
PbO (s) 4H 4e
+
+ +
2
2
Pb 2H O
+
+1,455
3
ClO 6H 5e
+
+ +

2 2
1
Cl (g) 3H O
2
+
+1,47
3
Au 3e
+
+
Au(s)
+1,50
4
MnO 8H 5e
+
+ +
2
2
Mn 4H O
+
+
+1,51
3
BrO 6H 5e
+
+ +

2 2
1
Br (l) 3H O
2
+
+1,52
4
MnO 4H 3e
+
+ +

2 2
MnO (s) 2H O + +1,695
2 2
H O 2H 2e
+
+ +

2
2H O +1,77
2
F (g) 2e

+ 2F

+3,06
REAKCIJE ISTISKIVANJA
Iz poloaja elemenata u Voltinom nizu moe se zakljuciti kako se ODVIJA KEMIJSKA
REAKCIJA, KOJI PROCESI MOGU TECI SPONTANO. (treba znati)
JACI REDUCENS ISTISKUJE SLABIJI IZ SPOJA
JACI OKSIDANS ISTISKUJE SLABIJI IZ SPOJA
JACA KISELINA ISTISKUJE SLABIJU
JACA LUINA ISTISKUJE SLABIJU
Z) Dovri jednadbe:
-0,76V +0,337V
a)
4 4
Zn CuSO ZnSO Cu + + - jaci reducens ISTISKUJE slabiji iz njegove soli.
b) Cu +
4
ZnSO
/
nema reakcije, element ciji je
0
E pozitivniji ne moe istisnuti
element ciji je
0
E negativniji!
c)
2 2
F 2KCl Cl 2KF + + - jaci oksidans ISTISKUJE slabiji
d)
2
Cl KF +
/
nema reakcije, slabiji oksidans ne moe istisnuti jaci!
e) 2 F
2
+ 2 H
2
O O
2
+ 4 HF (zbog ove reakcije fluor je jedini halogeni element koji se ne moe dobiti
elektrolizom vode jer oksidira kisik)
Oksidacijsko djelovanje halogenih elemenata raste:
2 2 2 2
I Br Cl F < < <
Z) Dovri jednadbe:
a)
2 2
Cl 2I I 2Cl

+ + b)
2
I F

+
c)
6 5
C H ONa HCl + d)
6 5
C H ONa HCl +
e)
3 2 4 4 2 2
2 3
CaCO H SO CaSO H O CO
H CO
+ + +

- jaca kiselina istiskuje slabiju!!!

f)
4 2 2 3 2
2NH Cl Ca(OH) CaCl 2NH 2H O + + + - jaca luina istiskuje slabiju!!!
34 Pripreme za razredbene ispite
LECLANCHEOV CLANAK (depna baterija, suhi clanak)
Primarni izvor struje, znaci da se ne moe puniti IREVERZIBILAN
DIJELOVI:
() POL: caica od cinka
(+) POL: grafit (C) obloen smjesom
2
MnO + cada +
4
NH Cl (solmijak)
- elektrolit:
4 2
NH Cl ZnCl vrlo malo vode + +
Redoks:
2+
Zn-2e Zn - oksidacija
4 2
2MnO H O 2e MnO(OH) 2OH

+ + + - redukcija
Nastali produkti reagiraju prema jednadbi:
| |
2
4 3 2 2 2
Zn 2OH 2NH 2Cl Zn(NH ) Cl 2H O
+ +
+ + + +
UKUPNA reakcija moe se prikazati pomocu jednadbe
| |
2 4 3 2 2
Zn 2MnO 2NH Cl 2MnO(OH) Zn(NH ) Cl + + +
P) Moe li se depna baterija napuniti? Zato?
P) pH otopine koja curi iz depne baterije je kiseo. Zato?
Odgovor: pH je manji od 7 zbog hidrolize
4
NH Cl .
2
4 4
H O
NH Cl NH OH H
+
+ - pH < 7 zbog hidrolize.
OLOVNI AKOMULATOR
Sekundarni izvor moe se nekoliko puta puniti i prazniti (reverzibilan izvor)
DIJELOVI:
() POL: Pb spuvasto
(+) POL:
2
PbO - na reetki od slitine Pb/Sb (Sb = antimon)
- elektrolit razrijedena
2 4
H SO 33-39%
Pri radu se troi
2 4
H SO i nastaje bijeli teko topljivi talog
4
PbSO . Taj se proces zove
sulfatizacija. Mjerenjem gustoce
2 4
H SO moe se odrediti je li akumulator pun ili prazan.
Gustoca se mjeri AREOMETROM.
Pun akumulator:
3
2 4
(H SO ) 1, 25 1, 30

= g cm
Prazan akumulator:
3
2 4
(H SO ) 1,15

= g cm
Punjenje i pranjenje olovnog akomulatora moe se prikazati jednadbom:
2 2 4 4 2
Pb PbO 2H SO 2PbSo 2H O
bijeli teko topljivi talog
+ + +
Shema Pb akomulatora:

2 2
2 4 2
Pb | Pb H SO Pb | PbO
+ +
+
Z) Napon jednog clanka olovnog akomulatora je 2 V. Veci napon moe se postici
a) serijskim povezivanjem vie clanaka
b) povecanjem koncentracije
2 4
H SO
c) punjenjem akomulatora
Z) Elektrode u Pb-akomulatoru gradene su od:
a) Pb i Pb b) Pb i
2
PbO c)
2
PbO i
2
PbO
VANO JE ZNATI:
1. Pri punjenju spaja se (+) pol akomulatora na (+) pol istosmjernog izvora struje.
2. Akomulator se smije doljevati DESTILIRANOM
2
H O
3. STAJANJEM se akomulator PRAZNI
35 Pripreme za razredbene ispite
Hidroliza soli
Hidroliza je reakcija kationa slabe luine (ili aniona slabe kiseline) s vodom ili reakcija u kojoj
sudjeluju molekule vode. Do hidrolize dolazi kad su soli nastale od kiselina i luina razlicite
jakosti. Imamo sljedece slucajeve:
1
0
NaCl(s) + H
2
O(!) Na
+
(aq) + Cl

(aq)
Uoimo: Atom natrija Na u molekuli NaCl dolazi iz jake luine NaOH. Atom klora
dolazi iz jake kiseline HCl.
Otopina NaCl je neutralna tj. pH(NaCl) = 7 zato to je ta sol nastala od jake kiseline i
jake luine. Ioni Na
+
i Cl

ne reagiraju s vodom a to znaci da u ovom slucaju nema

hidrolize.
2
0
NaCN(s) + H
2
O(!) Na
+
(aq) + CN

(aq)
Uoimo: Atom natrija Na u molekuli NaCN dolazi iz jake luine NaOH. Grupa CN
dolazi iz slabe kiseline HCN.
Dobivena otopina je lunata tj. pH(NaCN) > 7. Tako je sa svim otopinama soli koje su
nastale od jake luine i slabe kiseline. Ion CN

reagira s molekulama vode to se opisuje

sljedecom jednadbom hidrolize:
CN

+ H
2
O HCN + OH

3
0
(NH
4
)
2
SO
4
(s) + H
2
O(!) 2NH
4
+
(aq) + SO
4
2
(aq)
Uoimo: Amonijev ion u amonijevu sulfatu dolazi iz slabe luine NH
4
OH. Sulfatni
ion dolazi iz jake kiseline H
2
SO
4
.
Dobivena otopina je kisela tj. pH((NH
4
)
2
SO
4
) < 7. Tako je sa svim otopinama soli koje
su nastale od slabe luine i jake kiseline. Amonijev ion NH
4
+
reagira s molekulama
vode to se opisuje sljedecom jednadbom hidrolize:
NH
4
+
+ H
2
O NH
4
OH + H
+
Amonijev etanoat ima molekulu oblika CH
3
COONH
4
. U vodenoj otopini ova molekula disocira
na sljedeci nacin:
CH
3
COONH
4

O H
2
CH
3
COO

+ NH
4
+
Valja uociti da je dobivena vodena otopina neutralna tj. pH = 7.
Puferske otopine
Opcenito, puferi su smjese slabih kiselina i njihovih soli (kiseli pufer) ili slabih luina i
njihovih soli (lunati pufer).
Primjer kiselog pufera je acetatni pufer CH
3
COOH + CH
3
COONa.
Primjer lunatog pufera je amonijakalni pufer NH
4
OH + NH
4
Cl.
Djelovanje pufera temelji se na pomaku ravnotee prema slabo disociranoj kiselini ili luini. U
krvnoj plazmi nalazi se H
2
CO
3
i HCO
3

(karbonatni pufer). U stanicnoj tekucini djeluju fosfatni

puferi a to su smjese HPO
4
2
i H
2
PO
4

.
Z. Puferska otopina je vodena otopina:
a) HCl i NaCl b) H
2
SO
4
i NH
4
HSO
4
c) HNO
3
i Zn(NO
3
)
2
d) H
2
CO
3
i NaHCO
3
O. Tocan odgovor je d) zato to samo u tom, od navedenih slucajeva, imamo smjesu slabe
kiseline i njene soli (pogledati definiciju kiselog pufera).