EPISTOLARNI ROMAN:

LAKLO: OPASNE VEZE

nastanak `romana u pismima` i novine koje Laklo unosi u epistolarni roman: :
epistolarna knjiz. je u ekspanziji u !"#. veku$ a kulmina%ija u &. veku$ ka'a
stvaraju Laklo$ Monteskje$ Ruso... (oje su joj svojstvene %rte) Monteskje u
Persijskim pismima kaze 'a je ova vrsta uspesna z*o+ pove%ane mo+u%nosti
'a se na ,li%niji- na%in iskazu i osete strasti. .ovek se tu izrazava u prvom li%u i
u sa'asnjosti$ i autor tu nastupa kao li%nost koja 'ozivljava$ kao prota+onist.
,Pismo- je najvise o' svi/ vrsta najistinitija$ naj*lize o*i%nom +ovoru$ ali i
najpo+o'nija za izrazavanje ose%anja. Razli%ita ,pisma- iste li%nosti
pre'stavljaju krivulju njeno+ unutrasnje+ zivota$ kao niz 0oto+ra0ija. ,Pismo-"
kao uzivo u/va%ena `sa'asnjost`$ trenutno$ ili ono sto je proslo$ ali iz
perspektive `sa'asnji/` ose%anja. Time 'o*ijamo je'nu ve%itu sa'asnjost$ *ez
poznavanja *u'u%nosti. Postoje samo stra/ovi i na'e o' sutrasnji%e. Svako
pismo$ a naro%ito ovo+ o*lika$ ima svojstvo 'nevnoka$ pisanja u sa'asnjem
vremenu1 neku krtkovi'ost$ krajnju paznju$ %ak i uveli%avaju%u$ poklonjenu
neprimetnim 'o+a'jajima 2%oveka3. Roman 45.veka ima tu zaje'ni%ku %rtu s
epistolarnim romanom$ sto za+njuruje i li%nosti i %itao%e u je'no sa'asnje
vreme koje se upravo +ra'i$ a uskra%uje autoru panoramsko +le'iste
sveznaju%e+ sve'oka. &. vek ima izleta u neki vi' `unutrasnje+ monolo+a`
2Stern$ 6i'ro3$ ali veliku paznju 'aje 'ijalozima. `Pismo` je krenulo ka nekom
primao%u$ ono je nekom upu%eno$ $ ono je sre'stvo ak%ije. 7 `pismu` %ovek
pise o se*i i se*e ispituje$ ali pre' 'ru+im i za 'ru+o+. 8ilo je razmisljanje$ i to
ne malo vazno$ izme'ju tre%e+ i prvo+ li%a. ,nije nimalo nevazan taj iz*or. nije
ista stvar ispri%ana u je'nom i u 'ru+om slu%aju$ a nas %itala%ki polozaj u
o'nosu na ono sto nam se +ovori time je sasvim promenjem. Le Sa9$ Prevo$
6i'ro$ Ruso$ Laklo$ u En+leskoj 6e0o$ Ri%ar'son$ Stern..." svi oni upotre*ljavaju
Prvo li%e. 7potre*a prvo+ li%a$ za razliku o' tre%e+ 2,on re%e-... ,on u%ini 'a...-3
name%e pri/vatanje je'ne ta%ke +le'ista$ one koja pripa'a li%nosti. Pore' to+a$
ona je povla%ila umnozavanje ta%aka +le'ista *rojem uve'eni/ li%nosti$ samom
tim i raznolikost i relevantnost za*elezeni/ iskustava$ kao i uvi' u relativitet
sve+a u svetu. .ini se 'a je nastupanjem epistolarne 0orme$ romanopisa% prvi
put o'ustao o' pripove'anja. 1 on vise ne pri%a$ niti navo'i svoje junake na
pri%u$ ve% se on oslo*a'ja o' pri%e zamisljene kao niz 'ozivljaja. 6o+a'jaj"to su
ov'e re%i $ i 'ejstvo ti/ re%i. 6o+a'jaj" to je razmena i raspore' pisama$ kao 'at
re'osle' u 'okumentima. ,Autor- ove vrste$ pojavljuje se ne vise kao
pripove'a%$ ve% kao sakuplja%. Najve%i pro*lem je kako prikazati sle' ti/
`pisama`. 6a li kao `pismo`$ `'nevnik`$ `ispovest`. Sam Laklo uzima slo*o'u
'a sam$ kao `autor koji je pronasao pisma`$ 'a i/ premesta i po svojoj volji 'aje
na uvi' %itao%u. Laklo se*e pre'stavlja kao ,re'aktora- pisama.,Nevazna
pisma- kako sam kaze$ iz*a%uje. Roman u pismima se prikazuje ne kao
'okument neko+ romanopis%a$ ve% `'okument` o stvarnim li%nostima koje su
zivele$ ose%ale i 'elale. To je 0ik%ija ne0iktivno+. Prona'jen je svezanj pisama$
pa se ono prona'jeno o*javljuje. :na%i$ ,autor- kao pasivni sara'nik i sakuplja%
napisano+. Pisa% se krije iza realnosti. Epistolarni o*li%i: 3 je'na je'ina li%nost
pise$ naj%es%e je'nom je'inom primao%u. 7 posle'njoj tre%ini !. veka najvise
ovakvi/ o*lika. 43 o'sustvo svake veze 2Portu+alska pisma3" to je %isti sololokvij
*ez o'+ovora$ a u tome je nje+ova patetika1 ipak$ to su pisma: krik upu%en
nekome$ ali koji nestaje u praznini 2Presa3. To je prvo*itni o*lik romana u
pismima. Ov'e se pismo pojavljuje ka li%ni 'nevnik. Ipak$ 'aleko o' to+a 'a
one ne zavise o' primao%a: ,%ini mi se 'a vam +ovorim ka'a vam pisem$ i 'a

ste mi on'a nesto prisutniji-. Pomo%u o'sustva stvoriti neko prisustvo$ to jeste
para'oksalna mo% i strasti pisma. Ono sto su autori &.o+ veka uneli novo je
poli/romija$ tj. stvorili su sim0onijsko 'elo$ orkestra%iju poruka mno+o*rojni/ i
je'novremeni/ 'opisnika. 7pravo ukrstanje +lasova +lasova sa%injava telo i
potku romana 2Ri%ar'son$ Smolet$ Ruso$ Laklo$ Reti0...3. Time je posti+nuta i
raznolikost stilova. Stil pisma je postao vazan elemenat porteta li%nosti$ i ima
onoliko li%nosti koliko i stilova. Laklo to savrseno koristi. Stil 'e Mertejeve$
;almona$ kao 've varija%ije sli%ni/ karaktera$ nasuprot stilu po*ozne 'e Turvel$
naivne Sesilije$ i 'o*ro+ 6ansenija. Re'janjem nji/ovi/ pisama$ Laklo je uspeo
'a %itao%u prikaze u pravom svetlu karaktere i li%nosti svo+ romana. A je'na o'
sustinski/ tema romana na taj na%in je su+erisana o' samo+ po%etka: susret
*ezazlenosti 2Sesilija$ 6ansen$ 'e Turvel...3 i ra%una$ plana$ tj. suo%avanje zrtve
i zveri 2<'ja 'e Mertej$ ;almon3. Rezultat umnozavanja korespon'enata je
'u*oka izmena romaneskno+ sveta"ovaj se prikazuje kao splet slozeni/ veza.
Svet je splet o'nosa koji se ra%vaju i ukrstaju$ i to je ono sto %itala% s/vata pri
samom kretanju ti/ *ez*rojni/ pisama. Laklo$ tako'je"kao jos je'nu mo+u%nost
i veoma uspelu" koristi i iznosenje je'noj 'o+a'jaja$ ali osvetljen utis%ima i
ose%anjima razli%iti/ junaka. Ta%nije e0ekat je'no+ 'o+a'jaja na razli%ite lju'e$
tj. ista pri%a iz razli%iti/ perspektiva 2relativizam3. 7 Opasnim vezama Laklo
neprestano koristi ta pomeranja perspektive 2kao i razli%ita pisma je'ne te iste
oso*e$ na pr. <'je 'e Mertej razli%itim oso*ama o istom 'o+a'jaju3. 7
epistolarnom o*liku u &. veku veliku ulo+u 'o*ija ,poverenik-1 Prota+onistima
je potre*an neko kome mo+u sve 'a kazu 2;alman " 'e Mertejevoj1 'e
Mertejeva " ;almonu3.
Opasne veze: ;atreni o*ozavala% Nove Elojze 2Ruso3$ Laklo za'uzuje svoje
likove 'a raz+lase nje+ov 'u+ prema velikim epistolarnim romanima pret/o'ne
+enera%ije. To u romanu i %ine likovi$ %itaju ta 'ela i pozivaju se na nji/. 6a *i
se pravilno protuma%ile ;eze tre*a vo'iti ra%una o o'nosu sa Rusoovim 'elom.
Ruso +ovori o priro'i zene i njenoj perverziji u pariskoj %iviliza%iji to+ vremena.
;eze se ta' pokazuju kao izvrnuta Elojza1 ulazno kretanje ka re'u i /armoniji
oko =ulije 2Elojza3$ preokre%u se u silazno kretanje ka nere'u i neskla'u oko
Markize 'e Mertej$ kao ne+ativne slike =ulije$ i <'je 'e Turvel$ ove zrtve %oveka
koji pre'stavlja ta%nu Sen"Preovu 2Elojza3 suprotnost: ;almona. Sva sre'stva i
te/nike Laklo uzima iz 'u+e epistolarne tra'i%ije$ ali mo'ernizuje sa velikom
vestinom i uspe/om. Lakloova ori+inalnost je u tome sto je 'ao 'ramske
vre'nosti kompozi%iji sa pismima$ sto je o' ti/ pisama na%inio samo tkivo
romana i sto je na taj na%in ostvario tako tesnu vezu izme'ju sizea knji+e i
pripove'a%ko+ postupka. (a'a %itamo Lakloovu knji+u ne vi'imo samo ruku
koja pise pisma$ ne+o i o%i koje %e i/ %itati1 neki +las +ovori$ ali je slusala%
prisutan$ kao li%nost romana s istim pravima kao i 'ru+e li%nosti$ pa %e i on
o'+ovoriti. Postoji nepreki'an i +ust 'ijalo+ izme'ju je'novremeni/ prisustava.
:a ;almona i 'e Mertejevu pismo je sre'stvo ak%ija pre ne+o izraz stvarni/
misli. ,ka'a pisete$ tre*a 'a manje +ovorite ono sto mislite a vise sta %e mu se
'opasti- Postoje 'va ta*ora u ovom romanu: oni koji po'esavaju svoje stavove
i ne izri%u nije'nu re% koja nije sra%unata ra'i neko+ %ilja. Oni su `po'
maskama`$ ve%iti +lum%i. ;almon .e%iliji ;olanz nika'a ne pise koje su nje+ove
namere 2to pise Mertejevoj3 ve% ono %ine *i izazvao zeljeno 'ejstvo i sto *i ona
volela 'a %uje i tako napre'uje o svom osmisljenom po'u/vatu. <'ja 'e Mertej
menja maske pre' nama zavisno o' to+a kome pise"je'no li%e za svako+
primao%a. Sa 'ru+e strane$ postoje li%nosti neposre'no+ o'+ovora$ nesposo*ne
za skrivanja i po'esavanja"li%a *ez maski. Sesilija$ 6anseni$ 'e Turvel 2,ne
umem ni 'a skrivam$ ni 'a savla'jujem utiske koje 'o*ijem-3. Posto su pisma
4
Opasni/ veza kratka$ %itala% je osetljiv i na nji/ovo nizanje$ %iji re'osle' nika'a
nije nevazan1 on o'+ovara majstorskim e0ektima raspore'jivanja$ uokviravanja.
Svet je naro%ito *io osetljiv na sle'e%i vi' romana: u Laklou su prepoznali
;almona kompozi%ije"sve prora%unato$ i isplanirano 'o najsitniji/ 'etalja.
Po+otovo na isprva o*i%ne o'nose$ koji se komplikuju i postaju prave zamrsene
opasne veze$ re'jaju se nove kom*ina%ije izme'ju likova. Tu vi'imo preplitanje
i zapletenost. E0ekat koji je$ moz'a$ slu%ajnost: %itala% je uvu%en$ on je kao
sau%esnik u zlo%inu. =e'ino On"Oni znaju sve sto i likovi `po' maskama`$
;almon$ i Mertejeva. .itala% postaje sau%esnikom sa zlom.
likovi: ;eze pri%aju o razaranju sistema pomo%u strasti$ umesto na%ela$ lju'i su
*ez na%ela. ;almon je %ovek pre'vi'janja i sistema$ ali i on po'leze protiv svoje
volje ne/oti%nom kretanju strasti. Ipak$ ima tu `nesto` u nje+ovim ose%anjima
prema 'e Turvelovoj. :orz Pule je uo%io: `tako se krisom uvla%i$ u roman koji je
roman osvajanja s pre'umisljajem$ zrtve o' strane osvaja%a$ je'an 'ru+i
roman$ neo%ekivan i nepre'vi'ljiv$ koji pre'stavlja osvajanje *ez pre'umisljaja
osvaja%a o' strane zrtve.` Mertejeva +a z*o+ ,te sla*osti- kritikuje$ ali i ona
zapa'a u vrtlo+ strasti. I ona na kraju 'olazi po' uti%aj sila koje njome po%inju
'a vla'aju: nekoj vrsti lju*avi prema ;almonu$ i zestokoj lju*omori prema <'ji
'e Turvel.
>