www.maturski.

org
Seminarski rad iz kriminalistike Tema : Pranje novca
Uvod

Pranje novca je proces prikrivanja ilegalnih izvora prihoda ostvarenih putem krivinih
radnji, u cilju ukljuivanja tih prihoda u tokove legitimnog financijskog poslovanja.1 Pitanje
pranja novca je integralno povezano sa prolemima korupcije, organiziranog kriminala,
financijske prevare, !verca i drugih krivinih dela usmerenih na ostvarivanje profita. "vaj
prolem uzrokuje oziljne posledice ukoliko se ne re!ava na adekvatan nain. Sposonost
kriminalaca da prikupe i legitimiziraju doit mo#e dovesti do podrivanja demokratskih
institucija i zloupotree ekonomskih sistema. $legalno steeni prihodi omogu%avaju
kriminalcima da razviju svoju politiku i ekonomsku mo% i to na raun po!tenih gra&ana i
legitimnog poslovanja. 'emlje koje na adekvatan nain ne re!avaju pitanje pranja novca su
ustanovile da su zvaninici u tim zemljama tako&e podlo#ni korupciji, te da radi toga dolazi
do potpunog prekida legitimnih me&unarodnih investicija. Prema tome, programi za oru
protiv pranja novca predstavljaju i vi!e od jednostavnog sredstva za provo&ene zakona, koje
se koristi u sluaju prihoda steenih krivinim radnjama. "ni predstavljaju su!tinske
komponente u procesu za!tite demokratskih institucija i ekonomskih slooda svake zemlje
PRANJE NOVCA
Sam pojam pranja novca potie od engleske rei mone( laundering, !to znai legalizacija
kapitala steenog kriminalnom delatno!%u, odnosno finansijske transakcije radi prikrivanja
stvarnog porekla novca i drugih olika kapitala na tr#i!tu. Sastoji se u falsifikovanju
finansijske dokumentacije i manipulacije u sistemu me&uankarskih transakcija. Poslednjih
godina se znaajno izra#ava u utajama poreza, ilegalnoj trgovini drogama i oru#jem, u
organizovanoj kocki, prostituciji i reketu, kao i u procesima privatizacije kapitala u iv!im
socijalistiki m zemljama $stone )vrope, kao i u organizovanim kriminalnim kanalima na
'apadu.Termin *pranje novca+ nastaje u S,- u periodu prohiicije .vreme zarane toenja
alkohola/, u $$$ deceniji pro!log veka, kada su kriminalci zara&eni novac od ilegalne
proizvodnje i krijumarenja alkoholnih pi%a prikazivali kao zaradu koju su ostvarili u lancu
svojih perionica za pranje rulja i automoila, povodom te pojave poeo je da se upotreljava
termin *pranje novca+, odakle ga je preuzela 0riminolo!ka nauka.Postoje mnoge definicije
ove pojave, tekstualno razliite ali u su!tini sline, u pojedinim delovima ak identine. 'og
toga nema velikih prolema kada su u pitanju shvatanja, i odre&ivanje sadr#aja pojma pranje
novca.1o! 1234. godine komisija predsednika Sjedinjenih ,merikih -r#ava za organizovani
kriminalitet definisala je *pranje novca+ kao proces kojim neko prikriva postojanje, ilegalno
poreklo ili ilegalnu upotreu prihoda, da i ga prikazala na taj nain da izgleda kao
legalan.Pranje novca je izuzetna pretnja integraciji finansijskih ustanova koje dovode u
nepovoljan polo#aj pravne sujekte koji legalno posluju. Perai novca uop!teno, ne nastoje da
ostvare najvi!u stopu doiti na novac koji operu, ve% im je va#nije mesto ili investicije koje %e
im omogu%iti najlak!u i najr#u preradu novca. Tako novac mo#e putovati iz zemlje sa
dorom ekonomskom politikom po kojoj se ostvaruju vi!e stope doiti u zemlje s lo!ijom
politikom i ni#im prinosima od ulo#enih sredstava, tako da se zog pranja novca mo#e
dogoditi da se sloodni kapital ula#e manje racionalno, !to uveliko mo#e naru!iti postoje%e
ekonomske tokove. Promena u potra#nji novca 5 kao rezultat pranja novca, !to se ne odra#ava
u slu#enim pokazateljima 5 mo#e na nacionalnom nivou izazvati nestailnost kamata i
kursa.Pranje novca, kao i ostale nezakonite aktivnosti, uslovljavaju regresivnu distriuciju
dohotka i stvaranje velike potro!ake mo%i pojedinaca u uslovima op!te recesije. Time se
iskrivljuje struktura potro!nje, pogotovu me&u ogatima, i preora#ava se postoje%a socijalna
stracifikacija nastajanjem dru!tvenih grupa novih ogata!a. 6elika sredstva koja se zara&uju
pranjem novca utiu na porast potra#nje za luksuznim proizvodima, pove%anje cena
nekretnina i nekih potro!nih doara, a sve napred navedeno izme&u ostalog pospe!uje i
inflaciju.Pranje novca osim !to uveliko podriva sloodno tr#i!te, naru!ava i demokratsku
politiku strukturu i politiku stailnost zemlje. -oro je poznat sluaj da su predstavnici
kokainskih kartela ili mafije poku!avali, i ponekad i uspevali, prodreti u sredi!te tela vlasti
pojedinih zemalja i potkupiti ih. Sam kolumijski predsednik )rnesto Samper optu#en je da je
tokom izorne kampanje primao velike novane iznose narko5mafije. $zgleda da su lokalni
trgovci drogom nudili potpunu otplatu kolumijskog spoljnjeg duga u zamenu za nesmetano
delovanje.7 0aripskoj dr#avici 8elize za 9:: dolara mo#e se otvoriti anoniman konto, dok se
za dodatnih 9:: dolara mo#e doiti ak i fiktivno ime nosioca rauna. "vakve povoljnosti
kru#e u nizu zemalja, uglavnom onih jedva vidljivih na mapi, naroito su omiljena 0aripska
ostrva te jedva nastanjene ostrvske dr#avice krajnje egzotinih imena, rasute u Tihom okeanu.
7 njima tako&e komotno mo#ete da osnujete tzv. anonimna akcionarska dru!tva gde se uop!te
ne zna ko je vlasnik ili pak preduze%e koje od sve svoje imovine poseduje tek po!tansko
sandue.;a 0ajmanskim ostrvima sa samo <2.::: stanovnika recimo postoji <4.:::
registrovanih kompanija, 92: anaka i 9:: milijardi dolara na raunima.S ozirom da
kriminalci ne ojavljuju godi!nje finansijske izve!taje te!ko je proceniti koja se koliina para
u svetu *opere+. Procena =e&unarodnog monetarnog fonda je ipak, da tzv. *ruto kriminalni
proizvod+ u svetu iznosi vi!e od 9:: milijardi dolara godi!nje, a po proceni 7jedinjenih nacija
ak 3:> navedenog iznosa ostvaren je trgovinom narkoticima.Postoji krilatica da je san
svakog peraa novca da plati porez? Put koji trea da se pre&e od prljavog novca do pla%anja
poreza nije ni lak, ni jeftin. 6lasnici prljavog novca, steenog trgovinom oru#jem,
narkoticima, pljakom, piraterijom, ali i ucenama politiara #ele da ga uvedu u legalne
tokove, da i mogli da ula#u u legalan iznis i da ga uve%avaju. 'a to, me&utim moraju doro
da plate. @inansijskim strunjacima koji %e da odrade taj posao pla%aju i do A9> vrednosti
ukupne sume, a procenat i dalje raste. "samdesetih godina, ova usluga je ko!tala svega B>,
da i krajem devedesetih dostigla A:>.0ao ilustraciju nave!%emo primer jednog $talijana, koji
je pre nekoliko godina uhap!en pod sumnjom da je radio za mafiju. ;akon konfiskacije
imovine ustanovljeno je da je posedovao 1<1 stan, 1AA magacina, A: farika, 1: !kolskih
zgrada i A9:.::: akcija u jednoj sicilijanskoj anci.;ovac doijen iz kriminalnog delovanja
oino korumpira slu#enike finansijskog tr#i!ta uzrokuju%i dugotrajnu i te!ko popravljivu
!tetu tr#i!nom krediilitetu. Pranje novca mo#e korumpirati delove finansijskog sistema i
onemogu%iti uspe!no upravljanje ankama i nadzornim telima. 7koliko neki ankarski
rukovodilac postane korumpiran, netr#i!no pona!anje mo#e se pro!iriti u druga podruja koja
nisu povezana s pranjem novca, !to ugro#ava sigurnost i onitet 8anke. "soe koje oavljaju
nadzor nad radom 8anke tako&e mogu iti korumpirane ili zastra!ene pretnjama, !to smanjuje
onitet i potpuno onemogu%ava delotvornost nadzora. S toga je nu#no jaati zakonske
odrede protiv pranja novca, ali to ne znai smanjenje tradicionalne ankarske
kontrole.7koliko su anke ume!ane u pranje novca, naru!ava se poverenje koje javnost ima u
njih, te se, ako su povezane sa organizovanim kriminalom, podriva njihova stailnost.7prkos
kratkotrajnoj mogu%oj doiti, preti im neposredna opasnost od guitka zog prevara, kako
zog nemarnosti u proveri ne#eljenih stranaka ili naru!enog integriteta njihovih slu#enika
koji su povezani sa kriminalcima. 7 pranju novca kroz anke organizovani kriminal se esto
slu#i ljudima koji nemaju kriminalnu pro!lost, !to ote#ava otkrivanje takvog dela. "nda
otvaraju raune preko kojih or%u velike novane iznose, esto uz pomo% nesavesnih
ankarskih slu#enika.1edan od najpoznatijih uspe!nih sluajeva spreavanja pranje novca
jeste akcija pokrenuta protiv 8ank of Credit and Commerce $nternational, .8CC$/, koja je
ponajvi!e delovala u 6elikoj 8ritaniji i S,-5u i za koju su amerike vlasti ustanovile da je
oprala oko <A miliona dolara. 7hap!en je znatan roj slu#enika me&u kojima i devetorica
direktora anke. 8anka je zog protivzakonitog delovanja osu&ena da plati kaznu od 19,<
miliona dolara te je uskoro potpuno prestala poslovati ostaju%i ez 9<: hiljada !tedi!a !irom
sveta i ez njihovih 1A,4 miliarde dolara.Delja za sticanjem profita osnovni je motiv najvi!eg
roja poinjenih kriminalnih dela, kao !to su trgovina narkoticima, protivzakonito uterivanje
duga, nedozvoljena trgovina oru#jem, krijumarenje alkohola i duvana, piraterija, ucene i
prevare. Pojedinci ili kriminalne grupe sa tako steenim profitom, nazvani *vru% novac+ da i
mogli da ga koriste na regularan nain, prikrivaju njegovo poreklo. -a i takav novac
izgledao ist, podrazumeva se i njegovo pranje.Prljav novac prolazi kroz raune tzv. off shore
pravnih lica, anaka, investicionih fondova, trgovinu automoilima i vrednosnim hartijama,
korespondentne raune nekad uz preplitanje dve faze a nekad uz potpuno zli#avanje neke od
faza.Postoji veliki roj razliitih tehnika *pranja novca+ a zajedniko oele#je im je da novac
prolazi kroz tri faze: ulaganje, prikrivanje i integracija.
Faza ulaganja
7 fazi ulaganja ilegalni profiti se uvode u legalni finansijski sistem. Eotovina priavljena
kriminalnim poslovima upla%uje se na ankovne raune, oino pod izgovorom neke
regularne delatnosti !to predstavlja fazu ulaganja. ;aje!%e se depoziti ula#u zog nekog
legalnog posla, gde se pla%anje oavlja u gotovom novcu, kao !to su na primer, gara#e,
luksuzni utici, galerije, komisioni, restorani, antikvarnice itd. 7koliko se gotovina stvorena
kriminalom pome!a sa prihodima legalnog poslovanja, smanjuje se mogu%nost rzog
otkrivanja vru%eg novca. 7plata u anku novca steenog kriminalom, mo#e iti izvr!ena na
mnogo naina. ;eki od postupaka koji su karakteristini za fazu ulaganja: uplata *vru%eg
novca+ pod pokri%em redovnih gotovinskih prihoda od poslovanjaF osnivanje la#nih, tzv.
*fantomskih preduze%a+ koja ne posluju i postoje samo kao sredstvo za uplatu gotovog novca
na raune u ankama, usitnjavanje velikih suma novca me&u saradnicima koji ga pola#u na
raune u iznosima koji su dovoljno mali ili su ispod zakonskog cenzusa, pa zog toga nisu
sumnjivi ankarskim radnicima i nisu predmet izve!tavanja i posenog pra%enja.7 ovoj fazi u
novije vreme susre%e se i kupovina, odnosno preuzimanje preduze%a sa oziljnim finansijskim
te!ko%ama, iji rauni trea da poslu#e samo kao tzv. ojler rauni, gde %e se sliti novac
prethodno deponovan na raune raznih finansijskih institucija.

Faza prikrivanja
;akon !to je gotovina pretvorena u ankarski depozit, naredni korak u procesu pranja novca
je faza prikrivanja, koja se ostvaruje preacivanjem sredstava s jednog rauna na raune
raznih anaka u svetu, prividnih sujekata kao i drugih finansijskih institucija, a sve radi
prikrivanja originalnog izvora i destinacije poetnog kriminalnog kapitala. ;ovac se preme!ta
mnogorojnim transakcijama iji je glavni cilj da se prikrije veza izme&u novca i kriminalne
aktivnosti od koje potiu. Tokom faze prikrivanja u procesu pranja novca oavi se veliki roj
transakcija kojima se novac prenosi po itavom svetu. =noge od tih transakcija su esmislene
i za njih se ne mo#e prona%i nikakvo pokri%e poslovanja.Prava svrha tih transakcija je da
prikriju tragove kretanja novca i da ote#aju posao svakome ko poku!a da istra#i odakle novac
potie. 0ada se novac na&e na nekom od rauna, s njim se radi sve ono !to mo#e da prikrije
njegovo poreklo. 7 ovoj fazi kupuju se polise osiguranja, daju pozajmice, kupuje skupocena
roa, umetnika dela, akcije, investicioni fondovi, i koriste mnogi drugi finansijski
instrumenti.
Faza integracije
Poslednja faza pranja novca kojom on ponovo ulazi u legalne ekonomske tokove je faza
integracije. ;ovac se ula#e u zakonite poslove ili investira, posle ega se javlja kao novac koji
potie od zakonom dozvoljene delatnosti.Popularni metod integracije novca steenog
kriminalom u legalne tokove je kupovina nekretnina, kao !to su poslovne zgrade, skladi!ta ili
stanovi.$ako se ovaj novac finansira prljavim novcem, prihod koji se ostvaruje izdavanjem
prostora u zakup ne%e iti sumnjiv jer je rezultat zakonom dozvoljene delatnosti. Cilj ove faze
i procedure pranja novca je da se novac steen kriminalom preaci u poslove koje zakon ne
zaranjuje. 1edan od njih je i o#ivljavanje preduze%a koja se nalaze u te!ko%ama investiranjem
ogromnih suma novca. Preduze%e nastavlja normalno da posluje koriste%i novac steen
kriminalom kao svoj kapital. Perai novca primaju dividende i direktorske plate, !to su
zakoniti vidovi prihoda."vde moramo samo napomenuti da se esto sve tri faze ponekad ne
mogu razlikovati. Pojedine faze pranja novca mogu iti iste ili se jo! e!%e mogu me&usono
preklapati. 0ako %e se odvijati pojedina faza i koje %e se metode pri tom koristiti, zavisi od
raspolo#ivih mehanizama za pranje i od zahteva organizovanog kriminala koji je taj posao
naruio. 7 svakom sluaju pranje novca podrazumeva mnogorojne me&usone razliite
tehnike koje su oino slo#ene, domi!ljate i tajne. 'ajedniko je da se njima mora sakriti
poreklo i ime vlasnika novca, te da naruilac #eli zadr#ati kontrolu nad samim postupkom i po
potrei ostvariti njegovu promenu.
"ito se najvi!e u ori protiv pranja novca mo#e uiniti u fazi ulaganja, kada 5 pogotovu
nakon prodaje droge na ulici, prodavci ostavljaju sredstva koja su velika i po vrednosti i po
koliini .esto i ve%a nego !to je iznosila i sama droga/. 0ako se kriminalci moraju li!iti
gotovog novca, tu su poseno ugro#ene ustanove koje primaju depozit. )vropska zajednica
donela je stoga stroge propise po kojima se zahteva identifikacija stranke koja otvara raun i
upla%uje, oavezno vo&enje odgovaraju%e evidencije o depozitima, te oave!tenje nadle#nih
organa o sumnjivim finansijskim transakcijama. 7 S,-5u postoji zakonska oaveza da anke
moraju oavestiti nadle#na tela o gotovinskim uplatama na raun u iznosu ve%em od 1:.:::
dolara, slian propis postoji i u ,ustraliji, ali za sada ne postoji u )vropi. $pak, gotovo su sve
evropske zemlje ve% promenile ili upravo menjaju svoje zakonodavstvo, tako da se u
sumnjivim sluajevima ne po!tuje odreda o ankarskoj tajni, odnosno moraju se nadle#na
tela oavestiti o finansijskim transakcijama za koje se opravdano sumnja da nisu u skladu sa
zakonom.
PRANJE NOVCA KAO KRIVINO !E"O U #E$UNARO!NO# PRAVU
-a i se napred nedozvoljene delatnosti suzile, =e&unarodna zajednica je pristupila
normiranju adekvatnih mera, sredstava i postupaka u pojedinim zemljama, a u cilju
spreavanja i suzijanja ovakvih nedozvoljenih delatnosti. Tako je doneto vi!e =e&unarodnih
pravnih akata kojima su precizirane nedozvoljene delatnosti i pojedini olici i vidovi pranja
novca, kao i mere i postupanja ;acionalnih zakonodavaca u pravcu suzijanja ove pojave.
Tako je i u )vropskom pravu pranje novca doilo status samostalnog krivinog dela, ali ovo
delo poznaje i niz ;acionalnih krivinih zakonodavaca.Shvativ!i realnu opasnost od
organizovanog kriminaliteta $nternacionalnog karaktera koji ne poznaje politike, dr#avne i
ideolo!ke granice me&u narodima, dr#avama i kontinentima =e&unarodna zajednica poinje
da radi na razvijanju i koncipiranju strategije op!te ore protiv najopasnijih vidova
kriminaliteta, trgovine opojnim drogama, elim roljem, oru#jem itd., a sa ime je u
nerazdvojivoj vezi i pranje novca. 7 tom smislu u poslednjih nekoliko godina je doneto vi!e
=e&unarodnih pravnih akata, koji u ovu oru unose nova sredstva, metode i postupke. To su
konvencija "7; protiv nedozvoljene trgovine opojnim drogama i psihotikim supstancama
.doneta 1233. godine u 8ernu/, 0onvencija o pranju novca, istrage i u re!avanju zaplene
konfiskacije doiti od kriminalaca .doneta 122:. godine u Strazuru/, direktiva za spreavanje
kori!%enja finansijskog sistema u cilju pranja novca .iz 1221. godine/, kominike .donet 122<.
godine na 0ipru/ i 0onvencija "7; protiv Transnacionalnog organizovanog kriminala .iz
1233. godine/.;avedena me&unarodna pravna akta predstavljaju pravni osnov za regulisanje
pojedinih inkriminisanih pona!anja u vezi sa pranjem novca u nacionalnom krivinom
zakonodavstvu. Stoga je veoma znaajno na koji nain nacionalnog zakonodavstva ure&uju
krivino5pravni osnov pranja novca. "vo tim pre !to mnoga re!enja predvi&ena navedenim
me&unarodnim pravnim aktima nalaze svoje o#ivotvorenje i primenu kroz re!enja u
nacionalnom krivinom zakonodavstvu.0onvencija "7; protiv nedozvoljene trgovine,
opojnim drogama i psihotikim supstancama .*Sl. list S@G1 5 me&unarodni ugovori+, r.
14H2:/, poznata kao *8eka konvencija+, koju je prihvatilo vi!e od 1:: dr#ava, predvi&a
oavezu dr#ava potpisnica da u svom nacionalnom zakonodavstvu inkrimini!u rojne
aktivnosti vezane za trgovinu opojnim drogama, kao i da pranje ovako steenog novca
predvide kao krivino delo. 7 lanu <. 0onvencije predvi&eno je da %e sve neophodne mere
svaka stranka 5 potpisnica usvojiti kako i se po njenom zakonu utvrdile kao krivini prekr!aj
odre&ene aktivnosti, pod uslovom da se naravno ine namerno, pa je tako predvi&eno i da se
mora inkriminisati i konverzija ili transfer svojine, uz znanje da je takva svojina steena
trgovinom droge ili drugih psihotinih supstanci, ilo da se radi o samom trgovcu ili o osoi
koja je uestvovala u skrivanju ili prikrivanju nezakonitog porekla svojine ili pomagala
nekom licu koje je ume!ano u poinjenje takvog ili takvih prekr!aja da i izeglo zakonske
posledice svojih delaF isto tako inkrimini!u%i i zavisno od ustavnih naela i osnovnih
koncepcija pravnog sistema 5 sticanje, posedovanje ili kori!%enje svojine, saznanjem, u vreme
prijema, da je takva svojina steena na osnovu jednog ili vi!e prekr!aja utvr&enih u skladu sa
0onvencijom, ili ue!%e u takvom prekr!aju ili prekr!ajima. Tako&e, 0onvencija
nepropisanog i da %e svaka strana potpisnica usvojiti neophodne mere da i se omogu%ila
zaplena prihoda koja potie od trgovine droge ili svojina ija vrednost odgovara vrednosti
takve doiti, pored navedenog svaka strana potpisnica usvoji%e i neophodne mere da se
njenim nadle#nim organima omogu%i da identifikuju, otkriju, zamrznu ili zaplene doit,
odnosno svojinu, a radi konane zaplene, s tim !to %e radi sprovo&enja ovih mera svaka strana
potpisnica ovlastiti svoje sudove ili druge nadle#ne organe da nalo#e da ankarska, finansijska
ili komercijalna evidencija ude stavljena na raspolaganje, zaplenjenje, kao i da strane
potpisnice ne%e oditi da deluju po odredama ovog stava iz razloga ankarske tajne, dakle,
0onvencijom je predvi&eno da dr#ave potpisnice omogu%avaju jedna drugoj uzajamnu pravnu
pomo%.-odajmo i to da je 8ekoj konvenciji pristupilo vi!e od 1I: dr#ava, me&u njima su i
tzv. *finansijski rajevi+ gde se prihod steen od droge legalizuje suprotnoodredama
0onvencije, naime, slu#a .iro/ 7jedinjenih ;acija za kontrolu droge i prevencije
kriminaliteta .7; "ffice for -rug Control and Crime Prevention/, je napravila listu
*najva#nijih finansijskih rajeva+, poznatih po pranju novca, gde su zemlje raspore&ene u
odre&ene geografske zone.-rugi znaajni akt iz ove olasti jeste 0onvencija o pranju novca,
vo&enju istrage i izvr!avanju zaplene i konfiskacije doiti od kriminala ili )vropska
konvencija koju je doneo Savet )vrope 3. novemra 122:. godine u Strazuru. "vu
konvenciju ratifikovala je Savezna skup!tina, a tekst 0onvencije je ojavljen u *Slu#enom
listu SG1+ 5 =e&unarodni ugovori, roj IHA::A. "va konvencija tako&e, propisuje oavezu
dr#ava koje su je prihvatile da u svom nacionalnom zakonodavstvu predvide poseno krivino
delo pranje novca. "ele#ja ovog dela su odre&ena na identian nain kao i 8ekom
konvencijom, s tom razlikom !to se u ovom sluaju te#i oduzimanju i konfiskaciji sve vrste
imovinske doiti koja je steena, ne samo nezakonitim delatnostima vezanim za opojne droge,
ve% i za terorizam, trgovinu elim roljem, oru#jem i krivinim delima kojima se ostvaruje
veliki profit.
Tako je u lanu B. ove konvencije odre&en pojam i oele#je krivinog dela pranje novca koje
se sastoji u umi!ljajnom preduzimanju jedne ili vi!e od slede%ih delatnosti:5 konverziji ili
transferu imovine uz znanje da takva imovina predstavlja prihod od kriminala s ciljem
prikrivanja ili neistinitog prikazivanja nezakonitog porekla imovine, ili pomaganju nekom
licu koje je ukljueno u injenje predikatnog krivinog dela da izegne zakonske posledice
svojih delaF5 prikrivanju ili neistinitom prikazivanju pravne prirode izvora, mesta, upotree,
kretanja, prava ili svojine u odnosu na imovinu, znaju%i da ta imovina predstavlja prihod
steen injenjem krivinog delaF5 sticanju, posedovanju ili kori!%enju imovine sa znanjem u
vreme prijema da takva imovina predstavlja prihod od krivinog delaF5 uestvovanju,
odre&ivanju ili zaveri radi injenja, poku!aju injenja i pomaganja, posticanju ili olak!anju i
savetovanju u cilju injenja ilo kog krivinog dela. Prolematikom preduzimanja adekvatnih
mera za spreavanje i suzijanje pranja novca avila se tako&e i 0onvencija "7; protiv
transnacionalnog organizovanog kriminala, s dva dopunska protokola, i to: protokolom za
prevenciju, suzijanje i ka#njavanje trgovine ljudskim i%ima, naroito #enama i decom i
Protokolom protiv krijumarenja migranata kopnom, morem i vazduhom. "vi poslednji
me&unarodni pravni akti doneti su na konferenciji pod okriljem "rganizacije 7jedinjenih
;acija koja je odr#ana decemra meseca 1223. godine u Palermu. "vu konvenciju, sa
dopunskim protokolima, ratifikovala je Savezna skup!tina, a tekst konvencije i dopunskih
protokola ojavljen je u *Sl. listu SG1+ 5 =e&unarodni ugovori, r. BHA::1. Eotovo na
istovetan nain kao i )vropska konvencija i ova konvencija, u lanu B utvr&uje da
kriminalizacija pranja doiti steene kroz kriminal odre&uje pojam i karakteristike krivinog
dela pranje novca, koje su sve dr#ave potpisnice ove konvencije du#ne da unesu u svoje
nacionalno krivino zakonodavstvo, tako&e su, u lanu I. ove konvencije predvi&ene i mere
za oru protiv pranja novca kojima su utvr&eni sujekti, aktivnosti i postupci nadle#nih
nacionalnih organa u spreavanju i suzijanju razliitih olika i vidova pranja novca.;a
osnovu ovih me&unarodno5pravnih akata, poseno )vropske konvencije i 0onvencije "7;
protiv transnacionalnog organizovanog kriminala niz dr#ava je u svom nacionalnom
zakonodavstvu predvidelo samostalno krivino delo pranje novca oeze&uju%i pri tom i
odre&enu vrstu i meru krivinih sankcija.
PRANJE NOVCA KAO KRIVINO !E"O U NA%E# KRIVINO#
&AKONO!AV'(VU
'akon o spreavanju pranja novca koji je, kao !to smo ve% istakli donet septemra A::A.
godine, a stupio na snagu 1. jula A::A. godine .*Sl. list SG1+, r. 9<HA::1/, a zatim je A::9.
godine donet novi 'akon o spreavanju i pranju novca .*Sl. list SCE+, r. 39H:9/. ;ovim
zakonom veoma je jasno definisano !ta se smatra pranjem novca i koje mere trea da
preduzmu anke i sve ostale finansijske institucije da i se ovo krivino delo suzilo a po
mogu%stvu i iskorenilo doslednom primenom ovog zakona. -ono!enjem 'akona o
spreavanju pranja novca .*Sl. list S@G1+, r. 9<HA::1/ krajem septemra A::1. godine, na!a
dr#ava se pridru#ila velikom roju dr#ava savremenog sveta koje su se ujedinile u nastojanju
da spree i suziju najopasnije vidove i olike organizovanog kriminaliteta imovinskog
karaktera kao velikog ezedonosnog prolema koji ne poznaje granice."d jula A::A. godine
kada je kod nas stupio na snagu 'akon o spreavanju i pranju novca, u Sriji je podneto
izme&u A:5<: prijava za krivino delo pranje novca, me&utim, ni jedan sluaj do sada nije
prema mojim saznanjima procesuiran, niti je doneta pravnosna#na sudska presuda.Tako&e,
Specijalno tu#ila!tvo podiglo je u julu mesecu A::B godine optu#nicu protiv 19 ljudi koje
tereti za zloinano udru#ivanje pranja novca i zloupotreu slu#enog polo#aja. Jica protiv
kojih je podignuta optu#nica ostvarila su imovinsku korist od A1: miliona dinara, od ega je
1B: miliona dinara nepla%enog poreza na !tetu dr#ave a doit lanova grupe je oko 99 miliona
dinara.7 konkretnom sluaju radi se o pranju novca !to je te!ko dokazati jer su svi nelegalni
poslovi pokriveni papirima, a ceo posao je esprekorno funkcionisao na slede%i nain.
"ptu#eni su nalazili ljude koji su na svoje ime osnivali i registrovali preduze%e, a zatim
lanko potpisanu dokumentaciju i peat preduze%a predavali lanovima kriminalne grupe.
Klanovi kriminalne grupe su zatim izdavali fiktivnu dokumentaciju preduze%ima i
preduze%ima sainjavali neistinite isprave, u kojima su la#no prikazivali da je izme&u
preduze%a kojima je upravljala ta grupa i drugih preduze%a vr!en promet roa i usluga, iako
toga nije ilo. *Perai+, odnosno *fantomi+ su firme koje su slu#ile za pranje novca, odnosno
za legalizaciju nezakonitog poslovanja preduze%a i pravdanje ulaza i izlaza roe. "ptu#ena
kriminalna grupa je osnovala etiri *peraa 5 fantoma+, koji su poslovali sa I9: preduze%a i
privrednih sujekata i poslovanje preduze%a je trenutno pred istragom, tako da se uskoro
oekuje pokretanje postupka za zloupotree u privredi i mahinacijPranjem novca u smislu
navedenog zakona smatra se:1. konverzija ili prenos imovine, saznanjem da je ta imovina
steena izvr!enjem krivinog dela, u nameri da se prikrije ili netano prika#e poreklo
imovineFA. prikrivanje ili netano prikazivanje injenica u vezi sa imovinom, saznanjem da je
ta imovina steena krivinim delomF<. sticanje, dr#anje ili kori!%enje imovine, saznanjem, u
trenutku prijema, da je ta imovina steena izvr!enjem krivinog delaF4. prikrivanje, u procesu
svojinske transformacije preduze%a i drugih pravnih lica, nezakonito steene dru!tvene ili
dr#avne imovine i dru!tvenog ili dr#avnog kapitala .*Slu#eni list SCE+, roj
39H:9/.$movinom se smatraju stvari .pokretne i nepokretne/, novac, prava, hartije od
vrednosti i druge isprave kojima se mo#e utvrditi pravo svojine i drugih prava. ;ovcem se
smatra gotov novac, efektivni strani novac, depoziti na raunima .dinarski i devizni/, kao i
druga sredstva pla%anja.7 lanu 4. predvi&ene su radnje i mere za otkrivanje i spreavanje
pranja novca koje su du#ni da preduzimaju pravna lica .oveznici i odgovorna lica u pravnim
licima/. Tako da su oveznici u smislu ovog zakona anke i druge finansijske organizacije,
menjai, osiguravaju%a dru!tva, investicioni fondovi, erze i zalagaonice .*Slu#eni list
SCE+, roj 39H:9/.7 lanu 9. propisano je da je oveznik du#an da utvrdi identitet stranke i
izvr!i identifikaciju, prikupi podatke o stranci i transakciji i sve ostale podatke koji su
znaajni za otkrivanje pranja novca, a to su du#ni da urade u slede%im sluajevima: pri
otvaranju rauna, pri svakoj transakciji, gotovinskoj i ezgotovinskoj ili pri vi!e me&usono
povezanih transakcija u ukupnom iznosu od 19.::: )ura, kao i kod poslova u vezi sa
#ivotnim osiguranjem, kada pri svakoj transakciji ez ozira na vrednost posumnjaju da se
radi o pranju novca, kao i kod igara na sre%u kada se upla%uje ili ispla%uje iznos od 1.::: )ura
ili vi!e u dinarskoj protivvrednosti. Tako&e trea napomenuti da oveznik nije du#an da izvr!i
identifikaciju u sluaju me&uankarskih transakcija .*Slu#eni list SCE+, roj 39H:9/.7
novom 0rivinom zakonu koji stupa na snagu januara A::B. godine 'akon, je u lanu A<1.
predvideo poseno krivino delo pranje novca, tako da se na!a zemlja prikljuila naporima
=e&unarodne zajednice u ori i suzijanju ove nezakonite 5 kriminalne delatnosti ."snovni
0rivini zakon/.$nae, krivino delo pranje novca javlja se u tri olika a to su: osnovni,
poseni i te#i olik."snovni olik krivinog dela 5 na! 'akon sankcioni!e kaznu zatvora od B
meseci do 9 godina, a navedenom kaznom i%e sankcionisan svako onaj ko izvr!i konverziju
ili prenos imovine, saznanjem da ta imovine potie od krivinog dela, u nameri da se prikrije
ili la#no prika#e nezakonito poreklo imovine, ili prikrije ili la#no prika#e injenica o imovini
saznanjem da ta imovine potie od krivinog dela. Tako&e 'akonom %e iti sankcionisani i svi
oni koji dr#e ili koriste imovinu za koju su u trenutku prijema znali da ta imovina potie od
krivinog dela.Posean olik krivinog dela za koji je 0rivinim zakonom predvi&ena kazna
zatvora do < godine postoji u sluaju ako uinilac nije znao da se radi o novcu koji je
priavljen nekim krivinim delom, ali je mogao da zna ili je io du#an da to zna, tako da se u
ovom sluaju radi o lak!em oliku vinosti pri emu inilac postupa nehatom, u odnosu na
poreklo steenog novca koji je predmet izvr!enja ovog krivinog dela.;ajte#i olik ovog
krivinog dela za koje je propisana kazna zatvora u trajanju od 1 do 1: godina, postoji u
sluaju ako je na ovaj nain uinjena delatnost pranja novca u iznosu koji prelazi 1,9 milion
dinara. -akle, visina *opranog+ protivpravno steenog novca predstavlja kvalifikatornu
okolnost ovog krivinog dela.7 svakom sluaju, ez ozira o kom se oliku ovog krivinog
dela radi, Sud uiniocu ovog krivinog dela uz kaznu .zatvor ili novana kazna/ oavezno
izrie i meru ezednosti oduzimanja novca ili doiti koji su predmet *pranja+.;a!a dr#ava
preduzima velike napore u pravcu iskorenjivanja pojava pranja i prikrivanja novca i u tom
smislu donela je mnogo zakonskih i podzakonskih akata, me&u kojima i poseno istakli
'akon o organizaciji i nadle#nosti dr#avnih organa u suzijanju organizovanog kriminala
.*Sl. glasnik GS+, r. AIHA::A, 4AHA::A i <2HA::</. "vim zakonom su poseno ure&eni
nadle#nosti i ovla!%enja dr#avnih organa "kru#nog suda u 8eogradu, Specijalnog tu#ila!tva,
Slu#e za suzijanje organizovanog kriminala u sastavu =inistarstva unutra!njih poslova i
posene pritvorske jedinice u sastavu 7prave za izvr!enje krivinih sankcija =inistarstva
pravde, a sve to radi otkrivanja i krivinog gonjenja uinioca krivinog dela kada postoji
elemenat organizovanog kriminala."sim napred navedenih dr#avnih organa postoje i drugi
dr#avni organi koji su tu da i spreili, otkrili i sankcionisali sve one koji ne postupaju u
skladu sa 'akonom, izme&u ostalih su i policija, javno tu#ila!tvo, ezednosno5informativna
agencija, sudovi, carinski organi, poreska policija, kao i svi ostali dru!tveni inioci.
-a i ora protiv krivinog dela pranje novca ila olja i efikasnija zahteva i anga#ovanje
svih dru!tvenih inioca jer ovo krivino delo ugro#ava pre svega ekonomske, politike,
pravne, kulturne i sve druge znaajne vrednosti jednog dru!tva. "lici ove organizovane
kriminalne delatnosti nisu uvek uoljivi i prepoznatljivi, te svakako ote#avaju lagovremeno
preduzimanje efikasnih mera za njihovo spreavanje i suzijanje.Pranje novca predstavlja
veoma opasnu kriminalnu delatnost sa visokim stepenom dru!tvene opasnosti, tako da se ovo
krivino delo te!ko otkriva a i dokazuje. Tako&e moramo ista%i da je pranje novca posledica
neefikasnog funkcionisanja institucija sistema, tako da ora protiv ove dru!tveno negativne
pojave predstavlja i oru za reformu institucije, jer samo oljim i efikasnijim institucijama
mo#emo se suprotstaviti pranju novca i samim tim podi%i #ivotni standard gra&ana na vi!i
nivo, a to %emo uiniti pre svega doslednim sprovo&enjem 'akona, !to efikasnijim radom
policije, kao i primenom kaznene politike u na!im sudovima.