Tehnoloske Obrade I Procesi - EBM Obrada

Tehnoloske Obrade i Procesi Tuzla,Maj 2014
III
Javna Ustanova Mjeovita Srednja Hasi Elvedin
Elektrotehnika kola
Tuzla
Seminarski Rad
Iz TOIPa
O!last"
O!rada Elektronskim Sno#om
O!rada Elektronskim Sno#om 1 TOIP
III
OBRADA ELEKTRONSKIM SNOPOM (EBM)

Razvoj i #rimena sno#a elektrona za o!radu materijala datira jo od $%&'(
)odine kada je #atentiran #ostu#ak i ureaj za to#ljenje metala u visokom
vakuumu !om!ardovanjem #omou sno#a elektrona$$*(
Ovaj ureaj je #osedovao sve najva+nije karakteristike kasnijih ureaja za
#roizvodnju elektronsko) sno#a( Meutim, tek $%'-( )odine .irma /0arl
1eiss2 3 O!erko4hen SR 5emaka izradila je #rvi industrijski ureaj za
o!radu skidanjem materijala i zavarivanje #omou sno#a elektrona, tako
da se ova )odina mo+e smatrati #ravim #oetkom #rimene sno#a elektrona
za o!radu materijala(
6anas se #ostu#ak o!rade sno#om elektrona #rimenjuje za irok s#ektar
#roizvodnih o#era4ija kao to su" !uenje malih otvora, izrada #rostornih
)ravura, seenje materijala, )raviranje, to#ljenje i is#aravanje metala,
zavarivanje i lemljenje, termika o!rada i o#lemenjavanje #ovrina itd, #ri
emu u nekim sluajevima !ez ikakve dru)e alternative(
Fizikalne osnove dobija-nja visokoenergetskog snopa elektrona
Osnovu ove o!rade ini visokoener)etski sno# elektrona koji se do!ija u ureaju
ija je u#roena ema #rikazana na sli4i 7($(
Elektroni se isijavaju iz tanke vol.ramove +i4e 3 katode za)rejane elektrinim
#utem na tem#eraturu od oko 8'&& 90( Struja elektrona koja izlazi iz katode
re)ulie se i o!likuje #omou aaste :ehneltove elektrode(
1!o) delovanja sna+no) elektrino) #olja izmeu katode i anode, elektroni
se u!rzavaju do vrlo visoke !rzine vel$ojom se u sno#u kreu #rema #ovrini
o!ratka( 5a tom #utu sno# elektrona #rolazi kroz sistem za o!likovanje i
voenje i zavrava se .okusiranjem na malu #ovrinu o!ratka( Sve ovo se
odvija u visokom vakuumu, kako !i se iz!je)lo rasi#anje ener)ije sno#a
elektrona #ri sudaru sa molekulima )asova iz atmos.ere(
;okusirani sno# elektrona na #ovrinu o!ratka #redstavlja ener)etski sna+an i
vrlo #re4izan alat za o!radu koji ima sledee va+ne karakteristike"
Postojan je za vreme o!rade, tj( nema ha!anja ni dru)ih #romena tokom o!rade
koje !i uti4ale na tanost<
III

Pre4izan je i vrlo malih dimenzija, #a kao takav mo+e da o!radi .ili)ranski
slo+ene konture sa otrim ivi4ama i malim #relaznim radijusima<
Univerzalan je, jer se !ez ikakvih #romena, naravno osim ener)etskih, koristi za
!uenje otvora, )lodanje )ravura, seenje, zavarivanje, i dr, to znai da nema
uo!iajenih #ri#rema i izmena alata tokom o!rade< Radi !ezkontaktno, #a #rema
tome ne vri nikakav #ritisak na o!radak i ne de.ormie )a, to je veoma va+no
kod o!rade delova osetljivih na s#oljane sile, odnosno de.orma4ije<
III
Slika 6.1 ema ureaja za obradu snopom elektrona
Osnovi Pro4esa E=Mo!rade
III
Ener)ija sno#a elektrona, #ored za)revanja materijala o!ratka, troi se jo i
na to#lotno i rent)ensko zraenje( Ovo #oslednje se javlja iz du!ine
materijala i #o#ut dru)ih kvantnih zraenja, !ioloki je tetno za ljude ako je
nje)ov intenzitet iznad odreeno) nivoa( To namee #otre!u da se #ri
)radnji i eks#loata4iji ureaja #reduzmu stro)e mera zatite u 4ilju smanjenja
intenziteta ovo) tetno) zraenja( >u!itak ener)ije usled rend)ensko)
zraenja manji je od $? @$8A( U zavisnosti od visine i naina korienja
razvijene to#lote, u osnovi se odi)ravaju dve vrste #ro4esa o!rade sno#om
elektrona" o!rada odvajanjem esti4a materijala i to#lotna o!rada(
12 Pri na!onu ubrzanja od 1"0 k#, $el % 22& "0' k()s, *+o je $i*e od 2)3 brzine s$e+los+i,
6.2.1. Obrade odvajanjem estica materijala
Ukoliko se #odesi sno# elektrona visoko) intenziteta i .okusira na vrlo
malu #ovrinu #renika 6s, slika 7(8, sa kratkim vremenskim
delovanjem od sve)a nekoliko Bs, onda elektroni #rodiru u tanak sloj
materijala du!ina , koja je manja od $&& Bm, #a tako nastaje sna+an
#ovrinski izvor to#lote(
Pretvaranje kinetike ener)ije elektrona u to#lotu vri se u ovom sloju #rak
tino trenutno, to dovodi do is#aravanja, sa)orevanja i eks#lozivno)
iz!a4ivanja rasto#ljeno) materijala iz to) sloja Cvidi ilustra4iju na sli4i
7(8*(
S o!zirom na vrlo visoke tem#erature na koje je za)rejan taj sloj materijala,
koje se kreu od D&&& do 7&&& E, mo+e se #retpostaviti da dominira
odvajanje materijala is#aravanjem i sa)orevanjem u odnosu na iz!a4ivanje
rasto#ljeno) materijala i vrstih esti4a(
O!rada Elektronskim Sno#om " TOIP
III
Slika 6.2 ematski prikaz procesa obrade skidanjem materijala pomou snopa elektrona
Pri ovoj obradi se deo toplotne energije koji se iz zone delovanja snopa odvodi
provoenjem svodi na najmanju moguu meru.
To se #osti+e vrlo visokim tem#eraturama u tankom sloju #re)rejano)
materijala za#remine - 4 )
2
=
s
D , s o!zirom da to#lota #rovoenja raste
linearno, a #ritisak is#aravanja eks#onen4ijalno sa tem#eraturom, kao i
#rimenom im#ulsno) delovanja sno#a elektrona, tako da im#ulsi #ri kojima
se #osti+e +eljeni e.ekat is#aravanja traju od $&7 do $& s, dok je #auza
izmeu dva im#ulsa za '& do $&& #uta du+a(
Prema tome za us#eno s#rovoenje ove vrste o!rade sno#om elektrona
moraju !iti is#unjena dva !itna uslova" visoka kon4entra4ija ener)ije sno#a,
kojom se u kratkom vremenskom intervalu #osti+u visoke tem#erature i
im#ulsni rad ureaja(
7(8(8( To#lotne o!rade
U ovu )ru#u s#adaju o!rade u kojima se razvijena to#lota koristi za
za)revanje ili rasta#anje m sno#a eranjem aterijala( 5ajva+niji #redstavnik
ove )ru#e je zavarivanje, #a se na njemu i o!janjava #ro4es o!rade, koji je u
osnovi slian kod svih vrsta to#lotne o!rade( 1avarivanje se ostvaruje
delovanjem elektrona odreeno) intenziteta na #ovrinu o!ratka koja je
neto vee) #renika 6s, slika 7(F, ne)o kod #rethodno o#isane o!rade, koji
uz to deluje u du+em vremenskom intervalu( Pri tim #arametrima o!rade
dolazi do is#aravanja samo manje) #ovrinsko) sloja materijala( Gei deo
materijala koji je zahvaen dejstvom sno#a se intenzivno za)reva, a #reko
!onih #ovrina ova to#lota se #rovodi u !li+u okolinu, to ima za #osledi4u
to#ljenje materijala u uskoj zoni delovanja sno#a na velikoj du!ini H(
O!rada Elektronskim Sno#om ' TOIP
III
Slika 7(F ematski #rikaz #ro4esa zavarivanja sno#om elektrona
O!rada Elektronskim Sno#om . TOIP
III
Proizvodne o#era4ije E=Mo!rade
O#era4ije o!rade elektronskim sno#om koje se koriste u masinskoj industriji
su !rojne i raznovrsne od kojih se najvaznije sematski #rikazane na sli4i "
a) izrada uskih proreza; b) izrada ravnih gravura; c) izrada prostornih gravura; d) zavarivanje; e)
seenje; f) izrada cilindrinih ili koninih rupa/otvora; g) perforiranje tankih limova; h) graviranje
oznaavanje delova; i) kaljenje i povrinsko oplemenjavanje
Slika 6.4 Najvanije operacije obrade snopom elektrona sa potrebnim kretanjima
5ajvei !roj #rikazanih o#era4ija ostvaruje se odvajanjem esti4a materijala,
slika 7(DHa,!,4,e,.,),h( One se izvode #omeranjem o!ratka ili skretanjem
sno#a elektrona, ime se #osti+e kontinualno skidanje tanko) sloja materijala
de!ljine /, kako je o#isano u #rethodnoj taki( 5ain na koji se o!rada odvija
je vrlo slian o!radi klasinim )lodanjem ili !uenjem, #a se otuda za ovu
o!radu #onekad koristi i naziv /)lodanjeH!uenje sno#om elektrona2( Eao
to se iz navedenih #rimera vidi, sno# elektrona se ovde koristi kao
svojevrsno /)lodalo2, odnosno /!ur)ija2 i mo+e da izvodi sve one o!rade
koje izvode i klasini alati ove vrste( 1a ovo su razvijene i #ose!ne maine,
tzv( /elektronske )lodali4e2 i one #o #ravilu imaju 050u#ravljanje u vie osa
kako je to naznaeno uz svaku o#era4iju #rikazanu na sli4i 7(D( Prethodno
navedene o#era4ije se mo)u izvoditi u jedno ili vie im#ulsnoj tehni4i( Osim
#er.oriranja tankih limova, kod ko)a se najee jednim im#ulsom izrauje
jedan otvor, ostale o#era4ije se #o #ravilu izvode kao vie im#ulsna o!rada(
7(D( Struktura ure aja za E=Mo!radu
O!rada Elektronskim Sno#om & TOIP
III
Ureaj za E=M o!radu sainjava nekoliko karakteristinih jedini4a koje se
mo)u analizirati kao zase!ne 4eline, a to su"
I Elektronskoo#tiki stu! za do!ijanje, o!likovanje i voenje sno#a
elektrona, tzv( elektronski to#$F*<
I Radna komora za smetaj radnih #redmeta #ri o!radi<
I Gakuumska jedini4a koja o!ez!euje #otre!an vakuum u elektronskom
to#u i radnoj komori<
I Jedini4a za nadzor i u#ravljanje #ro4esom o!rade i radom 4elo) ureaja(
5a sli4i 7($, na kojoj je ematski #rikazan ureaj za E=Mo!radu, mo)u se
uoiti dve najva+nije jedini4e, odnosno elektronski to# i radna komora(
Elektronski to#, iji s#oljni iz)led je #rikazan na sli4i 7(' @$8A, sainjavaju dva
dela" izvor sno#a elektrona, ukljuujui i elemente za re)ulisanje nje)ove
jaine, i sistem za o!likovanje i voenje sno#a elektrona(
Slika 7(' Elektronskoo#tiki stu! ureaja za E=Mo!radu
U #ot#o)lavlju 7($( o#isan je izvor sno#a elektrona i #ri tome je #omenuto
da se struja elektrona koja izlazi iz katode re)ulie i o!likuje #omou aaste
:ehneltove elektrode( Re)ulisanje struje Is se #osti+e #romenom
III
#redna#ona U #omenute elektrode u odnosu na katodu #ri konstantnom
na#onu u!rzanja, kako je #rikazano na sli4i 7(7(
Sa slike 7(7Ha se vidi da je #ri dovoljno velikom #redna#onu u#ravljake
elektrode UueJU struja sno#a I J &, a E CrJ&, zJ&*K &( Smanjenjem
ne)ativno) #redna#ona, slika 7(7H!, do!ija se struja sno#a I L &, s tim to
elektrone emituje samo vrh katode, a E CrJ&, zJ&*J&( 6aljim smanjivanjem
ne)ativno) #redna#ona, slika 7(7H4, struja sno#a I se sve vie #oveava, s
o!zirom da elektrone emituje vea #ovrina katode< E CrJ&, zJ&*L&( 5a taj
nain u#ravljaka :ehneltove elektroda deluje kao elektrini i!er kojim se
otvara ili zatvara #rolaz sno#u elektrona(
Slika 6.6 Regulisanje struje snopa promenom prednapona upravljake Wehneltove
elektrode
Prethodno o#isana #romena struje sno#a #omou :ehneltove elektrode
mo+e se #redstaviti i analitiki #omou jednaine o!lika"
2
3
1
pz ue s
U U G I =
U #rethodno datim rela4ijama je "
UuePredna#on u#ravlja4ke diode
U#z 3 na#on kojim se #ot#uno zaustavlja #rolaz elektrona,
E 3 jaina #olja katode i
III
> 3 .aktor )eometrijsko) ras#oreda elektroda i o!lika emisione #ovrine
katode(
III
Sistem za o!likovanje i voenje sno#a elektrona u)lavnom sainjavaju"
ma)netna soiva za 4entriranje mlaza, !lende, korektivna soiva,
s#e4ijalni o#tiki sistem za #osmatranje #redmeta #ri o!radi, sa
#oveanjem do M&N, kao i ranije #omenuta ma)netna soiva za
.okusiranje sno#a elektrona na #ovrinu o!ratka i za skretanje sno#a
elektrona #o #ovrini o!ratka(
Radna komora, u kojoj vlada vakuum od $ do $&8 Pa, slu+i za odvijanje
samo) #ro4esa o!rade sno#om elektrona(
O!lik i veliina radne komore zavisi od veliine radnih #redmeta i veliine
serije koja se o!rauje( U komori se nalazi radni sto za o!ratke koji mo+e
imati vie translatornih i o!rtnih kretanja(
2Slika 6.7 CNC-ureaj za obradu metala snopom elektrona
Slika 7(M #rikazuje iz)led manje) ureaja za o!radu sno#om elektrona koji
ima sledee karakteristike" sna)a sno#a $ k:, za#remina komore $,F m
3
, ras#ola+e mani#ulatorom za o!ratke sa tri 5Uose i ima sistem za
#ot#uno automatsko u#ravljanje uz #omo raunara @7A(
III
Slika 6. !ostrojenje za zavarivanje sa pokretnim elektronskim topom
5a sli4i 7(- #rikazano je vrlo veliko #ostrojenje za zavarivanje sa #okretnim
7&HF& kG elektronskim to#om, umesto o!ratka koji miruje, koje se koristi u
raketnoj industriji, atomskoj tehni4i i )radnji #odmorni4a( Ima #renik
vakuumske komore od $F m, a mo+e da #rimi o!ratke mase do 8' t @$8A(
7('( Tehnoloke karakteristike E=M3o!rade
7('($( Uti4ajni #arametri na #ro4es o!rade
U zavisnosti od #odruja #rimene, #ri o!radi sno#om elektrona se mo)u
re)ulisati sledei #arametri o!rade, s o!zirom da oni !itno utiu na #ro4es
E=M3o!rade"
Intenzitet sno#a elektrona #omou struje )rejanja katode i na#ona
u#ravljanja :ehneltovom elektrodom3
III
Prenik sno#a na #ovrini o!ratka .okusiranjem #omou ma)netnih
soiva<
Greme delovanja sno#a, kontinualnim ili im#ulsnim radom<
=rzina kretanja sno#a #o #ovrini o!ratka(
Podeavanje #rethodno datih #arametara vri se korienjem odreenih
.izikalnih ili em#irijskim zavisnosti vezanih za sno# elektrona od kojih su
najva+nije4

!ineti ka energija elektrona"
s e e k
U e v m E = =
2
2
1
)de je"
m J %,$O$&
2&
C)* 3 masa elektrona
e J $,7&8O$&
10
C0* 3 elektroma)netno naelektrisanje elektrona(
# Snaga snopa elektrona "
P $ %
b
&'
s
( neprekidni re)im rada *6.+,
P J J U
b
OI
s
O.Ot J U
b
OPiO. 3 im#ulsni re+im rada C7(D*
)de je"
U! J C8&Q8&&* kG R &,&$? 3 na#on u!rzanja,
Is J &,&$Q$&& mS, 3 ja ina struje sno#a elektrona
Pi C0* 3 im#ulsno naelektrisanje sno#a elektrona
. J '& Hz do '& kHz 3 .rekven4ija im#ulsa
t J &,$Q$& na 7 Bs 3 vreme delovanja im#ulsa(
# -rzina elektrona u snopu " *6..,
s e
U v
.
10 0 , " =
III
#ri 4emu je U! u CG*(
S#e4i.ina sna)a ili intenzitet sno#a u .okusu4
S#e4i.ina sna)a 3 intenzitet sno#a u .okusu T i vreme delovanja im#ulsa
sno#a elektrona t su dva najva+nija tehnoloka #arametra kojima se de.inie
#odruje #rimene sno#a elektrona, kako je #rikazano na dija)ramu slika 7(%(
O!rada Elektronskim Sno#om 1" TOIP
III
Slika 6.9 Pregled podruja razliitih primena obrade snopom elektrona
7('(8( Proizvodnost, ta nost i kvalitet o!rade
Proizvodnost #ri o!radi elektronskim sno#om zavisi od niza .aktora kao to
su"
s#e4i.ina sna)a u .okusu, vreme im#ulsa i #auze, #ovrina na koju se sno#
.okusira, #olo+aj .okusa u odnosu na #ovrinu o!ratka, !roj im#ulsa, !rzina
kretanja o!ratka, to#lotno.izike karakteristike materijala koji se o!rauje i
dr( Mo+e se izra+avati na razliite naine u zavisnosti od #odruja #rimene(
Tako n#r( kod o!rada skidanjem materijala, #roizvodnost se izra+ava u
mmHmin ili
komHs, kod #er.oriranja limova kao !r( otvoraHs, kod zavarivanja !rzinom u mHs
itd(
5lika ',10 6ks!eri(en+alno7raunske $rednos+i !renika 8okusirano9 sno!a u za$isnos+i od na!ona
ubrzanja i s+ruje sno!a
O!rada Elektronskim Sno#om 1' TOIP
III
Slika 6.11 Uticaj naelektrisanja impulsa na ma. dubinu bu!enja koja se mo"e postii sa 1# ###
impulsa
5a slikama 7($&, 7($$ i 7($8 dati su dija)rami na kojima su #rikazane neke
meuzavisnosti #arametara E=M3o!rade koji utiu na #roizvodnost, a
do!ijeni su eks#erimentalnim #utem @-A(
Sa dija)rama na sli4i 7($& mo+e se videti kako na#on u!rzanja Us i struja
sno#a Is utiu na #renik sno#a u .okusu( 6ija)ram #okazuje da se manji
#renik sno#a mo+e do!iti #ri veim na#onima u!rzanja Us i manjim
strujama sno#a Is Cza Us L $'& kG i Is J $ mS #renik sno#a iznosi oko % Bm*(
Eao to #okazuje dija)ram na sli4i 7($$, vee du!ine !uenja, #ri istom !roju
im#ulsa, #osti+u se veim im#ulsnim naelektrisanjem P, tj( veom strujom
sno#a I i du+inom delovanja im#ulsa t CP J IOt*(
6ija)ram na sli4i 7($8 #okazuje #ri svim vrednostima im#ulsno)
naelektrisanja znatan uti4aj #olo+aja .okusa na !roj im#ulsa koji je #otre!an
da se iz!ui jedan otvor( 1a #odatke date na dija)ramu, o#timalni #olo+aj
.okusa sno#a iznosi oko 8 mm is#od #ovrine o!ratka(
Tanost o!rade elektronskim sno#om zavisi od ener)etskih #arametara
sno#a i njihove sta!ilnosti, sistema za .okusiranje, tanosti sistema za
u#ravljanje im#ulsima, kao i tanosti mehanikih ureaja za #omak( Ona je
vrlo visoka i o!ino se kree u )rani4ama 8QD Bm @'A(
Eonusni o!lik .okusirano) sno#a elektrona utie da i o!lik iz!ueno) otvora
ima !la)i konus kako je #rikazano na sli4i 7($F @FA( Ovde se radi o vrlo malim
otvorima koji se !ue sa jednim ili vie im#ulsa !ez skretanja sno#a(
Meutim, kod veih #renika otvora ova )reka se mo+e is#raviti
zakretanjem sno#a tako da jedna strana konusa !ude #aralelna sa osom
otvora, a #otom njihovim rotiranjem u kru)
O!rada Elektronskim Sno#om 1. TOIP
III
Evalitet o!rade koji se #osti+e elektronskim sno#om s#ada u #odruje
srednje .ine o!rade i kree se od 5M do 5%, dok je o!raena #ovrina ista(
Tre!a znati da se #oveanjem kvaliteta o!rade smanjuje #roizvodnost #ri
o!radi, #a z!o) to)a tre!a ii na minimalni kvalitet o!rade koji zadovoljava
.unk4iju dela koji se o!rauje(
O!rada Elektronskim Sno#om 1& TOIP
III
Slika 6.1$ Uticaj polo"aja %okusa na potreban broj impulsa za razliita
naelektrisanja impulsa "slovi pri o#radi$ UB = 130 kV; ti = 10 s; fi = 1000 Hz;
III
7(7( Podru je #rimene
Tehnolo)ija o!rade sno#om elektrona razvija se u nekoliko karakteristinih
#rava4a"
O!rada skidanjem materijala,
1avarivanje i lemljenje mikro elemenata,
To#ljenje i is#aravanje metala<
Ealjenje i #ovrinsko o#lemenjavanje(
Eoristi se za o!radu svih vrsta materijala Cmetalnih i nemetalnih*, !ez o!zira na
njihova mehanika svojstva i hemijski sastav( S o!zirom na dimenzije /rezno)
alata2, koje mo)u !iti mikrometarske vrednosti, ovim #ostu#kom se o!avljaju
#rvenstveno mikro o!rade Cn#r( izrada inte)ralnih kola 3 i#ova*, ali je isto tako
mo)u&a #rimena i za makro o!rade Cn#r( zavarivanje velikih delova i
rezervoara*( U nastavku se daju neki karakteristini #rimeri #rimene E=M3
o!rade(
7(7($( O!rade skidanjem materijala
Pro4es E=M3o!rade u kome se o!likovanje #osti+e odstranjivanjem materijala sa
mesta o!rade o#isan je u taki 7(8, dok je u taki 7(F( dat #re)led najva+nijih
#roizvodnih o#era4ija( Eao to se iz to)a mo+e videti, na ovaj nain mo)u se
!uiti otvori Cnormalni, du!oki malo) #renika, konini ili #od odreenim
u)lom*, #er.orirati tanki limovi, o!raivati #ro.ilni #rorezi i )ravure, vriti
razliite vrste )raviranja, se&i razliiti materijali i dr(
7(7($($( =uenje otvora elektronskim sno#om
Ovim #ostu#kom se mo)u !uiti razliiti otvori, kako #o )eometrijskom o!liku,
tako i #o du!ini i #olo+aju ose( Sko je odnos du!ina otvoraH#renik ve&i$'*, onda
se to smatra klasinim !uenjem i izvodi se sa vie im#ulsa koji slede jedan za
dru)im(
Meutim, ako je odnos du!ina otvoraH#renik manji Cnajvie '"$*, to je sluaj
kod tankih limova, a uz to je i !roj istih otvora vrlo veliki, onda se to naziva
#er.oriranjem, koje se tako izvodi da se sa jednim im#ulsom naje&e o!radi
jedan otvor(
Raznovrsnost materijala koji se na ovaj nain mo)u o!raivati Celik, mesin),
aluminijum, ru!in, sa.ir, sintetiki i #rirodni dijamant itd(* i mo)unost !uenja
ekstremno malih otvora #renika sve)a $& Bm, )lavne su odlike i #rednosti ovo)
#ostu#ka u odnosu na dru)e konven4ionalne i nekonven4ionalne metode
o!rade(
III
5a sli4i 7($D #rikazana je )lava komore za sa)orevanje kod heliko#tera #renika
F$M mm od le)ure ko!alta sa FMF& kosih otvora U&,% mm sa u)lovima na)i!a
izmeu %&9 i 8'9 u odnosu na #ovrinu o!ratka, koji slu+e za hlaenje(
Ovi otvori su iz!uenih sno#om elektrona sa toleran4ijom meuso!no) #olo+aja
R&,$ mm, tako da vreme takta, koje se rauna od #oetka rada vakuumske
#um#e za radnu komoru do izlaska iz!ueno) dela, iznosi oko 8& min @DA( Ovi
#oda4i dovoljno reito )ovore o e.ikasnosti #ostu#ka E=M3o!rade(
Slika 7($D Primer !uenja )lave komore za sa)orevanje kod heliko#tera
6ru)i #rimer se takoe odnosi na otvore za hlaenje na tur!inskim
lo#ati4ama, slika 7($' @FA( 5a izlaznoj ivi4i lo#ati4e iz!uen je niz )usto
#oreanih otvora U&,D mm du!ine ' mm, a na ulaznoj ivi4i u istom skladu
niz kosih otvora(
Eroz koso iz!uene otvore u!a4uje se hladan vazduh koji se kao laminarni
.ilm ras#oreuje iznad #ovrine metalno) dela i tako )a titi od delovanja
#re)rejanih radnih )asova(
Per.oriranje otvora je veoma est #roizvodni zadatak( Radi se o )usto
iz!uenim otvorima razliito) )eometrijsko) o!lika na tankim limovima,
slika 7(DH)( Ova o!rada se veoma e.ikasno izvodi #rimenom sno#a elektrona,
to #otvruju i #oda4i dati na dija)ramima, slika 7($7 @FA(
III
Pada u oi da se ovom tehnikom mo)u !uiti otvori najmanje) #renika od '&
Bm na materijalima de!ljine '& Bm, a najvee) #renika $ mm na ma
terijalima de!ljine ' mm( To je u)lavnom #odruje u kome se klasino
!uenje ili #rose4anje teko mo+e #rimeniti, dok !i to za elektrohemijsku i
elektroerozivnu o!radu !io s#e4i.ian sluaj o!rade(
III
Slika 7($' Tur!inske lo#ati4e sa )usto iz!uenim otvorima za hlaenje na
ulaznoj i izlaznoj ivi4i
Slika 7($7 Podruje #renika i !rzina #er.oriranja #rimenom sno#a elektrona
III
Ti#ian #rimer #rimene #er.oriranja #rikazan je na sli4i 7($M( Radi so o
.ilterskom !u!nju od nerajue) elino) lima de!ljine &,$ mm sa otvorima
U&,8 mm, za #otre!e #rehram!ene industrije, iz!uenim #ostu#kom
#er.oriranja sa !rzinom o!rade od F&&& otvora u sekundi @$8A(
Slika 7($M ;ilterski !u!anj za #rehram!enu industriju
6.6.1.2. 'zrada pro/ilnih proreza i gravura
O!rada otvora, #roreza, )ravure i dru)ih .ormi slo+enih o!lika Cvidi sliku
7(DHa,!,4 i .* sa jednim jedinim im#ulsom se ne mo+e uvek ostvariti( U takvim
sluajevima se koristi vieim#ulsna tehnika koja najee #odrazumeva i
skretanje elektronsko) sno#a ili #omeranje o!ratka(
Skidanje materijala sno#om elektrona ostvaruje se slino o!radi klasinim
)lodanjem ili !uenjem Cvidi odeljke 7(8( i 7(F(*(
Skretanje elektronsko) sno#a i #omeranje o!ratka ostvaruje se
od)ovarajuim raunarskim #ro)ramima sa)lasno datoj konturi, uz istovre
meno delovanje sno#a elektrona visokom .rekven4ijom(
5a ovaj nain se mo+e o!raivati" metal, )ra.it, staklo, keramika, sintetiki
materijali i dr( 5a sli4i 7($- dat je #rimer #ro.ilnih #roreza izraenih E=M3
)lodanjem @FA(
III
6.6.1.+. 0raviranje metala i keramike
Gisoka #re4iznost i !rzina o!rade sno#om elektrona omo)uile su jo jedno
#odrue nje)ove ra4ionalne #rimene, koje je ranije !ilo o)ranieno na
hemijsko na)rizanje ili mehaniko )raviranje(
Radi se, dakle, o )raviranju, koje ovde nije o)ranieno samo na oznaavanje
delova radi identi.ika4ije, ve znatno ire(
5a sli4i 7($% dat je #rimer sitnih )ravura na valjku za du!oku tam#u
izraenih #omou sno#a elektrona @FA(
Slika 7($% Primeri )ravura na valj4ima za du!oku tam#u izraenih sno#om
elektrona a*, !* i 4* 3 #rimeri udu!ljenja za #rijem !oje razliito) #renika i
du!ine
Mala udu!ljenja3)ravure, #renika oko $&& Bm i du!ina koje od)ovaraju
rasteru slike Ckreu se od & do #reko F& Bm*, nose .ar!u za tam#anje( Mala
za#remina znai sla!ije, a velika jae tonove !oje(
Pored razliitih tam#arskotehnikih #reimustava, ovaj ekstra !rzi
#ostu#ak )raviranja valjaka imae u !udunosti mo)unost da se aktuelne
in.orma4ije u sli4i di)italiziraju i #renesu na daljinu, a #otom u kratkom
vremenu visokokvalitetno odtam#aju(
5a#redak elektronske industrije, #ose!no kom#juterske tehnike, umno)ome
zavisi od naina )radnje i #roizvodnih #ostu#aka koji e omo)uiti do!ijanje
.inih struktura(
III
>raviranje i !uenje ne#eene keramike sno#om elektrona dovodi do
#roizvodnje delova vieslojne keramike(
Gie tanko )raviranih #loa Cirina )ravure oko '& Bm*, se #ostave jedna na
dru)u, a .ini kanali se zaliju metalom, ime se do!ija trodimenzionalno
sastavljeni sistem mre+e #rovodnika(
III
6.6.1.1. 0raviranje naparenih metalnih slojeva
5a slian nain, kao kod #rethodno o#isano) )raviranja keramike, vri se i
)raviranje na#arenih metalnih slojeva( Sno# elektrona se u#ravlja #omou
raunarsko) #ro)rama, tako da se o!radom #osti)ne )ravura +eljene
)eometrije elektrinih kola, slika 7(8& @FA(
Iz na#areno) metalno) sloja Cn#r( tantal na su!stratu stakla* izrade se mre+e
ot#ornika( U toku o!rade mo)u se #re4izno meriti ot#ornosti kola i vriti
kali!risanje( Gisoka !rzina kali!risanja omo)uuje ekonominu #roizvodnju
velikih serija( Jednostavnom izmenom raunarsko) #ro)rama, menja se i
)eometrija elektrino) kola, to je od #ose!no) znaaja kod #ojedinane ili
maloserijske izrade za #otre!e istra+ivanja
Slika 7(8& >ravura hi!ridno) elektrino) kola irina tra)a D& Bm, !izina
)raviranja ' mHs
III
6.6.1... Se enje elektronskim snopom
Postu#ak seenja Cvidi sliku 7(DHe* se !azira na za)revanju o!ratka
kontinualnim ili #ulzirajuim elektronskim sno#om sa lokalnim razvojem
takve s#e4i.ine sna)e koja je u stanju da #roizvede naj#ovoljnije
termo.izike, termohemijske, hidrodinamike, )asodinamike i erozivne
#ro4ese za odvajanje materijala(
Sno# elektrona #ada na #ovrinu o!ratka i u #rvom trenutku jedan deo
#ovrine materijala is#arava, dok se #ot#ovrinski sloj za)reva do take
to#ljenja(
im is#areni materijal na#usti zonu delovanja, sno# elektrona #ada na ve
za)rejani sloj materijala i izaziva nje)ovo is#aravanje ili sa)orevanje, ime
nastaje #ro4e# Crez* u o!ratku(
Pomeranjem sno#a elektrona ili o!ratka #o odreenoj #utanji ostvaruje se
ise4anje +eljene konture( =rzina seenja mo+e !iti i do '& mHs, zavisno od
sna)e elektronsko) sno#a, materijala o!ratka i nje)ove de!ljine, vrste
ureaja i sistema za .okusiranje(
Pose!na #o)odnost koju #ru+a ova vrsta o!rade je izuzetno mala irina reza
Coko 8' Bm*, to je #ose!no znaajno #ri seenju sku#ih i kvalitetnih
materijala( Mala irina reza o!ez!euje #re4iznu o!radu elemenata najslo+e
nije kon.i)ura4ije
6.6.2. 2oplotne obrade pomo u snopa elektrona
Eao to je ranije reeno u ovu )ru#u s#adaju o!rade kod kojih se razvijena
to#lota koristi samo za za)revanje ili to#ljenje materijala(
Prema tome, #ri o!radi se vri samo #romena metalurko) stanja, ali ne i
odvajanje materijala( 7(7(8($(
To#ljenje materijala Pro4es to#ljenja materijala se koristi za livenje, ienje
metala od nemetalnih ukljuaka, le)iranje itd(
Eod nje)a se elektronski sno# koristi za za)revanje do #relaska materijala iz
vrsto) u teno stanje
5a sli4i 7(8$ data je o#ta ema to#ljenja materijala #omou elektronsko)
sno#a(
i#ka ' za to#ljenje stoji u horizontalnom #olo+aju i #omera se la)ano #rema
sno#u 8 koji je usmeren #rema otvoru kristalizatora( Isto#ljeni materijal 7
#ada u kristalizator % koji se intenzivno hladi vodom(
O!rada Elektronskim Sno#om 2& TOIP
III
Izliveni !lok - se la)ano #omera nani+e #omou i#ke $&, tako da isto#ljeni
materijal uvek #ada sa iste visine u zonu koja se intenzivno hladi(
III
Slika 7(8$ ema to#ljenja materijala elektronskim sno#om
$( elektronski to#<
8( elektronski sno#<
F( ostvarivanje vakuuma<
D( radna komora<
'( i#ka za to#ljenje<
7( ka#lji4e materijala<
M( rasto#ina<
-( telo izliveno) !loka<
%( kristalizator hlaen vodom<
$&( i#ka za #ovlaenje !loka<
$$( senzor za #raenje #ro4esa
III
Pro4es to#ljenja elektronskim sno#om omo)uava istovremeno i #re4izno
livenje, tako to se rasto#ina do!ijena #omou elektronsko) sno#a, kada
dosti)ne #otre!nu masu, automatski si#a u kalu#e za #re4izno livenje, slika
7(8$ 3 dole desno(
26.6.2.2. 'sparavanje materijala
Eod ove #rimene se sno# elektrona koristi za za)revanje rasto#ljeno)
materijala do tem#erature #ri kojoj nastaje is#aravanje tj( za #relaz
materijala iz teno) u )asovito stanje(
Slika 7(8F Prin4i# is#aravanja materijala #omou elektronsko) sno#a
1, elektronski to#< 8( elektronski sno#< F( #ovrina delovanja elektronsko)
sno#a< D( vakuumska komora< '( )reja su!strata< 7( su!strat< M( do!ijena
#revlaka< -( struja metalne #are< %( zaklon za #aru< $&( ostvarivanje
vakuuma< $$( #ovrina is#aravanja< $8( oto#ljeni deo materijala< $F(
materijal za is#aravanje< $D( lona4 koji se hladi vodom
III
Pro4es is#aravanja materijala se koristi za nanoenje #revlaka razliito) ti#a
i kvaliteta, #ovrinsko le)iranje itd( 5a sli4i 7(8F #rikazana je u#roena
ema ureaja za is#aravanje materijala #omou elektronsko) sno#a u 4ilju
#resvlaenja(
Materijal na koji se nanosi #revlaka 3 su!strat 7 se za)reva na odreenu
tem#eraturu, dok se lona4 $D u kome se za)reva materijala za is#aravanje
iznutra hladi vodom(
Povrinski sloj materijala $8 je rasto#ljen, a na nje)ovoj s#oljanoj #ovrini
$$, na koju #ada elektronski sno#, se ostvaruje #ro4es is#aravanja(
Manji deo kinetike ener)ije sno#a elektrona troi se na za)revanje
materijala #o du!inu, dok se najvei deo troi za #ostizanje visoke
tem#erature na #ovrini materijala koji is#arava( Is#areni materijal se
kondenzuje na o!ratku u vidu tanke #resvlake(
1a is#aravanje se koriste ureaji sna)e nekoliko M:, sa na#onima u!rzanja
od 8& do F& kG( S#e4i.ina sna)a iznosi do $&8 k:H4m @'A(
6.6.2.+. 3avarivanje
Primena elektronsko) sno#a u tehnolo)iji zavarivanja datira jo od '&tih
)odina ovo) veka( Ono #redstavlja tehnoloki #ro4es koji karakterie
to#ljenje materijala na mestu s#ajanja 3 zavarivanja elemenata i odvija se
!ez #rimene dodatno) materijala(
E.ekat du!insko) zavarivanja #omou sno#a elektrona, o#isano) u taki 7(8,
!itno se razlikuje od uo!iajenih metoda zavarivanja kod kojih se to#lotna
ener)ija odaje samo na #ovrini, a odatle #rovoenjem #rodire u
unutranjost materijala( 5a taj nain se ostvaruju relativno #litki a iroki
zavari, slika 7(8DHa( Eod du!insko) zavarivanja sno#om elektrona, kako je
ve o#isano, nastaje uska i du!oka zona to#ljenja materijala, #a se tako
o!razuju uski i du!oki zavari, slika 7(8DH!( 1!o) to)a se #rimenom ovo)
#ostu#ka zavarivanja #osti+u vrlo visoke tanosti, tako da se mo)u
zavarivati i #rethodno o!raeni delovi !ez #otre!e za njihovom naknadnom
doradom( 5ajva+nije #odrue #rimene zavarivanja elektronskim sno#om
ostvaruje se u konstruk4iji slo+enih #o)onskih delova(
Ovo z!o) to)a to je tehnoloki sku#o izraditi kom#likovane delove
#o)onskih )ru#a iz jedno) komada(
Osim to)a, izrada zu#anika sa strelastim zu!ima rendisanjem, )lodanjem
ili #rovlaenjem je vrlo teko u sluaju da se ne mo+e o!ez!editi izlaz za
alat( Slino je i sa dva ili vie s#ojenih zu#ani4ima, kao to su sluajevi
#rikazani na slikama 7(8' i 7(87 @$-A(
III
Slika 7(8D Primeri zavara ostvarenih na le)uri titana @$DA a* izveden :I>3
#ostu#kom< !* izveden sno#om elektrona
Takvi komadi se #odele na vie delova, #ojedinano izrade, a #otom #re4i
zno 4entriraju i zavare sno#om elektrona i koriste !ez ikakve naknadne
o!rade( Eod velikih zu#anika i dru)ih #o)onskih elemenata Ckaini4i,
lanani4i, zamaj4i i dr(* ovim nainom konstruisanja #osti+e se, osim !olje
tehnoloke #rohodnosti, i #ovoljnije iskorienje materijala< #rimer na sli4i
7(8M )de je razlika u #reni4ima zu#anika vrlo velika @$-A(
III
Slika 7(8' Primer dvojno) zu#anika izraeno) #rimenom E=M 3 zavarivanja
III
Slika 7(8M Primer konstruk4ije #o)onsko) zu#anika zavareno) E=M 3
#ostu#kom
Slika 7(87 Pro#eler #um#e izraen od dva razliita materijala i zavaren
sno#om
5ajvei nedostatak zavarivanja sno#om elektrona je #otre!a #ostojanja
vakuuma u #rostoru za zavarivanje, koji inae veoma korisno utie na
metalurke e.ekte u zoni zavara, ali je nje)ovo odr+avanje sku#o(
Radi to)a su razvijene #oluvakuumske maine za zavarivanje, a #oznate su i
maine koje zavaruju sno#om elektrona u atmos.eri(
Pod normalnim #ritiskom sno# elektrona se intenzivno rasi#a Cz!o)
sudaranja elektrona sa molekulima )asa*, ali je i#ak mo)ue ostvariti
intenzitet sno#a od $& :H4m i ste#en iskorienja od %'?(
III
PITERSTURS
@$A Srdenne M, S4hiller S( i dr(" Eine Elektronenstrahl3=ear!eitun)sanla)e
vom $'& kG3TV#( ;einWerkte4hnik, M& C$%77*, He.t ', str( 8&%Q8$7(
@8A Srmenskij G( E, =utrin I( S, i dr( Elektronnoluevaja o!ra!otka( Pro4( o.
the ISEM3D, =ratislava $%MD, str( FQM(
@FA 6o!ene4k 6(" Material!ear!eitun) mit Elektronenstrahen 3 der ProzeX
und seine industrielle SnWendun)( T1 .( #rakt( Metall!ear!( 7% C$%M'(*, He.t
', str( $'7Q$'%(
@DA Eie., H( E(" 50 Hand!u4h 3 M%( 50 3 Hand!u4h 3 Gerla), Mi4helstadt3
Sto4kheim, $%M%, str( 8'&Q8'D(
@'A Pazi M(" 5ekonven4ionalni #ostu#4i o!rade( 5auna knji)a, =eo)rad
$%%&, str( $8DQ$D&(
@7A MeVer :( E(" S4hnell!ohren mit Elektronenstrahlen( ;erti)un)ste4hnik
$&8 C$%-&*, 5r( MF, str( 'DQ''(
@MA O#itz :(" 6er Elektronenstrahl als neuarti)es :erkzeu)(
:erkstattste4hnik, '$ C$%7$*, He.t %, str( DD-QD'D(
@-A Pahlitzs4h >( Gisser S(" Ursa4hen der thermis4hen =eein.lussun) des
:erkstu4kes !ei der Elektronenstrahl!ear!eitun)( Snnals o. the 0IRP, Gol(
YGI C$%7-*, str( $%FQ8&$(
@%A Pahlitzs4h >, Gisser S(" Te4hnolo)ie des :erksto..a!tra)es mit
Elektronenstrahlen( Industrie3Snzaei)er, -- C$%77(*, 5r( F8, str( 7'FQ77&(
@$&A Panlitzs4h >, Gisser S( Herstell)enaui)keit !eim :erksto..a!tra) mit
Elektronen3strahlen( Industrie3Snzei)er, -- C$%77*, 5r(D$, str( -'%Q-7D(
@$$A Po#ilov, P( JS(" S#ravonik #o elektrieskim i ultrazvukovnimmetodam
o!ra!otki materialov( Mainostroenie, Penin)rad, $%M$, #o)lavlje GIII, str(
F%DQD$8(
@$8A S4hiller3Heisi)3Panzer" Elektronenstrahlte4hnolo)ie( :issens4ha.tli4he
Gerla)s)sells4ha.t m!H, Stutt)art $%MM(
@$FA S4hlei4h P(" Material!ear!eitun) mit der Elektronenstrahimas4hine(
Industrie3Snsei)er 5r('F, $%7$, str( %-$Q%-'(
@$DA Sku!i4h J, StZ4kermann Th(" Paser3 und Ele4tronenstrahl!ear!eitun) in
der ;erti)un)( :erkstatt und =etrie! $&- C$%M'*, 6armstatt, str( D8'QDD&(
@$'A Stei)erWald H( E(" Thermis4he ;ein!ear!eitun) mit Elektronenstrahlen(
;einWerkte4hnik, 77 Cl%78*, 5r(8, str( D'Q'$(
@$7A Tani)u4hi 5, MiVazaki T(" Sn EN#erimental Sna$Vsis o. the 6ee#3
Penetration o. Ele4tron =eam( Snnals o. the 0IRP, Gol( 8$H$HC$%M8*, str(
D'QD7(
@$MA Trajkovski S(" Primena i tehnoloki karakteristiki na nekonven4ionalnite
metodi na o!ra!otka Cuvoden re.erat*( YI Ju)oslovensko savetuvanje za
III
#roizvodstveno mainstvo, 1!ornik na trudovi, kni)a II 3 5ekonven4ionalni
metodi na o!ra!otka, Ohrid, $%MM( str( 77QM8(
@$-A :iesner P( " Te4hnolo)ie des elektronenstrah$s4hWeiXens, GE= Gerla)
Te4hnik, =erlin $%-%(

Tehnoloske Obrade I Procesi - EBM Obrada

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Tehnoloske Obrade I Procesi - EBM Obrada

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Tehnoloske Obrade i Procesi Tuzla,Maj 2014

You might also like