SER CIAPPALLETO

Tema:
Nepromiljenost, lakovjernost i naivnost svetenstva i ljudi tadanjeg vremena koja se oituje u prevari
jednog od najveih grenika, Ser Ciappelletta, koji je izigrao fratra, ljudska nepromiljenost tj. pohlepa i
tenja za to veim i brim bogaenjem esto dovodi do propasti i siromatva
Analiza:
Prvog dana u prvoj se noveli opisuje Ciappelletto, prevarant iz Toscane, kojeg su u to doba smatrali
jednim od najveih grenika. Bogati trgovac Musciatto Franzesi unajmio ga je da ode do Burgunana i
natjera ih da vrati dug. Obeao mu je nagradu, dio tog duga i poneto Franzesijeve robe. Zaputio se u
Burgundiju, gdje ga prime lihvari, dvojica brae. Ciappelletto se kod njih, meutim naglo i jako razboli.
Kako je bilo oito da e uskoro umrijeti, pa su braa pozvala sveenika da ga ispovijedi i prui mu
bolesniko pomazanje.
Cippelletto pristane. Kad je sveenik doao, on mu je govorio svakakve lai koje sveenik nije shvaao.
Ispriao mu je da nikad nije spavao sa enom, da je veliki vjernik koji se ispovijeda svaki tjedan, odlazi u
crkvu, svakodnevno moli i mnogo drugih stvari koje nikad nije zapravo uinio. Sveenik mu je pruio
oprotenje grijeha i dao mu posljednu pomast. Lihvari su znali da to nije istina i bilo im je jako smijeno
kad su uli za Ciappellettove lai sveeniku.
Ciappelletoo je nakon nekoliko dana umro, a sveenici su ga pokopali u svom samostanu. Zbog miljenja
da je bio veliki vjernik proglasili su ga svecem, a njihov ga narod i danas takvim smarta i tuje.

Peto pjevanje
Dante i Vergilije se sputaju u drugi krug koji je manji od prvog kruga no zato ima
vie plaa i tuge. Na pragu stoji Minos koji ispituje koje je grjehe dua poinila. On
sudi duama tako da savije rep na tijelu toliko puta koliko stupnjeva dua treba
pasti. I Minos je poeo vikati na Dantea, ali je opet Vergilije prekinuo viku. Dante i
Vergilije nastavljaju put u drugi krug. U drugom krugu su bili greni ljubavnici,
meu kojima su i Didona, Kleopatra, Paris, Ahilej, Tristan i Semiramida. Greni
ljubavnici su kanjeni beskonanom i besprekidnom olujom kako nikada ne bi imali
mira. Dante je sreo Paola i Francescu ija pria je ganula Paola to je Dantea toliko
potreslo da se onesvijestio.
itajui ljubavni roman o Lanselotu oni su se prepustili oseanjima i poinili preljubu (snaja je
postala ljubavnica svom deveru). Paolov brat je otkrio i ubio roenog brata i svoju enu.


PETO pjevanje
Ovo pjevanje spada u drugi krug pakla i u njemu se nalaze grijeni ljubavnici. Oni
su poinili grijeh jer su bili ljubavnici tj. unitili su ivot ljudi koji nisu bili krivi.
Kazna za taj grijeh je da cijelo vrijeme pue oluja te oni nikada nemaju mira. Dante
je duboko u paklu i nailazi na krugove koji su sve manji, a muke sve vee, jae i
gore. U drugom krugu susreemo Minosa, Didonu, Kleopatru, Parisa, Ahilu,
Tristana, Semiramidu i ostale likove iz mitova i pria. Minos, mudar mitski kralj, je
po Danteovom shvaanju sudac na ulazu (Tu Minos straan, zubima ree stoji na
pragu ondje grijehe ispitiva, sudi i alje, repom pravdu kroji.). Dante susree i
Parisa i Tristana koji su zbog zabranjene ljubavi u ovom djelu pakla. Susree i
Didonu koja je tu zato jer je poinila samoubojstvo. To je i Kleopatra koja je
bludom duu izgubila. Mislim da kazna nije dovoljno otra te da bi ona mogla biti
puno bolnija i mukotrpnija. Od citata mi se dosta dopao dio od 121. do 130. gdje
muenici govore o mukama koje proivljavaju te vie nemogu trpiti. Mislim da ova
kazna nije ba tako jaka kako to Dante navodi ve malo pretjeruje i ja bih u taj
krug pakla stavio puno veu kaznu. Inae mi se ovo pjevanje dosta dopalo.
KNEZEVA veera
Tema
Sumnja kneza Lazara u njegovog najboljeg i najveeg viteza Mikoa Obilia, sukob ove dve
centralne linosti kosovskog boja, Miloev zavet
Kneeva veera je epska narodna pesma u kojoj je opevana zdravica kneza Lazara
srpskim velikaima i vitezovima i odgovor Miloa Obilia na kneevu zdravicu.

Skup kneza Lazara sa srpskim velikaima i vitezovima odigrao se na tajnom mestu u
Kruevcu, no uoi bitke na Kosovu polju. Svi su za stolom imali svoje mesto i bili su
rasporeeni po vanosti. Na elu stola sedeo je Lazar, s njegove desne strane stari Jug
Bogdan i devet Jugovia, a sa leve strane Vuk Brankovi i ostala gospoda. Na dnu stola,
naspram kneza Lazara sedeo je njegov najvei i najbolji vitez, Milo Obili. U svojoj zdravici
Knez Lazar nazdravlja svojim gostima po njihovoj vanosti i osobinama, prvo po staretvu,
pa po gospodstvu, milosti, lepoti, visini i na kraju po junatvu. Zaplet nastaje kada knez
nazdravi Milou Obiliu i svojim reima iskae sumnju u njegovu vernost. Kneeve rei
prekora su pune blagosti, jer umesto pretnje kaznom on Milou nudi nagradu za dotadanju
vernost. Nepravedno optuen za izdaju i osramoen pred ostalom srpskom gospodom,
Milo Obili na kneeve blage rei je reagovao burno. Dolo je do sukoba izmeu dve
centralne linosti kosovskog epa. Milo se zahvalio knezu na daru, ali ne i na njegovoj
besedi. Za sebe je rekao da nikada nije bio, niti e biti izdajnik i upozorio je kneza da je
pravi izdajnik onaj ko je njemu najblii. Milo je sumnjao da su klevete potekle od Vuka
Brankovia i znao je da svoju ast moe odbraniti samo junakom borbom u boju na
Kosovu. Da bi dokazao svoju ispravnost i odanost bio je spreman i da umre. Zbog toga je
dao zakletvu pred svim gostima da e ubiti turskog cara Murata i da e se, ako kojim
sluajem preivi, osvetiti Vuku Brankoviu zbog klevete.

Analiza
Kneeva veera je predstavljena kao dramska scena. Ona podsea na tajnu veeru
apostola. Zaplet poinje kada se knez Lazar obrati Milou Obiliu na vrlo neobian, za
Miloa uvredljiv nain. Nazdravljanje je esto koriena situacija. Dramatizuje radnju i
podstie na dalji tok. Dok nazdravlja knez Lazar nabraja kosovske junake, tako da je
funkcija ove pesme kataloko nizanje junaka po njihovoj vanosti i epskoj slavi. Taj
postupak prikazivanja junaka naziva se epski katalog junaka. U ovom odlomku
najupeatljivije je predstavljanje Miloa Obilia i Vuka Brankovia. Oni su predstavljen kao
suprotnosti. Miloeva odrednica je junatvo, a Vukova gospodstvo. Poto je Milo poginuo
na Kosovu polju, a Vuk Brankovi je izvukao ivu glavu, na toj istorijskoj injenici se
izgradila legenda o izdaji, tako da su, pre nego to su istoriari dokazali suprotno, motiv
izdaje i Vuk Brankovi kao negativan junak i izdajnik uli u narodnu knjievnost.


Starina Novak i knez Bogosav - Analiza pesme

Tema - Ispovest Starine Novaka o nevoljama koje su ga naterale da se odmetne u hajduke i
pod stare dane ivi hajdukim ivotom

Epska pesma Starina Novak i knez Bogosav pripada ciklusu hajdukih epskih pesama. U
ovoj pesmi kroz dijalog kneza Bogosava i srpskog hajduka Starine Novaka opevana je
surova zbilja hajdukog ivota i razlozi zbog koga su odreeni pripadnici naeg naroda, pa
ak i oni u poznijim godinama, bili primorani da izaberu takav nain ivota.

Na pitanje Kneza Bogoslava zato je pobegao u hajduke i koja ga je nevolja naterala da pod
stare dane hoda po gorama i ivi tekom ivotom odmetnika, Starina Novak mu odgovara
da je sve poelo od proklete Jerine, ene srpskog despota uraa, ija je vladavina bila
toliko surova da je on, kao obian siromaan srpski seljak, nije mogao da izdri.
Narodni peva je kroz govor Starine Novaka iskazao samovolju Jerine, njenu okrutnost,
neosetljivost i nebrigu za napaeni srpski narod. Ove njene osobine naroito su dole do
izraaja prilikom gradnje grada Smedereva, tadanje prestonice. Srpski seljaci, a meu
njima i Starina Novak, gradili su grad godinama, bez ijedne pare i dinara. Svojim kolima i
volovima Novak je vukao drvlje i kamenje, muio se i podnosio ogromnu rtvu za boljitak
Srbije i srpskog vladara. Kada je grad izgraen Novakovim mukama nije doao kraj, jer
jeprokleta Jerina poelela kule na tvravi, pozlaene prozore i vrata. Da bi ispunila svoje
elje nametnula je porez koji siromani srpski seljaci nisu mogli da plate. Novak je bio jedan
od tih seljaka, pa je za njega jedino reenje bilo da pobegne iz Srbije i nastani se negde
drugde. On je bio hrabar i odvaan ovek, spreman na borbu protiv svog muitelja, a su ga
njegov patriotizam, ljubav prema svom narodu i svojoj zemlji spreavali da se bori protiv
srpskog despota, bez obzira na samovolju i okrutnost njegove ene.

U drugom delu ove pesme Starina Novak pripoveda knezu Bogosavu o tome ko su glavni
krivci za njegovo odmatanja u hajduke. Kao i u svim drugim pesmama hajdukog ciklusa, i
u ovoj pesmi provejava nacionalna dimenzija, pa se kao glavni razlozi hajduije navode
okrutost turske vlasti i odlunost srpskih junaka da joj se odupru. Nadmeno ponaanje i
bahatost turskog mladoenje u mirnom Novaku izazvali su ogroman bes i dali mu snagu da
pobedi svog neprijatelja.

Na zavretku pesme, kroz rei Starine Novaka da je kadar stii i utei i na stranom mestu
postojati, kao i da se ne boji nikoga do boga, istaknute su osobine pravog hajduka, a to su
njegova izdrljivost i junatvo, estitost i odlunost da se odupru svom muitelju i izdri sva
iskuenja.

Dioba Jakia
Tema
Sukob brae zbog nasledstva

Dioba Jakia je pesma pokosovskog ciklusa u kojoj se govori o podeli nasledstva i svai
oko njega izmeu brae Dmitra i Bogdana Jakia.
Poto su podelili nasledstvo koje je ostalo iza njihovog oca braa su se sukobila oko konja i
sokola. Stariji brat Dmitar je bio sitniav, sebian i pohlepan. Smatrao je njemu kao starijem
bratu treba da pripadnu i konj i soko, ali mlai brat Bogdan to nije hteo da prihvati. Zaslepljen
gnevom zbog bratovog otrog protivljenja i nepopustljivosti Dmitar je odlazei u lov naredio
svojoj eni Aneliji da ga otruje. Anelija je bila uplaena i zateena Dmitrovom grubou,
otrom pretnjom i surovom naredbom. Morala je da donese teku odluku, da izabere da li e
posluati svoga mua i ostati na dvoru ili e napustiti dvor pre njegovog povratka. Nasuprot
svog sebinog i uskogrudog mua Anelija je bila dobra i plemenita ena. Volela je svog devera
i uvek je bila paljiva prema njemu. Njihov odnos je krasila vernost i uzajamno potovanje i zbog
toga ona niti je mogla, niti je elela da mu naudi. S druge strane nije elela ni da napusti dvor i
svog mua, jer je bila religiozna i patrijahalno vaspitana ena. Odluila da uini sve kako bi
zavaenu brau pomirila. Umesto da ga otruje Bogdana ona mu poklanja zlatnu molitvenu au,
njenu najdragoceniju stvar i moli ga da on njoj pokloni konja i sokola, a Bogdan joj ispunjava
molbu. Molitvena aa od suvog zlata je simbol ljubavi, sloge i porodinog blagostanja, podstrek
na pratanje i toleranciju i nije udo to je ba nju mudra Anelija za poklon izabrala. Dok su
ona i Bogdan razgovarali u dvoru, Dmitar je bezuspeno lovio po umi. Sasvim sluajno
nabasao je na sokola kome je krilo polomljeno. Prepoznavi u sokolovim reima svoju zlu
sudbinu, pourio je u dvor da je sprei. Njegov gnev je proao i postao je svestan da zbog
beznaajne stvari moe da izgubi brata. U dvoru je saznao da mu ena nije otrovala brata, ve
da ga je sa njim pomirila, da je njegova zla sudbina spreena mudrou i plemenitou njegove
ene.
Ova pesma je pokazala na koju stranputnicu moe otii ovek rukovoen gnevom, ali i na koje
duhovne visine ga mogu popeti plemenitost i ljubav. Konj i soko su simboli velikakog i
vladakog statusa. Brai Jaki su taj status, presti, obraz i ast bili vredniji od bratske ljubavi,
pa su se svom gnevu ponaali sebino i neoveno. Nasuprot njih, Anelija je pokazala svu
veliinu ljudskog srca. Puna razumevanja i ljubavi, svojom mudrou i plemenitou uspela je
da sprei bratoubistvo i pomiri zavaenu brau.
Analiza pesme
Pesma "Dioba Jakia" je epska pesma koja pripada krugu pokosovskih pesama. To je
produena, personifikovana pesma napisana u dijalogu. Ona ima elemente dramske kompozicije
i u njoj je istaknut umetniki znaaj dijaloga izmeu likova koji su psiholoki uverljivo
okarakterisani. Radnja pesme se istovremeno odvija na dva razliita mesta, u dvoru kroz
razgovor Bogdana i Anelije i u umi kroz razgovor Dmitra i povreenog sokola. Braa su u
sukobu, besni su jedan na drugog i fiziki su razdvojeni. Posrednik u pomirenju izmeu brae je
s jedne strane Anelija, ena velikog srca koja je ima naveu moralnu vrednost od svih likova
ove pesme i povreeni soko, sa druge strane koji gubitak krila i ivot bez letenja poistoveuje sa
gubitkom brata.
Ova lirski intonirana epska pesma izuzetnih etikih vrednosti govori o iskuenjima koja vrebaju
kada se pohlepa izdigne iznad moralnog i ljudskog. Ona je porodina drama u kojoj strast na
smrt zavaene brae biva pobeena plemenitou ene jednog od njih. Ideja narodnog pevaa je
da doara mudrost srpske ene i vanost porodice u ivotu.
Osim imena brae Jakia u pesmi "Dioba Jakia" nema nieg istorijskog, ali se kroz neslogu i
sukob brae Dmitra i Bogdana nasluuje opta razdeljenost i nesloga izmeu vladajue vlastele u
tadanjem srpskom drutvu. Pesma poinje razgovorom izmeu nebeskih tela. Sukob meu
braom dobio je vasionske razmere i nad njihovom neslogom i zloinakim mislima o
bratubistvu zgraava se cela vasiona (personofikacija i hiperbola: ljudski sukob u sferi nebeskih
pojava istie pogubnost nesloge. Sve u prirodi i ljudskoj dui udruilo se protiv zla.)

Bolani Dojin

ol Epska pesma iz pokosovskog ciklusa pesama
Tema
Junatvo i portvovanost bolesnog i iznemoglog srpskog junaka Dojina i njegova
osveta arapskom tiraninu.
ani Dojin Bolani Dojin sedeo je godinama u svom dvoru u Solunu, ogrezao u svojoj
bolesti i duboko povuen u sebe. Uz njega su bile samo njegova sestra Jelica i verna
mu ljuba Anelija. Nije znao ta se deava u spoljnom svetu, niti kakve opasnosti prete
njemu i njegovim najmilijim.
Dok je Dojin bolovao, zloglasni Uso Arapin razapeo je ator na solunskom polju i
zaveo namet Solunu, mislei da je Dojin umro i da nema junaka koji e mu na megdan
izai. Pokuavale su Jelica i Anelija da se odupru Arapinu i da svoje brige sakriju od
bolesnog Dojina, ali nisu mogle same da se izbore, niti svoje suze da poti snu. Kada
pria iz Soluna grada o raskalanom ponaanju Use prodre u Dojinov svet, videvi
suze svoje mile sestre, on je skaio iz postelje na noge lagane i urno se spremio za
megdan. Nije utke sedeo na svoj smrtnoj postelji i krio se pod okriljem svoje bolesti,
ve je kao pravi srpski vitez, hrabro krenuo u odbranu asti i ugleda svoje porodice i
svoga grada. On je bio brat i mu, gospodar kue, jedino muko i samo on je mogao da
zatiti svoju porodicu iako je bio smrtno bolestan. Od je sestre zatraio platno da stegne
svoje slomljeno telo i uvije svoje rastoene kosti. To belo platno oko bolesnog viteza je
platno ljubavi, simbol neizmerne, edne i nene ljubavi izmeu brata i sestre. Uvijenog
tela, na nepotkovanom konju, sa ubojitim kopljem u rukama, sabljom alamankom oko
pasa i dorom na ramenima, krenuo je Dojin na megdan bez imalo straha. Ugledavi
hrabrog srpskog junaka uplaeni Arapin je pokuao da izbegne borbu, ali nije bilo anse
za odustajanje, niti vremena za hladno solunsko vino nakoje si bio navikao. Koristei
svoju pamet i vetinu Dojin se sa megdana vratio kui kao pobednik, srean to su
njegove bolesne ruke opet osetila borbu i lepotu pobede.
Svojom hrabrou i portvovanou, bolani Dojin je odbranio svoju ast i ast svoje
porodice. Pobeda na megdanu, ponos i ast nisu izleili njegove bolesne kosti, ali su bili
lek za njegovu duu, njegovo duhovno zdravlje

Pesma "Bolani Dojin" je ilustracija svega onoga to se deavalo u Srbiji nakon
Kosovskog boja. Veina srpskih junaka je u boju izginula. Ostali su samo bolesni
izemogli starci i deaci koji nisu mogli da prue ozbiljniji otpor turskim nasilnicima.
U lik bolesnog Dojina utkana je ideja da u tekim vremenima koje je proivljavao
porobljeni srpski narod ni iznemogli junaci nisu mogli mirno da saekaju svoje poslednje
trenutke ivota. Jedan od takvih junaka, Bolani Dojin, ustaje iz mrtvih da bi poslednji
put stao na put tiraniji i spasio svoju porodicu i svoj grad. U ovoj epskoj pesmi uz epitet
junaka dodata mu je i jedna prenaglaena nota osvetnika, to oudara od narodnog
religioznog pogleda da na osvetu ima pravo samo bog i niko vie. To se ne odnosi na
Dojinovu pobedu na megdanu i ubistvo Arapina i kovaa, ve na to to im je oi
izvadio kao dokaz svoje pobede. Taj postupak je surov i nehrianski