Takelori monogalari

Prica o sekacu bambusa

STARI SLKAC AMISA I PRINCLZA KAGI}AHIML
5ckac bambusa prnna!azi princczu Kagu|ahimc
Nelada davno bese covel loga su zvaii siaii selac bambusa. Isao |e poljima i goiama, selao bambus i od njega
piavio iazne piedmeie. Ime mu |e bilo Sanuli no Mijaculo. }ednoga dana, on medu bambusovim siabljilama opazi
jednu lalo pii zemlji sveili. Zacudi se i piide blize da pogleda, sveilosi je izbi|ala iznuiia. Kada se bolje zagledao, u
siabljici bese veoma ljupla devojcica, visola jedva iii palca. Siaiac iece:
Pionadol ie jei si se nasla iu, u bambusu loji obilazim svaloga juiia i svale veceii. Moia da je sudeno da mi budes
deie.
I uze devojcicu na dlan i donese je luci. Poveii je na cuvanje svojoj siaioj zeni. Devojcica bese besliajno ljupla.
Kalo nisu znali ni lo je ni sia je, smesiili su je u loipu i biinuli se o njoj.
Od lada |e pionasao devojcicu u bambusu, lada bi odlazio da sece bambus, siaii selac |e cesio pionalazio zlaio u
supljinama siabljila izmedu dva lolena. Viemenom |e slarac osla|ao sve bogaiiji.
Dol su se ialo biinuli o devojcici, ona je veoma bizo iasla. Za iii meseca siasala je u devojlu, pa su obavili sve
piipieme za njeno zadevojcenje, podigli joj losu i obulli joj dugaclu sulnju. Oni su se ialo biizljivo siaiali o njoj da je
nisu pusiali ni da lioci izvan zasioia. Njena lepoia bese ialva da joj na sveiu nije bilo iavne i obasjavala je ciiavu lucu
ialo da u njoj nije bilo nijednog miacnog luila. Kad bi siaicu bilo ieslo ili bi bio zabiinui, samo bi pogledao u
devojcicu, i biige bi odmal nesialo. I lad bi ga sia naljuii}o, ljuinja bi ga odmal piosla.
}os dugo je siaiac isao da sece bambus. Posiao je mocan i ugledan covel. Kada je devojcica sasvim odiasla, pozvase
Imube no Aliiu iz mesia Mimuiodo da joj nadene ime. On joj dade ime Najoiale no Kagujalime, Blisiava piinceza iz
saviiljivog bambusa. Ovaj dogadaj pios}avljalu iii dana, uz pesmu i igiu. Izvodili su svalojalu muzilu. Bese io
velicansivena pioslava, na loju pozvase sve muslaice, bez ilalve iazlile.
Cuvsi o njenoj lepoii i ocaiani iime, svi muslaici na sveiu, lalo plemici, ialo i piosi svei, govoiili su, puni ceznje:
- Kalo da osvojim piincezu Kagujalime, ili baiem da je vidim?
Neli na ogiadi olo njene luce, neli na lapiji, celali su da vide piincezu, loju ni ulucani nisu mogli ialo lalo
videii. Nocu nisu spavali miinim snom, dolazili su po millom mialu, piavili iupe na ogiadi i luiali unaololo. Od iog
viemena za piosidbu se laze: ,Nocni polod.
PRINC ISICIKIRI
I IDINA KAMLNA CINI}A
Pctnrica na|upnrni|ih prnsaca
Luiali su, ialo, po mesiima gde malo lo zalazi, mada nije bilo nilalvil izgleda da uspeju u svojoj nameii. Obiacali
su se ulucanima u zelji da il baiem oni cuju, no nilo im nije odgovaiao. Bese mnogo mladil plemica loji su piobdeli
noci i pioveli dane, ne udaljavajuci se od njene luce. Oni manje ievnosni piesiase da dolaze govoieci:
- Nema svile gubiii vieme na uzaludnu iaboiu.
Od svil piosaca osiadose jos samo peioiica, poznaia lao ,posveceni ljubavnici. Oni se nisu piedomislili, nego su i
dalje dolazili nocu i danju. Njilova imena belu: piinc Isiculuii, piinc Kuiamoci, desni minisiai Abe no Miusi, visi
saveinil Ooiomo no Mijuli i siednji saveinil Isonolami no Maioiaii. Dalle, io su bili ii ljudi.
Oni su bili ialvi da lad god bi culi glasine o neloj iole piivlacnoj zeni, lalvil u sveiu nije bilo malo, zailo bi
pozeleli da je osvoje, pa je njilova zelja da vide piincezu Kagujalime bila iolila da nisu ni jeli, vec su samo misli li na
nju, dolazili do njene luce i liuzili unaololo. Ali, uzalud. Pisali su joj pisma, a odgovoia nije bilo. Sasiavljali su i slali
joj pesme o Ijubavnim jadima, ali je i io bilo uzalud. I poied svega ioga, dolazili su i dalje do njene luce, ne maieci ni
za sneg ni za miaz u jedanaesiom i dvanaesiom mesecu, niii za sunce ni za gimljavinu u sesiom mesecu.
}ednoga dana pozvase oni selaca bambusa, i svali od njil, llanjajuci se na lolenima i sllapajuci iule, siade ga
piellinjaii:
- Daj mi svoju lcei!
A on im na io odgovoii:
- Ona nije moje iodeno deie, pa se ne moia povinovaii mojim zeljama.
I ialo su piolazili dani i meseci. Naposleilu, oni izgubljeni u mislima odose svojim lucama, ie se siadose moliii
Budi i zallinjaii bogovima. Ali, nilalo nisu mogli piesiaii da misle na nju. Nadali su se, misleci: Nije moquce Jo je on
Jo krojo zivoto nece nikome Joti zo zenu. Zaio su upoino dolazili lalo bi polazali svoju ceznju. Videvsi sve io, siaiac
iece piincezi Kagujalime:
- Diago moje deie, mada si ii bozansivo u ljudslom oblicju, nije mala sivai io sio sam ie ja oilianio s iolilom
paznjom. Hoces li saslusaii ono sio ovaj siaiac ima da ii laze?
Piinceza Kagujalime na io odviaii:
Zasio ne bil saslusala io sio imas da mi lazes? Nisam ni znala da sam bozansivo u covecjem oblicju, i oduvel sam
iebe smaiiala svojim ocem.
O, lalo sam siecan sio io cujem od iebe! - iece siaiac i dodade: - Meni je, siaiom, sada vec pielo sedamdesei leia.
Mozda me ne bude, lolilo danas ili suiia. Na ovom sveiu muslaici se zene, a zene se udaju za njil. I ialo njilove
poiodice napieduju. Pa zasio se onda ii ne udajes?
A lad piinceza Kagujalime upiia: ,,A zasio bil se ja udavala?, siaiac odgovoii:
Piemda si ii bozansivo u ljudslom oblicju, ipal imas ielo zene. Dolle god sam ja, siaiac, ziv, moglo bi sve osiaii
onalo lalo jesie. No, evo vec dugo viemena ova gospoda nam, ialo, dolaze da ie piose, pa se ii odluci za jednog od
njil i daj mu svoju iulu.
Na io mu piinceza Kagujalime uzviaii:
- Samo mislim da bil lasnije zazalila alo se ja, ne ialo lepa, ne bil uveiila u islienosi njilovil osecanja, i alo bi
se ona polazala neposiojanim. Mislim da ne bil mogla poci za covela na ovome sveiu, ma lolilo on plemenii bio, dol
se ne budem uveiila u dubinu njegovil osecanja.
Siaiac iece:
- Govoiis ono sio i ja mislim. Kalva uopsie osecanja iieba da poseduje covel za loga bi se ii udala? Sva su ova
gospoda zaisia polazala dubola osecanja.
Na ie njegove ieci piinceza Kagujalime odgovoii:
- Kalvu bil islienosi ja zelela da vidim? Ne iiazim nisia posebno. Kazes da su im osecanja svima slicna. Kalo
onda da znam lo je od njil bolji, a lo losiji? Kazi im: ,Ulolilo bi mi nelo od njil peioiice polazao ono sio ja zelim da
vidim, uveiio bi me u svoja osecanja, i ja bil mu poloino sluzila.
- To je dobai piedlog - slozi se siaiac.
Princcza Kagu|ahimc pctnrici prnsaca zada|c tcskc zadatkc
U sumial, piosci se olupise lao i obicno. }edan je sviiao fiulu, diugi ieciiovao pesmu, iieci pevao gledajuci u noie,
ceiviii je zvizdulao, dol je peii svojom lepezom udaiao o dlan, lad se pojavi siaiac i obiaii im se:
- Vi vec duze vieme svojim poseiama ciniie velilu casi ovom sliomnom domu i ja sam vam dubolo zalvalan na
iome - i dodade: - Kada sam ielao piincezi Kagujalime: ,Mozda vec danas ili suiia mene siaioga ne bude, i zaio dobio
iazmisli i odluci se za jednog od ove gospode loja nam se ialo ljubazno obiacaju, da mu poloino sluzis, ona mi je
odgovoiila: ,,To je iazumno. Nijedan od njil niii je bolji, niii je losiji od osialil i locu samo da vidim da su njilova
osecanja isliena. Tel onda bil se odlucila lome da poloino sluzim. }a joj na io ielol: ,To ii je dobai piedlog. Talo
osiali nece moci da ii zameie.
Ona peioiica ielose:
- To je dobai piedlog.
Siaiac ude u lucu da io pienese. Piinceza Kagujalime onda iece:
- Za piinca Isiculuiija: Posioji piedmei poznai lao Budina lamena cinija. Nela pionade i donese mi je.
Zaiim iece:
- Za piinca Kuiamocija: u isiocnom moiu posioji planina po imenu Hoiai. Na njoj iasie divo, ciji je loien od
siebia, siablo od zlaia, a plodovi su beli diagulji. Nela oiline jednu gianu i donese mi je.
Zaiim iece:
- Za sledeceg piosca: Nela mi donese odoiu od lizna vaiienil miseva, loja se nalazi u Kini.
Zaiim iece:
- Za viseg saveinila Ooiomoa: Na zmajevom viaiu je diagulj loji se piesijava u pei boja. Nela ga uzme i donese
mi ga.
Zaiim iece:
- Za siednjeg saveinila Isonolamija: Nela uzme i donese mi sloljlu lalog poiodaja, loju lasiavica cuva u svom
gnezdu.
Siaiac piozboii:
- Sve su io ialo iesli zadaci. Talvil sivaii u ovoj zemlji nema. Kalo da im iiazim ialo iesle sivaii?
Kad piinceza Kagujalime odgovoii: , Sia je iu ialo ieslo?, siaiac na io iece:
Kalo bilo, idem ja da im io pienesem.
I izade i iece im:
Talo mi je ieceno. A vi joj polaziie ono sio je iiazila od vas.
Kad io cuse, piincevi i plemici odviaiise:
- Zasio nam jednosiavno ne laze da ne piilazimo cal ni blizu njenoj luci.
I polunjeni odose svojim lucama.
Princ Isicukuri i Budina kamcna cini|a
Upilos svemu, piinc Isiculuii je osecao da mu na ovome sveiu nema zivoia alo se ne ozeni iom devojlom, i
iazmisljao je: Ima li icega sio joj ne bil doneo, pa malai io bila nelalva sivai iz Indije? No, posio on bese piomucuian
covel, pomisli lalo nece uspeii da nade iu jedinsivenu ciniju cal ni alo piede deseiine miliona milja do Indije, ie
piincezi Kagujalime poiuci:
- Danas liecem u Indiju, u poiiagu za lamenom cinijom.
Nalon iii godine on piibavi posudu, cinu lao cinilo iusa, sio bese siajala ispied lipa Binzuiu u jednom
planinslom liamu u oblasii Toci u zemlji }amaio, polozi je u viecicu od biolaia, piicvisii je za iuloivoienu cveinu
gianu, ie je donese devojcinoj luci i polaza je. Piinceza Kagujalime sumnjicavo pogleda, a u ciniji bese pismo. Ona ga
oivoii i piociia:
Po iim dalelim
moiima i goiama
piedano iiagal
za lamenom cinijom,
livave suze ionil.
(Piinc Isiculuii)
Piinceza Kagujalime pogleda ima li sjaja na ciniji, ali ne bese cal ni slabasnog sveilucanja, popui svicevog.
Bilo bi sjaja
baiem malo, lo sveilo
juiainje iose.
Za cim li si iiagao
na ioj Miacnoj planini?
(Piinceza Kagujalime)
Talo odgovoii pesmom i viaii mu ciniju. On baci ciniju na njenu lapiju i uzviaii pesmom:
Kad je donesol
na iu Belu planinu,
nesia joj sjaja.
Bacam ciniju i siam,
al' se i dalje nadam.
(Piinc Isiculuii)
Sioci ove siilove i posla il njoj. Ali, piinceza Kagujalime vise ne odgovoii. Oglusi se o siilove, a piinc ode svojoj
luci, ne znajuci sia jos da laze. Kalo je on odbacio posudu i osudu, a ipal joj ielao da se i dalje nada, od iada se za
nesio besiamno laze: ,Bacaii ciniju i siam.
PRINC KIRAMOCI I GRANA SA DRAGIL}IMA
Pndva!a princa Kuramnci|a
Piinc Kuiamoci bese veoma lulav, pa zaiiazi odsusivo sa caislog dvoia, ielavsi:
Idem do ioplil izvoia u zemlji Culusi.
A u lucu piinceze Kagujalime posla poiulu: ,Idem da donesem gianu sa diagujima, i ialo lienu, a sluge ga
ispiaiise sve do lule Naniva. Piinc objavi:
Idem u poipunoj iajnosii.
Talo on isplovi ne vodeci sa sobom velilu piainju, nego samo svoju licnu poslugu. Osiali sio dodose s njim
ispiaiise ga i viaiise se u piesionicu. Piinc je sve ucinio lalo bi ljudi pomislili: Kienuo je, ali se nalon iii dana, liisom,
biodom viaiio luci.
Unapied je izdao sve poiiebne naiedbe, pozvao je sesi majsioia lovaca, iada naj-boljil u svojoj siiuci, sagiadio je
lucu lojoj se nije moglo lalo piici, pec je opasao iiosiiulim zidom, pa u lucu smesiio majsioie, a onda se i sam
zaivoiio zajedno sa njima. I sve sio je bilo u slladisiima na svojil sesnaesi imanja ulozio je u piavljenje giane sa
diaguljima.
Nacinise gianu iacno onalvu lalvu bese opisala piinceza Kagujalime. Vesio piiliivajuci sve, piinc liisom odnese
gianu u Nanivu. Svojoj luci posla poiulu: ,Viaiio sam se s puia biodom, ie se napiavi da je sasvim izmucen. Mnogo
Ijudi dode da ga docela. On se zapuii u piesionicu noseci gianu sa diaguljima u dugaclom divenom sandulu, loji
bese pieliiven. Ubizo se pionela vesi: ,Piinc Kuiamoci je siigao u piesionicu noseci cvei udambaie. Kad io cu,
piinceza Kagujalime pomisli da ju je piinc mozda pobedio, pa uionu u miacne misli.
Princ Kuramnci pripnvcda n svn|im !aznim patn|ama
Tada nelo zalupa na lapiju i sluga najavi:
Dosao je piinc Kuiamoci! - i dodade: - Dosao je u odeci za pui!
Na io siaiac izade da ga pozdiavi. Piinc iece:
Po cenu svog zivoia donesol gianu sa diaguljima, i zaio je odnesi i polazi piincezi Kagujalime.
Siaiac uze gianu i ude u lucu. Za gianu sa diaguljima bese zadenuio pismo sa pesmom:
Nela bi me io
siajalo i zivoia,
ne bil se luci viaiio
bez odlomljene
giane s diaguljima.
(Piinc Kuiamoci)
Dol je piinceza Kagujalime s iugom gledala i gianu i pesmu, siaii selac bambusa uiica u njenu sobu i laza joj:
- Ovaj piinc je doneo gianu sa diaguljima sa planine Hoiai, i ona se ni po cemu ne iazliluje od onoga sio si ii od
njega iiazila. Sia mu, onda, jos zameias? Cal je u odeci za pui dosao piavo ovamo, ne oiisavsi pivo svojoj luci. Podi
odmal za ovoga piinca.
A devojla ne iece ni ieci, vec je veoma uiucena sedela, s glavom naslonjenom na
iulu.
- Sada vise nema sia da mi zameii iece piinc, ie se pope na iiem.
Siaiac joj i dalje ponavljase:
- Talo je piavo. U ovoj se zemlji ne moze naci ialva giana. Kalo ga sada mozes odbiii? On je i ialo izuzeian
covel.
Piinceza Kagujalime mu odgovoii:
- Meni je samo bilo zao da se ne povinujem onome sio mi iodiielji lazu.
Kiivo joj je bilo sio je piinc ovalo neocelivano doneo nesio sio je bilo ialo ieslo
pionaci. A siaiac vec bese zabavljen piipiemanjem svadbene odaje. Siaiac upiia piinca:
- Na lalvom je mesiu iaslo ovo divo? Kalo je cudesno lepo i saviseno!
Piinc odviaii:
Pie iii godine, deseiog dana diugog meseca ulical se na biod u Nanivi i oiisnul se na moie, ne znajuci ni u lom
piavcu iieba da se upuiim. Ali, mislio sam da mi nema zivoia na ovome sveiu alo ne uspem u svome naumu, ie
nasiavil plovidbu piepusiivsi se milosii veiiova. Relao sam u sebi: Ne mori ni oko umrem, oli Jok qoJ zivim i
nostovljom Jo plovim Jolje, mozJo cu noici no ploninu po imenu Horoi. Talo smo se, ploveci moiima i veslajuci,
udaljavali od svoje zemlje i isli sve dalje. Nelada bi nas zalvaiili ialo velili ialasi da sam mislio da cemo poionuii na
dno moia, nelada bi nas poneo veiai i odvulao u nelalvu siianu zemlju, gde bi pied nas islisnulo nelalvo sivoienje
popui demona i polusalo da nas pobije. Nelada bismo se pomeli odalle smo dosli i luda cemo dalje, i poipuno se
izgubili na moiu. Nelada bismo osiali bez liane, pa smo bili piinudeni da jedemo loienje iiava. Nelada bi se pied
nama pojavila nela neopisivo giozna neman loja je liela da nas pojede. Nelada smo piezivljavali vadeci sloljle iz
moia. Desilo nam se i da obolimo od iaznil bolesiina, iamo gde ne bese niloga da nam piiielne u pomoc, ialo da
nismo znali sia ce s nama biii. Pluiali smo, ialo, po moiu lalo nas biod nosi, sve dol peisioiog dana olo osam casova
izjuiia na pucini nismo ugledali nejasne obiise planine. Svi na biodu napiegnuse oci da je bolje vide. Planina je pluiala
na moiu, siiasno golema. Izgledala je visola i pieliasna. Pomislil da io moia biii planina za lojom iiagam, ali sam
pomalo i siialovao, ie smo dva, iii dana liuzili olo nje ispiiujuci je, lada se iz planine pojavi zena u nebesloj odoii i
siade zalvaiaii vodu siebinom zdelom, liecuci se iamo-amo. Videvsi io, ja se islical i upiial je: ,Kalo je ime ovoj
planini? Zena odgovoii: ,Ovo je planina Hoiai. Kad io cul, mojoj sieci nije bilo liaja. Onda me zena upiia lo joj se
io obiaiio, i sama se piedsiavi: ,Ime mi je Ulaniuii, ie iznenada nesiade u planini. Gledao sam svuda, ali ne bese
nilalvog nacina da se popnem na planinu. Obilazio sam podno nje i video lalo iasie iascveiano divece lalvog nema
na ovome sveiu. Sa planine je iella voda zlaine, siebine i nebo-plave boje. Pielo nje su se piuzali mosiovi od diagog
lamenja svil visia. Olo njil je iaslo divece blisiavog sjaja. Divo sa loga sam uzeo i doneo gianu nije bilo najlepse
medu njima, ali sam upiavo sa njega odlomio i doneo cvei, da se ne bi iazlilovao od onoga sio mi je ieceno. Planina
bese neopisive lepoie. Nisia na ovome sveiu ne bi se moglo upoiediii sa njom, meduiim, lada sam vec odlomio gianu,
vise nisam imao miia, pa se ulical na biod i zalvaljujuci povoljnim veiiovima viaiil se ovamo za nesio vise od ceiiii
sioiine dana. }e li io bilo Budinom miloscu? }uce sam iz Nanive siigao u piesionicu. Ne siigol ni da svucem odecu
naiopljenu moislom vodom, vec se upuiil piavo ovamo.
Talo on zavisi, a lad siaiac io cu, uzdalnu i sioci pesmu:
Selosmo bambus
s lolena na loleno,
po svim bidima,
al' ovalvil nedaca
nilad ne dozivesmo.
(Siaii selac bambusa)
Cuvsi io, piinc odgovoii:
- Moja dusa, sio dugo bese na mulama, danas je lonacno nasla svoj mii - pa uzviaii pesmom:
Rulavi moji
danas se osusise.
Hiljade jada,
sio dozivel do sada,
mogu zaboiaviii.
(Piinc Kuiamoci)
Optuzbc ma|stnra svc razntkriva|u
Bas u iome casu, u basiu uleiese sesioiica majsioia. }edan od njil, sio u iulama dizase siap sa zadenuiim pismom,
iece:
}a, Ajabe no Ucimaio, majsioi iz dvoisle lovacle iadionice, zelim da izjavim: Radili smo na iziadi giane sa
diaguljima ialo sio smo liljadu dana posiili odielavsi se pei ziiaiica, i dali sve od sebe. Upilos iome, jos uvel nismo
dobili nilalve nagiade. Molim vas da nam je vi daie, lalo bismo mogli da isplaiimo svoje segiie - i piuzi pismo.
Siaii selac bambusa siade viieii glavom piiajuci se o cemu io majsioii govoie. Piinc je izgledao poipuno zbunjen i
sedeo je sasvim pieneiazen. Cuvsi io, piinceza Kagujalime iece:
Uzmiie pismo ioga majsioia - pa pogleda pismo, a u njemu siajase: ,Njegova visosi, piinc, liljadu dana je ziveo
sliiven na isiom mesiu sa nama, piosiim majsioiima, iiazeci od nas da mu iziadimo diagocenu gianu sa diaguljima i
ponudivsi nam, cal, da nam za nagiadu dodeli iiiule. Kada smo ovil dana o iome malo bolje iazmislili slvaiili smo da
ova giana sa diaguljima moia biii ona za poiiebe piinceze Kagujalime loja ce mu poloino sluziii. Zaio dodosmo u
ovu lucu da iiazimo nagiadu.
}esie! Moiamo biii placeni! - vilali su.
A piinceza Kagujalime, loja je, lalo se smilavalo sve vise ionula u iuzne misli, sada se vedio nasmeja, ie pozva
siaica l sebi i iece mu:
Poveiovala sam da je io piavo divo sa planine Hoiai. Posio se polazalo da je sve besiidna laz, molim ie da mu ga
viaiis.
Siaiac llimnu glavom i iece:
Posio smo culi da nema sumnje da je giana delo ljudslil iulu, lalo nam je sada da je viaiimo.
Sice piinceze Kagujalime sasvim se iazvedii i ona pesmom odgovoii na piincevu pesmu:
Da li je piava,
piial se i pioveiil
al' lazna bese
giana sa diaguljima,
l'o iec ivoja liinjasia.
(Piinceza Kagujalime)
Uz iu pesmu ona mu viaii i gianu sa diaguljima.
Siaii selac bambusa, posiiden iime sio je iolilo navaljivao da piinceza pode za piinca, sada se nacini da diema. A
piincu bese nepiijaino i nije mu bilo ni do siajanja, ni do sedenja. Posio se smillo, on se bize-bolje izvuce iz luce.
Piinceza Kagujalime pozva majsioie sio se belu zalili da sacelaju u basii i iece im:
Talo sie me obiadovali! - pa il velilodusno nagiadi.
Majsioii se veoma iazveselise i ielose:
- Zavisilo se onalo lalo smo se nadali.
I ialo odose lucama. Na puiu il docela piinc Kuiamoci i naiedi da il pieiulu do livi. Ni nagiade im nisu nisia viedele jei je
piinc zapovedio da im sve oduzmu i pobacaju, a oni se iazbezase da spasu zive glave. Onda piinc zalljuci:
- Ne moze biii vece siamoie u zivoiu, od ove. Ne samo da nisam uspeo da zadobijem devojlu, vec me je siid od ioga sia ce
sve ljudi pod lapom nebeslom misliii o meni i lalo ce me gledaii.
I povuce se sasvim sam dubolo u planine. Ljudi loji su iadili za njega, lao i njegove licne sluge, podelise se u giupe i lienuse
u poiiagu za njim. Ali, lalo nisu mogli da ga nadu, piiali su se je li miiav. A piinc se liio godinama jei nije zeleo da ga njegovi
ljudi vide.
Od iog viemena, za dogadaj popui ovoga pocese govoiiii: ,Baceni diagulji - izgubljena dusa.
DLSNIMINISTAR AL NO MIISI I ODORA OD KRZNA VATRLNIH
MISLVA
Ministar Abc nabav!|a ndnru nd krzna vatrcnih miscva
Desni minisiai Abe no Miusi bese imucan covel iz ugledne poiodice. Napisao je pismo covelu po imenu Vou Kei,
loji je ie godine iigovaclim biodom dosao iz Kine. u pismu je siajalo: ,Kupi i posalji mi sivai po imenu lizno vaiienil
miseva, ie odabia najpouzdanijeg od svil svojil ljudi, covela po imenu Ono no Eusamoii, poveii mu pismo i posla ga
na pui. Ovaj ponese pismo i piedade ga, zajedno sa novcem, onom Vou Keiju loji bese u Kini. Vou Kei oivoii pismo i
piociia ga, pa napisa odgovoi:
,,U ovoj zemlji nema ialve sivaii lao sio je odoia od lizna vaiienil miseva. Cuo sam za nju, ali je jos nilada nisam
video. Da neceg ialvog ima na ovome sveiu, nelo bi je siguino vec doneo ovamo. Bice ieslo nabaviii je. Meduiim, alo
ju je nelo, lojim slucajem, doneo u Indiju, poiiazicu je lod iamosnjil imucnil ljudi. Ulolilo ie ne budem nasao,
gospodine minisiie, viaiicu novac po ivom glasnilu. Talo je siajalo u pismu.
Kinesli biod ponovo dode. Kada je minisiai cuo da se Ono no Eusamoii viaiio iz Kine i da se spiema na pui u
piesionicu, posla po njega bizog lonja, ie Eusamoii uzjala lonja i iz Culusija siize za samo sedam dana. Minisiai
piociia pismo u lome je siajalo:
,Gospodine minisiie, saljem ii odoiu od lizna vaiienil miseva, loju sam jedva nabavio pielo svojil ljudi. Ni u
danasnja, ni u piosla viemena, ovalvo lizno nije bilo lalo pionaci u ovome sveiu. Cuo sam da ga je nelada davno
jedan veleposiovani svesienil pieneo iz Indije ovamo i da se ono nalazi u jednom planinslom liamu u zapadnoj
piovinciji, pa sam ga, uz saglasnosi dvoia, nelalo oilupio i sada ii ga dosiavljam. Namesnil piovincije obavesiio je
mog covela da nema dovoljno novca za njegovu cenu, pa sam ja, Vou Kei, dodao od svoga novca lalo bil ga oilupio.
Zaio ie, gospodine minisiie, molim da mi sada das jos pedesei zlainila. Novac mi posalji ovim biodom lad se bude
viacao za Kinu. Ulolilo ne zelis da mi posaljes novac, viaii mi, molim ie, liznenu odoiu loju sam ii dosiavio." Videvsi
sia sioji u pismu, minisiai iece:
- Sia on io govoii? Pa io je iel neznaina lolicina novca. A ja sam piesiecan sio mi je poslao odoiu - ie se olienu u
piavcu Kine, llelnu i siade se llanjaii u znal zalvalnosii.
Kada je pogledao luiiju u lojoj se nalazila liznena odoia, vide da je ona opiocena diagim lamenjem nebo-plave i
svil diugil cudesnil boja. Kiznena odoia u luiiji bese sjajne iamnoplave boje. Vilovi dlacica sveducali su zlainim
sjajem. To zaisia bese pieliasno blago, cija se lepoia ni sa cim nije mogla upoiediii. Njegova piefinjenosi bese dalelo
upadljivija od njegove osobenosii da ne goii u vaiii.
- Sada mi je jasno zasio ga piinccza Kagujalime iolilo zeli - piozboii minisiai, pa viaii odoiu u luiiju i ielavsi: ,O, lvala
nebesima!", piicvisii luiiju za gianu diveia, pa se onda biizljivo doieia, sve misleci lalo ce siguino piovesii noc u domu piinceze
Kagujalime. Zaiim sioci pesmu, piicvisii je za gianu i sve zajedno ponese sa sobom. Pesma je glasila:
Odoia mi ia,
ni u vaiii ljubavi
cal ne izgoie.
Danas cu je obuci
osusenil iulava.
(Desni minisiai)
Minisiai odnese luiiju do lapije piinceze Kagujalime i siade celaii. Selac bambusa izade, piilvaii pollon i viaii se
u lucu da ga polaze piincezi. Ona pogleda odoiu i iece:
- Kalvo lepo lizno! Samo, ne znam da li je piavo.
Na io joj selac bambusa odviaii:
- Kalo bilo, ja cu pivo pozvaii minisiia da ude. Ovo je odoia od lizna, lalva se ne moze videii na ovom sveiu, i
sioga budi uveiena da je piava. Nemoj ialo muciii covela.
To ielavsi, pozva minisiia i ponudi mu da sedne.
Videvsi ga gde sedi, i siaiica je u sebi mislila da ce se ovoga puia piinceza siguino udaii. Piiiodno je sio je ialo
mislila jei je siaicu bilo zao sio je piinceza Kagujalime neudaia i siaiao se da joj nade uglednog covela, no, zbog
njenog odlucnog: ,,Ne!, nije je do sad mogao na io piisiliii.
Piinceza Kagujalime iece siaicu:
- Alo ova odoia od lizna ne izgoii lada se siavi u vaiiu, ja cu se sloziii da je piava i povinovacu se njegovim iecima.
Kazes: ,,Na ovome sveiu ialve sivaii nema, pa iieba veiovaii da je piavi. No, ja bil ipal zelela da je siavim u vaiiu.
- Talo je piavo - iece siaiac. Onda se obiaii minisiiu:
- Talo je ona lazala.
Minisiai odviaii:
- Ovo lizno, lalvog ne bese cal ni u Kini, iiazio sam svuda i jedva sam uspeo da nabavim. Kalve bi sumnje
moglo biii?
-I ja sam uveien u io, ali ipal, lajde, odmal ga siavi u vaiiu - iece siaiac, i zaio minisiai naiedi da odoiu spusie u
vaiiu. Ali, ona se zapali i izgoie u plamenu. Siaiac iece:
- Sada se polazalo da je ovo lizno od necega diugog.
Kada io vide, minisiai loji je sedeo pozelene u licu lao vlaii iiave. A piinceza Kagujalime se obiadova:
- O, lalo sam siecna!
I sasiavi pesmu lao odgovoi na minisiiovu, siavi je u isiu luiiju i viaii mu je.
Da znadol iada
da ce izgoieii sva,
iu bil odoiu
osiavila van vaiie,
gledala je bezbiizno.
(Piinceza Kagujalime)
Minisiiu nije bilo diuge nego da ode svojoj luci. A ljudi su zapiilivali:
- Da nije Desni minisiai Abe doneo odoiu od lizna vaiienil miseva i uselio se lod piinceze Kagujalime? A lalo io
da je jos ovde?
Diugi su odgovaiali:
- Kada su odoiu siavili u vaiiu, ona se zapalila i izgoiela u plamenu, ialo da ga je piinceza Kagujalime odbila.
Ljudi io cuse i od iada se, lada nelo ne osivaii svoju nameiu, laze: ,Nema Abea - nema siece.
VI5I 5AVETNIKOOTOMONOMIJUKI I DRAGULJ 5AZMAJEVOGVRATA
Visi savctnik Ontnmn narcdu|c da sc nadc dragu!| sa zma|cvng vrata
Visi saveinil Ooiomo no Mijuli sazva sve podanile iz svoje luce i iece im:
- Na zmajevom je viaiu, lalo lazu, diagulj loji se piesijava u pei boja. Onome lo ga se domogne i donese mi ga,
za nagiadu cu daii sve sio pozeli. Cuvsi ovu naiedbu, svi njegovi ljudi uglas odgovoiise:
- Posiujemo ivoje naiedenje, gospodaiu. No, nije lalo domoci se bilo log diagulja. A lalo onda da se
domognemo diagulja loji je na zmajevom viaiu?
Na io je visi saveinil odgovaiao:
- Onaj lo sluzi svome gospodaiu iieba biii spieman da ispuni njegov zaliev po cenu sopsivenog zivoia. Ne iiazim
ja nesio iz Indije ili Kine, cega nema u nasoj zemlji. Zmajevi izlaze iz moia i silaze na planine u ovoj zemlji. Zasio onda
ividiie da je io ialo ieslo?
Ljudi mu odgovoiise:
- Alo je ialo, sia mi iu mozemo. Kienucemo u poiiagu za diaguljem, po ivojoj naiedbi gospodaiu, ma lolilo io
bilo ieslo.
A visi saveinil se umiii i iece:
- Vi sie glasoviii podanici svoga gospodaia. Kalo bisie uopsie mogli da se oglusiie o moju zapovesi? - pa il posla
u poiiagu za diaguljem sa zmajevog viaia. Dao im je
sve sio je imao u svojoj luci: svilu, pamul i novac, lalo bi se snabdeli lianom za pui.
}a cu vas celaii, sialno posieci i obavljajuci obiede piociscenja, sve dol se ne budeie viaiili. Alo ne uspeie da se
domogneie diagulja, ne viacajie se luci - iece im. Oni piimise naiedenje, pa lienuse na pui.
Posio im je ieceno: ,Alo se ne domogneie diagulja sa zmajevog viaia, ne viacajie se luci, gundali su:
- Hajde da odemo lud nas noge nose - ili: - Sia mu pada na pamei da bas io iiazi od nas?
Onda su podelili medu sobom sve sio im je gospodai dao. Neli od njil se zaivoiise u svoje luce, dol su diugi oiisli
lud god su zeleli.
- To je neiazumna naiedba, pa malai bila od iodiielja ili gospodaia... - ialo su svi osudivali viseg saveinila zbog
zalieva loji nije bilo lalo ispuniii.
- Nedosiojno bi bilo da dovedem piincezu Kagujalime u dom lalav je on sada -iece visi saveinil, pa siade giadiii
velelepnu lucu. Dao je da zidove izlaliiaju i piosaiaju zlaiom, siebiom i sloljlama, da liov poliiju niiima svil
mogucil boja i da izmedu siubova iazapnu slile iadene na damaslu neopisive lepoie. Sve svoje doiadasnje zene je
oipusiio lalo bi se piipiemio za siguian dolazal piinceze Kagujalime i ziveo je sam.
V!5I 5AVETNIK DOZIVLJAVA VELIKU NE5RECU NA MORU
Visi saveinil je danima i nocima celao ljude loje je poslao u poiiagu, ali, do liaja ie godine od njil nije bilo ni iiaga ni glasa.
Izgubivsi siipljenje, on ode u blizinu Nanive, u poipunoj iajnosii, sasvim sliomno odeven i sa samo dvojicom svojil slugu lao
piaiiocima, ie se siade iaspiiivaii:
- Da nisie mozda culi za podanile viseg saveinila Ooiomoa, sio se ladom oiisnuse na moie, ubise zmaja i uzese diagulj sa
njegovog viaia?
Kalva cudna piica! - odviacali su moinaii i smejali se: - Nema lade loja bi ucinila ialvo sio.
Na io visi saveinil pomisli lalo ii moinaii ne znaju nisia, a piicaju svasia, pa imiece:
- Alo bi se pojavio nelalav zmaj, moji lul i siiela bi ga odmal usiielili, i ja bil se ialo mogao domoci diagulja sa njegovog
viaia. Necu celaii ie moje podanile, loji nilalo ne dolaze.
To ielavsi, ulica se na ladu i luiase moiima, sve dol veslajuci ne oiplovi u dalelo moie u zemlji Culusi.
A sia se onda dogodilo? Podize se siiasna oluja, ololo se sve smiaci, a veiai bacase ladu iamo-amo. Veiai je vulao ladu na sve
siiane, lo zna luda, lao da je guia u moisle dubine, ialasi su iznova i iznova udaiali o ladu viieci je uliug, a munje su ialo
sevale, lao da ce giom svaloga casa udaiiii u nju. Tada visi saveinil izgubi glavu i iece:
- }os nilada ne dozivel ovalvil mula. Sia li ce biii sa nama? - Koimilai mu uzviaii:
- Za sve ovo vieme lolilo plovim moiima jos nilada ne dozivel ovalvil mula. Alo namlada i ne poione na dno moia, u nju
ce siguino udaiiii giom. Alo nas, lojom siecom, bogovi ipal posiede, veiai ce nas odvuci u juzna moia. Samo zaio sio sluzim
ovom mislom gospodaiu, sada moiaiii da umiem gioznom smicu - i na io zaplala.
Kad ovo cu, visi saveinil siade poviacaii i govoiiii:
- Kazu, lada se ulicas na ladu, uzdaj se u ieci loimilaia, lao u velilu planinu. Cemu sada ialo obesliabiujuce ieci?
Koimilai odgovoii:
- Kalo da ii pomognem, gospodaiu, lad ja nisam bog? Veiai duva, ialasi divljaju i samo sio nam giom ne udaii u glave, sve je
io zaio sio ii, gospodaiu, iiazis zmaja da ga ubijes. Ovu buiu nam zapiavo salje zmaj. Odmal pocni da se molis bogovima!
Visi saveinil ce na io:
- Talo iieba! - a zaiim: - Pocuj me, ii boze loga slave loimilaii! Bio sam nepiomisljen i lud lada sam pomislio da mogu da
ubijem zmaja. Kunem ii se da od sada zmaju nece faliii ni dlala s glave! - pa je cas sedeci, cas siojeci, sa suzama u ocima dozivao
boga i izielao moliivu baiem liljadu puia. To je valjda i delovalo, ie gimljavina lonacno piesiade. }os uvel je pomalo sevalo, a
veiai je i dalje jalo duvao.
Koimilai iece:
- Vidis da je sve io bilo zmajevo delo. Sada veiai duva u povoljnom piavcu i nije vise pioiiv nas. Izgleda da ce nas
upuiiii na piavi pui.
Ali, visi saveinil ne lie da poveiuje u ove ieci.
Veiai je duvao iii, ceiiii dana i viaiio ladu na lopno. Kad videse obalu, slvaiise da je io zapiavo obala lod mesia Alasi u
zemlji Haiima. Visi saveinil je, pal, i dalje mislio da il je veiai nasulao na nelu obalu u juznim moiima, i lezao je ialo, ieslo
disuci. A njegove sluge, sio belu na ladi izvesiise vlasii zemlje Haiima, ie upiaviielj licno dode da ga obide, ali cal ni iada visi
saveinil ne mogase da usiane, vec lezase nepomican na podu lade. Onda piosiiese slamnaiu piosiiilu na pioplanlu u boiovoj
sumici na obali i piemesiise ga iamo. Tel iada se on uveii da io nisu juzna moia, pa najzad usiade. Kada su ga pogledali, izgledao
je jalo bolesian, ialo naduvenog siomala i ociju oiecenil lao dve sljive. Kada je io video, ni upiaviielj nije mogao piiliiii osmel.
V!5I 5AVETNIK ODU5TAJE OD PRINCEZE KAGUJAHIME
Visi saveinil nalozi vlasiima da mu nacine nosiljlu i jececi ciiavim puiem siigao je luci. A podanici loje je ianije
poslao po diagulj nelalo doznase za njegov poviaial, ie dodose da ga izvesie:
- Nismo mogli da se viaiimo, gospodaiu, zaio sio nismo uspeli da se domognemo diagulja sa zmajevog viaia. Sada
lada si se i ii uveiio lolilo je ieslo domoci ga se, pomislili smo da nas neces lazniii, pa smo se zaio viaiili.
Visi saveinil se uspiavi u posielji i iece:
- Dobio je sio ga nisie doneli. Zmaj bese isioga ioda lao i giom na nebu, i lada sam polusao da mu uzmem
diagulj, zamalo mnogi nasiiadase. A da sam, lojim slucajem, i ulvaiio zmaja, jednosiavno bil nasiiadao. Diago mi je
sio ga ni vi nisie ulvaiili. Ovo je smislila ona lopuza po imenu piinceza Kagujalime, zeleci da unisii ljude. Nilada vise
necu pioci ni blizu njene luce. Ni vi, podanici moji, nemojie ici iamo.
To iece, pa daiova ljudima loji se nisu domogli diagulja sa zmajevog viaia i ono malo viednil sivaii sio mu belu
osiale u luci.
A njegova neladasnja piva zena pulla je od smela lad je za sve ovo cula. Kiov izailan od iaznobojnil niii islidali
su lopci i viane da od njil napiave gnezda. Ljudi su govoiili:
- }e li visi saveinil Ooiomo doneo diagulj sa zmajevog viaia?
- Ma ne, nije! Doneo je dve sljive na ocima.
- E, io se ne moze pojesii! - uzviacali su pivi.
To je iazlog sio ljudi za nesio suludo pocese govoiiii: ,,E, io se ne moze pioguiaii.
SRLDN}ISAVLTNIKISONOKAMI
NO MAROTARI ISKOL}KA LAKOG PORODA}A
5rcdn|i savctnik Isnnnkami zc!i da sc dnmngnc skn!|kc !akng pnrnda|a
Siednji saveinil Isonolami no Maioiaii naiedi slugama iz svoje luce:
- Obavesiiie me ulolilo vidiie da lasie negde giade gnezda.
Oni na io ielose:
- Zasio ii je, gospodaiu, io poiiebno?
Siednji saveinil odgovoii:
- Zaio sio locu da se domognem sloljle lalog poiodaja, loju lasie cuvaju u svom gnezdu.
}edni mu ielose:
- Mi smo ubili mnoge lasie, ali u njilovim ielima nilad nismo nasli ialvu sloljlu. Nego, lada lasia leze jaja,
sloljla valjda sama izleii, bog bi ga znao lalo.
A diugi mu ielose:
- Alo je covel vidi, ona nesiane. Nelo, opei, iece sledece:
- Lasie giade gnezda u oivoiima izmedu siubaca pod nadsiiesnicom dvoisle lulinje gde se spiemaju jela. Odvedi iamo
pouzdane sluge i nela podignu slele na loje ce se popeii i posmaiiaii, mnoge lasie ce sneii jaja i oni ce se lalo domoci sloljle.
Siednji saveinil se obiadova:
- Bas zanimljivo. Toga se nisam seiio. Hvala ii za ialo divan piedlog.
I posla dvadeseial pouzdanil ljudi da se popnu na visole slele i celaju.
Siednji saveinil je slao, jednog za diugim, glasnile iz svog dvoica, sa isiim piianjem: ,}esie li se domogli sloljle lalog
poiodaja? A lasie, uplasene mnosivom ljudi loji su se penjali, nisu se ni viacale u svoja gnezda. Kada su ga o iome obavesiili,
siednji saveinil se zapiia zabiinuio: Sto mi je soJo ciniti? Tada jedan siaiac po imenu Kuiacumaio, sio je iadio u onoj lulinji,
iece:
- Alo gospodai zeli da se domogne sloljle lalog poiodaja, ja cu mu lazaii lalo da io ucini - ie izade pied siednjeg saveinila,
a ovaj ga licno piiini na iazgovoi u ceiiii ola.
Kuiacumaio iece:
- Gospodaiu, cini mi se da ii ovo nije bio najbolji nacin da se domognes sloljle lalog poiodaja. Talo je se nilada neces
domoci. Kada se svil dvadesei ljudi odjednom nadu na visolim slelama, lasie ce pobeci i vise nece ni piici. Ono sio bi iiebalo
uciniii je sledece: Tieba poiusiii ove visole slele i udaljiii ljude, a zaiim smesiiii jednog pouzdanog covela u giubo pleienu
loipu i piipiemiii lonopac, pa cim piica bude spiemna da snese jaje, iieba povuci lonopac i podici loipu, a on nela zgiabi
sloljlu lalog poiodaja. To bi iiebalo da uspe.
To je mudio - iece siednji saveinil, ie naiedi da poiuse visole slele, a Ijude pozva naiiag u lucu.
Siednji saveinil upiia Kuiacumaioa:
- Kalo da uopsie znamo lada ce lasie da snesu jaja, lalo bismo covela podigli goie?
Kuiacumaio odgovoii:
- Kada je lasii vieme da snese jaje, ona podigne iep, zaviii se sedam puia i onda snese jaje. I zaio, dol se ona
oliece sedam puia, nela podignu loipu lalo bi on u iom iienuilu dolvaiio sloljlu lalog poiodaja.
Siednji saveinil se obiadova, i ne obavesiavajuci mnoge, u poiaji ode do dvoisle lulinje, umesa se medu sluge i
iamo piovede dan i noc lalo bi osivaiio svoj naum. Siednji saveinil bese veoma obiadovan onim sio mu je
Kuiacumaio ispiicao, pa mu iece:
Raduje me io sio iadis na ispunjenju moje zelje ialo nisi u mojoj sluzbi - i slide svoj ogiiac i dade mu ga lao
nagiadu.
Dodi ponovo ovamo do lulinje lada padne noc - iece mu i pusii ga da ode luci.
5rcdn|i savctnik pnkusava sam da sc dnmngnc skn!|kc
Kada se smillo, siednji saveinil ode do one lulinje i vide da lasie iamo zaisia piave gnezda. Viiele su se
podignuiil iepova, bas onalo lalo mu je Kuiacumaio ielao, pa on naiedi jednom slugi da ude u giubo pleienu loipu
lalo bi ga lonopcem povulli goie, i da zavuce iulu u lasiavicje gnezdo. Ovaj iece:
- Nema nicega.
- Pa nema zaio sio ii nisi dobio iiazio! - ljuiiio odviaii siednji saveinil. - Posio ovde nema nilog pouzdanog, ja cu
se sam popeii i poiiaziii je! - iece on, pa ude u loipu, podize se goie i zaviii u gnezdo, a isioga casa dol se lasia viiela
podignuiog iepa, on ispiuzi iulu da poiiazi u gnezdu. Napipa nesio pljosnaio i odmal povila:
- }a sam je se docepao! Spusiajie me odmal! Siaice, uspeo sam!
Njegovi ljudi se olupise, i u zelji da ga sio pie spusie, piejalo povulose lonopac, on puce, a siednji saveinil pade
na leda piavo na velili iionozni lazan. Pieneiazeni, udi mu piidose i podigose ga na iule. A siednji saveinil lezase
nepomicno, zalovinuiil ociju. Dadose mu da popije malo vode. Kada je najzad dosao do dala, ulvaiise ga za iule i
noge, pa ga slinuse s lazana. Upiiase ga:
Kalo se osecas, gospodaiu?
A on na io jedva izusii:
- Malo sam dosao l sebi, ali ne mogu da se pomeiim. Ipal, siecan sam jei sam uspeo da bizo dolvaiim sloljlu
lalog poiodaja. Odmal donesiie ballju! Hocu da vidim iu sloljlu.
I podize glavu i oivoii iulu, a u iuci dizase siaii lasiavicji izmei. Kad io ugleda, on iece:
- Avaj! Nema sloljle, nema vajde!
Zaio se od ioga viemena za izneveiena ocelivanja laze: ,Nisia od sloljle.
Sianje mu se jos vise pogoisalo lada je uvideo da io nije sloljla, a ialo slomljenil lulova ne mogase ga smesiiii ni
na pollopac od sliinje loji su mu doneli.
Siednji saveinil nije lieo da ljudi saznaju lalo se deiinjasio poneo i lalo se sve neslavno zavisilo, pa mu je od
pievelile biige bivalo sve goie. Kalo su dani piolazili, sve ga je vise biinulo io sio ce se ljudi smejaii lada cuju sia se
dogodilo nego sio nije uspeo da se domogne sloljle, ialo da ga je vise bilo siid od glasina nego od pomisli da ce
umieii od obicne bolesii.
Kada piinceza Kagujalime cu sia se zbilo, posla mu pesmu u znal saosecanja:
Leia piolaze,
a do boia liaj moia
val ne dolazi.
}e li isiina, nema
ni sloljle niii vajde?
(Piinceza Kagujalime)
Piociiase mu pesmu. A on, ialo slabasan, podize glavu, i dol mu piidizavase papii, s ieslom mulom uspe da
napise:
Ne bese sloljle,
no vajde ipal ima.
Da li ces mi ii
iulu spasa piuziii
dol umiiem izmucen?
(Siednji saveinil)
I cim zavisi sa pisanjem, isioga casa izdalnu. Kad io cu piinceza Kagujalime, bese joj pomalo zao.
I zaio se od iog viemena za nesio sio donosi malai malo iadosii laze: ,,lma sloijle, ima vajde.
PRINCLZA KAGI}AHIML ODI}A CARLV POZIV I ISPIN}L SL NA
NLO
Car cini svc da privn!i princczu Kagu|ahimc da dndc na dvnr
Talo i do caia dopie glas o liasoii piinceze Kagujalime, jedinsivenoj na ovome sveiu, pa on iece dvoisloj dami po
imenu Nalaiomi no Eusalo:
Idi i vidi lalva je zapiavo ia zena, piinceza Kagujalime, loja je iolile ljude unisiila, a nije piisiala da se uda.
Eusalo poslusa zapovesi i pode na pui. U luci siaiog selaca bambusa dvoislu damu piimise uz puno uvazavanje.
Dvoisla dama se obiaii siaiici:
Njegovo velicansivo mi iece da je culo lalo je piinceza Kagujalime diazesna devojla, ie da podem da se u io
uveiim, i ja sam zaio dosla.
Siaiica joj odgovoii:
Onda cu ialo pieneii devojci - i ude unuiia.
Siaiica iece piincezi Kagujalime:
Hajde, bizo piimi caislog izaslanila.
Piinceza Kagujalime na io odgovoii:
}a uopsie nisam lepa. Zasio da se vidim s njom?
A siaiica na io iece:
- Piicas lojesia. Kalo se mozes dnosiii sa ialvim neposiovanjem piema caislom izaslanilu?
Na io piinceza Kagujalime odgovoii:
- Ne osecam se pocasivovanom iime sio me je cai pozvao - i nilalo ne liede da se vidi sa dvoislom damom.
Ona je siaiici oduvel bila lao iodeno deie, ali sada lada je polazala ialvu odbojnosi, siaiica se pololebala i nije je
mogla piisiljavaii na ono sio je zelela. Siaiica se viaii do dvoisle dame i iece joj:
- Veoma mi je zao, ali ova nepiomisljena devojla ialo ividoglava da nece da ie piimi.
Na io dvoisla dama iece:
Kalo da se viaiim njegovom velicansivu alo je ne budem videla, lada mi je nalozeno da io obavezno ucinim? Zai je
moguce da se nelo lo zivi na ovome sveiu oglusi o vladaievu zapovesi? Nela ne bude ialo neiazumna!
Ona je io lazala lalo bi pololebala siaiicu, ali je piinceza Kagujalime na ie ieci jos odlucnije odbila da se
povinuje.
- Alo misle da ja ne posiujem vladaieve zapovesii, nela me odmal pogube-lazala je.
Dvoisla dama se viaii na dvoi i o svemu izvesii caia. Kada je saslusao, cai iece:
- Al, io njeno ivido sice sio ubi mnoge! - Cinilo se da ce se na iome zavisiii, ali piinceza Kagujalime caiu i dalje
bese na pameii, pa je iazmisljao lalo da je nadmudii. Zapovedi siaiom selacu bambusa:
- Daj mi iu piincezu Kagujalime loju imas u svome domu! Cuo sam da je lepa i upuiio izaslanila, ali uzalud, i
zaio je sada ne mogu gledaii na dvoiu. Zai da ialo iuzno ponasanje posiane obicaj?
Siaiac ponizno odgovoii:
- Ta devojcica odlucno odbija da sluzi na dvoiu i ja sam zbog ioga veoma zabiinui. Ipal, oiici cu i pieneii joj
zapovesi vaseg velicansiva.
Cuvsi io, cai iece:
- Zasio deie ne bi ucinilo io sio zelis, lada si ga svojim iulama oilianio? I zasio ii ja ne bil dodelio plemiclu
iiiulu alo mi ii piedas devojlu?
Sav iadosian, siaiac se viaii luci, pa siade iazgovaiaii sa piincezom Kagujalime:
- Talo je govoiilo njegovo velicansivo. Da li i upilos iome jos uvel neces da mu sluzis?
A piinceza Kagujalime mu odgovoii:
- Uopsie ne zelim da mu sluzim, i alo me budes piisilio da io ucinim, ja cu onda isceznuii. Ucinicu io samo da bi
ii dobio plemiclu iiiulu i sluzbu na dvoiu, pa cu jednosiavno umieii.
Siaiac odviaii:
Ne smes io uciniii! Sia ce mi sve io alo nilada vise ne mogu da vidim svoje deie? Nego, zbog cega ii neces da mu
sluzis? Ima li iazloga da umies?
Alo mislis da ne govoiim isiinu, daj me na dvoi, pa se sam uveii da li cu umieii ili ne. Mnogi su polazali ne malu
nallonosi piema meni, a ja sam je svima ucinila uzaludnom. A njegovo velicansivo iel sada izdade zapovesi, i lada
bil se ja iome povinovala, bilo bi me siid od onoga sio bi ljudi ielli.
Siaiac na io odviaii:
- Biiga me da li ce svei govoiiii ovalo ili onalo, ja najvise siialujem za ivoj zivoi i zaio cu oiici na dvoi i izvesiiii
njegvo velicansivo da mu neces sluziii.
To iece, pa ode na dvoi i izvesii caia:
- Zapovesi vaseg velicansiva meni je sveiinja, i zaio sam polusao da devojcicu dovedem na dvoi, ali mi je ona
odviaiila: ,,Umiecu alo me das da sluzim na dvoiu. Ona nije iodeno deie moje malenlosii Mijaculomaioa. }a sam je
ianije nasao u planini. Zaio je njena cud sasvim diugacija nego u bilo loga diugog na ovome sveiu.
Car idc u !nv kakn bi vidcn princczu Kagu|ahimc
Cai laza:
- Mijaculomaio, cujem da je ivoja luca u podnozju planine? Da li cu uspeii da vidim devojlu alo se nacinim lao
da idem u lov?
A Mijaculomaio iece:
- To je izvisian naum. Ulolilo vase velicansivo bude doslo iznenada, dol ona bude neopiezna, uspece da je vidi.
Cai isioga casa odiedi dan i lienu u lov, pa sviaii do luce piinceze Kagujalime, lad iamo vide lalo nela sveilosi
sve obasjava i iu sedi jedna devojla neopisive lepoie. Pomisli lalo io moia biii piinceza Kagujalime. Devojla polusa
da pobegne, ali je cai zgiabi za iulav i ona zasiade sa licem sliivenim diugim iulavom. Posio je cai pie ioga ipal
uspeo da baci pogled na nju, uveiio se da je devojla zaisia divna, pa izusii:
Necu da ie pusiim! - i polusa da je povede sa sobom, ali mu ona iece:
Mogao bi me uzeii da sluzim na dvoiu da sam ja iodena na ovome sveiu. Ali ovalo, ieslo ces me povesii sa sobom.
Cai ce na io:
- Zasio bi ialo bilo? Ipal cu ie povesii sa sobom - pa naiedi da donesu nosiljlu, lada se piinceza Kagujalime
odjednom pieivoii u senlu. On pomisli lalo je sve io ialo nesivaino i zalosno. I slvaiivsi da ona odisia nije lao diugi
ljudi, cai iece:
- Alo je ialo necu ie povesii sa sobom. Zaio se viaii u piedasnje oblicje. Samo io da vidim i onda cu oiici.
I piinceza Kagujalime se viaii u svoje piedasnje oblicje. A cai ne mogase odagnaii misli o iome lalo je ona zaisia
piedivna.
Car i princcza Kagu|ahimc |cdnn drugnm pisu pcsmc
Cai polvali Mijaculomaioa sio mu je omogucio da vidi piincezu Kagujalime. A siaiac, sa svoje siiane, piipiemi
velicansivenu gozbu za caievu piainju od sioiinu ljudi.
Cai bese veoma neuiesan i zalosian sio se viaca na dvoi bez piinceze Kagujalime, ali ipal lienu, osecajuci da mu
je sice osialo liaj nje. Usavsi u nosiljlu, ispeva pesmu za piincezu Kagujalime:
Na puiu u dvoi
iesle me misli moie,
pa se osvicem:
Kagujalime osia
pioiivno mojoj volji.
(Cai)
Piinceza Kagujalime uzviaii pesmom:
Zivim u domu
u loiove obiaslom,
vec godinama.
Sio bil sad dvoi gledala,
opiocen diaguljima?
(Piinceza Kagujalime)
Kad piociia pesmu, cai je bio jos uveieniji da nema gde da se viaii. Njemu se nije islo, ali mu nije bilo diuge nego
da se viaii na dvoi, jei ovde nije mogao piovesii noc.
Kad ugleda dame loje su ga obicno sluzile na dvoiu, slvaii da ni jedna od njil nije dosiojna, cal ni da bude blizu
piinceze Kagujalime. Ni one za loje je ianije mislio da su lepse od osialil, lada bi il upoiedio sa piincezom
Kagujalime, nisu mu bile cal ni osiednje. Samo mu piinceza Kagujalime bese u sicu, i on siade da zivi sasvim sam.
Bez iazloga piesiade da posecuje svoje zene. Pisao je pisma i slao il samo piincezi Kagujalime. Ni njeni odgovoii ne
belu neljubazni. Pisao joj je pesme i slao il zaialnuie za iascveiale giancice i iiave piema piilici.
Princcza Kagu|ahimc pnsmatra mcscc i tugu|c
Piodose ialo iii godine, a za io vieme su se cai i piinceza Kagujalime medusobno iesili, lad, poceilom pioleca,
piinceza Kagujalime poce da ione u misli vise nego obicno, posmaiiajuci pieliasni mesec na nebu. Upilos iome sio
su je neli loiili: ,,Ne valja gledaii u lice mesecu - ona je, ipal, lada je nilo ne bi video, zuiila u mesec i goilo plalala.
Peinaesiog dana sedmog meseca piinceza Kagujalime je sedela na iiemu, gledala pun mesec i izgledala zadubljena
u misli. Sluslinje iz njene ololine izvesiise siaiog selaca bambusa:
- Piinceza Kagujalime je i ianije zamisljeno posmaiiala mesec, no, cini nam se da je io u poslednje vieme i vise
nego obicno. Bez sumnje, zbog neceg jalo iuguje. Piipazi, gospodaiu, dobio na nju.
Cuvsi io, siaiac upiia piincezu Kagujalime:
- Sia ie je io obuzelo, pa ialo zamisljeno posmaiias mesec, i io na ovome divnom sveiu?
Piinceza Kagujalime mu odgovoii:
- Kad pogledam mesec vidim samo da je ovaj svei ialo nesialan i iuzan. Za cim bil inace zalila?
Kad siaiac dode u odaje piinceze Kagujalime i pogleda je, ona je opei izgledala dubolo zamisljena. Videvsi io, on
iece:
Najdiaza moja. Sia ie io muci? O cemu io iazmisljas? - ona mu odviaii:
Nisia me ne muci. Samo mi sve izgleda ialo nesialno.
Siaiac jos laza:
Ne gledaj u mesec. Kad god ga gledas, izgledas ialo zamisljeno.
A ona ce na io:
Kalo da ne gledam mesec?
I lada je mesec opei izasao, ona je sedela na iiemu iugujuci. Doduse, u suion, pie izlasla meseca, nije izgledala
ialo zadubljena u misli. A lada bi mesec izasao, opei bi poviemeno uzdisala i plalala. Gledajuci io, sluslinje su
sapuiale:
- Moia da je nesio ipal muci.
Ali, nilo nije znao sia, pa cal ni njeni iodiielji.
}edne noci sa mesecinom, lada se piimalao peinaesii dan osmog meseca, piinceza Kagujalime izade na iiem i
biiznu u goial plac. Sada je vec plalala ne maieci da li je nelo gleda. Kada io videse, iodiielji je upiiase usplaliieno:
- Sia je s iobom?
Piinceza Kagujalime lioz suze odgovoii:
-Hiela sam i ianije da vam lazem, ali sam znala da ceie se uznemiiiii, pa sam cuiala sve do sada. Ali, ovalo vise ne
ide i zaio cu vam se poveiiii. }a nisam bice sa ovoga sveia. }a sam iz Meseceve piesionice. A ipal sam dosla na ovaj svei
jei mi je ialo bilo sudeno u piedasnjem zivoiu. Sada je doslo vieme lada iieba da se viaiim goie, i peinaesiog dana
ovoga meseca po mene ce doci ljudi iz ie zemlje gde sam ianije bila. Posio neizbezno moiam poci, iugujem od pioleca,
misleci na io lalo ceie iel vi iugovaii.
Videvsi je lalo goilo place, siaiac iece:
- Sia ii io govoiis? Pionasao sam ie u bambusu dol si jos bila majusna lao seme slacice, i oilianio ie lao svoje
deie dol nisi poiasla visola lao ja, pa lo bi sada dosao po iebe? Kalo io da dopusiim? - i iidao je vicuci na sav glas: -
Radije bil umio! - i videlo se lolilo je ieslo sve io podnosio.
Piinceza Kagujalime iece:
- }a u Mesecevoj piesionici imam oca i majlu. Dosla sam iz ie zemlje samo na liailo, ali sam u ovoj zemlji piovela
mnogo godina. Ne secam se svojil iodiielja iz ie zemlje. Ovde boiavim ialo dugo i piivilla sam se na vas. Ne osecam,
zaio, nilalvo uslicenje, vec samo iugu. A sada odlazim mimo svoje volje - i goilo plalase sa siaicem i siaiicom.
Razalosiise se i sluslinje sio joj posiadose blisle iolom svil ovil godina, i nisu mogle podneii ni samu pomisao na
io lolilo ce im ona nedosiajaii lada se iasianu jei su se naville da vide njenu plemeniiu i ljuplu naiav, pa nisu cal ni
vodu pile, vec su iugovale lao i siaici.
Kad je cai cuo za sve ovo, on posla glasnila u lucu selaca bambusa. Siaiac se pojavi pied glasnilom, placuci bez
piesianla. Od silne iuge, biada mu je posiala bela, leda pogibljena, a oci upaljene. Siaiac je ove godine iel navisio
pedeseiu, ali je, po svoj piilici, od iuge osiaiio u samo jednom iienu. Izaslanil pienese siaicu caieve ieci:
- Njegovo velicansivo ii poiucuje: ,Cuo sam da ie moie iesli jadi. }e li io isiina?
Selac bambusa izusii lioz suze:
Peinaesiog dana ovoga meseca iz Meseceve piesionice ce doci po piincezu Kagujalime da je odvedu.
Pocasivovani smo biigom njegovog velicansiva. Ponizno ga molimo da nam peinaesiog posalje svoje vojnile, loji ce
polvaiaii ljude iz Meseceve piesionice, ulolilo budu dosli.
Glasnil se viaii na dvoi i izvesii caia o onome sia se desava sa siaicem, i pienese siaicevu molbu. A lad je cai cuo
sve io, iece:
- Kada ja, sio je samo jednom videl, ne mogu da je zaboiavim, lalo li ce iel biii siaicu lada izgubi piincezu
Kagujalime, loju je navilao da gleda i danju i nocu?
Car sa!|c vn|nikc da sprccc uspcn|c princczc Kagu|ahimc
Tog peinaesiog dana cai izdade naiedbe svim siiazaislim lomandama, i za svog namesnila imenova zapovednila
Talano no Oolunija, ie u lucu selaca bambusa upuii dve liljade vojnila iz svil sesi siiazaislil lomandi. Cim su
siigli iamo, zapovednil iazmesii liljadu vojnila po zidu olo luce, a diugil liljadu po liovu, i sa mnosivom slugu iz
siaiceve luce nacini nepiobojnu odbianu. I ove sluge - bianiielji, belu naoiuzani lulovima i siielama. A sluslinjama
unuiai luce odiedi da siiazaie.
Siaiica je sedela u osiavi, dizeci piincezu Kagujalime cvisio u svom zagiljaju. A siaiac je zalljucao viaia osiave i
sedeo je ispied njil. Siaiac iece:
- Talo smo se dobio piipiemili za odbianu, da nas nebesli Ijudi siguino nece pobediii - pa se obiaii ljudima na
liovu: - Odmal usiieliie sve sio poleii.
Bianiielji mu odviaiise:
- Talo smo se dobio piipiemili za odbianu da bismo smesia ubili cal i slepog misa lada bi se pojavio i izlozili
bismo ga lao upozoienje diugima.
Cuvsi io, siaiac se oliabii. Kad io cu, piinceza Kagujalime iece:
- Mozeie me zalljucaii u osiavu i piipiemiii se za odbianu i boibu, ali se ne mozeie boiiii pioiiv ljudi iz ie zemlje.
Ne mozeie il usiieliii lulovima i siielama. Mozeie me dizaii ovalo zalljucanu u osiavi, ali lada ljudi iz ie zemlje
dodu, sve ce se siiom oivoiiii. Kada budu dosli ljudi iz ie zemlje, alo i pozeliie da se boiiie, nilo od vas ne bi mogao
da polaze svoju liabiosi.
Siaiac na io iece:
- Onome lo dode po iebe oci cu islopaii svojim dugim noliima. Zgiabicu ga za losu i oboiiii na zemlju.
Osiamoiicu ga ialo sio cu muu oiliiii siiaznjicu i polazaii je caievim ljudima.
Piinceza Kagujalime iece:
- Ne vici iolilo. Ne bi bilo lepo da ie cuju ljudi na liovu. Zao mi je sio odlazim a da vam nisam polazala svu
zalvalnosi za Ijubav loju sie mi piuzili. Posio mi nije bilo sudeno da osianem duze, moiacu usloio da lienem i zaio
sam iuzna. Nemam miia zaio sio odlazim, a da se nisam ni malo biinula o vama, i zaio sam ovil dana izlazila na iiem
i molila da nam iasianal odloze baiem jos ove godine, ali mi io nisu dopusiili, i zaio iolilo iugujem. Tuzna sam i jalo
mi je ieslo sio ce moj odlazal slomiii vasa sica. Ljudi iz Meseceve piesionice su pielepi i ne siaie. Ni biiga nemaju
Ali, ja ipal nisam siecna sio odlazim na ialvo mesio. Sice me boli sio necu moci da se biinem o vama lad budeie siaii
i bespomocni.
Na io siaiac iece s goicinom:
- Ne govoii io sio mi slama sice Necu usiulnuii pied njima, ma lalo pielepi bili
Ncbcski !|udi dn!azc pn princczu Kagu|ahimc
Talo piode i vece, a lad nasiupi ponoc, sve olo luce obasja nelalva sveilosi, i posiade sveilije nego po danu. Ta
sveilosi bese desei puia jaca od sveilosii punog meseca, ialo da se mogla videii svala poia na lozi ljudi loji su se iu
zaielli. Sa nebesa sidose ljudi na oblacima i zausiavise se na olo pei siopa iznad zemlje. Ljudi olo luce, i oni u njoj,
osecali su se lao da su il napali dulom ialo da belu poipuno izgubili volju da se uspioiive. Kada su lonacno uspeli
da se poviaie i polusali da zaiegnu lulove, u iulama im ne bese snage, a iela im belu lao obamila. Kada su oni
najodvazniji medu njima, uz velili napoi ipal uspeli da odapnu siiele, sve su odleiele u pogiesnom piavcu, pa su se
vojnici, bez boibe i osamuceni, samo medusobno zgledali.
Nebesli ljudi sio siajase pied njima belu ialo pieliasno odeveni, da se io ni sa cim nije moglo upoiediii, a sa
sobom su doneli i jednu leiecu nosiljlu. Nad njom baldalin od ianle lopiene. Covel na nosiljci, svalalo lialj, olienu
se piema luci i iece:
- Mijaculomaio, izadi!
A Mijaculomaio, loji se do malopie junacio, odjednom se osecao lao opijem i pao je nicice na zemlju.
Nebesli lialj iece:
- Ti, neuli siaice! Hieli smo da ii pomognemo zbog ioga sio si ucinio nelolilo dobiil dela, pa smo ii naliailo
poslali piincezu Kagujalime dole na zemlju i ovil godina ii daiovali sve ono zlaio, i ialo si ii posiao sasvim diugi
covel. Piinceza Kagujalime je piovela nelo vieme lod iebe, piosiog covela, zbog giela loji je pocinila. Sada je njena
lazna isiella i dosli smo po nju, a ii siaice places i iugujes. Ipal, sve ii je uzalud. Viaii nam je smesia!
Siaiac odgovoii:
Evo vise od dvadesei godina ja se siaiam o piincezi Kagujalime. A ii, gospodaiu, lazes ,naliailo i io mi je
pomalo cudno. Da li negde diugde posioji nela diuga Kagujalime? - i zaiim nasiavi: - Piinceza Kagujalime sio zivi
ovde, boluje od iesle bolesii i nece moci da izade iz luce.
Kad io siaiac izgovoii, lialj umesio odgovoia naiedi da leiecu nosiljlu piimalnu liovu luce, pa iece:
Hajde,piincezo Kagujalime! Zasiose i dalje zadizavas na ovom necisiom mesiu?
Isioga casa siiom se oivoiise zalljucana viaia osiave i ieseilasii lapci na luci oivoiise se sami od sebe. Piinceza
Kagujalime loju je siaiica dizala u zagiljaju lioci napolje. Slvaiivsi da je ne moze zadizaii siaiica je samo gledala za
njom i plalala.
Piinceza Kagujalime piide selacu bambusa, sio sav u ocajanju lezase nicice i plalase, pa mu se obiaii:
I ja odlazim nevolino, pa ie molim da me ispiaiis dol odlazim na nebo.
A siaiac joj odviaii:
- Kalo da ie piaiim lada sam ialo iuzan? Sia loces od mene sad, lada me napusias i odlazis na nebo? Povedi me
sa sobom!
On opei pade nicice lijuci suze, a piinceza Kagujalime bese sva poiiesena. Ona iece:
- Napisacu pismo i osiavicu ii ga. Kad god ii budem nedosiajala, uzmi ga i piociiaj - pa sva u suzama napisa sledece
ieci:
,Da sam ja iodena na ovome sveiu, mogla bil da budem uz vas dugo i nilada ne bisie iugovali. Odlazim i osiavljam
vas, mimo svoje volje. Ovaj ogiiac, loji cu slinuii i osiaviii vam ga, uzmiie za uspomenu. U nocima lada izade mesec,
gledajie u njega. Sada, lada vas napusiam i odlazim, osecam lao da cu pasii s neba.
Napisala je io i osiavila za njil.
}edna od nebeslil devojala nosila je sa sobom dve luiije. U jednoj bese nebesli leieci ogiiac, a u diugoj cup sa
lelom besmiinosii. Nebesla devojla iece:
Piincezo, popij lel iz ovog cupa. Siguino se lose osecas jei si jela lianu na ovom necisiom sveiu - pa uze lel i
piinese joj ga, a piinceza liznu malo i liede nesio lela umoiaii u ogiiac sio ga je slinula i osiavila siaicima za
uspomenu, ali je jedna nebesla devojla spieci u iome. Devojla izvadi nebesli leieci ogiiac i liede da ogine piincezu.
Tada piinceza Kagujalime iece:
- Sacelajie malo - i dodade: - Kazu da se dusa piomeni onome loga zaoginu iim ogiiacem. Osialo je jos nesio sio
iieba da lazem - i siade pisaii pismo.
- Kasno je - iece nebesla devojla nesiipljivo.
- Ne budi neiazumna - uzviaii piinceza Kagujalime, pa veoma smiieno lao da joj se uopsie nije zuiilo, napisa
pismo caiu:
,Poslao si iolilo mnogo svojil ljudi da me zadizis, ali dodose ljudi loji io nece dopusiiii i loji ce me odvesii sa
sobom, na moju iugu i zalosi. Nisam mogla da ii sluzim na dvoiu zaio sio sam ja ialo slozenog poiella, i iebi je io
veiovaino bilo neslvailjivo. Veoma mi je zao sio ii osiajem u secanju lao nepiisiojna jei sam ialo ividoglavo odbijala
da se povinujem ivojim naiedbama.
Dode mi vieme
da ogiiac leieci
na sebe siavim
lad se s ceznjom u sicu
secam blagosii Tvoje.
(Piinceza Kagujalime)
Ona pozva sebi caievog namesnila i iece mu da caiu pieda io pismo sa pesmom i uz njega cup sa lelom
besmiinosii. Nebesla devojla uze sve io i piuzi namesnilu. Kada namesnil piilvaii io, nebesla devojla liiio zaoginu
piincezu Kagujalime nebeslim leiecim ogiiacem, a isiog iiena iz njene duse iscile misao da joj je siaiac diag i da joj je
zao njega. Onaj lo se ogine iim ogiiacem izgubi sve svoje biige, pa zaio ona ude u nosiljlu i ode na nebo u piainji
sioiinal nebeslil ljudi.
Car ccznc za princcznm Kagu|ahimc i spa!|u|c !ck bcsmrtnnsti
Nalon ioga, siaiac i siaiica su, poipuno poiieseni, lili livave suze, ali uzalud. Piociiase im pismo sio im ga je
napisala i osiavila piinceza Kagujalime, a oni na io ielose:
- Zbog cega da zivimo ovim jadnim zivoiom? Za loga? Nisia vise nema smisla. - I odbijali su i lelove. Vise i ne
usiadose, vec osiadose da leze bolesni.
Caiev namesnil se viaii sa vojslom na dvoi, gde iscipno izvesii caia o iome lalo nisu uspeli u boibi da zadize
piincezu Kagujalime. Piedade caiu cup sa lelom besmiinosii zajedno sa pismom. Cai oivoii i piociia pismo, pa ga
obuze ialva ceznja da ne liede ni lianu da uzima. Nije dozvoljavao ni muzicle piiiedbe. Sazva minisiie i saveinile,
pa il upiia:
Koja planina je najbliza nebu?
}edan mu odgovoii:
Planina u zemlji Suiuga najbliza je i piesionici i nebu.
Kad io cu, cai napisa pesmu:
U moie suza
ionem - vise je nilad
videii necu.
I sia ce meni onda
napiial besmiinosii?
(Cai)
Onda cup sa lelom besmiinosii loji mu je dala piinceza Kagujalime, zajedno sa pismom, piedade svome
izaslanilu. Za izaslanila imenova covela po imenu Culi no Ivagasa i naiedi mu da sve io odnese na vil planine u
zemlji Suiuga. Pouci ga sia iieba da uiadi goie na planini. Nalozi mu da pismo i cup sa lelom besmiinosii siavi jedno
poied diugoga, da upali vaiiu i spali il. Piimivsi svoj zadaial, izaslanil povede mnosivo vojnila i sa njima se pope na
planinu, zbog cega iu planinu nazvase Eudi no jama, Planina puna vojnila. Kazu da se iaj dim i dalje dize u oblale.
PRICA O MLSLCLVO} PRINCLZI
Prico o sekocu bombuso (Toketori monoqotori) je najsiaiija sacuvana faniasiicna piica u }apanu. Pieiposiavlja se da
je nasiala u Heian peiiodu (yq(-iiq:), pieciznije, liajem IX ili poceilom X vela. Delo je od izuzeinog znacaja za
japanslu lnjizevnosi jei sioji na pielieinici od miioloslil piica la novom, auiolionom zaniu monoqotori (piica).
Spisaieljica Muiasali Silibu u najvecem delu ovoga zania, GenJi monoqotoriju (Prico o GenJiju, olo iooS Pricu o
sekocu bombuso nozivo ,pieiecom svil monogaiaiija. Ova napomena govoii u piilog cinjenici da delo ne samo da je
bilo dobio poznaio, nego i veoma cenjeno u lnjizevnim liugovima na japanslom dvoiu. Iz isiog izvoia saznajemo da
je u io vieme posiojala ilusiiovana veizija ove piice pod naslovom llustrovono prico o princezi Koqujobime. Tome je,
svalalo, dopiineo bogaii svei imaginacije u delu i njegova slozena, a ujedno lompalma i iacionalna siiuliuia.
}apansli isioiicai lnjizevnosii Kaio Suici jednosiavno zalljucuje da je Toketori monoqotori ,nesio sasvim posebno.
Kao sio je io slucaj i sa mnogim diugim delima zania monogaiaii, auioi Price o sekocu bombuso nije poznai. Na
osnovu nacina iziazavanja i siila mozemo pieiposiaviii da je iec o obiazovanom muslaicu visolil inieleliualnil
sposobnosii, loji je ciiao lineslu llasilu (blaga loja je iiebalo da piosci donesu pojavljuju se i u lineslim izvoiima) i
pisao lineslu i vala (japanslu) poeziju. Poznavao je, lalo budizam, ialo i iaoisiiclu misao. Veiovaino je piipadao
siednjem sloju aiisioliaiije ili je bio svesieno lice, jei u mnogim delovima mozemo oiliiii njegovu goicinu zbog
iadasnjil socijalnil piilila i podsmel visolom aiisioliaislom diusivu, lao i njegov piezii piema moci, polozaju i
bogaisivu, loji covela lisavaju ljudslosii.
Nije poznaio ni lada je nasialo delo, pa i o iome posioje biojne ieoiije. Uviezeno je misljenje da je nasialo
poceilom X vela, nesio pie qo. godine. Naime, na samom liaju Price pise da se dim jos uvel dize iz planine Eudi.
Meduiim, u uvodu zbiile Kokinvokosu (Zbirko pesomo, storib i novib, qo) auioi ielsia pominje ,,da se dim vise ne
dize iz planine Eudi, sio znaci da u io vieme vullan nije bio aliivan. Iz ioga mozemo izvesii zalljucal da delo ne
moze biii napisano posle pomenuie zbiile pesama. Talode, veiovaino je da je delo nasialo nalon pada mocne
poiodice Ooiomo S66. godine, buduci da je jedan njen piipadnil izvignui podsmelu u ovoj lnjizi.
To je bilo vieme lada je, posle iaspada aniicle dizave zasnovane na savezu mocnil plemena sa caiem na celu,
nasiajalo aiisioliaislo diusivo u lome je poiodica Eudivaia usposiavila pievlasi. Na luliuinom planu dolazi do
pieolieia: umesio sveobulvainog uiicaja linesle luliuie, obiazovani }apanci poceli su da se oliecu piema
auieniicnoj japansloj luliuii. To je iezuliiialo pionalaslom japanslog slogovnog pisma lana, lao i sasiavljanjem
zbiile vala pesama Kokinvokosu i pisanjem pioznil ielsiova na japanslom jezilu.
Oiiginal Price o sekocu bombuso je izgubljen. Najsiaiiji sacuvani iulopis poiice sa liaja Muiomaci peiioda (i6-
iy), olo yoo godina nalon viemena nasianla oiiginalne iice. Pisan je lombinacijom lana pisma i lineslil
laialieia. Pieiposiavlja se da je po siojalo pielo sioiinu piepisa ovoga dela. Zbog ioga danas posioje iazliciie veizije.
Mi smo za pievod uzeli veiziju iz Nibon kotenbunqoku sensbu(Sobrono Jelo klosicne knjizevnosti jopono VIII iom, piiied. Kaiagiii
}., Hului T, Talalasi S., Simizu }., Tolio, Sogalu-lan, iqy:).
Ialo na pivi pogled izgleda lao jednosiavna bajla, Prico o sekocu bombusoje mnogo vise od ioga. Malu devojcicu
visolu iii palca siaii selac bambusa pionalazi u siabljici bambusa i odgaja lao svoje deie. Ona za samo iii meseca
iziasia u pielepu piincezu po imenu Kagujalime i njenu iulu iiaze mnogobiojni piosci. Peioiici najupoinijil zadaje
neiesive zadaile i svali od njil dozivi neuspel. Ona odbija cal i caia. Na liaju piice oiliiva se da je Kagujalime
zapiavo lcei mesecevog naioda, loja je zbog nelalvog giela poslaia na zemlju. Po nju dolaze ljudi sa meseca i
odvode je sa sobom.
Vec na osnovu ovog sazeila jasno je da je glavna junalinja dela piinceza Kagujalime. Zaio se posiavlja piianje zasio
se delo ne zove po njoj. Neli ieoieiicaii smaiiaju da je pod sadasnjim naslovom ianije posiojala piica u lojoj je selac
bambusa bio glavni lil. Talo se, na piimei, piipovesi o siaiom selacu bambusa nalazi u XVI iomu najsiaiije zbiile
pesama Mon'josu (diuga polovina VIII vela). Ova piipovesi zapiavo je naiacija loja sluzi lao pieielsi za jednu dugu
pesmu (coko) i dve ,poviaine pesme bonko nalon lojil sledi devei voko pesama. U piolece, siaii selac bambusa
slucajno siece devei besmiinica i nalon sio su ga piiale lalo se diznuo da dode medu njil, on, u znal izvinjenja,
sasiavlja pesme lalo bi il zabavio. Neli veiuju da je piipovesi nasiala na osnovu duze piice, sa siaiim selacom
bambusa lao glavnim junalom, loja bi mogla biii izvoina Prico o sekocu bombuso.
Osam lilova (siaiac, Kagujalime, peioiica piosaca i cai) piedsiavljaju glavne junale Price o sekocu bombuso i
giadenju njilovil lilova pisac je posveiio posebnu paznju.
Selac bambusa je siiomasni siaiac loji sliomno zivi sa svojom zenom, u bialu bez dece. Secenje bambusa je bilo
zanimanje ljudi nislog diusivenog polozaja u iadasnjem }apanu. Meduiim, u delu se javlja pod punim imenom, popui
nelog covela na visolom polozaju: Sanuli (Saiuli) no Mijaculo (Upiaviielj mesia Sanuli ili Saiuli), a caiu se
piedsiavlja lao Mijaculomaio (dvoisli sluzbenil), sio upucuje na njegovu duznosi da se biine o bambusovoj sumi u
vlasnisivu dvoia. Meduiim, io nije jedina njegova uloga. U siaia viemena bambusu su piipisivana cudesna svojsiva.
Zbog svoje oipoinosii i zacudujuce bizog iasia, ova zimzelena biljla je simbol zivoia i viialnosii. Kalo su i piedmeii od
bambusa zadizavali cudesna svojsiva, veiovalo se da ce se piiboiom za obiede napiavljenim od bambusa lalse piizvaii
bozansli dul. Siaii selac bambusa je posiao oiac piinceze Kagujalime, bozanslog dula loji je sisao sa neba i nasao se
u siabljici bambusa. To nam govoii da je on bai poiellom iz plemena loje je obavljalo sinioisiicle obiede.
Siaiac je piilazan lao biizan oiac loji devojcici piuza dom i ljubav i biine se za njenu buducnosi. Cini sve sio je u
njegovoj moci da spieci njen odiazal, ali je nemocan i io ne moze da pieboli. Pisac isiice i njegove mane. Poviemeno
ga piilazuje lao naivnog i budalasiog covela loji se lvalise lalo ce se supioisiaviii nebeslim bicima, a onda jos
polusava i da slaze mesecevog lialja. U zelji da sio pie uda lcei, siaiac je laloveian piema pioscima, sio dosiize
vilunac lada cai polaze inieiesovanje za Kagujalime. Rasiizan je izmedu zelje da udovolji lceii i pollepe za iiiulom
i visim polozajem, loje mu nudi cai. Talva lompozicija dela, u lojoj pisac udiuzuje caia, lao licnosi najviseg ianga u
zemlji, i siaiog selaca bambusa, lao covela najnizeg sialeza, ulazuje na biizljivo loniiasiiianje lilova u Prici o sekocu
bombuso.
Bez obziia na naslov dela, glavna junalinja je, ipal, Kagujalime. Ona je meseceva piinceza iodena na zemlji zbog
nelalvog giela pocinjenog u pieilodnom zivoiu. Siaiac je pionalazi u cudesnoj biljci bambusu, od lojeg je popiimila
osobinu bizoga iasia.
Od samog poceila njena najupecailjivija osobina je lepoia. I samo njeno ime je meiafoia za izuzeinu lepoiu. Koqu
ima isii eiimolosli loien lao i glagol koqojoku, ,sijaii, a bime znaci ,piinceza. Koqu upucuje na lepoiu sijanja,
blesianja lao posebnu osobinu ljudi bozanslog poiella, lao i pielepil ljudi i onil loji poseduju izuzeine moci.
Diugim iecima, io je meiafoia za sveiosi i savisenu lepoiu. Imena slicnog znacenja poznaia su iz japansle miiologije i
lnjizevnosii, ali i iz isioiije. Pie svega, vilovna boginja japanslog panieona je Velila boginja sunca Amaieiasu, cije
samo piisusivo je davalo sveilosi sveiu (omoterosu- sijaii na nebu). U najsiaiijem delu japansle lnjizevnosii, KoJikiju
(,i:)
i
pise da je lcei caia Ingjoa, piinceza Soioosi no Iiacume, bila iolilo lepa da se njen sjaj piobijao lioz odecu. Od
muslil lilova mozemo pomenuii glavnog junala GenJi monoqotorijo loga nazivaju Hilaiu Gendi (Sveili piinc
Gendi).
Piincezino ime nije izmislio pisac Price o sekocu bombuso. U delu KoJiki zena caia Suinina nosi ime Kagujalime. Kalo
se ne pominje u diugim isioiijslim zapisima, ieslo je sa siguinoscu ividiii da li je sivaino zivela. Zanimljivo je da
caiicu Kagujalime so Pricom o sekocu bombuso ne povezuje samo ime. Njen oiac je piinc Oocuculi Taiine (cuki znaci
,mesec), siiic je Sanuli no Taiine no Oolimi (Sanuli je ime siaiog selaca bambusa), a njena piababa je Tanbo no
Talenolime (tokeno znaci ,polje bambusa). To nas navodi na pomisao da je mozda pisac ideju za ime glavne junalinje
dobio na osnovu ovog zenslog lila.
i KoJiki - Zopisi o Jrevnim JoqoJojimo (Kojiki), piii. Oo no }asumaio, piev. sa siaiojapanslog jezila Vulelic H. }., Kliclovic D., Glumac D. i Vasic D., Beogiad,
Rad, :ooS.
U piici se pojavljuju peioiica najupoinijil piosaca, lojil se piinceza Kagujalime nije mogla lalo iesiii. Zaio im
dodeljuje iesle zadaile. Naucni isiiazivaci su uividili da se sva imena peioiice piosaca zasnivaju na isioiijslim
licnosiima, zabelezenim u isioiijslim lnjigama.
Piva dvojica piosaca su piincevi Isiculuii i Kuiamoci. Lil piinca Isiculuiija odgovaia covelu po imenu Tadili no Sima no
Maliio VIII vel). Tadili no Sima je piipadao poiodici loja za svog osnivaca uzima caia Senlu (vl. -q), pa su njilovi
poiomci sebe nazivaii ,piincevima. Simina dadilja je bila iz poiodice Isiculuii, ciji iodoslov vodi do zajedniclog iiiulainog
bozansiva, boga Hoalaiija (unul boginje Amaieiasu). Kioz japanslu isioiiju dadilje (dojilje) su imale vaznu ulogu u podizanju
dece, i cesio su uzivale isio posiovanje lao i majle ie dece. Cal je bilo uobicajeno da muslaica znaju upiavo po poiodicnom
imenu dadilje. Talo je Simin oiac uzeo dadiljino piezime, Tadili, pa onda ne cudi sio je u Prici o sekocu bombuso ovaj plemic
nazvan poiodicnim imenom svoje dadilje, Isiculuii. Piinc Isiculuii je doneo laznu Budinu lamenu ciniju loju je nasao u
jednom planinslom liamu, ali je Kagujalime odmal oiliila pievaiu, i njegovo ime piedsiavlja meiafoiu njegovog posiupla.
Kalo je isi ,lamen, a culuiu ,piaviii, onda njegovo ime moze znaciii ,onaj sio piavi lamen ili ,Kamenoiezac. Izgleda da
piinc Isiculuii nema ni finansijslu ni poliiiclu moc lalvu poseduju njegovi iivali, a ocigledno je i da nije naiociio uvazavan.
Meduiim, zaljubljen je u lnjizevnosi i piilicno je vesi u pisanju pesama. Ni najmanje se nije pomucio da obavi zadaial. Siavise,
polazalo se da je lenj i pioiacunai, a lada mu je pievaia oiliivena, poneo se besiidno.
Iza lila piinca Kuiamocija, ivide, sioji Eudivaia no Euliio (?-y:o On je piipadnil najmocnije poiodice ioga viemena,
Eudivaia. Ialo je Eudivaia no Euliio, navodno, bio diugi sin Eudivaia no Kamaiaiija, njegov piavi oiac bio je zapiavo cai Tenci
(ili Tendi, vl. 66S-6yi sio znaci da je Euliio mogao nosiii iiiulu piinca. Sem ioga, njegova majla je poiicala iz poiodice
Kuiamoci, pa je logicno sio mu je u delu daio upiavo io ime. Piinc Kuiamoci je bogai, a uz io je i dovoljno lulav. Pieduzima sve
da iealizuje podvalu i piincezi donese laznu gianu sa diaguljima. Ulaze silno bogaisivo, ij. ,sve sio bilo u slladisiima na
njegovil sesnaesi imanja. Zaio i njemu ime saviseno piisiaje, jei kuro znaci ,slladisie, a mocu ,imaii, posedovaii, pa
Kuiamoci oznacava ,vlasnila slladisia. Piinc je i dovoljno iecii da diuge ubedi da je isiina sve sio govoii. Pisac je svoj
najsiioziji sud i zajedljive lomeniaie dao upiavo o ovome lilu. Piilazao ga je lao izuzeino piepiedenog i oliuinog
covela, bez iiunle lumanosii. }edina sveila iacla je io sio piinc ipal zna sia je obiaz.
Osiala iii piosca pojavljuju se zajedno u isioiijslim zapisima lao sio su Soku Nibonqi (,,) i Nibonsoki (,:o), gde se
njilova imena pominju isiim iedosledom lao u Prici o sekocu bombuso Njilove iiiule i polozaji u Prici odgovaiaju onim
u isioiijslim izvoiima. Opsie je piilvaceno da je iec o sledecim isioiijslim lilovima: desni minisiai Abe no Miusi
Abe no Asomi Mi(n)usi (?), visi saveinil Ooiomo no Mijuli Oiomo no Sulune Mijuli (?,oi) i siednji saveinil
Isonolami no Maioiaii >Isonolami no Asomi Maio (?yty), loji je bio na polozaju siednjeg, n poiom i viseg
saveinila, da bi yo(. godine posiao desni minisiai, o ,o,. godine i levi minisiai. Sva iiojica su bila lojalni sledbenici
piinca Ooame (lasnije cai Tenmu) i bili su uz njega u iaiu u eii Dinsin insin no ron 6y:), lada je podigao vojslu,
poiazio supainicle snage i pieuzeo vlasi. Svi su bili aliivni za vieme vladavine caia Tenmua (vl. 6y-6S6) i njegove
lceii, caiice Diio (vl. 6qo6qy). I piipadali su poiodicama loje su ianije bile veoma uiicajne, a njilova moc je lasnije
znaino oslabila.
Za iazlilu od piinceva, osiali piosci nisu lieli da piibegnu pievaii. Isiina, desni minisiai Abe no Miusi nije zeleo da
se poiiudi sam, ali je, ipal, spiemno plaiio cenu loju su od njega iiaziii. Minisiai Abe je modeian covel, veiuje da se
novcem sve moze posiici, slab je piema novoiaiijama uvozenim iz Kine. Pisac smelo liiiiluje popusiljivosi japanslog
aiisioliaie u loniiasiu sa lulavoscu iigovca sa loniinenia. Naivno je poveiovao u laz lineslog iigovca i dobio odoiu,
ne pomisljajuci da je lazna.
Ooiomo no Mijuli piipada cuvenoj iainicloj poiodici. U Prici o sekocu bombuso on je, lao piavi iainil, ponosan na
svoje ime i dovoljno liabai da sam liene u lov na zmaja, ali je i nepiomisljen i zaio dozivljava neuspel. On je i
plalovii, piel i cudljiv covel i polazuje bezobziinosi piema svojim podanicima, ali i daiezljivosi lad piiznaje svoju
gieslu.
Lil siednjeg saveinila Isonolami no Maioiaiija, najnizeg po iangu od peioiice plemica, foimiian je lao susia
supioinosi lilu viseg saveinila. Siednji saveinil je sliomni dvoisli sluzbenil, ljubazan i do ie meie ioleianian,
iipeljiv i velilodusan, da piilvaia saveie cal i siaiog sluge iz diuge luce. Pii iom pieslace sva piavila eiilecije i sasiaje
se oci u oci sa iim covelom mnogo nizeg diusivenog polozaja, sio je bilo goiovo nezamislivo u iadasnjem japanslom
diusivu sa jasno usposiavljenom lijeiailijom. I dol visi saveinil pivo salje sluge da obave zadaial, siednji saveinil
cini sve sio je u njegovoj mod da zadaial obavi sam. Njegova nesmoiienosi ga je na liaju siajala glave.
I podanici ove dvojice aiisioliaia, ialode, sioje u jalom loniiasiu, pojacavajuci iazlilu izmedu ova dva lila. Talo
ponovo do iziazaja dolazi izuzeina pisceva umesnosi u giadenju lilova. Sluge viseg saveinila su gomila dislil,
besiidnil i lenjil ljudi, za loje se nilalo ne moze ieci da su odani svome gospodaiu. Napioiiv, pivom piililom su mu
olienuli leda, piigiabivsi sve cime il je on snabdeo za obavljanje zadaila. S diuge siiane, ljudi siednjeg saveinila su
islieni, veini, viedni, ozbiljni i posieni ljudi.
Ni piinceza Kagujalime se ne odnosi jednalo piema ovoj dvojici piosaca. Visi saveinil nije doneo cal ni lazni
diagulj, pa sioga nije ni imao piilile da bude piimljen u siaicevu lucu. S diuge siiane, piemda je siednji saveinil
doziveo poiaz lao i njegov oponeni, Kagujalime piema njemu oseca sazaljenje. Ocigledno je da su njegovo posienje i
poziivovanosi nagiadeni, bai uiolilo sio ona jedino piema njemu polazuje izvesnu blagonallonosi.
Talo je u Prici o sekocu bombuso upoiiebljen inieiielsiualni posiupal, loiiscenjem lmena isioiijslil licnosii za
lilove piosaca u siedisnjem delu piice. Povil ioga, ii lilovi su piedsiavljeni lao muslaici nesposobni da osivaie ljubav
i ismejane su njilove laialieine ciie. Zbog ioga se na Toketori monoqotori moze gledaii lao na liiiilu aiisioliaislog
diusiva od siiane jednog njegovog piipadnila. Auioi se smisljeno posiaiao da lilovima u delu meiafoiicli ,poliije
viluslu dvoislog plemsiva. Nije zaboiavio ni lil caia, lojem je dodeljeno posebno poglavlje. Upilos svojoj liabiosii
da obelodani imena Ijudi loje je liiiilovao, ipal nije isao ialo dalelo da io isio ucini i sa caiom.
Za lil caia auioi nije naveo ime i nije uivideno da li je foimiian na osnovu odiedene isioiijsle licnosii. Posioji
pieiposiavla da je auioi imao na umu nele caieve iz IX vela, lao sio je cai Dunva (S:-S) ili cai Ninmei (S-So),
loji su mimo zabiane lelaia uzimali izv. lelove besmiinosii. Najcesce su io bile oiiovne supsiance popui zive, zada ili
iecnog zlaia. Kao pioiivieza ialvim caievima, lil caia u Prici o sekocu bombuso odbija da uzme lel besmiinosii.
Teznja piema vecnom zivoiu piivlacila je mnoge caieve. U Kini se veiovalo da na legendainim planinama Hoiai, Hodo
i Eisu zive iaoisiicli besmiinici loji poseduju bozansli elilsii besmiinosii i vecne mladosii. Razliciii linesli caievi
iazmaiiali su ialva piedanja, a neli su cal slali elspedicije u poiiagu za pomenuiim planinama. Najpoznaiiji medu
njima je cai Kuin Si Huang (:S-:io p.n.e.). Legenda o njemu je pieneia i u }apan.
Caievo zanimanje za piincezu Kagujalime u poceilu je piosia zainiiigiianosi iajansivenom devojlom. Meduiim,
cai poipuno gubi glavu i ponasa se lao neli obicni zaljubljeni muslaiac. Spleilaii sa siaicem nudeci mu polozaj i
iiiulu, i ne smiiuje se dol ne uspe u svojoj nameii da lonacno vidi piincezu. Nalon ioga njegova osecanja pieiasiaju u
islienu ljubav piema ioj piedivnoj devojci, za loju se i sam uveiio da ne moze biii njegova. U caievom lilu vidimo
velilu piomenu - od iazmazenog vlasiodisca, pielo zaljubljenog muslaica, do covela loji piilvaia svoju sudbinu.
Odlaslom piinceze Kagujalime u njemu se budi svesi o iome lo je i sia mu je ciniii, pa odbija da popije lel
besmiinosii, ne zeleci vecan zivoi bez ljubavi.
Tieba napomenuii da piinceza Kagujalime svoju nebeslu osobinu sijanja i pieivaianja u senlu ispoljava pied
caiem dol on nasiupa lao olicenje ovozemaljsle vilovne moci. Ali, lada cai piesiane io da bude, i ona se vise ne
ponasa lao nebesnica, vec lao devojla loja mu pollanja paznju. Cal mu nudi i lel besmiinosii. Njegovo odbijanje da
popije lel moze se slvaiiii dvojalo: lao njegova smii ili lao odlula da ne zbaci bieme vlasii.
Delo Toketori monoqotori svisiava se u zani monoqotori (piica). Ono polazuje dve osnovne laialieiisiile ovoga
zania: deialjan iealisiicni opis, posebno u siedisnjem delu o pioscima, lao i inieiesovanje za misli i emocije junala, a
naiociio siaica, piinceze Kagujalime i caia. Zani monogaiaii piedsiavlja znacajnu iazvojnu fazu u foimiianju
japansle lnjizevnosii. Pojava slogovnog kono pisma u Heian peiiodu znacila je da pisac svoj ielsi vise nije moiao
pisaii lvazilineslim jezilom (konbun siil), loji nije ni odgovaiao dulu japanslog jezila. Pisci su, lonacno, poceli da
islazuju svoje misli na maieinjem jezilu i da se slobodnije iziazavaju, sio vodi nasianlu zania monoqotori.
Pieilodni, Naia peiiod (yio- yq() odliluje pielaz od usmene la pisanoj lnjizevnosii i u njemu su, pie svega,
zasiupljeni miiovi, losmogonije, ieogonije, legende o junacima i genealogije caisle poiodice, pioilani elemeniima
naiodnog follloia (KoJiki i Nibonsoki). Lilovi su bogovi i legendaini junaci i na iemaislo-moiivslom planu iezisie je
na sivaianju sveia, usposiavljanju dizave i boibama za vlasi. Bogovi i junaci delaju, i lioz njilova dela daii su njilovi
laialieii. S diuge siiane, i lada je u monogaiaiiju pozadina filcija, u nju su uilani iealni elemenii, sio zaplei cini
uveiljivijim. Posebna paznja se pollanja giadenju lilova i njilovim osecanjima, njilovim medusobnim odnosima i ponasanju
u daiim ololnosiima.
Monogaiaii je vilo siiol pojam i posioje iazliciie ieoiije o iome loja se sve dela japansle lnjizevnosii njime mogu
obulvaiiii. U najuzem smislu, u ovaj zani svisiavaju se dva podzania iz Heian peiioda, i io: cukuri monoqotori (piozni ielsi sa
faniasiicnim sadizajem) i uto monoqotori (piozni ielsi sa vala pesmama).
Podzani cukuri monoqotori (cukuru - izmisliii) cine piozna dela faniasiicnog sadizaja i iazliciie duzine, od veoma liailil
piipovedala, pa sve do iomana. U njima se javljaju imaginaini elemenii i faniasiicni lilovi, laialieiisiicni za bajle i piedanja.
Toketori monoqotori je najsiaiije sacuvano delo ovog podzania, a osim njega mozemo pomenuii Ucubo monoqotori (olo qS(,
nepoznaii auioi) i Ocikubo monoqotori (olo qqo, nepoznaii auioi). Vilunac ovog podzania piedsiavlja ujedno i najznacajnije
delo zania monoqotori, GenJi monoqotori.
Podzani uto monoqotori (uto - pesma) obulvaia piozna lnjizevna dela u lojima poezija nema samo esieislu funlciju, vec
ucesivuje u iazvijanju sizejnog iola. Obicno bi pivo nasiala pesma, a poiom je izmisljana naiacija loja ce joj biii uvod i
objasnjenje. Piimeii ialvog posiupla nalaze se jos u najsiaiijem sacuvanom japanslom delu KoJiki, loje sadizi sio jedanaesi
pesama. U delima iz podzania uto monoqotori zasiupljene su pie svega voko pesme od pei siilova sa , y, , yi yslogova.
Repiezeniaiivno delo ovog podzania je lse monoqotori (olo q(y, nepoznaii auioi).
I u podzaniu cukuri monoqotori, od dela Toketori monoqotori do GenJi monoqotorijo poeziji se piidaje velili znacaj, ali
su ovde pesme vise uliasi loji dopunjuju naiaciju. Pesma je, inace, imala znacajnu ulogu u japanslom diusivu. Obicaj je bio da
se pesmama lomuniciia, da se pesme salju pie pivog susieia, i uvel se moialo vodiii iacuna o nacinu na loji je pesma
piezeniovana. Biian je fin papii i slupe ilanine, uliasavane su giancicama i cveiovima u slladu sa piililama i godisnjim
dobima. Svemu je piidavana paznja jei je uiisal loji je sve io osiavljalo mnogo govoiio o laialieiu, obiazovanju i
maniiima covela loji je slao pesmu. Deo ioga mozemo oseiiii i u Prici o sekocu bombuso. Cesio su io lomplilovane
igie ieci sa mnosivom pesniclil figuia, obaveznil ieimina i moiiva loje je iiebaio upoiiebiii. U iom smislu, voko
pesme u delu Taleioii monoqotori, siodnije su pesmama iz zbiile Kokinvokosu, nego Mon'josu iz diuge polovine VIII
vela.
Svalo od sedam poglavlja zavisava se nelom izielom, io jesi odgovaiajucom igiom ieci loja pioizilazi iz ielsia i
lioz dvosiiulo znacenje pioizvodi izmisljene naiodne eiimologije. Poslednjom od njil objasnjava se i posianal
vullana i imena planine Eudi. Od spaljenog lela besmiinosii i pisma piinceze Kagujalime nasiaje dim, za loji lazu da
se ,,i dalje dize u oblale. Ali, lada ciiaoci vec oceluju da je ime planine u vezi sa iecju jusi, ,besmiinosi, auioi nudi
iznenadujuce iesenje, da je Eudi nasiao od ieci fuJi ,velili bioj vojnila.
U delu Toketori monoqotori mozemo piepoznaii elemenie usmene lnjizevnosii, od lojil je ono sailano. Zaio Pricu o
sekocu bombuso slobodno mozemo smaiiaii auioislim delom loje se iemelji na naiodnoj lnjizevnosii. U naiodnoj
iiadiciji }apana, i pie dela Toketori monoqotori, posiojale su naiodne piice sa moiivima loji su siilizovani u delu, ialo da
nema sumnje da je auioi zaplei zasnovao upiavo na nelima od njil. U delu se, na iemaislo-moiivslom planu, jasno
izdvajaju iii celine. U pivoj i zavisnoj naiociio su zasiupljeni moiivi iz naiodne lnjizevnosii. U poceilu piepoznajemo
moiive lao sio su: cudesno iodenje majusnog bica, odiasianje faniasiicnom bizinom, osobenosi nebeslog bica da sija,
nagiadivanje siiomasnog biacnog paia deieiom i bogaisivom, lao i jasno isialnuia simbolila bioja iii. U zavisnoj
mozemo videii moiive o piognanoj nebesnici loja se ponovo viaca na nebo, o nebeslom leiecem ogiiacu, o
nemogucnosii biala izmedu naipiiiodnog bica i covela i di. Ovi moiivi su u delu Toketori monoqotori siilizovani na
osobii nacin. Siedisnji deo piice zasniva se na moiivu o davanju ieslil zadaiala pioscima i iasliinlavanju laznil
junala, ali on ujedno piedsiavlja i saiiiicni piilaz iadasnjeg aiisioliaislog diusiva obelezenog poliiiclim uiicajem
poiodice Eudivaia.
Moiiv o majusnom deieiu, poslaiom iz sveia bogova lalo bi ljude spasilo iegobnog zivoia, poznai je siiom sveia.
Majusni junaci uvel su veoma mudii i snalazljivi, popui Giimovog Palcica, i mogu biii velile snage ili cudesnil moci,
lao Biseilo i Bibeilo u sipsloj naiodnoj piipoveci. Siaii selac bambusa dobija Kagujalime lao nagiadu za dobia dela
loja je pocinio. Ali, uz iadosi loju je besplodnim iodiieljima donelo daiovano deie, siaici dobijaju i bogaisivo, sio je
uobicajeni piaieci elemeni ovog moiiva. Lil majusnog bozansiva loje pomaze nalazimo vec u najianijim japanslim
delima popui KoJikijo i Nibonsokijo. Posioji piica o bogu Sulunabilona (Mali bog zemlje), loji ,odeven u ljusiuiu
nocnog lepiiia dolazi pielo moia iz Zemlje vecnosii ,ploveci na belim ialasima u malenom camcu od ploda nebesle
iasiavine i pomaze bogu Ooluninusiju u sivaianju zemlje. Zemlja vecnosii, inace, piedsiavlja zemlju piedala, loja se
po veiovanju nalazi iza moislog loiizonia, i gde covel siice vecni zivoi. Sulunabilona iamo zivi lao dul piedala i
upiavlja plodnoscu smiinila.
Kagujalime je nebeslo bice lojem za leienje sluzi leieci ogiiac (boqoromo). Moiiv nebesnice loja silazi na zemlju
oginuia leiecim ogiiacem zasiupljen je i u japanslim naiodnim piipoveilama. One cesio imaju sledeci sizejni iol:
Devei nebeslil devojala u oblicju piica silazi na zemlju liaj nele vode, gde slidaju svoje leiece ogiiace lalo bi se
olupale. Muslaiac jednoj od njil uliade ogiiac i ona je piimoiana da osiane sa njim. Onoga iienuila lada pionade
svoju ogiiac, nebesnica osiavlja muza (lao i decu loju ima sa njim) i odlazi na nebo. Nebesnice ogiiac loiisie iadi
iiansfoimacije. Kada je slinu, one su pielepe devojle lojima smiini covel ne moze odoleii, a lada je obulu, posiaju
bica nalil piicama, najcesce zdialovima. Bas lao devei paunica u sipsloj bajci. U Prici o sekocu bombuso, meduiim,
leieci ogiiac donose mesecevi ljudi, i on uzioluje psiliclu, a ne fiziclu iiansfoimaciju, jei onaj lo ogine iaj ogiiac ,izgubi sve
svoje biige i zaboiavi iugu i bol.
Posioji nesio sio nebesnice mogu, a piincezi Kagujalime nije dozvoljeno. One se udaju za smiinile, dol piincezu
Kagujalime ne moze imaii nilo, pa ni sam cai. Cal ni covel najviseg ianga na zemlji nije iavan nebeslom bicu. Ovo je jos jedan
elemeni loji monoqotori udaljava od miioloslil piica o svemogucim vladaiima polubogovima.
Moiiv loji Pricu o sekocu bombuso povezuje sa miiovima i piipoveilama iz japansle usmene lnjizevnosii, jesie magicni
bioj iii, na loji nailazimo u miiovima, ieligijama, iiadicijama i lnjizevnosiima siiom sveia. Talo je na piimei, siaiac u
bambusovoj siabljici pionasao devojcicu visolu ,,iii palca, ona je ,,za samo iii meseca siasala u devojlu, a dogadaj zadevojcenja
pioslavljali su ,,iii dana. Piincu Isiculuiiju iiebalo je iii godine da piibavi posudu, a piinc Kuiamoci se ,nalon iii dana liisom
viaiio luci, a lioz ,iii godine doneo je piincezi laznu gianu sa diaguijima. Cai i Kagujalime su se ,iii go-dine medusobno iesili
iid.
Meduiim, piincip bioja iii u ovome delu naiusen je biojem piosaca. }ei, ialo je io ocelivano, nisu zasiupljena iii piosca, nego
peioiica. Tomnoge upucuje na zalljucal da su u pivobimoj veiziji ovoga dela bila iiojica, a da su dvojica piosaca dodaia
nalnadno. U piilog iome navodi se deo u lojem siaiac pioiesiuje pioiiv neiazumnil zalieva piinceze Kagujalime, iecima:
,Talvil sivaii u ovoj zemlji nema. I dol se piva iii piedmeia zaisia naiaze van }apana (Indija, planina Hoiai u Isiocnom moiu i
Kina), naiedna dva iiazili su u }apanslom moiu, odnosno pod siielom u ololini dvoica. Dalje, Kagujalime je, dajuci zadaile,
izosiavila ime iieceg piosca (,,za sledeceg piosca), po nelima zaio sio je upiavo on bio poslednji u nizu iiojice piosaca. Neli
navode i ujednaceni obiazac uvoda u pive iii epizode o pioscima, loji je u poslednjim dvema naiusen. Na poceilu ovil
epizoda daie su glavne laialieine osobine svalog piosca, dolu poslednjim dvema ialvog uvoda nema: ,piinc
Isiculuii |...j bese piomucuian covel, ,piinc Kuiamoci bese veoma lulav i ,desni minisiai Abe no Miusi bese imucan
covel iz ugledne poiodice. Zaiim, piva iiojica se od pieosiale dvojice iazliluju po iome sio su svoj zadaial ipal
,ispunila donevsi lazne diagocenosii, dol pieosiala dvojica nisu uspela da se domognu bilo lalvil piedmeia. Mozda
je auioi na zaviseni olvii dela dodao piice o novim lilovima i o njilovim zadacima lalo bi oiiginalni ielsi Price
ucinio zanimljivijim. Da nije svega ioga, danasnja veizija Price o sekocu bombuso veiovaino bi pocivala na siiuliuii
slicnoj onoj u piipoveci iz zbiile KonJoku monoqotori (i iom, nepoznai piiiedivac, posle ii:o) i dosledno bi se
zasnivala na loncepiu bioja iii.
Naime, u ioj zbiici piipovedala zasiupljena je jedna, pod naslovom ,Piica o iome lalo je siaii selac bambusa
pionasao i odgajio devojcicu. Ona lici na donelle izmenjeni sazeial Price o sekocu bombuso. Size je goiovo isii, osim
sio u piipoveci nema imena lilova, umesio peioiice pojavljuju se iii piosca, a nema ni opisa izvisenja njilovil
zadaiala, loji su diugaciji i jednosiavniji od onil u Prici o sekocu bombuso. Najveca iazlila je ipal u iome sio nema
objasnjenja uziola zbog lojeg je Kagujalime dosla na ovaj svei. Piema nelim ieoieiicaiima obe piice imaju
zajedniclo poiello. Diugi smaiiaju da je piipoveila o selacu bambusa nasiala usmenim pienosenjem dela Toketori
monoqotori i da je iolom iog piocesa iz nje odsiianjeno sve sio je bilo ieslo zapamiiii, npi. imena piosaca i
lomplilovani zadaci.
Na osnovu podudainosii izmedu dela Toketori monoqotori i naiodnil piipovedala siodne iemaiile, jasno je da je
delo pioilano mnosivom elemenaia naiodne lnjizevnosii. Sa lasnijim delima zania monoqotori io je sve iedi slucaj,
dol u GenJi monoqotoriju usmene iiadicije goiovo da i nema.
Poied iil elemenaia iz naiodne lnjizevnosii, u Prici o sekocu bombuso uocavamo elemenie lojil nije bilo u ianijoj
japansloj lnjizevnosii. To ulazuje na uiicaje sa siiane, pie svega iz Kine. Mi cemo ovde navesii nelolilo ialvil
piimeia. Pie ovoga dela u }apanu nije bilo piica u lojima se zena sa diugog sveia uspinje nazad na nebo po noci punog
meseca. Nebo vecnog zivoia naspiam necisie zemlje, luli meseca nasupioi solainom laialieiu japansle miiologije,
lel besmiinosii, planina Hoiai i di., sve su io pioizvodi iaoisiiclil uiicaja na japanslu luliuiu.
U Kini posioji mii o pielepoj boginji meseca, Cang E. Ona je zivela na mesecu, ali je izopsiena zbog pielisaja svog
muza, siielca, i zajedno sa njim je poslaia na zemlju. Kada slucajno pioguia pilulu besmiinosii ona pocne da leii. Kalo
bi je spiecio da odleii, muz polusa da je pogodi siielom, ali siiela nije pogadala cilj. Talo je Cang E odleiela naiiag na
mesec. Na mesecu joj diusivo piavi zec loji spiavlja pilule besmiinosii, a iamo je za laznu poslai selac bambusa. Ovo
je samo jedna veizija ovog miia, ali je i io dovoljno da uocimo deialje loji ga povezuju sa Pricom o sekocu bombuso.
Osim ioga, u casi boginje Cang E, u Kini se slavi piaznil meseca, i io i. dana osmog meseca po lunainom lalendaiu -
upiavo na dan lada po piincezu Kagujalime dolaze mesecevi ljudi.
U Piici o selacu bambusa ima i budisiiclil uiicaja. Osim iazliciiil budisiiclil ieimina u ielsiu, i piizoi dolasla
mesecevil ljudi podseca na budisiicle suiie lojima je piilazivano lalo Amida Buda silazi sa neba sa svojom piainjom
da izbavi svelolili naiod. Talode, na iodenje piinceze Kagujalime u sveiu smiinila mozemo gledaii lao na
ieinlainaciju, sio ialode mozemo piipisaii uiicajima iz Kine, odnosno iz Indije, odalle ialvo veiovanje dolazi.
Svi ovi elemenii, lalo moiivi iz naiodne lnjizevnosii, ialo i iz miiologija i ieligija sa lopna, ialo su vesio
ispiepleieni sa piscevim siudioznim piilazom japanslog aiisioliaislog diusiva, da je io lluplo ieslo iazmisiii. U
lompoziciji dela i giadenju lilova ogleda se jasnosi i jednosiavnosi. Ololnosii su osiioumno i pionicljivo opazane a
posioji i nemilosidni uvid u ljudslu psilologiju i deialjna analiza emocija i laialieiiul osobina junala. Nije cudno sio
je ovo lomplelsno delo izvisilo znacajan uiicaj na lasniju japanslu lnjizevnosi, pie svega na iemel-dela lalva su
GenJi monoqotori ili lse monoqotori.
Toketori monoqotori mozemo ciiaii lao bajlu, lao ljubavnu piicu, lao spoj inieinacionalnil moiiva piisuinil u
naiodnim lnjizevnosiima siiom sveia, zaiim lao izvoi infoimacija o zivoiu plemica ioga viemena, ili jednosiavno, lao
pieiecu monoqotorijo, japanslog auiolionog liieiainog zania. Zbog svega ioga, lao i iz nebiojeno diugil iazloga delo
je zanimljivo ljudima svil uziasia i sa svil meiidijana. Na ciiaocu je da svalim novim ciianjem iazoiliije ponelu novu
iajnu loja se liije medu iedovima Price o sekocu bombuso.
Danijela Vasic