Uvoenje budizma u Japan

- 552. godine oslanstvo iz Pekea donosi budistike sutre, statuu aka Bude i ritualne predmete
- iste godine izbija epidemija, to se tumai kao bes domaih boanstava; car Kinmei zvanino
zabranjuje budizam; hram je spaljen, a statua polomljena i baena u kanal reke Naniva
- 584. god., za vreme Bidacua, poslanstvo iz Pekea donosi statuu aka Bude i Bude budunosti
Mirokua (Maitreje)
- u budistikoj kosmologiji 6. veka, aka je do tada poslednji od bezbroj buda koji su se
vremenom manifestovali na zemlji kako bi irili Darmu; to je vreme ake
- Miroku postoji u raju Tosocu kao bodisatva dok ne sazre i postane buda, kada e doi na
zemlju; predstavljan je ili kao mladi bodisatva u meditaciji ili kao ve postao buda
- Miroku je bio centar kulta spasenja koji je bio popularan u Aziji najvie u 5. i 6. veku, a najvie
u Koreji
- kada su statue stigle, Soga no Umako je poslao iba Tatoa da po zemlji trai ljude koji
praktikuju budizam; naen je jedan bivi svetenik, i tri mlade ene su postale monahinje
- Soga no Umako je predloio caru da budizam prihvati kao dravnu religiju; voa klana
Mononobe je unitio novi hram, spalio statue Buda, a monahinje gole javno bievao
- u Nihon okiju pie da je ponovo izbila epidemija, i da su bolesnici oseali bol kao da gore,
poput statua Buda
- car je prekinuo progon i dozvolio Umaku da ispoveda veru, ali ne i da preobraa druge
- 587. god., za vreme Jomeija, klan Soga, princ otoku i klan Otomo su se nadmetali za premo
protiv antibudistiki nastrojenog klana Nakatomi i klana Mononobe, koji je drao dravnu
oruarnicu
- Soga/otoku strana je pobedila u tom graanskom ratu; nakon smrti cara Jomeija, 588. god. je
na presto stupio Umakov sestri, car Suun
- 592. god. je Suun ubijen poto se protivio Umakovom meanju u dravne poslove; Suunova
sestra Suiko je stupila na presto, Umako je bio njen glavni ministar, a princ otoku je bio i njen
regent i naslednik
- za vreme Suiko (593 629.) budizam se ukorenio u japanskom plemstvu i tu je ostao
prominentan sledeih hiljadu godina
- princ otoku je do svoje smrti 622. god. bio vodea figura u usvajanju budizma
- kao regent, bio je glavna linost u sinifikaciji (pokinezovanju, u slobodnom prevodu moje
malenkosti) dvora, ali je dosta radio i na integraciji budizma u svoje reforme
- Soga no Umako i princ otoku su meu najznaajnijim patronima budizma u periodu Asuka;
Umako je podigao hram Asukadera (Gangoi ili Angoin), prvi kompletni budistiki kompleks u
Japanu; princ otoku je podigao itennoi (oko dananje Osake) i Vakakusadera (Horjui) u
oblasti koja e kasnije postati prestonica Heio (kasnije Nara)
- za vreme cara Tenmua i carice ito javno se govorilo o budizmu kao o dravnoj religiji, i ovo
jaanje budistike zajednice je ubrzalo prelazak iz Fuivare u Heio, gde su osnovani centri est
kola budizma kojie su se razvijale u Japanu
- Sanron (Tri traktata) zasnovana na filozofiji Mahajane
- oicu ubrzo se spojila sa kolom Sanron; obe su dole iz Pekea
- Hosso (Jogakara (ind.), Faiang (kin.)) uveo je monah Doo, koji je studirao u Kini; priznaje
filozofiju Mahajane o ultimativnom postojanju uma (um nije deo iluzije o ostatku postojanja)
- Kua pojavljuje se kad i Hosso i zasniva se na filozofiji Mahajane Indijca Vasubandua (4.
vek), koja se fokusirala na analizi pojava kroz vienje Bude, ukljuujui i poredak univerzuma
- Kegon zasniva se na Kegonjou ili Garland sutri (Avatamsakasutra (ind.), Huajani (kin.)),
koja se fokusira na aku kao manifestaciju vrhovnog univerzalnog Biruana Bude (Vairokane);
ova kola je postala naroito istaknuta, sa raskonim ritualima koji su se dopali vladajuoj klasi
- Ricu (Vinaja (ind.), Luzong (kin.)) Vinaja ini jedan deo budistikog kanona Tri korpe
Sanzoa i ukljuuje tekstove koji daju pravila koja svako mora da prati kako bi napredovao ka
prosvetljenju; zasniva se na ranoj filozofiji Hinajane, naroito na onome to je Budino uenje
prevelo u kodekse po kojima treba iveti ivot; kae se da je potekla od ranijeg oblika budizma,
ali je poslednja koja je uvedena iz Kine u Japan; doneo je monah Ganin
- za vreme omua budizam je postao fokus dvora, vlade i aristokratije; izdavani su dekreti za
izgradnju mukih i enskih manastira u svakoj provinciji
- za omua je Kegon sutra bila vodei budistiki tekst, i samim tim kola Kegon vodea kola
- 743. god. je nareena izgradnja dravnog hrama za sedite ole Kegon Todaii; kao i
izgradnja ogromne statue Biruana Bude
- za razliku od ake i Mirokua, Biruana nije zemaljsko otelotvorenje, ve najosnovnija sutina,
a sve druge bude, bodisatve i bianstva su njegovi aspekti
- Biruana je prikazan sa jo etiri bude; na sekularnom nivou predstavljao je metaforu veze
izmeu cara i njegovih zvaninika i upravnika provincija
- stvaranje ove statue Bude i izgradnja hrama Todaii je postalo fokus dvora, svetenika i drave
sredinom perioda Nara
- vrhunac projekta Todaii je bio 752. god.; pre glavne ceremonije otvaranja oiju, car se na
javnoj ceremoniji poklonio pred statuom Biruane i proglasio se slugom Tri blaga budizma
(Buda, Zakon i Zajednica); od tad, pa sve do kraja II sv. rata, nijedan japanski car nije doao
dotle da stavi na stranu svoje boansko poreklo
- presedan za omuovu politiku izgradnje provincijskih hramova sa matinim hramom u
prestonici se nalazi u probudistikoj politici carice Vu, koja je vie od bilo kog vladara dinastije
Tang koristila budizam za kontrolisanje zemlje koja je smatrala abnormalnim da ena bude na
prestolu, koji je uz to uzela od sina
- u vremenu kada je kua Jamato imala problema sa odravanjem carskog autoriteta, ne udi to
se omu okrenuo efikasnom planu iz skorije kineske prolosti
- omuova erka je postala carica Koken, a kasnije carica otoku
- svetenstvo dobija toliku mo da plemstvo ini sve to moe da ih sprei
- monah Dokjo iz kole Hosso je bio blizak carici otoku i pria se da su postojali planovi da on
bude njen naslednik; nakon smrti otoku, Dokjo biva izgnan; odlueno je da ena nikad vie ne
moe da stupi na presto; dva izuzetka: carica Meio (17. vek) i carica Gosakuramai (18. vek)
- vlada je uzela u razmatranje premetanje prestonice iz Nare, daleko od centara est budistikih
kola