Neoklasicizam

Umetniki pravac druge polovine XVIII veka(poslednje tri decenije 18. veka) ali se !ez njega ne
moze o!jasniti XIX vek. "u#ovni okvir je prosvetiteljstvo.
$rancuska kao rodno mesto ideje pokreta prosvetiteljstva panevropskog internacionalnog
pokreta. %rosvetitelji su se zvali filozofans& z!irno ime za sve intelektualce ne samo 'ilozo'e
znacajna grupa mislilaca. %ropagirali slo!odu (kolovanje socijalnu pravdu slo!odu (tampe
kretanja.
%okret nije uni'orman ali kljucna rec za sve je razum. Imali razliite misli o razumu. Volter
)onteskje znali da je ovek zao pokoren ali su verovali da mi(ljenjem prosve*enjem
o!razovanjem se ovek oslo!a+a i ide putem napretka. ,o je oz!iljno intelektualno pomeranje u
-vropi. .an .ak /uso je nasuprot njima smatrao da (kole i institucije kvare oveka da se on
ra+a do!ar a da ga kvare institucije ali da se to ipak mo0e po!olj(ati ako se institucije
re'ormi(u. Neki su verovali da u du(u !ili veoma religiozni dok su drugi !ili ateisti. Ipak
zajednika je vera u napredak napredak ljudksog roda i slo!odu mi(ljenja.
,o je uzdrmalo postoje*i sistem vrednosti i postavilo temelje za process i samu /evoluciju
1182. 3ada se naunici sla0u da poinje moderno do!a. 4vakako nije direktno izazvalo
revoluciju ali je ta du#ovnost prosvetiteljstva !itna za razumevanje novi# potre!a nove klase
ljudi. ,a klasa nije samo !ur0oazija mnogi su !ili plemi*i ali je nastupanje gra+anske klase
za#tevalo promene u sistemu.
-nciklopedija& kapitalni projekat prosvetiteljstva poku(aj kodi'ikovanja celokupnog znanja
knjiga znanja& en kiklios paideia. %otpuni naziv je i 4istematski renik nauka umetnosti i zanata
1115. Nastala iz dru(tva ueni# u 58 tomova. Urednici su !ili "idro i "67lam!er. Najznaajnija
je njena pristupanost. XVIII vek je nazvan vekom knjige jer se tada mnogo pi(e o!javljuje
ita8
Uenjaci veruju u ne(to (to je res pu!lica&javna stvar i dolazi se od koncepta repu!like ali ne u
nacionalnom smislu ve* internacionalne repu!like. Veruju u saradnju povezivanje
intelektualaca u celoj -vropi. ,o je vera u imaginarnu repu!liku intelektualaca koji imaju slina
mi(ljenja kao neka !lagodet kosmopolitskog udru0ivanja.
,akvo stanje intelekta vere u razum !uni se protiv trivijalnosti pret#odne epo#e. U vizulenom
polju ne 0ele rokoko nain pona(anja te teme ve* ne(to novo.
.ak 9uj "avid, Zakletva Horacija
4u!limacija novi# ideja o pravdi slo!odi dostojanstvu.
Veoma va0an je du#ovni okvir stila neoklasicizma& prosvetiteljstvo koje je za#tevalonove misli
na (ta je umetnost odgovorila. ,ako+e se promena registruje kao reakcija na pret#odni stil
epo#u rokokoa.
4am naziv neoklasicizam je skovan kasnije sredinom XIX veka. Ima pe0orativno znaenje kao
stil koji je #ladan sterilan. 4ami akteri su pokret nazivali 4tilitis& novi stil koji je !io mladalaki i
sve0. :esto nazivan i /isorgimento& o0ivljenje. Neke slike stila su ponele politiku notu ali u to
vreme su tu misli koncentrisane iskljuivo na umetnost one ideje mu0evne koje su kasnije
o!ojene kao patriotske.
4vi akteri su !ili skoncentrisani u /imu.
4redinom XVIII veka aktuelna concept grand tour& mnogi plemi*i intelktualci putuju u /im gde
su sedru0ili. /im se o!navlja kao intelktualni caput mundi. ;ni se napajaju idejama koje *e
poneti ku*i i dalje razvijati. Neoklasicizam se kasnije inkorporira u akademske structure jer je
odgovarao za#tevu koje su postavili program akademija poivale na klasicizmu na 'ormama
koje ponavljaju klasino& renesansa rad /a'aela(ti#a reakcija kod Vatoa za#tev da se ne
predstavlja dramatino #erojsko). ,o je oznailo ponovni nalet klasinog ulazi u akademske
kurikulume (to *e narednoj generaciji romantiara zasmetati pa i# pe0orativno nazivaju
neoklasicizam.
Vinkelman& ar#eolog istoriar umetnosti. Najznaajniji doprinos dao 'ormiranju istorije
umetnosti kao naune discipline pri!li0io je kulturu (irem polju italaca. Usmerio je te0nje nove
generacije da se proizvodi velika umetnost koja odgovrara novim idejama kodi'ikovao je
aspiracije novog veka usmerio je ka nasle+u grke kulture.
4a dosta uspe(nosti interpretirao dela grke antike umetnosti a nikad nije !io u <rkoj.
Verovao je u !iolo(ku osnovu umetnosti govori kako je u <rkoj za#valjuju*i klimi 'ormirana
!iolo(ki idealna oso!a koja je slo!odna& i politiki i intelektualno& tako da je mogla nastati lepota
umetnosti sve do njegovog vremena. U svom opisu 7polona =elvederskog rimske kopije
grkog !ronzanog originala iz V veka pre nove ere Vinkelman je posmatraju*i ga zapisao da
nema ni(ta smrtno niti podre+eno ljudskim pro!lemima on gleda ka venosti. %i(e sa
nada#nu*em u ekstazi kakvu nauka nije imala do tada intenzivna intelektualna i emocionalna
ukljuenost. Umetnost zamenjuje religiju estetsko zamenjuje religiozno iskustvo.
Vinkleman je !io pruskog porekla iz stroge militarne severne Nemake i takve protestantske
porodice. %re(ao je iz kalvinizma u katolianstvo. =oravio u /imu radio kao !i!liotekar.
4tanovao u /imu gde se okupila umetnika elita u okviru koje je nastao stil neoklasicizma. U
tom dru(tvu se istakao kao #arizmatina linost predvodnika 'igura. %ret#odno je u "rezdenu
o!javio Razmiljanje o podraavanju grkih dela (to je njegovo kapitalno delo.
Istorija drevne umetnosti 11>?. u kojoj se nalazi uveni izraz plemenita jednostavnost i mirna
velianstvenost. %repoznaje se estetski kodeks generacije. "o0ivela ogroman uspe# prevodila
se na engleski dala 'ormativni odnos novom vizuelnom izrazu uticala na razvoj nemake
idealistike 'ilozo'ije. 4kulptura 9aokona je otkri*e XVI veka Vinkelman ga opisuje& mirna du(a
u sredi(tu strasti. U nauku uveo stilsku analizu i istorijsku kontekstualizaciju. 4vojim stavovima
odnegovao generaciju umetnika.
4matrao je da postoji odre+eni du# vremena& zeitgeist. "u# vremena u antikoj <rkoj je
zasnovan na politikoj slo!odi& 'rei#eit (to je omogu*ilo da nastane odre+ena umetnost. U VI
veku p.n.e. ne postoji politika i intelektualna slo!oda i zato se ar#ajska umetnost razlikuje od
klasinog grkog perioda V veka p.n.e). Vinkelman veruje da je <rk 4lo!odan ovek mislilac
ima gimanzije olimpijske igre gde neguje slo!odno telo zato stvara takvu umetnost. 3asnije
nema takve umetnosti jer takve slo!ode nije !ilo.
"a !i nastala lepa umetnost mora nastati iz slo!ode od slo!odnog oveka u takvom dru(tvu.
Vinkelman ne daje savete umetnicima misli da je kraj da je umetnost nestala sa antikom
<rkom a da imitiranje te umetnosti uz puno misli mo0e dati lepu umetnost. ,akvim stavovima
postaje inteltualni tvorac neoklasicizma.