1.

Poreklo i nastanak politicke sociologije (Anticki koreni, Politicki logos i politicki etos; Od
prakticke filozofije ka naucnoj politici)
A: Poreklo i nastanak politicke sociologije
Uporedjeno sa drugim naukama politicke nauke su mlade i starije od drugih nauka. Kasno su usli u akademsko
polje pa zato su i mlade. Prvi katedre za politicke nauke otvorene su na americkim i evropskim univerzitetima
krajem 19 veka. Stara je jer proizilazi iz politicke filozofije stare rcke. U Antickoj rckoj kljucna pitanja polisa
kao politicke zajednice !ila su u sredistu filozofskih i teorijskih razmatranja. "ije !ez razloga Platon politicku
nauku nazvao kraljevsku nauku. #a Aristotela politicka nauka je najvazniji deo filozofije ljudskih stvari i
produzetak etike. Kranji cilj svih nauka je do!ro a najvise do!ro je cilj nauke o drzavi jer drzava tezi ka opstoj
koristi.
Potre!no je razlikovati pojmove politicka teorija i politicka nauka. Politicka teorija pretstavlja nasledje antickog
sveta. Politicka nauka pripada novovekovnom do!u a svoj pocetak vidi kod $akijavelija% &odena i 'o!sa.
Politicka sociologija nije neposredno utemeljena u Antickoj filozofiji. Politicka sociologija je teorijska disciplina
koja se !avi proucuvanjem odnosa drustva i politike. (om &odomor smatra da ne samo politicka sociologija vec i
druge moderne politicke nauke duguju svoj razvoj ustanovljenju razlike izmedju politickog i drustvenog zivota.
Politicka sociologija se oformila u prvim decenijama )* veka. +ju!omir (adic kaze da politicka sociologija je
mogla da se razvije tek po raspadu tradicionalnog politicko drustva.
&: Politicki logos i politicki etos
Karl Poper kaze da su grci prvi napravili korak od tri!alizma ka humanizma. $editeranski geografski polozaj
rcke omogucio joj je komunikaziju sa evropom% azijom i afrikom. Stara rcka pretstavljala je jedan jedinstveni
kulturni prostor. Postoje ) arhe,koncepta politicke sociologije: ideja politickog logosa i ideja politickog etosa.
Politicki logos pretstavlja realni politicki poredak i sta ta zajednica stvarno jeste. Politicki etos pretstavlja nacela i
politicke vrednosti koja povezuju politicku zajednicu u jedinstveni politicko i drustveno tkivo.
-: Prelazak od prakticke filozofije ka naucnoj politicki
Postoje !itne razlike izmedju starogrckog i novovekovnog poimanja politike. (e razlike uocava 'a!ermas:
1. U staroj rckoj politika se shvata kao ucenje o do!rom i pravednom zivotu t.j. nastavak
etike. U novom veku umesto moralnosti srediste politike je njena legalnost. Politika u
novom do!u do!ija tehnicki instrumentalni karakter.
). Politika se u Antickoj rckoj iskljucivo odnosi na praksu javnog zivota u polisu i
usmerena je na odgajanje karaktera. "ova politika usmerena je ka politickoj tehnici
pravilnog uredjenja drzave.
.. U Antickoj rckoj politike je deo prakticke filozofije a za politiku novog do!a% !itnije od
mudrog i raz!oritog razumevanja situacije jeste pravilno uvdjanje odnosa politickih snaga.
). Renesansni koreni politicke sociologije i radjanje moderne
"astanak i razvoj pol.sociologije povezan je sa nastankom i razvojom moderne. /ealni drustveni uslovi za
nastanak politicke sociologije stvoreni su kada je uspostavljena razlika izmedju drzave i drustva. Politicko
uo!ljicavanje 0vrope u modernom smislu reci zapocinje u 11 i 12 veku. 3edno od o!elezja tok perioda su stalni
ratovi% razaranja i neizvesnost. U politickom zivotu 0vrope zapocinje porast moci prvih nacionalnih drzava. 4d
ospteg trenda uspostavljanje jake kraljevske vlasti upadljivo se izdvajaju ) primera: Svajcarska koja razvija savez
kantona i 5talija koja razvija gradove repu!like. U tim gradovima,repu!likama stvara se kulturni temelj za
drustveni razvoj. Ako uporedimo staru rcku i renesansnu 5taliju uocicemo nekoliko slicnosti:
4!e drusvene i politicke zajednice su malog o!ima
4!a perioda karakterise razvoj kulture
Kod polisa imamo klasicni demokratski o!lik organizovanja% a kod gradova,repu!lika za
razliku od starogrckih skupstina vlast je kontrolisana od kolektivnih tela6sinjorije7.
/azvoj ekonomske delatnosti6trgovina7
/azvoj humanizma kao duhovni i kulturni okvir o!e epohe
Pored razvoja trgovine u 5taliji se razvijalo i !ankarstvo i industrija. (o sve dovodi do stvaranja nove drustvene
klase,gradjanstvo ili !urzoazija. Uspon gradova dovodi do njihovog osamostavljivanja od feudalaca i crkve.
4snovu novog gradskog zivota pretstavlja institucija opstine. U njima se javljaju i statuti kao konstitucionalna i
pravna osnova komunalne ur!ane demokratije.
#a radjanje moderne mozemo uzeti 112. godinu 6pad -arigrada7. (akodje mozemo uzeti utem!ergov pronalazak
stamparije. 8ruga godina koja oznacava pocetak moderne je 119)% otkrivanje Amerike. 4vo otkrice se najcesce
koristi za pocetak novog modernog do!a.
Prvi temelji iz kojih ce se mnogo kasnije razviti politicka sociologija udareni su dakle u vreme humanizma i
renesanse. &tina odlika kulture moderne je njena svetovnost. Sekularizacija kulture prema &ertrant /asel stvara
osnovu za porast individualizma i su!jektivnosti% sto pretstavlja temelj na kome se ravija filozofija% etika% nauka i
politika moderne. Porast autoriteta nauke mozemo pronaci u osnivanju i sirenju univerziteta u 0vropi 6&olonja%
Pariski univerzitet% 4ksford% Kem!ric7. Prvi konkretni teorijski temelji politicke sociologije postavio je $akijavelji.
3. Repulikanske osno!e politicke sociologije i "e#nologija politike i utopija ($akija!ali i
$or)
A: /epu!likanske osnove politicke sociologije
#a postavljanje ovih temelja zasluzni su $akijaveli koji je uticao na razvoj politike kao tehnologije vlasti i (omas
$or koji na politiku gleda kao na viziju zajednice. Pravi raskid sa tradicionalnom politickom filozofijom
pretstavlja renesansa i humanizma pocetkom 19tog veka. Smatra se da su renesansni gradovi u 5taliji !ili tlo za
stvaranje dihotomije drzava i civilno drustvo. :eliki doprinos imao je +eonardo &runi koji je skovao naziv
S4-50(AS -5:5+5S.
U italijanskim gradovima,repu!likama postojala je drustvena teznja da se ocuva slo!oda naroda nasuprot
despotskoj vlasti. Srednjovekovni feudalni principa vlastinstva ustupili su mesto magistratima6sinjorije7 kao
javnim sluz!enicima komune iza!ranim od strane gradjana na odredjeni period. Skiner tvrdi da je ideologija
samoupravnog repu!likanizma prvi put formulisana u ;irenci pocetkom 12tog veka. 'umanisti su ovde uocili
vrednosti politicke slo!ode i participativnog gradjanstva. Prvo delo iz politicke sociologije je /ASP/A:0 4
P/:43 80KA85 (5(A +5:53A% "ikola $akijavelija. 5z ovog dela radja se delo :+A8A+A- kojim se utvrdjuje
novi pravac takozvani $AK53A:0+5#A$ kojim se oznacava sve ono sto je demonsko% lukavo u politici i kojim
se za postizanje odredjenog cilja opravdavaju sva moguca sredstva. 5ako centralnu politicku misao ima drzava
$akijaveli izrazava i svoje prve ideje o vrlinama civilnog zivota u drustvu nezavisno od drzavne moci.
&: (ehnologija politike i utopija 6$akijavali i $or7
'a!ermas je izvrsio komparacija $akijavelija i $ora kao utemeljivaci politicke sociologije. Po 'a!ermasovom
misljenju $akijaveli i $or postavljaju pitanja stvarnih uslova politickog opstanka. $akijaveli naglasava politicko
ponasanje% a $or naglasava socijalni poredak. 8ok se prvi pita kako mozemo osigurati politicki zivot% $or se pita
kako se zivot moze osigurati socio,ekonomski. U ovim pitanjima mogu se izvesti ) zla koja prete ljudima: nasilna
smrt od neprijatelja i smrt od gladi i !ede. 5z ovog 'a!ermas zakljucuje da se $akijaveli !avi prakticnim
tehnikama uspesnog osvajanja vlasti. 8ok $or tezi ka utopijskoj viziji pravilne organizacije drustvenog poretka.
Kod prvog prirodno zlo je politicko% dok kod drugog prirodno zlo je ekonomsko.
$akijaveli i $or su izvrsili razdvajanje politike i etike. U $akijavelijevom shvatanju !itna odlika drzave je
politicka represija dok kod $ora drzava je ustanova ekonomske organizacije i prinude. Kod $ora organizacija
drustvenog poretka postaje moralni neutralna dok kod $akijavelija tehnika odrzanje vlasti postaje moralno
neutralna.
%. Rastakanje politicke filozofije u politicku sociologiju
(ransformacija starogrcke prakticke filozofije u socijalnu filozofiju pogodila je moralnu dimenziju klasicne
politicke filozofije.
Ajzenstat smatra da je politicka sociologija ujedinila . glavne dotadasnje orijentacije koje su naglasavale politicku
sferu kao najvazniju dimenziju ljudske egzistencije: $4/A+"4,;5+4#4;SK4< (0'"5-K4,P4+5(5-KU 5
K4$PA/A(5:"U,5S(4/53SKU. Kranji rezultat tog procesa transformacije odigrao se na stetu moralno,
filozofskog toka misljenja a u korist mislenja o politici kao intitucionalnom mehanizmu i tehnologiji vladanja.
(reca komparativna,istorijska dimenzija ima analiticku spoznajnu funkciju.
/ejmon Aron smatra da razvoj politicke sociologije oznacava raskid sa politickom filozofijom. Stagnacija
filozofskog mislenja o politickom poklapa se sa od!acivanjem konacnih koncepcija o ljudskoj prirodi iz kojih se
izvodila potre!a iz!ora naj!oljeg politickog rezima. Pitanje kojim se zavrsava politicka filozofija a zapocinje
politicka sociologija Aron formulise u sledecem o!liku: $ogu li se opravdati vladavina i pokornost% vlasr i granice
vlasti= #a Arona je dualitet izmedju prava na vlast i prava na pu!unu veciti pro!lem prema kome su svi politicki
rezimi uvek nedovoljna resenja.
'a!ermas konstatuje da se prelaz sa politicke filozofije u socijalnu filozofiju gu!i svoju hermeneuticku snagu. "a
to se nadovezuje i :iko koji smatra da ra!oritost% kao proizvod novovekovne nauke nudi samo zao!ilazne i
mukotrpne puteve% za razliku od vecnih istina. 5zmedju Aristotelovog razlikovanja mudrosti i nauke% :iko se
opredeljuje za mudrost6vecna istina7. 4n dovodi u pitanje poduhvat novovekovne socijalne filozofije.
&. 'a!remena teorijska raspra!a o predmetu Politicke sociologije
1. Politicka sociologija,nauka koja se !avi pitanjima odnosa drustva i politike i o!rnuto,"ajuticajniji
pretstavnici ovog mislenja su:
+ipset,Pokazuje znacaj drustvenih uslova za razvoj politike i demokratije. #a demokratski
politicki zivot +ipset u!raja i ekonomski razvoj i legitimno resavanje drustvenih suko!a.
0ntoni 4rum,Postavlja teorijsko,metodolosku liniju koja u sredistu ima odnos drustva i politike.
(alkot Parsons,8rustvo je tip drustvenog sistema sa najvisem stepenom samodovoljnosti.
/osko Paunt,8rustvo je politicki organizovano.
). Politicka sociologija prestavlja analizu prirode drzava i njenih institucija.
/azvila se u pravnoj teoriji drzave i sociologije prava6+eon 8igi% eorg 'elinek7. (ema drzave kao osnova
politicke sociologije radja se u vreme dominacije klasicnog institucionalizma jer je drzava pretstavljala najvazniju
instituciju. Politicka sociologija se moze ovde odrediti kao sociologija drzave. Shvatanje da je srediste politicke
sociologije drzava prisutno je u Americkoj politickoj teoriji6&endiks% -arls (ili7. (ilijeva zasluga jeste ta sto je
glavni akcenat stavio na izgradnju nacionalnih drzava i ulogu ratova u tom procesu. 5pak prelomni momenat
vracanje teme drzave u politicku sociologiju pretstavljaju radovi (ede Skokpola. Patrik 8anljivi i &rendan 4liri
smatraju da politicka sociologija analizira politicki zivot fokusirajuci se na drzavu i time usmerava nasu paznju na
centralni pro!lem medjuodnosa vladajucih institucija i drustva.
.. Politicka sociologija kao nauka o vlasti
lavni pretstavnik je $oris 8iverze. Kao nauka o vlasti svoje osnove nalazi kod $aks :e!era% jednog od oceva
politicke sociologije. "jegove analize politicke moci% harizmatskog% tradicionalnog o!lika legitimacije vlasti od
neprocenjive su vaznosti za modernu politicku sociologiju.
1. Politicka sociologija se !avi pitanjima moci u drustvenom kontekstu
(om &otomor shvata moc kao sposo!nost pojednica ili grupe da deluje u suprotnosti sa interesima drugih
pojedinaca i grupa. &otomor smatra da moc igra veliku ulogu u vecini drustvenih odnosa. 5pak glavni predmet
politicke sociologije je fenomen moci na nivou glo!alnog drustva6pokreti% organizacije% institucije7. "astojanje da
se politicka sociologija shvati kao nauka o moci 6kratologija7 je dosta rasireno.
2. Politicka sociologija drustvenih pokreta > (uren% Klaus 4fe% altung% Al!erto $eluci.
9. Politicka sociologija drustvenih i politickih promena > 0ntoni idens% "iz!et% -arls (ili% Pjotr
Stomka.
?. Politicka sociologija konflikata
#astupa se u . varijante:
Prvu varijantu ponudio je Karl $arks po kome se politicka sociologija !avi klasnom !or!om
izmedju vladajucih i podredjenih.
/alf 8arendorf kaze da se politicka sociologija !avi komfliktima u industrijskom drustvu.
+uis Kozer i $oris 3anovic postavljaju opstu teoriju konflikata. Kozer kaze da se politicka
sociologija !avi drustvenim uzrocima i posledicama distri!ucije moci unutar drustva.
@. Politicka sociologija elite i mase > $oska% Pareto% $ihels% /ajt $ils% +e &on% ;rojd...
9. Politicka sociologija demokratije
Aleksis de (okvil smatra da demokratija zauzima sredisnji deo politicki sociologije. Postoje 1 velika (okvilova
doprinosa politicke sociologije:
(eorijski pogled na demokratiju
(eorija o civilnom drustvu
/azvoj politicke kulture
/azvoj politicke sociologije
Pro!lem demokratije istrazuje i /o!er 8al% 8jovani Sartori i Arent +ajphart. /o!er 8al se !avi osnovnim
karakteristikama i dilemama pluralisticke demokratije. 8jovani Sartori zastupa li!eralno,konstitucionalu teoriju i
model demokratije. Arent +ajphart zastupa konsocionalni model demokratije. 8emokratija kao centar politicke
sociologije do!ija na znacaju nakon urusavanje socijalizma.
1*. Politicka sociologija tiranije i despotizma,'ana Arent i &arington $ur.
11. Politicka sociologija politickog ponasanja
/adja se nakon drugog svetskog rata i centralne teme su joj ponasanje !iraca na iz!orima i ponasanje politickih
partija.
1). Politicka sociologija kao teorijska kritika sveta poretka sa stanovista sveta zivota
lavni pretstavnik je 3irgen 'a!ermas. Po njemu ona proucava odnos sveta zivota i sveta poretka gde se kritikuje
kolonizatorska pretenzija sveta poretka da potpuno zavlada svetom zivota.
1.. Politicka sociologija glo!alizacije
(. Akademski status politicke socilogije
Politicka sociologija je specificna naucno,teorijska i nastavno,akademska disciplina koja ima . statusna
akademska o!elezja: 4na je politicka disciplina% pose!na socioloska disciplina i trece povezuje politicku nauku sa
sociologijom. 4!ez!edjuje vezu socioloskih i drustvenih teorija sa politickom naukom. Politicka socilogija i
politicka nauka mogu se upotre!ljavati na . razlicita nacina:
"eki autori smatraju da su oni sinonimi. /ansimen tvrdi da predmet politicke sociologije cine
sve institucije i ponasanja koja se mogu oznaciti kao politicka. 5zjednacavanje ova ) pojma
podrzava i $oris 8iverze. Karl $anhajm smatra da politika kao nauka% u o!liku politicke
sociologije nikad ne prestavlja dovrseno podrucje o!jekata% nego se uvek nalazi u
nastajenju6razvoju7.
4vde imamo odnos socilogija politike i politicke sociologije. 4ne pokazuju ) razlicita
pristupa. "aziv sociologija politike izrazava pogled na politiku kao na jednu pose!nu
sferu6pose!ne sociologije7. "aziv politicka sociologija je siri pojam i na politiku gleda kao
sveprozimajuci fenomen u savremenom svetu6pristalice ovog naziva su: (omas 8jenoski%
/o!er Alford% Aleksandar 'iks $ildred Svarc7.
(rece akademsko statusno o!elezje ima politicka sociologija kao disciplina koja povezuje
politicku nauku i sociologiju. Sartori primetio je integracije koje su se stvorile u drustvenim
naukama. Uocava usvajanje modela iz jedne u drugu nauku. 8ruga karakteristika je strategija
interpretacije. (reca je izgradnja mostova koja povezuje razlicite discipline.
). $arksizam i politicka socilogija
4vo je prvi tok u razvoju politicke sociologije. $oze se nazvati klasnim ili marksistickim tokom razvoja. (ako za
Karla $arksa mozemo reci da je jedan od osnivaca politicke sociologije. Kroz razna svoja dela razvio je sledece
teorije: (eorija otudjenja< (eorija eksploatacije< (eorija ideologije... Seldon :oljin i al!rajt govore o uticaju
$arksa. Agnes 'eler zamera $arksu nerazvijenost demokratske politicke teorije.
$arks polazi od drustvene podele rada i pokazuje da se u !urzoaskoj epohi drustvo raspada na ) klase: Klasa
vlasnika kapitala6kapitalisticka klasa7 i klasa onih koji su liseni vlasnistva6radnicka klasa7. Analizom prometa ro!e
stvara radnu teoriju o visku vrednosti. #akljucuje da je radna snaga kao proizvodjac viska vrednosti% osnovni izvor
profita. Profit je onaj deo neplacene radne snage radnika% koji prisvaja kapitalista. Profit se pojavljuje kao glavni
motiv reprodukcije a eksploatacija kao osnovna karakteristika odnosa izmedju kapitalista i radnika. 4ve ideje su
iznete u delu KAP5(A+. $arks u njemu izvlaci ) zakljucka: prvi je o tendencijskom padu prosecne profitne stope i
drugi o apsolutnom osiromasenju radnicke klase. 4!a ova zakljucka istorija nije potvrdila.
Prvi zakljucak je o!oren sa radjanjem i razvojem multinacionalnih kompanija. Sve veca intervencija drzava je
omogucila povecanje profita i jos vecu kontrolu.
4dljucujuci znacaj ima i njegova analiza teorija alijenacije6otudjenje7. $arks kaze da se radnik odnosi prema
predmetu svoga rada kao prema tudjem predmetu. 4tudjeni rad $arks analizira u 1 dimenzije:
4dnos radnika prema proizvodu svoga rada koji mu je stran i koji njim vlada.
4dnos rada prema aktu proizvonje unutar rada% gde se rad pojavljuje kao prisilan rad.
4tudjeni rad cini covekovu rodnu sustinu njemu tudjom sustinom% pukem sredstvom
prezivljavanja.
4tudjenje coveka od coveka
5z ovog zakljucuje da je ekonomija teorijsko opravdanje sistema moci zasnovanog na kapitalu. /esenje pro!lema
otudjenog rada vidi u ukidanju privatnog vlasnistva. Pod ukidanjem privatnog vlasnistva podrazumevamo
eksproprijaciju zemljisne svojine kao i ukidanje prava nasledja imovine.
Analizirajuci svet !ogatstva $arks dovodi u pitanje novac kao univerzalni o!lik u kome se pojavljuju ro!a i kapital.
"ovac poseduje svojstvo da sve kupuje% dakle ima moc sveopsteg prisvajanja. $arks izdvaja ) svojstva novca:
novac je vidljivo !ozanstvo koje moze da pretvori prirodna ljudska svojstva u njihovu suprostnost i novac je
prostitutka. "ovac je otudjena moc covecanstva% moc pretvaranja iluzije u stvarnost i stvarnosti u cistu iluziju.
8akle novac je o!lik opsteg izopacenja individulanosti. Sa napretkom drustvene podele rada i razvoj trzista
razvijaju se novcani odnosi. :rednost ro!e se osamostaljuje u novcu. Prvo!itna funkcija novca je !ila da pretstavlja
vrednost ro!e. :remenom su svi realni proizvodi postali pretstavnici novca a novac glavni medijum drustvenog
povezivanja. Kako je rasla ro!na razmena rasla je i moc novca. (o je moc koja se prema proizvodjacima pojavljuje
kao otudjena moc. "ovac je kako kaze $arks !og medju ro!ama. Priroda novca izrazava svojstvo kapitala: teznja
da se stalni siri i uvecava6Pleoneksija7. (ako novac od sredstva razmene postaje sam se!i cilj% a potre!a za novcem
najvaznija ljudska potre!a.
$arks otkriva ) !itna momenta koja karakterisu njegovo shvatanje raspodele moci u drustvu:
8ovodjenje u pitanje postojeci poredak moci
Pitanje redistri!ucija moci povezano sa pitanjem drustvene promene.
$arks smatra da je pokretac istorije klasna !or!a i svaka klasna !or!a je i politicka !or!a. Smatrao je da ljudi sami
prave sopstvenu istoriju ali pod okolnostima koje nisu sami iza!rali. $arks du!oko veruje u neprestani drustveni
progres. Uprkos pritisku tradicije drustvene klase mogu da menjaju drustvo. (e promene mogu !iti postepene ili
revolucionarne. /evolucionarne promene su radikalan i temeljit nacin usagasavanja dominantnih proizvodnih
odnosa i mogucnosti za razvoj proizvodnih snaga. $arks medjutim naglasava razliku izmedju socijalne revolucije i
politicke revolucije. Politicka revolucija je revolucija gradjanskog drustva koja su raz!ile politicke
poretke6!urzoazija7. 4na vrsi konstituiranje politicke drzave i raspadanje gradjanskog drustva na nezavisne
individuume. Socijalna revolucija je radikalnijeg karaktera i karakterisu je radikalne potre!e gradjana.
Prema &eku i :oljinu $arks je !io prvi glo!alista6mislilac glo!alizacije7. 5ako je !io protiv kapitalizma smatrao je
da osvaja citavu planetu.
/azvoj u marksizma doprinose sledeci teoreticari: /oza +uksem!urg% +enjin% Karl Kors% Antoni ramsi. /oza
+uksem!urg je doprinela razvoju politicke dimenzije klasne !or!e radnika. +enjin je zastupao model centralizovane
kadrovske partije. Kors je zastupao koncepciju samoupravne industrijske demokratije. ramsi je proucavao
samoupravnu koncepciju radnicke demokratije. "akon drugog svetskog rata razvoju marksizma doprinelo je
;rankfurtska filozofska skola% ;rom% $arkuze i 'a!ermas.
*. +aetano $oska, politi-ka klasa, politi-ka formula i zakon fatalne prednosti
organizo!ane manjine
"jegova startna pozicija su staromodni +aisse,;aire li!eralizam i cvrstvo verovanje u slo!odnu medjuigru
drustvenih i ekonomskih sila. 5 Pareto i $oska imaju negativnu reakciju na posledice industrijske revolucije iz
1@1@ godine. &ili su kriticari demokratije koja se pretvara u despotizam. $oska% Pareto i $ihels ponudi ce jednu
vrstu filozofije politicke moci. lavno delo aetana $oske je elementi politicke nauke.
lavni rezultat do kog je dosao $oska je ideja politicke klase6vladajuca klasa7. 8oktrina $oske moze se razumeti
kao nastavak makijavelizma. $oska tvrdi da ne postoje monarhije% aristokratije i demokratije6to je mislio
Aristotel7 i da su to samo prividi% vec postoji samo manjina koja vlada i vecina koja se pokorava. :rsenje moci
koje ukljucuje komandovanje i odgovornost uvek je atri!ut one manje grupe. 4vu pose!nu grupu naziva politicka
klasa. 4vim $oska je udario tmelj elitizmu.
$oska je !io vrlo kritican u odnosu na parlamentarnu demokratiju za koju kaze da je najgori tip politicke
organizacije. $edjutim u delu 0+0$0"(5 P4+5(5-K0 "AUK0 ce reci da se istinska moralna garancija
reprezentativne vladavine moze naci u javnim diskusijama koje se odvijaju u skupstinama. 5z ovoga vidimo da je
na kraju ipak !io po!ornik parlamentarne demokratije.
;ormulisanje ideje o politickoj klasi proslo je kroz ) faze. U prvoj napustajuci aristotelovsku poziciju% utvrdio je da
u svakom politicki,organizovanom drustvu postoji vladajuca manjinska klasa% a ispod njih vecina koja ne ucestvuje
u vlasti. U drugoj fazi $oska je pokusao da iz!egne dihotomnu podelu na vladajucu klasu i klasom kojom se
vlada% uvodeci u vladajucu podelu na ) grupe: #vanicnici koji su na vlasti i izvrsioci.
Sta!ilnost !ilo kog politickog organizma zavisi od moralnosti% inteligencije i aktivnosti koju poseduje drugi sloj
vladajuce klase a to je posredujuci sloj. Uz pomoc njega moguce je da se premosti jaz izmedju vladjuce manjine i
podredjene vecine. &otomor tumaci ovu $oskinu ideju kao stvaranje novih srednjih klasa koje mozemo nazvati
podelita.
4dlucujuci razlog sto vecina podleze manjini $oska nalazi u cinjenici koju on naziva zakon fatalne prednosti
organizovane manjine. $oska ovim ne porice mogucnost da i mase mogu da !udu organizovane ali smatra da su u
tom slucaju vodjene od strane neke elite. :ladajucu klasu $oska identifikuje sa javnom vlascu. Po $oski uvek
kada se pojavi komunikacijski jaz izmedju vladajucih i podredjenih% neophodno ce se unutar nizih klasa formirati
jedna druga vladajuca klasa koja ce u odnosu na klasu koja vlada !iti antagonisticka. 4vde se odlucujuca !itka
vodi izmedju vladajuce elite i podredjene elite. 8a !i podredjena elita po!edila neophodna joj je podrska mase.
4vaj cvrst elitisticki model politicke organizacije drustva% $oska umeksava na sledeci nacin:
U!acuje posredujuci sloj
Uvodi takozvanu politicku formulu. Po $oski vladajuca klasa kontrolise ali ne stvara moralni
kodeks drustva. Politicka formula je ideologija kojom vladajuci opravdavaju svoju vladavinu.
4na je proizvod citavog drustva. Politicka formula povezuje opravdanje dolaska na vlast i
opstanka na vlasti sa pristankom na vlast.
4dnos drustvenih ili politickih snaga,$oska je uveo takozvani dvostruki !alans: &alans
politickih snaga u realnom zivotu i metodoloski !alans unutar politicke sociologije.
.. /ilfredo Pareto, dru0t!eni ek!ilirijum, rezidue i deri!acije, cirkulacija elita
"jegova startna pozicija su staromodni +aisse,;aire li!eralizam i cvrstvo verovanje u slo!odnu medjuigru
drustvenih i ekonomskih sila. 5 Pareto i $oska imaju negativnu reakciju na posledice industrijske revolucije iz
1@1@ godine. &ili su kriticari demokratije koja se pretvara u despotizam. $oska% Pareto i $ihels ponudi ce jednu
vrstu filozofije politicke moci. lavno delo :ilfreda Pareta je /ASP/A:A 5# 4PS(0 S4-54+4530.
Pareto je dosao u politicku sociologiju iz ekonomije. (alkot Prson ce njegovu metodu nazvati logicko,
eksperimentalnom. Pareto je iz ekonomije doneo vec formiranu ideju o drustvenoj ravnotezi% i ideju suko!a
razlicitih interesnih grupa i ideju o cirkulacii elita.
#a Pareta je drustvu sistem u ravnotezi. Uslovljeno je fizickim% spoljim i unutrasnim uslovima. ;izicke uslove
odredjuje prirodno okruzenje. Spoljni faktori sacinjavaju druga drustva% kao i prethodna stanja istog drustva.
Unutrasnji uslovi su interesi% saznanja% t.j. rezidue i derivacije koje su manifestacije sentimenata.
Uloga !azicnih sentimenata je !itna za odrzavanje drustvene ravnoteze. Ako je drustveni sistem pod pritiskom
spoljih snaga umerene jacine% unutrasnje snage ce gurati ka ponovnom uspostavljanju ravnoteze% vracajuci drustvo
u njegovo stanje neuznemiravanja.
Analiza unutrasnjih snaga !azira na razlici izmedju logicne i nelogicne akcije. +ogicne akcije su na primer naucne
teoreme% ekonomske akcije i one su veoma retke. "elogicne akcije se odnose na rezidue i derivacije% kao
manifestacije sentimenata t.j. !azicnih !iopsihickih stanja.
Prema Paretu postoji 9 klasa rezidua:
/ezidue instinkta kom!inacije6sposo!nost povezivanja stvari7.
/ezidue postojanosti agregiranja6konzerviranje7
/ezidue manifestacije sentimenata kroz spoljne javne akcije6samoizrazavanje7
/ezidue drustvenosti
/ezidua licnog integriteta
Seksualna rezidua
8erivacije su povrsinska manifestacija ili o!jasnjenje nevidljivih sila u drustvenom zivotu% odnosno racionalizacija.
Postoje 1 klase derivacija:
derivacija zahteva i afirmacija
derivacija autoriteta
derivacije koje su u saglasnosti sa zajednickim sentimentima i principima
derivacije ver!alnog dokaza
Paretov sledeci doprinos je zakon o cirkulaciji elita. 0litu deli na ) dela. 8eli na vladajucu elitu i ne,vladajucu elitu.
U zavisnosti od distri!ucije dominantnih rezidua6potre!e7% jedan deo elite cini tip ljudi koja Pareto naziva
spekulanti 6preduziljivi% imaginativni7 drugi deo elite naziva rentieri6plaslivi% konzervativni7. (ipom spekulanata
dominiraju rezidue kom!inacije a tipom rentijera rezidue anksioznosti da se sacuva postignuti dohodak. Po
$akijavelijevoj podeli prvi tip odgovara lavovima a drugi tip lisicama.
U zavisnosti od ova ) tipa licnosti imamo i ) tipa ekonomskog poretka i ) tipa drustvenog poretka. Kada u
vladajucoj eliti dominiraju spekulanti drustvo je izlozeno relativno !rzim promenama. Kada dominiraju rentijeri%
promene su spore. #a razliku od prvog tipa drustvenog poretka% koji je dinamican i preduzetnicki% drugi tip je
konzervativan% vojnicki% religiozan i koristi silu kao glavni metod vladanja. Posle izvesnog vremena dolazi do
zamora elita% jedna vrsta zamenjuje drugu% a njihovo medjuso!no smenjivanje ne znaci nsita drugo do uvodjenje
ciklicne ili kruzne teorije drustvenih promena. 0lite su prolazne% ali elitizam nije. 5storija je po Paretu gro!lje
aristokratija. ;ranc &orkenau smtra da se glavni socioloski doprinos Pareta moze svesti na teoriju rezidua% teoriju
derivacija i zakon cirkulacija elita. Po njemu% Paretova teorija je vise filozofija drustva% a njena glavna sla!ost lei u
pesimizmu. &orkenau smatra da tu Pareto sledi ideje $arksa i "iceja. Karl ;ridrih zamera teoriji elita da
nedovoljno uvidja znacaj grupnog interesnog aspekta unutar vladajucih elita. Pose!no kritikuje Paretov zakon o
cirkulaciji elita za koji ;ridrih inace misli da nije konstantan. Pareto neosporno od!acuje ne samo $arksovu
koncepciju politicke socilogije kao sociologije revolucije% nego i :e!erovu koncepciju ljudske slo!ode i 8irkemovu
koncepciju normativne kontrole. Pareto smatra da covek nije slo!odan i da njegova akcija nije vodjena
normativnom kontrolom% vec reziduama koje su geneticki uslovljene% a ne socio,kulturno proizvedene. Smatrao je
da su sva drustva ista , da je svuda isto i da ce uvek tako !iti.
11. Roert $i#els, g!ozdeni zakon oligar#ije
$oski i Paretu pridruzio se /o!ert $ihels. Svoju karijeru zapoceo je kao socijalista i marksista da !i zavrsio kao
pristalica fasizma. "jegovo najznacajnije delo je S4-54+453A PA/(53A U $480/"43 80$4K/A(535.
$ihels u svojoj prvoj fazi socijalizma ostar je kriticar sla!osti radnickog pokreta i levih politickih partija. 5za
fasade revolucionarne retorike $ihels uocava atrofiju radnicke partije. 8okazivao je da je osnovan sla!ost
radnickog pokreta u tome sto parlament je jedino popriste politicke akcije. Parlamentarizam u!ija socijalizam i
prava socijalisticka moc lezi u masama. #alagao se za ideju i praksu sindikalizma unutar partije t.j. za delovanje
sindikalisticka frakcije unutar partije. 5sticao je da socijalisticki pokret ne moze da postoji !ez intelektualaca.
$ihels ukazuje na paradoks da demokratija ne moze !ez organizacije jer !i nastao haos% a sa druge strane jacanjem
organizacije umanjuje se ili nestaje demokratija. Slicnost izmedju demokratije i organizacije je ta da su one oruzje
sla!ih u !or!i protiv jakih. Sto ja vise organizacije to je veca uloga vodja a manji znacaj demokratije. $ihelsov
gvozdeni zakon oligarhije izraz navedenog paradoksa.
$ihels otkriva vojnicku prirodu savremenih partija koje postuju pravila poslusnosti i apsolutizma. Uvideo je da
opsta potre!a masa je da o!ozavaju vodje i ta potre!a dolazi upravo u politickim partijama. (emelj vodjstva u
partijama je govornicka nadarenost. 8ruga odlika jeste jaka centralizacija partijskog odlucivanja. $ihels dolazi do
zakljucka da lozinka vecine u partiji glasi,centralizacija% a manjine,autonomija.
U nastojenju da odgovori na pitanje je li oligarhijska !olest demokratskih partija izleciva% $iheles nudi nekoliko
resenja:
Ucesce u drzavnoj vlasti umanjuje demokratske kapacitete politickih partija.
Sa !rojcanim rastom organizacije !or!a za velika nacela postaje nemoguca i tu tendenciju
pojacava parlamentarizam.
Politicke partije postavljaju se na temeljnim stu!ovima:autoriteta i disciplina.
Postoji unutrasnji odnos rasta partije i rasta opreza< Samo male partije mogu se!i da priuste
luksuz principijelne i hra!re partijske politike.
8emokratija je svojstvena naklonost prema autoritarnom resavanju vaznih pitanja.
Partija je samo sredstvo da se dodje do viseg cilja.
U jednoj se partiji nemogu poklapati interesi clanova sa interesima placenog dela6placenih
clanova7 partijskog organizma.
:odjstvo je nuznam pojava svakog o!lika drustvenog zivota.
4rganizacija je majka vladavine iza!ranih nad !iracima.
5storijska nuznost oligarhijskih procesa nikako ne oslo!adja demokrate od potre!e njenog
suz!ijanja.
8ruga faza u misaonom i teorijskom razvoju $ihelsa nastupa kada se pri!lizi $osku i Paretu i njihovim
elitistickim teorijama. $ihels u potpunosti prihvata elitisticki pristup. $ihelsov prelazak sa $arksizma na teorija
elita pracen je njegovim prihvatanjem :e!erovog postulata o drustvenoj neutralnosti nauke i prihvatanjem
italijanskog nacionalizma.
$ihels ima dosta slicnih ideja kao i $ojze 4strogorski. #a razliku od $ihelsa 4strogorski konstatovao je da uprkos
demokratskim reformama uprava partijskih poslova i dalje je ostala u rukama nekolicine. 4strogorski navodi citat
kojim opisuje ideje partija: 8o djavola zemlja% nase je da do!ijemo na iz!orima. $ihels i 4strogorski se potpuno
poklapaju sa idejom da organizacije partija enormno uvecavaju moc partijskih vodja. 4strogorski navodi da
poslusnost je odlika svake partije. 4strogorski kaze da poslanik i clan partije% hra!rost da ima svoje svoje mislenje
postaje sla!ost% a potcinjenost misljenju partijske vecine% postaje redovno stanje duha. 4strogorski najinteligentnije
naziva partijskim gladijatorima a ostale prostom masinom za glasanje.
11. 'ociologija masa i uloga masa u istoriji
Savremena politicka sociologija nam dosta pokazuje uspon masa i uspon lidela u )* veku. $ase i njihove vodje su
) strane jednog istog fenomena. 4no sto pokazuju ta ) a spojena lika su drustvena i politicka moc. &aviti se
pro!lematikom mase znaci izucavati sociologiju drustvenih pokreta. 8rustveni pokreti se mogu gledati iz ) ugla:
psihologija masa i sociologija masa.
Postavlja se pitanje kako lideri sprovode takvo moc nad gomilama= omile% u znacenju neorganizovane rulje%
postojale su od uvek. Ali mase% u znacenju koje im pridaje psihologija ili sociologija masa% pretstavljaju fenomene
modernog do!a. $ase su se javile na prelasku iz tradicionalnog u poderno drustvo. Postoji nekoliko uslova koji su
pogodovali izlasku masa na siru drustvenu scenu:
Pad starog predkapitalistickog poretka
/azvoj ro!no,novcanih odnosa
&rz razvoj industrije
/ast !rze ur!anizacije
Sirenje stampe i medija
$i danas zivimo u do!u masovnog drustva i coveka,mase. :reme masa je vreme sveopste standardizacije
ponasanja ljudi. (o je vreme kada procesi imitacije postaju siroko rasprostranjeni i sveo!uhvatni. -ovek masa je
kentaur modernog do!a.
$nogi istoricari% po misljenju $oskovisija% zive u za!ludi da su mase efemerna pojava% koja ne ostavlja du!lje
tragove u istoriji. $isteriju u masa proucavalje su ustav +e &on% a!rijel (ard i ;rojd. 4pravdano se moze reci da
uloga masa do!ija na znacaju u vreme velikih kriza% kada dodje do raskola u sistemu vrednosti.
12. 3akon imitacije +arijela "arda
Kljucna ideja (ardove socioloske teorije je ideja imitacije. #a njega je proces imitacije osnovna socijalizirajuca
snaga. 5mitacija 6podrazavanje7 je osnova drustvenog zivota. 5mitacija se ogleda u tome sto se jedan covek ugleda
na drugog. Pojedinac najpre imitira samog se!e ali tek imitiranjem drugih on prelazi u polje drustvenosti. Smatrao
je da drustveni proces se sastoji u intermentalnoj aktivnosti jedne grupe pojedinaca. (aj proces razvija se kroz .
vida: 5mitacija< 4pozicija6konflikt7< Adaptacija6prilagodjavanje7.
$a koliko naglasavao znacaj imitacije% (ard je smatrao da je invencija izvor svakog progresa. 5nvencija je svaka
nova forma misljenja i delanja koja ima prakticne izglede da dodje do izrazaja u drustvenom zivotu. 8o invencija
dolaze visoko sposo!ni i originalni pojedinci. 5nvencija moze da nastane i suko!ljavanjem imitacije postojecih
invencija. 5mitacija je samo deo optijeg procesa koji (ard naziva zakonitost ponavljanje 6repeticija7.
5mitacija je jedna vrsta automatskog procesa dok je inovacija ta koja omogucava da se pronalazac izdvoji iz stanja
imitacija i da dela originalno.
4pozicija6konflikt7 su stvarni fundamentalni socijalni konflikti koji se nalaze u samom pojednicu kada god on
okleva da usvoji ili od!aci jednu novu predlozenu semu. Postoje tri glavna tipa socijalne opozicije:rat% konkurencija
i rasprava.
(ard smatra da se fundamentalna socijalna adaptacija mora traziti u mozgu i individualnoj svesti inventora t.j.
pronalazaca. 4vim zakljucuje da harmonija izmedju ideja u svesti pojedinca u drustvu !itna je za harmoniju svesti
razlicitih clanova drustva.
"a invenciju je gledao kao na pocetak transformacije postojecih u!edjenja pojedinaca. #atim procesi opozicije
znacili su sudaranjem tih novih pogleda sa postojecim% zasnovanim na procesu imitacije. Ukoliko invencije
nadvladaju dolazilo !i do procesa adaptacije. (ako se drustveni zivot odvija kao neprestrani proces transformacije%
u kome imitacija je kljucna karika individua i grupe.
Pod gomilom on podrazumeva skup oso!a koje imaju jedinstvene emocije% u!edjenja% mesto. Upravo ta !lizina na
!itan nacin odredjuje psihologiju ponasanje gomile. #a razliku od gomile% javnost je pojava novog do!a6medija7.
3edno od osnovnih sla!osti njegove socioloske teorije je u prenaglasavanju individualno,psiholoske dimenzije.
13. Psi#ologija gomile +usta!a 4e 5ona
+e &on je jedan od osnivaca psihologija gomila. $oskovski nalazi 1 razloga za od!icivanje +e &ona:
+e &onove knjige su prosecnog kvaliteta
+e &on je pripadao li!eralnoj tradiciji srednje klase a suprotstavljao se revoluciji i
socijalizmu
Politicke partije su prihvatale njegove recepte u psihologiji gomile
"jegove ideje su prihvatane od strane fasizma i nacizma
+e &on koristi tri izraza za definisanje gomila: gomila% organizovana gomila% psiholoska gomila. Pod gomilom u
o!icnom smislu podrazumeva skup pojedinaca !ez o!zira na njihovu narodnost% pol i !ez o!zira na slucaj koji ih je
okupio. (ermine organizavana i psiholoska gomila +e &on upotre!ljava kao sinonime. 4rganizovanu gomilu
sacinjava jedno !ice koje je podvrgnuto zakonu drustvenog jedinstva gomile. #a prerastanje o!icne gomile u
organizovanu ili psiholosku gomilu potre!na su zajednicko osecanje i motivacija takozvana zajednicka dusa. Kao i
(ard +e &on kaze da su gomile predvorje drusvenih pokreta. +e &on navodi sledece oso!ine organizovane gomile:
4ne su krajnje duhovno inferiorne6neprosvecene7
"esvesne su
8ominiraju nad individuama tj. gu!itak individualnih sposo!nosti6homogenost gomile7
omile su neinteligentne6ogranicene7
:eome spremne i sposo!ne za akciju
:isok stupanj impulsivnosti i razdrazljivosti. omila je ro! impulsa koji prima
Podlozne su impulsima koji dolaze od spolja6lider7
+akoverenost
4na je medij kroz koji se osecaji i ideje sire poput zaraze
Karakterise ih preteranost u reakcijama. "jihovi osecaji su zastoki a delanje !ez mere.
omile tako cesto deluju !rutalno nasilnicki i destruktivno.
omile su neodgovorne tj. sto je gomila !rojnija pripadnici nemogu !iti kaznjeni tj.
odgovorni
"etolerantnost
:rlo su autoritarne
Konzervativne
Pojedinac u gomili se mnogo mocnije oseca nego kao individua
omile traze vodju kao sto i vodja traze gomilu
(ip vodje koji je drag gomilama ima strukturu cezara tj. olicenje sile
omile su hirovite i osvetolju!ive
Postojana volja nije oso!ina gomila vec je karakterise oscilacijaiz jedne u drugu krajnost
1%. 6ako gomila misli (4e 5on)
omilama misljenje i intelegencija nisu jaca strana. omila po +e &onu misli u slikama. 4na prima ideje koje su
iskazane na jasan% popularan i jednostavan nacin. U komunikaciji sa gomilama vazi princip Anajsla!ije karikeB tj.
informacija i ideja tre!a da !udu dostupne najnizim slojevima. Ako uopste gomila misli% njena razmisljanja se ne
zasnivaju na argumentima vec na asocijacijama. Potpuna otsutnost kritickog duha i zasljepljnost govorom vodje%
ne dopusta gomili da uoci protivurecnosti u stavovima koje je spremna da prihvati.
5deje gomila +e &on razvrstava u prolazne i trajne. omile su mocne u mastanju i o!ozavanju ideja koje su
prihvatile. omile su najverniji cuvari tradicionalnih ideja. 8ve vrste faktora uticu na njihova verovanja:
A: Udaljeni6tradicija% vreme% vaspitanje7
&: "eposredni6slike% iluzije% osecaji7
&itna karakteristika koja je vec navedena je nepostojanje individue u gomili. omila dominira nad indiviuama koje
su hipnotisane. Pojedinac nemoze da se odupre stavu gomile. omila povecava osecaj moci svojim pojedincima i
unistava licnu odgovornost.
Pojedinac tako postaje tockic na zupcaniku socijalne mega masine,gomile. Pojedinac tako postaje podlozan
sugestii% ideji% emocii6nagon7.
omila trazi vodju a vodja stvara gomilu. :odja mora da impresionira gomilu iluzijama i uticajem na mastu.
Koriscenjem floskula o velikim po!edama o neverovatnim cudima% istinskoj pravdi% vrsi se manipulacija
gomilama. :odje moraju da uspostave direktan% intiman kontakt sa gomilom. Prave vodje su sa gomilom na (5.
"ajednostavniji model ponasanja vodja u komunikaciji sa gomilom je !ezuslovno tvrdjenje% ponavljanje...
0picentar gomile je licnost vodje. :elike vodje nisu ljudi od misli vec ljudi od akcije.
Klasifikacija gomila:
1. 'eterogene gomile
Anonimne 6ulicne gomile7
"eanonimne 6parlament7
). 'omogene gomile
Sekte
Kaste
Klase
4snovna zamerka ovoj klasifikaciji je sto prosiruje pojam gomile na institucije i sto mesa sa socioloskim
kategorijama drustva. 4vo je najsla!iji deo +e &onove APsihologije gomileB.
1&. "ok!ilo! dopirinos politi-koj sociologiji
Po mnogima (okvil je pretece sistemske politicke sociologije. Ako je $onteske osnivac moderne politicke
sociologije onda je (okvil istinski izdanak evropskog prosvetiteljstva. 4!ojica dele istu kosmopolitsku orijentaciju.
5 (okvil i $onteske od!acivale su evropocentrizam i delili stanoviste kulturnog relativizma. #animljivo je da su
o!ojica uzimala za uzor demokratiju u drugim zemljama. $onteskje u 0ngleskoj a (okvil u Americi. (okvil je
svakako najznacajniji politicki sociolog prve polovine 19tog veka. "jegova znacajna dela su: 80$4K/A(53A U
A$0/5-5 5 S(A/5 /0#5$ 5 /0:4+U-53A. #a (okvila se moze reci da je politicki sociolog demokratije i
demokratske jednakosti% civilnog drustva i politicke kulture. 4n je upozoravao na jednoumlje rulje i tiranije.
4!navljanje teorijskog interesa za (okvila u )* veku imalo je tri talasa:
(okom .* godina kada se javljaju fasizam% nacizam i staljinizam kada se ostvaraju (okvilove
slutnje o uspostavljanju totalitarizma uz masovnu podrsku vecine<
"akon drugog svetskog rata (okvilovo delo je sluzilo kao vodic u politickom o!razovanju ali
i kao dokaza prednosti zapadnog nad istocnim politickim modelom.
Krajem )* veka (okvilova politicka misao do!ija punu afirmaciju u sve cetiri o!lasti: (eorija
demokratije< (eorija civilnog drustva< Politicka kultura< i Sociologija revolucije i teorija
tranzicija starog u novi poredak.
1(. "ok!ilo!a politi-ka sociologija demokratije ('u!erenost naroda, slooda i jednakost )
(okvil je prvi politicki mislilac svestan sveopsteg i neodoljivog nastupanja demokratije u svetu. 8emokratski
proces na dugorocnom putu je nezaustavan i nepovratan. (o je unverzalni% transnacionalni pokret i trajan proces.
8emokratska revolucija je neotkloniva i nije mudro !oriti se protiv nje. "a primeru Amerike on pokazuje sve
do!ro!iti demokratije za slo!odu pojedinca i drustva% ali ukazuje i na opasnosti koje od nje prete za tu istu slo!odu%
jer demokratija ide na ruku demagogiji i mediokritectvu i omogucava tiraniju vecine.
(okvil prihvata postulat o suverenosti naroda koji je pracen dvema revolucijama 6americkom i francuskom7.
Sredisnu tacku ovog postulata cine gradjanske jednakosti. 5deja drustvene jednakosti je glavna pokretacka snaga
demokratije i glavna dinamicka snaga istorije. 4dlucujuci pecat demokratskom politickom poretku u "ovom svetu
dali su doseljenici "ove 0ngleske 6Amerika7. 4ni su !ili pripadnici engleskih srednjih slojeva koji su sa so!om
doneli svoja verska u!edjenja% ideje suverenosti i drustveni ugovor. 5z ovog mozemo izvuci nekoliko teorijskih
nalaza:
vaznost odnosa jednakosti i slo!ode
znacaj politicke i individualne slo!ode
neophodnost politickih ideja
izgradnja demokratskih institucija
znacaj srednjih slojeva za demokratija
Slo!oda i jednakost > Posvecen slo!odi (okvil je !rinuo kako da se ona o!ez!edi u do!a jednakosti. Smatrao je da
demokratski narodi gaje prirodnu lju!av prema slo!odu i strast prema jednakosti. 8akle u do!a demokratije slo!oda
moze postojati samo sjedinjena sa jednakoscu% ali je jednakost moguca i u despotizmu. 5zglede da je sud!ina
slo!ode da uvek !ude nesigurna i u opasnosti. Prednosti jednakosti svi osecaju odmah a prednosti slo!ode dolaze
vremenom. #la koja slo!oda donosi su neposredna i vidljiva svima dok zla koja donosi jednakost su sporijeg
karaktera. (okvil je shvatao da demokratska revolucija povezuje slo!odu sa jednakoscu. "jegove !rige su razapete
izmedju ) opasnosti: da jednakost ne zavrsi u despotizmu a da se slo!oda ne izrodi u anarhiji. Smatrao je da
amerikanci imaju prednost sto su vec rodjeni jednaki i nisu morali do te jednakosti doci revolucijom. 4n ukazuje na
nekoliko opasnosti koje prete slo!odi:
4pasnost od tiranije vecine koju ce nazvati demokratski despotizam.
"a drugo mesto je los egoizam takozvani im!ecilni egoizam koji vodi u zatvoreni i izolovani
individualizam. (o je individualizam koji oznacava povlacenje iz javnog drustvenog polja u
polje privatnosti. 4snovu te vrste individualizma (okvil nalazi u pogresno shvacenom
licnom interesu. (aj pogresno shvaceni licni interes ugrozava ravnotezu slo!ode i jednakosti.
Posledica toga je politicka apatija t.j. gu!itak interesa za slo!odu drzave i slo!ode u njoj. (o
je situacija u kojoj samo trziste i porodica odredjuju zivot ljudi. (okvil je svestan cinjenice da
su anticke politicke zajednice !ile zasnovane na vrlini a da je moderna nacionalna drzava
formirana na interesima. 4snovi princip antickih repu!lika !io je zrtvovanje privatnih
interesa za opste do!ro. U modernim repu!likama osnovno nacelo je u harmonizovanju
privatnih interesa sa opstim interesom. 8o!ro shvaceni interesi je kljuc ravnoteze slo!ode i
jednakosti u trzisnoj demokratiji.
"a trece mesto stavlja opasnost od centralizacije politike i drzave. /azlikuje ) vrste
centralizaije: centralizam vlasti i upravni centralizam. -entralizam vlasti je kada se na jednu
mestu resavaju pitanja koja se ticu svih gradjana% a centralizam uprave je kada se na
centralizovan nacin resavaju pitanja koja zanimaju samo odredjene delove nacije. #a njega ja
narocito opasan upravni centralizam. lavno negativno dejstvo centralizma je sto osla!ljuje
politicki smisao gradjana i odvikava ih od upotre!e politicke volje.
Sto se vise izjednacava drustveni polozaj ljudi u jednom narodu% pojedinci se cine sve manji a drustvo sve veci. Po
njemu da !i vlast u jednom drustvu uspela da centralizuje u svojim rukama drustvena moc% mora da voli jednakost
ili da pokazuje da je voli. (okvil predvidja da licna nezavisnost i lokalne slo!ode u !uducnosti ce !iti samo
vestacke tvorevine a prirodno uredjenje !ice centralizovano. Strateski pravci od!rane slo!ode u do!a jednakosti su:
razvijanje slo!odnih institucija< koriscenje politickih prava i udruzivanje gradjana< slo!odna stampa< o!razovanje za
demokratiju< aktivno ucesce gradjana u politickom zivotu.
Politicka slo!oda i demokratija > (okvil je li!eralni mislilac. Slo!oda je za njega osnovno politicko nacelo i najvisa
vrednost. "jegov drugi teorijski nalaz tice se odnosa politicke slo!ode i demokratije. Priznaje o!e vrste slo!ode:
opsta politicka6Konstan7 i licna individualna6/uso7. Svestan je da se individualna slo!oda ne moze ocuvati !ez
opste drustvene politicke slo!ode i o!rnuto. "a (okvila veliki uticaj imali su ;ederalisti6(omas 8zeferson7.
"ajvazniji stu! demokratskog politickog poretka u novom svetu je koncept politicke slo!ode. "acela demokratije
novog sveta mogla su da rastu u slo!odi !ez staleskih stega koja se karakteristicna za 0vropu. "acelo slo!ode nigde
nije potpunije primenjeno nego u drzavama nove 0ngleske. Plodna klica slo!odnih institucija je opstina koja je u
svemu ostala nezavisna jedinica. Smatrao je da su amerikanci postigli slo!odu pre demokratije. (okvil stavlja
akcenat na onu gradjansku i duhovnu slo!odu koju americko drustvo i drzava imaju o!avezu da stite: to je slo!oda
da se cini sve sto je pravo i do!ro. (ako je americko drustvo uspelo da postigne da vlast !ude velika i izvrsitel mali%
a drusto slo!odno.
&rinula ga je sud!ina slo!ode u demokratiji ali i !uducnost slo!ode u industrijskom drustvu. Slo!oda moze !iti
sacuvana u demokratiji samo ako se sacuvaju vrline gradjana. "a dugi rok svako drustvo zavisi od vrlina gradjana i
njihovog zdravog razuma. Sto se tice napretka industrije uocava da industrijsko umece srozava klasu radnika a
uzdize klasu radnika. 3edini nacin da se po!edi zlo koje jednakost proizvodi je politicka slo!oda. A ocuvanje
politicke slo!ode lezi u civilnoj participaciji. U ovim idejama /o!er $ispet uocava povezanost (okvila i $arksa.
#a (okvila ono sto je jednakost i homogenost% za $arksa su to socijalizam i komunizam. #a (okvila glavna jedra
istorije su politicka a za $arksa ekonomska. 0fikasni uzrok promena za (okvila je gvozdeni proces ujednacavanja
a za $arksa klasni konflikt. 4!ojica vide modernu istoriju kao trijumf snaga koja je (okvil zvao
A/5S(4K/A(SK4 a $arks ;0U8A+"4 a onda su se te snage oslo!odile u demokratiji6(okvil7% odnosno
kapitalzmu6$arks7.
#nacaj politickih ideja za demokratiju > (reci vazan teorijski nalaz odnosi se na neophodnost razvijenih politickih
ideja. 5seljenici koji su dosli u Ameriku izdvojili su nacela demokratije od svih onih protiv kojh su se !orili u starim
evropskim drzavama. (okvil zna da !ez zajednickih ideja nema zajednickog delanja% a !ez zajednickog delanja
postoje samo ljudi kao pojedinci a ne kao zajednica.
1). 7zgradnja demokratski# institucija ('rednji sloje!i, snaga i slaost demokratije, "iranija !e8ine i
demokratski despotizam)
-etvrti vazan teorijski nalaz je u znacaju izgradnje demokratskih institucija. U vecini evropskih nacija politicko
uredjenje islo je od njenog vrha. U Americi proces je !io o!rnut: opstina se organizovala pre okruga% okrug pre
drzave% drzava pre unije. 5staknuta odlika javne uprave SA8 je decentralizacija. /epu!likom velikog o!ima moze
se vladati samo kom!inacijom ) principa: princip lokalne samouprave i princip jake nacionalne vlade. 4va
kom!inacija se naj!olje ostvaruje u federalnom nacelo.
Srednji slojevi > Srednji slojevi su naj!olja socijalna osnova za demokratijom. Sastavni deo ovog petog nalaza je i
ideja da drustva sa manjim stepenom socijalnih nejednakosti pretstavljaju !olji am!ijent za demokratiju. 4pste
!lagostanje pogoduje sta!ilnosti demokratije.
Snaga i sla!osti demokratije > (okvil smatra da demokratija pogoduje uvecavanju unutrasnjih snaga drzave i
drustva% ona siri !lagostanje% razvija gradjansku svest% ojacava postovanje zakona. $ane i sla!osti demokratskog
uredjenja lako se vide dok se njihovo !lagotvorni dejstvo vrsi neosetno. Prema tokvilovom shvatanju za
demokratiju je neophodno postojanje civilizovanog i o!razovanog drustva. U demokratiji on vidi i prednost
najekonomicnijeg poretka. 4no sto cesto nedostaje demokratiji je jasno sagledavanje !uducnosti% zasnovano na
znanju i iskustvu.
8zon Stjuart $il kod (okvila uocava sledece . prednosti demokratije:
cilj demokratije je do!or neizmernog mnostva
ni jedna druga vlada vlada ne moze da racuna na tako siroku podrsku vecina kao u
demokratiji
demokratija funkcionise ne samo za narod nego i putem naroda
$il uocava ) najvece sla!osti demokratije kod (okvila:
Politika u demokratiji je nagla i prevrtljiva
5nteres vecine ne mora uvek !iti identican sa opstim interesom
3edna od velikih sla!osti demokratije je opasnost da vecina nadglasa one koji su intelektualno superiorniji pa dolazi
do pojave mediokritetivstva. 8va su glavna uzroka socijalnih heterogenosti: intelekt i !ogatstvo. 8emokratija
uspesnije resava pro!lem heterogenosti u !ogatstvu jer glas !ogatog i siromasnog isto vredi.
8emokratija moze doci do istine samo kroz iskustvo.
Politicki zakoni SA8 uvek su polazili od principa suverenosti naroda. :olja naroda za (okvila je jedna od onih reci
koja je cesto zloupotre!ljavana u istoriji. Americko drustvo je iz!eglo despotizam z!og porekla prosvecenosti
o!icaja.
(iranija vecine i demokratski despotizam > Analiza svemoci vecine tokvil posvecuje veliku paznju i naziva
tiranijom vecine% demokratskim despotizmom. (okvil polazi od ocene da je u sustini demokratskih uredjenja da
vlast vecine u njima !ude apsolutna. ;undamentalni paradoks demokratije je u tome sto je jednakost podjednako
kopmata!ilna i sa tiranijom i sa slo!odom. 5sta ona jednakost koja gradjanina cine nezavisnim izrucuje ga samog
dejstvu vecine. (okvil kaze da su demokratije prirodno sklone da svu drustvenu moc stave u ruke zakonodavnog
tela. (okvil skrece paznju da je najstrasniji o!lik tiranije (5/A"53A #AK4"48A:A-A.
:ecina dakle ima ogromnu stvarnu moc kao i veliku moc u javnom mnenju. (o dovodi ne samo do zakonodavne i
uprave nesta!ilnosti nego i do tiranije vecine. $oze se govoriti o tiraniji vecine u politickom i drustvenom smislu.
Prva se ispoljava kao tiranije politicke vecine u politickim organima drzave a druga kao tiranija javnog mnenja
vecine u gradjanskom drustvu. 8emokratiji u Americi zamera njenu neodoljivu snagu.
#a razliku od ranijih tiranija koje su se sluzile gru!in sredstvima djelata% nova civilizacija usavrsava despotizam% a
demokratske repu!like umesto primene materijalizovane sile ustremljuju se na dusu i misao. (okvil kaze da javno
mnjenje nam radi ono sto inkvizicija nikada ne !i mogla.
5za politicke svemoci vecine (okvil ponovo otkriva jednakost koja proizvodi ) tendencije: jednu koja svacij um
vodi novim mislima i drugu koja !i ga svela na to da vise ne misli. Ako demokratski narodi zamene individulni
razum% apsolutnom vlascu vecine javio !i se totalitarizam6nacizam7.
Psiholoska moc vecine zasnive se na ) pro!lematicne ideje: prvo da vise znanja i mudrosti ima u mnostvu nego u
nekolicini iza!ranih< i drugo da su interesi veceg !roja iznad interesa manjine. Sto se prve ideje tice (okvil je
kvalifikuje kao teoriju jednakosti primenjenu na pamet. Kada je rec od rugo ideji svaka manjina se nada da moze
postati vecina. 4vaj tip organizacije mogao !i da vazi za sve kulturne manjine% kao i za one podele u drustvu koje
imaju o!lik rascepa Aili iliB tj. gde kompromis nije moguc.
(okvil postavlja nacelo da je pravda visi zakon od zakona vecine i da pravda cini granicu prava svakog naroda.
Smatrajuci da je svemoc zlo% a vlast !ez ogranicenja po se!i losa (okvil u pravi vidi silu koja je iznad prava vecine.
$oze da se kaze da iznad svemoci vecine u moralnoj ravni stoje pravda i humanost a u polickoj prirodna prava i
razum.
1*. 9i!ilno dru0t!o kao 0kola demokratije i politi-ka kultura("ok!il)
8ruga velika (okvilova tema je civilno gradjansko drustvo. :rsio je analizu politickog poretka i civilnog drustva.
"jegova polazna teza je da se pod uticajem demokratskog drustvenog uredjenja u SA8 izgled civilnog drustva i
sveta politike promenio. 5deja demokratije pretpostavlja postojanje civilizovanog i o!razovanog drustva. U osnovi
ovoga lezi opsta ideja o mogucnosti covekovog usvrsavanja% po kojoj se ljudi razlikuju od zivotinja.
Po (okvilu umece udruzivanja je osnovni umece i napredak svih ostalih umeca zavisi od udruzivanjem. 8a !i ljudi
postali i ostali civilizovani tre!a umece udruzivanja da se razvija. (okvilovo civilna teorema glasi: S(430
8/US(:0"A 308"AK4S( :0-A (4 30 5 U8/U#5:A"30 /A83A"A /A#:530"530% 5 4&/"U(4. Usled
nejednakosti nstaje despotizam. Umetnost udruzivanja je istinska majka socijalne akcije.
#a americku naciju (okvil kaze da su njeni gradjani reseni da stalno koriste pravo udruzivanja u civilnom zivotu%
pa su tako uspeli da o!ez!ede !lagodeti civilizacije. (okvil dolazi do zakljucka da udruzivanje gradjana olaksava
politicko udruzivanje. #a njega politicka udruzenja su kao velike !esplatne skole za gradjansko udruzivanje% a
udruzenja gradjana kao drustvene skole za demokratiju. (okvil pravo na udruzivanje stavlja u red neotudjivih prava
odmah iza licne slo!ode. Amerika je zemlja koja najvise koristi izvlaci iz udruzivanja. 4no je uslo u navike i
o!icaje. Politicko udruzivanje je uvek opasnije za poredak% jer svaka vlast gleda na politicko udruzivanje kao
sredstvo dolaska do vlasti. (okvil zakljucuje da je pravo na udruzivanje postalo garancija protiv tiranije vecine.
Slo!oda stampe > Slo!oda stampe je nuzna posledica suverenosti naroda. -enzura i demokratija protivurece jedna
drugoj i nemogu opstati u politickim ustanovama istog naroda. Slo!oda stampe je mocno oruzje% oruzje slo!ode.
$oc slo!ode stampe se ispoljava na dvostruki nacin: stampa formira javno mnjenje i mocno utice na o!likovanje
svih u!edjenja ljudi. (okvil kaze da ona ne menja samo zakone nego i o!icaje. Stampa je izuzetna drustvena sila pa
zato jedina veca sila je udruzivanje gradjana.
Politicka kultura demokratije > Proucavanju kulture tre!a prepisati odrzanje demokratske repu!like u SA8,u. U
analizama (okvila akcenat je stavljen na kateogoriju naravi6$ores7. $ores ili narav je kod (okvila u upotre!i sa
znacanjem o!icaja navike a sredinom )* veka mores do!ija znacenje politicke kulture. Pitanja politicke kulture su:
drustvena i politicka uloga religije u demokratiji% medjurasni odnosi% polozaj zena% duh demokratskih naroda.
Kada je rec o religiji (okvil ocenjuje da se americka civilizacija izrodila iz slo!odarskog i
religioznog duha. /eligija vidi u gradjanskoj slo!odi i svoju slo!odu. Slo!oda vidi u religiji
moralnu potporu% cuvarku morala. A moral je zagarantovan zakonom.
U Americkom drustvu (okvil uocava neprijateljske medjurasne odnose6crnci i indijanci7.
4!e rase zauzimaju podjednako nizak polozaj u zemlji u kojoj zive. 4!e trpe dejstvo tiranije%
od strane istog vinovnika. 5ako je hriscanstvo unistilo ropstvo% hriscani 19tog veka ga ponovo
uspostavljaju. /opstvo je uspostavljeno z!og neophodne velike zive radne snage. Sa druge
strane indijansci su mogli da iz!egnu unistenje ili ratovanjem ili civilizovanjem.
Sledece poglavlje (okvil posvecuje uticaju demokratskih promena na porodicu i polozaj zene
u SA8. (okvil odaje priznanje vaspitanju devojaka u SA8% jer kako on kaze zena tvori
moral.
"a politicku kulturu i duh demokratskih naroda dosta je uticao razvoj knizevnosti i
umetnosti. (okvil kaze da amerikanci nemaju knizevnost vec novinarstvo6javno mnjenje7.
#apaza visok stepen pragmatizma i am!icioznosti amerikanaca koji su u neprestanoj trci za
materijalnim do!rima i uspesima. Kod amerikanaca je pose!no razvijena trgovacka narav.
1.. 'tari poredak i re!olucija (6omparacija :rancuske i ;ngleske re!olucije) ("ok!il)
(okvil smatra da je filozofija 1@tog veka jedna od glavnih uzroka revolucije% jer ju je pripremala svojim
idejama6prirodna jednakost% suverenost% ukidanje klasa7. Pored filozofa vaznu ulogu su imale fiziokrate6javno
o!razovanje% administrativne reforme7. Pored filozofa i ekonomista veliki uticaj je imao pokret prosvetiteljstva.
Pokrenuli su proces pomeranja tezista sa religije na nauku i o!razovanje. (ako su stvorili duhovnu osnovu za
francusku revoluciju. (akodje veliki uticaj na francuska revolucija je imala i americka revolucija. ;rancuska
revolucija je u sistini !ila socijalna i politicka revolucija.
3edan od razloga za revoluciju je !ilo lose stanje drzavnih finansija. Politika apsolutizma +uja C:5 je dovela drzavu
do !ankrotstva. Atmosferu revolucije opisuje #ozef Sijejez koji je napisao delo S(A 30 (/0-5 S(A+0#. "a to
pitanja odgovara S:0. (aj stalez trazi da !ude nesto u politickom zivotu jer do tada je !io nisto. 4nore $ira!o je
!io jedan od vodecih licnosti treceg staleza. Pre pocetka rada skupstine treci stalez ostvaruje dve vazne po!ede:
5zjednacuju se po !roju poslanika sa druga ) staleza i ostavlja se otvoreno pitanje dali stalezi glasaju odvojeno ili
ne. U toku rada same skupstine treci stalez od!ija diktate kralja i sredinom juna proglasava "arodnom skupstinom.
"a stranu treceg staleza stajao je i deo svestenstva. 8o kulminacije dolazi nakon pada &astilje. Kraj revolucije je
doveo do pada feudalnog sistema% uspona treceg staleza% ukidanja privilegija povlascenim stalezima i uvodjenje
politicke i pravne jednakosti svih gradjana. (okvil dolazi do zakljucka da su francusku revoluciju pripremile
najcivilizovanie a sprovele najneo!razovanije klase.
-ak ni revolucije nemogu da uniste sve veze izmedju starog i novog drustva. radjevinu novog drustva zapocinjane
su na nepotpunim rusevinama. (okvil uvidja da francuska revolucija ima ) faze: Prvu gde hoce da ukinu sve sto je
staro i drugu u kojoj ce preuzeti deo nesrusenog. Primer za to je rusenje administrativne centralizacije% koja je
ponovo preuzeta nakon revolucije. Proces administrativne centralizacije je voj vrhunac dostigla za vreme +uja C5:.
lavna lokalna figura tog procesa je visoki cinovnik% intendant. U vreme apsolutne monarhije skoro sva ovlascenja
lokalne vlastele prelaze u ruke drzavne administracije.
/evolucija je u svom prvom naletu je pokasula da razori drzavnu administraciju% ali samo desetak godina kasnije je
o!novljena. Ako je za svake revolucije administracija !ivala o!ezglavljena% telo joj je ostalo nedirnuto pa su isti
sluz!enici o!avljali iste funkcije.
Analizirajuci stari rezim (okvil je svuda sretao korene danasnjeg drustva usadjene u drevno tlo. U okviru starog
rezima (okvil je primetio da su se rodile ) osnovne strasti: "eugasiva mrznja prema nejednakosti i druga novija
teznja ka slo!odi. /o!er "iz!et tvrdi da je (okvilovo osnovno stanoviste u pogedu uzroka revolucije okrenut vise
jednakosti a ne slo!odi. &ernand &raun uocava da (okvil posvecuje paznju i post,revolucinarnom momentu. (okvil
upozorava da z!og nereda i nasilja ljudi izgu!e sigurnost i pocnu da zale za starim vremenima.
Komparacija francuske i engleske revolucije > 4vu komparaciju vrsi Slo!odan 3ovanovic kroz tri faze:
U 0ngleskoj ekonomska o!nova i industrijski napredak prethodili su u o!novi politickih
ustanova. A u ;rancuskoj je !ilo o!rnuto.
0ngleska revolucija je u !or!i protiv kralja osla!ila vojsku i kontrolu nad njima stavila u ruke
parlamenta. ;rancuska revolucija je ojacala i vojsku i administraciju. 0ngleska revolucija je u
vojsci i cinovnistvu videla glavne poluge vladelackog apsolutizma pa je promenama ucinila
nemogucu !ilo ciju svemoc. ;rancuska revolucija je osla!ila apsolutnu monarhiju cime je
iskljucila svemoc vlasti a ojacala javnu vlast.
0ngleska revolucija je izvedena nagod!om izmedju povlascene plemicke aristokratije i
!urzoazije cime je politicka promena izvedena mirnim putem. U ;rancuskoj do takve
nagod!e nije doslo. U ;rancuskoj !urzoazija je pravila revolucija protiv plemstvu. Protivnici
revolucije !ili su povlasceni stalezi plemstvo i svestenstvo.
Po mislenju $elvina /ihtera francuska revolucija je uspostavila dve razlicite tradicije demokratije. Po jednoj
demokratija se sastoji u vladanju samih gradjana nad so!om i u punum uzivanju slo!ode. Po drugoj demokratija je
vladavina pojedinaca ili grupa u ime naroda. /ec je dakle o li!eralnom i neli!eralnom6"apoleon7 nasledju
francuske revolucija.
21. /eero!o s#!atanje politike i dr<a!e
Pod politikom :e!er podrazumeva uvodjenje ili uticaj na vodjenje neke politicke organizacije 6drzave7. 4n kaze
politika ce znaciti: teznja za ucestvovanjem ili uticajem na raspodeljenjem moci% !ilo izmedju drzava ili grupe ljudi.
#a :e!erevo razumevanje politike vazan je pojam politickog odnosa. Politicki odnos je jedan od mogucih
manifestacija drustvenog odnosa. Politicki odnos zasnovan na solidarnosti moze preci u suko! interesa. Ukoliko je
u nekom drustvenom odnosu ili politickom% delovanje orjentisano ka nameri da se sprovede sopstvena volja%
nasuprotn jednog ili vise partnera% onda se radi o !or!i. #a razliku od !or!e% takmicenje se karakterise upotre!om
mirolju!ivih sredstava. (ako se pokazuje da su suko! interesa i da se nametne sopstvena volja% !itni elementi
:e!erovog poimanja moci. Po misljenju ligorova% glavna oso!ina :e!erovog sdhvatanja moci% svodi se na
njegovo shvatanje vlasti% jer je vlast je kooperativna moc. U :e!erovoj socioloskoj kategorizaciji vazno mesto
pripada drustvenim tvorevinama 6porodica% crkva% drzava7. Prema :e!erovom tvrdjenju% sve pol.tvorevine su
tvorevine koje upotre!ljavaju silu.
Kad se kaze politicki uslovljena% onda se po :e!eru uvek misli na interesnu raspodelu% odnosno odrzanje ili
povecanje moci. Postoji du!oka povezanost moci i politike% moci i interesa. Pod pojmom politicke zajednice :e!er
podrazumeva% takvu zajednicu koja svojim delanjem koristi fizicku i oruzanu sile da !i pokorila stanovnistvo i
o!ez!edila njihovu potcinjenost na odredjenoj teritoriji. Politicka zajednica spada u zajednice u kojima zajednicko
delanje ukljucuje prinudu% kojom se ugrozavaju ili unistavaju slo!oda i zivot pripadnika te zajednice. Pol.zaj.% a
drzava pre svega% ocekuje od pojedinca da se izlozi smrtnoj opasnosti u interesu zajednice. #ato svaka zajednica
razvija PA(4S 6pozrtvovanje% patnja7 i postavlja svoje trajne emocionalne temelje u onome sto se naziva
zajednicka politicka sud!ina.
:e!erovo odredjenje drzave > najvazniji o!lik pol.zaj. je drzava. 8rzava je ona ljudska zajednica i% drustvena i
pol.tvorevina% koja za se!e zahteva monopolo legitimne upotre!e fizicke sile. 8rzava je politicka organizacija i
politicka ustanova. 4na pol.org. sa karakterom ustanove tre!a nazivati drzavom% ako njen upravni aparat sa
uspehom polaze pravo na monopol legitimne fizicke prinude za odrzavanje poretka.
Pojam drzave je tesko zamisljen !e z :e!erovog kategorijalnog razlikovanja moci i vlasti. #a pojam vlati i drzave
vazno je i :e!erovo odredjenje politicke grupe: to je grupa koja ima vlast kada njeno postojanje i vazenje njenih
poredaka u okviru odredjene geografske o!lasti% neprekidno garantuje upravni aparat primenom i pretnjom fizicke
sile. :e!er upozorava da nasilje nije jedini o!lik upravljanja politickim grupama. Po :e!erovom misljenju ni
drzava% ne moze !iti definisina na osnovu njenog cilja. Politicki karakter drzave se moze definisati jedino na osnovu
njegovog sredstva tj. vlasti. Ako se odredjuje po sredstvu% onda je to nasilje. :e!er prihvata cinjenicu da se svaka
drzava temelji na sili. Kao najvazniju formalnu karakteristiku moderne drzave :e!er uzima% upravni i pravi
poredak. 4snovna funkcija upravnog i pravnog poretka je normativna i tezi da o!uhvati sve o!lasti vlasti. Prema
tome% moderna drzava je teritorijalna ustanova. 4na ima karakter racionalne ustanove i trajne organizacije.
Po :e!eru osnovne funkcije drzave su:
ustanovljenje prava 6zakonodavna7
zastita licne sigurnosti javnog reda
zastita stecenih prava
negovanje higijenskih% pedagoskih% drustveno,pol. interesa
organizovana nasilna zastita od spolja
21. /eeora!a sociologija !lasti
Pojam vlasti :e!er upotre!ljava kao autoritarna moc zapovedanja. Po :e!eru vlast je najtesnje povezana sa
upravom $ihajlo 8juric ukazuje na sledece osnovne elemente :e!erovog shvatanja vlasti:
vlast postoji samo u okviru drustvene organizacije
vlast je institucionalizovani odnos gospodarenja i podcinjavanja
onde gde postoji odnos vlasti% raspodela prava i duznosti je o!ostrana
za razliku od moci koja se rasprostire difuzno% specificno o!elezije vlasti je da se krece u
odredjenim granicama
drustvena organizacija je ta koja namece i stiti vlast
+egitimnost vlasti , 3edno od kljuDnih pitanja :e!erove teorije moEi je pitanje naDinai o!lika druFtvene legitimacije
vlasti. :e!erova sociologija vlasti je najpoznatija po analizi tri tipa legitimnosti vlasti. (a tri tipa vlasti% odnosno tri
osnove legitimiteta moEi zapovedanja su: racionalna vlast !irokratije% tradicijska patrijarhalna vlast i harizmatska
vlast. Upoznacemo se sa :e!erovom opFtom teorijom legitimnosti.
5zvestan minimum zajedniDke saglasnosti Dlanova jednog druFtva% predstavlja preduslov za sta!ilnost i trajanje
svake% pa i naj!olje organizovane vlasti. (a saglasnost predstavlja suFtinu legitimnosti svakog poretka. +egitimnost
jednog poretka moGe da se% prema :e!eru% garantuje na dva naDina: 6a7 unutraFnjim po!udama< i 6!7
oDekivanjima specifiDnih spoljnih posledica% odnosno interesnom situacijom. +egitimnost garantovana
unutraFnjim po!udama zasniva se na tri osnova: 617 Disto afektivnoj% na oseEanjima zasnovanoj podrFci< 6)7
vrednosno, racionalnoj% odnosno verovanjem u vaGenje poretka na osnovu moralnih% estetskih i drugih vrednosti
koje o!avezuju< i 6.7 religioznoj% verovanjem u zavisnost spasenja od odrGanja poretka.
:aGni stu!ovi legitimnosti svakog% a pogotovu politiDkog poretka% su konvencije i pravo. Konvencije ili o!iDaji
garantuju da Ee svako odstupanje od uo!iDajenog ponaFanja naiEi na neodo!ravanje ili !ojkot u odreHenom krugu
ljudi. Pravo pak garantuje izglede na fiziDku ili psihiDku prinudu da !i se kaznila povreda poretka i iznudilo njegovo
odrGavanje. #ato je postojanje aparata za prisilu !itno za pojam prava. 4ni koji druFtveno delaju mogu% po
:e!erovom miFljenju% pripisati legitimno vaGenje nekom poretku po sledeEim osnovama: 6a7 tradicije% kao vaGenje
onoga Fto je uvek postojalo< 6!7 oseEanja% odnosno afektivnog verovanja< 6c7 vrednosno racionalnog verovanja<
6d7 pozitivno uspostavljenog poretka i verovanja u njegovu legalnost na osnovu toga< 6e7 sporazuma svih onih koji
su za to zainteresovani< 6f7 kad se legitimnost nameEe na osnovu vlasti koja veE vaGi nad ljudima i zahteva
pokoravanje.
Postojanje svakog poretka% a pogotovu poretka vlasti% mora se opravdati po,
zivanjem na principe legitimititeta te vlasti% odnosno poretka. Kao Fto je veE reDeno% :e!er smatra da postoje tri
Dista tipa legitimne vlasti. 4snov
vaGenja njihove legitimnosti zasniva se na:
617 racionalnom karakteru vaGenja% odnosno na veri u legalnost zakonski zasnovanih poredaka 6legalna vlast7<
6)7 tradicionalnom karakteru% odnosno na uo!iDajenom verovanju u svetost tradici 6tradicionalna vlast7< i
6.7 harizmatskom karakteru% koji se zasniva na izuzetnoj predanosti svetosti% heroizmu 6harizmatska vlast7.
/acionalna% odnosna legalna !irokratska vlast , 4snovna o!eleGja racionalne vlasti su: neprekidno% pravilima
regulisano o!avljanje sluG!enih poslova< u okviru jasno definisanih kompetencija 6nadleGnosti7< na hijerarhijskim
principima zasnovanih odnosa kontrolnih i nadzornih organa vlasti< sa Dinovnicima koji su struDno Fkolovani.
Prema :e!erovoj analizi% najDistiji tip legalne% racionalne vlasti jeste vlast koja se vrFi posredstvom
!irokratskog upravnog aparata. Upravni aparat se sastoji od individualnih Dinovnika koji ispunjavaju sledeEa
tri kruga uslova: a7 statusno,profesionalne< !7 uslove kompetentnosti< i c7 ugovorno,administrativne. U prvu
grupu 6statusno profesionalni7 moGemo u!rojati sledeEe uslove: 617 liDno slo!odni i pokoravaju se samo
o!jektivnim sluG!enim duGnostima< 6)7 postavljeni 6a ne !irani7 po strogo utvrHenoj hijerarhiji u sluG!i< 6.7 sa
strogo utvrHenim kompetencijama 6nadleGnostima7 u sluG!i. U drugu grupu 6uslovi kompetentnosti7 moGemo
ukljuDiti: 617 oso!e sa odgovarajuEim struDnim kvalifikacijama< 627 o!avezni da se odnose prema sluG!i kao
jedinom i glavnom zanimanju< 697 i moguEnosti da napreduju i naprave karijeru. (reEu grupu 6ugovorno,
administrativni7 Dine sledeEi uslovi: 6?7 angaGovani na osnovu ugovora% dakle% po slo!odnom iz!oru< 6@7
plaEeni za svoj rad platom u novcu% s pravom na penziju< 697 potpuno odvojeni od vlasniFtva nad sredstvima
za upravljanje i !ez moguEnosti aproprijacije sluG!enog mesta< 61*7 podvrgnuti jedinstvenoj strogoj disciplini
i kontroli u vrFenju sluG!e.
Kontrola upravnih !irokratskih aparata jedan od glavnih pro!lema funkcioniranja moderne i su vremene
demokracije. $anjkavosti od kojih pati !irokracije% su nestanak odgovornosti pojedinih funkcionera i sprecava
inovaciju. Pojava !irokratije imala ogroman uticaj na politiku i Givot modernih druFtava i na izglede za njihovu
demokratizaciju. I4na je uvela trajnu doslovnu samoo!navljajuEu strukturu moEi% koja ne zavisi od reGima i
politiDkih stranaka i koja otelovljuje specijalizovanu veFtinu JizvanK politikeA.
(radicionalna vlast , (radicionalna je ona vlast Dija se legitimnost oslanja na svetost prastarih%oduvek postojeEih i
veDnih poredaka moEi i kada se u nju veruje na osnovu te svetosti. Primarni tipovi tradicionalne vlasti su situacije
kada ne postoji liDni upravni aparat gospodara% a to su: a7 gerontokratija i !7 patrijarhalizam. erontokratija oznaDava
stanje u kome vlast u nekoj grupi ili zajednici vrFe najstariji% kao naj!olji poznavaoci svete tradicije.
Patrijarhalizam oznaDava stanje u kome vlast u nekoj ekonomskoj grupi% a pre svega u domaEinstvu% vrFi pojedinac
koji je odreHen strogim pravilom nasleHa. 4ni se javljaju uporedo. Pose!an vid tradicionalne vlasti je takozvana vlast
honorata% koja se javlja onda kada druFtveni ugled ili prestiG pojedinaca ili grupe postane osnova suverenog
poloGaja i nared!odavne vlasti u druFtvu. Patrijarhalna struktura vlasti je najvaznija. Sa uspostavljanjem liDnog
upravnog i vojnog aparata gospodara% svaka tradicionalna vlast poDinje da teGipatrimonijalizmu i% u krajnjem
sluDaju%sultanizmu. IPatrimonijalnom vlaFEu tre!a nazivati svaku primarno tradicionalno orijentisanu vlast% ali vlast
koja se vrFi na osnovu potpunog liDnog prava% asultanskom vlaFEu tre!a nazivati patrimonijalnu vlast koja se u svojoj
upravi preteGno kreEe u sferi potpune samovolje nesputane tradicijomA.
'arizmatska vlast , 'arizmom :e!er naziva oso!inu neke liDnosti na osnovu koje ona vaGi za izuzetnu i
zahvaljujuEi kojoj se smatra da je ta liDnost o!darena natprirodnom ili nadljudskim% ili izuzetno specifiDnim i ne
svakom dostupnim moEima i sposo!nostima. 'arizmatski autoritet poDiva na izuzetnom daru I&oGje milostiA% ali i
na do!rovoljnom potDinjavanju oso!a harizmatskoj vlasti% jer one slo!odno priznaju tu harizmu. (o priznavanje se
zasniva na snaGnim psiholoFkim mehanizmima poniklim iz oduFevljenja ili oDaja i nade. U do!rovoljnom
potDinjavanju leGi glavni osnov legitimnosti harizmatske vlasti. Po oceni :e!era Iharizma je velika revolucionarna
sila u epohama vezanim za tradiciju i predstavlja oFtru suprotnost racionalnoj% naroDito !irokratskoj vlasti. :e!er
kaGe da harizmatska vlast ruFi proFlost i u tom smislu je specifiDno revolucionarna. 8akle% ona je suprotstavljena
tradicionalnim o!licima vlasti zato Fto je nesvakodnevnog karaktera i Fto je vezana za aktuelnu liDnost% a ne za
autoritet o!iDaja i tradicije ili mitsku ili versku liDnost iz proFlosti.
'arizmatski tip legitimnosti se s pravom vezuje za autoritarni tip vlasti. 8u!oke druFtvene krize po pravilu
najpogodniji uslov za pojavu harizmatskog tipa vlasti koji ima !oziju moc da pomogne i tada su mase spremne na
slepu poslusnost. PokuFaji antiautoritarnog tumaDenja harizme vezuju se za sluDajeve takozvane ple!iscitarne
demokratije. Po :e!eru model ple!iscitarne demokratije je najvaGniji tip demokratije sa voHom% gde voHa 6demagog7
vlada% u stvari% na osnovu privrGenosti svojih politiDkih sled!enika.
'arizmatske situacije su totalna antiteza rutini organizovanih socijalnih institucija i odnosa.#!og svoje tesne
povezanosti sa izvorima druFtvene i kulturne kreativnosti% harizmatske aktivnosti i orijentacije sadrGe kako
destruktivne% tako i stvaralaDke elemente u odnosu na institucije% formalna pravila i procedure. AjzenFtat zakljuDuje
da je :e!er naglaFavao ne toliko harizmu lidera koliko hariz,matiDno ponaFanje grupa i sled!enika. :e!er je
ukazivao na razliDite vidove harizme% kao Fto su harizma srodstva% nasledna harizma% a naroDito na harizmu
kancelarije.
22. =rust!ena podela moci
8/UL(:0"A P480+A $4M5, Svaki pravni poredak% a pose!no drGavni% direktno utiDe svojim o!likom na
raspodelu moEi u okviru odreHene druFtvene i politiDke zajednice. /ealna raspodela ekonomske moEi% odnosno
!ogatstva% odvija se u privrednom poretku. Pored moEi i !ogatstva :e!er ima u vidu i druFtveni ugled 6prestiG7.
"aDin na koji se druFtveni ugled raspodeljuje meHu tipiDnim druFtvenim grupama u jednoj zajednici :e!er
naziva druFtveni poredak. /aspodele moEi u odreHenoj politiDkoj zajednici nazvati politiDki poredak. ;unkcija
pravnog poretka je da garantuje kako moE 6politiDku i ekonomsku7% tako i ugled 6prestiG7. KljuDni :e!erov
nalaz je da su klase% staleGi i partije najistaknutije pojave raspodele moEi u okviru jedne zajednice.
K+AS0% S(A+0N5 5 $4M , Pod klasnim poloGajem on podrazumeva tipiDne izglede za opskr!u do!rima<
sticanje poloGaja u Givotu< i postizanje unutraFnjeg zadovoljstva. (i izgledi su Iposledica stepena i vrste moEi
raspolaganja do!rima ili sposo!nostima.
#a razliku od $arksovog shvatanja% :e!er na klase ne gleda kao na realne druFtvene zajednice% veE one za njega
predstavljaju samo moguEne i Deste osnove zajedniDkog delanja. 8a !i oznaDio zajedniDke i specifiDne izglede na
Givot veEeg !roja ljudi% koji dele sliDne ekonomske interese za posedovanje do!ara i sticanje. :e!er kaGe:
IKlasom tre!a nazivati svaku grupu ljudi koja se nalazi u istom klasnom poloGajuA. 4n razlikuje sledeEe klase:
a7 posedniDku klasu% razlike u posedu primarno odreHuju klasni poloGaj<
!7 poslovnu klasu% izgledi na trGiFno koriFEenje do!ara i usluga primarno odreHuju klasni poloGaj< i
c7 druFtvenu klasu% kojom tre!a nazivati sveukupnost onih klasnih poloGaja meHu kojima je o!iDno vrlo lako
moguEna i na tipiDan naDin se o!avlja razmena% !ilo liDno% !ilo u nizu generacija.
PosedniDke klase :e!er deli na pozitivno privilegovane i negativno privilegovane% koje naziva Oklase srednjih
staleGaJ 6koje Give od svoje imovine ili veFtina steDenih o!razovanjem7. 5stu vrstu podele primenjuje i na
poslovne klase% razlikujuEi pozitivno privilegovanu poslovnu klasu Diji su tipiDni predstavnici i negativno
privilegovanu poslovnu klasu% Diji su tipiDan primer radnici razliDitih kvalifikacija. 8ruFtvene klase saDinjavaju%
po :e!eru% radnici u procesima automatizovanog rada%
sitna !urGoazija i neimuEna inteligencija.
'u0tinu /eero!og pojma klase, -ini specifi-an klasni polo<aj. Klasni poloGaj je u suFtini poloGaj na trGiFtu.
#naDi% raspolaganje ili neraspolaganje materijalnim posedom samo po se!i odreHuje specifiDne Givotne izglede.
#ato su posed i nemanje poseda% po :e!erovom miFljenju% osnovne kategorije svih klasnih poloGaja.
8o ove taDke se :e!erova analiza pojma klase u znatnoj meri poklapa sa $arksovom. &itna razlika nastaje u
pogledima na pojam klasnih interesa. #a razliku od klasa% stale<i su po :e!erovom miFljenju realne zajednice%
mada Desto vrlo amorfne. IStaleGom tre!a nazivati mnoFtvo ljudi koji u jednoj organizovanoj grupi uspeFno
ostvaruju svoj zahtev za uGivanjem 6a7 pose!nog staleFkog ugleda% a eventualno i 6!7 pose!nog staleFkog
monopola. StaleGi nastaju po tri osnova: primarno% kao rezultat staleFkog naDina Givota 6profesionalni staleGi7<
sekundarno% naslednoharizmatski 6nasledni staleGi7< i staleFkom aproprijacijom politiDke ili hijerokratske vlasti
6politiDki i hijerokratski staleGi7. 8akle% u formiranju staleGa presudan uticaj imaju staleFki poloGaji% koji se
zasnivaju na oso!enom naDinu Givota% formalnom naDinu o!razovanja ili prestiGu po osnovu porekla ili
zanimanja. Podela se na klase vrFi u odnosu na proizvodnju i sticanje do!ara% a podela na staleGe zavisno od
principa potroFnje do!ara u vidu specifiDnog naDina Givota. /azlile izmedju :e!era i $arksa:
Prvo% klase po :e!eru% kao Fto smo videli% nisu realne druFtvene zajednice% veE se
definiFu kao specifiDni klasni poloGaji% to jest izgledi na trGiFtu.
8rugo% mada klasni poloGaji nastaju na osnovu udruGenog delanja% to nije delanje
pripadnika iste klase% veE je preteGno delanje meHu pripadnicima razliDitih klasa% koje se
odvija na trGiFtu rada% ro!nom trGiFtu i u kapitalistiDkom preduzeEu.
(reEe% :e!er% kao Fto je pokazano% dovodi u pitanje nauDnu vrednost pojma klasnih interesa.
Petvrto% socijalna struktura jednog druFtva ne iscrpljuje se samo na podele na klase%
veE je po :e!eru% izuzetno znaDajna podela na socijalne slojeve% ili kako ih on naziva% staleGe.
Peto% i svakako% najvaGnije% klasna diferencijacija po :e!erovom miFljenju ne vodi nuGno
klasnim !or!ama i klasnim revolucijama.
P4+5(5PK0 PA/(530 5 $4M , (reEi vid druFtvene podele moEi Dine politiDke partije. :e!er partijama naziva
udruGenja zasnovana na slo!odnom prido!ijanju Dlanstva. "jihov glavni cilj je da u okviru organizovane grupe
svojim rukovodiocima o!ez!ede moE% a time i svojim uDesnicima izglede da Ee postiEi neke o!jektivne ciljeve
ili steEi liDnu korist. Partije% po :e!eru% mogu !iti relativno trajne organizacije% ali i prolazne pojave. $nogo je%
meHutim% znaDajnija :e!erova podela na patronaGne% staleFko,klasne i ideoloFke partije. PatronaGne partije su
one koje su iskljuDivo orijentisane na sticanje moEi za svog voHu i na o!ez!eHivanje poloGaja u upravnom
aparatu za sopstvene Dlanove. StaleFke i klasne partije su preteGno i svesno orijentisane u interesu odreHenih
staleGa i klasa. 5deoloFke partije su orijentisane prema konkretnim o!jektivnim ciljevima ili apstraktnim
principima. Podela partija na harizmatske% tradicionalistiDke% verske i partije orijentisane ka aproprijaciji. :e!er
konstatuje da partije mogu primenjivati sva sredstva za postizanje moEi. 4snova politiDkih partija
principijelno voluntaristiDka. Postojanje partija potvrHuje da je !avljenje politikom pre svega posao
zainteresovanih% kako ekonomski% tako i pre svega% politiDki i ideoloFki orijentisanih prema moEi kao takvoj.
U osnovi to znaDi da su politiDki rad i aktivnost u rukama nekoliko krugova aktera. "ajpre% tu je partijsko
rukovodstvo i partijski aparat. Potom dolazi krug aktivnih Dlanova partije% koji najDeFEe aklamacijom
podrGavaju rukovodstvo. "ajFiri krug Dine neaktivne udruGene mase !iraDa i glasaDa%
o!jekti% ili kako !i se to danas reklo% ciljne grupe za prido!ijanje u do!a iz!ora i glasanja. "ajzad% postoji
jedan relativno mali i po pravilu nevidljivi krug saDinjen od partijskih
mecena i onih koji znaDajno finansijski podrGavaju politiDke partije.
:e!er taDno ocenjuje da su moderne partije Iplodovi demokratije% iz!ornog prava masa. PolitiDke partije u
modernim drGavama se% po :e!erovom uvidu% zasnivaju ili na principu organizacije sa patronatom nad
sluG!ama% ili kao ideoloFke organizacije koje Gele da sluGe ostvarivanju odreHenih politiDkih ideala. U praksi
je% meHutim% najDeFEe na delu meFovit model. Partijske !or!e nisu samo !or!e za o!jektivne ciljeve% vec i
!or!e za odredjene interese. U pogledu druFtvene raspodele moEi moGemo slediti :e!erov zakljuDak da je
rodno mesto partija u sferi moEi% to jest u politiDkom poretku. #a razliku od partija% postoj!ina klasa je
privredni poredak% a sfera podele ugleda% odnosno rodno mesto staleGa% je druFtveni poredak.
23. $isterija moci
&arle tvrdi da su moc i lju!av ) najstarija fenomena ljudskih emocija. $oc koju su posedovale vodje evidentirana
je u najranije poznatim arheoloskim nalazima. Karl +uvenstajn govori o misterioznoj trijadi koja dominira
covekovim zivotom u drustvu. (o trojstvo cine: lju!av< vera< moc. $oc se uglavnom smatra odgovornom za
ljudsku muku i patnju. $nogi vredni spomenici materijalne kulture kojima se vekovima dive pokoljenja% ne !i ni
!ile izgradjeni da nije !ilo jake politicke volje i moci% na jednoj% i neizmerne ljudske pozrtvovanosti i patnje% na
drugoj strani6Keopsova piramida7. Svaki od tih sim!ola moci istovremeno je i potvrda njihove nemoci i straha pred
prolaznoscu i za!oravom% i konacno pred cinjenicom neiz!ezne smrti. Ali pozitivne dimenzije moci ne vezuju se
samo za velicanstvene o!jekte materijalne kulture. Svaki narod slavi mnoge mocne ljude iz svoje istorije6"apoleon%
"elson% &izmark% Aleksandar $akedonski% Karadjordje7. 4no sto je% medjutim% zajednicko lju!avi% veri i moci% tim
trima tajanstvenim i cesto isprepletenim silama% to je kognitivni veo tajne kojim su prekrivene. -ovek moze da oseti
i iskusi sta su lju!av% vera i moc. Pojmove kao sto su slo!oda% pravda% jednakost% istina% takodje nije ni malo lako
ontoloski definisati% ali to nas ne oslo!adja teorijske o!aveze da tragamo za odgovorima na pitanja o njihovoj
prirodi i sadrzaju. #a razumevanje ovih pojmova vrednije od svake sazete definicije je samo traganje za
odgovorima. (o traganje zapocinjemo temom o !ozanskoj personifikaciji moci. "akon toga dolazi poglavlje u
kome se ispituje radjanje i geneza moci% sa osnovnim etapama: moc magije< moc matrijarhata< moc patrijarhata<
dolazak ratnika. "aredno poglavlje se !avi temom o moci i politickom etosu u helenskom svetu. Sa
$akijavelijevom moci vladaoca zapocinje istrazivanje modernih teorija. Sa 'o!sovom teorijom moci +evijatana
zavrsava se prvi deo ove studije o moci. 8rugi deo zapocinje se :e!erovim tumacenjem moci.
&ozanska personifikacija > Koncepot moci je du!oko ukorenjen u osnove nase civilizacije. $edju prvim
ilustracijama moci je 'esiodov spev o poslanku !ogova6#evs7. #evsova !or!a protv haosa pretstavlja metaforu
moci. 5z #evsa se radjaju lepota6Apolon7 i mudrost6Atina7. $isao% odnosno razum i lepota% odnosno umetnost%
jedino mogu da ukrote i ogranice moc. (o je zato sto se misao i lepota ne mogu u!iti.
U staroslovenskoj mitologiji pandan !ogu #evsu je !og Perun takodje !og groma i munje. Po !i!ljiji svetac groma
je sveti 5lija romovnik. 5z ovog mozemo videti da onaj koji ima moc drzi grom. 4!jasnjenje zasto se grom uzima
kao sim!ol moci nalazimo kod 0liasa Kanetija. 4n pokazuje da je !rzina jedno od vaznih o!elezja moci kao i
iznenadnost i silina.
2%. Ra>anje i geneza mo8i (mo8 magije, matrijar#ata, patrijar#ata, dolazak ratnika)
8a !i smo razumeli pravu prirodu moci moramo videti kako je rodjena. 4 tome nam govore 'erodot% (ukidit...
Korene moci nalazimo jos u primitivnim drustvima tzv. 8revnom drustvu. "auke koje su potpomogle u otkrivanju
znacanje moci su arheologija% antropologija% etnologija... &ertrant de #uvenel razlikuje nekoliko etapa u
uspostavljanju prvih o!lika moci: $oc magije% $oc matrijarhata i patrijarhata% $oc ratnika.
$4- $A530 > $alinovski kaze da magija nastaje iz iskustva i ima prakticnu ulogu i svrhu. (o je ono sto magiju
razlikuje od prvih o!lika religijskog verovanja6animizam7. Pred opasnoscu od prirodnih i neprirodnih sila% ljudi na
stupnju divljaka reaguje poput zivotinja 6Krda7. 8osta rano je uoceno da primitivne grupe gaje kultove pojedinih
!iljaka i zivotinja kojima su davale ulogu svetog o!lika zastite > (4(0$A. (otem je zajednicki sim!olicki
zastitnik pred silama i pretnjama koje covek nemoze da razume. (otem iskazuje i cvrstu vezu pojedinca i grupe.
#!og toga je najteza moguca kazna za coveka !ila izgon. "ajstariji u plemenu su oni koji su nasledili ili pokazali
neka magijska umece. $agija% cini% caroljija sadrze verovanja u covekove tajanstvene mogucnosti. $agije daje
coveku prakticnu moc nad izvesnim stvarima. (ako kralj je imao sposo!nost da vlada zeljama ljudi pa je tako !io
odgovoran za dovoljnost i sigurnost hrane ali je takodje !io kriv ako to ne o!ez!edi i cesto je !io zrtva tog ishoda.
Svi drevni narodi verovali su u postojanje magicne moci. Pored najstarijih tumaca moci% oko njega su !ili okupljeni
i pojedinci koji su posedovali izvesne sposo!nosti6ekstra sensi7. 4snovu magijske moci cini strah% cija je glavna
uloga da u drustvu ucvrsti o!icaj. Pripadnik primitivnog drustva ako ne !i postovao o!icaje navukao !i na se!e !es
magijskih sila. lavni cilj magijske formulacije je dakle odrzanje tradicije.
$4- $A(/53A/'A(A > 0tnolog $organ koji je ziveo medju 5rokesi indijancima% dovodi u pitanje patrijarhalni
koncept moci. Uvideo je da se nasledjivanje vrsi po majcinoj liniji6$A(0/"5(0(7. 5z ovoga je zakljucio da su to
tragovi drugacije strukture porodice od patrijarhalnog o!rasca. 3ohan &ahofen dokazuje tezu da matrijarhat spada u
raniji kulturni period nego sistem patrijarhata. &ahofen je u!dejen da matrijarhat ne pripada jednom odredjenom
narodu% nego jednom stupnju kulture. Pojava zenske moci i vlasti65"0K4K/A(53A7 ima du!ok koren i da je
prethodio principu 8emetre% zemaljske majke. "akon principa 8emetre nastupio je princip 4ca.
$4- PA(/53A/'A(A > Patrijarhalna moc je jedno od o!jasnjenja najstarijeg o!lika moci. Po ovoj koncepciji%
ako je porodica prva i najstarija celija drustva% onda je vlast oca prva forma komandovanja. 5z prvih o!lika
porodicne moci nikla je ustanova patrijarha% vlast najstarijeg. 5deju o moci :iko odredjuje kao moc oceva koji su
apsolutni monarsi u svojim porodicama. Pravo oca na vlast u porodici% zasnovano je na cinu poroda i !rige o njemu.
U razlicitim epohama utvrdjuje se razlicito pravo roditeljske vlasti nad decom. "ajcesce je u praksi roditeljska vlast
svodjena na oca a ta vlast je ukljucivala vlast nad zenom i decom. Upotre!a i zloupotre!a ocinske vlasti nad zenom
i decom zadrzala se do danas. :last dominacije oca jedna je od kljucnih karakteristika patrijarhalnom drustvu.
$aks :e!er ce utvrditi da je patrijarhalna vlast jedna od najvaznijih vidova tradicionalne vlasti. 4n razlikuje .
glavna modela vlasti: (radicionalni% 'arizmatski i &irokratski. 4snovni stu! moci u patrijarhaloj strukturi cini
tradicija. 4cinska vlast ce posluziti i za formiranje vlasti u drustvu i drzavi. ;ilmer !rani princip PA(/53A/'A( i
naziva prirodnom vlascu. 4n kaze da istovremeno sa izrastanjem porodica u naciju% patrijarh se transformise u
kralja. 4vaj vid moci je definisao i Aristotel koji je takodje smatrao da drzava nastaje tako sto su se porodice
udruzile. Aristotel medjutim razlikuje . o!lika moci u porodici: $oc oca nad decom% $uza nad zenom% ospodara
nad ro!om.
$4- /A("5KA > 8e #uvenel nudi jednu opstu tipologiju nastanka i geneze moci. Prva politicka revolucija
pretstavljala je proces u kome je ritualna vladavina starih60/4"(4K/A(53A7 zamenjena dolaskom mladih i
uspesnih ratnika. Sustinu te revolucije cini od!acivanje zemaljskih kultova agrarnog i matrijarhalnog drustva u
korist ne!eskih kultova ratnickog i patrijarhalnog drustva. /atnicko drustvo je ucvrstilo patrijarhalno drustvo.
Umesto patrijarhat moc do!ijaju najhra!riji ratnici. Prvi uzrok nasilja i ratova !ila je oskudica hrane% stoke% zena...
Promene do koje je doslo kada su ljudi shvatili da ukoliko postede zivot protivnika mogu da do!iju ro!a.
"ajhra!riji su poceli da polazu vece pravo u podeli ratnickog plena% pa su tako do!ili ekonomsku i politicku moc.
(ako su mogli da sire i svoje porodice. #apocet je proces stvaranja prvih ratnickih aristokratija60UPA(/585 ili
PA(/5-5357.

2&. $o8 i etos u #elenskoj politi-koj filozofiji
Stari grci su do!ro poznavali prirodu politicke moci. /ano su otkrili njena ) svojstva: Unutrasnju reznju da se siri i
spoljo svojstvo da se kvari. Stari grci su imali pose!no ime za preveliku glad% za prestizom i to su nazivali
P'5+4(5$53A. A preveliku pozudu i pohlepu u opstem smislu nazivali su P+04"0KS53A. Stvari koje su
o!ez!edjivale do!ro uredjenje su ustav i zakoni. Kada je nastupio talas (5/A"5806preuzimanje nenasledne vlasti7
Atinjani su uveli 4S(/AK5#A$. 4strakizam je odluka skupstine kojom se jednom godisnje salje u izgnanstvo na
deset godina onaj cije se ime najcesce nadje urezano na glinenoj plocici,ostrakon. "aravno dolazilo je do
zloupotre!e ostrakizma cime su se ukljanjali protivnici.
Perikle ostaje najveca politicka figura tog do!a koji je koristio sva osnovna elementa politickog zivota. Prema 'ani
Arent ta dva elementa su delovanje i govor.
(emu o politickoj moci Aristotel ce povezati sa temom o politickoj slo!odi. Politicka slo!oda po njemu ima ) lica:
Aktivni princip ucesce i Pasivni princip pokoravnja zakonu. 4n naglasava da se moc moze kontrolisati u do!ro
uredjenom politickom poretku.
(ukidit smatrao je da je moc tendencija prema jos vecoj moci. (ukidit ukazuje na drugu istinu o moci: $era%
granica i cilj moci ne nalazi se u njoj samoj vec se moraju postaviti spolja. (o sto sputava moc je politicki etos.
3edno od sustinskih o!elezja politickog etosa !ila je vrlina umerenosti6covek je mera svih stvari,Protagora7. #a
Aristotela umerenost je polje politicke jednakosti u zajednici.
2(. :iziologija i antropologija mo8i - 6aneti
;ilozofiju teorije moci sa antropoloskog aspekta nudi nam 0lijas Kaneti. 4!jasnjenje prirode moci nalazi u pojmu
mase i moci. Kanetijevo o!jasnjenje moci sastoji se iz tri analiticka dela: Prvi pretstavlja opis hvatanja i gutanja<
8rugi stvaranje razmaka i (reci strpljivo preo!likovanje.
Psihologija hvatanja i gutanja > 4vo je polazna tacka moci. Kanet navodi stupnjeve
pri!lizavanje plena: vre!anje% pracenje i dodir. 8odir je pravo i prvo predvorje moci. "akon
toga stupa hvatanje sto je odlucujuci akt moci. "akon toga ide proces jedenja i gutanja.
latkoca i red zu!a je idela svake moci da vlast funkcionise glatko6mit o Kadmovim
vojnicima7. Sve sto se jede jeste predmet moci. Sam cin jedenja sim!olizuje unistenje
protivnika kao i oduzimanje zrtvi sve sto je njemu korisno a putem izmeta od!acuje otpad i
smrad.
Stvaranje razmaka i distance > #a moc nije dovoljno da napdac uhvati zrtvu vec i da ne
dozvolji da !ude uhvacen. Sav prazan prostor koji vlastodrzac o!ez!edi moze da posluzi ovoj
svrsi. Pravo vlastodrsci su osudjeni na usamljenost6+uj C:5% -ausesku7. #a razumevanje ove
etape je i Kanetova prica o stapu: rana postaje stap% stap postaje koplje% sredstvo kojim se
stvara razmak.
Strljivo preo!likovanje > (o je moc usavrsene sake% jer u sakama postoji% pored zelje za
unistenjem i zelja za igranjem. -ovek ima potre!u da izvrsi preo!likovanje moci.
Unutrasnji poriv za unistavanjem po Kanetiju je glavna odlika moci. (o se vidi u njegovom tumacenju znacaja
prezivljavanja kao najvazniji trenutak moci. Kanet kaze da oni koji u!ijaju i prezivljavaju ostaju najmocni. 4
znacaju prezivljavanje govori i zelja za dugim zivotom. Kod primitivnih naroda najstariji imaju najveci ugled.
5nstitucija patrijarhata je zasnova na dugovecnosti.
Pravo na odlucivanje o zivotu i smrti prvo je i najvaznije o!elezje vladara. Smrt kao pretnja jedna je od glavnih
valuta moci. Pomilovanje je vrlo visok koncentrisani cin moci koji se najcesce donosi u poslednjem trenutku% sto
takodje pokazuje koncentraciju moci. "ajzad Kenet smatra da je i tajna element moci. Koncentracijom tajne
mozemo nazvati odnos izmedju !roja onih na kojih se tajna odnosi i !roja onih koji je cuvaju. (akav vid moci
vidimo u staljinizmu% fasizmu. "a tragu Kanetija mozemo da kazemo da se sa jedne strane moci kao tajne nalazi
cutanje a sa drruge javni govor. 3avni govor je najveci izazov moci jer uz pomoc nje je moguce ogranicenje iste.
2). 7ntencionalna mo8 5ertanda Rasela (Odre>enje mo8i, :orme, "radicionalna i no!oste-ena mo8,
'!e0teni-ka ili teolo0ka mo8, 6ralje!ska mo8)
&ertarnt /asel smatra da je moc fundamentalni koncept u drustvenim naukama i posmatra je kao pokretac. Smatra
da ni jedna od formi moci nije potrdjena drugoj. Svaki pokusaj da se izoluje jedna forma moci kao najvaznija moze
se transformisati iz jedniog u drugi o!lik.
5mpuls moci > U drustvenim politickim sistemima u kome je moc otvorena i dostupna svima% oni koji imaju
najvecu lju!av za moci imaju najjaci impuls moci. 4ni koji imaju jacu lju!av za moc imace i veci uticaj na tok
dogadjaja i promene. /asel covekovu drustvenu prirodu o!jasnjava nagonima. "ajosnovniji nagoni 6impulsi7 su za
samoodrzanjem% seksualni nagon i roditeljski nagon. Pokazuje da je teznja ka posedovanju moci prisutna u svim
uzrastima. Postoje ) glavne zelja za moc i za slavom. "ajlaksi nacin da se dodje do slavlje je preko moci i o!rnuto.
5mpuls moci ima ) forme: eksplicitnu u liderima i implicitnu u sled!enicima. (rijumf lidera% pripadnici grupe
sled!enika delom dozivljavaju i kao realizaciju svoje moci. "ejednakost u distri!uciji moci delom uslovljeno je
spoljasnim nuznostima% a delom uzrocima koje mozemo naci u samoj ljudskoj prirodi. /asel prihvata razlikovanje
su!misivnog6pokornog7 i dominantnog6zapovednickog7 tipa ljudi. Adler je smatrao da su o!a navedena psiholoska
tipa u svojoj ekstremnoj formi nepozeljna i da su o!a proizvod edukacije. /asel dodaje da autoritativno o!razovanje
proizvodi ropski tip kao i despotski tip licnosti% zato sto vodi zakljucku da jedini moguci odnos izmedju dva ljudska
!ica koja saradjuju je onaj u kome jedan naredjuje a drugi izvrsava naredjenja. 5mpuls potcinjenosti6su!misivnost7 i
impuls komandovanja6dominacije7 imaju svoje korene u strahu. Agresivnost takodje svoj koren pronalazi u strahu.
:eliki lideri po njegovom misljenju% odlikuju se izuzetnom samouverenoscu% koja nije samo povrsinska% nego je
du!oko ukorenjena u njihovu potsvest. Po /aselu postoji i treci tip licnosti: oni koji se povlace i izoluju. (o su ljudi
koji imaju hra!rosti da od!ijaju podredjenost% ali nemaju zelje da komanduju.
4dredjenje moci > $oc se moze definisati kao proizvodjenje nameravanih ucinaka. A ima vise moci nego &% ako A
postize vise nameravanih ucinaka nego &. /asel kaze da postoji moc cak i nad mrtvim stvarima. "jega u studiji o
moci interesuje moc nad ljudima. /asel kaze da je moguce uspostaviti i tehnoloska moc nad ljudima koja je
zasnovana na moci nad stvarima.
;orme moci > Uticaj nad individue moze !iti% po /aselu:
direktnom upotre!om sile6force7 nad telom 6armija i policija7
podsticanjem nagradama i kaznjavanjem 6ekonomske organizacije7
uticajem na misljenje% propagandom u najsirem smislu 6crkve i politicke partije7
/asel razlikuje individualna moc od moc organizacije. $edjutim postoji i njihova povezanost. Ako neko hoce da
postane premijer prvo mora da osvoji moc u svojoj partiji a partija u naciji. Postoji i nasledna moc koja se stice
rodjenjem.
(radicionalna i novostecena moc > (radicionalna moc je povezana sa religijskim ili kvazi,religijskim verovanjima.
4na se oslanja na misljenje javnosti vise nego sto je slucaj sa revolucionarnom ili uzurpatorskom moci.
"ovostecena moc je ili moc zasnovana na pristanku ili na sili. $oc zasnovana na sili /asel naziva 44+30"A
$4- 6naked poQer7 i ona je o!icno vojna. Pose!an vid% novostecene moci je /0:4+U-54"A/"A $4-. /asel
naziva revolucionarna ona moc koja zavisi od velike grupe ljudi ujedinjenih novim uverenjima% programima ili
osecanjima i nazorima.
Svestenicka ili teoloska moc > Postoje ) vrste tradicionalne moci: svestenicka moc i kraljevska moc. Ponekad se
o!e vrste mogu ujediniti u jednoj licnosti6Avgust% Kalif% $ikado7. "ajprimitivnija vrsta svestenicke moci je
plemenskog vraca% i to u dvojakom smislu: religijskom i magijskom. /eligijska moc je !ila usmerena ka
nadprirodnim% a magijska ka prirodnim silama. rcka i /im u 0vropi i Kina u Aziji !ili su neo!icni po odsustvu
izrazite svestenicke moci. Sa napretkom civilizacije svestenici postaju pose!na i odvojena kasta stanovnistva. Kao
cuvari tradicija !ili su kozervativni% a kao posednici !ogatstva i moci postali su neprijateljski i ravnodusni prema
religijskim uverenjima i potre!ama ljudi. (ome naletu su se oduprele samo dve znacajnije stare religije: S5"(4 5
&/A$A"5#A$. "ajmocnija i najvaznija svestenicka organizacija je katolicka crkva. Postojanost i snagu
svestenicke moci /asel nalali u tome sto je ona manje izlozena uticajima ratnih poraza% nije nasledna% a za do!ijanje
ovih polozaja potre!na je natprosecna s!oso!nost licnosti tj. do!ro informisani i o!razovani ljudi.
Kraljevska moc > Kao i svestenicka ima praistorijske korene. Kralj je licnost koja vodi pleme ili naciju u ratu%
licnost koja o!javljuje rat i sklapa mir< 8onosi zakone% kontrolise sprovodjenje pravde. Pravo na krunu je najcesce
nasledno i on je po pravilo nepovrediva licnost. /asel nalazi da je ocevidno rat morao da ima znacajnog udela u
porastu kraljevske moci. :rhunac kraljevske moci prema /aselu je ostvaren u drevnom 0giptu. Kasniji kraljevi
mozda su imali vlast nad vece teritorije ali nikad toliko vlasti kao $4- 05PA(SK5' ;A/A4"A i
:A:5+4"SK5' K/A+30:A. /enesansne monarhije su apsolutne monarhije% u kojima je moc krune iznad crkve i
aristokratije. Prema /aselovoj proceni njihova moc i podrska dolaze od dve nove narastajuce drustvene snage:
"A-54"A+5#A$ i (/4:5"A. /asel ukazuje da je savez trgovine i nacionalizma zapoceo sa +om!ardijskom
ligom u vreme ;rederika &ar!arose% a da je zavrsio sa kratkotrajnom po!edom ;e!ruarske revolucije u /usiji. Kad
apsolutne monarhije postanu prepreka razvoju trgovine i industrije% dolazi do njohovog pada. /evolucije
uspostavljaju ili ustavne monarhije ili repu!like.
2*. Ogoljena mo8 (Re!olucionarna mo8, ;konomska mo8, $o8 nad mi0ljenjem, 3a!r0ne napomene o
Raselo!oj koncepciji mo8i)
4nu vrstu moci koja niji ni tradicionalna ni zasnovana na pristanku% vec pociva iskljucivo na sili% /asel naziva
44+30"A $4-6naked poQer7. 4goljena moc spada u o!lik novostecene moci% a jedini preostali nacin da se do
nje dodje je uzurpacija. (iranija je klasican primer ogoljenje moci. $oci je ogoljena kada se oni koji su joj
podredjene odnose prema njoj samo zato sto je moc% i ni iz kakvih drugih razloga.
/evolucionarna moc > Poredak tradicionalne moci moze da se srusi na ) nacina. $oze se dogoditi da su verovanja i
mentalni o!icaji na kojima je pocivao stari rezim ustuknuli pred rasirenim skepticizmom< u tom slucaju drustvena
kohezija moze !iti sacuvana samo upotre!om ogoljene moci. 5li se moze dogoditi da nova verovanja% ukljucujuci i
nove mentalne o!icaje% zado!iju takvu siroku podrsku ljudi% i u najmanju ruku postanu dovoljno jaki da zamene
vladu u skladu sa novim uverenjima na mesto one koja je zastarela. Kada se tradicionalna moc iscrpi i pri!lizi svom
kraju% moze !iti zamenjena revolucionarnom vlascu% koja pored ogoljene moci pretstavlja% kao sto smo videli% drugi
tip takozvane novostecene moci. /evolucionarna moc se zasniva na uverenjima vecine stanovnistva ili velikog
!roja ljudi u neophodnost radikalnih promena. Analizu revolucinarne moci /asel vrsi na cetiri istorijska primera:
1. /anog hriscanstva > &iti pokoran !ogu pre nego coveku% pa makar on !io i vladar% rano
hriscanstvo je tumacilo na dva nacina. &ozje zapovesti mogu se preneti do individualne
covekove savesti direktno% ili indirektvo putem posredovanja crkve.
). /evolucionarni pokret /eformacije je imao dvostruko dejstvo na odnosu moci izmedju crkve
i drzave. S jedne strane% njegov religijski anarhizam je sla!io crkvu% a sdruge strane%
sla!ljenje crkve je islo na ruku jacanju drzave.
.. ;rancuske revolucije i nacionalizam > /asel pokazuje da kada se !ore za premoc
revolucinarni i tradicionalni vrednosni poredak% moc po!ednika nad po!edenim je ogoljena
moc.
1. /uskom revolucijom i socijalizmom /asel pokazuje novu vrstu legure moci koja je
postignuta amalgamacijom politicke i ekonomske moci.
0konomska moc > /asel razlikuje ekonomsku moc privatnih oso!a od ekonomske moci ekonomskih korporacij% ali
govori i o ekonomskoj moci vlade. ovori o tome kako ne tre!a plutokratska moc tj. ekonomska moc !ogatih
zloupotre!i i transformise u politicku moc. U tom smislu ukazuje na znacaj sindikata% kao i demokratskog javnog
mnenja.
$oc nad misljenjem > 3edan od tri nacina uticaja moci na individuu odnosi se na moc nad misljenjem. #a razliku
od ogoljene moci i moci koja se zasniva na principu stimulansa6nagradama i kaznjavanjem7% moc nad misljenjem je
najmeksa po formi ali nalteza po prepoznavanjem. #asniva se na pristanku onih nad kojima se moc vrsi. "jena
najveca snaga lezi u u!edjivanju i poverenju. 4no sto medjutim razlikuje moc nad misljenjem od drugih formi moci
lezi u cinjenici da se verovanje nikad u pocetku ne oslanja na moc sile. Prvi korak u kreiranju siroko
rasprostranjenog misljenja mora !iti preduzet iskljucivim koriscenjem sredstava u!edjivanja. 8akle na pocetku
imamo cisto u!edjivanje kojim se prido!ija manjina. (ek u drugom koraku koristi se sila da se o!ez!edi da i ostatak
zajednice prihvati to misljenje. U trecem koraku% to jest na kraju tog procesa% imamo iskreno verovanje vecine koje
ponovo cini upotre!u sile nepotre!nom. Postoji i instance uticaja na misljenje koje se ne osljanjaju na upotre!u sile
ni u jednoj fazi. :erovanja koja nisu tradicionalna% proizvod su nekoliko faktora: zelja% dokaza cinjenica%
ponavljanja. #vanicna propaganda je mocno sredstvo u!edjivana i ona ima stare i nove forme.
#avrsne napomene o /aselovoj koncepciji moci > Kao sto energija prozima sve fizicke procese% tako moc prozima
sve drustvene procese. 5 kao sto se energija transformise i ispoljava u razlicitim o!licima% tako se i moc
transformise i pojavljuje u razlicitim formama. $a koliko privlacna ova analogija ima dvostruko ogranicenje. Prvo%
za razliku od energije za koju fizicari kazu da je neunistiva% pa je suma energije u fizickom svetu konstantna% moc je
u drustvenom svetu veoma promenljiva velicina% a misljenje da je suma moci u jednom drustvu konstantna% daleko
je od opsteprihvacenog stava u drustvenim naukama. 8rgo ogranicenje navedene analogije je u tome sto se u fizici
zakonitransformacije energije iz jednog o!lika u drugi relativno jasno definisani< u drustvenim naukama smo jos
uvek daleko od toga% a cini mi se da tako ostaje i posle /aselove knjige $4-. Kao autor knjige ljudsko znanje
/asel se sa cudenjem pita kako je moguce da je moc koja proistice iz ljudskog znanja veca u necivilizovanim
zajednicama i da stalno opada sa napretkom ljudske civilizacije. #animljivo je da je /asel vrlo kritican prema
destruktivnoj moci nekontrolisanog industrijskog razvoja na zapadu. #!og toga% nakon zavrsetka prvo svetskog rata
i pustanje iz zatvora jer je z!og pacifistickih aktivnosti !io uhapsen /asel provodi neko vreme u SSS/% a zatim
znatno duze u Kini. 3edno od kljucnih pitanja koje interesuje /asel je pitanje politicke moci u demokratijama.
A"ajuspesniji demokratski politicari su oni koji postignu unistenje demokratije i uspostave diktaturuB. Kao krunski
argument za ovako ostro formulisana protivurecnost demokratije /asel navodi tvrdnju da su +enjin% $usolini i
'itler dugovali svoj uspeh demokratiji. "a kraju% /asel ukazuje na jedan prikriveni o!lik moci pojedinaca > moc
iza scene. (o su ljudi koji vise volje moc nego slavu.
2.. ;konomska i dru0t!ena mo8, uspon te#nostrukture (+alrajt)
al!rajt smatra da mi Givimo u eri industrijske drGave u kojoj dominiraju velike korporacije% i da postoje izvesne
promene koje su dovele do toga. "ajpre tu je primena sloenih tehnologija. Potom% uspon velikih korporacija kao
agregata industrijske proizvodnje. (o je dovelo i do promene odnosa izmeu drave i privrede% Fto je prouzrokovalo
i opadanje uloge sindikata. (akoHe primetna je ekspanzija visokog obrazovanja% a u komercijalizaciji je primeEen
porast !roja reklama.
al!rajtove pretpostavke koje je izveo na osnovu ovoga su sledeEe: potranjom potroaa se moe
upravljati, zatim on smatra da danas preovlaHuje teorija konvergencije u kojoj se sve viFe aktera odluDuje za
plansku proizvodnju, i treEa pretpostavka je da je ovo moralno nevaljano% jer uzima primat nad naFim ciljevima.
8ecenijama posle ovakvih zakljuDaka% preksa je pokazala da je al!rajt !io u pravu% naroDito po raspadu velikih
socijalistiDkih sistema.
al!rajt dalje ovakvo stanje povezuje sa politiDkom moEi% koja je po njemu proFla tri etape: vlasnitvo nad
zemljom je pokazatelj koliine moi, vlasnici kapitala zamenjuju vlasnike zemlje, i preorijentacije na
tehnostrukturu. (ehnostruktura predstavlja vlasnike organizovanog znanja. (ako% definiFuEi je ekonomskim
terminima% za al!rajta moE je faktor proizvodnje kojem je ponuda najmanje elastina na granici ekonomske
isplativosti. (o je upravo tehnostruktura% koja nastaje udruGivanjem ljudi koji imaju razliDita znanja% iskustva% i
talente. Samim tim moE se sa pojedinaca prenosi na organizacije. (o uzrokuje da ona zahteva grupno odluivanje%
na osnovu struDnog znanja i funkcije u korporaciji. Korporacija je jako !itan faktor za tehnostrukturu% jer daje
kapital !ez liDne odgovornosti. 4vakav kapital se Desto naziva anonimnim. 4tuda su pripadnici tehnostrukture
postavili i drugaDije ciljeve: korporacija ne treba da maksimizira profit, ve je permanantni cilj razvoj korporacije.
(o im je dalo moE pro!likovanja druFtva.
31. "ajna pri!la-nosti i trojno pra!ilo mo8i (po +alrajtu)
SliDno /aselu% i al!rajt polazi od toga da je potre!a za moEi jedna od najjaDih ljudskih poriva. 5ako daje priznanje
:e!eru% smatra da njegova definicija nije doFla do suFtine moEi. (ako% i al!raj prizanje da to nije zahvalan posao%
ali mi moGemo makar da naslutimo tri razloga za posedovanje moEi: mo posreduje u ostvarivanju interesa i
ciljeva, mo namee obrasce ponaanja i vrednosti, mo omoguuje podrku za ono to se naziva iri drutveni
interes. "aravno ne tre!a izostaviti i pasiholoFki efekat uitka% koji donosi pljeskove masa% poDasna mesta%
!eneficije. $oE moGda jeste zlo% ali je i druFtveno !itno% jer !ez takve koncepcije niFta ne !i moglo da se postigne.
al!rajt dalje izdvaja tri pravilaRinstrumenta na osnovu kojih se vrFi moE. Prvo pod tri pravila je troukao tri ko%
odnosno trougao vrsta moEi: kondigna, kompenzacijska, kondicionirana mo. Pre razmatranja ovih% al!rajt nam
daje napomenu da se nikada ne zavaravamo da samo jedan od njih deluje u nekom trenuku% z!og toga uvek valja
razmiFljati o moguEim kom!inacijama% i ovakve analize sluGe samo za isticanje sliDnosti ili razlika.
Kondigna mo je ona koja se zasniva na pretnji ili kazni. 4no Fto je prednost ove moEi je njena objektivnost, svi
akteri su u moguEnosti da je vide. 4ni koji poseduju kondignu moE% svima to stavljaju do znanja. Sankcija ne mora
!iti samo gola fiziDka sila% pa je danas njen stepen vrlo kontroverzno pitanje.
Kompenzacijska mo. je moE da se da neka nagrada% a za uzvrat da se do!ije potDinjavanje. (e nagrade mogu !iti u
naturi% u finasijskom aranGmanu% ili moGda Dek i u javnoj pohvali. 4va moE se razlikuje od kondigne jer je
pozitivna% ali i u jednoj i u drugoj potDinjavanja su svesna, u prvoj zato Fto mora% u drugoj zato Fto mu to odgovara.
Kodicionirana mo je uticaj na su!jektivni duh da se promene uverenja i stavovi. Stoga je ona teFka za
indentifikaciju% iako je svuda oko nas, npr Fkolsko ili porodiDno vaspitanje. 4naj koji se potDinjava najDeFEe smatra
da je oda!rao ono Fto misli da preferira. Postoje dva vida kodicioirane moEi, eksplicitna i implicitna. 0splicitna je
direktno uveravanje putem vojnih metoda% o!razovanja% ili reklame. 5mplicitna moE je vezana za politiDku kulturu%
tradiciju% moral% i religiju. 8anas ovakva vrsta moEi predstavlja najdominantniju silu.
8rugi vid moEi su izvori moi. "jih takoHe ima tri i to su imovina, vlasnitvo, i organizacija. 4vi izvori su vezani
redosledom za kondiignu% kompenzacijsku% i kondicioniranu moE. 5pak% al!raj primeEuje da se danas liDnost i
imovina pre!acuju ka kondicioniranoj moEi. 5movina je najvidljivija i najekspicitivnije utiDe i deluje. "o% danas je
organizacija ta koja ima najveEi primat% koristeEi kondicioniranu moE. 4n ima tri svojstva: bimodalna simetrinost
ostvaruje ciljeve van nje same< zatim ona je povezana sa sva tri o!lika moEi% ali i izvora< i treEe postoji veza izmeHu
moEi organizacije i !roja ciljeva z!og kojih je formirana.
64A'79?A 7 'A/R;$;?A '@/A"A?AA =;$O6RA"7A;
1. Pojam i zna-enja demokratije
4snovna i doslovna definicija demokratije je vladavina naroda.4na poDiva na prevodu antiDkog pojma
demos,narod i kratein,vladati.4na se moGe definisati kao Fto je to uradio A!raham +inkoln i kao vladavina
naroda%od naroda i za narod.U sluDaju reprezentativne demokratije to je vladavina narodnih predstavnika u
skladu sa Geljama naroda.5zraz narod moGe da se koristi da oznaDi:narod kao svi%narod kao veEina%narod kao
niGe klase%narod kao organska nedeljiva celina%narod kao apsolutni veEinski princip ili skup su!jektiviziranih
pojedinaca,graHana.
8emokratija odreHuje kako se !ira vlast%kako se organizuje i vrFi vlast i kako se kontroliFe i smenjuje vlast od
strane graHana6naroda7 za graHane6narod7.4snovna ideja demokratije je u tome da ljudi imaju pravo da
odrede odnosno odluDe ko Ee njima vladati.8emokratija je forma vladavine u kojoj vladaju iza!rani
predstavnici %ako vladavina nije po zakonu i pravu onda to nije demokratija.#ato je za svaku demokratsku
vladavinu od pose!ne vaGnosti vladavina prava i konstitucionalizam.:ladavina prava je princip po kojem
moE drGave mora !iti ograniDena zakonom6pravom7 tako da niko ne !ude iznad zakona.
8emokratija teGi jednakoj participaciji svih graHana po principu jedan Dovek jedan glas."joj su potre!ni
aktivni graHani i Fto veEa njihova angaGovansot i ukljuDenost u politiDkom Givotu ali samo do!rovoljno a ne
pod prisilom Fto je odlika nedemokratskih reGima.raHani su jednaki ne samo po vrednosti svoga glasa veE i
po ljudskim pravima i slo!odama.(o su osnovna ljudska prava%na Givot%telo%slo!odu i imovinu ali i slo!oda
govora i izraGavanja%slo!oda Ftampe%verska slo!oda%slo!oda okupljanja i udruGivanja%pravo na jednaku
zaFtitu pred zakonom i fer sudski proces.
3edna od osnovnih razlika izmeHu demokratskih i nedemokratskih reGima jeste postojanje iz!orne
konkurencije i kompeticije i rasprostranjeno uDeFEe graHana u glasanju.U razliDitim zemljama demokratija
zavisi od niza specifiDnosti kao Fto su struktura politiDkih institucija%politiDka kultura%socijlana struktura i
socioekonomski kontekst.8emokratski reGimi se razlikuju:predsedniDki sistem u odnosu na
parlamentarni%veEinski ili proporcionalini iz!orni sistem%dvopartijski ili viFepartijski i sl.
$oGemo reEi da demokratija podrazumeva ili da demokratiju Dine:vladavina naroda%vladavina sa pristankom
onih nad kojima se vlada%vladavina veEine koja poFtuje prava manjine%ili vladavina manjine iza!rana od
strane veEine%garantovanje osnovnih ljudskih prava i slo!oda%slo!odni poFteni iz!ori%jednakost pred
zakonom%vladavina prava i fer sudski proces%ustavom ograniDena vlada
6konstitucionalizam7%socijalni%ekonomski i politiDki pluralizam kao i vrednosti
tolerancije%pragmatizma%saradnje i kompromisa.
2. Anti-ka i klasi-na tradicija demokratije
4d kada postoji ljudsko druFtvo !eleGe se traganja za naj!oljim o!licima organizovanja i ureHivanja ljudskog
Givota u politiDkoj zajednici.5ako pojam demokratije potiDe iz antiDke rDke ljudi su joF mnogo pre tragali za
vaGnim pravilima koja !i sadrGala ono naj!itnije za Givot zajednice.Pojam i suFtina demokratije u antiDkoj
rDkoj ima malo toga zajedniDkog sa danaFnjim poimanjem i iskustvom."alazimo je kod najranijih
tipologija politiDkih reGima:monarhija,tiranija%aristokratija,oligarhija i demokratija,oklohratija.Atinska
demokratija je ostala neiscrpan izvor inspiracije mnogim teoretiDarima i drGavnicima%a u praktiDnom smislu
ona se oliDava u liku Perikla.
/o!ert 8al govori o tri demokratska preo!raGaja:grad,drGava%drGava,nacija i uspostavljanje demokratije u
nedemokratskim zemljama.
(akoHe razlikujemo direktnu6neposrednu7 i reprezentativnu6predstavniDku7demokratiju.U direktnoj% svi
graHani !ez posrednika mogu uDestvovati u donoFenju odluka.4vakav naDin donoFenja odluka je moguE samo
u malim zajednicama.Uzor direktne demokratije je antiDki polis6grad,drGava%grad !ez drGave ili demokratija
!ez drGave7.(akve zajednice do nekoliko hiljada ljudi omoguEavale su okupljanje na trgovima 6Agora7radi
zajedniDkih dogovora.(u su mogli uDestvovati svi graHani%ali nisu svi stanovnici imali status graHana%odnosno
Gene%deca%stranci i ro!ovi nisu !ili demos odnosno punopravno graHanstvo.4d tada joF provejava struja
miFljenja da su samo neki ljudi kvalifikovani za vladavinu kao i da je demokratija moguEa samo u manjim
drGavama.Status graHana u antiDkoj rDkoj !io je ekskluzivan6iskljuDujuEi7% takoHe smatra se da antiDka
politiDka misao kao ni polis nisu poznavali ideju individualne slo!ode.Slo!oda je !ila atri!ut pripadniFtva
gradu%nije postojala ni ideja federalizma a ono najvaGnije jeste da antiDka rDka nije poznavala princip
politiDke reprezentacije%odnosno predstavniFtva.4vaj pojam antiDke demokratije ustvari prestaje tamo gde
prestaje demokratija direktnog tipa.:eoma vaGan izvor demokratije oslonjen na antiDku rDku jeste
repu!likanska tradicija koja se posle najviFe razvija u /imu%srednjovekovnim gradovima i renesansi.U ovoj
tradiciji stvar se pomera od prvo!itne uloge naroda da vlada ka tome da je njegova uloga da !ira voHe koje
Ee !iti u stanju da vladaju drGavnom zajednicom.
(u dolazi do pro!lema kako da se razliDiti pojedinaDni interesi uravnoteGavaju i predstavljaju= 8eo odgovora
nalazimo u institucijama predstavniDke vladavine6demokratije7Dije je poreklo iz C:55 veka u 0ngleskoj.Kada
narod u sloGenoj zajednici ne moGe sam da vlada niko ne moGe vladati !ez pristanka onih nad kojima se
vlada.4vu ideju nalazimo kod 8Gona +oka u 8rugoj raspravi o vladi."a samom poDetku uvoHenja principa
politiDke reprezentacije utvrHeno je pravilo da nema oporezivanja !ez predstavljanja.Promena se ogledala u
tome Fto su predstavnici graHana zamenili skupFtinu svih graHana u antiDkoj rDkoj.(ime% sa uspostavljenim
predstavniFtvom kao reFenjem% nestaju prepreke u pogledu veliDine zemlje ili !roja stanovnika za
demokratsko ureHenje.$eHutim direktna demokratija nija u potpunosti zavrFila sa polisom.4na je zastupljena
u nekim teorijama i dalje% kao kod /usoa u 8ruFtvenom ugovoru% koji je smatrao da svi graHani tre!a da !udu
direktno ukljuDeni u donoFenje zakona jer je direktna participacija i direktna demokratija uslov slo!ode i da
suverenitet ne moGe imati predstavnike jer se on nalazi u opFtoj volji koja se mora iskazivati sama.
4va dva pravca% +okovo i /usovo posluGiEe kao inspiracija ;rancuskoj revoluciji kao direktnoj% odnosno
Slavnoj revoluciji u 0ngleskoj kao predstvaniDkoj demokratiji% a neposredno sa ovim otvoriEe se i pitanja ko
je izvor suvereniteta,narod 6kolektivitet7 ili graHanin individua=
!emokrtaija u meuodnosu oveka i vlasti
4dnos Doveka i vlasti je u osnovi odnos poretka i slo!ode.8emokratska politiDka teorija u Firem smislu
tragala je za naj!oljim politiDkim o!likom ali i za naDinima kontrole i ograniDavanja vlasti.(e linije razvoja se
mogu pratiti od teorije i prakse antiDke rDke preko prirodno,pravnih teorija sve do rasprava o
konstitucionalizmu i pravnoj drGavi.
"a jednoj strani se izdvajala vlast%na drugoj pitanje Dovekovih slo!oda i prava%odnosno drGava nasuprot
druFtva.
"apredovanje ideje o slo!odi praEeno je usavrFavanjem tehnika vladanja i manipulisanja ljudima.4va
rasprava traga za pravom merom izmeHu naDela autoriteta i naDela slo!ode.
4snovnu temu ovog odnosa razmatra i :ojislav StanovDiE u knjizi :last i slo!oda gde pokazuje da su
vekovna politiDka iskustva sa raznim tipovima autoritarnih poredaka a i sve sofisticiranijim naDinima na koje
je vlast uspevala da se nametne pojedincu%kao i politiDka teorija koja je %analizirajuEi ta iskustva davala
odgovore univerzalnog znaDaja%proizveli ideju konstitucionalne vlasti kao jedinog garanta relativne ravnoteGe
slo!ode i poredka.
PokazujuEi na nizu primera on upuEuje na neophodnu dozu skepse i opreza Diji je izraz i njegovo uverenje da
su institucionalizacija moEi%ograniDenje vlasti i vladavina prava neophodne pretpostavke slo!ode.
3edna struja politiDko pravnih mislilaca stavlja naglasak na poredak%autoritet%red%disciplinu a druga na
slo!odu%asocijacije%pluralizam%savest%individualni iz!or%ograniDavanje vlasti.
4vim tradicijama odgovaraju politiDki o!lici% i to prvoj despotizam%dominacija%autoritarizam%diktatura i sl.%a
drugoj li!erlano demokratski poreci.U gotovo svakoj epohi moGemo naEi parove znaDajnih mislilaca koji
pripadaju jednoj ili drugoj struji miFljenja:Platon,Aristotel%'o!s,+ok%'egel,Kant.
:eliki i vaGan doprinos demokratiji dale su demokratske revolucije%holandska%dve
engleske%francuska%ameriDka.Pogotovu AmeriDka sa 8ekleracijom o nezavisnosti iz 1??9. 5 francuska sa
8ekleracijom o pravima Doveka i graHanina iz 1?@9 posle kojih prava i slo!ode postaju jedan od kriterijuma
za ocenu i kvalifikaciju politiDkih reGima.
"jihovi najveEi doprinosi su odgovorna i ograniDena predstavniDka repu!likanska vlada%vladavina
prava%odo!ravanje i stroga kontrola drGavniDkoh funkcija%podela vlasti%sudska kontrola uprave%nezavisno
sudstvo i drugo.
4ne su takoHe pokazale koliki je znaDaj institualizacije i konstitualizacije za koje :ojislav StanovDiE
podrazumeva Io!lik i sredstvo organizovanja i regulisanja i ograniDenja vlasti i sredstvo preraspodele
druFtvene moEi pravnog sankcionisanja te preraspodeleA% kada govori o konstitucionalizmu% odnosno
Izamenu liDne valsti odgovarajuEim ustanovama i pravnim poretkomA kada definiFe institucionalizam.
3. 'a!remene teorije demokratije
Prema Karlu ;ridrihu demokratija je najkontraverznija reD koja se koristi u savremenim poitiDkim
diskusijama.
#a Arenda +ajpharta demokratija je pojam koji se opire definiciji.
SuFtina demokratije je u participaciji%kompeticiji i konkurenciji prilikom iz!ora politiDkih predstavnika%ali i
njihovoj odgovornosti prema onima koji su ih iza!rali.
U teoriji demokratije povremeno provejava ideja oda!ranih upravljaDa.Platon je mislio na
najmudrije%filozofe.
Kriterijum za oda!arane moGe !iti znanje%moralne sposo!nosti%kompetitivnost upravljaDa% !ogatstvo%nasleHe i
dr.Kako je kriterijum za pripadanje eliti uvek uspeh% on moGe dolaziti iz institucionalne
pozicije%porekla%poseda%liDnih svojstava.8u!ok trag u elitistiDkoj teoriji ostavili su 5talijani aetano
$oska%:ilfredo Pareto i /o!ert $ihels poznat po gvozdenom zakonu oligarhije po kojem svaka organizacija
ima takvo ustrojstvo.
Sartori smatra da su elitisti verovatno pogreFili jer jedna grupa vladara ne prevladava redovno.Po njemu
struktura vlasti demokratije je difuzna i karakteristiDno poliarhijska pri Demu viFe elita meHuso!no konkuriFu
i uzajamno se kontroliFu.
Po 3ozefu Lumpeteru reD je o kompetitivnom elitizmu% takmiDenju razliDitih elita za glasove i poverenje
graHana.4n se smatra i ocem takmiDarske demokratije.
otovo svaka definicija demokratije se vrti oko iz!ora predstavnika.Analiza demokratije kao otvorenih
slo!odnih i poFtenih iz!ora je minimalna definicija.
:uDina :asoviE naglaFava kako demokratija u mnogo Demu konvergira i preklapa se sa legitimnoFEu.Po
njemu se demokratija moGe odrediti kao sistem u kome postoje !arem tri osnovne karakteristike:kompeticija
izmeHu pojedininih politiDkih su!jekata i aspiranata na politiDke pozicije%participacija graHana u porcesu
politiDkog odluDivanja i odgovornost politiDke elite ili upravljanja pred narodom%odnosno !iraDkim telom.
Po /o!ert 8alu politiDka jednakost je kljuD demokratije.(o zahteva da graHani imju moguEnosti da formuliFu
svoje preference%da ih izraze ostalim graHanima i vladi putem individualne i kolektivne akcije i da njihove
prefernce imaju jednaku vaGnost i teGinu.
4sam 8alovih kriterijuma se Desto podvodeu tri osnovne kategorije:
1. Kompeticija izmeHu individua 5 organizovanih grupa%pre svega politiDkih partija%za efektivnu
poziciju u vlasti u regularnim vremenskim intervalima%iskljuDujuEi primenu sile 5 nasilja
). PolitiDka participacija%sa visokim nivoom uDeFEa graHana u iz!oru svojih predstavnika 5 lidera
pri Demu se pretpostavljaju fer 5 poFteni iz!ori !ez iskljuDivanja pojedinca 5 grupa iz tog procesa.
.. raHanske 5 politiDke slo!ode od slo!ode izraGavanja %Ftampe% udruGivanja u cilju politiDke
kompeticije 5 participacije.
KoristeEi 8alovu terminologiju A da !i :lada mogla da u toku odreHenog vremenskog perioda%trajnije !ude
odgovorna prema zatevima svojih graHanaB svi !i punopravni graHani morali u celini imati sledeEe
moguEnosti:
1. 8a formuliFu svoje zahteve
). 8a svoje zahteve iznesu pred sugraHane 5 vladu putem individulane 5 kolektivne akcije
.. 8a njihovi zahtevi !udu jednako vrednovani od strane vlade%odnosno da se ne pravi nikakva
diskriminacija s o!zirom na sadrGaj ili izvor
:uDina :asoviE ovako o!jaFnjava osam 8alovih o!eleGja poliarhije:
1. Svaki Dlan organizacije o!avlja Din za koji pretpostavlja da je izraz preference izmeHu datih
alternative%odnosno glasanje.
). (eGina koja se pripisuje iz!oru%odnosno glasanju svake individue u procesu izraGavanja volje je
indentiDna
.. Alternativa sa najveEim !rojem glasova se deklariFe kao po!edniDki iz!or
1. Svaki Dlan koji presuHuje ponuHeni set alternativa moGe uneti svoju preferiranu alternativu
meHu one koje su veE istaknute.
2. Svi pojedinci poseduju identiDnu informaciju oko alternative
9. Alternative s najveEim !rojem glasova potiskuje !ilo koju alternativu sa manjim !rojem glasova
?. "areHenja iza!ranih funkcionera tre!a da se sprovode
@. Sve odluke u meHuiz!ornom periodu su su!ordinirane ili izvrFene u odnosu na one koje su
izraGene u toku iz!ora
#a odreHivanje da li neka zemlja ispunjava demokratske standarde veEina autora polazi od ovih osam 8alovih
o!elezja poliarhije.
U knjizi 8emokratija 5 njeni kritiDari 8al navodi sledeEe institucije poliarhije:
1. &iranje funkcionera
). Slo!odni 5 poFteni iz!ori
.. 4pFte pravo glasa
1. Pravo na kandidovanje na funkciju
2. Slo!oda izraGavanja
9. Alternativne informacije
?. Autonomija udruGivanja
3edan od najaz!aDajnijih uslova poliarhije je Firoki socijalni pluralizam.8al koristi izraze demokratije i
poliarhije kao sinonime% ali naglaFava razliku izmeHu Firokog socijalnog pluralizma na kojem poDiva
poliarhija i su!kulturnog6etniDkog%verskog%rasnog%jeziDkog7pluralizma koji Ee !iti osnova konsocoijativne
demokratije.8al je smtrao da postoje tri moguEa puta u poliarhiju:
1. +i!eralizacija predhodi inkluzivnosti
). 5nkluzivnost predhodi li!eraliizaciji
.. #atvorena hegemonija se naglo tranformiFe u poliarhiju iznenadnim uvoHenjem opFteg prava
glasa i prava na politiDko takmiDenje
#a Arenda +ajpharta demokratija nije sistem vladavine koji u celosti o!uhvata sve demokratske ideale ali im
se u razumnoj meri pri!liGava.
8emokratija je vladavina IDije su akcije uvek iFle u savreFenoj korespodenciji sa preferncama svih njenih
gradjana.#a +ajpharta %istiDe :uDina :asoviE %demokratija mora !iti sposo!na da reFava
pro!leme%tenzije%suko!e i mora !iti otvorena za mirne promene ili dinamiDnu sta!ilnost.
4n u interpretaciji +apharta istiDe kako sta!ilan poredak sadrGi Detiri oso!ine:odrGavanje sistema%civilni
poredak%legitimnost i efikasnost.#a sta!ilan poredak karakteristiDno je da ima visoku verovatnoEu da ostane
demokratski ida ima nizak nivo stvarnog i potencijalnog graHanskog nasilja.otovo preovladava stanoviFte
da socijalna homogenost i politiDki konsenzus doprinose sta!ilnosti demokratije.
%. ?edemokratski olici i kritike demokratije
3edna vrsta razlikovanja demokratije od drugih politiDkih o!lika jeste uporeHivanje sa nedemokratskim
reGimima Fto Dini Sartori.
8rugi naDin je da se ukaGe na njene kritike i protivnike Fto Dini 8al.
"edemokratski o!lici politiDkih reGima su apsolutizam%autoritarizam%totalitarizam%diktatura i autokratija.
Apsolutizam znaDi koncentrisanje apsolutne vlasti u rukama jednog vlastodrFca Dija je vlast neograniDena i on
je iznad zakona.
Autoritarizam potiDe od autoriteta.(o je prihvatanje i poFtovanje vlasti.Autoritarizam i totalitarizam su reDi
koje potiDu iz komunistiDkih i faFistiDkih vremena.
(otalitarizam potiDe od totaliteta Fto o!uhvata i pokriva sve.4n ima pet karakteristika:sluG!ena
ideologija%masovna partija koju kontroliFe oligarhija na Delu sa voHom,firerom%monopol nad
medijima%teroristiDi sistem tajne policije i monopol drGave u ekonomiji.
8iktatura je%kako istiDe Sartori%forma drGave i struktura vlasti koja je neograniDena i diskreciona i a diktatorka
drGava je neustavna drGava u kojoj diktator krFi ustav koji mu omoguEava svaFta.
Autokratija je samopostavljanje odnosno kad se neko sam postavi za voHu ili to postaje
nasledstvom."asuprot tome demokratski princip podrazumeva da niko ne moGe sam da uzme vlast%
/o!ert 8al u kritiDare ili protivnike demokratije navodi anarhizam i starateljstvo.Anarhisti smatraju da je
moguEe zamisliti druFtvo !ez drGave.S o!zirom da je drGava po svojoj prirodi prinudna ona je nepoGeljna.8al
naglaFava razliku izmeHu dva stava koji se Desto meFaju.3edan je anarhistiDki i glasi da li je racionalno i
razumno pristati na drGavu %a drugi naDelo graHanske neposluFnosti ili naDelnog od!ijanja poFtovanja zakona
koji se ogleda u pitanju ako pristanem na drGavu moram li uvek da je posluFam=
Anarhizam poDiva na Detiri pretpostavke
1. "iko nije o!avezan da podrGi i poFtuje loFu drGavu
). Prinuda je karakteristiDna za sve drGave
.. Prinuda je po suFtini rHava
1. 8ruFtvo !ez drGave je ostvariva alternativa druFtvu sa drGavom
"a osnovu navedenih pretpostavki sledi pet zakljuDaka:
1. PoFto su drGave nuGno prinudne%sve drGave su nuGno i loFe
). PoFto su sve drGave loFe niko nema o!avezu da sluFa !ilo koju drGavu
.. poFto je druFtvo !ez drGave praktiDno ostvariva alternativa sve drGave tre!a ukinuti
1. demokratska drGava je joF uvek drGava i prinudna slila pa je kao takva joF uvek loFa
2. poFto !i zahtev za jednoglasnoFEu spreDio prinudu%one asocijacije u kojima se odluke donose na
takav naDin mogle !i !iti opravdane%ali takv asocijacija ne !i !ila drGava
U kritici anarhizma 8al navodi sledeEa dva argumenta:
1. U odsustvu drGave verovatno iEe i dalje postojati krajnje nepoGeljni o!lici prinude
). U jednom druFtvu !ez drGave moguEe je da pojedini Dlanovi steknu sredstva dovoljna za
stvaranje krajnje tlaDiteljske drGave
#ato je !olje pokuFati stvarnaje zadovoljavajuEe drGave nego pokuFati da se Givi u druFtvu !ez drGave.
3edna od alternativa demokratije je strateljstvo odnosno vladavina oda!arnih upravljaDa.4na ima svoje
poreklo u antiDkoj rDkoj i polazi od pretpostavke da o!iDan narod nije sposo!an da prepozna opFte do!ro.
"eFto drugaDiji pristup ima sistem zasnovan na zaslugama,meriokratija.4na znaDi da vladavinu tre!a
prepustiti kvalifikovanoj manjini s o!zirom na njihovo superiorno znanje i vrlinu.
"asuprot ovim stoji stav da odraslim i zrelim graHanima na kojima poDiva demokratija nisu potre!ni ni
stratelji ni paternalisti.
"rednosti demokratije u odnosu na druge vrste politikih reima
8al u svojoj knjizi 4 demokratiji navodi desetak razloga z!og kojih je demokratija u prednosti u odnosu na
nedemokratske alternative:
1. 8emokratija pomaGe da se vlada zaFtiti od autokrata
). 8emokratija garantuje graHanima !rojna osnovna ljudska prava koja nedemokratski reGimi ne
priznaju ili nepoFtuju
.. 8emokratija pruGa graHanima Firi spektar liDne slo!ode od drugih reGima
1. 8emokratija pomaGe ljudima da zaFtite svoje interese
2. 8emokratska vlada moGe pruGiti maksimalne moguEnosti pojedincima da praktikuju slo!odu
samoodreHenja da Give prema zakonima koje su sami iza!rali.
9. 8emokratska vlada moGe pruGiti maksimalne moguEnosti za moralnu odgovornost
?. 8emokratija podstiDe humani razvoj potpunije od !ilo koje alternative
@. 8emokratska vladavina samo moGe postiEi visok stepen politiDke jednakosti
9. Savremne predstavniDke demokratije ne vode ratove jedna sa drugom
1*. #emlje sa demokratskim vladama teGe da !udu ekonomski prosperitetnije od nedemokratskih
vlada.
"a kraju CC veka% iako nisu sve zemlje sa trGiFnom ekonomijom demokratske% sve demokratske zemlje
imaju trGiFnu ekonomiju.
U demokratskim zemljama je o!razovanje !olje% a o!razovanija radna snaga je sklonija inovacijama i
ekonomskom rastu.:ladavina prava%nezavisno sudstvo i sigurnija vlasniDka prava i ugovori stvaraju
pretpostavke za !olje ekonomske aranGmane.
'antington navodi i kako demokratske vlade daleko manje koriste nasilje protiv svojih graHana nego
autoritarne i da su demokratski sistemi mnogo otporniji na revolucionarne promene od autoritarnih.
8al zakljuDuje da demokratija ne garantuje da Ee svi njeni graHani !iti sretni% !ogati%zdravi ili pametni i da
Ee Giveti u miru ili pravdi.(e ciljeve ne moGe ostvariti ni jedna vlast ali prednosti koje ona pruGa Dine je
poGeljnijim od njenih alternativa.
=ru0t!eni konflikti
1. Pojam, uloga i funkcije dru0t!eni# konflikata
Konflikti su izrazito sloGen i viFeznaDan fenomen% a time i teFko precizno odrediv teorijsko,
analitiDki pojam i kategorija. Konflik i konfliktni odnosi% njihove !rojne vrste% aspekti i dimenzije
predstavljaju predmetnu osnovu istraGivanja !rojnih nauka od psihologije i antropologije do filozofije i
politiDkih nauka. Alen (uren konstatujiEi% s pravom% da
druFtveni suko!i proizvode druFtveni Givot% istiDe da su odnosi moEi 6druFtveni odnosi7 ono socijalno
polje unutar koga se odvijaju druFtvene !or!e. Akcija je po njemu druFtvena samo ukoliko je normativno
orjentisana i situirana u polje odnosa moEi i zajedniDkih kulturnih orjentacija. lavni cilj suko!a pritom je
!or!a aktera 6druFtvenih pokreta7 oko uspostavljanja odluDujuEe kontrole nad istoricitetom. SadrGajno%
pojam 6socijalnog7 konflikta 6od latinskog conflictusBsuko, ora, spor7 pokriva Ditav niz konfliktnih
interakcija razliDitog o!ima% violentnosti i intenziteta% od takmi-enja, napetosti, raspra!e, spora oko
rato!a, odnosno od (konfliktnog) partnerst!a do uzajamnog istreljenja.
5pak !rojni autori razlikuju konflikt od konkurencije% jer su odnosi konkurencije graniDno polje% tip
odnosa koji moGe% ali ne mora odvesti u suko! 6konflikt7. (akoHe konkurenciju definiFu kao trajnu i
neli-nu% dok je suko po!remen i li-an. $oralnim standardima% pravom%
reakcijama javnosti konflikt se minimalizije% kako !i se odrGala vrednost konkurencije. "a ovaj naDin
suko! se preko konkurencije prevodi u prilagoHavanje% kompromisno formiranje i odrGavanje odnosa
nadreHenosti,podreHenosti. 'ocijalni konflikt se mo<e odrediti kao olik socijalne
interakcije d!a ili !i0e aktera koji, moti!isani i !o>eni me>usono nespoji!im interesima da
poseduju ili kontroli0u odre>eno materijalno doro ili materijalnu !rednost, nastoje da onemogu8e,
podrede ili -ak uni0te drugu stranuCstrane.
"uGni konstitutivni elementi konfliktne interakcije su:
1. Sami konfliktni akteri
)."jihovi divergentni interesi
..Predmet,osnova spora
1.Sama konfliktna relacija% namera da se suparniDka strana ograniDi% potDini% uniFti
Prvi preduslov konfliktne interakcije je sama svest 6identitet grupe% svet o grupnim ciljevima7
aktera i jasno percipiranje suparniDke strane. Samo postojenje aktera i njihovih suprotnih interesa% jesu
neophodni% ali ne i dovoljni uslovi za iz!ijanje konflikta.
Stoga mora postojati predmat konflikta% a to moGe !iti% smatra :ladimir oati% stvar% socijalna pozicija
6pravo7% prostor ili sama egzistencija drugog su!jekta.
Ali tek sa postojanjem Detvrtog elementa% namere% konflikt postaje manifestno stanje.
Pored po!rojanih konflikti sadrGe i petu dimenziju% odnosno svoju funkciju 6efekat7 na
odrGenjeRizmenu stanja druFtvene ravnoteGe.(ime se uspostavlja relacija konflikt versus konsenzus%
odnosno uloga konflikata u dijalektici procesa naruFavanjaRo!likovanja druFtvenog konsenzusa.
Konsenzus,uspostavljeno stanje saglasnosti o osnovnim politiDkim vrednostima ili agreement upon
fundamentals% vrFi osnovnu ulogu okupljanja politiDke zajednice oko jednog niza zajedniDkih vrednosti.
&ez druFtvenih konflikata% ali i njihovog reFavanja% nema ni druFtvenih promena ni razvoja.
KritiDki posmatrajuEi relaciju konflikti,sta!ilan razvoj% Karl 8ojD razlikuje pozitivne i negativne
uticaje% odnosno razvojne efekte konflikata. 8ojD u pozitivne uticaje konflikata u!rojao: osujeEivanje
stagnacije% stimulisanje interesa i radoznalosti% Dinjenicu da su konflikti medijum preko koga se reFavaju
druFtveni pro!lemi i najzad fakt da konflikti pospeFuju druFtvene i personalne promene. (akoHe konflikti
pokazuju realne odnose moEi. "a taj naDin konflikt uspostavlja odreHeni o!rzac ponaFanja na osnovu
koga konfliktna strana moGe da predvidi stepen u kome Ee u!uduEe druga strana tolerisati njene interese.
"egativne posledice koje 8ojD zapaGa% jesu gu!itak vremena i energije za regulisanje konflikata%
produ!ljivanje postojeEih podela u druFtvu.
2. Dzroci i !rste konflikata
Kao Fto je i sam fenomen konflikata am!ivalentan i umnogome sporan tako su kompleski%
mnogostruki i netransparentni i stvarni uzroci konflikta. "a pojavnoj ravni Desto se stvara privid%
uzrocima se proglaFavaju stvarni ili izmiFljeni povodi ili tek epifenomeni stvarnih razloga konfliktnog
ponaFanja% meHutim ispod povrFine se kriju stvarni uzroci suko!a. Suko! u svojo osnovi% moGe !iti
interesno odreHen i uslovljen i izraGavati kompeticijuR!or!u interesa. 8alje uzrok konflikata moGe !iti
sudar kultura i vrednosti% nesaglasnostRrazilaGenje vrednosnih sistema% uz uzajamno razvijanje nasatojanja
za preo!raEanjem ili pokoravanjem.
Konfliktni osnov na prvom mestu mogu Diniti svi trajni i sistematski o!lici druFtvene 6klasne%
nacionalne% rodne% rasne7 najednakosti. /elacija izmeHu stepena nejednakosti i oFtrine konflikta u druFtvu
je% meHutim% krajnje indirektna% odnosno posredovana je delovanjem dva intervenirajuEa faktora:
prisutnom sveFEu o 6ne7legitimnosti rizika% kao i opremljenoFEu aktera materijalnim i kadrovkim
resursima koji pruGaju kakvu,takvu garanciju da se uopFte vredi upustiti u konflikt sa izgledima na !ar
delimiDan do!itak.
Prvi element% element svesti i njegov konstitutivni znaDaj za konfliktnu interakciju do!ro definiFe
(okvil konstatujuEi da zla koja su se dugo strpljivo podnosila% dok su izgledala neiz!eGna% postaju
nepodnoFljiva Dim se nametne ideja o opravdanosti i moguEnosti njihovog prevazilaGenja. "a drugoj
strani% izrazita asimatrija u distri!uciji moEi drGi u pokornosti noiGe klase.
5 vremenski relativno ograniDena stanja relativne deprivacije 6uskraEenosti7 grupeRklase poput
neravnoteGe izmeHu elemenata 6ugled% moE% !ogatstvo7 koji odreHuju grupnu poziciju i status% ili jaza
izmeHu efektivnog poloGaja i formiranih grupnih 6klasnih% generacijskih7 aspiracija% predstavljaju osnov
konfliktnih podela.
"eravnomeran poloGaj pojedinih podsistema duFtva i nesta!ilnost i neravnoteGe strukturnih promena
unutar modernizacijskih procesa su naredni% treEi uzrok iz!ijanja suko!a.
Petvrti% prateEi latentni izvor suko!a predstavljaju kontrapolirane i suprotstavljene ideoloFke doktrine
6politiDke% nacionalne% verske7 i njihovi nosioci.
4snovni kriterijumi klasifikacije konflikata:
1.Karakter konflikta
)."osiociRakteri konfliktne interakcije
..Sfere u kojima se javlja konflikt
1.Predmet konflikta
2.-ilj% odnosno efekti konfliktne promene% njihova 6ne7radikalnost
1.S o!zirom na prvi kriterijum karakter konflikta% odnosno odreHenje konflikta kao sredstva ili
cilja interakcije% +uis Kozer utvrHuje podelu na realistiDke i nerealistiDke konflikte. /ealistiDki konflikti
su prema Kozeru% rezultat realne suprotnosti namera i ciljeva dveju strana povodom odreHenog do!ra
6prava% interesa7. "erealistiDki konflikt nije prevashodno uzrokovan rivalstvom konfliktnih aktera oko
odreHenog do!ra% veE se potre!om oslo!aHanja od napetosti !ar jednog od njih. Uzroci ovih konflikata su
neprijateljski impulsi i agresivnost% dok je o!jekat od sekundarnog znaDaja koji moGe !iti Dak i
promenjen.
)."osiociRakteri konfliktne interakcije% njihove interne i eksterne relacije% Dine osnovu moguEe tri
klasifikacije konflikata:
1."a osnovu socijalno,strukturalnog kriterijuma razlikuju se klasni% nacionalni% verski% rasni% rodni%
generacijski konflikti.
)."a osnovu !roja stana,uDesnica u suko!u razlikujemo konflikte sa dva% tri i viFe uDesnika
.."a osnovu dominacije internih ili eksternih osnova i manifestacija suko!a% razlikujemo unutargrupne i
meHugrupne konflikte.
Klasni% kako meHuklasni tako i unutarklasni% konflikti Dine najvaGniji osnov socijalne dinamike unutar
pojedinih relativno homogenih% industrijskih druFtava.
..Po osnovu kriterija sfereRo!lasti u kojoj se odvijaju konflikti suko!e moGemo podeliti iako krajnje
uslovno prema njihovoj preteGnoj prirodi na ekonomske% politiDke% ideoloFke% kulturne.
1."aredni kriterijum klasifikovanja Dini predmetna osnova konflikta. Konflikt usvojoj osnovi moGe
imati suprotstavljene interese% poprimiti karakter razilaGenja i suko!a vrednosti i vrednosnih sistema ili
!iti izraz konflikataRkrize identiteta.
2.Poslednja klasifikacija polazi od kriterija radikalnosti nameravane promene% prema kojoj konflikte i
konfliktne aktere moGemo odrediti kao sistemske i umerene. U sistemskim konfliktima jedan ili viFe
aktera konflikta osporava same osnove sistema,dovodi u pitanje sam njegov opstanak. U sluDaju
umerenih konflikata% predmet suko!a je neki interes ili do!ro Diji gu!itak ili do!itak ne dovodi u pitanje
osnovnu matricu sistema. Sistemski konflikti su rat i revolucija.
3. +eneza, tok i is#od konflikta
enezu% tok i efekte konfliktne interakcije% dinamiku i inherentnu logiku konflikta najpregnantnije
je izrazio /alf 8arendorf.
Po njemu% unutar strukturalnog suko!a oko vlasti u vladavinskim udruGenjima:
17 postoje dve grupe sa razliDitim interesima,latentni interesi i kvazi grupe
)7 pod odreHenim uslovima kvazi grupe se organizuju u celine sa manifestno razliDitim interesima,
interesne grupe
.7 interesne gupe su u suko!u oko odrGavanjaRizmene statusa Suo,a
17 konflikt vodi promenama strukture kroz promene odnosa klasne vlasti% pri Demu je stepen promena
odreHen intenzivnoFEu suko!a
Kada do otvorenog konflikta doHe suko!% ukoliko se u njemu ne posreduje% pokazuje inherentnu logiku
samohranjenja,eskalacije i iracionalizacije. 4n zahteva sve veEe angaGovanjeresursa konfliktnih aktera%
izaziva rastuEi oseEaj neizvesnosti i vodi sve disparatnijem viHenju uzroka i vinovnika suko!a.
u!itak elementarnog poveranja u drugo stranu% rastuEi oseEaji straha i nesigurnosti vode stvaranju
mrGnje i neprijateljstva.
/astuEa iracionalizacija transformiFe poDetne motive i uzroke suko!a u geslo,po!eda 6ili !ar osveta i
nanoFenje gu!itaka protivniku7 po svaku cenu.
+ogiku razvoja% produ!ljivanja i okonDanja konfliktaRkrize% njen spiralni tok % do!ro ilustruje sledeEi
niz interakcijskih sekvenci Parlsa $ek Klilenda:
17 KonstituiFu se odelite grupe grupe sa suprotstavljenim projektima
)7 "ijedna strana ne odstupa od svojih interesa% zahteva
.7 Krug moguEih reFenja se suGava
17 Kriza se intenzivira
27 5nformacije se selektiviraju a optika aktera suGava i svodi na neposrednu !uduEnost
97 8olazi do maksimalne homogenizacije i mo!ilizacije
?7 Konflikt dostiGe klimaks zaoFtrenosti% taDku gde se ili stupa u pregovore ili se pri!egava
upotre!i sile
Konfliktna interakcija moGe rezultirati krajnje razliDitim ishodima. 4konDanje konflikta% odnosno krajnji
ishod % rezultat konfliktne interakcije% posmatran iz ugla 6re7distri!ucije odnosa moEi izmeHu aktera
predstavljaju situacijeRstanja:
17 Po!ede jednog% odnosno poraza drugog aktera
)7 UspostavljanjeRodrGavanje odnosa dominacijeRpotDinjavanja
.7 /avnoteGa snaga% postizanje manje ili viFe sta!ilnog i trajnog kompromisa
"eophodnim pretpostavkamaRuslovima institucionalizacije konflikata Diji je osnovni smisao da o!aveGe
aktere na poFtovanje odreHenih pravila% 8arendorf smatra:
17 4!ostrano prihvatanje pravila igre
)7 8o!ru internu organizovanosti i disciplinovanost aktera% odnosno postojanje autoriteta koji
garantuje sprovoHenje o!aveza
.7 Prethodno formirano stanje sveti kojim se priznaje neiz!eGnost konflikta i uvaGava% ako ne
sama opravdanost ono !ar realnost interesa suparniDke strane
%. Prego!aranje
Procedure i razliDiti pristupi i metodi reFavanju konflikta % odnosno njihova !lagovremena i
nepristrasna primena imaju odluDujuEi znaDaj za kanalisanje suko!a.
-entralnu ulogu i znaDaj ima uspostavljanje procesa pregovaranja.
Prego!ori zapra!o predsta!ljaju dijalog, strukturisan i proceduiran, me>usonu razmenu
mi0ljenja (oa!e0tenja, predloga, argumenata i za#te!a) strana u sporu (i posrednika), odnosno
nji#o!i# o!la08eni# predsta!nikaBprego!ara-a. Osno!ni cilj je da se strane u sporu podstaknu,
uede ili -ak pri!ole, na sklapanje sporazuma o okon-anju ili ar ula<a!anju konflikta.
Pristajanje na pregovore predstavlja osnovni preduslov% a sami razliDiti o!lici pregovora i
pregovaraDkih procedura 6direktni i pregovori preko posrednika% !ilateralni i multilateralni o!lici
pregovora7 okvir za rutinizaciju i pacifikaciju konflikta i njihovo 6raz7reFenje.
/edosled poteza koji se preduzimaju u procesu pregovaranja moGe se% prikazati na sledeEi naDin. Prvo
se identifikuju predmet i akteri konflikta i nastoji da se uspostavi njihova elementarna komunikacija,da se
dovedu za pregovaraDki sto. Pregovorima o!iDno prethodi faza pretpregovora koja sadrGi aktivnosti izrade
spiska pitanja i prioriteta.
Preciznom identifikovanju pro!lema i interesa i preduzimanju mear za uspostavljanje komunikacije i
poverenja izmeHu konfliktnih aktera% sledi izgradnja !ez!ednosnih aranGmana% pravila i mehanizama
kojima se spreDava Firenje i eskalacija suko!a.
KonaDno% kom!inovanjem razliDitih pregovaraDkih logika% metoda% taktika i sredstvava% aktivnost se
usmerava na postizanje trajnijeg reFenja konflikta.
"eaktivnost je pregovaraDka taktika koju odlikuje mala !riga za o!e vrste posledica i po se!e i po
drugu stranu.
PropuFtanje je pasivna strategija koju odlikuje mala !riga za sopstvane% uz istovremenu stvarnu ili tek
racionalnu% !rigu za posledice po drugu stranu.
8ve kljuDne proaktivne taktike su nadmetanje i reFavanje pro!lema.
U osnovi nadmetanja stoji velika !riga za sopstvane% uz malu !rigu za interese druge strane% praEena
verom u moguEnosti iznuHivanja ustupaka i popuFtanje druge strane.
(ri !lage taktike zavoHenja protivnika Dine:
17 PodilaGenje% odnosno posredno laskanje
)7 :oHenje igre% fingiranje nesposo!nosti i z!unjivanje protivnika
.7 "ametanje konkurentu oseEaja krivice
4Ftre% ofanzivne stilove nadmetanja predstavljaju:
17 U!eHivanje% uveravanje druge strane da je prihvatanje naFeg stava i u opFtem interesu druge
strane
)7 Pretnje
.7 "eopozivo o!avezivanje
/eFavanje pro!lema je taktika pregovaranja koja u osnovi ima istoremeno veliku !rigu za posledice i po
se!e i po drugu stranu.
Prva njegova tehnika je uveEavanje kolaDa % odnosno pravilo da se konflikt moGe razreFiti ako se
prethodno uDesnici konflikta saglase da uveEaju koliDinu do!ara koja raspodeljuju.
Ako to nije moguEe% ide se na to da se jednoj strani ponudi o!eFteEenje.
Ukoliko uDesnici u konfliktu do!ro poznaju interese% potre!u i logiku drugih strana% o!eFteEenje se
moGe razviti u smanjivanje gu!itka. "ajsofisticiranija je tehnika premoFEavanja pro!lema% koja zahteva
poznavanje interesa% druge strane.
/azvijena strategija pregovaranja podrazumeva i izradu prezciznog plana pregovaranja koji sadrGi i
operativna metodska pravila% poput pravila da pregovore tre!a poDeti lakFim pitanjima.
Pesto se u situacijama !lokade pregovora ili Dak i pre njihovog formalnog zapoDinjanja ide na
koriFEenje tri taktike prikrivenog reFavanja pro!lema.
Prvu Dini odrGanje kontakta iza scene% koja omoguEuje veEu fleksi!ilnost.
8ruga je angaGovanje posrednika% koja otklanja opasnost od gu!ljanja imidGa.
"ajzad stranama u konlfiktu i medijatorima je na raspolaganju i slanje signala i indirektnih poruka
kao sredstvo da se prevaziHe !lokada pregovora.
Krajnji rezultat pregovaraDkog procesa,usvojeno reFenje po svom karakteru moGe !iti trenutno%
etapno% ili relativno trajno i dugoroDno.
KratkoroDna reFenja su rezultat o!ostranih ustupaka ili reciproDnih koncesija.
Ako se do reFenja dolazi posredovanjem% najDeFEe se otvara negativnim ili pozitivnim
sankcionisanjem odreHenih ponaFanja aktera.
#a raliku od privremenih i etapnih% dugoroDna reFenja sadrGe odreHenu formulu sporazumevanja.
8o!ar okvir za trajno reFenje sadrGi dakle univerzalno primenljive principe i !azira na
konceptualnom ralikovanju formiranih zahteva i iznetih argumanata od stvarnih !aziDnih interesa i
potre!a aktera.
7?";R;'
1. POAA$ 7 =;:7?797AA 7?";R;'A
5nteres > latinski interesum% interesse% sto znaci ucestvovavti% !iti izmedju. Anticka i srednjovekovna
filozofija i politicka misao nisu poznavale pojam interesa u danasnjem smislu te reci. U podlozi svih
interesa leze ljudske potre!e. #!og toga se cesto interes definise kao politicki izrazena ili osvescena
potre!a. Kant razlikuje patoloske interese cula za ono sto je prijatno i korisno i sto proizilazi iz potre!e i
prakticne interese uma za ono sto je do!ro i sto !udi potre!u. kao sto vrednosti uticu na sadrzaj i
fizionomiju interesa% tako i interesei% s druge strane% izuzetno znacajno ucestvuju u formiranju% odrzavanju
ili promeni sistema vrednosti. Pojam interesa pripada grupi relacionih kategorija kojima se iskazuje
odredjeni drustveni odnos. (a karakteristika vazi za sve modalitete ispoljavanja interesa i !ez o!zira da li
je njihov nosilac pojedinac ili kolektiv. -ak i kada je najneposrednije vezan za licnost% individualni
interes se odredjuje u relaciji prema interesima odredjene ljudske zajednice% organizacije ili drustvene
skupine kojoj pojedinac pripada. 5nteres se cesto% a narocito u politickom prostoru% javlja u prerusenom i
prikrivenom o!liku > tad kao pojam nosi i mnoge ideoloske sadrzaje. Analiza interesa nam omogucuje da
otkrijemo cesto skrivene% du!inske uzroke politickih konflikata i drustvenih potresa. S druge% pak% strane%
interesi mogu i da zamagle drustvenu stvarnost stvarajuci ideoloske koprene u politickoj sferi% a
pothranjujuci za!lude i predrasude udrustvenoj teoriji. 'elvecijus je smatrao da je interese svemocni
caro!njak koji u ocima svih !ica menja izgled svakog predmeta. 'a!ermas interesima naziva osnovne
orijentacije koje su vezane za odredjene fundamentalne uslove moguce reprodukcije i samokonstituisanja
ljudskog roda% naima za rad i interakciju. Stoga te orijantacije nisu usmerene na zadovoljavanje
neposredno empirijskih potre!a% nego za resavanje sistemskih pro!lema uopste. 5nteresi se pojavljuju kao
najsnazniji motivacioni factor politicke akcije. Sa stanovista kategorije interesa% politicki sistem se moze
odrediti kao jedinstvo institucionalnih struktura i politickih procesa i odnosa% sa osnovnom f,jom da vrsi
selekciju i konvertovanje razlicitih interesa u politicke odluke. Stepen demokraticnosti nekog politickog
sistema moze se direktno meriti otvorenoscu politickih institucija i procesa politickog odlucivanja prema
razlicitim interesima i njihovoj mogucnosti da pod sto ravnopravnijim uslovima udju u politicku igru
2. 64A'79?; ";OR7A; 7?";R;'A
(omas 'o!s u +evijatanu razlikuje prirodno stanje% u kome vladaju egoisticni nteresi 6covek je coveku
vuk7 i drustveno stanje% u kome nastaje drzava na osnovu ugovora kojim ljudi prenose deo svojih
prirodnih prava na suverena. Postojanje drzave je neophodno% jer je coveku egoizam urodjen. Suverena
vlast% po 'o!su% uredjuje i regulise interesne konflikte i utvrdjuje zajednicki interes. 5pak% u sudaru istine i
ljudskih interesa% istina !i gore prosla. 8zon +ok smatra da se u prirodnom stanju jednakost ljudi
o!ez!edjuje delovanjem prirodnih zakona. 8rzava i gradjansko stanje nastaje da !i se sankcionisalo
delovanje tih prirodnih zakona% t.j. da !i se lakse resavali interesni sporovi% da !i se osiguralo izvrsenje
presuda povodom tih sporova i da !i se garantovala svojina kao prirodno pravo. #an #ak /uso smatra da
je drustvena nejednakost% koju on zove politickom nejednakoscu% uzrokovana privatnom svojinom.
Upozorava i da najjaci 6interes7 nikad nije dovoljno jak ako svoju snagu ne pretvori u pravo% a poslusnost
u duznost. #a 'elvecijusa je uloga koju imaju zakoni interesa u covekovom duhovnom svetu analogna
zakonima kretanja u fizickom svetu% pa je interes univerzalni kljuc za razumevanje ljudi i njihovih
delovanja. 'ol!ah sve odnose medju ljudima posmatra kroz prizmu interesa% odnosno korisnosti i
upotre!e. 4n kaze da altruizam drustva pociva na egoizmu pojedinaca i da se licni interes svakog clana
moze okrenuti u opstu korist zajednice.
3. 6O?9;P97AA 7?";R;'A 64A'79?O+ 475;RA473$A
4dlike teorijske koncepcije su:
a7 individualizam: jedini stvarni interes u drustvu je interes pojedinca% a interes zajednice moze
samo da !ude skup pojedinacnih interesa njenih clanova
!7 politicki li!eralizam: drzava > nocni cuvar slo!odne ekonomske utakmice% a slo!odna inicijativa
pojedinca% rukovodjenih egoisticnim interesima o!e!edjuje opste drustveno !ogatstvo i srecu
c7 pragmatizam: interes pojedinca odlucujuci je kriterijum istine i norma drustvenog ponasanja%
ono sto je u interesu pojedinca% to je u krajnjoj liniji naj!olji interes za drustvo kao celinu
d7 utilitarizam: korist i sreca su vrhunski kriterijumi morala i ljudskog ponasanja% a interes jeste
emanacija koristi% t.j. ostvariti interes znaci ostvariti zadovoljstvo% korist% srecu.
&entam stavlja interes pojedinca u srediste drustvenog sistema vrednosti. Po njemu% izmedju interesa
pojedinca i drugih ljudi i zajednice kao celine vlada harmonija. 4na se uspostavlja spontano iprirodno%
delovanjem zakona i logike trzista: razmenom koristi za korist% a interesom za interes. -ovekova
neodoljiva teznja da stice i prisvaja materijalna !ogatstva je jedina saglasna istinskoj ljudskoj prirodi.
5nteres zajednice moze samo da !ude skup pojedinacnih interesa njenih clanova. 8zon Stjuart $il smatra
da su korisnost i sreca najvisi kriterijumi moralnosti. Korisnost je krajnji oslonac svih etickih pitanja% ali
to mora da !ude korisnost zasnovana na trajnim interesima coveka kao naprednog !ica. 3edina slo!oda
koja zasluzuje to ime je slo!oda da trazimo svoje sopstveno do!ro na svoj nacin% ukoliko ne pokusavamo
da to drugima uskratimo ili ih ne sprecavamo u naporima da je postizu.
%. @;+;4O/A 7 $AREO/A ";OR7AA 7?";R;'A
Prva !itna karakteristika 'egelove teorije je da su pose!ni interesi posredovani opstim. (akodje% i
pojedincevi interesi daju opsti sadrzaj i opsti interesi !i !ili prazni !ez pojedinacnih. 8ruga !itna karakt.
je da se stanoviste o preovladavanju partikulariteta interesa 6uzdizanje pose!nosti u opstost7 nudi u dve
mogucnosti: Prvi nivo je gradjansko drustvo. U njemu postoji spoljasnja povezanost i iz nuzde% odnosno
formalna opstost i formalna slo!oda > t.j ne,umni opsti interes.. 8rugi vid je drzava. 8rzava je poostrenje
istinitog% odnosno umnog opsteg interesa. (reca !itna karakt. dijalekticka povezanost pose!nih i opstih
interesa. Svrha drzave je opsti interes kao takv% a u tome% kao svojoj supstanciji% odrzanje pose!nih
interesa. opsti interes ne vazi i ne izvrsava se !ez pose!nog interesa. 8ijalekticko stanoviste je zajednicko
za 'egela i $arTa. "ovo u $arTovoj koncepciji interesa je pomeranje tezista u odnosu nad tada
dominantnu relaciju interes pojedinca > interes drustva. marT nudi trece resenje i stavlja kljucni akcenat
na kategoriju klasnih interesa. "ajvaznija karakteristika interesnih podela u svim dosadasnjim
civilizovanim drustvima je klasna polarizacija. Antagonisticki suko! interesa dovodi do stvaranja klasa i
klasne !or!e. Klasni suko!i su osnovni drustevni suko!i i oni na !itan nacin odredjuju istroijski razvoj.
&. 'A/R;$;?; 6O?9;P97A; 7?";R;'A
3avlja se dihotomna podela na o!jektivisticke 6o!jektivno,materijalna dimenzija7 i su!jekitivisticke
6su!jektivno,psiholoska dimenzija7 koncepcije interesa. #ajednicko za teorije o!j. interesa je shvatanje da
interes jeste nesto sto postoji nezavisno od su!jekata i njihovog saznanja. Su!j. koncepc. interesa
podrazumeva da se odredjena stanja svesti% osecanja% zelje i htenja neodvojiva od psiholoske motivacije
pojedinaca. $ek Ajver deli interese na interese,ciljeve 6su!j. dimenzija7 i interese,sredstva 6o!j.
dimenzija7. ;ridrih% analogno ovoj% deli interese na idealne i mterijalne. Savremeni teoreticari se cesto
dele na uni!erzaliste 6opsti interes je opsta volja% opste do!ro ili javni interes > podrazumevajuci pod tim
siroko prihvacen medju clanovima drustva konsenzus ili legitimitet% organizovanog politickog autoriteta
6uglavnom drzava7% koji uredjuje i uskladjuje konfliktne interese7 i na partikulariste 6javni interes je za
njih rezultat grupne !or!e pose!nih interesa% odnosno rezultanta medjudejstva grupa za pritisak7. Postoji i
trihotomna podela na racionalisticke% idealisticke i realisticke teorije. lendon Su!ert o!razlaze ovu
klasifikaciju na sledeci nacin:
a7 racionalisticke teorije: opsti interes se odredjuje zajednickim vrednostima koje dele svi gradjani
!7 idealisticke teorije: od!acuju se se!icni grupni interesi i politicke partije se smatraju amoralnim
institucijama. "ajizrazitiji predstavnici su americki federalisti koji se zalazu za politicki sistem u kome ce
jaki predsednik% nezavisni kongresmen% do!ra administracija i mudri sud vrsiti artikulaciju svih interesa.
c7 realisticke teorije: od!acuju ideju o jedinstvenom javnom interesu% smatrajuci da je politika
proces uslovljen !or!om razlicitih grupnih interesa% kojima se jedino priznaje realnost u drustvenom
zivotu.
Artur &entli gleda na politiku kao na !or!u grupa za realizaciju svojih interesa. #a njega su grupa i interes
dva sinonimna pojma% dve strane istog novcica. "e postoji grupa !ez sopstvenog interesa. 5nteres je
ekvivalent grupe. 8a !i iz!egao% ili !ar u!lazio su!jektivizam u pristupu interesima% &entli poistovecuje
interes sa delatnoscu grupe. 5nteres nije nista drugo do nastojanje grupe da postupa ili deluje na odredjeni
nacin. pristupa. Svoje shvatanje drustva i odnosa opstih i pose!nih interesa% kao i uloge grupa u tom
odnosu% &entli je najjasnije i najsazetije iskazao u poznatoj definiciji: ASamo drustvo nije nista drugo
nego slozena celina 6kompleT7 grupa koje ga cineB. 8ejvid (ruman smatra da ideja opsteg ili javnog
interesa jeste jedna vrsta politickog mita i da nema legitimitet saznajne kategorije. (ruman smatra da
interesna grupa oznacava svaku onu grupu koja% na osnovu jednog ili vise zajednickih stavova% postavlja
odredjene zahteve drugim drustvenim grupama u cilju uspostavljanja% odrzavanja ili prosirenja onih
o!lika ponasanja koji su dopusteni na osnovu tih stavova. teorije interesnih grupa i teorije moci u
lokalnim zajednicama mozemo zajednicki nazvati grupnoBpluralistickim teorijama interesa i mozemo
konstatovati da:
17 gr,pl teor. int. predstavljaju specificnu vrstu konfliktnih teorija interesa. Pluralitet interesa i
konflikt interesnih grupa ne prekoracuju odredjene granice sistema% vec su u f,ji srednjeg iz!ora.
)7 pristup poltici sa stanovista !or!e razlicith grupa za ostvarivanje sopstvenih interesa i
redistri!uciju politicke moci% omogucio je da se sagleda koloritno !ogatstvo politickih aktivnosti% pojava i
procesa u ovom tipu politickog sistema. 5nteres% sta vise% cine zajednicki stavovi.
(ruman pravi razliku izmedju potencijalnih i organizovanih interesnih grupa% odnosno potencijalnih i
organizovanih interesa. 5pak% u njegovom modelu sredisnje mesto zauzimaju organizovane interesne
grupa% a potencijalne interesne grupa degradira na status residualne kategorije i ne analizira kljucni
momenat prerastanja potencijalnih u organizovane interesne grupe. Politicke interesne grupe% po njemu%
svoje zahteve teze da ostvare pritiskom na drzavnu vlast% pa se cesto nazivaju u literutiri i grupama za
pritisak. Pluralisticke teorije moci u lokalnim zajednicama uspostavljaju vezu izmedju interesa i moci%
koncetrisuci svoja istrazivanja i analize na pro!lem distri!ucije moci u procesima politickog odlucivanja
u lokalnim zajednicama. Savremene pl. teor. polaze od pretpostavke da je politicka moc u jednoj zajednici
podeljena na mnostvo razlicitih su!jekata 6interesnih grupa% odnosno grupa za pritisak7. 4vim se od!acuje
postavka teoreticara elite 6kao sto je npr $ils7 da svakom lokalnom zajednicom nuzno dominira neka
grupa% odnosno elita. Po pl. teor., niko unapred nema pre!last u jednoj zajednici, gradu, odnosno,
struktura moci je promenlji!a i nestailna. +ogika pluralistickog istrazivanja politickih procesa drzi
sledece sheme:
a7 oda!rati jedan !roj kljucnih politickih odluka
!7 identifikovati lica ili grupe koje su aktivno ucestvovale u njihovom donosenju
c7 istrazivati njihovo stvarno ponasanje u tom procesu
d7 utvrditi i analizirati ishod procesa odlucivanja.
Postavlja se tako pitanje sta je sa grupama i pojedincima kada ne ucestvuju u procesu donosenja neke
odluke. :rlo cesta situacija ne,odlucivanja iskljucena je iz pl. modela pod krajnje pro!lematicnom
prepostavkom da samo od interesa i preferencijap ojedinaca i njihovih grupa zavise hoce li ili nece
ucestvovati u procesu donosenja neke vazne odluke. Sledeca primed!a pl. modelu je da nidge ne pruza
jasne kriterijume za razlikovanje vaznih od nevaznih politickih sporova i odluka% kljucnih i perifernih
politickih pitanja. 5pak% ove teorije opisuju do!ro javnu stranu stvari i njihova je deskriptivna vrednost
znacajna. #amerka koja ostaje ja da sira drustvena uslovljenost interesnog grupisanja ili odnosa moci u
lokalnim zajednicama cesto jeste zanemarena ili ipak iskljucena iz polja teorijskog i istrazivackog
interesovanja.