.

.
|1|
Spolj notrgovinska arbitraa

Spoljnotrgovinska arbitraa je institucionalna meunarodna privredna arbitraa sa seditem u
Beogradu. Ona reava sporove svih vrsta iz meunarodnih poslovnih odnosa.ezdesetogodinja
tradicija (osnovana !"#$% na hiljade reenih sporova% gotovo zanemarljiv broj odluka
ponitenih u postupku sudske kontrole od stranedravnih sudova% predstavlja garanciju
objektivnog i nepristrasnog suenja.
Obeleja
Spoljnotrgovinska arbitraa je&
'nstitucionalna (stalna$ arbitraa postoji pri (rivrednoj komori Srbije% asocijaciji srpskih privrednika)
*eunarodna)
Opteg tipa zato to reava sve vrste sporova proisteklih iz meunarodnih poslovnih odnosa)
Otvorenog tipa jer joj se moe obratiti svaka zainteresovana stranka za reavanje spora za koji je ugovorena njena
nadlenost)
+ najve,em broju slu-ajeva reava sporove izmedu doma,ih i stranih lica)
.utonoman i privatan (nedravni$ pravosudni organ zasnovan na volji stranaka)
/ezavisna je u odnosu na asocijaciju pri kojoj je osnovana)
.rbitri mogu da budu doma,i i strani dravljani)
.rbitre imenuju stranke% sa liste arbitara ili van nje) jedino predsednik arbitranog ve,a mora da bude sa liste
arbitara)
Samostalna u svom radu.
Nadlenost
Spoljnotrgovinska arbitraa% ukoliko su stranke ugovorile odnosno prihvatile njenu nadlenost%
reava svesporove iz meunarodnih poslovnih odnosa.
Usluge mirenja
Spoljnotrgovinska arbitraza sprovodi postupak mirenja u slu-ajevima u kojima moe biti
nadlena za reavanje sporova% bez obzira da li je ugovorena njena nadlenost% ukoliko joj se
stranke obrate. (ostupak mirenja okon-ava se poravnanjem zaklju-enim potpisivanjem
zapisnika u kome je konstatovano da su se stranke poravnale. .ko stranke to saglasno predloe%
moe se poravnanje postignuto u postupku za mirenje doneti u vidu arbitrane odluke.
Postupak
(ravilnik o Spoljnotrgovinskoj .rbitrai (0S1. glasnik 2S00 br. 3456#$ sadri savremena reenja
meunarodne arbitrane doktrine i prakse prilagoena karakteru Spoljnotrgovinske arbitrae.
Odredbama pravilnika osigurana je brzina i e7ikasnost samog postupka i kvalitet arbitrane
odluke i to se naro-ito odnosi na&
Ovla,enje arbitrae% odnosno samih arbitara da odlu-e o svojoj nadlenosti%
/eparan broj arbitara. Sporove reavaju arbitar pojedinac ili arbitrano vece sastavljeno od tri arbitra% to zavisi od
volje stranaka. +koliko o tome nema sporazuma stranaka% kriterijum je vrednost spora)
(ravo stranke da sama izabere svog arbitra%
(recizno odreivanje rokova u kojima su stranke dune da imenuju svog arbitra% odnosno da arbitri stranaka izaberu
predsednika arbitranog ve,a. +koliko stranke ne iskoriste svoje pravo imenovanja arbitra% organ imenovanja je
predsednik .rbitrae%
Spre-avanje stranke da svojom pasivno,u osujeti sprovoenje arbitranog postupka% uvoenjem u novi (ravilnik
odredaba o e7ikasnom dostavljanju%
Svoenje trajanja arbitranog postupka na rok od godinu dana od konstituisanja arbitranog ve,a ili izbora arbitra
pojedinca% odnosno od uplate arbitranih trokova%
(redvieno trajanje arbitranog postupka na rok od godinu dana od konstituisanja arbitranog ve,a ili izbora arbitra
pojedinca% odnosno od uplate arbitranih trokova%
8ednostepenost postupka& arbitrana odluka je kona-na i protiv nje nema mesta albi. Ona ima snagu pravosnane
presude redovnog suda%
Sekretarijat arbitrae na odluku stavlja svoju klauzulu izvrnosti u ta-no propisanom roku%
.rbitrani trokovi% koje tuilac upu,uje prilikom podizanja tube obuhvataju i trokove registracije i arbitrane
trokove i naknade za rad arbitra. (o okon-anju postupka% na stranke se rasporeuju arbitrani trokovi srazmerno
uspehu u sporu.
Preporuena klauzula
Spoljnotrgovinska arbitraa pri (rivrednoj komori Srbije u Beogradu preporu-uje strankama da
pri ugovaranju unose slede,u klauzulu&
Stranke su saglasne da svaki spor u vezi ovog ugovora bude kona-no reen od strane
Spoljnotrgovinske arbitrae pri (rivrednoj komori Srbije uz primenu njenog (ravilnika.
Organizacija Spoljnotrgovinske arbitrae
+pravu Spoljnotrgovinske arbitrae -ine predsednik% dva potpredsednika% predsednitvo u uem
sastavu i predsednitvo u irem sastavu.
(redsednik .rbitrae vri imenovanja arbitara ukoliko to ne u-ine stranke% odnosno arbitri stranaka.
(redsednitvo u uem sastavu sa-injava predsednik% dva potpredsednika i sekretar arbitrae. Ono odlu-uje prima
7aciae o postojanju arbitranog ugovora% o izuze,u arbitara% o kona-nom imenovanju arbitra ako je stranka stavila
primedbu u pogledu njegove nepristrasnosti i nezavisnosti i razmatra arbitrane odluke u pogledu 7orme i arbitrane
prakse u pojedinim pitanjima.
(redsednitvo u irem sastavu sa-injavaju predsednik% dva potpredsednika% sekretar i devet -lanova iz redova
arbitara. Ono vri nadzor nad primenom pravilnika i prati i razmatra praksu reavanja sporova.
Tarifa arbitranih trokova
(rilikom podnoenja zahteva za arbitrau ili tube% protivtube ili prigovora kompenzacije%
stranka u pitanju je duna da poloi Sekretarijatu .rbitrae 466%66 9+2 na ime registracionih
trokova za rad Sekretarijata.
Vrednost spora u EUR Osnov obra una u EUR
do 5.000 900 EUR
od 5.000 - 10.000 900 EUR + 15% na iznos preko 5.000 EUR
od 10.000 - 20.000 1.650 EUR + 12% na iznos preko 10.000 EUR
od 20.000 - 30.000 2.850 EUR + 9% na iznos preko 20.000 EUR
od 30.000 - 70.000 3.750 EUR + 6% na iznos preko 30.000 EUR
od 70.000 - 100.000 6.150 EUR + .5% na iznos preko 70.000 EUR
od 100.000 - 500.000 7.500 EUR + 3% na iznos preko 100.000 EUR
od 500.000 - 1.000.000 19.500 EUR + 1!5% na izn. preko 500.000 EUR
od 1.000.000 - 2.000.000 27.000 EUR + 0!81% na izn.preko 1.000.000 EUR
preko 2.000.000 35.100 EUR + 0!% na izn.preko 2.000.000 EUR

.
o My Documents
o My Collections
o Messages
o Settings
o Help
o Log Out
1
/ 42
"ear#$ %i&$in
Download this Document Ior Free
POJAM ARBITRAZE
Arbitraa je na in reavanja sporova izmedju lica u pravnom odnosu.
Arbitraa je na in reavanja sporova koje stranke dogovore, od strane lica koje
ugovorne strane odrede sporazumom o arbitai. Arbitraom se i naziva organ ili
telo ne dravnog karaktera koje reava spor.
Osnovna karakteristika arbitrae je privatno reavanje spora.
Arbitaa je konkurent dravnom sudu, jer je arbitrana odluka izjedna ena sa
sudskom.
Da li arbitraa moe reavati spor zavisi od svake drave.
Arbitrano pravo je disciplina koja je u stalnoj evoluciji, jer drava ne regulie
detaljno arbitrau, ve je stvara praksa.
Postoje razli ite tendencije u Svetu- da arbitraa sve vie li i na dravni sud i
zbog toga je u stalnoj evoluciji.
Arbitraa se smatra privatnom sudskom juresdikcijom, kvazi sudom i tei se da
ona ima snagu suda.
Za arbitriranje se pla a naknada.
ELEMENTI ARBITRAZE
1* Sporazum stranaka bez njega nema arbitraze
Po pravilu su to ugovorne strane, ugovor moze biti o bilo kom konIliktu
izmedju dva lica.
2* Dozvoljenost od strane drzave Dozvoljenost se predvidja u zakonu.
Zakonom o arbitai regulisana su odredjena pitanja vezana za arbitrano
reavanje sporova. Ovaj zakon uredjuje arbitrano reavanje sporova
unutar jedne zemljebez stranog elementa. Zakon se primenjuje kada je mesto
arbitrae na teritoriji Srbije. Zakon se moe primeniti i u inostranstvu ako e
odluka biti izvrena na teritoriji Srbije.
3* Arbitrabilnost- Podobnost spora za arbitrazu.
4* Da su arbitri koji resavaju spor privatna Iizicka lica.
To su proIesionalci i u Svetu ne moraju biti pravnici.
5* Da postoji arbitrazna odluka koja obavezuje stranke.
Ovo je razlikuje od medijacije
Arbitrana odluka ima snagu pravosnane sudske odluke
Stranke uglavnom dobrovoljno izvravaju odluku.
Ako je doma a odluka stranka moe uloiti tubu za ponitenje.
6* Naknada za rad arbitara.
Naknadu odredjuje arbitraza, ne resava spor dok se ne uplati naknada.
PRIMENA ARBITRAZE
Naj e e se primenjuje u privrednim i poslovnim odnosima.
U radnim sporovima.
U gradjanskim odnosima.
U profesionalnim udruenjima izmedju lanova.
U oblasti sporta klubovi i igra i.
PODELA ARBITRAZE PREMA IZVORIMA

DRZAVNA Zasniva se na zakonu.

MEDJUNARODNA Proizilazi iz medjunarodnih dokumenata.

AUTONOMNA Pravo koje nije stvorila drzava. Najvazniji izvor pravilnik o
arbitrai i pravila o arbitrai.
PRAVILA:
Opte arbitrano pravo.
Specijalizovano arbitrazno pravo sportsko , trgovinsko.
U sporovima o arbitrai esto stoji da e stranke mirnim na inom reiti spor a
ako ne onda arbitraom.
Postoje dva odgovora: Zastaje se sa arbitraom dok se ne rei mirno.
Ne zastaje se sa arbitrazom.
Abitar ne moze biti onaj koji je ucestvovao u postupku mirenja.
ISTORIJAT ARBITRAZE
Stara Gr ka institucija.
Vrlo razvijena u srednjem veku naro ito u privrednim sporovima.
Arbitraa je starija od sudova kao na in reavanja sporova.
Stranke polaze od toga da su delimi no u pravu
Da bi se reavalo po pravi nosti to mora biti izri ito navedeno u sporazumu.
Kolevka arbitrae je Francuska
1857 Formirana je Trgova ka Komora Srbije, a u okviru nje izabrani sud.
PREDNOSTI I NEDOSTACI ARBITRAZE
Prednosti:

ProIesionalnost arbitara o tome vode racuna same stranke

Izbor arbitra vrsi se u ugovoru i u skladu sa njim. U ugovoru moze biti
odredjeno lice koje e biti arbitar ako dodje do spora. Spor moe reavati
arbitar pojedinac a stranke su dune da ga izaberu, ako ne imenuje ga
organ imenovanja. Ako je predvidjeno da spor reavaju 3 arbitra svaka
stranka imenuje svog arbitra a sporazumno biraju tre eg. Ako stranka ne
imenuje svog arbitra onda to ini organ imenovanja. Postoje 3 situacije
kada imenuje organ imenovanja: Kod ogranizovanih institucija, ako je
organizovan organ imenovanja i ako je organ imenovanja dravni sud.

Jednostepenost i brzina.

NeIormalnost postupka moguce je produziti rokove, nema presude zbog
izostanaka, arbitraza dovodi svedoka i Ileksibilnost samog postupka.

JeItinija je od sudskog postupka relativno. Kod nas se naknada
obra unava po vrednosti spora. Postoje 3 sistema naknade trokova:
Onaj ko izgubi snosi sve trokove. Slobodna ocena arbitra. Tuilac snosi u
meri u kojoj je uspeo a drugi u meri u kojoj je izgubio.

Tajnost postupka.

Samostalnost u odnosu na drzavu.

Neutralnost arbitara.

Arbitraza po pravicnosti.
Nedostaci:

Nema kontrole vise instance nema zalbe ako je odluka nepravedna.

Korumpiranost arbitara.

Skupe i dugotrajne medjunarodne arbitraze.
PRAVNA PRIRODA ARBITRAZE
Ugovorna teorija Zastupljena u Francuskoj. Smatra arbitrazu ugovornom
institucijom. Ugovor je osnov arbitraze.
Jurisdikciona teorija Zastupljena u Nemackoj. Smatra arbitrazu privatnim
sudom.
Mesovita teorija Sadrzi elemente prethodne dve. Nastanak i konstituisanje ima
ugovorni karakter, ali delovanje i dejstvo ima procesni karakter.
ARBITRAA skripta
NK
Download this Document Ior FreePrintMobileCollectionsReport Document
This is a private document.
PRIMENA ARBITRAZE
PODELA ARBITRAZE PREMA IZVORIMA
ISTORIJAT ARBITRAZE
PREDNOSTI I NEDOSTACI ARBITRAZE
PRAVNA PRIRODA ARBITRAZE
ARBITRABILNOST
VRSTE ARBITRAZE
STALNE ARBITRAZE
IZVORI ARBITRAZNOG PRAVA
Share & Embed
Reated !"#$me%ts
PreviousNext
1.
p.
p.
p.
2.
p.
p.
p.
3.
p.
p.
p.
4.
p.
p.
p.
5.
p.
p.
p.
6.
p.
p.
p.
7.
p.
p.
p.
8.
p.
p.
p.
9.
p.
p.
p.
10.
p.
p.
p.
11.
p.
p.
p.
12.
p.
p.
p.
13.
p.
p.
p.
&"re 'r"m this $ser
PreviousNext
1.
42 p.
Re#e%t Read#asters
Add a ("mme%t
Submit
share:
Characters: 400
nikolazaboravakleIt a comment
:) snalazimo se
03 / 01 / 2010
Reply
Report
MarcusNSleIt a comment
zadivljujuce je kako na pojedinim drzavnim Iakultetima nisu u stanju skoro deceniju da
naprave odgovarajuci udzbenik.
02 / 15 / 2010
Reply
Report
MarcusNSleIt a comment
sjajno
02 / 15 / 2010
Reply
Report
Send me the Scribd Newsletter, and occasional account related communications.
Discover and connect with people oI similar interests.
Publish your documents quickly and easily.
Share your reading interests on Scribd and social sites.
Emai address)
Submit
Upload a Document
arbi&raza skrip
Search Documents
Follow Us!
scribd.com/scribd
twitter.com/scribd
Iacebook.com/scribd
About
Press
Blog
Partners
Scribd 101
Web StuII
Support
FAQ
Developers / API
Jobs
Terms
Copyright
Privacy
Copyright 2011 Scribd Inc.
Language:
English