NEVEROVATNA OTKRIA

Prof. dr Valter Fajt

Prof. dr Valter Fajt (Walter Veith) doktorirao zoologiju na univerzitetu Kejptaun u Junoj Africi. oktorirao
je iz o!la"ti nutricioni"ti#ke fiziologije.
Prof. Fajt predavao je "tudenti$a teoriju evolucije "eda$nae"t godina. Po"le i"crpnih i"traivanja na
univezitetu %telen!o& u rado!olju od '()(*'(+). uverio "e da ova teorija ne daje adekvatno o!ja&njenje
porekla ljud"ke vr"te. ,odine '(++. prof. Fajt go"tovao je na -n"titutu za i"traivanje u o!la"ti geologije
na univerzitetu .o$a .inda u /jedinjeni$ rava$a. 0jegov i"traiva#ki rad1 o"tvaren u "aradnji "a
vode2i$ "vjet"ki$ nau#nici$a iz po$enute o!la"ti1 razradio je "u&tinu nau#nog pro!le$a 3 evolucija ili
"tvaranje.
Prof. Fajt "ada predaje na univerzitetu Ve"tern Kejp u Junoj Africi na katedri zoologije i jedan je od pet
nau#nika u Junoj Africi koji$a je .ondon"ko kraljev"ko dru&tvo dodelilo po#a"nu onaciju za realizaciju
progra$a razvoja za po#etak nau#no*i"traiva#kog rada u Junoj Africi u periodu po"le Aparthejda.
ISHRANA
ivot u najbolje i!danju
4 toku "lede2e dve "ed$ice krenu2e$o pute$ otkri2a1 i nada$ "e da ne2ete !iti razo#arani jer "a$ "e
pripre$io da va$ otkrije$ $no&tvo lo&ih ve"ti. 0e$ojte "e razo#arati1 jer na kraju "vake lo&e ve"ti krije
"e i jedna do!ra ve"t. 0e o#ekuje$ od va" da !ilo &ta $enjate u ovo$ trenutku. /a$o "lu&ajte i
raz$i&ljajte. 5ak "e i naljutite1 ali do6ite ponovo7 Potrudi2e$o "e da u"tanovi$o "a kakvi$ pro!le$i$a
"e "uo#ava $oderno dru&tvo. 0azvao ovo na&e predavanje 89ivot na vrhuncu:. ;oda 2e ono o #e$u
2u govoriti !iti ideal za va". ;e6uti$1 to je "a$o jedna "uprotno"t ivotu koji je pao na ni"ke grane. 0a
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA ISHRANA
o"novu ovih predavanja u"tanovi2ete da $nogo onoga &to dana" #ini$o "pada u kategoriju ivota na
ni"ki$ grana$a.
0a $o$ univerzitetu i$a$o $nogo "tudenata * negde oko =>*?> hiljada (u ovaj !roj "u uklju#eni i
"tudenti koji ne "tanuju na ka$pu"u). Kad "tudenti do6u na univerzitet1 "ve vrvi od "tudenata. @nate li
kako oni zovu ovo $e"toA 8Brveni trg: * to je z!og crvenih opeka od kojih je trg na#injen.
Cvo o #e$u 2e$o govoriti ve#era"D govori2e$o o na#inu ivota i o zdravlju. Po#etko$ ?>*tih godina ljudi
"u verovali da "u Japanci genet"ki druga#iji od naroda u drugi$ krajevi$a "veta. Eazlog "toji u to$e &to
Japanci ni"u o!olevali od i"tih !ole"ti od kojih "u o!olevali narodi zapadnog "veta. 0pr. ako uz$ete rak
de!elog creva i #$ara1 ?>3tih godina po"tojala je velika razlika iz$e6u naroda u Japanu i naroda u
Velikoj Fritaniji. 0aravno1 Japanci "u u $nogo $anje$ !roju o!olevali od ove !ole"ti. Ali "a$o u toku G>
godina Japanci "u do"tigli zapadni "vet. akle1 ili "u "e u toku G> godina njihovi geni pro$enili1 ili "e
ne&to drugo pro$enilo. -"ta "ituacija je i kod ena i kod $u&karaca.
Vidite1 ni"u "a$o geni oni koji povezuju #lanove porodice1 ve2 i na#in i"hrane #ini to i"to. Po"toje '>
o"novnih faktora koji izazivaju !ole"ti i "$rt u /jedinjeni$ rava$a (uzi$a$ pri$er /jedinjenih rava
jer je ta$o "ituacija najlo&ija)D
'. Fole"ti "rca i krvnih "udova. /koro $ilion ljudi godi&nje u$ire od ovih !ole"ti.
G. Eak. Hko pola $iliona ljudi godi&nje u$ire od rakaI
<. Jroni#ne !ole"ti plu2a. '>=.>>> ljudi godi&nje u$ire od ove !ole"ti.
K. -nfektivne !ole"ti. (>.>>> ljudi u$ire godi&nje od infektivnih !ole"ti1 itd.
Froj onih koji u$iru od o"talih !ole"ti je zane$arljiv. ;i"lite da je1 $oda1 u drugi$ ze$lja$a "ituacija
$alo druga#ijaA %ta nauka kae o to$e koji je o"novni razlog za "ve te !ole"tiA 0apravi2e$o jednu
li"tuD
'. .o&a i"hrana.
G. .o& na#in ivota.
Hvo "u dva najo"novnija razloga za !ole"ti koje "$o $alopre na!rojali. /vi uzroci "$rti koji zauzi$aju
nia $e"ta na ta!eli1 doivljavaju najve2i pu!licitet.
Jajde da vidi$o &ta to zna#i iveti dueA Kako "e to po"tieA
'. Puenje * o#igledno je1 na o"novu "vih do"ada&njih podataka1 da pu&enje nije do!ra i zdrava navikaI
G. Nedostatak sna ()*+ "ati dnevno)I
<. Redoan doru!ak * ako ne&to tre!a pro$eniti dana"1 preporu#io !ih va$ da i$ate redovan doru#ak.
;i "e uvek uri$o1 a ljudi $i"le da 2e1 ako pre"ko#e doru#ak1 izgu!iti ne&to na teini. Ali1 #injenica je da
je $eta!oliza$ na vrhuncu u toku jutra1 i do!ar doru#ak 2e1 u "tvari1 dove"ti do gu!itka teine jer 2ete tu
energiju koju "te uzeli i"kori"titi u toku dana. H"i$ toga1 rizik za o!oljenje od "rca 2e "e ti$e "$anjiti i to
je jo& jedan do!ar razlog da "e uzi$a redovan i o!ilan doru#akI
K. Ne"ojte jest# #$"e%u o&rokaI
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA ISHRANA
=. Odr'at# od(oaraju)u telesnu te'#nuI
?. Ve'&ajte redonoI
). S"anj#te se ostale ne$drae na#ke kao to je kon$u"#ranje alko*ola.
/va ova pravila "u vrlo poznata "vi$a1 i "vi ih do!ro zna$o.
%ta je "a lekovi$aA Cvo intere"antnog podatkaD Po"toji jedan nau#ni #a"opi" koji na$ o!ja&njava koliko
ljudi "e raz!oleva od lekova koje "u do!ili na o"novu recepta lekara. .ekovi koje "te do!ili od "vog li#nog
lekara $ogu da va$ oduz$u ivot. 4 Velikoj Fritaniju1 izra#unto je da )> >>> ljudi u$ire godi&nje od
lekova koje "u do!ili na o"novu recepta lekara. .ek je drugi po vano"ti u!ica u Velikoj Fritaniji. Lo je
"vakako &ok7. 0i"a$ ovi$ rekao da je "ve &to "te do!ili od "vog lekara lo&e1 ali1 na& "vet je1 definitivno1
po"tao "vet pilula1 "vet lo&e hrane. 0a pri$er1 ako uz$ete "a$o "red"tva za u!laavanje !ola1 uz$ete li
'> takvih ta!leta1 vi 2ete u$reti. Ali1 $i opet uzi$a$o te pilule. Vi $oete iveti zdravije i iz!egavati ono
&to va$ &kodi1 i $oete dodati godine "vo$ ivotu7 -"to "e to odno"i na ivotni "til. Kau va$ da tre!a
da ivite zdravi$ na#ino$ ivota1 a kao odgovor na takvu preporuku1 vi jedno"tavno kaete da ne$ate
dovoljno vre$ena za to. -li kaeteD :Lo ko&ta i"uvi&e7 -"uvi&e "a$ zapo"len7 aj $i ta!letu * za !ilo &ta7
aj $i vita$in"ku ta!letu7:
Ali1 i$a$ jednu do!ru ve"t za va". Kako da "e re&i$o "lo!odnih radikala koji "u odgovorni za !ole"t kao
&to je rakA ;i "$o $i"lili da "e "lo!odnih radikala $oe$o o"lo!oditi tako &to 2e$o kupiti !o#icu "a
"red"tvo$ koje 2e ih uni&titi. Jajde da vidi$o &ta kau nau#ni #a"opi"i o takvi$ ta!leta$aD
8Vita$in"ke pilule ni"u u"pele da poti"nu rak7:.
va "u i"traivanja napravljena na podru#ju upotre!e !eta*karotina. Veo$a je do!ro poznata #injenica
da "u ljudi koji uzi$aju velike koli#ine !eta*karotina !olje za&ti2eni od raka. Va&a $a$a va$ je jo&
govorila 84z$i jednu ili dve &argarepe1 !i2e ti !olje7:. Ali1 dana" va$ pruaju pilule. aju va$ !eta
karotin u o!liku ta!leta. A na !o#ici pi&eD 8za&tita protiv raka:. 4 A$erici1 organizacija za !or!u protiv
droga napi"ala je jedan zakon koji kaeD 80e "$e& da napi&e& !ilo &ta na !o#ici ako to ni"i nau#no
dokazao:. 0e$a pro!le$a.
- tako je po#elo jedno i"traivanje. 4 ek"peri$ent "u !ili ulju#eni ljudi koji pu&e. Kazali "uD 8a2e$o
!eta*karotin grupi koja pu&i1 a drugoj grupi pu&a&#a da2e$o place!o (lanjak) da !i"$o $ogli dokazati
da !eta*karotin "tvarno &titi od raka:. Fila "u1 u "tvari1 dva ovakva i"traivanja u "vetu. Jedno je !ilo
fin"ko i"traivanje1 a drugo je !ilo i"traivanje pod na"lovo$ 8kareti:. Fin"ko i"traivanje je trajalo $alo
due1 ali pre nego &to "e navr&ilo '> godina ovog i"traivanja1 ono je !ilo zau"tavljeno jer "u u"tanovili
ne&to ua"no. Hni koji "u do!ijali !eta*karotin1 i$ali "u vi&e "lu#ajeva raka nego oni koji "u do!ijali "a$o
place!u * praznu $ateriju. 0akon #etiri godine zavr&eno je i ovo drugo i"traivanje. Analiti#ari "u prona&li
i"tu #injenicu. akle1 uzi$anje$ !eta*karotina "e pove2ava !roj o!olelih od raka.
80e$ogu2e7:1 kau ljudi1 8/vi znaju da je !eta*karotin do!ar kao za&tita od raka:. Hn nije nikda
izazivao rak1 on je antikancerogen7. ;edicin"ki #a"opi"i po celo$ "vetu "u pi"ali o ovo$e. Jedna
ne$a#ki #a"opi" je pi"ao o to$e pod na"lovo$ 8Hpa"an !eta*karotin:. /vet "e izokrenuo. ana" "u
u"tanovili da !eta*karotin "tvarno &titi od raka1 ali "a$o onda kada "e daje "a "vi$ o"tali$ "a"tojci$a
koji "e nalaze u &argerepi1 "a "vi$ oni$ &to "e nalazi u zeleno$ li&2u i u povr2u. Potre!ni "u va$
flavenoidi. /ve ono &to "e nalazi u celini1 => puta pove2ava delotvorno"t flavonoida. akle1 uzi$ajte
vita$ine1 i "va druga "red"tva1 i ponakad 2ete doiveti iznene6enje da 2e to !iti kontraproduktivno. A
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA ISHRANA
nauka je u"tanovila1 da "e "ve to nalazi u na$irnica$a. Ako elite "voje vita$ine1 "voje $inerale1 "voje
flavonoide1 onda prvo &to 2ete je"ti "u jagode. @ati$ dolaze &ljive1 naran6e1 gro6e1 kivi itd. Ako elite
povr2e koje i$a veliku koli#inu antikancerogenih $aterija1 naj!olja na$irnica je !eli luk. 4 $o$ odeljenju
i"traivali "$o uticaj !elog luka i u"tanovili "$o da je on "avr&eni anti!iotik. Ali ako i$ate neki "a"tanak1
onda $oeti upotre!iti i druga antikancerogena "red"tva kao &to "u "pana21 !rokli i ne2ete $orati da
pokvarite "voje ro$anti#no ve#e $iri"o$ !elog luka.
Jajde da va$ prikae$ novi vita$in u va&e$ ivotu. -zgleda vrlo do!ro. Le nove $aterije "u
fitohe$ij"ke $aterije. Lo je ne&to novo u nauci. Le fitohe$ij"ke $aterije "e !ore protiv !ole"ti. A po"toji
po"e!na grupa fitohe$ikalija1 to "u fitoe"trogeni. 0eophodno je da "ve ene uzi$aju ove fitoe"trogene.
Hni na neki na#in za$enjuju one e"trogene u telu. A ene i$aju veo$a pro$enjiv nivo e"trogena u telu.
Po"le $enopauze1 dolazi do "$anjivanja nivoa e"trogena za K>M. A e"trogen je neophodan za
nor$alno funkcioni"anje va&eg $ozga. Vi znate da "u ene "klonije nekoj vr"ti !ole"ti. @ato je nji$a
e"trogen zai"ta neophodan za zdrave ko"ti1 za zdrave krvne "udove. 9ene "padaju u veo$a rizi#nu
kategoriju kad po"tanu "tarije.
;u&karci ne$aju taj pro!le$. Kod njih je taj nivo e"trogena kon"tantan. A ovi fitoe"trogeni ni"u i"ti kao
e"trogeni koji "e "tvaraju u telu. Hni ne fe$inizuju $u&karca1 oni "a$o za&ti2uju. Hni &tite od raka dojke1
zati$ od raka pro"tate1 od "r#anih !ole"ti1 o"teoporoze1 od "i$pto$a $enopauze. 0pr. ene u Koreji
kao da ne prolaze kroz proce" $enopauze. Ali ako prihvate zapadnja#ki na#in ivota1 prolaze kroz i"te
te&ko2e kao i zapadnja#ke ene. @ati$1 tu "u !ole"ti $ozga1 !ole"ti kao &to je artriti". C"trogeni "u
veo$a vani kod !ole"ti $ozga1 zati$1 za prohodne i ela"ti#ne krvne "udove.
Pitanje koje !ih eleo da va$ po"tavi$ ve#era" gla"iD a li "te vi kao narod za&ti2eni od ovih !ole"tiA
Cvo da vidi$o &ta je #e"ta pojava kod na" u ze$ljiD "va zapaljenja1 "ve vr"te "r#anih !oel"ti1
o"teoporoza1 "i$pto$i $enopauze1 a o"i$ toga radi "e i o pa$2enju. @drav razu$. Hno &to je za $ene
najgore kod "tarenja je kada izgu!ite zdrav razu$. 0ajtee !i $i !ilo kad ne !ih $ogao da ko$unicira$
"a "voji$ unuci$a. Ali1 da !i"te do!ili "ve te neopohodne ko$ponenente1 $orate da i$ate raznovr"no"t
u "vojoj i"hrani. @ato !ih va" ohra!rio da ekperi$enti&ete. ;i "$o navikli na $e"o1 kro$pir1 pirina# i
onda doda$o $alo povr2a i to je "ve. A i$a$o veliko o!ilje razli#itih na$irnica iz kojih $oe$o !irati. A
"vaka pojedina na$irnica i$a drugi na#in za&tite od !ole"ti. Ako elite da iz!egnete1 reci$o rak1 po"toji
$nogo korenja koje va" $oe za&tititi od te !ole"ti.
Po"toji #itava li"ta na$irnica u koji$a "e ti "a"tojci pojavljujuD to je1 reci$o1 porodica !iljaka u koju "pada
kupu". Le !iljke i$aju "vu za&titu u "e!i. Kada ne !i !ilo kupu"a ($oda !i 0e$ci ve2 izu$rli * oni jedu
puno kupu"a)1 zati$ $ahunarki (u Africi1 to je o"novna hrana)1 itarica1 ora&a"tih plodova i !elog luka1
porodica kupu"a1 zati$ patlidani1 paradajz1 #ak i tikva1 zati$ porodica &argarepe. /ve je to hrana
!ogata antikancerogeni$ $aterija$a. Ja "a$ ih na neki na#in kategorizovaoD !eli luk i kupu" "padaju u
grupu koja prua naj!olju za&titu zajedno "a "ojo$ i na$irnica$a iz porodice &argarepa. akle1 ako
jedete &argarepu1 znajte da ona "pre#ava rak. Ali1 ako uz$ete ovu &argarepu i pripra$ite je u o!liku
ta!lete1 i$ate "a$o jo& ve2u &an"u da do!ijete rak. Jedini vita$ini koje !ih preporu#io je kada !i"te u
jednu pilulu $ogli da "tavite koncentri"ano "ve ono &to "e nalazi u celo$ plodu1 reci$o1 ja!uke. Ali1
onda va$ je $nogo lak&e da jedno"tavno1 pojedete jednu ja!uku.
5e$u ove na$irnice po$auA. akle1 &tite va" od raka pro"tate. 4z$i$o1 reci$o1 u#e"talo"t raka
pro"tate u /jedinjeni$ rava$a1 u Au"traliji i u Velikoj Fritaniji. - uporedi$o ih "a !roje$ o!olelih u Kini1
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA ISHRANA
u Junoj Koreji i u Japanu. ana" "e Japanci "koro i"to tako lo&e hrane kao i "tanovnici A$erike1 ali
do!ijaju $nogo vi&e fitoe"trogena. @ati$ i$ate rak !e&ike. 5ak i rak koe.
A$erikanci "u izveli jedan ek"peri$entD dali "u veliku koli#inu rendgen"kih zraka1 pacovi$a. Polovina od
tih pacova je hranjena hrano$ koja "adri fitoe"trogene1 a druga polovina nije. /vi oni pacovi koji ni"u
do!ijali fitoe"trogene po$rli "u od raka. A ni jedan od pacova koji "u do!ijali fitoe"trogene nije u$ro od
raka. ana" je rak koe veo$a aktuelan. Lo je "a$o zato &to na&a i"hrana nije odgovraju2a. Ako
uzi$ate fitoe"trogene i$a2ete !olje ko"ti itd. akle1 videli "te "ve ove za&titne $aterije.
Po"tavi2u va$ nekoliko pitanja. Vi 2ete $i dati odgovor kakva je va&a pozicija. 0e$ojte "e o!e"hra!riti
ako ni"te po"tigli neki do!ar rezultatD
'. Koliko $e6u va$a "vaki dan uzi$a "ojino $leko u$e"to kravljeg i o"talog $lekaA Ako ga uzi$ate
"vakog dana1 do!ijate = poena.
G. Koliko "ojinih proizvoda naj$anje tri puta "ed$i#no uzi$ate u "vojoj i"hraniA Ako upotre!ljavate i !ilo
koju drugu letirnja#u (A)1 do!ijate G poena.
<. Koliko od va" upotre!ljava laneno "e$e u "vojoj i"hrani naj$anje < puta "ed$i#noA .aneno "e$e je
veo$a !ogato jedno$ vr"to$ fitoe"trogena koji "e zove linen. a$e1 to va$ je naj!olja za&tita od
"$etnji koje "e doga6aju u vre$e $enopauze. Veo$a je jedno"tavnoD dodate vrlo $alu koli#inu lanenog
"e$ena u &ejk1 ili u "voju hranu * "tavite ga u ono &to kuvate uo!i#ajno. Ako to #inite1 do!i2ete = poena.
K. Ako uzi$ate "ojine klice u "vojoj "alati ili u "endvi#i$a jedanput ili vi&e puta "ed$i#no1 do!ijate <
poena.
=. Koliko od va" naj$anje dva puta dnevno jedu vo2eA o!i2ete < poena.
?. Ako uzi$ate ora&a"te plodove1 do!i2ete G poena.
). Ako upotre!ljavate i vo2ne "okove1 do!i2ete ' poen.
+. Koliko $e6u va$a upotre!ljavaju !iljne #ajeve1 "vaki danA o!i2ete ' poen.
(. Ako upotre!ljavate $a"linovo ulje u$e"to "uncokretovog ili drugog ulja1 onda 2ete do!iti ' poen.
'>. Koliko $e6u va$a naiz$eni#no upotre!ljava <> razli#itih na$irnica u "vojoj i"hraniA o!i2ete '
poen.
Le"tirao "a$ "voje "tudente. 4 pro"eku1 $oji "tudenti "u do!ijali '*? poena. Ali za izvanrednu za&titiu od
raka potre!no va$ je G?*<= poena u ovoj anketi. Kad "a$ prvi put napravio ovo i"traivanje1 !io "a$
veo$a razo#aran1 ali od tada "a$ "e $alo pro$enio. @a!oravio "a$ laneno "e$e. Prvi put i$ao "a$
<> poena. Ali kad "a$ dodao i laneno "e$e1 do!io "a$ <= poena. @na$ da ovo zvu#i veo$a
o!e"hra!ruju2e1 ali $i $oe$o da pro$eni$o "voj na#in ivota.
Jajde da "u$ira$oD ve2 "$o kazali da je ovo na&e dru&tvo dru&tvo koje "e "lui prazno$ hrano$. Ali1
i$a nekih "akrivenih po$aga#a u ve2ini na$irnica koje uzi$a$o. Ako !i"$o $ogli u na& na#in ivota
uneti raznovr"no"t "vee hrane1 onda "e potrudite da u "voju hranu une"ete "oju i proizvode od "oje1
$nogo vo2a i povr2a i na taj na#in 2ete veo$a pove2ati verovatno2u da ne2ete do!iti rak ili druge "li#ne
!ole"ti. 4jedno 2ete i u&tedeti novac jer "u lekovi vrlo "kupi.
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA ISHRANA
Hno &to na$ izaziva najvi&e pro!le$a u ivotu je"u proteini. Ako !ih telefonirao u "tara vre$ena ku2i i
da upitao &ta 2e$o do!iti za ve#eru1 a $oja "upruga !i $i odgovorilaD 8Pe#ene kro$pire i !rokoli:1 to !i
!io razlog da "e ra"tane$o jer ni"$o !ili "pre$ni da prizna$o da na$irnice koje "adre povr2e1
kro$pir1 !rokoli i o"tale "tvari "u prikladne za na". Hno &to "$o $i hteli da "azna$o kad "$o pitali &ta
2e !iti za ve#eru !ilo je u "tvari koje proteine 2e$o do!iti. Ako !i $i "upruga odgovorila da 2e$o i$ati
pe#eno pile ili "tejk za ve#eru1 !io !ih zadovoljan. /ve o"talo nije vano. ;i "$o !ili indoktrinirani da
raz$i&lja$o o proteini$a na takav na#in. ;e6uti$1 /vet"ka zdrav"tvena organizacija "e ovde u$e&ala i
kazala koliko na$ proteina tre!a po kilogra$u tele"ne teine u "kladu "a godina$a ivota. /vakoj eni
ne tre!a vi&e od == g proteina dnevno. A #oveku tre!a ?> g proteina dnevno. Ali jedan pro"e#ni
zapadnjak jede <>>*<=> g proteina dnevno. Vi ne $oete aku$ulirati proteine u "vo$ telu1 ali ono &to
$oete nago$ilati "u $a"no2e. Lo zna#i da 2e& pravilno upotre!iti "vojih =>*?> gra$a koje "i uzeo1 a
onaj o"tatak 2e& pro$eniti u ugljene hidrate. ;oje "e telo najve2i$ delo$ "a"toji od proteina1 ali gorivo
koje $i je potre!no je"u ugljeni hidrati. Filo !i to i"to kao da kaete da je va& auto je na#injen od gvo6a.
akle1 logi#no !i !ilo da u va& rezervoar "tavite opiljke od gvo6a ili ne&to r6e. a li !i"te vi to "tavili u
va& auto$o!ilA 0aravno da ne !i"te. Vi kori"tite drugu vr"tu goriva 3 naftu i !enzin. Va&e telo "e hrani
ugljeni$ hidrati$a. %to "e ti#e va&eg $ozga1 on ne !i prihvatio ni&ta drugo. @ato "ve dodatne proteine
koje "te uzeli na&e telo $ora da pretvori u ugljene hidrate. Lo zna#i da telo $ora da razradi "vaki
nitrogen u ti$ proteini$a. Lo "ad po"taju veo$a tok"i#ne $aterije. H"ti$ toga $ediji va$ govore da "u
va$ potre!ni ivotinj"ki proteini jer "e "$atra da ivotinj"ki proteini "adre "ve a$ino*ki"eline koje "u
potre!ne na&e$ telu a da "e to ne odno"i na !iljne proteine. - tako "u va" uverili da "u ivotinj"ki proteini
daleko !olji od !iljnih proteina. Ali1 nauka je dokazala1 i to van "vake "u$nje1 da "u !iljni proteini daleko
!olji od ivotinj"kih proteina uz u"lov da "e uzi$a velika koli#ina razli#itih proteina.
5ak i u ivotinj"ko$ "vetu1 lav $ujak1 kad u!ije neku ivotinju i pojede je1 on pojede ono &to je "adrina
te druge ivotinje1 a "adrina "u !iljke. Pokazao !ih va$ jednu pu!likaciju koja dokazuje da ako uzi$ate
veliku koli#inu ivotinj"kih proteina u "vojoj i"hrani i$ate vi"ok rizik od o"teoporoze i od !ole"ti "rca i
krvnih "udova. 9ivotinj"ki proteini i$aju veliku koli#inu "u$pora u "voji$ 2elija$a dok !iljni proteini i$aju
"a"vi$ drugi "a"tav. ;ineralne ki"eline !iljnog porekla #ine proteine &iri$ i zato "u lak&i za varenje. a
va$ da$ pri$erD ako pojede$ jedno jaje1 ki"elo"t u $o$ "to$aku "pu&ta "e na '1?. /to$ak po"taje
tako ki"eo da $orate uzeti neko "red"tvo za "$anjivanje ki"elo"ti. A ako uz$ete !iljni protein1 ki"elo"t
"e nikad ne "pu&ta nie od '1=. a li vi upotre!ljavate "red"tva za "$anjivanje ki"elo"ti va&eg eludcaA
a1 $nogi ih upotre!ljavaju. a li "te videli ivotinje da &etaju okolo "a !o#ico$ "red"tva za "$anjivanje
ki"elineA Ako "tavite ivotinj"ki protein u "voj "to$ak tre!a2e &e"t "ati da "e on "vari1 a za !iljni protein
2e tre!ati tri do #etiri "ati. /ir 3 protein koji "e "adri u "iru zove "e ka"ein. /iru je potre!no '>*'G "ati da
"e "vari. Lo je te&ko za varenje. Jajde da "u$ira$o D ako uzi$a$ proizvode od "oje1 oni 2e dodati do"ta
arginina u $oju krv1 a ako uzi$a$ "ir1 on 2e $ojoj krvi dodati $nogo $anje arginina. 0au#nici "u
prona&li da je arginin neophodan da !i"te "e o"lo!odili otrova. Ako uz$e$i reci$o ze#eve kao $odel (a
i"to "e odno"i i na ljude) i hrani$ ih ivotinj"ki$ proteini$a kao &to je ri!lje !ra&no1 oni "e raz!oljevaju
od arterio"kleroze. Ako ih hrani$ !ilji$ proteini$a1 oni do!ijaju nizak nivo hole"terola. Ako i$ daje$
ivotinj"ke proteine do!ijaju vi"ok nivo hole"terola #ak iako ne$a hole"terola u njihovoj i"hrani.
Jajde da va$ pokae$ ne&to vrlo zani$ljivoD jedan pro"e#ni !iljni protein da2e va$ ?) $g hole"terola1
jaje '>) $g1 zati$ "vinj"ki protein '>) $g1 protein iz pili2a '+ $g1 proteini iz govedine '=G $g1 proteini
iz ri!e '?> $g1 a celo jaje ')? $g1 kazein iz $leka G>< $g1 2urka G'= $g1 a $leko GG= $g. Prote#n# #$
o&rano( "leka enor"no +oe)aaju n#o *olesterola. A &ta va$ kae televizijaA Ako elite da iz!egnete
hole"terol onda pijte o!rano $leko "a ni"ki$ "adraje$ $a"no2a. Ali o!rano $leko pove2ava nivo
hole"terola do nevi6enih granica jer protein koji je "adran u $leku pove2ava nivo hole"terola. ;oda
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA ISHRANA
2e$o o to$e ka"nije $alo vi&e govoriti. 9u$ance jajeta je !ogat izvor hole"terola. /vi !iljni proteini va$
daju odre6enu koli#inu hole"terola1 ali pa"ulj i gra&ak va$ daju izvanredno $alu koli#nu. a li znate da
jedna ka&ika puna gra&ka $oe da !ude "koro i"to tako efika"na kao i neki lek za "niavnje hole"terolaA
Vi 2ete "igurno !iti za!rinuti z!og kalciju$a. @najte da "ve &to je zeleno dava2e va$ kalciju$.
9eleo !ih da va$ kae$ ne&to o to$e &ta $i #ini$o za "e!e kada upotre!ljava$o ugljene hidrate.
;i"li$ da ovde i$a nekih "tudenata1 jer ja "a$ no2na $ora za "voje "tudente. Pogledaj$o dve grupe
pacova. 0a levoj "trani "u "avr&eno zdravi pacovi1 a na de"noj "trani "u oni koji izgledaju kao da "u
u$rli. Hni "u ili $rtvi ili na "a$rti. H!e grupe do!ijale "u potpuno i"tu hranu. Ali grupa na jednoj "trani
do!ijala je dva puta $anju koli#inu hrane od one na drugoj "trani. 4 #e$u je !ila razlikaA ,rupa na
de"noj hrani do!ijala je da jede onoliko koliko je htela1 a grupa na levoj "trani do!ijala je onoliko koliko
i$ je !ilo potre!no. akle1 i"tina je kada kae$o da 2e$o "a$i "e!e izje"ti do "$rti.
Eafini"ana hrana je jedna od najve2ih pro!le$a. ,de god da krene$1 "ve je rafini"ano. -$a$o !eli hle!1
lju&teni pirina#. - to je logi#no1 jer ako uz$e$ za pri$er itarice * $oderni $linovi "u $linovi na valjke1 a
"tari $linovi "u !ili $linovi na ka$enje koje "e okretalo. Lo zna#i da $oderni $ninovi dro!e zrno1 i zati$
ga prihvataju valjci i "u#u ga na ko$ade tako da !elo !ra&no izlazi kao po"e!na kategorija. A $ekinje
"tave u drugu po"udu. - kada je i"ku"tvo koje "ti#ete u zatvorenoj pro"toriji "voga "tana po"talo vrlo
!olno1 onda kupujete $ekinje. A klicu u zrnu "tavljate na lice. Vidite1 ovde i$a$o tri "tvari u$e"to jedne.
%ta to zna#iA %ta je to prazna hranaA Kad jedete tu praznu hranu do!ijate drugu vr"tu !akterija u "voj
"to$ak zajedno "a to$ hrano$. Lipi#na a$eri#ka i"hrana proizvodi2e ?>*?>> g dnevno "ulfata u urinu.
Lo zna#i da1 ukolikoliko "a$ uzi$ao velike koli#ine rafini"ane hrane i ivotinj"kih proizvoda1 !akterije u
$oji$ crevi$a "e $enjaju i po"taju !akterije koje "$anjuju koli#inu "ulfata. Ali1 ako uzi$a$ drugu vr"tu
hrane1 onda 2u i$ati !akterije koje "u $etanogene. Jajde da ovo pojedno"tavi$oD ga" koji "e proizvode
priliko$ zdrave i"hrane 3 $etan1 on je !ez $iri"a. ,a"ovi koji "e proizvodi na o"novu delovanja "ulfatnih
!akterija "adre "u$por. Ako 'el#te $drae &akter#je, ako 'el#te da ne do&#jete rak, s"anj#te kol#!#nu
+ra$ne *rane koju )ete u$et#. -z!agavajte rafiniranu hranu i "$anji2ete $ogu2no"t do!ijanja raka na
de!elo$ crevu1 "ve vr"te pro!le$a "a ga"ovi$a1 varikulozne vene.
Pogledajte dve "tvari koje "u vaneD jednoj grupi "vojih "tudenata davao "a$ da popiju ra"topinu
glukoze. 0ekoliko $inuta nakon toga1 nivo &e2era "e veo$a podigao. Ali1 telo "e &titi podiu2i nivo
in"ulina. - "ada i$ate toliko in"ulina u krvi da vrlo !rzo opada nivo &e2era u krvi. - na kraju je nivo
glukoze $nogo nii nego kada "te "e nor$alno hranili pre nego &to "te uzeli ovu koli#inu glukoze. - tako
do!ija$o ne&to &to "e zove hipoglike$ija. Ako !i"te uzeli i"tu koli#inu glukoze1 reci$o da "tavite unutra
$alo je#$a ili zo!i1 nivo &e2era u krvi "e ne podie tako $nogo. 0i nivo in"ulina "e ne podie $nogo1 a
krajnji rezultat je da nije do&lo do hipoglike$ije.
Pro!ali "$o ovaj i"ti ek"peri$ent "a ze#evi$a1 jer $i $oji "tudenti ni"u verovali. avali "$o ze#evi$a
glukozu1 a davali "$o i$ glukozu plu" pektin (to "u !iljna vlakna u ja!uci) i davali "$o i$ kola*kolu.
;i"lite da je to !ilo okrutnoA Hni vole kola*kolu1 !a& kao ljudi7 Po"le "a$o jednog i po "ata1 "vi "u ze#evi
i$ali hipoglike$iju. Hvde je nivo &e2era u krvi !io kada "$o po#eli1 a po"le jednog i po "ata "vi "u i$ali
hipoglike$iju.
Cvo &ta "e de&ava kao po"ledica hipoglike$ijeD z!unjeno"t1 tro$o"t1 ne"igurno"t1 nedo"tatak
koncentracije1 "$etnje u vidu kao &to "u dupla "lika1 "rce po#e da lupa1 ank"iozno"t1 drhtanje1 itd. Hnda
"a$ upitao "a$ "voje "tudente &ta uzi$aju pre nego &to do6u na i"pit. Kau da piju koka*kolu. Po"le
prvog "ata i"pita po#injete da drhtite1 za!oravjate "ve &to "te znali1 ne $oete ni#ega da "e "etite1 i onda
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA ISHRANA
dolazite k $eni i kaete da "te "e unervozili i da ni&ta vi&e ne znate. A ja kae$D 80ije to i"tina nego "i
"e napio koka*kole7: 0e$a $ilo"ti. 0e$a drugog i"pitnog roka. @ato ni jedan od $ojih "tudenata ne pije
koka*kolu. A ovo na$ dru&tvo #ini "vakog dana. Ako je "adraj &e2era u krvi nii nego &to tre!a1 tre!a
va$ ne&to &to 2e ga podi2i. Hnda jedete iz$e6u o!roka i o!i#no i$ate elju za ne#i$ "latki$. - onda
i$ate elju za kofeino$. ;i "ve to #ini$o "e!i ne "hvataju2i &ta na$ "e doga6a kad to #ini$o. 0aj!olji
na#in da zadovoljite "voju potre!u za "oko$ je"te da uz$ete jednu ja!uku. Vi"oki "adraj &e2era u
va&oj krvi veo$a je lo& za va&e krvne "udove.
/utra uve#e 2u govoriti o $a"no2$a i zato ne !ih voleo da propu"tite to predavanje7 Jer 2ete !iti
iznena6eni oni$ &to #inite "a$i "e!i. Ali1 i$a$ jednu do!ru ve"t za va"D vi $oete do!iti i"ti doivljaj
uku"a uno"e2i nekoliko vrlo $alih pro$ena. Jo2u da va$ pokae$ da ze$lje koje i$aju vi"ok procenat
$a"no2a u i"hrani i$aju veo$a veliki !roj "lu#ajeva raka dojke. Hd K>*tih godina uno&enje $a"no2e u
i"hrani "e dra$ati#no pove2ao u zapadno$ "vetu1 a uno&enje ugljenih hidrata "e "$anjila. Eezultat toga
je da ljudi izgledaju onako kako izgledaju u A$erici. La#no je da "a ovakvo$ kon"titucijo$ $oete da
napravite do!ru karijeru kao "u$o*rva#1 ali ne $oete da o#ekujete dug ivotni vek7 -$ati vi&ak
kilogra$a nije ni $alo zdravo. a$e "u zaintere"ovanije od $u&karaca1 jer one aku$uliraju $nogo vi&e
$a"no2a u "e!i nego $u&karci. 0ije to !a& "ve tako lo&e1 jer upravo zloupotre!a $a"no2a #ini en"ki
rod tako privla#ni$. Ali1 ako $u&karci zloupotre!ljavaju $a"no2e1 ni"u vi&e tako zgodni. Jedno je i"tina 3
&to vi&e $a"no2a i$ate1 to je rizik za o!oljevanje od raka ve2i. Filo !i do!ro da "$anji$ rizik1 da
podigne$o nivo energije i da iz!egne$o !ole"ti. Voleli !i"$o da kae$o za "e!e da ivi$o jedni$
zdravi$ na#ino$ ivota.
Ve#era" !ih eleo da va" pozove$ da une"ete raznovr"no"t u "voj na#in ivota1 da i"ku"ite !lagodati
zdrave hrane1 da o"etite opa"no"t koja "e krije u rafini"anju hrane i da une"ete zdrave $e6u"o!ne
odno"e razli#itih na$irnica koje uzi$ate. Ali1 i$a ne&to &to $i #ini$o a vrlo je opa"no za va". /utra
uve#e 2u govoriti o neki$ od tih pojava. /$atra$ da 2e neke pro$ene koje $oete uneti pred"tavljati
znatno po!olj&anje. Pozvao !ih va" da do6ete i "utra uve#e. A preko"utra 2e !iti prava no2na $ora za
"vakog od va". Ali1 i uiva2ete7 A onda 2e$o do2i od naj!oljih re&enja ovih pro!le$a.
Tvoje !dravlje " tvoj i!bor
.jud"ki organiza$ je veo$a "loen. 5udo je kako ga dugo $oete zloupotre!ljavati a da i dalje o"tane
iv. ana" zna$o da "$o podloni $nogi$ #inioci$a rizika1 a neke od tih #inilaca nazva2e$o
$on"tru$i$a u na&e$ okruenju. 4 "tara vre$ena ljudi ni"u !ili izloeni toliko$ !roju rizika. Jedan od
onih koji$a "$o $i izloeni je"te "$og u na&i$ gradovi$a. Prona6eno je1 reci$o1 da "$og iz vazduha
$oe da na&kodi plodu u $aj#inoj utro!i. ;e6uti$1 ako "e pro!udi$ ujutru i vidi$ da i$a "$oga u
gradu1 ne $ogu da kae$D 8ana" ne2u di"ati:. akle1 ne $oete ni&ta da iz$enite ako ivite u gradu.
;e6uti$1 po"toje neke druge pojedino"ti koje $oete da iza!erete da !udu va&i #uvari. ;i ivi$o tako
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA ISHRANA
kao da "$o u naj!roj "ao!ra2ajnoj traci* "vuda ka"nite1 pre$alo "pavate1 pro!udite "e ujutru i o"e2ate
"e kao da "te pre!ijeni. A &ta je onda prvo za #i$ po"eeteA 8ajte $i &oljicu kafe7: ili 8ajte $i
cigaretu7:. Potre!no va$ je ne&to &to !i va" "ti$uli"alo1 pod"taklo. - onda "e de&ava kao da "te na
de#joj klackalici * "talno "e "ti$uli&ete i opu&tate "e. A onda dolazite uve#e i ho2ete da za"pite1 ali "te
toliko i"punjeni ti$ pod"ticaji$a tako da va$ je potre!an neki depre"ant koji 2e va" "$iriti. - onda1 da
!i"te "e "$irili1 kao depre"ant uzi$ate npr. alkohol. Kao da ide$o ovakoD 8podigni $e1 "pu"ti $eI
podigni $e1 "pu"ti $e...:. Hve haluciogene droge izazivaju niz pro!le$a.
0e2u da va$ propoveda$ o alkoholu i njegovi$ opa"no"ti$a. /vi vi znate &ta $ediji kau. Ali tre!a
pro$i"liti. akle1 prirodne 2elije od!rane koje $ogu da u!iju 2elije raka u na&e$ organiz$u1 "a$o jedna
"e"ija pi2a alkohola $oe ih u!ije. A ene "u $nogo o"etljivije od $u&karaca. Hne i$aju takav
$eta!oliza$. A "vaka ena to zna1 jer kad $u eli da jede1 on eli da jede "ad. A ene ne razu$eju
za&to je on !a& "ad tako gladan. Ali zato &to ene i$aju "poriji $eta!oliza$1 one "u "klonije cirozi jetre
od alkohola. Pi2e koje ene piju ne poga6a "a$o njih1 ve2 i njihovo poto$"tvo. /$atralo "e da tre!ate
da !udete teak pijanica da !i"te i$ali dete "a fetalni$ akloholni$ "indro$o$. va pi2a dnevno $ogu
to da urade.
A ne2u va$ propovedati ni protiv pu&enja. /vi zna$o da &to vi&e pu&i$o to je ve2a verovatno2a da
do!ije$o rak plu2a. Kakve "u va$ &an"e da 2ete doiveti )>. godinuA Ako nikad ni"te pu&ili1 onda je
verovatno2a +>M. Ali &ta ako pu&ite G= cigareta dnevnoA Verovatno2a je "a$o K>M. 0ije !a& do!ra
za$i"ao pu&iti. 5ak i vlada i "ud"tvo znaju to. Vidite1 nije na&a ze$lja tako lo&a. 0i"$o na #elu
grafikona1 ve2 negde na "redini ($i"li "e na /r!iju i Brnu ,oru). Ali neki od na&ih !li"kih "u"eda "u na
veo$a vi"oko$ $e"tu kao1 reci$o1 5eho"lova#ka. Vidite1 ljudi "u pu&ili =>3tih god. A ena$a je !ilo
potre!no jo& '= godina da !i po"tale pu&a#i kao i $u&karci. - zato "e pojavljuju tu$or i rak plu2a.
-$a$ kolegu na univerzitetu koji je #uven po "vetu i koji "e !avi nikotino$. Pokaza2u va$ neke od
njegovih zani$ljivih rezulatata. Hn radi "a ogledni$ pacovi$a. Hn1 dakle1 uzi$a $ajke pacova koji 2e
i$ati poto$"tvo i u!rizgava i$ nikotin "ve do G'*og dana kad $ali pacovi pre"taju da "i"aju. Hnda on
prou#ava kakav je efekat to izazvalo kod $alih !e!a. Kad "u !e!e ro6ene1 i $ajka je pu&ila1 ona i$a
veo$a u!rzani $eta!olza$ i glukoza "e "trano pove2ava. a $ajka nije pu&ila1 onda !i glukoza i$ala
nor$alan nivo 3 polovinu vredno"ti koju ona "ad i$a. - kad "e nikotin "ada #i"ti iz "i"te$a1 $eta!oliza$
je u nii$ vredno"ti$a i glukoza je jako opala. Lo je razlog da "e1 ako pu&ite i pre"tanete "a pu&enje$1
ugojite jer "e va& $eta!oliza$ u"porio. - zato da$e po#inju opet da pu&e jer "$atraju da i$ je !olje da
"$r&aju nego da "e jako ugoje. Ali $nogo !i !ilo !olje da uop&te ne po#injete da pu&ite1 da va&
$eta!oliza$ i$a ovu "rednju vredno"t od po#etka. Ali1 va& iz!or ne poga6a "a$o va"1 nego i va&e
poto$"tvo. Cvo tog G'. dana po"le ro6enja. akle1 $ajka je i$ala nikotin u "i"te$u. A druga grupa
$i&eva nije i$ala nikotin. Lo "u !e!e koje "u ro6ene. Kada "u ro6ene1 o!i$ alveole u plu2i$a je !io i"ti i
kod jednih i kod drugih (alveola je naj$anja #e"tica u plu2i$a1 to je &upljinica koja "e i"punjava
vazduho$ i po$o2u koje di&e$o i do!ija$o ki"eonik u krvotok). - gledajte &ta "e z!ivaD G' dan nakon
ro6ena1 ako je $ajka i$ala nikotin1 alveola kod !e!a je ve2a. A kad $ajka nije i$ala nikotin u krvotoku1
alveola kod !e!a je po"tajala $anjo$. A $alo je ovde i do!ro1 jer je to onda u do!roj "raz$eri da !i "e
$ogla izvr&iti raz$ena krvotoka i ki"eonika u krvi. - ne "a$o to. Ako je $ajka i$ala nikotin ili ovde nije
i$ala nikotin1 onda dok "e ti $ali pacovi razvijaju1 oni razvijaju "ve e)e alveole1 ali kod onih kod kojih
$ajka n#je pu&ila i$aju e)# &roj alveola nego kod onih kod kojih je $ajka pu&ila. - to va$ onda o"taje
kao !roj alveola za ceo ivot. Alveole !e!a kod kojih je $ajka pu&ila1 pove2ane "u elektron"ki$
$ikro"kopo$. - $oete videti $ale 8"uze: kod alveole. Lo "u po"ekotine na ti$ alveola$a i one krvare.
-"to uve2anje1 kod alveola !e!a kod kojih $ajka nije pu&ila * prelepe alveole1 zdrave i $ale. Hvo je
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA ISHRANA
veo$a zani$ljivoD ako uz$ete plu2a !e!e i razloite "va tkiva iz njih1 tako da o"tane "a$o ono ela"ti#no
tkivo koje #ini da plu2a rade1 $oe$o da vidi$o kako to ela"ti#no tkivo u plu2i$a izgleda ako $ajka
nikada nije pu&ila. -$a $nogo tog tkiva koje vezuje i ela"ti#no je. Lo zna#i da ove !e!e i$aju zdrave
alveole1 $ale1 $nogo njih i vrlo ela"ti#no plu2no tkivo. -"to uve2anje ako je $ajka i$ala nikotin. ;oe$o
videti vrlo $alo tog ela"tinog tkiva. /koro da izgledaju kao plu2a "a enfize$o$. 0e "a$o da nije
ela"ti#no1 ve2 ta o"o!a i$a ovo lo&e na"le6e za ivot. Lako6e1 va& iz!or "e ne ti#e "a$o va"1 ve2 doti#e
i va&e poto$"tvo1 tako da je do!ra za$i"ao iz!egavati ove lo&e navike.
/ino2 "$o govorili o do!ri$ fitohe$ikalija$a. Ve#era" 2e$o govoriti o lo&i$. 0eke od tih he$ikalija1
poznate i kao proizvodi iz !iljnog "veta1 "lue kao tok"i#ka od!rana. - vi znate da po"toji rat iz$e6u
!iljaka i ivotinja. 0eke od !iljaka "$anjuju !rzinu varenja1 neke od njih "u i do!re po "vojoj prirodi jer "u
antikancerogene 3 !ore "e protiv raka1 a lo&i "u alkaolidi1 pirotreini1 tanini1 kofein1 teo!ro$in1 nikotin1 i
$nogi drugi. A za&to "e ove he$ikalije nalaze u !iljuA 0eki 2e nau#nici re2iD 8Hni "lue kao od!rana te
!iljke:. Ali po"toji i drugi razlogD @a&to "ve vr"te ivotinje ne jedu "ve vr"te !iljaA @a&to neke !iljke i$aju
u "e!i neke he$ikalije kao &to je npr. kofeinA 9eli$ ve#era" da odgovori$ na neka od ovih pitanja.
Kofein i taj !iljni "poj 3 teo!ro$in koji "e nalazi u !iljci koka pove2a2e koncentraciju va&ih $a"nih
ki"elina1 povi"i2e va$ krvni priti"ak1 "tvori2e va$ vi&e "to$a#ne ki"eline1 i pove2a2e va& nivo "tre"a. A
kofein 2e tako6e proizve"ti kortizol. A kortizol 2e pro$eniti va& $eta!oliza$ tako da 2ete onaj &e2er
u"kladi&ten u jetri pro$eniti i do!i2ete glukozu u krvotoku. rugi$ re#i$a1 kada "te popili kafu z!og
kofeina do!ili "te priliv &e2era u krvi. Lo je i"ti onaj $ehaniza$ kao kod "tre"a 3 !oriti "e ili po!e2i.
0or$alno1 kada to doivite1 vi 2ete ili po!e2i glavo$ !ez o!zira ili 2ete "e !oriti i i"kori"titi tu energiju. Ali
$i koji "$o "talno pored ko$pjutero$ i ne kre2e$o "e $ora$o he$ij"ki da o!radi$o ovu krizu u "e!i.
Kako 2u onda re&iti taj priliv glukozeA -n"ulino$. - onda "e glukoza od$ah "$anjuje i ja "e o"e2a$
opu&teno. @ato $i je potre!na druga &oljica. - onda "e opet o"e2a$ opu&teno. - onda opet "ve iz
po#etka. Lo "u lo&e ve"ti7 Lako6e1 kofein je tok"i#an i i$a otrove. a li "te znali da je =>> g #aja u "e!i
u"pelo da "akupi toliko kofeina da "e u!ije '>>> $i&evaA Ako kafeino$ hrani$o ogledne pacove1 oni
i$aju vi&kove udova pr"tiju u na"le6u1 i$aju vi&e poto$"tva "a ze#jo$ podeljeno$ u"no$1 zati$ $nogo
vi&e poto$aka "a razoreni$ nepce$1 i $nogo vi&e "lu#ajeva u koji$a $ozak ra"te van lo!anje. 8Ali1 to
je kod pacova1 to nije kod ljudi7:1 kaza2ete vi. 4 redu. -$a $nogo !e!a ro6enih u Africi "a ovo$
!ole&2u. Hve tri "up"tance1 tiofilin1 tio!ro$in i kofein "u vrlo !li"ke u he$ij"ko$ "poju.
4z$i$o za pri$er tipi#nu plantau #aja. Jajde da vidi$o kako "e proizvodi taj #aj koji "e pije. @a naj!olji
#aj1 ru#no "e !ere pupoljak i dva gornja li"ta. A "ad da va$ kae$ ne&to o ivotinja$a. Eekao "a$ va$
da "u ivotinje privu#ene neki$ "pojevi$a u !iljka$a. 0pr. koale "u privu#ene eukaliptu"ovi$ ulje$ i
jedu "a$o eukaliptu"ovo li&2e. Hni i$aju enzi$e u "e!i koje do!ro razlau eukaliptu"ovo ulje. A jedan
rogati duvan"ki crv1 i$a jedan enzi$ koji "$e"ta detok"ifikuje nikotin1 tako da je taj crv privu#en
duvano$. Lo je njegova hrana. ruge ivotinje ne$aju taj enzi$1 i kada !i one jele duvan1 raz!olele !i
"e i zato ih ne jedu. Vidite1 razli#ite !iljke i$aju u "e!i razli#ite he$ikalije i onda ivotinje koje ih jedu
i$aju "red"tva u "vo$ organiz$u koji$a razlau otrove iz tih !iljaka. 4z$i$o za pri$er najve2u antilopu
na "vetu 3 ilant. Hna jede !agre$. Kad "e hrani1 ona kida i li&2e. - kada "e li"tovi prelo$e1 oni proizvode
jedan "poj koji "e zove fero$on. - dok ilant jede1 nivo tanina "e pove2ava. /vo $lado li&2e onda i$a vi&i
nivo tanina tako da ova ivotinja ne jede $lado li&2e. - to je od nje vrlo $udro. - "ada !iljka $oe da
razvije celu kro&nju $ladog li&2a koju ilan ne jede. A dok lo$i li&2e1 fero$on upozorava to$ he$ikalijo$
da je ne&to jede tako da "e nivo podie u celo$ drvetu. - onda ova ivotinja kaeD 8,adno $i je:1 i
pre"tane da jede. - potre!no je da pre6e '>> k$ da !i ponovo jela1 jer "ve druge !iljke koje "e nalaze
oko te !iljke koje je ona jela "u podigle "voj nivo otrova i ti otrovi "u je od!ili. Lo je predivno jer tako u
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA ISHRANA
nor$alni$ okolno"ti$a jedna !iljka nije "va 8popa"ena: i $oe da na"tavi da ra"te zato &to "u oni
$ladi li"tovi o"tali nedodirnuti. Lo je na#in na koji "e ivotinje odno"e pre$a tok"ini$a.
Pogledaj$o "ada ljude. Hni !eru #aj. Hni uzi$aju &tapove i &i!aju !iljke * to je tradicionalni na#in da "e
!ere polje #aja. %ta to &i!anje u !iljci proizvodiA Lo je i$itiranje kako ivotinja jede !iljku. - kako ta !iljka
odgovaraA Hna $nogo vi&e tanina i kofeina gura u "voje li&2e. Ali vi "te i $lado li&2e i&i!ali tako da novi
izdanci i$aju $nogo vi&i nivo tih $aterija nego ono pro&lo li&2e da !i o!ez!edili da !iljka !ude "igurna
da je niko ne2e i dalje je"ti. /vaka ivotinja "a !ilo kakvi$ o"e2anje$ za do!ro !i o"tavila to li&2e. Ali
#ovek ne1 on !a& njih !ere i onda ih "u&i. 0e nor$alno. 0e1 on ide i "e#e &u$e okolo i ono zeleno li&2e
"paljuje. Lu je i $nogo di$a ali tako "e do!ija "uv li"t * to je zeleni #aj. -$a i &to&ta drugog u to$ li&2u.
Ali1 to ljudi$a jo& nije dovoljno1 onda to li&2e "tavlja u ogro$ne po"ude i onda ono fer$enti&e. - onda
!akterije kori"te "ve &to $ogu da i"kori"te na toj !iljci. @ati$ "e opet pali &u$a i to "e "u&i. - &ta "e onda
do!ijaA 5i"t koncentrovani tok"in. 0i jedna ivotinja pri zdravoj pa$eti ne !i "e #ak ni pri!liila to$e. Ali1
#ovek "ipa vru2u vodu preko toga1 i pravi jedan crni ek"trat i onda kaeD 8Pij to7:. 0aravno da je gorko.
Ali1 to nije pro!le$. odaje "e &e2er. Jo& $alo &e2era da "e jo& popravi uku". Jo& uvek je lo&e. Hnda
2e$o "tviti u $alu &oljicu "a lepi$ #ajniko$ i onda 2e$o nau#iti ljude da piju i oni uivaju. 4 "tvari1 to je
jako lo&eg uku"a. 0e$a ni jedne ivotinje na ze$alj"koj kugli koja !i tako ne&to oku"ila. Predloio !ih
va$ da pro$enite "voj ivotni "til. a li "te pro!ali da nekada date crni #aj !e!iA /a$o gledajte njeno
lice po"le togaA Lo va$ onda kae da to nije hrana koja odgovara ljudi$a. -$a$ jako do!re ve"ti za
va". Ako "e ni"te privikli na taj ua"ni uku" #aja1 po"toje na tri&tu !iljne vr"te #ajeva koji "u do!ri za va"
a i"to "u tako ua"nog uku"a kao pravi #aj. akle1 ne $orate da pro$enite va& ivotni "til1 $oete taj
uku" da o"etite "a neki$ drugi$ !iljka$a koje "u neotrovne. Ali i$a i vo2nih #ajeva koji "u izvr"ni.
/etite "e da 2ete kofein na2i i u koka*kola pi2i$a i u ohla6eni$ pi2i$a. 4zgred da va" pita$1 za&to "e
kola zove kolaA @ato &to i$a 'G ka&i#ica &e2era. A za&to "e zove kokaA @ato &to je ek"trat koka 3 !iljke.
Lo je ua"no7 Vidite1 "a$o jedna vrlo uku"na #okolada $oe da i$a oko 'G> $g teo!ro$ina. Va&oj deci
$oda ne dajete #aj1 $oda i$ dajete li$enke pi2a. Lo va$ je i"to. A deci je te&ko da "e o"lo!ode tih
otrova.
/ad !ih eleo da va$ govori$ o jo& jedno$ 8#udovi&tu: u va&e$ ivotno$ "tilu. Jo2u da va$ i"pri#a$
&ta "e doga6a "a $a"no2a$a. Htprilike zna$ kakav je ivotni "til u va&oj ze$lji. /vi$a je poznato da je
!ole"t "rca veliki u!ica. ;u&karci "u podloniji ovoj !ole"ti nego ene. Ako da$e "$atraju da "u u
predno"ti1 re2i 2u va$ da ako ena do!ije "r#ani udar1 verovatno2a da 2e od njega u$reti je )GM ve2a
nego kod $u&karca. Hvo je o!oje veo$a lo&e. 4 A$erici1 "koro =( $iliona ljudi i$a u toku ivota !ar
neki pro!le$ "a kardiova"kularno$ !ole&2u. A "koro polovina njih i$a povi&eni hole"terol u krvi. A #ak
'(3godi&nji A$erikanci i$aju vrlo vi"ok nivo hole"terola. A $a"no2e "u razlog1 !ez "u$nje. Ako
pogleda$o gde "e hole"terol nalazi1 vide2e$o da ga i$a "a$o u hrani ivotinj"kog poreklaD rakovi1 jaja1
i drugi proizvodi. - "irevi1 naravno. 0e$a ni$alo hole"terola u avokadu ili u koko"ovo$ orahu1 ne$ojte
verovati u te lai. Koko"ov orah i$a za"i2ene $a"ne ki"eline. Ali zato &to je uko$ponovan "a !iljni$
proteini$a i !iljni$ !elan#evina$a1 on nije opa"an. .judi koji ive na o"trvi$a junih $ora ne do!ijaju
kardiova"kularne !ole"ti iako jedu koko" u izo!ilju. @apre$ina krvnog "uda koji propu&ta krv "e "$anjuje
z!og hole"terola koji "e nalazi u nje$u1 a !ez "u$nje hole"terol igra odre6enu ulogu i u
kardiova"kularni$ !ole"ti$a.
A "ada da va$ kae$ ne&to o to$e &ta $ediji tvrde. -li recite vi $eni1 &ta to $ediji govore. %ta va$
$ediji kau1 koju hranu da iz!egavateA @a"i2ene $a"no2e. @ato &to "u one lo&e za "rce1 zar neA - onda
va$ kau da kori"tite onu vr"tu hrane koja i$a polineza"i2ene $a"ne ki"eline. Hne "u do!re za "rce1
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA ISHRANA
tako kau $ediji1 zar neA )> 3 tih godina1 organizacije koje "e !ave "rce$ govorile "u da "e pre6e "a
i"hrane koja je !ogata za"i2eni$ $a"ni$ ki"elina$a na i"hranu koja je !ogata polineza"i2eni$ $a"ni$
ki"elina$a. A onda je u /jedinjeni$ rava$a i u Velikoj Fritaniji po#eo da opada !roj kardiova"kularnih
o!oljenja i infarkta $iokarda1 dok je za to vre$e !roj ovih o!oljenja u Japanu !io "koro neznatan. - to je
delovalo. .judi "u "e pre!acili "a za"i2enih $a"nih ki"elina na polineza"i2ene $a"ne ki"eline. /a putera
na $argarin. - zai"ta "e "$anjio !roj o!olelih. Ali po"toji i druga "trana $edalje1koja je vezana za
$a"no2e i rak. 4 i"to$ periodu1 kada "u "e "$anjili infarkti i o!oljenja "rca1 rak je "trahovito ra"tao.
Pravi prelazak je !io "a za"i2enih na polineza"i2ene $a"ne ki"eline. ;oete da vidite da "u "e na vrhu
le"tvice na&le ze$lje "a najvi&i$ o!oljevanje$ od rakaD ;a6ar"ka1 5eko"lova#ka1 Felgija1 Francu"ka itd.
(>*tih "u po#ela da izlaze na povr&inu "aznanja da po"toji direktna veza iz$e6u $a"no2a i raka. %to
vi&e uzetih $a"no2a1 to je i "raz$era o!oljevanja od raka ve2a. Cvo1 na vrhu je Jolandija1 a na dnu je
Lajland. - onda "e pokazalo da ako pacovi$a date izaziva#e raka1 i "tavite ih na i"hranu !ogatu
$a"no2a$a oni razviju dvo"truko vi&e tu$ora1 nego ako "u na i"hrani koja je "iro$a&na $a"ti$a.
akle1 ovi o!lici raka izazvani $a"no2a$a "u rak dojke1 de!elog creva1 pankrea"a i pro"tate.
Jajde "ada da vidi$o kako "e $a"ti $enjaju jedne u druge. 4z$i$o prvo za"i2enu $a"no2u. /vi
$olekuli ugljenika "u za"i2eni. - $olekuli "u lepi i ko$paktni. Lako da ova $a"no2a tei da !ude u
#vr"to$ "tanju. @ati$ pogledaj$o drugi $olekul i vide2e$o da je z!og dvo"trukih veza ovo neza"i2ena
$a"no2a. - gde god i$ate dvo"truku he$ij"ku vezu1 i$ate i jedno ulegnu2e. Lako da taj $olekul nije
tako ko$paktan. akle1 ovaj $olekul "a ulegnu2i$a tei da !ude te#no"t1 a ovaj prvi tei da !ude u
#vr"to$ "tanju. Po"toji pro!le$. Ako ho2ete da napravite $argarin i elite da za to upotre!ite
polineza"i2ene $a"no2e tre!a da i$ate te#no"t1 a ne elite da 8polivate: va& hle! $argarino$1 ve2
ho2ete da ga $aete. %ta "ada raditeA Prvo1 ako je to polineza"i2ena $a"no2a1 po&to je to otvoreni
$olekul on !rzo ok"idira tako da izaziva $nogo "lo!odnih radikala. 4 !iljka$a po"toji vita$in C koji
"pre#ava ok"idaciju i onda je vazduh i"klju#en. Lo je odli#no. Ako izvu#ete $a"no2u1 a u6e vazduh1
onda ki"eonik tako !rzo prodire tako da nikad nije dovoljno ki"eonika unutra. Lo ulje ok"idi&e i for$ira "e
#itav niz lo&ih proizvoda. A kada zagrevate tu $a"no2u1 ona po"taje jo& gora. Lako da kad zagrevate
ulje na '+> "tepeni1 "a$o dva "ata i date ih ogledni$ pacovi$a1 on i$a pro!le$a "a jetro$. - &to je
$a"na ki"elina 8neza"i2enija:1 to je gore. Lrineza"i2ena $a"na ki"elina 2e de"et hiljada puta !re da
ok"idi&e nego $ononeza"i2ena ki"elina. 0pr. kad iz "uncokreta izvla#e ulje1 oni to #ine zagrevaju2i ga.
@agreva "e na vi&e od G>> "tepeni celziju"a. Ako !i"te to dali ogledno$ pacovu1 to !i ga u#inilo
!ole"ni$. Ali1 to prodaju va$a7 - ako pravite po$pfrit zagreva2ete ga na $nogo vi&e od G>> "tepeni i
onda 2ete do!iti jo& vi&e tok"ina. -dite u kafe i kupite po$frit. Kolko je ulje u ko$e "e pri po$frit dugo
goreloA Hno &to kupujete je1 u"tvari1 koncentri"ani kancerogen. Lo "u lo&e ve"ti. Lako1 za"i2ene
$a"no2e 2e va" u#initi !ole"ni$a ("r#ane !ole"ti)1 polineza"i2ene 2e va" u#initi !ole"ni$a (rak). .judi
$e onda pitajuD 8%ta je !olje je"ti1 puter ili $argarin:A Ja i$ onda kae$D 8Lo zavi"i od toga koji !i"te
na#in iza!rali da u$rete. Ako va$ "e "vi6a da od$ah padnete $rtvi1 onda uz$ite puter. Ako ho2ete
$alo "porije da u$rete1 onda uz$ite $argarin:.
A kako onda da iz!egne$o ovaj pro!le$A Cvo odgovoraD $ononeza"i2ena $a"na ki"elina '> >>> puta
"porije ok"idi&e. %ta !ih tre!ao da kupi$D poli ili $onoA ;ono. Koja od ovih je pro&la te"t kroz i"torijuA
;a"linovo ulje. ;editeran"ke ze$lje ne$aju takva o!oljenja od raka kao druge ze$lje. - eli$ jo& da
kupi$ ono koje je hladno ce6eno. A vi kaeteD 8Pa1 to je "tra&no "kupo7: Ee2i 2u va$ &ta 2ete da
uradite. Kad "te1 reci$o1 kupovali "uncokretovo ulje da !i"te prili po$frit1 onda va$ je !ila potre!na
cela fla&a. Ali za kori&2enje $a"linovog ulja pravilo je da "e uzi$a "a$o ka&ika. /ipajte ga preko va&eg
kro$pira1 "tavite ga u rernu i pe#ete. Koliko dugo je ta$o u rerniA /a$o dok poru$eni. 0ije pro&lo ni "at
vre$ena i nije izvr&ena ok"idacija. - i$a do!ar uku"7 Polineza"i2ene $a"ne ki"eline koje tre!a da i$ate
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA ISHRANA
u "vojoj i"hrani "u linolei#na ki"elina i linoleni#na ki"elina. Lo "u o$ega $a"ne ki"eline. 4
"uncokretovo$ "e$enu ga i$a do"ta. A ho2e$o da na$ $argarin !ude #vr"t1 a ne da !ude te#no"t.
Lako da ga $i onda hidrogenizira$o Hne nera"tvorljive "a"tojke izvu#ete1 onda neutrali&ete "a
kau"ti#no$ "odo$1 i onda ga hidrogenizujete. %ta to zna#iA 0or$alno je da "ve $a"no2e !udu u
odre6eno$ o!liku (u ci"*for$i)1 zato &to na "vakoj "trani ove dvo"truke he$ij"ke veze i$ate "i$etri#ne
$olekule. A kada hidrogenizujete1 onda kao da 8zavrne ruku to$ $olekulu: i on onda vi&e nije prav1 ve2
ide i u "uprotno$ "$eru. - onda ovo zove$o tran"*for$o$. Eazlika iz$e6u ova dva $olekula je u to$e
&to je ovaj prvi te#an1 a ovaj drugi je #vr"t. Lako da $ogu da ga i"kori"ti$ za $argarin. Ali1 $oji enzi$i
ne znaju &ta je to. Lo je "trana $aterija u $o$ telu. A &ta radite "a "trani$ $aterija$a u "vo$
organiz$uA Poku&avate da je iz$enite1 ali ne znate &ta je1 i zato je "kladi&tite gde god "tignete 3 u
va&i$ organi$a1 "tavljate je pod kou itd. a$e1 gledajte u ogledalu i vide2ete gde "e u"kladi&tilo. -
onda idite na dijetu1 "$r&ajte i onda "te $r&ave ali "a celulito$. Jedan engle"ki #a"opi" o zdravlju kaeD
89ene koje jedu #etiri i vi&e ka&ika $argarina dnevno1 i$aju ??M ve2i rizik od "r#anih o!oljenja1 a to "u
tran"$a"ne ki"eline koje "u pro!le$. A za&to "e indu"triji te $a"no2e toliko "vi6ajuA
'. $ogu da va$ prodaju $argarinI
G. "adri $a"no2u koju ni&ta ne prepoznaje1 #ak ni !akterija.
Hni koji "u "tariji po godina$a "e2aju "e da "u "e ulja ranije o!i#no uegla. @a&to "e $argarin ne
uegneA Jer !akterije ne znaju &ta je to. - do!ro je onda da "e pu"ti neka tran"$a"no2a u te#no "tanje1 i
onda one i o"taju te#ne. Lako da je to vrlo do!ro za indu"triju1 ali1 za va" je to propa"t. - zato va$
predlae$ da uz$ete "voj $argarin i da " nji$ o#i"tite "voje cipele i da pod$aete "voju $a&ineriju. Ali1
je"ti je1 nije $udro. Va&e "uncokretovo ulje $oete da kori"tite u$e"to dizel 3 goriva. Eekao "a$ va$
kako da "e va& organiza$ !ori "a neki$ od ovih otrova1 i "ino2 "$o govorili o porodici &argarepe1
!rokoliju i "vi$ drugi$ lepi$ "tvari$a. 0aravno da "u va$ potre!ne alternative jer ja "ad "igurno
razara$ va& ivot. Ali1 ni"a$ jo& zavr&io. Po"toji puno lepe hrane koju $oete je"ti.
Ve#era" eli$ da do6e$ do "voje po"lednje ta#ke. Vidite da indu"trija voli ne&to "a$o zato &to je to
do!ro za policu. Ali1 ako je to do!ro za policu i za #uvanje1 onda to o!i#no nije do!ro i za ljud"ku
upotre!u. A "ad ho2u da va" upozori$ na neke aditive. Potre!no !i !ilo '>> predavanja da !i "e o
ovo$e govorilo do kraja zato &to "vet"ka zdrav"tvena organizacija na "vojoj li"ti i$a +.>>> aditiva.
akle1 po"toje razni aditivi da !i "e hrana o#uvala. ;noge od ovih $aterija izazivaju i$unolo&ke
pro!le$e ili "u jedno"tavno1 tok"i#ne. 0eke deluju "$e"ta1 a neke "u "a odloeni$ dej"tvo$. 0eke od
njih deluju na va& organiza$ p"iholo&ki1 a neke fiziolo&ki. Cvrop"ka zajednica je izdala li"tu onoga &to je
dozvoljeno na podru#ju aditivaD !oje1 antiok"idan"i itd. 0eki "e kori"te u proizvodnji1 a neki u finalno$
proizvodu. A "ada da vidi$o &ta oni #ine za va". Hvde "u neke od po!lukacija koje govore o nu" 3
pojava$aD od $igrene1 preko hiperaktivno"ti1 do u$ora i letargije1 ne"po"o!no"ti da "e koncentri&ete i
"vi$ vr"ta$a nervnih !ole"ti.
Jedan od velikih pro!le$a je"u za"la6iva#i. .judi ele da izgu!e "uvi&ne kilogre$e1 pa onda kori"te
za"la6iva#. Jedno vre$e "aharin je !io veo$a popularan1 ali znali "u da on nije !a& do!ar jer izaziva
pro!le$e na "rcu1 povra2anje1 #ireve1 on je $utagen i poznat je kao izaziva# raka tako da je u neki$
ze$lja$a za!ranjen. Ali po"toje novi za"la6iva#i kao npr. a"partan. A"partan 2ete na2i "koro u "ve$u a
kriv je za )=M reakcija na aditive u hrani pre$a podaci$a u /jedinjeni$ rava$a. -$a (> "i$pto$a
koji "e navode kao direktni produkt a"partana. Po#ev&i od glavo!olje1 "paz$a $i&i2a1 "i$pto$a
epilep"ije1 preko za!rinuto"ti1 te&kog di"anja1 znojenjaI dovodi "e u vezi i "a tu$oro$ na $ozgu.
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA ISHRANA
okazano je da kod ek"peri$entalnih pacova koji "e hrane a"partano$ i$a pove2an !roj tu$ora na
$ozgu. /vi "i$pto$i parkin"onove i alchar$erove !ole"ti "u pove2ani kad kori"tite a"partan. A "ada da
va$ o!ja"ni$ za&to "u ovi za"la6iva#i tako lo&i. ;nogi od tih "avre$enih za"la6iva#a "u a$inoki"eline.
0pr. a$inoki"elina koja "e ovde kori"ti je a"parti#na ki"elina i fenilanin. Lako6e "e proizvodi i $etanol
koji je otrovan. - onda "e oni $enjaju u a"partat i gluta$at u krvi. A to "u ek"itotok"ini (tok"ini koji va"
uz!u6uju). Ako je "uvi&e vi"ok nivo ovih ek"itotok"ina1 va&e nervne 2elije 2e !iti u!ijene. - va& 2e $ozak
i$ati &upljine1 rupe.
0e2e$o previ&e govoriti o $etanolu o"i$ da je $ak"i$alna doza za jedan dan )1+ $g. Jedan litar
ohla6enog pi2a "a a"parta$o$ u "e!i i$a =? $g etanola1 to je $nogo preko dozvoljene doze. A
"porti"ti $ogu da kori"te #ak G=> $g $etanola u "voji$ pi2i$a za energiju. Hva $aterija je zai"ta lo&a
ve"t. 0i&ta &to 2ete poje"ti kao kad uz$ete prirodnu na$irnicu ne2e va$ dati a$inoki"eline ovakvog
o!lika. o!i2ete !elan#evine1 ali ove a$inoki"eline deluju kao &e2er na va&e 2elije za uku" i one "u
onda za"la6iva#i. a va$ "a$o kae$1 vi "te predivno "tvoreni. Kad jedete &e2er1 va&e 2elije za uku"
va$ kauD 8%e2er:. - to "e regi"truje u $ozgu. - onda $ozak telefonira pankrea"u i kaeD 8/lu&aj1 "tie
&e2er1 daj in"ulin koji 2e taj &e2er razgraditi7: Ali onda je va&a 2elija za uku" prevarena i to je "ada
a$inoki"elina. - nekoliko "ati ka"nije pankrea" &alje poruku $ozguD 8;nogo in"ulina1 &ta "adA: ;ozak
kaeD 8@na$ da "tie1 ve2 "a$ to zapi"ao7: - onda to #inite "vaki dan. Po"le izve"og vre$ena1 pankrea"
telefonira $ozgu1 i kaeD 8a li "i rekao da je &e2er na putuA C1 ja "e onda !uni$7: - onda po#injete da
i$ate pro!le$ "a in"ulino$. Vi jedno"tavno ni"te o!likovani da jedete a$inoki"eline. A ove
a$inoki"eline na neurotran"$iteri$a "u po"e!no opa"ne. /igurno je da "e "tvaraju kri$inalci kad "e
ovo kori"ti u hrani. A to "e nalazi u puno na$irnicaD u za"la6iva#i$a1 u cerealija$a1 !o$!ona$a za
o"veavanje daha1 u vaka$a1 u jogurtu itd. Predlae$ da po#nete da #itate natpi"e na na$irnica$a.
Hvi po!olj&iva#i uku"a rade na i"to$ principu gluta$inata. Hd ovog $ono"aharin"kog gluta$inata !e!e
"u i$ale gr#eve. - &ta "e jo& de&avaA /niava "e nivo "erotonina u va&e$ u$u. Kad razgovarate "a
p"ihijatro$1 npr. re2i2e va$ da u p"ihijatrij"ki$ !olnica$a ljudi koji i$aju &izofreniju i$aju nizak nivo
"erotonina. ;i ovi$ pravi$o naciju &izofrenika. A onda antiok"idan"i. Prirodni antiok"idanti koji "e
nalaze u hrani "u vita$in A1 C i B. Ali kad izvu#ete ulja1 to nije dovoljno jako. Jajde da doda$o ne&to
drugo. Lako da kad kupite ke"icu #ip"a ili grickalica vide2ete da na pakovanju pi&e da "u antiok"idan"i.
Ja va$ predlae$ da pozovete telefono$ ko$paniju koja va$ je to prodala i da pitateD 8Koji od
antiok"idan"iA: - oni va$ "igurno ne2e re2i. Lo je njihov $etod. Jedan je od ova dvaD FJL ili FJA. @nate
&ta on #iniA =>M kod ek"peri$entalnih pacova je "$anjio holine"terazu.
A "ad 2u da va$ kae$ &ta to zna#iD @nate da nervni i$pul" nervni$ pute$ putuje od jedne 2elije do
druge. A na veza$a on prelazi "a jednog neurona na drugi. A po"toji enzi$ koji to zau"tavlja. Ako
"$anji$ procenat tog enzi$a1 i$pul" o!i#no ide tip 3 zavr&eno. A "ad ide tip * LEEEEE. - u$e"to da
va&e dete $irno "edi u razredu i "lu&a u#itelja on jede po$frit ili #ip" dok u#itelj govori. - dete ovo radiD
LEEEEE. Lo je &ta "e z!iva u "tvarno"ti. - jo& "e z!iva K>M "$anjenji "erotonina. Lako dete po"taje
kao &izofreni#ar. - onda jedno dete u!ije drugo dete. Kada "te to #uli u pro&lo"tiA Hdakle to na"ilje koje
dana" i$a$o u dru&tvuA 4 jedno$ zatvoru u /jedinjeni$ rava$a "a najokoreliji$ kri$inalci$a koje
i$a jako do!ro o!ez!e6enje1 oni "u uklonili ovu hranu i u"koro "u ovi ljudi $ogli da "e drue i !ez na"ilja
razgovaraju. akle1 va&e dete 2e !iti hiperaktivno "a ovi$ he$ikalija$a. 0eki od prezervativa deluju kao
i !oje. 0e$a aditiva u vo2u i povr2u. 0e$a aditiva7
;i ivi$o u "a"vi$ razli#ito$ vre$enu dana" od onog u ko$ "$o iveli u pro&lo"ti. Va&i iz!ori odre6uju
kvalitet va&eg ivota. -z!or je na va$a. Vi $oete re2iD 80e:. A va&e je zdravlje1 i vi $oete re2i 8a:.
;oda "e pitate za&to ja "ve ovo va$a izno"i$A @ato &to gotovo da ne$a drugog na#ina da "e to kae.
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA ISHRANA
A "$atra$ da vi i$ate pravo da "ve ovo znate. 5injenice "u tu. 0e$a infor$acija1 ne$a iz!ora. A
infor$acije "u tu. Vi $oete da iza!erete da ivite zdravo7
Proi!vodi #ivotinj$%o& 'ore%la " novi ri!i(i
Ve#era" 2u va$ pokazati da va&i pradeda i pra!a!a nikada ni"u jeli kao vi. 0e zato &to "u jeli ne&to
drugo1 nego zato &to "e "a$a hrana pro$enila. ;ora$ na po#etku da va$ kae$ da "a$ voleo $e"o1
tako da i"ti taj !olni put koji 2u va$ pokazati je onaj put koji$ "a$ ja proputovao. A "ada kad gleda$
unazad1 veo$a "a$ "re2an z!og pro$ena. a "te $e "reli pre '= godina izgledao "a$ prili#no razli#ito
i ni"a$ i$ao ni pola energije koju "ad i$a$. Ali1 hajde da "voju potragu zapo#ne$o ovde. Hvo "u glavni
o!lici raka u "vetu. akle1 kolorektalni i rak pro"tate "u glavni o!lici raka kod $u&karaca i po#inju "a K>*
K= godina "a kolorektalni$ kancero$1 i "a "tarenje$ ovaj kolorektalni i kancer pro"tate "talno ra"tu. Kod
ena je "lika "li#na. 0aravno1 one ne$aju pro"tatu1 ali one i$aju rak dojke. 4 K>*ti$ godina$a rak dojke
po#inje da !ude veliki pro!le$. A onda je naj#e&2i o!lik kolorektalnog raka u "tara#ko$ do!u. Hvaj
kolorekatalni rak je do!ar pokazatelj. Hn je u direktnoj vezi "a uzi$anje$ $e"a. @a 0ovozelan6ane je
$e"o ivine kao povr2e. Hni "u po !roju o!oljevanja od raka na "a$o$ vrhu1 a na dnu le"tvice "u
Afri#ke ze$lje i Japan gde i$a vrlo $alo raka dvanae"topala#nog creva i kolorektalni rak. Kad kuvate
$e"o1 ili ga pe#ete1 onda i$ate odre6ena jedinjenja koja "e for$iraju 3 heterocikli#ne ki"eline. Ali i
!enzopireni "u i"to kancerogene "up"tance koje "e tu for$iraju. Jedan pe#eni ko$ad $e"a $oe u "e!i
"adrati $nogo vi&e kancerogenih $aterija nego cigareta. 0aravno1 vi jedete i antikancerogene $aterije
tako da "e one !ore protiv raka koji !i "e izazvao. Ali &to vi&e ovog jedete1 ve2a je verovatno2a da 2ete
do!iti rak. 4 "tara vre$ena1 ljudi "u jeli "vee povr2e iz !a&te i nepo"redno ga jeli na "vo$ "tolu. Hni "u
fizi#ki puno radili1 trudili "u "e da "vojo$ fizi#ko$ "nago$ &to vi&e urade. A $i "$o po"tali 8kro$piri na
kau#u:1 uiva$o "edela#ki na#in ivota tako da ne jede$o te zdrave na$irnice "a ovi$a koje ni"u tako
zdrave.
Po"toji jedinjenje koje "e zove a3alfa3c. - jedan ko$ad kuvane govedine i$a ?=' $g te "up"tance.
Piletina i$a '+> $g. A jo& jedna "up"tanca koja "e zove -N (ne$a veze "a va&o$ inteligencijo$) "e u
veliki$ koli#ina$a nalazi u ri!i. Eizik je zai"ta velikD rak li$fnih lezda je "a i"ti$ takvi$ riziko$. 0a dnu
je Japan1 a na vrhu "u /jedinjene rave i 0ovi @eland. Hvo "u "tudije koje "u vr&ene nad hiljada$a
ljudi u /jedinjeni$ rava$a i #ak je /vet"ka zdrav"tvena organizacija izdala jedan o!i$an izve&taj o
ovoj "tudiji. Hvde i$ate dane u "ed$ici u koji$a jedete $e"o i ako i$ate $e"o vi&e od #etiri puta
"ed$i#no1 onda "e verovatno2a da 2ete do!iti &e2ernu !ole"t "trahovito uve2ava. Ako jedete $e"o &e"t
puta "ed$i#no1 onda i$ate #etiri puta ve2u verovatno2u da 2ete do!iti &e2ernu !ole"t nego neko ko ne
jede $e"o. Pove2ava "e verovatno2i da 2ete do!iti i rak pro"tate1 i ovarija i "vih drugih o!lika raka ako
jedete $e"o. 4 "tara vre$ena ljudi "u jeli $e"o tri puta nedeljno.
Hvo &to "$o do "ada govorili odno"ilo "e na ono "a #i$e "u deka i !aka $orali da "e "uo#avaju. A ono
"a #i$ "e "ad "uo#ava$o je"te ono "a #i$ "e oni nikada ni"u $orali da poza!ave1 a to je "avre$eni
na#in za gajenje ivotinja za i"hranu. Vidite1 dana" "u ivotinje one koje "e upotre!ljavaju za hranu. Hvo
"a$ i"traivanje radio na $nogi$ $e"ti$a i $ogu va$ re2i da ze$lje tre2eg "veta kori"te i"to ove
tehnike za gajenje ivotinja. 0a#in na koji "e do!ijaju ivotinje za ljud"ku i"hranu je po"tala nauka dana".
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA ISHRANA
Lo je nauka koju pokre2e profit. - kad "e raz$i&lja o to$e #i$e 2e "e hraniti ivotinje1 to nije ni nalik
ni#e$u ono$ &to "$o i$ali u pro&lo"ti. ana" ovi$ ivotinja$a daje$o ivotinj"ke !elan#evine1 jer je
teorija da ih !elan#evine ivotinj"kog porekla #ine da !re ra"tu. ;i eli$o da do!ije$o najjeftinije
!elan#evine. 9ivotinja$a "e daju druge uginule ivotinje1 to "u one ivotinje koje "u od!ijene na klanici1
zati$ "e one $elju i "ve ono &to otpada kao npr. rogovi1 papci1 "ve to ide u tu "$e"u1 tako da "ve one
!ole"ne ivotinje koje ni"u $ogle da pro6u proce" na klanici "e $elju i daju "e drugi$ ivotinja$a kao
hrana. - to je deo ivotinj"ke i"hrane. 4 $nogi$ ze$lja$a i$aju traktore koji "akupljaju ivotinje koje "u
u!ijene na auto*putevi$a i onda "e one $elju i dodaju i to ulazi u ivotinj"ku i"hranu. - naravno1 vrlo
vaan deo ivotinj"ke hrane je i ri!lje !ra&no. /va ona peraja1 glava i o"tali delovi od ri!e1 i "ve one
8neeljene: ri!e koje "u izva6ene $reo$ a ni"u za i"hranu. akle1 dodaju "e ko"ti i krv "a ivinar"kih
far$i "ve ono &to "e ina#e #i"ti. Lo je "ad lepa re# za ne&to &to i nije tako lepo * dakle1 ono perje i kre"te
&to "e "igurno niko$e ne !i dalo u i"hrani. Lo "e "ve o"u&i1 "a$elje i opet "e daje pili2i$a za i"hranu.
Jer i"tog je $aterijala kao i va& nokatD i$a kerotonina1 !elan#evine. 0aravno da pile "ada ne $oe da
"vari "voje pero. Hnda "e dodaje jedan enzi$ koji po$ae da "e to pero ipak "vari. Lo &to pile i$a
unutra&nje krvarenje z!og tog enzi$a1 to i nije !a& tako vano. /ve ono &to !i "e opralo "a ivinar"ke
fr$e "e nalazi u to$ lancu i"hrane. 4rea1 jer je ideja da 2e tu uri#nu ki"elinu !akterije u pro!avi pretvoriti
nazad u one kori"ne ki"eline. A tako6e i petrohe$ij"ki nu"3produkti "u dodati ovoj i"hrani. /ada ivotinje
do!ijaju $nogo proteina ivotinj"kog porekla. @ani$ljivo je da ove !elan#evine ivotinj"kog porekla
izazivaju ki"elu reakciju1 a ona "e $oe neutrali"ati kalciju$o$ iz ko"tiju. Kao &to "a$ rekao1 proizvodi
ivotinj"kog porekla 2e pre izazivati ki"elu nego alkalnu reakciju. -$a$o za pri$er ki"elo"t hrane1 tu je
$iliekvivalent za '>> g. Ei!e proizvode ).( ove ki"ele reakciju1 a hle! koji je !iljnog porekla proizve2e
"a$o pola. A #i$ je !ra&no rafini"ano1 ni ono nije !a& tako !ezazleno. A kad je $e"o u pitanju1 onda je
to (.=. A hrana koja najvi&e izaziva ki"elo"t je ka#kavalj. a$e1 za va" je ovo lo&a ve"t7 H"teoporoza je
izazvana1 kau nau#ni #a"opi"i1 "uvi&ni$ !elan#evina$a ivotinj"kog porekla. - $nogao !ih da va$
pokae$ na "totine nau#nih #a"opi"a koji ovo tvrde. - $i "$o "a$i na univerzitetu vr&ili ovakva
i"traivanja. - koje 2e to !elan#evine izazvatiD !iljnog ili ivotinj"kog poreklaA 9ivotinj"kog porekla. Lo "u
#injenice1 ne$ojte !iti ljuti na $ene1 izno"i$ va$ "a$o ono &to je "tvarno"t.
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA ISHRANA
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA ISHRANA
Poverite cenu za "vaki "lucaj na http://www.faceyubook.com
Pre nekoliko godina !ili "$o uklju#eni u jedan i"traiva#ki projekat gde "u "e far$eri alili da njihove
ovce i$aju krive noge. 0e !i niko voleo da gaji ovce "a krivi$ noga$a. Pogotovo ako je u pitanju ovan
predvodnik "tada1 on je veo$a "kup1 i kad takav ovan iza6e iz tora "a krivi$ noga$a1 ne2e po"ti2i do!ru
cenu. Jranili "u ih na uo!i#ajan na#inD ri!lji$ !ra&no$ i "vi$ oni$ $rtvi$ "a$leveni$ delovi$a i $i "$o
od$ah rekliD 8Lo "u !elan#evine ivotinj"kog porekla:. A oni "u rekliD 8Vi "te ludi7:. 8Jajde da to
i"pita$o:1 rekao "a$ ja. a li $i"lite da !i vlada to $ogla da podupre "red"tvi$a1 da odo!ri fondoveA
0e1 ne. Lako da "$o $i to finan"irali iz "vog fonda. 4zeli "$o ovce1 uzeli "$o jagnjad '>> dana "tara1
podelili ih u pet grupa i po#eli da ih hrani$o onako kako !i tre!alo da "e te ivotinje hrane i onako kako
ih indu"trija hrani. Prva grupa je do!ila potpuno !iljnu hranu u kojoj je "adraj !elan#evina !io 'GM. Lo
!i !ilo i"to kao kad !i ovce "a$e i&le na pa&u i prona&le detelinu. Lo je ona prava 8dedina ovca:. 4zeli
"$o tu i"tu ovcu i dali joj <M !elan#evine ivotinj"kog porekla. /lede2oj grupi =M !elan#evina
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA ISHRANA
ivotinj"kog porekla. /lede2oj grupi +M !elan#evina ivotinj"kog porekla. - to je dovelo do "adraja
!elan#evina od G>M od kojih je "a$o +M !ilo !elan#evina ivotinj"kog porekla. Hnda "$o uzeli drugu
grupu i dodali joj +M !iljnih !elan#evina. ;oda 2ete neki od va" !iti ra"tueni oni$ &to 2ete videti. Lo "u
!ile ivotinje koje !i !ile hranjene na drugi na#in. -ndu"trija daje <=M !elan#evina ivotinj"kog porekla.
;i "$o do&li "a$o do G>M. Hvde je 'GM !iljnih !elan#evina i &to "$o vi&e !elan#evina ivotinj"kog
porekla dodavali1 to "u !ile krivlje noge. @a&toA @ato &to ivotinja !rzo ra"te1 ali "u noge dekalcificirane i
onde "e "a$e "aviju. Pogledaj$o ivotinju koja je ra"la "a$o na !iljni$ !elan#evina$aD izgleda kao
dedina ovca. ;ogla !i da ide na tak$i#enje u pravilno$ o!liku nogu. Plu" =M. Pogledajte defor$itete na
papci$a i kako "e noge po#inju "avijati. Pogledajte +M. Hvo je "ada tako defor$i"ana ovca da ne $oe
da hoda kako tre!a. Po"toji jo& jedna zani$ljivo"tD uzi$ali "$o uzore $okra2e i fece"a "vaki dan i jedini
na#in da "e to o!avi je !io da "e "tave rukavice i da "e uz$e fece". Jer ako uz$ete "a poda onda 2ete
uzeti ne&to &to 2e i$ati i $okra2u preko toga. - znate &ta je zani$ljivoD onoj ovci koja je hranjena !iljni$
!elan#evina$a1 $ogli "te da "e okrenete i da kaeteD 8Hv#ice1 okreni "e7:. - uzeli "te joj uzorak. Hti&li
"te drugoj koja je i$ala ivotinj"ku !elan#evinu i ona va" je gledala 8"trogo:. Ako "te poku&avali da
uz$ete uzorak od one koja je i$ala +M !elan#evina ivotinj"kog porekla nikad ni"te "$eli "a$i da odete
zato &to !i va" ona napala. %to "u vi&e !elan#evina ivotinj"kog porekla do!ijale1 to "u !ile agre"ivnije.
Kada je analizirana ko"t1 &to vi&e !elan#evine ivotinj"kog porekla je dodato1 odno" kalciju$a i fo"fora u
ko"ti$a "e $enjao1 tako da "e ko"t krivila i "$anjivao "e procenat kalciju$*fo"fora u ko"ti$a. /ada va"
$oda zani$a &ta je "a oni$ upore6enje$ G>M na"pra$ G>M. Hni koji "u pri$ili +M !elan#evina
ivotinj"kog porekla (to "u one grupe "a G>M pre$a G>M !elan#evina1 "a$o &to je prva grupa iz izvora
ivotinj"kog porekla1 a druga !iljnog)1 vidite da "u izgu!ile one ivotinje na ivotinj"ki$ !elan#evina$a
dva puta vi&e kalciju$a u ko"ti$a od onih koje "u !ile na !iljni$ !elan#evina$a. /lede2a #injenica na"
je zai"ta zapanjilaD i"pitivani "u $inirali u ko"ti$a. Ko"ti ivotinja koje "u jele !iljne !elan#evine !ile "u
tvr6e od ivotinja koje "u jele !elan#evine ivotinj"kog porekla. 0aravno1 ivotinje koje "u uzi$ale
!elan#evine ivotinj"kog porekla i$ale "u krive noge. Hve ivotinje ni"u i$ale ni kalciju$a u ko"ti$a.
%ta "e1 u"tvari1 i"pituje kad "e ide na i"pitivanje ko"tijuA Hni i"pituju gu"tinu ko"tiju. Ali1 gu"tina $aterije
ko"ti nije do!ar pokazatelja koliko "u jake va&e ko"ti. Hdgovor je "lede2iD lo& odno" kalciju$a i fo"fora
poti#e od uzi$anja !elan#evina ivotinj"kog porekla. Hnda 2ete re2iD 8Hvo vai za ovce1 a ne i za na"
ljude:. Hvce ne !i tre!alo da uzi$aju !elan#evine ivotinj"kog porekla1 ali na to 2u "e vratiti.
Hvo je i"torij"ka "tudija. 0e2u i2i u tehni#ke detalje1 ali da pogleda$o "a$o jedan grafikonD ovca$a "$o
dali tetraciklin i nakon de"et dana opet tetraciklin1 i tako "te $ogli ta#no da u"tanovite ra"t ko"tiju za
narednih de"et dana. Hvde "e vidi da "u one koje "u uzi$ale !elan#evine !iljnog porekla i$ale
izvanredno for$iranje ko"tiju1 !a& kako tre!a. Kod <M ivotinj"kih !elan#evina1 "tvar "e pogor&ala. Kod
=M "tvar je !ila jo& gora. A kod +M jo& gora. A kod +M !iljnih !elan#evina1 "tvar "e vratila na nor$alu.
Koja je1 dakle1 !elan#evina do!ra1 ivotinj"ka ili !iljnaA Fez "u$nje1 !iljna.
Hvde je jedna pu!likacija u a$eri#ko$ #a"opi"u o !iljnoj i"hrani. A "ada "e !avi$o ljudi$1 ne ovca$a.
Felan#evine iz $le#nih proizvoda pove2avaju gu!itak ko&tane $a"e. 9ene koje "u kori"tile ve2u koli#inu
ivotinj"kih !elan#evina na ra#un !iljnih <1+M1 i$ale "u #etiri puta ve2i rizik prelo$a ko"tiju. a$e1 ako
elite da iz!egnete o"teoporozu ne kori"tite ivotinj"ke !elan#evine. H"teoporoza ko&ta puno novca (?
$ilijardi $araka u 0e$a#koj). /igurno ne elite ko"ti koje "u pune rupa. Ako elite da iz!egnete
o"teoporozu1 potre!no va$ je ve!anja. /a$o $alo ve!anja !olje je nego uop&te ne ve!ati. %to vi&e
ivotinj"kih !elan#evina kori"tite1 to je gore po va". Videli "te da "ve ove grozne "tvari daju ivotinja$a1 i
to "u $aterije koje "ti$uli&u hor$one za ra"t tako da ih hrane anti!iotici$a1 pro!ioti#ki$ $aterija$a i
"vi$ vr"ta$a he$ikalija. /trah u lancu hrane7 iok"in1 jedan "tra&an otrov u lancu i"hrane "e pojavio u
Felgiji i izazvao prili#nu paniku.
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA ISHRANA
- z!og "avre$enog na#ina gajenja ivotinja za i"hranu i$ate velike infekcije. @!og toga "$o radili jedno
i"traivanje na pili2i$a. a vidi$o kakav "e rizik u to$e krije za va" i za $ene. 4z$i$o pri$er pileta
koje je do!ijalo "tandardnu indu"trij"ku hranu za pili2e. Prona&li "$o $nogo izo!li#enih nogu z!og
deklal"ifikacije i kao &to taj $agazin tvrdi1 ovi pili2i "u 8te&ki: za vakanje. A tako6e "u !ogati viru"i$a
koji $ogu dove"ti do zapaljenja $odane opne. .ekovi koje "u i$ dati "u vrlo raznoliki. /avre$ena
indu"trija $e"a "e u"$erava pre$a "lede2oj for$uliD delta J (totalna energija1 hrana koju do!ijaju)1 je
jednaka delta F (ra"t) plu" L delta / ("ve drugo &to pile radi1 kretanje1 ter$oregulacija1 i$uni "i"te$).
-ndu"trija je zaintere"ovana "a$o za ra"t1 tako da !i prvo pove2ali1 ovo drugo tre!a da "$anje. .ako7
8Pile1 ne "$e& da "e kre2e&. 0apravi2e$o ti te$peraturu koja ti "avr&eno odgovara. Fori2e$o "e za
te!e protiv !ole"tiD evo ti anti!iotici. Hvde 2e$o tvoju hranu u#ini &to jeftinijo$1 a onda 2e$o u#initi da "e
tvoj organiza$ $oe iz!oriti "a 6u!reto$ koje ti daje$o:. /tavljaju ih u kaveze da ne $ogu da "e kre2u.
Ali to nije zdravo1 tako da "e razvije #itav niz pro!le$a kod tih viotinja. ;e6u far$eri$a u Japanu &irio
"e encefaliti" 3 zapaljenje $odane opne i to je "$rtono"na !ole"t. A ;alezija je z!og te !ole"ti $orala
da pou!ija "ve "vinje u "voj ze$lji. 5ak "u po"lali voj"ku da to uradi. ;edicin"ki "vet kae da
tran"plantanti "a "vinja$a tre!a da !udu za!ranjeni. 5ak ni zali"ci na "rcu ne "$eju da !udu pre"a6eni1
zato &to $ogu da !udu no"ioci encefaliti"a i od toga $oete u$reti. - "ve do "redine +>*tih !ilo je veliko
pove2anje infektivnih !ole"ti. Hdakle to poti#eA Hd anti!iotika. @ato &to !akterije po"taju rezi"tentne na
anti!iotike. Hnda ona tragedija u Japanu 3 deca u$iru. eca "u "e otrovala hrano$. Povra2ala "u i
onda "u i$ doktori jedno"tavno dali anti!iotike i po"lali ih ku2i. A onda1 za nekoliko dana1 do&lo je na
hiljade dece u !olnicu. .eali "u po podu jer nije !ilo dovoljno kreveta i po hodnici$a !olnica. - po&to je
epide$ija iz!ila po celo$ "vetu1 far$eri "u rekli da je to do&lo iz $edicin"ke !ran&e. Hni daju te velike
doze anti!iotika. A $edicin"ki radnici "u rekli da je to do&lo iz far$er"kih izvora. - onda "u "e kao ludi
!orili jedni protiv drugih.
;i "$o1 na na&e$ univerzitetu odlu#ili da re&i$o ovaj pro!le$. Lako je oz!iljan pro!le$ na"tao da je
#a"opi" 8%pigl: o!javio jaja koja "u !ila u $rtva#ko$ "anduku. Hd tada je potekao zakon u neki$
ze$lja$a da ne $oete kupiti u re"toranu "irovo jaje1 ako prethodno nije do!ro "kuvano. A evo &ta "$o
$i uradiliD $i "$o pretpo"tavili da $oe da "e odredi da li !ole"t poti#e od far$era ili iz $edicin"kih
izvora. Ako je !ole"t iz $edicin"kih izvora1 onda 2e ljudi i$ati te !akterije u "e!i koje "u otporne. A ako
poti#e od far$era1 onda 2e ivotinje na far$a$a i$ati rezi"tentne !akterije. Hti&li "$o u klanicu i dok "u
far$eri dovodili "tada u klanicu1 $i "$o uzi$ali uzorke. Hnda "$o ih no"ii u la!oratoriju i analizirali. -
onda "$o to $e"o koje je do!ijeno u klanici pratili "ve do prodavnice u "uper$arketu. 4 radnji i$a ljudi
koji rade "a ti$ $e"o$. Lu "u i !akterije koje ljudi pridodaju $e"u. .ogika je !ila ovakvaD ako je
pri"u"tvo rezi"tentnih !akterija !ilo vi"oko u klanici1 onda je !ole"t do&la "a far$e. A ako je pri"u"tvo
rezi"tentnih !akterija vi"oko u "uper$arketu1 onda "u to dodali ljudi koji rade "a $e"o$. - &ta "$o
prona&liA Prona&li "$o da je to poteklo "a far$e. a li "u far$eri !ili ljuti na na"A - to jo& kako. %ta to
zna#i1 u "tvariA Pogledajte1 kod pili2a "te prona&li tri razli#ite vr"te anti!iotika a kod govedine dva !ilo
koji uzorka da "te uzeli1 u !ilo ko$ "uper$arketu. ;i "$o analizirali i koliko. Prona&li "$o da "adre '?*
G> puta ve2e koli#ine anti!iotika nego &to je internacionalni$ propi"i$a dozvoljeno. Proveravali "$o
literaturu i do&li do zaklju#ka da je "koro i"to "a "vako$ ze$ljo$ na "vetu. Ako jedete $e"o1 vi "te
"talno na anti!iotici$a. Pratili "$o razvoj ivotinja i "ve ivotinje koji$a "u davani anti!iotici i$ale "u
uve2ano "rce. - "ad1 do!ijete jednu infekciju i doktor va$ prepi&e anti!iotik. - on ne deluje. Ali1 va&e
!akterije u pro!avno$ "i"te$u !ivaju u!ijene od tih anti!iotika i "ad vi pojedete jaje "a "al$onelo$ ili
popijete #a&u $leka1 a lo&a je ve"t &to one lo&e !akterije preive pa"terizaciju1 i onda "e te lo&e !akterije
raz$noe u v&e$ "tol$aku i onda "te !ole"ni i i$ate dijareju. - &ta va$ doktor dajeA Hpet anti!iotik. Ali
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA ISHRANA
po&to ta !akterija poti#e "a far$e ona je rezi"tentna i i$a otporno"t pre$a anti!iotiku. - &ta 2e ona onda
re2i anti!iotikuA 80e $oe& $i ni&ta7:. Lako da dana" i$a$o u!ice oko "e!e. Hnda ljudi kauD
8Po#e2u da jede$ egzoti#na $e"a1 po#e2u da jede$ nojeve i ge$ove:. Ali u ti$ $e"i$a i$ate e!olu
kao pro!le$ koji "e pojavljuje.
-$a$ do!re ve"ti * govori2e$o o ri!i. 5uo "a$ ve2D 80e$ojte re2i da je ri!a lo&a:7 Jajde da po#ne$o
da raz$atra$o to pitanje koje "e ti#e ri!e. Koliko je dana" ri!a do!raA /vi znate da je dana" voda
zaga6ena tako da ne $oete da plivata na neki$ plaa$a. A onda1 tu je ne $ali pro!le$ !iolo&kog
uve2anja. %to idete vi&e u lancu i"hrane koncentracija tok"ina "e uve2ava. Ako uz$ete L ra"tvoren u
okean"koj vodi on je u vrlo $aloj koncentraciji. Ali kada do6ete do ri!e preko planktona i o"talog1
koncentracija je $ilioni$a puta uve2ana. Ptice koje jedu ri!e i$aju vrlo vi"oku koncentraciju1 tako da kad
legu jaja1 po&to ne$aju dovoljno jaku lju"ku1 od$ah "e raz!iju. ;or"ki lavovi i$aju i"ti pro!le$ z!og te
koncentracije. 0a neki$ $e"ti$a na de"etine hiljada njih u$re u jedno$ danu. Prona6eno je da ove
ivotinje1 u "tvari1 u$iru od zapaljenja plu2a. Ali1 za&to "u do!ile zapaljenje plu2aA Hnda "u analizirali
celu "ituaciju i do&li do otova koji "e zove LFL. Lo je tok"in koji "e dodaje far!i kojo$ "e far!aju korita
naftnih tankera da &koljke ne !i ra"le na nji$a. Laj otrov u !oji je dozvoljen "a$o za tankere koji prevoze
naftu i ni za jedan drugi !rod. /vi drugi !rodovi !i tre!ali da "e #i"te od tih &koljki ru#no. Koncentracija
ovog otrova u $or"koj vodi je tako ni"ka da "koro ne $oe da "e iz$eri. Ali je u $a"no2i ovih $or"kih
lavova pede"et pre$a $ilion u $a"no$ tkivu. Eeci$o da dan3dva oni ne love ri!u. - ovi $or"ki lavovi
tada tro&e "voju $a"no2u iz tela. A onda LFL ulazi u krvotok. - i$uni "i"te$ padne i od toga do!ijaju
zapaljenje plu2a i oni tada u$iru. Kada vi i$ate groznicu vi tada kori"tite energiju iz $a"nog tkiva. @a&to
$i do!ija$o dana" tako $nogo !ole"ti plu2aA Ako jede$o ri!u1 $i jede$o i"to ono &to jedu i $or"ki
lavovi. - vi u "vojoj $a"no2i u telu i$ate i"te otrove. Ali1 re2i 2eteD 8Lre!a $i ri!a zato &to je !ogata
o$ega tri$a"ni$ ki"elina$a koje "u kori"ne. - kau va$ da to tre!a da do!ijete iz ri!e7 a li je !a&
takoA Prvo1 do!ijate vi"ok "adraj hole"terola. Vidite da haringino ulje i$a vi&e hole"terola nego
govedina. Lako je i "a "ardinini$ ulje$ i ulje$ iz jetre nekih ri!a tako da do!ijate hole"terol iz ri!a. a1
o$ega tri "u do!re za va"1 one po$au da "e "$anji lepljivo"t krvnih 2elija koje "e !ore protiv !ole"ti1
one "$anjuju krvni priti"ak1 "ve vr"te po!olj&anja za !ole"ti "rca i one $ogu da po$ognu da "e "ve ove
!ole"ti "pre#eD kone1 nervne i druge. @ato va$ tre!a o$ega tri. Ali1 da li va$ je to potre!no !a& iz ri!eA
H$ega tri $a"ne ki"eline iz ri!e je izopentanoi#na ki"elina. 0e $ora da "e neophodno do!ije iz ri!e.
Hna naro#ito uti#e na zgru&avanje krvi. Lako da elite da i$ate to1 ali ako toga i$ate previ&e1 onda "te u
rizi#noj grupi da do!ijete $odani udar1 i tro$!rozu 3 za#epljenje vena.
@ani$ljivo je da ivotinje koje jedu "a$o !iljnu hranu nikad ne$aju &log ili tro$!ozu. 4 !iljka$a 2ete
na2i alfalinolei#nu ki"elinu. A ne2ete na2i ezopantenoi#nu ki"elinu. Ali1 ovde i$ate "ve enzi$e koji "u
neophodni da "e ona pretvori u tu ki"elinu. Ako do!ijate o$ega tri iz !ilja proizve&2ete po$o2u enzi$a
dovoljno ove ezopantenoi#ne ki"eline koja va$ je neophodna1 ali je nikada ne2ete i$ati previ&e. o!ijte
o$ega tri iz !ilja. o!i2ete to iz kro$pira1 repe1 ali naj!ogatiji izvor "u laneno "e$e. @ato "a$ va$ rekao
na prvo$ predavanju da puno kori"tite laneno "e$e. Vidi$ da i$ate predivne orahe1 kori"tite to u "vojoj
i"hrani. 0ije va$ neophodno da to do!ijete iz ri!a1 $oete to do!iti iz !ade$a1 oraha.
A "ada da progovori$o o C"ki$i$a. Hni "u iveli na na nezaga6eno$ pro"toru1 ali nau#nici kau da "u
"ada oni zaga6eni pe"ticidi$a i razni$ drugi$ he$ij"ki$ jedinjenji$a i otrovi$a1 a to "e z!iva z!og
aku$ulacije otrova u ri!a$a. ;noge ri!e koje dana" uhvati$o i$aju tu$ore i nauka kae da "e kod ri!a
dra$ati#no pove2avaju paraziti. /vakog dana "e javljaju paraziti "a koji$a "e do "ada nikada ni"$o
!avili.
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA ISHRANA
Jajde da govori$o i o drugi$ !ole"ti$a za koje !aka nije ni znala da po"toje. Lo "u !ole"ti izazvane
priono$1 a njih ne$a u $ahunrka$a1 u "oji. /e2ate "e kada "$o !ili "uo#eni "a !ole&2u ludih krava1 a
Fritanija je tada tvrdilaD 8,ovedina je !ez!edna7: Jajde da vidi$o &ta je prion. Lo je !elan#evina koja "e
u"eljava u $ozak. Lako je #vr"ta da je ne $oete uni&titi ni kuvanje$ ni ni#i$ drugi$. 0or$alno1 i$a
"piralnu "trukturu. Ali1 ako po"tane 8nenor$alna: onda "e ra"petlja. - onda "e na"eli na nervnu 2eliju.
@ati$1 ta nervna 2elija u$re i o"tavlja rupu1 tako da na kraju $ozak po"tane kao "un6er. Lako "e i zove
"pongiforno"t 3 "un6era"no"t. La "pongiforna !ole"t "e zove gove6a "puva"ta $a"a u $ozgu. %ta je
Fritanija tvrdila kad "e ovo dogodiloA on ;ejdor je tada !io pred"ednik vlade i on je tvrdio da ne$a
nikakvih pro!le$a "a ovo$ !ole&2u. Cpide$ija je i$ala "voj vrhunac '((G god. u Cngle"koj. Hnda "u taj
pro!le$ re&ili tako &to "u u!ijali te ivotinje1 a onda "u '((G. rekliD 8;a1 ne $oe to ni&ta da na$
na&kodi7: -$ali "u tako $nogo $e"a za izvoz te godine. Fritan"ki izvoz $e"a u Cvropu "e od '((G do
'((=. godine utro"tru#io. Ko je jeo to $e"oA Cvropljani. Fritan"ki nau#nici "u tvrdili da "e ne $oe do!iti
ta !ole"t jedenje$ $e"a jer !ole"t ne $oe da pre6e "a jedne vr"te na drugu. A #ak i kad !i to $oglo da
"e de"i1 !ilo !i joj potre!no +> godina da "e razvije. A ve2 "u '((K. god. i $a#ke "u po#ele da do!ijaju tu
!ole"t. @a&toA Jer "u jele zaraenu hranu za ku2ne lju!i$ce. - onda je prvi $ladi #ovek u$ro. Hho1 ona
teorija da !ole"t #eka da "e razvije +> god. je pala u vodu. A onda "u i deca u$irala. - onda "u "hvatili
da tre!a da po#nu da u!ijaju ta goveda. Hnda "u ih "paljivali u polji$a. Ali "lede2e godine1 trava je na
to$ $e"tu izra"la i krave koje "u pa"le tu travu !ile "u ponovo zaraene !ole&2u ludih krava. ;orali "u u
po"e!ni$ rerna$a na vi"okoj te$peraturi da "paljuju ove krave. o G>>'. god. i !e!e "u do!ile ovu
!ole"t. a li je "ad epide$ija pre"talaA Kau da je dana" !ez!edno je"ti $e"o zato &to "ada i$a "a$o
de"et priona na gra$u. Ali1 ko&tana "r i$a jedan $ilion na gra$u1 a nervni "i"te$ i$a $ilijardu na
gra$u. Kako "e prave ko!a"iceA ,de "e "tavlja $e"oA 4 creva. ;ilion priona na gra$. Kako "e "e#e
$e"oA 4z$e "e te"tera i du ki#$e "e pre"e#e cela ivotinja. Lako da ta te"tera ide kroz centralni
nervni "i"te$ i razlae te prione po celo$ $e"u. ;i"lite li da to $oe da do6e i do va" ili da ode u
A$erikuA Ve2 '(+( god. prona&li "u u A$erici "lu#ajeve Krojce!jakovljevog "indro$a &to je drugo i$e
za !ole"t ludih krava1 i kazali "u da je ovih "lu#ajeva !ilo hiljadu puta vi&e nego &to "u o#ekivali. ;ogao
!ih "ada da va$ pokae$ $nogo populacije i $ogao !ih da va$ u"tvrdi$ da "u "lu#ajevi alchaj$erove
!ole"ti u "tvari "lu#ajevi !ole"ti ludih krava. - od (>*tih godina ove !ole"ti "u ek"ponencijalno ra"le i u
drugi$ ze$lja$a. ,de je ta !ole"t dana"A 4 Kanadi. 0ije to "a$o !ole"t ludih krava1 ve2 i !olet ludih
ovaca1 a u odgajali&ti$a ri!a i$a$o #ak i lude ri!e. @atoA @ato &to "u uginule ivotinje "a$leli i davali
ri!a$a da jedu. Lo "u dali i pili2i$a. a li je !aka $orala da raz$i&lja o ovo$eA A onda iznenada1
tu!erkuloza "e vratila. ;i"lili "$o da "$o po!edili ovu !ole"t. ,odina$a je !ila pritajana1 a "ad "e
vratila. /linavka i &ap "u "e vratili. Kad "e "linavka i &ap pojvile u Fritaniji1 !rzo "u reagovali. 0a $ilione
ivotinja "u u!ili. - ceo "vet je govorio da "u Fritanci ludi. Kad je pre dve godine ova epide$ija !e"nela1
&ta "u onda uradile Juna Afrika1 Au"tralija i druge ze$ljeA Fritanija ih je ovako u!ijala. A druge ze$lje
"u pitaleD 8a li "te vi ludiA Pa1 "vi ovi $ilioni da "e "paleA: 0e1 oni "u onda zatvorili ove ivotinje u
karantin i onda ih vakcini"ali. -1 naravno1 nji$a je !ilo !olje i $ogli "te ponovo da ih jedete. Lo je vrlo
$udro1 zar neA Eekli "u da "linavka i &ap ne poga6aju ljude. a1 poga6aD do!ijate #ireve na u"nica$a i
po licu i do!ijate groznicu. Vrlo neprijatno "tanje. Ali1 ovi viru"i "u "e tako pro$enili kod ove !ole"ti1 tako
da "e ne zna &ta 2e "e dogoditi narednih godina. A "ad1 kad ih u!ijete na ovaj na#in1 onda "u "ve
ivotinje "a viru"o$ uni&tene. Kad ih vakcini&ete1 da li "te onda u!ili viru"A 0e1 "a$o "te tu ivotinju
u#inili i$uno$. Lako da "vaka ta ivotinja !iva no"ilac. 4koloko !udete elili da to jedete 3 prijatno va$
!ilo7 80e1 ja ne$a$ !ole"t ludih krava1 ja i$a$ "linavku i &ap7: Prava pitanja koje $oe$o da
po"tavi$o "e!i je"te da li !iljna hrana $oe da za$eni $e"oA a li 2e u $o$ ivotu o"tati neka rupa1
ne&to &to nedo"tajeA Hdgovor na ovo pitanje 2e do2i preko"utra. -$a$ do!re ve"ti za va"1 "a$o $orate
!iti "trpljivi7 /utra uve#e i$a$ najuz!udljivije ve"ti za "ve va"7
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA ISHRANA
Proi!vodi #ivotinj$%o& 'ore%la " novi ri!i(i )
Ve#era" 2u va$ pokazati da va&i pradeda i pra!a!a nikada ni"u jeli kao vi. 0e zato &to "u jeli ne&to
drugo1 nego zato &to "e "a$a hrana pro$enila. ;ora$ na po#etku da va$ kae$ da "a$ voleo $e"o1
tako da i"ti taj !olni put koji 2u va$ pokazati je onaj put koji$ "a$ ja proputovao. A "ada kad gleda$
unazad1 veo$a "a$ "re2an z!og pro$ena. a "te $e "reli pre '= godina izgledao "a$ prili#no razli#ito
i ni"a$ i$ao ni pola energije koju "ad i$a$. Ali1 hajde da "voju potragu zapo#ne$o ovde. Hvo "u glavni
o!lici raka u "vetu. akle1 kolorektalni i rak pro"tate "u glavni o!lici raka kod $u&karaca i po#inju "a K>*
K= godina "a kolorektalni$ kancero$1 i "a "tarenje$ ovaj kolorektalni i kancer pro"tate "talno ra"tu. Kod
ena je "lika "li#na. 0aravno1 one ne$aju pro"tatu1 ali one i$aju rak dojke. 4 K>*ti$ godina$a rak dojke
po#inje da !ude veliki pro!le$. A onda je naj#e&2i o!lik kolorektalnog raka u "tara#ko$ do!u. Hvaj
kolorekatalni rak je do!ar pokazatelj. Hn je u direktnoj vezi "a uzi$anje$ $e"a. @a 0ovozelan6ane je
$e"o ivine kao povr2e. Hni "u po !roju o!oljevanja od raka na "a$o$ vrhu1 a na dnu le"tvice "u
Afri#ke ze$lje i Japan gde i$a vrlo $alo raka dvanae"topala#nog creva i kolorektalni rak. Kad kuvate
$e"o1 ili ga pe#ete1 onda i$ate odre6ena jedinjenja koja "e for$iraju 3 heterocikli#ne ki"eline. Ali i
!enzopireni "u i"to kancerogene "up"tance koje "e tu for$iraju. Jedan pe#eni ko$ad $e"a $oe u "e!i
"adrati $nogo vi&e kancerogenih $aterija nego cigareta. 0aravno1 vi jedete i antikancerogene $aterije
tako da "e one !ore protiv raka koji !i "e izazvao. Ali &to vi&e ovog jedete1 ve2a je verovatno2a da 2ete
do!iti rak. 4 "tara vre$ena1 ljudi "u jeli "vee povr2e iz !a&te i nepo"redno ga jeli na "vo$ "tolu. Hni "u
fizi#ki puno radili1 trudili "u "e da "vojo$ fizi#ko$ "nago$ &to vi&e urade. A $i "$o po"tali 8kro$piri na
kau#u:1 uiva$o "edela#ki na#in ivota tako da ne jede$o te zdrave na$irnice "a ovi$a koje ni"u tako
zdrave.
Po"toji jedinjenje koje "e zove a3alfa3c. - jedan ko$ad kuvane govedine i$a ?=' $g te "up"tance.
Piletina i$a '+> $g. A jo& jedna "up"tanca koja "e zove -N (ne$a veze "a va&o$ inteligencijo$) "e u
veliki$ koli#ina$a nalazi u ri!i. Eizik je zai"ta velikD rak li$fnih lezda je "a i"ti$ takvi$ riziko$. 0a dnu
je Japan1 a na vrhu "u /jedinjene rave i 0ovi @eland. Hvo "u "tudije koje "u vr&ene nad hiljada$a
ljudi u /jedinjeni$ rava$a i #ak je /vet"ka zdrav"tvena organizacija izdala jedan o!i$an izve&taj o
ovoj "tudiji. Hvde i$ate dane u "ed$ici u koji$a jedete $e"o i ako i$ate $e"o vi&e od #etiri puta
"ed$i#no1 onda "e verovatno2a da 2ete do!iti &e2ernu !ole"t "trahovito uve2ava. Ako jedete $e"o &e"t
puta "ed$i#no1 onda i$ate #etiri puta ve2u verovatno2u da 2ete do!iti &e2ernu !ole"t nego neko ko ne
jede $e"o. Pove2ava "e verovatno2i da 2ete do!iti i rak pro"tate1 i ovarija i "vih drugih o!lika raka ako
jedete $e"o. 4 "tara vre$ena ljudi "u jeli $e"o tri puta nedeljno.
Hvo &to "$o do "ada govorili odno"ilo "e na ono "a #i$e "u deka i !aka $orali da "e "uo#avaju. A ono
"a #i$ "e "ad "uo#ava$o je"te ono "a #i$ "e oni nikada ni"u $orali da poza!ave1 a to je "avre$eni
na#in za gajenje ivotinja za i"hranu. Vidite1 dana" "u ivotinje one koje "e upotre!ljavaju za hranu. Hvo
"a$ i"traivanje radio na $nogi$ $e"ti$a i $ogu va$ re2i da ze$lje tre2eg "veta kori"te i"to ove
tehnike za gajenje ivotinja. 0a#in na koji "e do!ijaju ivotinje za ljud"ku i"hranu je po"tala nauka dana".
Lo je nauka koju pokre2e profit. - kad "e raz$i&lja o to$e #i$e 2e "e hraniti ivotinje1 to nije ni nalik
ni#e$u ono$ &to "$o i$ali u pro&lo"ti. ana" ovi$ ivotinja$a daje$o ivotinj"ke !elan#evine1 jer je
teorija da ih !elan#evine ivotinj"kog porekla #ine da !re ra"tu. ;i eli$o da do!ije$o najjeftinije
!elan#evine. 9ivotinja$a "e daju druge uginule ivotinje1 to "u one ivotinje koje "u od!ijene na klanici1
zati$ "e one $elju i "ve ono &to otpada kao npr. rogovi1 papci1 "ve to ide u tu "$e"u1 tako da "ve one
!ole"ne ivotinje koje ni"u $ogle da pro6u proce" na klanici "e $elju i daju "e drugi$ ivotinja$a kao
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA ISHRANA
hrana. - to je deo ivotinj"ke i"hrane. 4 $nogi$ ze$lja$a i$aju traktore koji "akupljaju ivotinje koje "u
u!ijene na auto*putevi$a i onda "e one $elju i dodaju i to ulazi u ivotinj"ku i"hranu. - naravno1 vrlo
vaan deo ivotinj"ke hrane je i ri!lje !ra&no. /va ona peraja1 glava i o"tali delovi od ri!e1 i "ve one
8neeljene: ri!e koje "u izva6ene $reo$ a ni"u za i"hranu. akle1 dodaju "e ko"ti i krv "a ivinar"kih
far$i "ve ono &to "e ina#e #i"ti. Lo je "ad lepa re# za ne&to &to i nije tako lepo * dakle1 ono perje i kre"te
&to "e "igurno niko$e ne !i dalo u i"hrani. Lo "e "ve o"u&i1 "a$elje i opet "e daje pili2i$a za i"hranu.
Jer i"tog je $aterijala kao i va& nokatD i$a kerotonina1 !elan#evine. 0aravno da pile "ada ne $oe da
"vari "voje pero. Hnda "e dodaje jedan enzi$ koji po$ae da "e to pero ipak "vari. Lo &to pile i$a
unutra&nje krvarenje z!og tog enzi$a1 to i nije !a& tako vano. /ve ono &to !i "e opralo "a ivinar"ke
fr$e "e nalazi u to$ lancu i"hrane. 4rea1 jer je ideja da 2e tu uri#nu ki"elinu !akterije u pro!avi pretvoriti
nazad u one kori"ne ki"eline. A tako6e i petrohe$ij"ki nu"3produkti "u dodati ovoj i"hrani. /ada ivotinje
do!ijaju $nogo proteina ivotinj"kog porekla. @ani$ljivo je da ove !elan#evine ivotinj"kog porekla
izazivaju ki"elu reakciju1 a ona "e $oe neutrali"ati kalciju$o$ iz ko"tiju. Kao &to "a$ rekao1 proizvodi
ivotinj"kog porekla 2e pre izazivati ki"elu nego alkalnu reakciju. -$a$o za pri$er ki"elo"t hrane1 tu je
$iliekvivalent za '>> g. Ei!e proizvode ).( ove ki"ele reakciju1 a hle! koji je !iljnog porekla proizve2e
"a$o pola. A #i$ je !ra&no rafini"ano1 ni ono nije !a& tako !ezazleno. A kad je $e"o u pitanju1 onda je
to (.=. A hrana koja najvi&e izaziva ki"elo"t je ka#kavalj. a$e1 za va" je ovo lo&a ve"t7 H"teoporoza je
izazvana1 kau nau#ni #a"opi"i1 "uvi&ni$ !elan#evina$a ivotinj"kog porekla. - $nogao !ih da va$
pokae$ na "totine nau#nih #a"opi"a koji ovo tvrde. - $i "$o "a$i na univerzitetu vr&ili ovakva
i"traivanja. - koje 2e to !elan#evine izazvatiD !iljnog ili ivotinj"kog poreklaA 9ivotinj"kog porekla. Lo "u
#injenice1 ne$ojte !iti ljuti na $ene1 izno"i$ va$ "a$o ono &to je "tvarno"t.
Pre nekoliko godina !ili "$o uklju#eni u jedan i"traiva#ki projekat gde "u "e far$eri alili da njihove
ovce i$aju krive noge. 0e !i niko voleo da gaji ovce "a krivi$ noga$a. Pogotovo ako je u pitanju ovan
predvodnik "tada1 on je veo$a "kup1 i kad takav ovan iza6e iz tora "a krivi$ noga$a1 ne2e po"ti2i do!ru
cenu. Jranili "u ih na uo!i#ajan na#inD ri!lji$ !ra&no$ i "vi$ oni$ $rtvi$ "a$leveni$ delovi$a i $i "$o
od$ah rekliD 8Lo "u !elan#evine ivotinj"kog porekla:. A oni "u rekliD 8Vi "te ludi7:. 8Jajde da to
i"pita$o:1 rekao "a$ ja. a li $i"lite da !i vlada to $ogla da podupre "red"tvi$a1 da odo!ri fondoveA
0e1 ne. Lako da "$o $i to finan"irali iz "vog fonda. 4zeli "$o ovce1 uzeli "$o jagnjad '>> dana "tara1
podelili ih u pet grupa i po#eli da ih hrani$o onako kako !i tre!alo da "e te ivotinje hrane i onako kako
ih indu"trija hrani. Prva grupa je do!ila potpuno !iljnu hranu u kojoj je "adraj !elan#evina !io 'GM. Lo
!i !ilo i"to kao kad !i ovce "a$e i&le na pa&u i prona&le detelinu. Lo je ona prava 8dedina ovca:. 4zeli
"$o tu i"tu ovcu i dali joj <M !elan#evine ivotinj"kog porekla. /lede2oj grupi =M !elan#evina
ivotinj"kog porekla. /lede2oj grupi +M !elan#evina ivotinj"kog porekla. - to je dovelo do "adraja
!elan#evina od G>M od kojih je "a$o +M !ilo !elan#evina ivotinj"kog porekla. Hnda "$o uzeli drugu
grupu i dodali joj +M !iljnih !elan#evina. ;oda 2ete neki od va" !iti ra"tueni oni$ &to 2ete videti. Lo "u
!ile ivotinje koje !i !ile hranjene na drugi na#in. -ndu"trija daje <=M !elan#evina ivotinj"kog porekla.
;i "$o do&li "a$o do G>M. Hvde je 'GM !iljnih !elan#evina i &to "$o vi&e !elan#evina ivotinj"kog
porekla dodavali1 to "u !ile krivlje noge. @a&toA @ato &to ivotinja !rzo ra"te1 ali "u noge dekalcificirane i
onde "e "a$e "aviju. Pogledaj$o ivotinju koja je ra"la "a$o na !iljni$ !elan#evina$aD izgleda kao
dedina ovca. ;ogla !i da ide na tak$i#enje u pravilno$ o!liku nogu. Plu" =M. Pogledajte defor$itete na
papci$a i kako "e noge po#inju "avijati. Pogledajte +M. Hvo je "ada tako defor$i"ana ovca da ne $oe
da hoda kako tre!a. Po"toji jo& jedna zani$ljivo"tD uzi$ali "$o uzore $okra2e i fece"a "vaki dan i jedini
na#in da "e to o!avi je !io da "e "tave rukavice i da "e uz$e fece". Jer ako uz$ete "a poda onda 2ete
uzeti ne&to &to 2e i$ati i $okra2u preko toga. - znate &ta je zani$ljivoD onoj ovci koja je hranjena !iljni$
!elan#evina$a1 $ogli "te da "e okrenete i da kaeteD 8Hv#ice1 okreni "e7:. - uzeli "te joj uzorak. Hti&li
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA ISHRANA
"te drugoj koja je i$ala ivotinj"ku !elan#evinu i ona va" je gledala 8"trogo:. Ako "te poku&avali da
uz$ete uzorak od one koja je i$ala +M !elan#evina ivotinj"kog porekla nikad ni"te "$eli "a$i da odete
zato &to !i va" ona napala. %to "u vi&e !elan#evina ivotinj"kog porekla do!ijale1 to "u !ile agre"ivnije.
Kada je analizirana ko"t1 &to vi&e !elan#evine ivotinj"kog porekla je dodato1 odno" kalciju$a i fo"fora u
ko"ti$a "e $enjao1 tako da "e ko"t krivila i "$anjivao "e procenat kalciju$*fo"fora u ko"ti$a. /ada va"
$oda zani$a &ta je "a oni$ upore6enje$ G>M na"pra$ G>M. Hni koji "u pri$ili +M !elan#evina
ivotinj"kog porekla (to "u one grupe "a G>M pre$a G>M !elan#evina1 "a$o &to je prva grupa iz izvora
ivotinj"kog porekla1 a druga !iljnog)1 vidite da "u izgu!ile one ivotinje na ivotinj"ki$ !elan#evina$a
dva puta vi&e kalciju$a u ko"ti$a od onih koje "u !ile na !iljni$ !elan#evina$a. /lede2a #injenica na"
je zai"ta zapanjilaD i"pitivani "u $inirali u ko"ti$a. Ko"ti ivotinja koje "u jele !iljne !elan#evine !ile "u
tvr6e od ivotinja koje "u jele !elan#evine ivotinj"kog porekla. 0aravno1 ivotinje koje "u uzi$ale
!elan#evine ivotinj"kog porekla i$ale "u krive noge. Hve ivotinje ni"u i$ale ni kalciju$a u ko"ti$a.
%ta "e1 u"tvari1 i"pituje kad "e ide na i"pitivanje ko"tijuA Hni i"pituju gu"tinu ko"tiju. Ali1 gu"tina $aterije
ko"ti nije do!ar pokazatelja koliko "u jake va&e ko"ti. Hdgovor je "lede2iD lo& odno" kalciju$a i fo"fora
poti#e od uzi$anja !elan#evina ivotinj"kog porekla. Hnda 2ete re2iD 8Hvo vai za ovce1 a ne i za na"
ljude:. Hvce ne !i tre!alo da uzi$aju !elan#evine ivotinj"kog porekla1 ali na to 2u "e vratiti.
Hvo je i"torij"ka "tudija. 0e2u i2i u tehni#ke detalje1 ali da pogleda$o "a$o jedan grafikonD ovca$a "$o
dali tetraciklin i nakon de"et dana opet tetraciklin1 i tako "te $ogli ta#no da u"tanovite ra"t ko"tiju za
narednih de"et dana. Hvde "e vidi da "u one koje "u uzi$ale !elan#evine !iljnog porekla i$ale
izvanredno for$iranje ko"tiju1 !a& kako tre!a. Kod <M ivotinj"kih !elan#evina1 "tvar "e pogor&ala. Kod
=M "tvar je !ila jo& gora. A kod +M jo& gora. A kod +M !iljnih !elan#evina1 "tvar "e vratila na nor$alu.
Koja je1 dakle1 !elan#evina do!ra1 ivotinj"ka ili !iljnaA Fez "u$nje1 !iljna.
Hvde je jedna pu!likacija u a$eri#ko$ #a"opi"u o !iljnoj i"hrani. A "ada "e !avi$o ljudi$1 ne ovca$a.
Felan#evine iz $le#nih proizvoda pove2avaju gu!itak ko&tane $a"e. 9ene koje "u kori"tile ve2u koli#inu
ivotinj"kih !elan#evina na ra#un !iljnih <1+M1 i$ale "u #etiri puta ve2i rizik prelo$a ko"tiju. a$e1 ako
elite da iz!egnete o"teoporozu ne kori"tite ivotinj"ke !elan#evine. H"teoporoza ko&ta puno novca (?
$ilijardi $araka u 0e$a#koj). /igurno ne elite ko"ti koje "u pune rupa. Ako elite da iz!egnete
o"teoporozu1 potre!no va$ je ve!anja. /a$o $alo ve!anja !olje je nego uop&te ne ve!ati. %to vi&e
ivotinj"kih !elan#evina kori"tite1 to je gore po va". Videli "te da "ve ove grozne "tvari daju ivotinja$a1 i
to "u $aterije koje "ti$uli&u hor$one za ra"t tako da ih hrane anti!iotici$a1 pro!ioti#ki$ $aterija$a i
"vi$ vr"ta$a he$ikalija. /trah u lancu hrane7 iok"in1 jedan "tra&an otrov u lancu i"hrane "e pojavio u
Felgiji i izazvao prili#nu paniku.
- z!og "avre$enog na#ina gajenja ivotinja za i"hranu i$ate velike infekcije. @!og toga "$o radili jedno
i"traivanje na pili2i$a. a vidi$o kakav "e rizik u to$e krije za va" i za $ene. 4z$i$o pri$er pileta
koje je do!ijalo "tandardnu indu"trij"ku hranu za pili2e. Prona&li "$o $nogo izo!li#enih nogu z!og
deklal"ifikacije i kao &to taj $agazin tvrdi1 ovi pili2i "u 8te&ki: za vakanje. A tako6e "u !ogati viru"i$a
koji $ogu dove"ti do zapaljenja $odane opne. .ekovi koje "u i$ dati "u vrlo raznoliki. /avre$ena
indu"trija $e"a "e u"$erava pre$a "lede2oj for$uliD delta J (totalna energija1 hrana koju do!ijaju)1 je
jednaka delta F (ra"t) plu" L delta / ("ve drugo &to pile radi1 kretanje1 ter$oregulacija1 i$uni "i"te$).
-ndu"trija je zaintere"ovana "a$o za ra"t1 tako da !i prvo pove2ali1 ovo drugo tre!a da "$anje. .ako7
8Pile1 ne "$e& da "e kre2e&. 0apravi2e$o ti te$peraturu koja ti "avr&eno odgovara. Fori2e$o "e za
te!e protiv !ole"tiD evo ti anti!iotici. Hvde 2e$o tvoju hranu u#ini &to jeftinijo$1 a onda 2e$o u#initi da "e
tvoj organiza$ $oe iz!oriti "a 6u!reto$ koje ti daje$o:. /tavljaju ih u kaveze da ne $ogu da "e kre2u.
Ali to nije zdravo1 tako da "e razvije #itav niz pro!le$a kod tih viotinja. ;e6u far$eri$a u Japanu &irio
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA ISHRANA
"e encefaliti" 3 zapaljenje $odane opne i to je "$rtono"na !ole"t. A ;alezija je z!og te !ole"ti $orala
da pou!ija "ve "vinje u "voj ze$lji. 5ak "u po"lali voj"ku da to uradi. ;edicin"ki "vet kae da
tran"plantanti "a "vinja$a tre!a da !udu za!ranjeni. 5ak ni zali"ci na "rcu ne "$eju da !udu pre"a6eni1
zato &to $ogu da !udu no"ioci encefaliti"a i od toga $oete u$reti. - "ve do "redine +>*tih !ilo je veliko
pove2anje infektivnih !ole"ti. Hdakle to poti#eA Hd anti!iotika. @ato &to !akterije po"taju rezi"tentne na
anti!iotike. Hnda ona tragedija u Japanu 3 deca u$iru. eca "u "e otrovala hrano$. Povra2ala "u i
onda "u i$ doktori jedno"tavno dali anti!iotike i po"lali ih ku2i. A onda1 za nekoliko dana1 do&lo je na
hiljade dece u !olnicu. .eali "u po podu jer nije !ilo dovoljno kreveta i po hodnici$a !olnica. - po&to je
epide$ija iz!ila po celo$ "vetu1 far$eri "u rekli da je to do&lo iz $edicin"ke !ran&e. Hni daju te velike
doze anti!iotika. A $edicin"ki radnici "u rekli da je to do&lo iz far$er"kih izvora. - onda "u "e kao ludi
!orili jedni protiv drugih.
;i "$o1 na na&e$ univerzitetu odlu#ili da re&i$o ovaj pro!le$. Lako je oz!iljan pro!le$ na"tao da je
#a"opi" 8%pigl: o!javio jaja koja "u !ila u $rtva#ko$ "anduku. Hd tada je potekao zakon u neki$
ze$lja$a da ne $oete kupiti u re"toranu "irovo jaje1 ako prethodno nije do!ro "kuvano. A evo &ta "$o
$i uradiliD $i "$o pretpo"tavili da $oe da "e odredi da li !ole"t poti#e od far$era ili iz $edicin"kih
izvora. Ako je !ole"t iz $edicin"kih izvora1 onda 2e ljudi i$ati te !akterije u "e!i koje "u otporne. A ako
poti#e od far$era1 onda 2e ivotinje na far$a$a i$ati rezi"tentne !akterije. Hti&li "$o u klanicu i dok "u
far$eri dovodili "tada u klanicu1 $i "$o uzi$ali uzorke. Hnda "$o ih no"ii u la!oratoriju i analizirali. -
onda "$o to $e"o koje je do!ijeno u klanici pratili "ve do prodavnice u "uper$arketu. 4 radnji i$a ljudi
koji rade "a ti$ $e"o$. Lu "u i !akterije koje ljudi pridodaju $e"u. .ogika je !ila ovakvaD ako je
pri"u"tvo rezi"tentnih !akterija !ilo vi"oko u klanici1 onda je !ole"t do&la "a far$e. A ako je pri"u"tvo
rezi"tentnih !akterija vi"oko u "uper$arketu1 onda "u to dodali ljudi koji rade "a $e"o$. - &ta "$o
prona&liA Prona&li "$o da je to poteklo "a far$e. a li "u far$eri !ili ljuti na na"A - to jo& kako. %ta to
zna#i1 u "tvariA Pogledajte1 kod pili2a "te prona&li tri razli#ite vr"te anti!iotika a kod govedine dva !ilo
koji uzorka da "te uzeli1 u !ilo ko$ "uper$arketu. ;i "$o analizirali i koliko. Prona&li "$o da "adre '?*
G> puta ve2e koli#ine anti!iotika nego &to je internacionalni$ propi"i$a dozvoljeno. Proveravali "$o
literaturu i do&li do zaklju#ka da je "koro i"to "a "vako$ ze$ljo$ na "vetu. Ako jedete $e"o1 vi "te
"talno na anti!iotici$a. Pratili "$o razvoj ivotinja i "ve ivotinje koji$a "u davani anti!iotici i$ale "u
uve2ano "rce. - "ad1 do!ijete jednu infekciju i doktor va$ prepi&e anti!iotik. - on ne deluje. Ali1 va&e
!akterije u pro!avno$ "i"te$u !ivaju u!ijene od tih anti!iotika i "ad vi pojedete jaje "a "al$onelo$ ili
popijete #a&u $leka1 a lo&a je ve"t &to one lo&e !akterije preive pa"terizaciju1 i onda "e te lo&e !akterije
raz$noe u v&e$ "tol$aku i onda "te !ole"ni i i$ate dijareju. - &ta va$ doktor dajeA Hpet anti!iotik. Ali
po&to ta !akterija poti#e "a far$e ona je rezi"tentna i i$a otporno"t pre$a anti!iotiku. - &ta 2e ona onda
re2i anti!iotikuA 80e $oe& $i ni&ta7:. Lako da dana" i$a$o u!ice oko "e!e. Hnda ljudi kauD 8Po#e2u
da jede$ egzoti#na $e"a1 po#e2u da jede$ nojeve i ge$ove:. Ali u ti$ $e"i$a i$ate e!olu kao
pro!le$ koji "e pojavljuje.
-$a$ do!re ve"ti * govori2e$o o ri!i. 5uo "a$ ve2D 80e$ojte re2i da je ri!a lo&a:7 Jajde da po#ne$o
da raz$atra$o to pitanje koje "e ti#e ri!e. Koliko je dana" ri!a do!raA /vi znate da je dana" voda
zaga6ena tako da ne $oete da plivata na neki$ plaa$a. A onda1 tu je ne $ali pro!le$ !iolo&kog
uve2anja. %to idete vi&e u lancu i"hrane koncentracija tok"ina "e uve2ava. Ako uz$ete L ra"tvoren u
okean"koj vodi on je u vrlo $aloj koncentraciji. Ali kada do6ete do ri!e preko planktona i o"talog1
koncentracija je $ilioni$a puta uve2ana. Ptice koje jedu ri!e i$aju vrlo vi"oku koncentraciju1 tako da kad
legu jaja1 po&to ne$aju dovoljno jaku lju"ku1 od$ah "e raz!iju. ;or"ki lavovi i$aju i"ti pro!le$ z!og te
koncentracije. 0a neki$ $e"ti$a na de"etine hiljada njih u$re u jedno$ danu. Prona6eno je da ove
ivotinje1 u "tvari1 u$iru od zapaljenja plu2a. Ali1 za&to "u do!ile zapaljenje plu2aA Hnda "u analizirali
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA ISHRANA
celu "ituaciju i do&li do otova koji "e zove LFL. Lo je tok"in koji "e dodaje far!i kojo$ "e far!aju korita
naftnih tankera da &koljke ne !i ra"le na nji$a. Laj otrov u !oji je dozvoljen "a$o za tankere koji prevoze
naftu i ni za jedan drugi !rod. /vi drugi !rodovi !i tre!ali da "e #i"te od tih &koljki ru#no. Koncentracija
ovog otrova u $or"koj vodi je tako ni"ka da "koro ne $oe da "e iz$eri. Ali je u $a"no2i ovih $or"kih
lavova pede"et pre$a $ilion u $a"no$ tkivu. Eeci$o da dan3dva oni ne love ri!u. - ovi $or"ki lavovi
tada tro&e "voju $a"no2u iz tela. A onda LFL ulazi u krvotok. - i$uni "i"te$ padne i od toga do!ijaju
zapaljenje plu2a i oni tada u$iru. Kada vi i$ate groznicu vi tada kori"tite energiju iz $a"nog tkiva. @a&to
$i do!ija$o dana" tako $nogo !ole"ti plu2aA Ako jede$o ri!u1 $i jede$o i"to ono &to jedu i $or"ki
lavovi. - vi u "vojoj $a"no2i u telu i$ate i"te otrove. Ali1 re2i 2eteD 8Lre!a $i ri!a zato &to je !ogata
o$ega tri$a"ni$ ki"elina$a koje "u kori"ne. - kau va$ da to tre!a da do!ijete iz ri!e7 a li je !a&
takoA Prvo1 do!ijate vi"ok "adraj hole"terola. Vidite da haringino ulje i$a vi&e hole"terola nego
govedina. Lako je i "a "ardinini$ ulje$ i ulje$ iz jetre nekih ri!a tako da do!ijate hole"terol iz ri!a. a1
o$ega tri "u do!re za va"1 one po$au da "e "$anji lepljivo"t krvnih 2elija koje "e !ore protiv !ole"ti1
one "$anjuju krvni priti"ak1 "ve vr"te po!olj&anja za !ole"ti "rca i one $ogu da po$ognu da "e "ve ove
!ole"ti "pre#eD kone1 nervne i druge. @ato va$ tre!a o$ega tri. Ali1 da li va$ je to potre!no !a& iz ri!eA
H$ega tri $a"ne ki"eline iz ri!e je izopentanoi#na ki"elina. 0e $ora da "e neophodno do!ije iz ri!e.
Hna naro#ito uti#e na zgru&avanje krvi. Lako da elite da i$ate to1 ali ako toga i$ate previ&e1 onda "te u
rizi#noj grupi da do!ijete $odani udar1 i tro$!rozu 3 za#epljenje vena.
@ani$ljivo je da ivotinje koje jedu "a$o !iljnu hranu nikad ne$aju &log ili tro$!ozu. 4 !iljka$a 2ete
na2i alfalinolei#nu ki"elinu. A ne2ete na2i ezopantenoi#nu ki"elinu. Ali1 ovde i$ate "ve enzi$e koji "u
neophodni da "e ona pretvori u tu ki"elinu. Ako do!ijate o$ega tri iz !ilja proizve&2ete po$o2u enzi$a
dovoljno ove ezopantenoi#ne ki"eline koja va$ je neophodna1 ali je nikada ne2ete i$ati previ&e. o!ijte
o$ega tri iz !ilja. o!i2ete to iz kro$pira1 repe1 ali naj!ogatiji izvor "u laneno "e$e. @ato "a$ va$ rekao
na prvo$ predavanju da puno kori"tite laneno "e$e. Vidi$ da i$ate predivne orahe1 kori"tite to u "vojoj
i"hrani. 0ije va$ neophodno da to do!ijete iz ri!a1 $oete to do!iti iz !ade$a1 oraha.
A "ada da progovori$o o C"ki$i$a. Hni "u iveli na na nezaga6eno$ pro"toru1 ali nau#nici kau da "u
"ada oni zaga6eni pe"ticidi$a i razni$ drugi$ he$ij"ki$ jedinjenji$a i otrovi$a1 a to "e z!iva z!og
aku$ulacije otrova u ri!a$a. ;noge ri!e koje dana" uhvati$o i$aju tu$ore i nauka kae da "e kod ri!a
dra$ati#no pove2avaju paraziti. /vakog dana "e javljaju paraziti "a koji$a "e do "ada nikada ni"$o
!avili.
Jajde da govori$o i o drugi$ !ole"ti$a za koje !aka nije ni znala da po"toje. Lo "u !ole"ti izazvane
priono$1 a njih ne$a u $ahunrka$a1 u "oji. /e2ate "e kada "$o !ili "uo#eni "a !ole&2u ludih krava1 a
Fritanija je tada tvrdilaD 8,ovedina je !ez!edna7: Jajde da vidi$o &ta je prion. Lo je !elan#evina koja "e
u"eljava u $ozak. Lako je #vr"ta da je ne $oete uni&titi ni kuvanje$ ni ni#i$ drugi$. 0or$alno1 i$a
"piralnu "trukturu. Ali1 ako po"tane 8nenor$alna: onda "e ra"petlja. - onda "e na"eli na nervnu 2eliju.
@ati$1 ta nervna 2elija u$re i o"tavlja rupu1 tako da na kraju $ozak po"tane kao "un6er. Lako "e i zove
"pongiforno"t 3 "un6era"no"t. La "pongiforna !ole"t "e zove gove6a "puva"ta $a"a u $ozgu. %ta je
Fritanija tvrdila kad "e ovo dogodiloA on ;ejdor je tada !io pred"ednik vlade i on je tvrdio da ne$a
nikakvih pro!le$a "a ovo$ !ole&2u. Cpide$ija je i$ala "voj vrhunac '((G god. u Cngle"koj. Hnda "u taj
pro!le$ re&ili tako &to "u u!ijali te ivotinje1 a onda "u '((G. rekliD 8;a1 ne $oe to ni&ta da na$
na&kodi7: -$ali "u tako $nogo $e"a za izvoz te godine. Fritan"ki izvoz $e"a u Cvropu "e od '((G do
'((=. godine utro"tru#io. Ko je jeo to $e"oA Cvropljani. Fritan"ki nau#nici "u tvrdili da "e ne $oe do!iti
ta !ole"t jedenje$ $e"a jer !ole"t ne $oe da pre6e "a jedne vr"te na drugu. A #ak i kad !i to $oglo da
"e de"i1 !ilo !i joj potre!no +> godina da "e razvije. A ve2 "u '((K. god. i $a#ke "u po#ele da do!ijaju tu
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA ISHRANA
!ole"t. @a&toA Jer "u jele zaraenu hranu za ku2ne lju!i$ce. - onda je prvi $ladi #ovek u$ro. Hho1 ona
teorija da !ole"t #eka da "e razvije +> god. je pala u vodu. A onda "u i deca u$irala. - onda "u "hvatili
da tre!a da po#nu da u!ijaju ta goveda. Hnda "u ih "paljivali u polji$a. Ali "lede2e godine1 trava je na
to$ $e"tu izra"la i krave koje "u pa"le tu travu !ile "u ponovo zaraene !ole&2u ludih krava. ;orali "u u
po"e!ni$ rerna$a na vi"okoj te$peraturi da "paljuju ove krave. o G>>'. god. i !e!e "u do!ile ovu
!ole"t. a li je "ad epide$ija pre"talaA Kau da je dana" !ez!edno je"ti $e"o zato &to "ada i$a "a$o
de"et priona na gra$u. Ali1 ko&tana "r i$a jedan $ilion na gra$u1 a nervni "i"te$ i$a $ilijardu na
gra$u. Kako "e prave ko!a"iceA ,de "e "tavlja $e"oA 4 creva. ;ilion priona na gra$. Kako "e "e#e
$e"oA 4z$e "e te"tera i du ki#$e "e pre"e#e cela ivotinja. Lako da ta te"tera ide kroz centralni
nervni "i"te$ i razlae te prione po celo$ $e"u. ;i"lite li da to $oe da do6e i do va" ili da ode u
A$erikuA Ve2 '(+( god. prona&li "u u A$erici "lu#ajeve Krojce!jakovljevog "indro$a &to je drugo i$e
za !ole"t ludih krava1 i kazali "u da je ovih "lu#ajeva !ilo hiljadu puta vi&e nego &to "u o#ekivali. ;ogao
!ih "ada da va$ pokae$ $nogo populacije i $ogao !ih da va$ u"tvrdi$ da "u "lu#ajevi alchaj$erove
!ole"ti u "tvari "lu#ajevi !ole"ti ludih krava. - od (>*tih godina ove !ole"ti "u ek"ponencijalno ra"le i u
drugi$ ze$lja$a. ,de je ta !ole"t dana"A 4 Kanadi. 0ije to "a$o !ole"t ludih krava1 ve2 i !olet ludih
ovaca1 a u odgajali&ti$a ri!a i$a$o #ak i lude ri!e. @atoA @ato &to "u uginule ivotinje "a$leli i davali
ri!a$a da jedu. Lo "u dali i pili2i$a. a li je !aka $orala da raz$i&lja o ovo$eA A onda iznenada1
tu!erkuloza "e vratila. ;i"lili "$o da "$o po!edili ovu !ole"t. ,odina$a je !ila pritajana1 a "ad "e
vratila. /linavka i &ap "u "e vratili. Kad "e "linavka i &ap pojvile u Fritaniji1 !rzo "u reagovali. 0a $ilione
ivotinja "u u!ili. - ceo "vet je govorio da "u Fritanci ludi. Kad je pre dve godine ova epide$ija !e"nela1
&ta "u onda uradile Juna Afrika1 Au"tralija i druge ze$ljeA Fritanija ih je ovako u!ijala. A druge ze$lje
"u pitaleD 8a li "te vi ludiA Pa1 "vi ovi $ilioni da "e "paleA: 0e1 oni "u onda zatvorili ove ivotinje u
karantin i onda ih vakcini"ali. -1 naravno1 nji$a je !ilo !olje i $ogli "te ponovo da ih jedete. Lo je vrlo
$udro1 zar neA Eekli "u da "linavka i &ap ne poga6aju ljude. a1 poga6aD do!ijate #ireve na u"nica$a i
po licu i do!ijate groznicu. Vrlo neprijatno "tanje. Ali1 ovi viru"i "u "e tako pro$enili kod ove !ole"ti1 tako
da "e ne zna &ta 2e "e dogoditi narednih godina. A "ad1 kad ih u!ijete na ovaj na#in1 onda "u "ve
ivotinje "a viru"o$ uni&tene. Kad ih vakcini&ete1 da li "te onda u!ili viru"A 0e1 "a$o "te tu ivotinju
u#inili i$uno$. Lako da "vaka ta ivotinja !iva no"ilac. 4koloko !udete elili da to jedete 3 prijatno va$
!ilo7 80e1 ja ne$a$ !ole"t ludih krava1 ja i$a$ "linavku i &ap7: Prava pitanja koje $oe$o da
po"tavi$o "e!i je"te da li !iljna hrana $oe da za$eni $e"oA a li 2e u $o$ ivotu o"tati neka rupa1
ne&to &to nedo"tajeA Hdgovor na ovo pitanje 2e do2i preko"utra. -$a$ do!re ve"ti za va"1 "a$o $orate
!iti "trpljivi7 /utra uve#e i$a$ najuz!udljivije ve"ti za "ve va"7
*le%o %ao +rana " da ili ne,
Hvo predavanje !ih zapo#eo "a izrazo$D 8Krajnje #ude"no:. ;ediji i "vet oko na" tvrde da ne $oe$o
!ez $leka. Ali ve#era" eli$ da pogleda$o neke zani$ljive #injenice. Ako i$ate jednu nor$alnu o!i#nu
kravu1 takva krava 2e proizve"ti dnevno < l $leka. - ta koli#ina 2e !iti dovoljna da krava i"hrani "voje
tele. 0aravno1 tele je "po"o!no da "vari to $leko koje je za njega prirodno. ,lavna !elan#evina u telu
naziva "e ka"ein i za njega je neophodan po"e!an o!lik varenja. @ato va$ je potre!an naro#iti enzi$ 3
renin koji "e nalazi u !urazi$a teli2a. Lo tele 2e proizve"ti iz o$ota#a "vog !uraga renin koji $u je
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA ISHRANA
potre!an da "vari $leko. - ka"ein * !elan#evina u $leku1 je po"e!no pode&ena kod "vake vr"te da
odgovori potre!a$a te vr"te1 &to zna#i da 2e ona i$ati a$inoki"eline koje "u potre!ne toj vr"ti. Koli#ina
!elan#evine u $leku odgovara2e potre!a$a ra"ta tog organiz$a. Kad "e pri!liite krava$a koje "e
prven"tveno gaje radi $leka1 one "u genet"ki oda!irane tako da proizvedu &to vi&e $leka. Lako da 2e
ova krava proizve"ti G> l $leka dnevno1 a vrlo do!ra krava 2e proizve"ti K> l $leka. /uper krava
proizve&2e +> l. A "vet"ka &a$pionka krava proizvela je vi&e od 'G> l dnevno. Lo je jedno prili#no !olno
i"ku"tvo.
Jajde da kae$o ne&to o ovo$ predivno$ !lagu nazvano$ $le#ni proizvodi. %ta je to do!ro u $lekuA
%ta $ediji kauA Fogato je kalciju$o$. - !ogato je !elan#evina$a. A onda ne govore o $a"no2a$a1 zar
neA Ali1 ako ne !udete do!ili kalciju$ iz $leka i"krivi2e va$ "e noge i ki#$a i ko zna &ta jo&. - zato "ve
ivotinje na "vetu "taju u red iza krave da do!iju "voju dnevnu porciju kalciju$a. /ve1 o"i$ krava.
-zgleda da ga one do!ijaju iz trave. ;i "$o nau#ili da pije$o do"ta $leka. Ali1 nauka na$ kae da od
"vih "i"ara ljud"ko $leko i$a naj$anji "adraj !elan#evina i naj$anju raz$eru ka"eina pre$a "urutki.
Ve#era" 2u citirati "a$o iz #i"to nau#nih #a"opi"a. Lo zna#i da "u "va i"traivanja rigorozno
proveravana. 0e2u da citira$ iz proizvoljnih izvora. @a&to u ljud"ko$ $leku i$a naj$anje !elan#evinaA
Pogledaj$oD u ljud"ko$ $leku i$a ih '1G $l na litar $leka. Potre!no je 'G> dana da ljud"ka !e!a
udvo"tru#i "voju teinu. Kod $leka konja1 to je G1K * dvo"truko vi&e1 i potre!no i$ je polovina tog
vre$ena da udvo"tru#e "voju teinu1 za ?> dana. A kod krava je <1<. i nji$a je potre!no "a$o K) dana
da udvo"tru#e "voju teinu. Koze i$aju K1' kazeina i nji$a je potre!no "a$o '( dana da udvo"tru#e
"voju teinu. Kod pa"a je to )1' a o"a$ dana da udvo"tru#e "voju teinu. Jo& vi&e kod $a#aka1 )1=1 a
"eda$ dana da udvo"tru#e "voju teinu. A kod pacova ''1+ a K1= dana i$ je potre!no da udvo"tru#e
"voju teinu. Ako je !elan#evina ono &to elite iz $leka1 tre!alo !i da pijete $leko pacova. Eaz$i"li$o o
ovo$eD kada je krava dala ivot teletu1 to tele udvo"tru#i "voju teinu u K) dana. A koliko dugo tre!a da
#eka tele da !i "e u"pravilo na noga$a i prohodaloA /a$o nekoliko "ati. - i"tog dana kad je oteljeno
$oe da tr#i okolo. - zaintere"ovano je da !ude veliko i jako1 tako da energija kod teleta ide u $a"u
$i&i2a. A za razvoj $i&i2a potre!an va$ je vi"ok procenat !elan#evina u $leku. Felan#evine "u z!og
ra"ta. A kod ljudi1 koliko nji$a tre!a da u"tanu i prohodajuA Fe!a "e ra6a potpuno !e"po$o2na1 i vrlo
"poro ra"te u pore6enju "a teleto$. %ta je najvanije kod !e!eA ;i&i2i za hodanje ili glavaA ,lava. Kada
"e !e!a rodi1 ni"u jo& uvek zatvorene fontanele na njenoj glavi tako da je potre!no da "e $ozak veo$a
!rzo razvije. 4 "tvari1 krajevi nerava "e uo!li#avaju #ak i nakon ro6enja. ;ozgu je potre!na hrana da "e
razvije. Jednog dana krava ne2e !iti zaintere"ovana za $ate$atiku1 ali 2e ljud"ko !i2e $oda !iti
zaintere"ovano. Kakva je hrana potre!na ljud"ko$ $ozgu da "e razvijeA ;a"no2e. Ve2ina tkiva va&eg
$ozga "a"toji "e od $a"no2a. 4 ljud"ko$ $ozgu po"toji najve2a raz$era $a"no2e na"pra$
!elan#evina1 &to je "avr&eno za razvoj $ozga. A kod krave po"toji najpovoljniji odno" za razvoj $i&i2a.
/ad $oete da razu$ete za&to deca koja "u podizana na kravlje$ $leku i$aju znatno nii -N od one
dece koja "u podizana na $aj#ino$ $leku. Lre!alo !i da kori"ti$o hranu koja "re2e nutritivne potre!e
"tarijeg deteta pa da "e iz!egne i tok"i#no"t ili zatrovano"t. Kravlje $leko ne zadovoljava ovaj "tandard
kvaliteta. H to$e govori #a"opi" pedijatrij"ke ga"troenterologije. A !e!e1 koji$a je dato kravlje $leko za
vre$e drugih ? $e"eci ivota1 $ogu i"ku"iti <>M pove2anja gu!itka krvi u unutra&nji$ organi$a i
iz$eto$ da izgu!e zna#ajne koli#ine gvo6a. H to$e govori #a"opi" 8Pedijatrija:. A za&to "e to z!ivaA
Pro!le$ je !elan#evina ka"iju$. Krava i$a renin dok ljud"ke !e!e i$aju vrlo $alo tog renina1 tako da
one ne $ogu da "vare taj ka"iju$. 4 $aj#ino$ $leku po"toji i proizvod !akterije koji "e zove !acilu"
!ifidu" koji po$ae da "e "vari ka"iju$ iz ljud"kog $leka. Kravlje $leko proizvodi ki"elo"t u !e!ino$ i u
"to$aku odra"lih i tako iritira da unutra&nji organi po#inju da krvare. 5ak 2e va$ i #a"opi" $le#ne
indu"trije re2i da kravlje $leko podie hole"terol. Po"toji grupa lekara u A$erici koji "u "e!e nazvali
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA ISHRANA
od!oro$ lekara za odgovornu $edicinu u Va&ingtonu1 i oni "$atraju "voji$ po"lo$ da upozore naciju
protiv $leka. Hni govore o pove2anju hole"terola citiraju2i neke #a"opi"e. ,ovore o gu!itku gvo6a koje
"e javlja z!og krvarenja u organi$a za varenje i govore o &e2ernoj !ole"ti. - ja 2u o to$e govoriti. Hni
citiraju "tudije "a Jarvarda o raku jajnika. - o to$e 2u govoriti. Hni citiraju #uveni !ritan"ki #a"opi"
8.ancet: i govore o katarakti i o nepodno&ljivo"ti laktoze1 o alergija$a na hranu i o tok"ini$a i
o"teoporozi i o kolika$a. Jedna od "vakih = !e!a pati od kolika. Pedrijatri "u davno nau#ili da je kravlje
$leko uzrok toga. ana" zna$o da $ajke koje hrane "voju decu "voji$ $leko$ $ogu i$ati !e!e "a
koliki$a ako $ajke uzi$aju kravlje $leko. Hd tada "u otkrili da ako $ajka pije kravlje $leko1 tada taj
deli$i#no "vareni ka"ein $oe da zavr&i u krvotoku. Eazlog to$e je &to $i odra"li lo&e razlae$o ka"ein
i on $oe da do"pe u $aj#ino $leko da !i "e $aj#in organiza$ o"lo!odio toga. Vide2ete &ta jo& on
$oe da izazove. 5uveni a$eri#ki $edicin"ki #a"opi" 8.an"et: je '((( god. izve"tio da novi podaci
dokazuju kontraverznu teoriju da ako "e !e!a$a daje kravlje $leko $oe "e javiti &e2erna !ole"t i
dija!ete" u njihovo$ ka"nije$ ivotu. @a&to "e to de&avaA Vi kaete da ga ne $ogu do!iti jer japan"ke
!e!e koje "e hrane "a$o $aj#ini$ $leko$ tako6e i$aju dija!ete"1 i to dija!ete" tipa '1 a ne tipa G1 koji
pripada grupi !ole"ti z!og lo&eg ivotnog "tila. Lip ' je autoi$una !ole"t. Htkrili "u da japan"ke !e!e
koje i$aju dija!ete" ' pripadaju $ajka$a koje "u prihvatile zapadne navike u "vojoj i"hrani. -"traivali "u
$aj#ino $leko kod tih ena i prona&li "u kravlji ka"ein. Kravlji ka"ein je "pecifi#no"t krava. Ali po"tji
jedna "ekvenca a$inoki"elina u nizu $olekula i doga6a "e da je ona i"ta i "a "ekvenco$ a$inoki"elina
u !eta*2elija$a u pankrea"u. - kad ne $oete da "varite taj ka"ein1 &to je prirodno jer kad "te "e od!ili
od $aj#inih grudi vi vi&e ne$ate renin1 i po&to ga u ljud"ko$ $leku i$a tako $alo on va$ ni ne tre!a1
"vi "e odra"li !ore "a varenje$ ka"eina. @ato1 ako "tavite !iljnu !elan#evinu u "voj "to$ak1 varenje 2e
"e zavr&iti za K "ata. Ako "tavite kravlje $leko1 tre!a2e va$ ? "ati. /tavite ka"ein u "voj "to$ak1 tre!a2e
va$ 'G "ati. 0e$ci i$aju izrekuD 8/ir zatvara "to$ak:. @a&toA @ato &to "e "to$ak !ori da ga "vari. -
ponekad1 " vre$ena na vre$e popu"ti onaj "vinkter na izlazu i kad "e analizira u dvanae"topala#no$
crevu1 onda "e 2uje "lede2a ve"tD 80i"i jo& zavr&io po"ao varenja1 zatvori "e7: zato je o!i#no popularan
o!rok "ir i vino. ate #oveku "ir i on "e 8zatvara: za 'G "ati1 jer to ne $oe da "vari. Hva !elan#evina
ulazi u krvotok ne"varena. /ad i$ate "trani o!lik !elan#evine u krvotoku. - &ta onda raditeA Hnda va$ je
potre!an "i"te$ koji 2e "e iz!oriti "a ti$. Ali &ta ako je ta "ekvenca a$inoki"eline ta$oA Hnda va$ za to
tre!aju antitela1 tako da 2ete proizve"ti antitela koje 2e u!iti !eta 2elije koje "e nalaze u va&e$
pankrea"u i tako do!ijate dija!ete" tipa '. Eano izlaganje kravlje$ $leku $oe pove2ati juvenilni
dija!ete". ija!ete" "e ne do!ija kod glodara koji "u "kloni dija!ete"u ako "u podizani na i"hrani koja ne
"adri kravlje $leko1 &to pokazuje da protein iz kravljeg $leka $oe da pod"ti#e tu !ole"t. Hvo "ve pi&e
u nau#ni$ #a"opi"i$a1 ali ljudi to1 jedno"tavno1 ne ele da prihvate. 0au#nici iz Ei$a i .ondona "u rekli
da "u i$ali pacijente koji "u razvili in"ulin zavi"ni dija!ete"1 da "u i$ali i$une 2elije koje "u ra"le i
raz$noavale "e kada "u !ile izloene !elan#evini nazvanoj !eta*karotin koji je prona6en u kravlje$
$leku. Felan#evina je pro!le$. 0e po"toji ni jedna ivotinja na "vetu koja prirodno na"tavlja da pije
$leko kad je od!ijena od "i"e. H"etljivije ivotinje #ak i u$iru ako i$ u toku ivota dajete $leko. Vi
kaete da va&e $a#ke piju $leko. Vi "te ih o!u#ili da ga piju1 a veterinari po "vetu kauD 80e hranite
$a#ke $leko$ jer izazivaju otkazivanje !u!rega kod $a#aka. @ato $nogo $a#aka po#inje da urinira
krv:.
%ta je "a nedo"tatko$ laktazeA .aktaza je enzi$ koji va$ po$ae da "e no"ite "a &e2ero$ 3 laktozo$.
o "ada "$o analizirali !elan#evine1 "ada 2e$o analizirati &e2er. 4 an"koj1 "a$o GM "tanovni&tva i$a
nedo"tatak laktaze. H!ja"ni2u va$ &ta to zna#iD "vi "i"ari po"le od!ijanja od "i"e "u "a nedo"tatko$
laktaze1 jer po&to vi&e neju $leko u i"hrani1 nije i$ potre!no da razlau laktozu1 tako da "e enzi$
laktaza deaktivira na nivou gena1 o"i$ kod !elih Cvropljana koji "u "voje "totina$a godina pri$oravali
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA ISHRANA
"voje telo da i dalje kori"ti $leko. Lako da kod anaca i$ate "a$o GM nedo"tatka laktazeI kod Finaca
'+M1 kod -ndijanaca =>M1 kod Jevreja u -zraelu =+M1 kod Peruanaca +>M1 kod a$eri#kih crnaca )>M
nedo"tatka laktazeI kod Arapa )+M1 C"ki$a +>M1 ,rka +=M1 Japanaca +=M1 i afri#kih crnaca (>M. A
"vet"ka zdrav"tvena organizacija je to "tavila na jo& vi&i nivo. Hni kau (=*'>>M kod afri#kih crnaca.
Vidite da "a$o !elci $ogu do!ro da toleri&u laktozu1 a o"tatak ljud"ke populacije ne $oe1 jer po"le
pre"tanka kori&2enja $aj#inog $leka to vi&e nije njihova hrana.
Jajde da va$ pokae$ kako "e laktoza variD i$ate ezi$ laktazu koji laktozu razlae na glukozu i
galaktozu. Lo je vano za !e!u1 jer njen $eta!oliza$ nije jo& tako !rz1 i ona do!ija polovinu glukoze i
polovinu galaktoze. Ali1 galaktoza ne $oe da "e kori"ti dok nije pretvorena u glukozu. @ato je tu je
enzi$ koji "e zove !etagalakto"idaza koji $enja galaktozu u glukozu1 tako kako !e!i tre!a. Lo je
izvanredno7 Ali po&to ni jednoj ivotinji nije potre!no da razlae galaktozu nakon od!ijanja od "i"e1
!etagalakto"idaza "e gu!i. Lako da "vi vi i$ate nedo"tatak ove !etagalakto"idaze. Lo zna#i da $oe$o
da "vari$o &e2er laktozu1 jer "$o !elci i i$a$o laktazu i $oe$o da i"kori"ti$o glukozu1 ali "a
galaktozo$ na& organiza$ ne zna &ta da radi. ,de "e onda ona go$ilaA Hn "e "kladi&ti u koi. Va&e
oko je deo va&e koe tako da "e ona "kladi&ti i u va&oj ronja#i a "enilna katarakta "e prven"tveno
do!ija od galaktoze. - ne "a$o to1 ona "e "kladi&ti i na drugi$ $e"ti$a. /kladi&ti "e i kod ena oko
jajnika i izaziva rak jajnika koji1 opet1 izaziva neplodno"t. @ato u Cvropi1 u ze$ljalja$a koje najvi&e
kori"te $leka jedno$ od #etiri !ra#na para potre!an je tret$an za neplodno"t. - "vi "u oni do!ro
hranjeni. A u Africi gde "e $leko ne kori"ti1 ne po"toji pro!le$ "a plodno&2u. Hdra"li koji uzi$aju velike
koli#ine $leka1 i #iji enzi$i laktaze "u vrlo vi"oko aktivni #e"to 2e patiti od izazova galaktoze1 &to zna#i
da ne $oete da "e poza!avite galaktozo$ i onda 2ete i$ati i "enilnu kataraktu. 4 #uvenoj "tudiji
anijela Kra$era "a Jarvarda "e navodi da plodno"t ena po#inje da opada u G>*GK godine. ivota i oni
"u doveli u vezu ovaj pore$e2aj "a kori&2enje$ $leka. Kod Lajlan6enki kao da pro!le$ plodno"ti nije
nikad !io pro!le$. Kod njih je plodno"t jo& uvek +GM kao kad "u !ile $lade. Pore6enja radi da kae$o
da je "ituacija u drugi$ ze$lja$a =M. .aktozna tolerancija nedo"taje kod crnaca.
-$a$o dva detetaD jedno je crno1 a drugo je !elo. Jajde da va$ kae$ &ta "e z!iva kod crnog de#aka
kad pije $lekoD on je netolerantan na laktozu1 tako da ne $oe da je "vari. Fakterije u njegovi$
organi$a za varenje ga dele tako da to onda pove2a o"$ot"ki priti"ak i te#no"t dolazi u njegovo
dvanae"topala#no crevo a i u "i"te$ za varenje i to dovodi do proliva. A devoj#ica !ele !oje ne$a
pro!le$a "a laktozo$1 tako da ne do!ija proliv1 ali ona i$a velike pro!le$e "a ka"eino$ i ona i$a
kon"tipaciju 3 zatvor. @nate li koliko !e!a je $oralo da doivi da i$ fece" !ude va6en naro#iti$
in"tru$enti$a jer nije $ogao da iza6e na prirodan na#in. - dok jadni Afrikanci u$iru od gladi1 ljudi pune
vagone $leko$ u prahu. Lo je poklon Cvropljana za Afrikance da !i "e i"hranili. eca koja ve2 u$iru od
gladi do!ijaju proliv i onda ih crvi dokraj#e. Hni "u u!ijeni otrovo$ !elih ljudi. Vidite kako je to oz!iljno.
Kad crnci uzi$aju $leko1 do!ijaju dijareju. Hni to $leko u prahu uzi$aju1 zati$ prave pa"tu od njega i
kre#e njo$e "voje koli!e * jedino za&to je to $leko u prahu do!ro. H"teoporoza je izazvana !rojni$
pojedino"ti$a1 ali jedna od najzna#ajnijih razloga je"te "uvi&e $nogo $le#nih !elan#evina. /ino2 "$o
vi&e govorili o ovo$e. Htkrili "$o da je !elan#evina ivotinj"kog porekla opa"na jer "toji na"uprot !iljnoj
!elan#evini. Koja !elan#evina !i po va$a !ila najgora1 &to "e ti#e o"teoporoze1 u "vetuA Eaz$i"lite o
to$e za trenutak.
/ad 2e$o "e !aviti jedno$ drugo$ !ole&2u * leuke$ijo$. Viru" leuke$ije iz goveda prona6en je kod
=(M novoro6enih teladi. Po"toji dokaz da "e ovaj viru" $oe preneti "a jedne vr"te na drugu. rave
koje kori"te $le#ne proizvode i$aju vi&e "lu#ajeva leuke$ije. -$ate $nogo vi&e leuke$ije kod ljudi u
krajevi$a gde i$te vi&e leuke$ije kod goveda. A onda tu po"toji i drugi pro!le$D ako gove#e i$a viru"1
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA ISHRANA
ono proizvodi vi&e $leka. - &ta $i"lite1 koje gove#e 2e far$er zadrati1 ono koje daje vi&e ili ono koje
daje $anje $lekaA ;i"lite li da je to $ali pro!le$A +?M goveda na tri&tu u /jedinjeni$ drava$a i$a
viru" leuke$ije. A '((=. godine do&lo "e do "aznanja da "e ovaj viru" $oe preneti i na ljude.
%ta je "a $ultiple"klerozo$A Podaci dokzuju da "u pacijenti $ultiple"kleroze razvli aktivno"t antitela
protiv leuke$ije kod gove#eta. Lo "ve dokazuju nau#ni #a"opi"i. Po"toje i druge nervne !ole"ti i one "e
povezuju "a $le#ni$ proizvodi$a. 5ak i #a"opi" nau#nog $lekar"tva kae da $oete do!iti
tu!erkulozu1 !rucelozu1 difteriju1 &arlah1 i ga"treontoriti". %ta je "a !elan#evino$A a li je do!ra za va"A
-zaziva ga"treontoriti"1 &e2ernu !ole"t1 te&ko "e vari1 izaziva gu!itak krvi itd. A &e2er u $lekuA -zaziva
kataraktu1 neplodno"t1 rak jajnika1 dijareju i netolerantno"t na laktozu. a li je to do!ro za va"A ;a"no2a
iz $leka1 da li je ona do!ra za va"A Podie nivo hole"terola1 triglicerida1 do!ijate kardiova"kularne
!ole"ti a $elko je i do!ar po"rednik u preno"u !ole"ti. .i"terija je vrlo uo!i#ajna u neki$ "irevi$a. 4
"vetu je !ilo !ar 'G*tak epide$ija li"terije1 npr. u %vajcar"koj. Hva !akterija $oe da izazove "$rt1
"lepo2u1 defor$itete kod !e!a. 5a"opi" $edicine iz 0ove Cngle"ke kae da pa"terizacija ne $oe da
uni&ti li"teriju. 4 "tari$ vre$eni$a u $anje povoljni$ dru&tveni$ prilika$a ovo "u !ili procenti "$rtno"ti
!e!a od ( $e"eci na hiljadu dece. -$a$o onu decu koja "u hranjena kravlji$ $leko$ i onu koja "u
hranjena ljud"ki$ $leko$D na ljud"ko$ $leku1 '.= pre$a '>>>. a na kravlje$ $leku +K1) pre$a
'>>>.Lo je ogro$na razlika. 4 ud!enici$a pedijatrije i drugi$ knjiga$a 2e va$ re2i da je u ta "tara
vre$ena $edicin"ka !ran&a "pa"avala toliki !roj dece od "$rti. Ali #ak i u razvijeni$ krajevi$a "veta
i$ate +>M verovatno2e da 2e "e razvijti dijareja i )>M ve2u verovatno2u da 2e "e javiti infekcija u&iju.
Fe!e "talno pla#u upravo z!og te infekcije. ;ogu da va$ citira$ #a"opi" za #a"opi"o$ koji 2e va$
pokazati da $leko izaziva "talni za$or1 glavo!olju1 !ol u $i&i2i$a1 hiperaktivno"t1 no2no $okrenje1
alergije1 a"t$u1 te&ko2e "a di"anje$1 ranu artero"klerozu1 dija!ete"1 akne u $ladala#ko$ do!u1
reu$atoidni artriti"1 neuralgi#ne !ole"ti1 rak pro"tate1 rak dojke itd. %ta je do!ro u $lekuA Kalciju$A
;aj#ino $leko da2e va$ antitela1 !ela krvna zrnca1 zati$ "up"tancu koja !lokira e&erihiju koli1 ono je
"terilno. /a$o G=M kalciju$a iz kravljeg $leka "e ap"or!uje u telo. Lo "u lo&e ve"ti. 0a"uprot1 ljud"ko
$leko iako "adri $anje od polovine kalciju$a od onog koje "adri kravlje $leko je !olji izvor kalciju$a1
jer "e taj kalciju$ ap"or!uje u telu. A zeleno povr2e da2e va$ $nogo !olji izvor kalciju$a nego kravlje
$leko. Jedna druga predno"t je da "e $aj#ino $leko lako vari. Lu po"toji jo& ne&toD &ta do!ijete "a
kravlji$ $leko$ za doru#akA Vi do!ijate i kravlji ru#ak od ju#e "a ti$ $leko$. ;oete i$ati #ak i fekalne
$aterije u $leku1 !akterije1 organ"ke pe"ticide i druge razli#ite "tvari. 0ije "a$o $leko koje tre!a
po"$atrati1 jer ono "e krije "koro u "ve$u.
A "ada va&a o$iljena te$aD "ir. Kako "e pravi "irA 4zi$ate kulturu1 fer$enti&ete $leko i do!ijate
ugru&ak i "urutku. Hd te goru&enke "e do!ija &vap"ki "ir i i$a$o ka#kavalj. @a&to je on pre&ao u taj
o!likA @ato &to "e ni&ta vi&e ne z!iva u nje$u. Fakterije "u i"kori"tile "ve &to "u $ogle. 0e $ogu vi&e da
uti#u na ka"ein i zato i$a $nogo !elan#evina. Fer$enti"an je &e2er. 0e $ogu da uti#u na galaktozu1
tako da i$a puno galaktoze. @ato je jogurt do!ar z!og galaktoze1 a do!ar je i za rak jajnika i za
kataraktu. Lako1 jogurt ne$a laktozu1 nego galaktozu. 4 to$ trapi"tu1 kad "u !akterije upotre!ile "ve &to
"u $ogle1 ne !ih eleo da !ude$ gru!1 ali ako u va&e$ organiz$u ne$a ni#ega &to !i $oglo da "e "vari
kako to onda zove$oA Prvo $alo "$rdi1 kao "ir1 a onda zna$o &ta "a ti$ uradi$o. Ali $i taj "ir jede$o1
"tavlja$o ga u "voje organe za varenje. - onda tu "toji 'G "ati. - koliko $i ki"eline dajeA 0ajvi&u $ogu2u
ki"elo"t1 G<1? po gra$u. %ta 2u "a to$ ki"elino$ u teluA Jajde da je neutrali&e$. HdakleA -z ko"tiju1 to
je "ve &to i$a$.
-zveli "$o ek"peri$ent na pacovi$a. Jednu grupu "$o "tavili na "ojino $leko1 a jednu na ka"ein. Hva
grupa koja je kori"tila ka"ein i$ala je veo$a ki"eli urin. ,u!itak kalciju$a onih koji "u hranjeni ka"eino$
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA ISHRANA
!io je dvo"truko ve2i nego kod onih koji "u hranjeni$ "ojini$ $leko$. Produkt ureje je i"to tako dva puta
!io ve2i. Lo zna#i da ne $oete da neutrali&ete a$inoki"eline tako lako. Kalciju$ u $okra2i je !io tri
puta ve2i nego kod onih na "oji. a "ada ponovi$oD vi ap"or!ujete "a$o G=M kalciju$a iz $leka a telo
gura vi&ak kalciju$a napolje. Pa1 kako va$ je onda taj kalciju$ iz $leka po$ogaoA ,rupa koja je
pri$ala ka"ein1 "etite "e da ovde ne$a laktaze1 kao kod one $ale devoj#ice O+redaa! "#sl# na ran#je
+r#ka$an# slajdP1 njihova fekalija je i$ala $alo vode1 i !ila je prili#no "uva. ok je fekalija kod onih pacova
koji "u pili "ojino $leko !ila nor$alno vlana.
A kako je !ilo "a ze#evi$aA Jednu grupu "$o "tavili na "oju1 drugu na ka"ein1 a tre2u na $leko u prahu.
- !ez ikakve "u$nje1 do!ro "u ra"li. 4 "tvari1 oni na "oji "u naj"porije ra"li. 0e$ojte $e pogre&no
razu$eti1 od $le#nih proizvoda 2ete "tvarno pora"ti1 kao kod krava. Hni koji "u !ili na $leku u prahu
gu!ili "u kalciju$ iz$eto$1 a kad gleda$o hole"terol1 $leko u prahu je izazivalo znatne pro!le$e u
pore6enju "a "ojo$. Kad "$o te"tirali one "a $leko$ u prahu1 u $leku i$a puno $a"no2a1 i gde "e
pojavio pro!le$1 u $a"no2a$a ili u !elan#evina$aA Hdno" do!rog i lo&eg hole"terolaD oni koji "u jeli
"oju1 kod njih je hole"terol !io na "uper nivou1 a vrlo lo&e je !ilo kod onih koji "u jeli $leko u prahu.
Jajde da pogleda$o !elan#evineD ka"ein podie hole"terol1 dakle1 i"ti pro!le$. /etite "e da kad "$o
gledali one !elan#evine koje podiu hole"terol1 zaklju#ili "$o da je o!rano $leko drugo na li"ti onih
na$irnica koje izazivaju povi&enje hole"terola. Felan#evine podiu nivo hole"terola1 a o!rano $leko
va$ ne2e ni $alo po$o2i. Hno 2e pove2ati nivo hole"terola. A naro#ito 2e pove2ati onaj lo& tip
hole"terola. ;leko je lo&e za "rce1 za ko"ti...
a va$ kae$ ne&to o o"teoporoziD kad i$ate o"teoporozu1 kau va$ da uzi$ate vi&e kalciju$a. A tada
i dalje i$ate i o"teoporozu i onda va$ "e kae da uz$ete jo& vi&e kalciju$a. Po&to va$ tre!a "ve vi&e
kalciju$a1 vi pijete "ve vi&e $leka1 a pro!le$ je "ve gori i gori. Lo je zato &to "e pre$a nje$u odno"i$o
na pogre&an na#in. Kad zidate zid od cigle1 potre!ne "u va$ cigle i $alter. Eeci$o da onaj koji gradi
ugra6uje =>> cigli na dan. Eeci$o da "e on raz!oleo1 i$a groznicu1 i "ada on radi polako. /a$o G>>
cigli ugra6uje na dan. - ja gleda$ "vog zidra i kae$D 8Pa1 ugradio je "a$o G>> cigli1 da2u $u vi&e
cigala1 i2i 2e !re7: - u$e"to =>>1 daje$ $u '>>> cigli. /ad "a$ ga "tavio na ogro$ni "tre"1 tako da je
pod "tre"o$ ugradio "a$o '>> cigli. Ja gleda$ pro!le$ i "$atra$ da 2e re&enje !iti ako $u da$ G>>>
cigli. Je"a$ li ja logi#an ili nelogi#an u ovo$ trenutkuA Vrlo "a$ nelogi#an jer $oj pro!le$ ni"u cigle ve2
je pro!le$ to &to je $oj zidar !ole"tan. Kod o"teoporoze vi gu!ite kalciju$1 vi lo$ite zid jer je kalciju$
$aterijal koji "e ugra6uje u va&e ko"ti1 a va&i zidari koji "tavljaju kalciju$ u va&e ko"ti "u "e raz!oleli. a
li je re&enje da i$ date vi&e cigliA 0e7 9ene iz Afrike ne do!ijaju o"teoporozu iako i$aju "a$o <1=> $g
kalciju$a dnevno. A ene iz Cvrope do!ijaju o"teoporozu "a 'K> $g kalciju$a dnevno. Folje je da "te
uzeli kalciju$ iz zelenog li&2a. Lako 2e va&e 2elije !iti alkalne1 !azi#ne. - onda 2e zidar re2iD 8Hh7: -
onda 2e kao lud ugra6ivati cigle1 i potre!no $u je "a$o =>> i =>> 2e ugraditi. A$erianke "a '?>> $g
kalciju$a dnevno $ogu izgu!iti taj kalciju$ z!og nepravilne i"hrane. A ene iz Afrike koje jedu povr2e i
$ahunarke ne$aju taj pro!le$ uop&te.
Le"tirali "$o ogledne pacove i kuni2e1 ali je velvetni $aj$un naj!olji pri$er za ek"peri$ent u odno"u na
ljude. Hvi$ $aj$uni$a "e daje ono &to jedu zapadnjaci i ono &to jedu Afrikanci. Kad "u jeli ono &to jedu
zapadnjaci1 gu!ili "u puno kalciju$a. %ta je "a $leko$ i neplodno&2uA Ve2 "a$ rekao da "u ene
po"tale neplodne z!og galaktoze. A &ta je "a $u&karci$aA a li "u oni i$uniA Hvo je i"pitivano na
$aj$uni$a i davali "$o i$ "ve ono &to $aj$uni jedu1 !anane i o"talo i dodavali "$o i$ "a$o $alo
$leka u prahu. - kad "$o i$ davali $leko u prahu1 pokretljivo"t njihove "per$e je "trahovito opala.
Koncentracija "per$e je opala na GQ<. rugi$ re#i$a1 kao i onaj zidar1 oni "u "e raz!oleli. Kad "u !ili na
$leku nepravilno"ti u "per$i "u !ile !rojne. o!ijali "u razli#ite defekte1 izra&taje i rep kod
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA ISHRANA
"per$atozoida je !io potpuno iz$enjen. ;ladi ljudi koji #itate ovo1 pijete li $lekoA @najte da va$ !roj
"per$atozoida opada. akle1 plodno"t opada ako kori"tite $leko. ,ledajte nivoe li$focita. Kad "u
$aj$uni !ili na hrani $ahunarka$a1 i$ali "u odli#ne nivoe linfocita. Kad "u !ili na $leku1 li$fociti "u
opadali. Ako elite da po$ognete "vo$ i$uno$ "i"te$u1 izo"tavite $leko. Fronhijalni pro!le$i u toku
zi$eA Ako izo"tavite $leko1 ovi pro!le$i !i2e izo"tavljeni. 5a"opi" 8Priroda: je pre $nogo godina
izve"tio da kravlje $leko o"la!ljuje i$uni "i"te$. %ta ako neko i$a "iduA Hnda li$fociti opadaju. 0aj!olji
na#in da "e to zau"tavi je"te izo"tavljanje $leka. Jajde da vidi$o &ta "e de&avalo "a krvni$ "udovi$a
velvetnih $aj$unaD kad je dodato "a$o $alo $leka1 vidi$o raz$eru do!rog i lo&eg hole"terola1 kod
jednih je !io do!ar1 a kod drugih je !io lo&. Arterije kod onog $aj$una koji je jeo $ahunarke !ile "u
#i"te. - "vi $ali krvni "udovi !ili "u otvoreni. A kod onog ko je kori"tio $leko1 $ogli "te videti $nogo
na"lage plaka. -zlazi puno kalciju$a1 i !u!rezi ne $ogu da ga "e o"lo!ode tako da "e on onda u"kladi&ti
u krvni$ "udovi$a. @!og toga na"taju na"lage kalciju$a u krvni$ "udovi$a i onda krvni "udovi po"taju
krti i do!ijate aneuriz$e ili "uenja.
Ako gledate upotre!u $le#nih proizvoda i frakturu kuka1 oni u Junoj Africi koji ne kori"te $le#ne
proizvode ne znaju ni &ta je o"teoporoza1 nikad nije do&lo do frakture kuka. ;leko "igurno izaziva
o"teoporozu z!og !elan#evina.
,ovorio "a$ va$ o fitoe"terogeni$a. Hni $ogu da deluju tako da $aterije koje razaraju ko"ti !udu
$anje aktivne a da pod"taknu one 2elije koje izgra6uju ko"ti1 da izgrade jako do!re ko"ti. Ako kori"tite
!iljni e"terogen1 onaj koji 2ete prona2i u laneno$ "e$enu on je naj!olji lek koji "e $oe na2i za
"pre#avanje o"teoporoze. an"ka "tudija je prona&la da1 kada je kori&2eno "ojino $leko1 ono je
zau"tavilo gu!itak ko&tane $a"e i ene po"le $enopauze ni"u gu!ile ko&tanu $a"u. 4 "tudiji u !olnici u
;el!urnu prona6eno je =M pove2anja $ineralnog "adraja ko"tiju kad "u dodali "oju u njihovoj i"hrani.
;oete da o!rnete proce" o"teoporoze "vojo$ i"hrano$. C"trogeni !iljnog porekla "e vezuju za
receptore u va&i$ ko"ti$a i oni "u odli#ni za o"teoporozu1 ali uti#u i na "$anjenje raka dojke i raka
pro"tate.
;u&karci1 ako pijete tri &olje $leka "ed$i#no1 vi&e od tri puta uve2avate "voje &an"e da do!ijete rak
pro"tate. Koja ze$lja i$a najve2u raz$eru raka pro"tate u "vetuA Lo "u tri ze$lje koje kori"te najvi&e
$leka 3 %vajcar"ka1 0orve&ka i .uk"en!urg. Ako "te crne koe1 za va" je dva puta ve2a opa"no"t od
raka pro"tate. %to "e ti#e a"t$e1 u /jedinjeni$ rava$a "e najvi&e prodaju lekovi za alergiju. Alergija1
a"t$a i $igren"ke pojave $ogu da "e poveu "a $le#ni$ proizvodi$a. /ada1 koliko je toga za va"
o"taloA /tvarno "e!e ali$ &to "a$ va$ ovo uradio. Ali va$ "utra o!e2ava$ do!re ve"ti7
Pitanja i od&ovori -$ubota.
'. 4 $o$entu klini#ke "$rti o"o!a je ++ godine i$ala nivo hole"terola )=1G. /ada je taj nivo <<1(. Kako
"$anjiti triglicerideA
HdgovorD Lrigliceride je veo$a te&ko kontroli"ati. Vrlo je te&ko prona2i vezu iz$e6u triglicerida i
hole"terola. 0eka hrana je !ogata hole"terolo$1 ali ne uti#e na trigliceride. H!i#no "u trigliceridi u ni"ki$
vredno"ti$a u povr2u i to u povr2u "a ta$no*zeleni$ li&2e$. Lo nije pravilo1 nekad to zeleno povr2e ne
"niava trigliceride.
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA ISHRANA
G. Kakvo je profe"orovo $i&ljenje o acedofilni$ !akterija$a itd. koje "e nalaze u "pecijalni$ jogurti$a i
u ta!leta$a kao #i"ta#i "to$akaA
HdgovorD ;nogi ljudi "$atraju da je za va&u crevnu floru odli#no da uzi$ate neku vr"tu jogurta. Ali
!akterije koje "e nalaze u ovi$ $le#ni$ proizvodi$a "u $le#ne !akterije. ;i tako do!ija$o $etanol kao
proizvod $le#nih !akterija. Kao odra"li ne elite prven"tveno te $le#ne !akterije. Hne "u &tetne i !olje
va$ je !ez njih. Folje je i$ati one !akterije koje prera6uju i to je ono &to i$aju odra"li.
<. Konzu$iranje$ o!ranog $leka u velikoj $eri "e pove2ava "adraj hole"terola u krvi. Lo nije logi#no.
HdgovorD .ogi#no je da "e hole"terol povi&ava "a o!rani$ $leko$. 4 toku predavanja 2e "e ovo pitanje
!olje o!ja"niti.
K. a li "ir od pre"nog $leka podie nivo hole"terola kao "irevi kod kuvanog $lekaA
HdgovorD /a "iro$ od kuvanog i od nekuvanog $leka hole"terol 2e "e povi"iti.
=. Koliko $a"no2a je dovoljno uneti dnevno u organiza$1 koliko ora&a"tih plodova (neki kau jednu
&aku)1 koliko ka&ika hladno ce6enog $a"linovog uljaA
HdgovorD 4 o"novi1 ako kori"tite povr2e1 itarice i "e$enje u va&oj i"hrani1 onda "u ovi ora&a"ti plodovi
ek"tra*dodatak. Hra&a"ti plodovi "u do!ar na#in da "e reguli&e va& uno" $a"no2a iz hrane. Ako "e lako
gojite1 onda uzi$ajte $alo $anje ora&a"tih plodova. Ali1 ako na zdravoj i"hrani $r&avite1 onda je do!ro
da napravite kre$ od tih ora&a"tih plodova i "e$enja da !i"te ih dodali i"hrani i na taj na#in pove2ati
$a"no2e u va&oj i"hrani. /a ora&a"ti$ plodovi$a $oete kontroli"ati uno" $a"no2a.
Lu ne po"toji odre6ena koli#ina1 jer "$o "vi razli#iti i potre!e "u na$ razli#ite. A ora&a"ti plodovi "u vrlo
!ogata hrana1 tako da na$ zai"ta ne tre!a $nogo nje. /utra uve#e u predavanju 2u "po$enuti kako da
kori"tite "e$enke i ora&a"te plodove.
?. Koji$ &e2ero$ za"la6ivati napitkeA
HdgovorD 0aj!olje je za"laditi ih ur$a$a1 jer i$aju vi"ok "adraj celuloze i vo2nog &e2era. - veliko
pitanje je1 &ta to za"la6ujeteA Ako za"la6ujete ne&to &to i$a vi"ok "adraj !iljnih vlakana1 kao &to je ka&a
od je#$a1 onda va$ ne2e na&tediti ni $ala koli#ina rafini"anog &e2era. Fruktoza je1 $oda1 ne&to $alo
!olja od &e2era1 ali je jo& uvek to rafini"ani &e2er1 tako da je naj!olji na#in na koji "e uno"i &e2er vo2e$A
0aj!olji na#in da "e za"ladi$o je"te da natopi$o ur$e ili "uvo gro6e koje 2e dati i &e2er. Ali1 "a
zdravo$ i"hrano$1 $oete1 #ak povre$eno kori"titi i &e2er.
). Ee#eno je da aditivi izazivaju veliki !roj razli#itih !ole"ti. Lo je ta#no1 ali kada "u koncentracije veo$a
velike. 4 nor$alni$ koncentracija$a koje "u odo!rene od "vet"ke zdrav"tvene organizacije to ne dolazi
do izraaja. Kako ovo ko$entari&eteA
HdgovorD 0e zna$ za&to onda u ti$ "tati"tika$a ne po"toji ne&to &to "e $oe pro#itati1 ali u njihovoj
pu!likaciji po"toji =>> razli#itih navoda iz #a"opi"a gde "e ta#no navode negativna dej"tva aditiva u
hrani. Pro"e#ni #ovek na @apadu "vake godine une2e u "voj organiza$ oko '> kg raznih dodataka
hrani. Lo je jedna velika ta&na "a kojo$ va& organiza$ tre!a da "e iz!ori1 tako da !ih li#no iz!egavao te
aditive &to vi&e $ogu !ez o!zira na ovaj pro!le$.
+. a li e$ulgatori koji "e dodaju hrani C<GG i C<<> "padaju u aditiveA
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA ISHRANA
HdgovorD La#no1 zavi"i koji je e$ulgator u pitanju. 0e&to &to "e dodaje hrani da !i ona !ila kre$a"ta i da
"e ne !i u vodi pretvarala u ne&to #vr"to1 $oe da !ude prirodnog porekla1 kao &to je celuloza iz
kukuruza. -"to tako ona "e "tavlja u vaka2e gu$e. Ali oni "inteti#ki aditivi "u opa"ni. 0pr. ona #uvena
!ole"t izazvana holand"ki$ $argarino$ do&la je preko jednog takvog "inteti#kog e$ulgatora.
(. 0e&to o pri"u"tvu e$ulgatora u lekovi$a1 hle!u i kaladonti$aA
HdgovorD 0eke od "up"tanci koje "e dodaju u hle!u teraju $e da "e pita$ za&to to $oraju da rade.
4"put da kae$o da je hle! zai"ta zani$ljiva te$a. 5uveni dodatak koji "e dodaje u hle!1 "odiju$*de*
acetat1 "pre#ava da ra"tu gljivice. A ta "up"tanca ne $oe da "e preporu#i. Jle! ne !i tre!alo da i$a
ne&to od tih $aterija. Ali "$atra$ da je vrlo te&ko na2i hle! koji ne$a ono &to $u je dodato da !i !io
8vazdu&a"t:. A kako $ogu da dodaju ne&to u hle! da on !ude 8pena"t:1 tako da va$ je potre!na #itava
vekna da je preto#ite u jednu kri&ku hle!a1 kako to $ogu da nazovu ne&to &to po!olj&a hle!A Lo $e
"tvarno uni&tava7
'>. a li "e proizvo6a#i prehra$!enih proizvoda pridravaju i"tih "tandarda po pitanju dozvoljenih
e$ulgatora i za"la6iva#a u Cvrop"koj uniji i u ze$lja$a tre2eg "veta u koje izvoze te proizvodeA
HdgovorD /vaka nacija i$a "voja pravila. -zgleda da je Cvrop"ka zajednica prili#no unifor$i"ana na
ovo$ podru#ju. - to onda "$atraju "voji$ "tandardo$. 0a taj na#in1 ne $oete ni da vidite &ta "e nalazi
u na$irnica$a. 4 "vako$ "uper$arketu !i tre!ala da "e nalazi jedna knjiica koja !i o!ja&njavala &ta je
taj C G=1 C GKG itd. Ali oni znaju da "e vi ne2ete potruditi da do6ete do te knjiice koja 2e va$ re2i &ta "u
ti 8C: proizvodi. ;i u na&oj ze$lji u Junoj Africi ne$a$o takav "i"te$. Ali1 ako !i i$ali1 ja !ih i$ "talno
do"a6ivao ti$e &to !ih "talno traio knjiicu u kojoj "e ta#no kae &ta je C ovaj ili C onaj.
''. %ta $i"lite o Aloji i njenoj pri$eniA Koliko zai"ta $oe po$o2iA
HdgovorD @na "e da je aloja vera do!ra za kou. @na "e da aloja vera i$a onaj gorki deo i onaj !eli#a"ti
deo koji je u !iljci. -$a puno $inerala i razli#itih "a"tojaka u njoj. .judi dolaze do toga da piju aloju. -$a
nekih do!rih "a"tojaka u njoj1 i u to$e ne$a ni#eg lo&eg1 Ako "u ljudi "re2ni dok piju1 neka je piju. A
$eni "e vi&e "vi6a "ok od po$orande i druge "li#ne "tvari. Jedno$ "a$ i$ao predavanje u 0e$a#koj i
jedan dragi #ovek je do&ao na predavanje i iz pu!like je nagla&avao "ve &to je on "$atrao zdravi$1 a i
ono &to je za njega !ilo lo&e. ,ovorio je da "u ko&#ice iz gro6a vrlo do!re za va" i da !i tre!alo da
"ava2ete te ko&tice. - ko&tice iz po$orande i$aju do!re1 zdrave $a"ne ki"eline1 i njih tre!a "avakati.
- onda "a$ rekaoD 8Prijatelju1 $ora$o da "e u"eli$o zajedno u i"ti "tan. Li jedi ko&tice i od gro6a i
po$orande a ja 2u je"ti ono drugo:. Lako da ja ne$a$ ni&ta protiv aloja vere. Ako i$ate nekih
pro!le$a pijte je1 ali li#no $i"li$ da nikada ne !ih u "voj ivotni "til uneo to da pije$ aloja veru.
'G. Ee# je o zrnevlju !undeve1 "uncokreta i kikirikija. Koliko je &tetno da "e ono pe#eA
HdgovorD 0e&to &to je lo&a ve"t je"te da kad god ne&to pe#ete1 izlaete to ok"idaciji1 tako da 2e "e u
to$e &to "te i"pekli na2i veo$a veliki !roj "lo!odnih radikala. 0epe#ene1 ove "e$enke !i !ile !olje. Ali
ako ne $oete da ih "ve pojedete1 nije ni&ta "tra&no ako ih i"pe#ete da !i ih due "a#uvali. 0aro#ito ako
va&a i"hrana i$a $nogo antiok"idanata iz povr2a i vo2a1 onda "u ove "tvari do!re.
'<. 0e&to o li$un"koj ki"elini kao aditivu. a li je do!ro kori"titi !eli luk i ri!lje ulje u perla$a ili
kap"ula$aA
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA ISHRANA
HdgovorD Ako uzi$ate !eli luk u kap"ula$a ne2e za va&e ko$&ije !iti tako uvredljiv. a li "te nekad !ili u
prenatrpano$ auto!u"uA 4 francuako$ auto!u"u1 to je no2na $ora. A &to "e ti#e li$un"ke ki"eline1 to
je ona ki"elina u li$unu i po$orandi1 ona i$a vrlo veliku ki"elo"t1 a organ"ka ki"elina je ina#e1 vrlo
"la!a. Lako da "e ve2 u eludcu razlae. 0aj!olja je i zato "e nalazi u vo2u jer va$ ne &teti. A "ir2e1 na
drugoj "trani1 je krajnji produkt fer$etacije i ne $oete to "ir2e "variti1 tako da tek u jetri $oe da "e
tran"for$i&e1 i onda u va&e$ eludcu po"toji a$ilaza koja #uva da "e "ir2e ne u$e&a u varenje ugljenih
hidrata. Ako i$ate iz!or iz$e6u "ir2eta i li$una1 to uop&te i nije iz!or1 uz$ite li$un.
'K. Ako "e !eli luk kori"ti u #or!a$a1 "upa$a i varivi$a u ve2oj koli#ini (G*< glavice)1 da li ta hrana i
dalje i$a lekovito"t kao kod upotre!e "irovog lukaA
HdgovorD Ako prokuvate !eli luk kao u "o"u1 onda on gu!i "voj"tvo da i$a karakteri"ti#an $iri" i po"taje
kao kuvano povr2e. Ali1 !eli luk je za#in1 a ne o!rok za "e!e. Ali1 ako dodajete ve2e koli#ine1 $i"li$ da
va$ ne2e na&tetiti. Je$ij"ka jedinjenja koja "e nalaze u !elo$ luku i$aju i"ta "voj"tva ako "e kori"ti i
ve2a koli#ina tog luka.
/dravlje i !adovolj$tvo %ao na0in #ivota
0e$a vo2a i povr2a koje "e ne jede. .judi "e pitaju da li $oete i$ati aktivni ivotni "til. Voleo !ih da
$oete da provedete jednu "ed$icu "a $no$ i da vidite koliko "e toga u"pe uraditi za jednu "ed$icu. A
ja !a& ne$a$ naj!olje u"love. Putuje$ $nogo1 dri$ $noga predavanja1 ne ve!a$ koliko !i $i tre!alo
i $nogo !i lep&e !ilo raditi na far$i. Ali $ogu da va$ kae$ da "ada i$a$ $nogo vi&e "nage nego kad
"a$ !io $la6i. /tari$1 ali ne tako !rzo. - kad ide$o da "e penje$o na planine1 ja ne "taje$. -$a drugih
ljudi koji ive na ze$alj"koj kugli koje ive na ovaj na#in kao &to "u Junze. 0jihova i"hrana je preteno
vegan"ka. Hni $nogo ve!aju i i$aju "ve vazduh1 predivnu #i"tu vodu i kau $i da ako odete ta$o "a
"vojo$ prijateljico$ tre!a da pripazite na o"a$de"etogodi&njake jer "u vrlo aktivni7 %ta je "a to$
zdravo$ vegeterijan"ko$ "trano$ i"hraneA 5ak i novinari u "vi$ #a"opi"i$a znaju da vegeterijanci ive
zdravije i due. /vet"ka zdrav"tvena organizacija izdala je jedan op&irni doku$ent o ovo$e.
Vegeterijanci i$aju zna#ajno "$anjen rizik od raka1 a za neke vr"te raka #ak (=1(?M je nia
verovatno2a da 2e ga do!iti nego o"tala populacija. ugove#no"t je $nogo !olja nego kod o"tale
populacije1 #ak 'G*'= godina. Hno &to je najvanije je"te da je kvalitet ivota u to$ pozno$ do!u veo$a
do!ar. 0a vegeterijanci$a "u o!avljani $nogi ek"peri$enti izdrljivo"ti. 0ajdua izdrljivo"t1 da $oete i
dalje nepre"tano da "e kre2ete1 $nogo je vi&a za vegeterijance nego za one koji "e druga#ije hrane.
Kau da 2ete !iti "la!i. 0ajja#e ovotinje na ze$alj"koj kugli "u vegeterijanci. 0e2e "e #ak ni jedan lav
upu"titi u !or!u "a "lono$. ;nogi ljudi "u ve2 !ili vegeterijanci. Al!ert Ajn&tajn je !io vegeterijanac1
Fernarnd %o i .inda ;ekartni. Vi 2ete re2i da je ona u$rla $lada. Ali #itajte njenu knjigu recepata i
vide2ete da "e "ve pri u ulju. Ve2 "a$ "e poza!avio ti$e na predavanji$a i kazao da to prenje izaziva
rak dojke. - onda1 najlep&i ljudi na "vetu "u vegeterijanciD Vitni Jju"ton1 ;i&el Fajfer i drugi. A ako elite
da po"tanete "uper zvezda1 onda $orate da po"tanete ovih dana vegeterijanac1 jer ina#e ne2ete $o2i
da "e tak$i#ite. /ve zvezde koje idu proce"o$ "tarenja kao %tefi ,raf1 Fori" Feker1 Karl .ui" i drugi1 "vi
"u oni dodali godiine "vojoj karijeri ti$e &to "u pre&li na ovaj ivotni "til. - kod ena i kod $u&karaca
znatno je nii krvni priti"ak nego kod onih koji "e druga#ije hrane. A ako "te vegan1 ako iz!egavate i
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA ISHRANA
$leko i jaja1 onda je va& krvni priti"ak jo& nii. ruga predno"t je da ako "te kupili va&e povr2e u ne !a&
tako idealni$ u"lovi$a1 na pijaci koja je $oda prljava1 i do!ro "te oprali to &to "te kupili1 velika je
verovatno2a da "e od toga ne2ete raz!oleti. 5ak i od itarica koje 2ete tako kupiti1 ne2ete "e raz!oleti.
Ali1 ako "te kupili $e"o od ovakvog $e"ara1 ni"a$ !a& tako "iguran. Jedno$ "a$ kupovao na pijaci
neke "tvari i jedan prodavac pili2a je uporno eleo da $i proda "voje pile. Ali1 ja "a$ rekao da ne eli$
to pile. Ali1 po&to je on !io uporan1 i po#eli "$o da "e poga6a$ oko cene. Po&to "a$ ja po!edio na kraju
okrenuo "a$ "e i krenuo dalje. Hnda "e on naljutio i rekao $i jeD 8Cvo ti ovo pile !e"platno:. A ja "a$
"e okrenuo i rekao $uD 80e eli$ tvoje pile #ak ni !e"platno:. 5ovek "e iz!ezu$io. 0ije $ogao da
veruje "voji$ u&i$a. Ali1 ra"tali "$o "e kao do!ri prijatelji i na"$ejali "e na kraju.
Kakav je to vegan"ki ivotni "tilA ;i"lite ako je neko vegan da 2e izgledati ua"no. Lo je neki o"la!ljeni
#ovek i on je tako oz!iljan i jede "a$o "alatu. - pre$a $eni "e ljudi tako odno"e. Kad i$a$o profe"or"ki
"a"tanak i "tave pred na" ne&to1 uvek je tu jedan tanjir "a $oji$ i$eno$ na nje$u. Lo je vrlo "latko od
njih1 ali ja $rzi$ taj tanjir. Lo je vrlo !u#no i i"ti#e "e. Jer dok oni jedu "voju piletinu1 ja jede$ celer na
"vo$ tanjuru. ;ora$ !u#no da ga va2e$. - onda "vi $ene gledaju i $i"leD 8Jadnik1 &ta on $ora da
jede7: Hni i ne$aju pred"tavu &ta je jede$. -$ate vi&e "nage iz onoga &to "te i"hrano$ do!ili. Cvo
jednog a$eri#kog #a"opi"a o klini#koj i"hrani u ko$e "e tvrdi da vegani vegeterijanci i$aju dovoljan
uno" najve2eg dela nutritijenataQ"a"tojaka u i"hrani i oni "u pri$eri ravnotee i raznovr"no"ti u i"hrani
kada "u "e uporedili "a op&to$ populacijo$. Hvo je ra6eno na G+.>>> o"o!a. Hni "u !ili !olje i"hranjeni.
A kad gledate kako "u !ili u"kla6eni "a preporuka$a1 oni "u vi&e "ledili te preporuke od o"tatka
populacije. Kad po"tanete vegeterijanci ljudi kauD 80e2ete i$ati dovoljno gvo6a1 dovoljno vita$ina F
'G1 vita$ina i u$re2ete. ana" "e zna da gvo6e koje do!ijate iz $e"a je he$o * gvo6e. A iz !iljaka
ne do!ijate he$o * gvo6e1 ve2 ga do!ijate u $ineralno$ o!liku koje je pogodno za kori&2enje. A he$o
3 gvo6e je povezano "a "tarenje$. Lako da vegeterijanci due izgledaju $ladi i tako $oete u&tedeti
na koz$etici.
/ada 2e$o ne&to re2i o vita$inu F 'G. Ako dovoljno vre$ena provodite na "uncu i$ate ovaj vita$in i ne
$orate da !rinete. .judi kau da $oete do!iti ovaj vita$in "a$o iz proizvoda ivotinj"kog porekla. Ali ni
jedna ivotinja ne proizvodi ovaj vita$in. 5ak ni jedna !iljka to ne #ini. Fakterije proizvode F 'G. akle1
ivotinje i$aju !akterije koje proizvode F 'G i zato ovaj vita$in po"toji u $e"u. /ve ivotinje na ze$lji
do!ijaju ovaj vita$in iz !akterija. 0e$ojte $i"liti da nedo"tatak vita$ina F 'G i$ate "a$o kod
vegeterijanaca. Hn je izraen i kod onih koji jedu $e"o. @ato &to1 da !i "e taj vita$in a!"or!ovao1
potre!no je puno "loenih "a"tojaka koji !i u to$e u#e"tvovali. Ali1 "a$o vegeterijanci do"pevaju u
novine kada i$aju nedo"tatak ovog vita$ina. Vegeterijanci !i tre!alo da po#nu da izno"e po novina$a
"lu#ajeve onih koji jedu $e"o i i$aju nedo"tatak vita$ina F 'G. Lo je #i"to z!og ravnotee. %to je
"redina vi&e !azna1 do!ijaju "e vi&e tih !akterija. %to je ki"elo"t ve2a1 $anje i$a ovih !akterija. 4 va&i$
organi$a za varenje1 ako od po#etka do kraja proce"a varenja i$ate vi&e alkalnu nego !azi#nu "redinu1
i$a2ete i vi&e te !akterije. 4 ono$ po"lednje$ delu organa za varenje i$a vi&e te !akterije. Ali potre!no
je da "e F 'G ap"or!uje u ne&to vi&i$ delovi$a organa za varenje. Kod ve2ine ljudi1 ako date na
i"pitivanje va&u pljuva#ku1 prona2i 2e "e da je va&a pljuva#ka ki"ela. A ako "te vegeterijanac1 ona 2e !iti
alkalna. ;i i$a$o taj ki"eli "i"te$ z!og na&e i"hrane.
Eadili "$o !rojne ek"peri$ente1 a o ovo$e je i po "vetu ra6eno $nogo ek"peri$enata1 otkrili "$o da "e
ceo "i"te$ organa za varenje $enja kad pre6ete na vegeterijan"ku i"hranu. Lako da ako "te podizani
!ilo kao vegeterijanac ili nevegeterijanac1 ako je neko !io vegeterijanac i$a dua creva i i$a2e vi&e
receptora. A &ta "a vita$ino$ F 'G. Ako "te "ve uradili "avr&eno i"pravno1 i$a2ete u "voji$ u"ti$a
!akteriju koja proizvodi F 'G1 a va& P, 3 ki"elo"t "to$aka ne2e nikada !iti vi&e od ovoga1 i onda 2e "e F
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA ISHRANA
'G pojaviti i grafikon 2e !iti $nogo ve2i. Lre!alo !i da $oete da proizvedete dovoljnu koli#inu vita$ina
F 'G. Ck"peri$enti$a je dokazano da #ak i kad #ovek i$a nedo"tatak vita$ina F 'G proizvodi ga u
dovoljnoj koli#ini. 4a"ni ek"peri$entD uz$u fekalije1 i izvade "av F 'G1 daju ga nazad i ovaj "e
nedo"tatak izgu!i. akle1 i$ali "te dovoljno proizvedenog vita$ina F 'G. okazano je da va$ je
potre!no "a$o H1' $ikrogra$ po danu ovog vita$ina. A za pro"e#nu o"o!u koja ne$a nedo"tak
enzi$a1 potre!no je '=*G> godina da "e pojavi nedo"tatak F 'G. Po"toji jedan intrizi#ni faktor koji va$
po$ae da ap"or!ujete F 'G1 tako da ako "ada pre"tanete da kori"tite F 'G1 nedo"tatak 2e "e pojaviti
tek za < ili K godine. .judi po"tanu vegeterijanci i onda tri nedelje ka"nije kau da on i$a nedo"tatak
vita$ina F 'G jer je pre&ao na vegeterijan"ku i"hranu. Lo je potpuno "uludo.
a va$ da$ i drugu "tranuD ako "te "ve uradili i"pravno1 tre!alo !i da i$ate dovoljno ovih !akterija koje
2e proizvoditi vita$in F 'G. Ali ivi$o u !rzo$ "vetu i u "vetu "tre"a. A "tre"t uzrokuje ki"elo"t i on
poga6a koliko je va& "i"te$ ki"eo. Lo zna#i da je u pitanju da li i$ate dovoljno !akterija koje proizvode F
'G da !i"te iz tog izvora i$ali dovoljno F 'G. A nauka je re&ila taj pro!le$. ;oete kori"titi dodatke. -li
$oete kori"titi proizvode koji "u oja#ani "a F 'G. @a $ene li#no1 ja 2u kori"titi "ojino $leko koje je
oja#ano "a F 'G1 nikad ne2u "vakog dana uzi$ati vita$ine F 'G1 ali jedno$ u godinu ili dve oti2i 2u na
i"pitivanje i ako je nizak F 'G u $o$ organiz$u1 ja 2u uzeti dodatak. Ali1 toko$ '? godina niko$ u $ojoj
porodici nije #ak ni predloeno da uzi$a dodatke vita$ina F 'G. 0e $orate uzi$ati ovotinj"ke
proizvode da !i"te do!ili dovoljno ovog vita$ina.
A &ta je "a $inerali$aA ,de 2ete njih da do!ijeteA Po"toji zani$ljiva interakcija iz$e6u $inerala i
vita$ina. 0eki $inerali tre!a da "adej"tvuju "a neki$ vita$ini$a. - o!rnuto. A neki vita$ini tre!aju da
"adej"tvuju "a drugi$ vita$ini$a da !i delovali. Po"toji interakcija i $e6u $inerali$a. Hni $oraju da
deluju jedni "a drugi$a da !i po"tigli ono &to tre!a. Ako po"$atrate !akar1 on $ora da "adej"tvuje "a
gvo6e$I cink "a fo"foro$. /ve vr"te interakcija. Lo zna#i da va$ je potre!na i"hrana u kojoj 2e !iti
za"tupljeni "vi $inerali i "vi vita$ini koji "u va$ neophodni. Ee2i 2u va$ ne&to &to $e "tvarno
uzne$irava. Kau va$ da ako kori"tite "oli u va&oj i"hrani i$a2ete vi"ok krvni priti"ak. Ali1 ako i$ate
vi"ok krvni priti"ak1 i i$ate novca1 &alju va" u !anje koje i$aju !a& "lanu vodu. - onda pijete tu vodu "a
vi"oki$ "adraje$ "oli i !olje va$ je. -$a li to "$i"laA 0e1 ne$a. Ali da va$ kae$ &ta "u uradiliD kad
kupite "o1 tu "o je izdvojila indu"trija. Kad je na po#etku u njoj !ilo +K $inerala1 jednoj indu"triji je !io
potre!an ko!alt1 drugoj $angan1 a za kataliti#ke proce"e drugoj je potre!an $agneziju$1 tako da "u
potpuno rafini"ali va&u "o tako da ni&ta od $inerala nije o"talo. - onda va$ prodaju ono &to ne !i $ogli
nigde drugde da prodaju1 "a$o natriju$ hlorid. /a$o dva ele$enta. ;or"ka "o i$a +K ele$enta u "e!i1
a oni va$ prodaju "a$o G. Kad !i $ogli1 oni !i je jo& rafini"ali i prodali va$ po"e!no natriju$ i po"e!no
hlorid. Ali1 ako !i va$ prodali natriju$1 onda !i jedu2i njega ek"plodirali. Ako !i"$o jeli "a$o hlorid1 onda
!i"$o od$ah pali $rtvi. Lako da na$ prodaju "a$o ona dva. - onda ih $alo uzne$irava "ave"t i zato
ovu "o $alo jodiraju. - oni kauD 8Cvo1 i$a tri ele$enta:. Lo je "tra&no pateti#no7 0iko u pro&lo"ti nije
tako iveo. 4z$ite $or"ku "oD +K ele$enta. Hna va$ ne2e izazvati vi"ok krvni priti"ak. Pro!ajte. /tavite
$or"ku "o na va& jezik i gledajte kolko dugo $oete da izdrite. A onda "tavite #i"t natriju$ hlorid i
pro!ajte da vidite koliko 2e dugo tre!ati da va" tako ope#e da vi&e da vi&e ne $oete da izdrite.
A &ta je "a far$er$a. 0ji$a je potre!no +K ele$enta u ze$lji1 ali oni joj vra2aju "a$o petD fo"for1
kalciju$1 $agneziju$ i to je "ve. - !iljka i$a do!ar ra"t na o"novu ovih pet ele$enata ali vi ne$ate.
ana" ivot nije lak. Kau va$ da je neophodno da do!ijete cink od ivota. 0a pri$er u govedini i$a
do"ta cinka1 u $leku1 tako6e1 ali pa"ulj1 "oja1 "o#ivo1 kokice1 klice1 "ve one i$aju cink. 0ije #udo da
uzi$aju do va" ovo i daju va$ nazad !ra&no koje ne$a cinka. Hni ne ele da !udete zdravi1 ve2 da
!udete !ole"ni. Ako "te o!ez!edili "e!i da jedete zelenu i utu hranu i "ve o"tale !oje i o"etljivi "te na
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA ISHRANA
nedo"tatak F 'G i " vre$ena na vre$e uz$ete dodatak1 onda je to HK. A ako "te u drugo$ "tanju1 onda
va$ je potre!no $alo vi&e nego nor$alno1 !udite pro$i&ljeni &ta radite. A potre!ni "u na$ neki uop&teni
vodi#i. ana" i$a toliko vodi#a da va$ do6e da dignete ruke od "vega. 0ije dozvoljeno da "e jede ono
&to ra"te na ze$lji1 nije do!ro da "e jede ono &to ra"te i"pod ze$ljeI nije dozvoljeno je"ti ugljene hidrate
i !elan#evine u i"to$ o!rokuI nije dozvoljeno "a o"tlo$ hrano$ je"ti vo2e. Po"toje "totine pravila. ;ogu
da va$ kae$ da je go$ila ovih pravila potpuno "$e&na. 0a pri$er1 !elan#evine i ugljeni hidrati u i"to$
o!roku. Fog je onda napravio veliku gre&ku kada je "tvorio "ve vr"te ita i $ahunarke. @ato &to u "vi$a
nji$a i$a ugljenih hidrata i proteina. Pro!le$ na"taje kada dodajete proteine ili !elan#evine ivotinj"kog
porekla1 jer je za nju potre!an dui proce" varenja. Ali kad iz !iljaka uzi$ate !elan#evine i ugljene
hidrate1 onda ne po"toji nikakav pro!le$. a pogleda$o "a$o tri pravila koja nije te&ko zapa$titiD
'. Jedite u izo!ilju vo2e1 "e$enje1 ora&a"te plodove1 $ahunarke i povr2e.
G. Jedite vi&e onu hranu koja izaziva alkalnu reakciju nego onu koja izaziva ki"elu reakciju.
<. -z!egnite "tvaranje ki"ele reakcije odre6eno$ pravilno$ ko$!inacijo$ hrane.
/a$o tri $ala pravila. Jajde da pogleda$o hranu koja izaziva ki"elu reakcijuD to "u "ve proizvodi
ivotinj"kog porekla. Ako to precrtate1 i$a2ete u$ereno ki"ele na$irnice koje i$aju !iljke u "vo$
"a"tavu1 a "ve o"talno je alkalno. /ada i$ate "a$o dva pravila o koji$a tre!ate da !rinete. /etite "e da
ono &to hranu #ini alkalno$ nije uku"1 nego $ineral koji "e u njoj nalazi1 tako da li$un izaziva alkalnu
reakciju.
A "ada 2e$o govoriti o i"hrani $ale dece. eca i$aju $anji "to$ak od odra"lih. eci je potre!na hrana
!ogata energijo$. Kada jede$o "vee vo2e i hranu takve vr"te1 to je (>M voda. A deci je potre!na
hrana !ogata energijo$D $ahunarke i itarice i "u&eno vo2e. Hno &to "e $enja kod dece je proporcija na
tanjiru. Jedan odra"tao #ovek $oe da i$a $nogo vi&e povr2a i ono &to je vodenog "adraja1 a dete
vi&e onoga &to i$a energet"ku vredno"t.
Kako pripre$a$o hranuA Potre!na va$ je neka kori"na opre$a u kuhinji1 ali nije neophodna. 4 Africi !i
to !io veliki crni lonac1 vatra i to je "a"vi$ dovoljno. - ode$o tako u polje i i$a$o predivne o!roke. Ali
ako elite da pozovete na o!rok engle"ku kraljicu1 i elite da kori"tite ovu hranu1 onda je do!ar !lender.
Lo va$ je prvo na li"ti. 0e$ojte oti2i i kupiti neki "la! !lender. Hn $ora da !ude !rz jer kad ho2ete da
proizvedete kre$ od "e$enki i ora&a"tih plodova1 "la!i !lender to nikad ne2e $o2i da po"tigne. o!ro je
da i$ate pleh u ko$e "e hrana ne lepi kada "e pe#e1 a kad po"tanete "pecijali"ta1 $oete "e!i priu&titi
"udove koji kuvaju !ez vode.
Kako ko$!inovati hranuA /va pravila ne"taju kada po"tanete vegeterijanac o"i$ ovog jednogD $e&anje
vo2a i povr2a za i"ti o!rok izazva2e fer$entaciju. @ato &to povr2e i$a de!elu 2elij"ku opnu i $nogo
celuloze u "e!i i tre!a due da "e vari. Ali1 ona !ogata hrana koja je u"kladi&tila energiju kao &to "u npr.
itarice1 !re "e vare od povr2a. Vo2e $oete je"ti zajedno "a "vi$ itarica$a1 $ahunarka$a1 "vi$
ora&a"ti$ plodovi$a1 "e$enje$ i "a neki$ povr2e$ koje je vrlo vodenog "adraja i ne zahteva $nogo
varenja1 i "a vo2e$ !ogati$ ulje$ kao &to "u avokado i $a"line. Hvo $oete je"ti "a !ilo koji$
povr2e$. Lako1 ako elite puding i i$ate o!rok povr2a1 $orate napraviti puding od ora&a"tih plodova ili
itarica. /vo vo2e !ogato vodo$ i $ineralni$ "adraji$a je neutralno1 tako da ih $oete je"ti i "a vo2e$
i "a povr2e$. 4 toku GK "ata tre!alo da jedete vo2e1 povr2e i $ahunrke. -"to tako1 vrlo vano je da i$ate
potpunu hranu. Kelj1 npr. i$a trinae"t jedinica vita$ina C i => $iligra$a vita$ina B. Lo je na '>> g. A
kada to "tavite u nerafini"anu hranu i$ate ekvivalent +>> $g vita$ina B i ''>> jedinica vita$ina C1 tako
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA ISHRANA
da ta celokupna hrana "a kojo$ "e ovo $e&a daje u#ini da "e ovi vita$ini i"kori"te. @ato "a$ rekao da
ni&ta ne kori"tite rafini"ano. Po#nite da kori"te raznoliku hranu. Po#nite da doru#kujete i tako 2ete
"$anjiti rizik od "r#anih !ole"ti. - on va" #ini efika"niji$1 !olje "te ra"poloeni1 u#i2ete !olje. -1 $oli$ va"1
"etite "e raznoliko"ti u i"hrani.
Kad "e po$enu itarice1 ljudi o!i#no $i"le na pirina# i p&enicu1 i to je to. Ali i$a jo& $nogo itarica. Kad
!ih uzeo "ve itarice i "tavio ih u paketi2e1 onda !ih re6ao te paketi2e uz zid ove "ale i ne !ih izre6ao
"ve itarice. @ato po#nite da kori"tite je#a$1 kod njega i$ate puno vita$ina F =. Po$ae u "agorevanju
$a"ti1 tako da 2ete "$r&ati. 4 toku zi$e 2ete proizve"ti vi&e toplote1 !olje 2ete "e !olje grejati. odajte
ih u va&e "o"ove1 po$e&ajte "a pirin#e$. Kukuruz je do!ra itarica. ;oete razli#ito da ga kori"titeD
kuvanog1 pe#enog1 kao "latki&1 kao kukuruzno !ra&no 3 u "vako$ o!liku. -$a$o "orgu$1 ra i pro"o.
Pro"o je "e$enje koje jedu ptice. 0aravno1 ptice i$aju kljun i one cepaju pro"o. Ali1 vi ne$ate kljun1 tako
da ako kupite pro"o1 to 2e za va" !iti i"ku"tvo vakanja "a$o po "e!i. Ptice o"taju zdrave "a$o na
pro"u. Lre!ate da kupite pro"o koje je o"lo!o6eno lju"ke. Pro"o je alkalna hrana. Hno je jedan od
naj!oljih izvora gvo6a. Folje je nego $e"o. /pre#ava artriti"1 !ogat je lecitino$. ;oete #uda praviti "a
nji$D $oete ga kuvati kao pirina#1 $oete ga kori"titi kao pahuljice koje "e kuvaju za doru#ak. Prelijte
ga "ojini$ $leko$ ili "uvi$ gro6e$ i $oete ga poje"ti za doru#ak. /tavite kuvani pro"o u !lender i
$oete u to dodati ur$e i $oete od njega napraviti "latki puding. ;oete napraviti prelive od pro"a.
4z$ite &olju kuvanog pro"a1 $alo "oli1 vode1 i to iz$e&ajte * to je "uper puding. 0eutralan je kao pa"ta1
$oete ga $azati preko hle!a1 $oete na njega "taviti ne&to "latko ili "lano. ;oete napraviti puding od
pro"a i "taviti roga# preko njega. Lako da to !ude uti i !raon "loj * deluje kao !ogati puding. Po#nite da
od ov"a pravite #uda. Hva" je najlak&i za varenje1 tako da $ala deca i "tariji ljudi $ogu da i$aju "nage
toko$ dana i ova na$irnica je naj!olja za doru#ak. Ea je !ogata vita$ini$a F grupe1 i$a vi"ok "adraj
vita$ina C1 tako da 0e$ci kori"te puno rai. ;oete napraviti $u"li od "vih itarica. Fundevino "e$e1
gro6ice1 orahe1 o"u&eno vo2e1 "u"a$1 "ve to dodate u $u"li1 "tavite "ojino $leko na to i to va$ je
"uper "tvar. ,ranole koju kupujete "u pune ulja. - onda ono ok"idira. ;oete napraviti "voju granolu.
4z$ite dve zrele !anane1 jednu i po &olju i"cepanih ur$i1 "oli1 vode1 $alo prirodne vanile i to "a$eljete
u !lenderu. 4z$ete ova"1 "uncokretovo "e$e1 koko" i i"eckane orahe i to pe#ete na '<> "tepeni jedan
"at i i$ate fanta"ti#nu granolu. Lo 2e va$ dati puno energije. 0e$ojte kori"titi rafini"ai pirina# jer "e
ra"tvaraju ele$enti F grupe. 0eki ljudi ne vole uku" nerafini"anog pirin#a1 zato ga potopite pre nego ga
kuvate.
Jajde da govori$o o hle!u. Kae "e da po"toje $nogo razli#itih vr"ta alergija na !elo !ra&no. ;noge od
tih alergija "u "ekundarne alergije na $le#ne proizvode. A kad napravite do!ar hle!1 $oete kori"titi
$nogo vr"ta itarica1 ali najlak&e1 hle! 2ete napraviti od jedne itarice kao &to je p&enica. ;nogo ljudi
ho2e da kupe do$a2i hle!1 a "tave toliko "tvri u njega1 da va$ tre!aju kolica da ga dovezete ku2i. 0eki
od tih hle!ova "u tako tvrdi da va$ je potre!na te"tera da ih pre"e#ete. G<
Jle!ovi koje kupujete "u o!i#no rafini"ani i i$aju he$ikalije. Jedite jedno"tavan hle!. Jedan kilogra$ na
ka$enu $levenog celokupnog zrna1 tj od integralnog !ra&na1 jedno pakovnje aktivnog kva"ca1 "oli1 (>>
$l vode i ne&to "latko za kva"ac. Ako "te u ur!i1 $oete kori"titi i &e2er1 jer 2e kva"ac i"kori"titi "av
&e2er1 a $oete kori"titi i $ed. ;oete u$e&ati i gro6e u taj hle!. A "ada trikD tre!ate da ga $e"ite1 da
ravijete gluten iz !ra&na. Kad "tavljate ka&ku1 tre!a da "e podigne "av "ud. - kad "e "pu"ti da jo& uvek
!ude pri#vr&2en za ka&iku. Lu tre!a energije. Kad "e hle! podigne1 ga" "e zaro!i u toj kozi"tenciji
iz$e&anog !ra&na. Ako ga "a$o $e&ate1 podi2i 2e "e1 ali kad ga "tavite u rernu1 "av 2e ga" iza2i i hle!
2e "e "pu"titi. - i$ate ciglu1 a ne$ate hle!. ;oete $ua u!iti " ti$1 ali to ne2e !iti do!ro. Jo2ete da va&
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA ISHRANA
hle! !ude lak i da i$a "latka"t uku". Kad "e naviknete na ovaj hle!1 ne2ete poeleti ni jedan drugi1 jer 2e
drugi hle!ovi u va&i$ u"ti$a !iti kao karton. Kad dodajete neke druge "a"tojke1 hle! 2e !iti #vr&2i.
Jajde "ada da zaklju#i$oD napravili "te doru#ak od itarica1 napravili "te puding od itarica1 na$aze od
itarica i i$ate o!roke od itarica. Jajde da "ada kae$o ne&to o $ahunarka$a. 4 va&i$ prodavnica$a
ih i$a $nogo vr"ta. Ali1 ljudi kauD 8;ahunarke proizvode ga"ove7:. ;ahunarke "adre razli#ite vr"te
"a"tojakaD glikozide1 "aponine1 a oni deluju one$ogu2avaju2i enzi$e. /e$e je"te neko ko "pava. Lako
da "vi ovi "a"tojci #ine da "u enzi$i u ovo$ "e$enu u"pavani. ;oete $ahunrku u"kladi&titi #itavu
godinu i kad je izvadite1 ona 2e ra"ti. Kad natopite $ahunarku znate da voda po"tane uta ili "$e6a1 to
je zato &to "e "vi ovi "a"toji o"lo!a6aju. A hrana 2e "e i"kori"titi tek kad ove "a"tojke o"lo!odi$o. ;i
natapa$o $ahunarke u toliko vode koliko 2e one upiti. A gde "u "a"tojci ove $aterijeA Vratili "u "e
nazad u !iljku. - ja1 reci$o1 jede$ kuvani pa"ulj i ovi "upre"anti poti"kuju i $oje enzi$e1 tako6e1i ako
ni"u do!ro "vareni idu u dvanae"topala#no crevo1 a !akterije onda po#inju da "e !ave 8o"tatko$:.
Hnda "e pitate za&to 8ek"plodirate:. %ta tre!a uraditiA Lre!a $ahunarke natopiti u do"ta vode tako da
voda po"tane uta. A &ta onda radite "a vodo$A Pro"pite je. Ali1 znate &ta $i radi$o "a njo$A ;i tu
vodu uz$e$o i napravi$o "upu. Lo je !olje od nuklearnog oruja. 0e tre!a va$ voj"ka1 pore!no je da
i$ate kuvara takve vr"te.Hnda "e pitate za&to va" neke "upe lan"iraju u or!itu. Lre!a dodati novu vodu
preko pa"ulja. Lo $oete ponoviti tri*#etiri puta. ;oete natapati pa"ulj i dva dana i $enjati tu vodu1 ako
"te o"etljivi. Ee2i 2eteD 8-zgladne2u od "$rti ako #eka$ da "e to otapa dva dana:. /tavite pa"ulj u
za$rziva# i kad "te gladni1 i$ate iz za$rziva#a $ahunarku koju $oete da kuvate. Ako to iz$ik"ate1
onda 2e $anja $ogu2no"t po"tojati da va" to naduva1 jer 2e "ve !it izjedna#eno. Ako na ovaj na#in
pripre$ate hranu1 ne2ete vi&e $orati da "e razvodite z!og ovih pro!le$a. Ako uz$ete "irovu
$ahunarku i "tavite je u !lender1 dodate $alo tople vode i iz$ik"irate1 dodate $alo "oli i za#in"kog !ilja1
dodate te#no"ti1 i"eckanog crnog luka1 zati$ "tavite ova" i to pro$e&ate1 kad $alo od"toji do!i2ete
pa&tetu. Hnda pravite ha$!urger1 "tavite pa&tetu na vrh1 a odozgo dodate paradajz1 kra"tavce1 a od
ora&a"tog "e$ena napravite kre$1 dodate $alo li$unovog "oka1 $alo pa"te od paradajza1 "tavite $alo
za#ina na vrh i onda zagrizete. Vrlo je do!rog uku"a.
/oja je fanta"ti#na i i$a "ve &to va$ je potre!no. ;oete kori"titi celo zrno i praviti pa&tete1 "upe1
"o"ove1 a tofu je vrlo do!ar. ;i"lite li da je "kupA Hnda napravite "voj tofu. ajte "e!i vre$ena jer je vrlo
do!ro naprviti ga. A kad ovde po"tne popularan1 po"ta2e i jeftin. ;oete od tofu napraviti i $ajonezD tofu1
voda1 crni luk1 $alo praha od !elog luka1 li$unov "ok1 dodate ne&to za uku"1 $alo vode i i$ate "uper
$ajonez. ;oete napraviti o$let od tofua koji i izgleda !olje i i$a !olji uku" nego &to je o$let od jajaD
uz$ete $alo tofua1 pirin#anog !ra&na1 orahe ili "uncekretovo "e$e1 za#ina1 ne&to onoga da !ude ut1
$alo &argarepe $oda i onda u tiganju napravite "voj o$let. Ako i$ate tiganj koji ne lepi onda 2e i"pa"ti
perfektan. Ali ako je 8nor$alni: tiganj1 onda 2e prvo pe#enje !iti $alo lepljivo i pota$ne2e. - onda &ta
god da va$ "e "vi6a "tavite kao fil. Lu je i "alata od kro$pira za#injena "a $a"linovi$ ulje$. ;oete
napraviti kola# "ira od tofua1 $ogu "e praviti vafli od "ojeD natopljeno "ojino zrno1 voda1 "o zajedno "a
zo!i i onda "e to iz$ik"uje. Potre!no je ne&to vi&e vr$ena nego "a jaji$a. Jedne ve#eri dok gledate
televiziju napravite to i onda nago$ilate "ve to u za$rziva#. Kad ho2ete vafle1 pore6ate ih u pleh i
i"pe#ete. ;orate i$ati "voju knjigu recepata. %ta da uradite " $ahunarka$a nau#ite od Afrikanaca1
-ndijaca1 ;ek"ikanaca jer ih oni puno kori"te. ;oete kori"titi "o#ivo u izo!ilji i po#nite da kori"tite klice.
a va$ kae$ ne&to o le!le!iji. /irova le!le!ija "e iz$ik"uje1 "tavi "e u lonac i pu"ti "e da proklju#a dok
ne po#nu da "e "tvaraju $ehuri2i. oda "e $alo li$unovog "oka1 $alo "oli1 ne#eg "latkog ako elite i
do!i2ete $ajonez. Pravite kro$pir "alatu "a ti$. Pravi $ajonez i$a u "e!i "va ta jaja1 ulje i "ir2e. /a
roga#e$ $oete napraviti za$enu za #okoladuD $oete uzeti ur$e1 vodu1 prah od roga#a1 $oete
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA ISHRANA
dodati kafu od itatica i to iz$ik"ovati i do!ijate #okoladni "o". /a "o#ivo$ $oete praviti "ve vr"te
recepata1 #ak i ko!a"ice digernja#e "a ne&to ka&a"te prokuvane zo!i1 a $ajoran 2e $u dati uku"a.
;oete dodati i crni luk i napraviti pravo jelo. Hd $ahunarki $oete napraviti do!ar #okoladni "o"1
pa&tete i puno zani$ljivih jela1 raznih pre$aza1 a "a "e$enje$ i ora&a"ti$ plodovi$a dajete pravi uku"
hrani. Hd ora&a"tih plodova $oete praviti $leko1 kre$e1 "o"ove1 $ajoneze. Hd "uncokretovog
"e$enja $oete da pravite kre$ove1 $ajoneze. Ee2i 2u va$ da to nije tako "kupo. Koliko ko&ta
piletinaA Hko "to dinara kilogra$. Koliko je tu ko"tijuA /koro pola. Koliko onda pile ko&taA ve"ta dinara
kilogra$. Koliko u to$ piletu i$a vodeA )>M vode. akle1 ?>> dinara po kilogra$u. 0e$ojte re2i da "u
ora&a"ti plodovi luk"uz1 zato &to je +#le u "tvari vrlo "kupo.
Hra&a"ti plodovi "e kori"te vrlo $alo1 ali pro!ajte da #oveku date $alo piletaA 0e2ete !iti zadovoljni.
;oete napraviti $ajonez od "e$enki "uncokreta. /tavite "uncokretovo "e$e u !lender1 dodate &olju
vode i dok je potpuno odra6eno1 po"olite i onda1 ako $oete1 $alo "porije $ik"irajte. odajte za to
vre$e "ok od li$una. -li prvo i"cedite li$un i polako dodajte. - onda gledajteD od$ah 2e po"tati gu"t i
tako i$ate gu"t $ajonez. Lo $oete kori"titi kao na$az ili !ez li$una i to $oete "taviti na picu. 0e$a
"ira1 a "$e"ta "e vari i to je odli#no. Hra&a"te plodove $oete kori"titi "a oni$ &to 2ete ka"nije kori"titi
kao puding. ;oete i lazanju kori"titi "a ovi$ prelivi$a. -$ate pa"tu1 paradajz1 i crni luk1 preko toga
na"pete kre$1 raz$aete i opet to i"to1 zati$ to zape#ete u rerni1 otvorite vrata i onda gledajte kako
ko$&ije dolaze kod va" i pitaju va" &ta to tako lepo $iri&e. 4 va&oj ze$lji $oete do!iti $leko od "oje u
prahu. ;oete prah "taviti u !lender1 dodate $alo vode i to po"tane kre$a"to i to$e dodate li$unov "ok
i on "e zgu"ne. ;oete ga napraviti te#niji$ i to kori"titi na lazanja$a i pa"ta$a. Ako !lendirane orahe
uz$ete i prokuvate ih izgleda po uku"u kao "troganov "o". Hd ovih "e$enki i ora&a"tih plodova $oete
do!iti najrazli#itije uku"e. a$e1 dodajte !undevino i "u"a$ovo "e$e u "voje $ajoneze1 prelive.
Hra&a"ti plodovi daju uku" hrani. 5ine da je ona !ogata i kre$a"ta.
0e$ojte za!oraviti vo2e i povr2e i "etite "e da po"toji velika raznoliko"t. @a neke ljude !anane i ja!uke1
"u "ve od vo2a. A po"toji $no&tvo vr"ta vo2a. Po"tanite "ve"ni ovog raznolikog vo2a. Vo2e koje je
"a#uvano za zi$u je !olje nego ne "a#uvati ni&ta. ;i"lite o to$e &ta "u va&i "tari radili. 4 toku leta1
pripre$ali "u zi$nicu1 i toko$ zi$e "u je jeli. ana"1 $i ne$a$o vre$ena za to1 ali i$a$o vre$ena da
"ati$a "edi$o u #ekaonica$a lekara. /etite "e kad "a$ va$ govorio o povr2u1 neophodno na$ je u
i"hrani. Potre!na va$ je raznoliok"t u i"hrani. e"et naj!oljih na$irnica antiok"idanata $e6u vo2e$ "uD
jagode1 &ljive1 narande1 crveno gro6e1 kivi1 grejpfrut1 !elo gro6e1 !anana1 ja!uka1 paradajz. ;u&karci1
"etite "e da paradajz i$a ko$ponente do!re za rak pro"tate. 0aj!oljih de"et antiok"idana"a kod povr2a
"uD !eli luk1 kelj1 "pana21 !rokoli1 cvekla1 paprika1 crni luk i kukuruz. /etite "e da "vaka od ovih na$irnica
i$a razli#itu fitohe$ikaliju. 0e$ojte $i"liti da "u "a$o ovih de"et do!ri. -$ajte na u$u i "ve o"tale
na$irnice. Videli "te da "e ne "adri "ve u &argarepi i u "alati1 na "vetu po"toji $nogo razli#itih kuhinja
"a razli#iti$ uku"i$a i na$irnica$a koje tu pripadaju. Lre!a da va$ !ude zadovolj"tvo i"pro!avati "ve
te kuhinje1 i tre!a da !ude do!rog uku"a. 0e veruje$ da tre!a da i$a lo& uku" zato &to je zdravo.
0api"ao "a$ knjigu o to$e1 ali je nju te&ko na!aviti. Ali1 po"toje druge knjige na tri&tu o ovo$e1 koje "u
do!re1 a $oete kori"titi !ilo koju knjigu recepata na "vetu koja je do!ra i za$eniti ono &to je lo&e oni$
&to je do!ro. Ck"peri$enti&ite7 Ako je po uku"u do!ro1 ne$ojte odu"tajati1 jer "u nagrade fanta"ti#ne7
Pitanja i od&ovori -nedelja.
'. a li je ta#no da i"hranu tre!a planirati u "kladu "a "op"tveno$ krvno$ grupo$A
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA ISHRANA
HdgovorD 5uo "a$ da po"toji ovaj teorija i napi"ane "u knjige koje upravo potvr6uju ovu teoriu ;nogi
ljudi "e pridravaju ovakve i"hrane. Hno &to "e tu pripi"uje je !olje nego &to o"tatak "veta kori"ti u
i"hrani. - onda "e jo& kae da ako i$ate odre6enu krvnu grupu1 $orate kori"titi odre6ene na$irnice1 a
$e6u ti$ na$irnica$a "u odre6ena $e"a itd. /$atra$ da je to vrlo zani$ljivo1 ali i potpuno nenau#no.
Eazlog za&to to kae$ je z!og toga &to ono &to "e i"klju#uje iz odre6ene krvne grupe ili ono &to "e za
njih uklju#uje za"novano je na glutenat"ko$ i"ku"tvu iz krvi i naravno da u takvo$ jedno$ po"$atranju
razli#ite krvne grupe i$aju razli#ite o"o!ine tako da oni dodaju razli#i#te vr"te hrane i zati$ gledaju taj
o!lik "lepljivanja tih krvnih plo#ica. Ali1 to je potpuno !e"$i"leno. Filo !i pravilnije da "e hrana injekcijo$
u!aci u $oju venu. Ali1 ja je1 u "tvari1 jede$ i do"peva u $oje organe za varenje. - onda je ja vari$ i
do!ija$ produkte varenja. Kad !i"te $ogli da te"tirate te produkte varenja i onda pri$enite razli#ite vr"te
hrane1 to !i i$alo nekog "$i"la. 0ije nau#no1 ali i"hrana koja "e tu preporu#uje !olja je od one koju ljudi
jedu. Ali !a& onako odre6eno ne $orate je"ti $e"o ako pripadate odre6enoj krvnoj grupi.
G. a li je paradajz vo2ka ili povrtarkaA a li je ve#era &tetna za organiza$A
HdgovorD Lehni#ki govore2i1 paradajz je vo2e1 ali to je vo2e koje i$a veo$a $ali "adraj &e2era1 tako da
na $nogo na#ina deluje kao povr2e. 0ije ni povr2e zato &to ne$a "loenu 2elij"ku "trukturu1 tako da je u
pri$eni ne&to iz$e6u vo2a i povr2a. %to "e ti#e ve#ere1 ka"ne ve#ere ni"u do!re. Kad "pavate1 va&
$eta!oliza$ "e u"porava i onda va&a hrana prolazi kroz proce" fer$entacije. Ako $oete1 dva o!roka
!i !ila dovoljna1 ali onda $orate i$ati ka"niji doru#ak i onda taj krajnji o!rok tre!a da !ude ka"no
popodne. Prona&ao "a$ da je to za $ene idealno1 ali zato &to radi$1 ne $ogu to u potpuno"ti da
pri$eni$ u ivotu ovaj rei$ i"hrane. Po&to "a$ $u&karac ogladni$ i onda i$a$ tri o!roka dnevno. A
kada ide$ na od$or i$a$ dva o!roka dnevno. Poku&ava$ da ne jede$ ka"nu ve#eru ili da ne uzi$a$
o!rok u no2ni$ "ati$a tako da je za te "ituacije vo2e do!ar iz!or.
<. a li u ko$!inaciji ide crni hle! i vo2eA
HdgovorD H ovo$e 2e "e govoriti na ve#era&nje$ predavanju.
K. Kakav je va& "tav po pitanju upotre!e pre"ne hrane po "vaku cenu na"uprot upotre!i izve"ne koli#ine
kuvane hraneA
HdgovorD 0a ovo pitanje "$o ve2 odgovoriliD neku pre"nu hranu1 klice1 vo2e1 "alate i neko povr2e
$oete da jedete pre"no. Ali ne tre!ate da jedete "ve pre"no. Lo je druga krajno"t. Pro&li put "a$ rekao
da 2ete $e vrlo te&ko naterati da pojede$ pre"an kro$pir. 0eka hrana koja "adri celulozu "e $nogo
!olje vari ako je kuvana. Lako6e1 potre!na va$ je i "irova hrana !ogata enzi$i$a u va&oj i"hrani.
=. Koje "u na&e dnevne potre!e u i"hraniA Ako $oete da na$ preporu#ite dnevni progra$ i"hrane.
HdgovorD H ovo$e 2e "e govoriti ve#era".
?. %ta da rade $ajke doilje koje ne$aju "voje $lekoA
HdgovorD Ako $ajke ne$aju uop&te "vog $leka1 onda "u pri$orane da daju dodatke za !e!e "voji$
!e!a$a1 a naj!olje $leko koje !i "e $oglo dati kao $leko za !e!u je "ojino $leko1 ali !e!ino $leko od
"oje. 0eki ljudi "u alergi#ni na "oju kao &to "u alergi#ni na !anane ili paradajz. ;leko od ov"a je vrlo
do!ro1 pirin#ano $leko je do!ro jer ne$a alergij"ke reakcije na njega1 a $orate !iti "igurni da je !a&
prilago6eno za !e!e da !e!a pri$i "ve one "a"tojke koji "u joj neophodni. okazano je da je "ojino
$leko odli#na za$ena i takvo je da $oe da "lui za i"hranu !e!a. Filo !i do!ro ako $oete da
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA ISHRANA
izazovete da i$ate "voje1 $aj#ino $leko. H#igledno je da je $aj#ino $leko !ogato $a"no2o$1 tako da
i"hrana !ogata &argarepo$1 "alato$ i "li#ni$ "tvari$a ne2e dati do!ro $leko. Ako ho2ete da i$ate
do!ro $leko $orate i"hranu poja#ati kre$o$ od "e$enje$.
). Koja je naj!olja za$ena kao izvor kalciju$a1 za $lekoA
HdgovorD La$no zeleno povr2e je vrlo !ogato kalciju$o$1 i"to tako i neko "e$enje1 $ahunarke i
itarice "u do!ar izvor kalciju$a.
+. /tati"tika u A$erici pokazuje da "u deca koja "u pila $leko i$ala !olji u"peh.
HdgovorD /tati"tika $oe da !ude veo$a zani$ljivaD i$ate "tati"tiku1 zati$ onu ja#u "tati"tiku i na kraju
najja#u "tati"tiku. /etite "e da je $leko hrana !ogata energijo$. ;nogi od ovih "tudija o!avlja "e nad
"tanovni&to$ koje je na nioj le"tvici u dru&tvu i "a deco$ koja i$aju ua"no lo&u i"hranu. Hni "talno
jedu "latki&e i #ip" i nikad ne do!ijaju pravu hranu. - onda jednoj grupi dodajete $leko i naravno da 2e
ona i$ati !olje rezultate u te"tu. Ali to onda nije pravi te"t. ajte onoj drugoj grupi pravu hranu1 pa onda
poku&ajte da ih uporedite.
(. a li je do!ro je"ti $e"o ivotinja koje "$o "a$i uzgajali na prirodan na#iinA
HdgovorD Ako vi gajite kod ku2e ivotinje1 dajete i$ do!ru hranu i one "u zdravije od drugih1 onda !i !ez
"vake "u$nje to !ilo !olje. A "a druge "trane1 ako vi gajite ivotinje tako da ne pazite na parazite i druge
!ole"ti1 ne2ete ni znati &ta va&e ivotinje $ogu da i$aju. 5ak i da gajite ivotinje naj!olje &to $oete1
nije to ono &to $oe da !ude kao naj!olja za&tita od parazita i drugih !ol"ti. @ato &to ivotinj"ki proizvodi
dono"e zdrav"tvene pro!le$e !ez o!zira da li "u zdrave ili ne.
'>. 4 $edicin"ko$ ud!eniku pi&e da je za #ir na eludcu $leko najidealniji lek.
HdgovorD Lo je "a$o u ti$ ud!enici$a. Lo je !ez "vake "u$nje dokazano. Ali1 po"toje !rojne
pu!likacije u literaturi da1 u "tvari1 $le#ni proizvodi izazivaju #ireve na eludcu. 5ak "a$ i$ao i neke
#a"opi"e od tih pred va$a "ino2.
''. Po"toje jogurti "a jedni$ po"totko$ $a"tiD FF<?. @a ovaj jogurt "e tvrdi da pove2ava prirodnu
otporno"t organiz$a.
HdgovorD o!i2ete i"tu vr"tu !akterije i "a jogurto$ od "oje1 ali ne2ete do!iti galaktozu1 ka"ein1
ok"idi"ani hole"terol !ez o!zira &to je "$anjen "adraj $a"no2a. 4op&te ne$a potre!e da !irate koji je
!olji. Ve2 "e zna.
'G. ri$ da je kod o!ranog $leka ne"porazu$. 0ai$e1 kada "e $leko "kuva i ukloni pavlaka1 tada ono
i$a $nogo $anje $a"no2e i $nogo $anje hole"terola1 zar neA
HdgovorD a1 hole"terol je"te "$anjen1 ali ka"ein nije. A ka"ein je !elan#evina koja najvi&e podie nivo
hole"terola.
'<. Kod na" "u najzdraviji ljudi "a planine koji "e hrane $leko$ i $le#ni$ proizvodi$a. Hnda va&a
teorija o $leku pada.
HdgovorD Hni na planini ni"u nikako 8kro$piri na kau#u:. Hni rade napolju1 pentraju "e1 i$aju fizi#ku
aktivno"t. A to nije $oja teorija. Ja ovde ne izlae$ teorije1 ve2 daje$ nau#ne #injenice1 a &ta 2ete vi "a
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA ISHRANA
ti$e uraditi1 to je va&a odluka. Ja va$ ne kae$ kako da jedete1 to je va&a !riga. Frine$ "e po $alo1 ali
ne $ogu da va" pri$ora$ niti da po"$atra$ &ta "te iza!rali. 0e zna$ "ada da li je ova va&a 8teorija o
planinci$a: u opa"no"ti ili $oja.
'K. Kozje $leko1 pavlaka1 ki"elo $lekoA
HdgovorD ,ledaj$o ki"elo $lekoD u ki"elo$ $leku laktoza je ve2 fer$enti"ana. - onda je podeljenja u
glukozu i galaktozu. A glukoza "e pretvara u $le#nu ki"elinu i to je razlog za&to je $leko pretvoreno u
ki"elo $leko. A galaktoza je o"tala nepro$enjena. 0e2ete i$ati pro!le$a "a laktozo$1 ali i$ate
galaktozu. - !elan#evina je i"ta1 "vi6alo "e to va$a ili ne. Kozje $lekoD u kozje$ $leku i$ate ka"eina
vi&e nego u kravlje$. Ako "e do!ro "e2a$1 K1' g u pore6enju "a <1K g u kravlje$ $leku. Jedna od
predno"ti kozjeg $leka nad kravlji$ je"te &to i$a tendenciju da izaziva $anje alergija1 ali kod njega
i$ate jo& uvek i"te pro!le$e1 ka"ein1 galaktozu1 kao kod kravljeg $leka. /etite "e da ni jedna ivotinja
ne na"tavlja da pije $leko nakon &to je pre"tala da "i"a zato &to "e enzi$"ki "a"tav u organiz$u $enja
kad on po"tane odra"tao. Ali $i ljudi eli$o da !ude$o !e!e celog "vog ivota.
'=. Kako neutrali"ati otrove onih ljudi koji rade u !arutana$a ili rudnici$a koji i$aju redovnu prak"u da
piju $leko po"le zavr&etka aktivno"tiA
HdgovorD @ani$ljivo je da $leko1 po&to je !ogato $a"no2o$1 do!ro upija tok"ine. Jedna velika $era tih
$a"no2a od$ah prolazi kroz organiza$ i ta$o "e taloi1 tako da je popularno verovanje da $leko
vezuje otrove. Ali "etite "e da i vi i$ate $a"no2u u "voji$ teli$a i da je i ta $a"no2a i"to tako do!ar
upija# otrova1 tako da ako radite u "redini koja i$a otrova1 ti otrovi 2e "e deponovati u va&e$ organiz$u.
Ako ne $oete da iz!egnete takve u"love naj!olje je da i$ate i"hranu koja nije !ogata $a"ti$a tako da
u "vo$ organiz$u $oete da prihvatite te otrove i da ih razloite. ;orate pri to$e da "agorite do"ta
$a"no2a ve!anje$ i rado$1 tako 2e i tok"ini da napu"te va& organiza$. - i$ajte i"hranu koja 2e
pro#i"titi va& organiza$. Po"toji #aj1 reci$o kopriva1 koji do!ro #i"ti organiza$ od ovih tok"i#nih $aterija.
'?. a li $leko tre!a iz!acivati naglo ili po"tepeno iz i"hraneA
HdgovorD /avetuje$ da niko ne radi velike pro$ene na pre#ac. 4vek napravite $udre odluke. Ako ne&to
vano uklanjate iz "voje i"hrane1 !udite "igurni da i$ate ne&to &to !i $oglo da je za$eni. 4 po#etku 2e
!iti potre!no $nogo prilago6avanja da "e ove pro$ene o"tvare1 ali ve#era" 2e$o govoriti o
alternativa$a koje na$ "toje na ra"polaganju. Kad izvr&ite te pro$ene i prilagodite "e1 o"lo!odi2ete "e
tih pojedino"ti.
'). Pro!le$i "a "ojo$. a li ona i$a nedo"tatke (nadi$anje)A
HdgovorD Ve#era" 2u govoriti o ga"ovi$a koji "u izazvani "ojo$.
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA ISHRANA
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA EVO-./I0A I ARHEO-O1I0A
EVO123I4A I ARHEO1O5I4A
Koli%o je !elja $tara, -6ta ot%rivaju $tene,.
Ve#era" va" ne2u indoktrinirati nikakvo$ novo$ teorijo$. Hvde "a$ da va$ pred"tavi$ alternative1 jer
eruje" u "o(u)nost slo&odno( #$&ora. 0e2u va$ re2i da je1 ukoliko "te evolucioni"ta1 "ve u &ta
verujete pogre&no. /a$o kae$ da po"toji i drugo re&enje za teoriju po"tanka ivota. Ali1 kako !i"te
znali za nju ukoliko ne !i"te do&li u kontakt "a #injenica$a koje izno"e i drugu "tranu pri#eA
/lede2ih #etiri dana ide$o na jedno i"traivanje. - ne$a na#ina da odgovori$o na "va pitanja koja
po"toje. Ali nauka je "e!e po"tavila vi"oko na pre"tolu. - "ve &to nije u "kladu "a takvo$ nauko$ je lo&e.
A ono &to Fi!lija kae je $itologija. A ljudi koji ele da veruju ono &to pi&e u Fi!liji !ivaju i"$ejani. Hno
&to ho2u je"te da 8izravna$o polja:. - po"le prvog predavanja !i2e vi&e pitanja nego &to 2e$o va$
ponuditi odgovore. Hno za&ta va" $oli$ je otvoren u$. ,ledajte na #injenice kao da "te nau#ni
e$piri"ta. ozvolite "vo$ u$u da po6e neki$ drugi$ toko$. - ne$ojte "uditi dok ne pro6u "va #etiri
predavanja. %ta god da iza!erete1 ne$a$ ni&ta protiv. Ali1 i$a2ete $ogu2no"t da napravite iz!or. a li
Fog i$a ne&to da kae na te$u odakle dolazi$oA
Po"toji jedno pi"$o upu2eno #a"opi"u 8Laj$": u ko$e pi&eD 8;oj"ije je !io o$raen u "voje vre$e jer
je govorio i"tinu:. a ivi u ovo $ra#no vre$e1 dva puta !i !io o$raeniji. Vidite1 jo& uvek po"toje ljudi
koji veruju u kreacioni"ti#ki na#in "tvaranja. 4 /jedinjeni$ rava$a je procenat onih koji veruju u
"tvaranje )>M. 4prko" "vi$ !o$!ardovanji$a u $ediji$a na televiziji1 u &kola$a1 na univerziteti$a gde
na$ "e kae da organiz$i ko$plek"ni kao #ove#iji "a neverovatni$ #ude"ni$ razvi2e$ i geneti#ki$
infor$acija$a koje pro"to za#u6uju u$ najve2ih nau#nika1 kau da "u ovakva !i2a na"tala
tran"$utacija$a infor$acije $ilioni$a godina. -ntere"antno je da u Fi!liji u Ei$. 'DG> kaeD 8Jer &to "e
na nje$u ne $oe videti od po"tanja "veta $oglo "e poznati i videti na "tvorenji$a i 0jegova ve#na "ila
i !oan"tvo da ne$aju izgovora:. Fi!lija kae da po"$atraju2i "tvorenja zaklju#uje$o da $ora da
po"toji /tvoritelj. Kad do6e$o do zvezda i galak"ija vide2e$o da Fi!lija kaeD 8 Li "i "a$ ,o"pod. Li "i
"tvorio ne!e"a. 0e!e"a nad ne!e"i$a i "vu voj"ku njihovu1 ze$lja i "ve &to je na njoj. ;ora i "ve &to je u
nji$a. - ti oivljava& "ve to i voj"ka ne!e"ka te!i "e klanja:. Ali1 nauka kae da je "ve ovo po"talo kroz
Veliki pra"ak. akle1 "ve$ir je na"tao u velikoj ek"ploziji. - u neko vre$e u pro&lo"ti "ve je !ilo
koncentri"ano u jednoj ta#ki veli#ine jajeta. rugi kau veli#ine ato$a. 4 jedno$ trenutku1 to je
ek"plodiralo i naravno1 tu nije !ilo $aterije1 tu je !ilo "a$o energije. - de"ila "e ta velika ek"plozija i1 "ve
je poletelo iz ove ta#ke u ovaj ogro$an pro"tor zvano$ "ve$ir. 4 "lu#aju da $i"lite da ni jedan nau#nik
ne$a pro!le$a "a ovo$ teorijo$1 kaza2u va$ da po"toje ogro$ne koli#ine nau#nih dokaza da ovo nije
!a& tako. Po"toji #a"opi" 80ature: u ko$e kau da teorija Velikog pra"ka nije jo& uvek $rtva1 ali je u
"vo$ opadanju. @apravo1 prona6eno je da je "taro"t univerzu$a $nogo $anja nego &to je poznata
"taro"t nekih zvezda i to u zvezdani$ jati$a u na&oj galak"iji. - ako pogledate na&u galak"iji1 vide2ete da
je vrlo "li#na Andro$edi. - u "ve$iru i$ate "ve ove galak"ije "uperkla"tere i "ve ove divne "tvari1 i ako
pogledate zvezde1 ;e"ec1 galak"ije1 vide2ete da "ve kruiD ;e"ec oko @e$lje1 @e$lja oko /unca1 /unce
oko galak"ije1 galak"ija oko jata galak"ija i "ve to oko ve2eg kla"tera1 a Veliki pra"ak pretpo"tavlja
linearnu ek"ploziju u "ve$iru. Lo zna#i da oni i$aju linearni $o$enat. Hni pretpo"tavljaju da !udu2i da
"ve po#inje od energije da jedno$ kada "e "ve to u"pori "tvori2e jednake koli#ine $aterije i anti$aterije1
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA EVO-./I0A I ARHEO-O1I0A
tako da tre!a jedno"tavno da "e "a$ouni&ti. - univerzu$ 2e "e "a"tojati "a$o od energije a ne2e !iti
$aterije. Ali1 to naravno nije $oglo da "e de"i1 jer $aterija po"toji. ;ora da je tu ne&to kliknulo1 tako da
i$a vi&e $aterije nego anti$aterije. 0au#nici1 tako6e1 pretpo"tavljaju ne&to &to "e zove kos"olok#
+r#n2#+ &to zna#i da1 ukoliko je !ilo ek"plozije u vaku$u1 i "ve "e kretalo napolje linearno u ogro$n$o$
vaku$u1 $aterija $ora !iti ravno$erno ra"pore6ena po "ve$uru. Lo je taj ko"$olo&ki princip. Hgro$an
pro!le$ jer &to $i to ne vidi$o. ;i1 zapravo vidi$o organizaciju $aterije po grupa$a i u "azve6i$a.
Po"toji red i po"toji ugaoni $o$enat. 4 Knjizi o Jovu pi&eD 8;oe& li vezati "veze vla&i2i$a ili ra"pu"titi
"ve "veze HrionaA: /azve6e /eda$ plejada "a"toji "e od "eda$ zvezdanih jata. 0auka to naziva
vezani$ jati$a. Vezano jato zna#i da je gravitacija u ovo$ "i"te$u jednaka "poljno$ $o$entu koji ih
vu#e da "e razdvoje. Lako da "ve ovo o"taje povezano zajedno. Ali ako pogledate "azve6e Hriona1
nauka kae da "e njegove zvezde udaljuju jedna od druge neverovatno$ !rnino$. Lako pi&e i u Fi!liji.
akle1 i$a$o koncentri"anu $ateriju i nauka $ora da re&i ovaj pro!le$. - onda oni kauD 8Ako gleda$o
u glo!alu1 jednako je ra"pore6ena:. A $i "talno vidi$o lokalno koncentri"anu $ateriju. ,de god
pogleda$o1 $aterija je koncentri"ana u univerzu$u. - to je upravo "uprotno ono$e &to !i nauka tre!ala
da o#ekuje od teorije Velikog pra"ka ukoliko je ona ta#na. Ali1 oni kauD 8Hni "e razilaze jer "ve "e
udaljuje od na"7: Kada "e ova $aterija udaljuje od na"1 $i vidi$o crveni po$ak. /vetlo"ni tala"i "e
produavaju i tako na$ "e #ini da i$a$o taj crveni po$ak. Kau na$ da "e univerzu$ &iri. Ako "e kre2u
u "uprotno$ "$eru i onda u jedno$ trenutku $oraju da !udu koncentri"ani na jedno $e"to.
Vre$e $i ne dopu&ta da ide$ u dalju di"ku"iju u ovo$e. Ali1 dovoljno je da kae$o da #injenica da "va
ne!e"ka krue tako6e $oe da proizvede ovaj efekat crvenog po$aka. Ali !udu2i da "u to o!jekti
koliko*toliko daleko od na"1 $i ne $oe$o da odredi$o da li "e oni kre2u od na" ili "e oni kre2u kruno.
/vakako1 logika na$ kae da polazi$o od onoga &to na$ je poznato i ide$o ka ono$e &to na$ je
nepoznato. Ako "ve ide u krug1 ako ;e"ec krui oko @e$lje1 @e$lja oko /unca1 /unce oko centra
galak"ije1 galak"ija oko drugih galak"ija1 za&to onda ne !i ceo "ve$ir kruioA 0ije li to logi#noA - onda "e
univerzu$ ne &iri. - onda ne"taje o"nova na kojoj "$o za"novali teoriju Velikog pra"ka. ;i #ak i ne
zna$o u ko$ pravcu i na koji na#in "e ovi o!jekti kre2u. - kako da re&ite ne&to &to ne $oete da re&iteA
Jedno"tavno1 "a$o dajte to$e i$e i pro!le$ ne po"toji vi&e. - nau#nici onda to$ feno$enu dali i$e.
Kau da je to teorija relativviteta. /ve je relativno. Frzina "vetlo"ti je i"ta i kad kre2e$ pre$a njoj ili ide$
od nje1 jer je "ve relativno. o!ro1 i ja $ogu da kae$ da je "ve relaivno. 0i&ta1 dakle1 nije po ovoj teoriji
kako !i tre!alo da !ude1 jer i$a$o koncentri"anu $ateriju &to ta teorija ne pretpo"tavlja1 i &to vi&e
zna$o1 po"toji ve2i pro!le$. Lre!alo je da "$o i$ali ovaj Veliki pra"ak i onda "e razvila "upa kvarkova1
zati$ "u "e razvili prvi ato$i1 to !i tre!ao da !ude vodonik i ne&to heliju$a1 ali pogledajte1 ja "a$
"a"tavljen od "vih vr"ta $inerala. A odakle "u na"tali o"tali ato$i jer ni"u $ogli da na"tanu u ovakvo$
tipu ek"plozijeA 0e$a pro!le$a. ,a" je "ra"tao1 zgu&njavao i tako je na"tala prva zvezda1 a u zvezdi
i$a$o nuklearnu fuziju i "vi o"tali ele$enti "u na"tali u zvezdi i onda je zvezda ek"plodirala 3 ek"plozija
"upernove i "vi "u "e ti ele$enti ra"pr&ili u prah i od tih o"tataka "upernove for$iraju "e nove zvezde i
"ad i$a$ "ve &to $i tre!a da na"tane$ ja. Lre!a va$ zai"ta do"ta vere da prihvatite ovako ne&to.
Kako1 u "tvari1 ta zvezda po#inje da "e zgu&njavaA Kako ga" koji "e &iri u ovo$ ogro$no$ vakuu$u
$oe da "e "a!ije i da "e for$ira u zvezduA Po"toje neki zakoni fizike "a koji$a !i"te i$ali pro!le$a.
Priti"ak ga"a "polja je uvek ve2i nego gravitacija koja ga privla#i ka centru1 ka unutra&njo"ti. Velika je
$i"terija kako je na"tala prva zvezda. Ali1 da pretpo"tavi$o da "e "ve de"ilo kao &to teorija Velikog
pra"ka kae i za nekih K=?> $iliona godina unazad "va "e ova pra&ina zgu"nula i "tvorila na& /un#ev
"i"te$ i na&u @e$lju. - "ve "e to de&avalo $ilioni$a godina1 u ko$ periodu "u "tene i ivotni o!lici kakve
ih poznaje$o evoluirali.
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA EVO-./I0A I ARHEO-O1I0A
,eologija na" u#i da i$a$o dokaze o to$e kako je ivot na"tao. /tene "e pojavljuju u "lojevi$aD
naj"tariji "u paleozoj"ki "lojevi1 pa $ezozoik1 pa kenozoik i na kraju kvarter kada $i dolazi$o. - "ve te
"tene "u "tene koje "u na"tale taloenje$. Fo"ili "e u nji$a zadravaju "lu#ajno tako da ako po"$atrate
razli#ite "lojeve "tena i gledate fo"ile u ti$ "tena$a1 $oete da kaete &ta je ivelo u to$ vre$en"ko$
periodu. alje1 ova teorija kae da po"toji pro$ena ivotnih for$i koje "e pojavljuju od niih ka vi&i$ i to
dokazuje evoluciju. /utra uve#e raz$atra2e$o fo"ile. A ve#era" 2e$o "e !aviti "tena$a. 0au#ni
#a"opi"i i"$evaju "vakog ko veruje u "tvaranje. 0au#eni "$o da "u "vi ovi "lojevi "tena $ilioni$a
godina "tari. okaz za ovo dolazi iz radio 3 $etrij"kog datiranja "tena. a va$ kae$ ne&toD ni jedna
"edi$entarna "tena ne $oe da "e datira radio 3 $etrij"ki. @na#i1 oni $oraju da ek"trapuliraju "taro"t
ovih "tena iz "taro"ti vulkan"kih "tena. Ali1 ne po"toji na#in da "e direktno u"tanovljava "taro"t
"edi$entnih "tena. Ali1 radio$etrij"ko datiranje "tena je vrlo $o2no oru6e. - nauka to vrlo precizno
upotre!ljava. -dete i poredite "a"tojak u "teni od $ajke do 2erke 3 po#etni ele$ent i ele$ent koji
proi"hodi iz njegovog radioaktivnog ra"pada. a uz$e$o datiranje po$o2u uraniju$a i olova. 4raniju$
"e ra"pada u olovo1 zapravo u je "pecifi#an izotop olova. - raz$atrate odno" uraniju$a i ovog "pecifinog
izotopa olova1 i pretpo"tavljate da "te po#eli "a$o od uraniju$a i zavr&ili "a ovo$ koli#ino$ olova koje
i$ate. - ako znate vre$e poluivota1 na o"novu toga $oete da kaete koliko je "tara ta "tena. Lehnika
"e za"niva na vrlo precizno$ kvantifikovanju ovog zavr&nog produkta u "teni. Lehnika je do!ra1 i
razultati $ogu !iti vrlo precizni. Ali ako to kae$o da vidi$o prvo &ta oni $oraju "ve da pretpo"taveD
'. Prva pretpo"tavka je da je vre$e ra"pada i poluivota !ilo kon"tantno. Kao da i$a$o pe&#ani "at.
;orao !ih da pretpo"tavi$ da je koli#ina pe"ka koja curi i"ta "ve vre$e. Lo je do!ra pretpo"tavka1 ali
po"toje izve"ne okolno"ti koje $ogu da je pro$ene kao &to "u "olarni vetrovi1 pove2anje ili "$anjenje
ko"$i#kog zra#enja1 tako da to nije ap"olutni $etod.
G. ruga pretpo"tavka je da kada je na"tala ta $aterija koju po"$atra$o1 tada je "at pode&en na nulu. A
ovo je zai"ta vano. Ako eli$ da zna$ koliko "te "tari $ora$ da zna$ kad "te ro6eni. Pretpo"tavlja$
da "a$1 kada "te "e rodili priti"nuo "a$ &topericu i po#eo od nule. Jednu godinu ka"nije1 vi "te "tari
godinu dana itd. C1 "ad kod "tena. a li zna$ kada "u na"taleA 0e1 i kako onda $ogu da pretpo"tavi$
koliko "u "tareA -"to tako $ora$ da pretpo"tavi$ da je na po#etku !io "a$o ovaj roditelj"ki izotop1 a ne i
onaj koj iz njega na"taje.;ora$ da pretpo"tavi$ da je !ilo "a$o uraniju$a i da nije !ilo uop&te olova.
Pretpo"tavlja$ da je1 kad "a$ okrenuo pe&#ani "at1 "av pe"ak !io gore. a li je to i"tinaA a li je "at
pode&en na nulu kada je ova "tena na"talaA Hdgovor jeD 0e.
;oete uzeti uzorke lave i $oete da iz$erite "ve do $ilion godina. - ukoliko "at nije pode&en na nulu
kada je vulkan eruptirao1 koliko je onda "tara "tenaA Lo je relativno. ;oete da je napravite onoliko
"taro$ koliko to elite. ;oete re2i da je "tara "to $iliona godina. @ai"ta nije toliko "tara.
Po"toji jo& jedna pretpo"tavka koju $ora$o da uz$e$o u o!zir1 a to je da radi$o "a zatvoreni$
"i"te$i$a. @a$i"lite jednu "tenu. a li "u "tene porozne1 da li upijaju ne&to ili neA 0aravno da je"u. Ako
eli$ da zna$ koliko je "tara ova "tena1 pretpo"tavi$o da "u izotopi !ili pode&eni na nulu kada je "tena
na"tala i $ora$ da tvrdi$ da ni&ta iz te "tene nije ne"talo1 oti&lo. Ako i$a$ pe&#ani "at i i$a$ podeoke
koji $ere $inut1 dva1 tri1 ali i$a$ jednu rupu na dnu1 i pe"ak uti#e1 ali pe"ak i i"ti#e negde dole1 da li je
ovaj "at onda validanA A &ta ako i$a i jednu rupu na vrhu i pe"ak "e "talno dodajeA -$a$ li ikakve vajde
od tog "ataA 0e.
- da pretpo"tavi$o da ja "ada i$a$ tri "loja vulkan"kih "tena. - pada ki&a. A po"le vulkan"ke erupcije
i$ate ki"ele ki&e1 da li one ra"tvaraju te&ke $etaleA a il neA Ap"olutno. @ato "u na$ reke i jezera
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA EVO-./I0A I ARHEO-O1I0A
zaga6eni te&ki$ $etali$a. a li je $ogu2e da dok ki&a pada ne&to od onog $og olova koje $eri$
otekneA 0aravno. - gde 2e da odeA -2i 2e nanie. /ad1 ako uz$e$o uzorke "a nie "tene i iz vi&eg "loja1
gde 2e !iti vi&e olovaA 4 ovoj nioj "teni. Po&alje$ ja i gornji i donji uzorak u la!oratoriju1 i kau da vi&e
ovog otpada radioaktivnog ra"pada i$a u donjoj "teni1 onda $oete zaklju#iti da je ova donja "tarija. a
li "u oni nuno u pravuA 0e1 njihov "at curi. Ako $ogu da i$ veruje$ da je ovo zatvoreni "i"te$1 onda
!ih i $ogao da i$ poveruje$. @ato $i ne $ogu re2i da je &toperica !ila pode&ena na nuli1 niti da je u
pitanju zatvoreni "i"te$ i "toga je cela ova tehnika radio$etrij"kog datiranja !e"kori"na. 0auka je do!ra1
ali pretpo"tavke "u vrlo lo&e.
Jajde da uporedi$o "tene. 0auka kae da "u one na"tajale $ilioni$a godina taloenje$. A u"lovi "u
"ve vre$e !ili unifor$ni. Lo je princip unifor$iz$a. - da kae$o da "edi$ na plai i "vaki dan nailazi
pli$a i "pira po $alo od plae i vidi$ kako pe"ak "vaki dan polako ne"taje i za dvade"et godina $ogu
da kae$ da "e tu "ve "pralo i reci$o jedno drvo koje je nekad tu ra"lo. - ja izvede$ jednu teoriju
za"novanu na principu da "e "tvari jednako ovako de&avaju "vaki dan1 "ve vre$e. - jedne no2i "e de"i
"travi#na oluja i tala"i udaraju. - vidi$ da je to drvo koje je !ilo zakopano celo odjedno$ pred na&i$
o#i$a. - da ni"a$ !io tu i to doiveo ne !ih to nikad znao.
Fi!lija kae da je !io potop. - $i $i"li$o uvek na K> dana i K> no2i. Ali1 to nije ono &to Fi!lija kae o
to$e. Fi!lija kae da je ki&a padala K> dana i K> no2i1 ali vode "u ra"le '=> dana1 to je = $e"eci. 0akon
jedne godine i "eda$nae"t dana 0oje je napu"tio !arku vi"oko na planini Ararat. A koliko "e vode jo&
zadralo u nii$ predeli$a1 to Fi!lija ne kae. - onda kau da je ovo !ila velika kata"trofa. Kau da "u
vode iz velike du!ine provalile napolje. 4 Fi!liji kaeD 8Ko je kao ,o"pod koji izliva vode okeana na
ze$lju:. ;oe$o da pretpo"tavi$o da "e kontinent "pu"tio i da "u ga onda vode okean prekrile.
@ani$ljivo je da "e $or"ki "edi$enti nalaze na ze$lji kada !i"$o ih o#ekivali na dnu okeana. Ali1 oni "e
ne nalaze u okeanu1 nego na ze$lji. @ani$ljivo7
0auka na" u#i o zakonu "uperpozicije. Kau da 2e "tariji "lojevi !iti na dnu a oni $la6i iznad njih. -1 to je
logi#no. Ako gleda$o geolo&ki "tu!1 naj"tariji "u na dnu1 i "vaki "lede2i je $la6i. - u pro&lo"ti1 kada "$o
!ili u ovo$ vre$enu1 ni jedan od ovih nije po"tojao. Ako do6e$ i pogleda$ jedan "loj1 ja prou#ava$
pro&lo"t. @na#i $ora$ na2i $e"to gde 2u prona2i pukotinu u ze$lji gde $ogu videti "ve ove "lojeve. /ve
kako "u pore6ani. - "vaki ovaj period je trajao $ilioni$a godina. Kako znaju da je trajao $ilioni$a
godinaA a li $ogu da datiraju "edi$entne "teneA 0e1 dakle1 oni tako +ret+ostaljaju. Kad i$ odgovara
oni dodaju neki $ilion godina1 kad i$ ne odgovara oni ponovo dodaju koji $ilion godina1 i ovde u ,rand
kanjonu $oete videti "ve te "lojeve. /etite "e1 "vaki od tih "lojeva !io je jedno$ na povr&ini. Eaz$i"lite
"ad o ovo$e. Pogledajte te "lojeve1 oni "u "vi u o!liku ravne plo#e. Ako pogleda$o ,rand kanjon1
geolozi "u !ili i toliko lju!azni da na$ "tave ta!le da na$ o!ja"ne &ta "e de&avalo. A tu "e de&ava jedna
neo!i#na "tvar. -z$e6u dve "tene nalazi "e ne&to &to oni zovu anko$forniti. %ta to zna#iA @na#i da
"tene iz ordoviciju$a i "ilura nedo"taju. Lo je "tvarno pro!le$ za geologiju. Hni znaju da "lojevi $oraju
po"tojati jer ih nalazite u drugi$ delovi$a "veta1 a ovde ih ne$a1 ne"tali "u. @a "tandardnu geologiju1
ovo je pro!le$. Jer uz "vaki ovaj nivo oni u$aju 8zaka#en: period od $iliona i $iliona godina. - ne
$oete jedno"tavno da i"trgnete $ilione i $ilione godina iz "tena &to zna#i1 ukoliko je po"tojalo to
vre$e1 da "u $orale na"tati i te "tene. A evo #e$u na" geologija u#iD prvo "e for$irao nii "loj1 pa "u "e
for$irali oni "lojevi koji nedo"taju. ;e6uti$1 vidite1 ovde u ,rand kanjonu do&lo je do erozije1 pa "u
erodirani ti "lojevi1 pa "e for$irao "lede2i "loj1 i tu i$a$o "tari i novi "loj i $alo varaju jer o"tave neke
o"tatke "lojeva koji nedo"taju1 ali njih zapravo ne$a u kanjonu. Hni jedno"tavno nedo"taju. 0a jedno$
"poju i$ate "to $iliona godina koje nedo"taju. 0a drugo$ "poju i$ate tride"et $iliona godina koje
ne"otaju. - vi jedno"tavno 8iz!acite: tolike $ilione godina (7).
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA EVO-./I0A I ARHEO-O1I0A
%ta to zna#iA a va$ da$ jedan pri$erD "ada&nji nivo erozije kre2e "e od ? c$ do G $ na hiljadu
godina. 0a Ji$alaji$a "vakih hiljadu godina nivo "e "nizi za G $. Jajde da uz$e$o ovu najnii
vredno"t od ? c$ na hiljadu godina. ,de zavr&avaju ovi produkti erozijeA Hdlaze u reke i zati$ u
okeane. Lo zna#i da kontinenti po"taju ? c$ nii "vakih hiljadu godina. Lo dalje zna#i da !i "vakih '>1G
$iliona godina kontinenti !i ne"talijali. Lo zna#i da !i"$o i$ali dovoljno vre$ena da1 kako geneologija
pretpo"tavlja K=> puta ko$pletno "pere$o kontinente u okeane. Ali1 ne$a nikakvih znakova erozije
iz$e6u ovih "lojeva. /poj "tena je zai"ta ravan. 0e za!oravite1 nauka na" u#i da "u "vi ovi "lojevi
jedno$ !ili povr&ina ze$lje. Ako i$a$o eroziju1 &ta 2e erozija da uradiA a li erozija "pira kanale1
kanjone i takve "tvariA 4z$i$o pri$er tri "loja "tena. Hni "u odvojeni $ilioni$a godina. /vaki od ovih
"lojeva je jedno$ !io povr&ina @e$lje. Ali1 "ada "e erozija de&ava "a$o na gornje$ "loju. Hn je
podloan eroziji. A njihova dodirna povr&ina je ap"olutno ravna. A znate kakvu povr&inu o"tavlja erozija.
Ako !ih "ad "tavio "loj preko ovoga1 kako !i izgledala njihova dodirna povr&ina1 da li !i !ila ravna ili "a
iz!o#ina$aA A &ta "e de"ilo "a oni$ "rednji$ delo$A Pitanje je da li je u pitanju !rza ili "pora erozija.
Hvo o #e$u govori$o je veliki pro!le$ za nauku jer "vaki "loj i$a za "o!o$ $ilione godina. a va$
da$ jo& jedan pri$er. @a$i"lite da i"pred "e!e i$a$ tri kofe pune !lataD jednu veliku1 jednu $alu i opet
jednu ogro$nu. - uz$e$ veliku kofu i ra"pro"tre$ to !lato na ze$lju. Pa onda uze$ $alu koficu !lata i
"ipa$ na ovu veliku $a"u. - onda "e "a$o $alo $oe ra"pro"trti. - onda opet uz$e$ ogro$nu kofu pa
po"pe$ opet preko te $a"e a onda napravi$ jedan pre"ek. Koliko "u tu "lojevaA va "loja. A kad
napravi$ pre"ek na drugo$ $e"tu1 koliko tu $ogu da i$a$ "lojaA Lri "loja. akle1 $ora da "u $ilioni
godina taloenja ne"tali erozijo$ ta$o pozadi. Lo "e de&ava ukoliko "vako$ "loju pripi&ete odre6eno
re"ensko ra$do&lje. A &ta ako "lojevi$a pripi&ete kol#!#nu a ne vre$e na"tankaA Ja jedno"tavno ni"a$
i$ao dovoljnu koli#inu !lata da po"pe$ po "vo$ prethodno$ !latu. Vi zaklju#ite koji je od ovih
koncepata logi#niji.
5lanak za #lanko$ po"tavljaju i"to pitanje kao i ja. 4 #a"opi"u 80ature: pitaju "e gde je ta praznina od
petnae"t $iliona godina. - kau da najte$eljitije i"traivanje nije dalo rezultate. 0e$a nikakvog o"tatka
tog "loja. - za&to "u te povr&ine !ile tako ravne u pro&lo"tiA A ze$lja ne izgleda tako1 ide gore*dole i
i$a$o razne "lojeve. - ne$a nikakvih dokaza erozije #ak i u $ekani$ i krti$ $aterijali$a kao &to je
kre#njak. a pogleda$o drugi $odel. Eeci$o da je !ilo puno vode1 onda "te $ogli da o#ekujete
"edi$ente. - ceo geolo&ki "tu! !i "e "a"tojao od "edi$enata ukoliko je !ilo puno vode. Flatnjavi "loj ili
"trujanje "e pojavljuje na o!ala$a /everne A$erike kada "e deo kontinentalne plo#e razi&ao. - $ogli "u
ta#no da kau kojo$ !rzino$ "e on kretao niz okean. Po"le tri "ata on je !io K=> k$ u $oru. Lo zna#i
da "e zid !lata kretao '?> k$Qh. a "te !ili neka ri!ica !ili !i"te uhva2eni i fo"ilizovani. 0e !i"te $ogli da
iz!egnete ovaj zid !lata.
Jajde da ovo "i$ulira$o. Ako i$a$ ze$lju1 vodu i ze$ljotre"1 ako je kontinentalna plo#a pukla i nailazi
"loj !lata1 ovo !lato 2e "e "taloiti i onda 2ete i$ati vrlo nene "lojeve !lata jednoli#ne "vuda1 @e$lja "e
po$era jer "e ne drugo$ $e"tu de&ava neki drugi ze$ljotre"1 i "ada i$a$o jo& jedan tok !lata koji
dolazi preko ovoga. Eazli#it izvor1 razli#ita !oja1 razli#it "a"tav. -1 te#e gore*dole na podvodni$
!regovi$a i ono "e taloi. @apazite da i"punjava doline1 a tanji je na vrhovi$a. a li $i"lite da je $ogu2e
da "e ne&to od onog "a dna "e podigne goreA a li $i"lite da je to $ogu2eA - onda dolazi novi "loj !lata.
Ali vidite kako oni iznena6uju2e o"taju lepo razdvojeni. Pa jo& jedan i vidite da ova povr&ina po"taje
veo$a ravna. - "vet je odjedno$ ravan. a za"tane$o ovde. Vidi$o "ve ravne povr&ine. Fa& kao &to
izgleda na geolo&ko$ "tu!u. A kako to izgleda iz !lizaA /ad ovde vidi$o da "u "e $aterije ra"poredile
po teini. Lea $aterija je dole1 a lak&a gore. Lo je zato &to je "$e&ano i ka$enje i !lato zajedno. -
koliko $i za ovakvu for$aciju tre!a $iliona godinaA A kako izgledaju prave "teneA Hne "u kvali fikovane
kao one koje "u na"tale tokovi$a !lata. /vaki od njih je jedan "loj nano"a. Prvo "u !ili ravni a onda "e
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA EVO-./I0A I ARHEO-O1I0A
kontinentalna plo#a $alo nakrivila. - onda vidi$o ogro$ne tur!edite. Kako zna$o da "u oni na"tali
toko$ !lataA @ato &to "e tea $aterija nalazi u nii$ "lojevi$a a lak&a u vi&i$. Koliko "u ovi "lojevi
udaljeni jedan od drugog vre$en"kiA ;ilioni$a godina ili jedni$ kata"trofalni$ doga6aje$A ;orala je
!iti kata"trofa. A za&to "u planine tako i"avijaneA A za&to "u u ,rand kanjonu $aterije ra"pore6ene od
teih ka lak&i$ i finiji$A Lo zna#i da je $orao !iti jedin"tven kata"trofi#ki doga6aj u koje$ "u oni na"tali1
a ne $ilioni godina.
@a$i"lite kontinent pre potopa "a prepotopni$ okeani$a i zati$ "e kontinent "pu&ta1 okean prevazilazi
povr&inu kontinenta polako toko$ pet $e"eci1 a onda "e kontinent ponovo uzdie a !udu2i da "u "vi ovi
"lojevi jo& uvek $ekani1 oni "e "avijaju i daju odre6ene reljefne o!like. @apa$tite1 ako "e "lojevi
for$iraju jedan na drugog u jedno$ kata"trofi#no$ doga6aju onda $ogu ne&to od onog "a dna da
prevrne$ na vrh ili $ogu ono "a vrha da 8ugura$: nie jer "u o!a "loja $ekana. Po"toje dva "loja koja
"u1 po pretpo"tavci nekih nau#nika erozivni$ pute$ razdvojena $ilioni$a godina1 ali je nii "loj pro"to
uronio u vi&i i to naziva$o pla$eno$. @na#i da "u oni $orali !it $ekani u i"to vre$e i nije ih $oglo
razdvajati $ilion godina.
@nate li koliko je ovo velik pro!le$A ,eolozi1 !udu2i da je po njihovoj teoriji "vaki ovaj "loj $ilioni$a
godina "tar i odvojen od "lede2eg1 to zna#i da "u i$ali #vr"te "lojeve "tena. Kako da ih "avijete a da "e
ne polo$eA ;orate da ih 8ugurate: u unutra&njo"t ze$lje1 da ih u#inite vreli$a1 pa onda da ih podignete
gore i da ih i"avijate dok "u i"topljene. Ali to "u "edi$entne "tene i ne$a dokaza o pri"u"tvu takve
ek"tre$ne toplote. A ako "u na"tali odjedno$ zajedno i !ili "u zajedno $ekani1 onda ne$a pro!le$a.
Po"toji jo& jedan pri$er "tene koja izlazi iz drugih "lojeva. /tu! koji na"taje je od utog "loja. A zapravo1
i"tog je $aterijala kao i uti "loj i prolazi kroz tri "loja povrh njega. - onda je erozija "prala ove gornje
"lojeve. Kako to na"tajeA Jer to "u "ve #vr"te "tene1 nije u pitanju ze$lja. - "ad u ze$ljotre"u ih "tavite
pod priti"ak i &ta i$ "e de&avaA -zlo$e "e u hiljade ko$ada. Ali ovde "e nije to de"ilo. On# +rosto sa"o
#$&a2e stu&oe kro$ dru(e slojee.
Jajde da to ilu"truje$oD uz$ite dva nivoa "takla1 i uz$ite pa"tu za zu!e i i"ti"nite jeA a li prolazi kroz
"lojeve "taklaA 0e. A &ta ako i$ate tri "loja $ekane pa"te za zu!e i pri$eni$o neki priti"ak na donji "loj1
jer $ogu da prodre$ kroz ove gornjeA 0aravno. akle1 "vi ovi "lojevi $ora da "u !ili $eki u i"to vre$e1
a ni"u "e "tvrdnjavali i na"tajali $ilioni$a godina jedan za drugi$.
Pogledaj$o opet ,rand kanjon. Hn prelazi preko !rda. - "ad dolazi reka i da !i i"prala i "tvorila kanjon
ona $ora da ide gore*dole. a li reke idu takoA 0e. - tre!alo je da je tako reka i&la1 "prala "lojeve i
napravila ,rand kanjon. /ve vr"te teorija poku&avaju da o!ja"ne ovu for$aciju ali ni jedna od njih ne
daje o!ja&njenje. Ali1 ako "te i$ali potop1 "lojevi "u $eki1 i pri$enite priti"ak i podignete "lojeve na jedno
$e"to. Hni for$iraju pukotinu1 voda pote#e kroz to i onda ne$ate pro!le$a. - "vi kanjoni u "vetu "u tako
!ili for$irani. 0au#nici kau da "u za ovako ne&to !ili potre!ni $ilioni godina. A onda "e u #a"opi"u
8/cience: pojavio #lanak koji je rekao da ukoliko "tene i$aju o!lik "lova V onda "u $ogli na"tati "a$o
!rzo i u kata"trofi#ni$ okolno"ti$a jer kad reke polako teku kroz kanjon1 ne $ogu napraviti "a$o neki
drugi o!lik. Hti2i 2e$o u Afriku i prove&2u va" kroz jednu "cenu !rze erozije. Po"toje kanjoni koji "u
na"tali u "ekunda$a. o&la je poplava i povukla "e. - pogledajte &ta je o"talo za njo$. @a&to "u tu o"tala
!rda&caA @ato &to kad je voda "pirala1 odjedno$ "e povukla1 a nije "ve !ilo "prano. -$a puno pri$era
ovakve erozije. 0eke karakteri"tike koje je te&ko o!ja"niti uo!i#ajni$ teorija$a lako je o!ja"niti !rzo$
erozijo$.
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA EVO-./I0A I ARHEO-O1I0A
a napravi$o pre"ek. -$a$o ravne "lojeve iako ze$lja nije unifor$na i ravna1 i$a$o "lojeve koji
nedo"taju !ez znakova erozije1 i$a$o "ortiranje od krupnih i teih ka $anji$ i lak&i$ $aterijali$a1 zati$
i$a$o dokaze da "u ovi "lojevi !ili $ekani jer prodiru jedan kroz drugi1 i$a$o dokaze da je !ilo
ogro$nih "piranja1 i ne $oe$o da izvr&i$o datiranje.
Ali nauka kae da je ipak tre!alo $ilion godina da !i do&lo do for$iranja "tena od tog prvo!itnog
$ekanog !lata. -$a$o jedan kera$i#ki "ud i i$a$o fla&u koji poti#u "a !roda Firkenhend koji je
potonuo '+=G god. O&a oa ko"ada su +ostala deo !rste stene3 I"ate #$&or: #l# je oa flaa stara
"#l#on#"a (od#na, #l# je stena u kojoj se on# sada nala$e for"#rana &r$o. -$a$o zvono "a jednog !roda1
ono je +ostalo deo !rste stene $ajedno sa fos#l#"a korala koj# je okru'uju. -$ate iz!orD ili je ovo zvono
"taro $ilioni$a godina ili ova "tena nije onako "tara kako geolozi kau. Ako odete u pe2ine !i2e va$
re#eno da "u potre!ni $ilioni godina da !i na"tali "talaktiti i "talag$iti. Cvo jednog "talag$ita koji je
na"tao u /jedinjeni$ rava$a kada "u pu$pali vodu na ovo $e"to. Loliko je !rzo ra"tao da "u oni od
njega napravili "po$enik. Po"toji rudnik u Au"traliji koji je !io funkcionalan. Hn je "tar <> godina ali ne
$oete verovati onda da "u "tari $ilioni$a godina1 jer pogledajte veli#inu "talaktita i "talag$ita. Puno
vode i oni !rzo ra"tu. A &ta da kae$o o drago$ ka$enju1 $ora da "u i$ tre!ali $ilioni godina da "e
for$iraju.
Predivni ko$ad $alahita koji dolazi iz Kongoa. Hni "u to izvozili u A$eriku i prodavali za hiljade dolara.
Ali1 $alahiti "e for$iraju u o!liku pr"tiju jer na"taju kao "talaktiti i "talag$iti. Kada "u ih tran"portovali u
A$eriku jedan pr"t je otpao i vratili "u ga nazad. H!ratio $i "e prodavac dragog ka$enja "av u "uza$a
jer je unutra !ila !akarna ica. - kako je $ogu2e da "u raz!ili ko$ad koji je vredeo G> >>>RA A to je #i"t
$alahit. -$ate pro!le$ "ada. -li je ta !akarna ica "tara $ilioni$a godina ili "e ovaj $alahit !rzo
for$irao. Eekao "a$ trgovcu da prona6e rudnik i da naru#i jo& $alahita odande. ileri iz rudnika "u rekli
da "ada ne$aju $alahita. Eekli "u da 2e ga i$ati tek za tri $e"eca. H#igledno "u "hvatili da1 ukoliko
po"tave !akarne ice u rudniku1 a voda "e "liva1 $alahit "e vrlo !rzo "tvara na !akarnoj ici7 0aravno1
"ad icu ne $oete da izvu#ete jer je unutar ka$ena. akle1 koliko je vre$ena potre!no da "e for$ira
"tenaA @avi"i koliko gradivnog $aterijala i$ate na ra"polaganju. Koliko va$ vre$ena tre!a da "e !eto$
"tvrdneA Hn "e vrlo !rzo for$ira.
Pogledaj$o o"trvo koje i$a "ve karakteri"tike kao da je pro&lo $ilion godina erozije. -$a divne plae i
"ve &to tre!a. A to je o"trvo koje "e for$iralo '(?< god. Ako odete na Javaje vide2ete o"trva koja
izgledaju kao da "u $ilioni$a godina "tara i $i"li2ete da "u "e for$irala u toku vi&e $iliona godina.
-$aju i intere"antnu faunu kao &to "u !ezooke !u!a&va!e koje "u $ora da "u evouliirale $ilioni$a
godina. Ali to "u o!i#no o"trva za koje ljudi pa$te kada "u na"tala7 0e kae$ va$ da ne verujete u
evoluciju1 ali poku&ava$ da va$ kae$ da ukoliko ho2ete da verujete u ono &to Fi!lija kae po"toji vi&e
nego dovoljno dokaza da podupru tu pri#u. 0e $orate da "e !rinete o ti$ dugi$ vre$en"ki$ periodi$a
jer to je relativno1 tj. zavi"i od va&ih pretpo"tavki i pozicije "a koje polazite. Ali ako elite da verujete1
verujte u to.
/tvar 2e po"tati jo& intere"antnija "utra uve#e jer fo"ili "u "vakako dokaz evolucije. Ja "a$ !io
evolucioni"ta i atei"ta ve2inu "vog ivota. Ali "utra 2u va$ i"pri#ati pri#u koja 2e va" zai"ta iznenaditi.
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA EVO-./I0A I ARHEO-O1I0A
Fo$ilni !a'i$i &ovore7
Ve#era" na"tavlja$o ta$o gde "$o "ino2 "tali. akle pitanjeD "tvaranje ili evolucijaA /e2ate "e da "$o
"ino2 govorili o geolo&ko$ "tu!u i rekli "$o da tu po"toje fo"ili. 0auka kae da je ra"pored fo"ila
zapravo zapi" evolutivnog proce"a kroz vre$e. /e2ate "e1 jedno"tavni $or"ki organiz$i "u ovde u
ka$!riju$"ki$ "lojevi$a1 a ako idete $alo vi&e vide2ete ne&to ko$plek"nije $or"ke organiz$e1 pa jo&
ko$plek"nije. Kad do6ete do devona1 tu po#inju da "e pojavljuju ri!e. 4 vi&i$ "lojevi$a pojavljuju "e
kopnene ivotinje1 pa "e ni"u jo& pojavile cvetnice1 "a$o golo"e$enice1 zati$ in"ekti1 a onda "u "e
po#eli javljati cika"i1 a kada do6e$o do $ezozoika1 to je vre$e g$izavaca1 i zati$ jo& vi&e dolazi$o do
"i"ara i oni zai"ta neo!i#no izgledaju. Lako !iva$o u#eni da "e evoluciona "ekvenca nalazi u fo"ilno$
zapi"u.
/e2ete "e da "a$ rekao da "e "taro"t "edi$entarnih "tena ne $oe datirati. Princip datiranja fo"ila zove
"e fos#lna korela2#ja. 0pr. ako u neko$ "loju na6e$ jedan fo"il i na6e$ i"ti takav fo"il u neko$ drugo$
delu ze$lje u neko$ drugo$ "loju1 onda pretpo"tavlja$ da "u dva "loja iz i"tog do!a. Pitanje je "lede2eD
koliko je "tar fo"il koji "e tu nalaziA Pa1 jednako je "tar kao i "tena u kojoj "e nalazi. A koliko je "tara
"tena u kojoj "e fo"il nalaziA /tara je onoliko koliko je "tar fo"il u njoj. akle1 koliko je "ve to "taroA 0e
po"toji na#in da "e "tene i fo"ili datiraju. 5ak i naj"tariji ud!enici kau da vlani "edi$enti "pre#avaju
eroziju i "toga je !rzo zatrpavanje najvaniji #inilac za na"tajanje fo"ila. Fo"ili "e naj#e&2e pronalaze u
"edi$enti$a na"tali$ u vodi. %ta !rzo zakopava ili zatrpava dino"auru"a ako to nije kata"trofaA a
pogleda$o neke od fo"ilaD vidi$o da "u peraja nekih ri!a netaknuta. ana" ri!e ne fo"ilizuju jer i"trunu
pre nego "e "tvori fo"il. Prvo &to i"trune je liga$ent na vratu i zati$ glava otpadne. alje1 otpadaju
krlju&ti jer ih koa vi&e ne dri. Ako vidite fo"ilizovanu ri!u1 ona je !ila trenutno zatrpana. A ako joj je
otpala glava1 onda znate da je tu plutala otprilike nedelju dana. akle1 neki fo"ili "u "a glavo$1 neki "u
!ez glave. -$a$o pri$er fo"ila ri!eD jo& uvek "u tu krlju&ti1 a ne$a glave. akle1 pre nego &to je
zatrpana1 plutala je negde "ed$icu. -$a$o "ituaciju ako neke ivotinje hodaju na jedno$ $e"tu i de"i
"e erupcija1 i odjedno$ !ivaju zatrpane1 onda !ivaju fo"ilizovane1 i jo& "e du!lje zatrpavaju u "lede2i$
erupcija$a. Hnda ih erozija otvori. Hne koji "u na"tali u vodi nauka o!ja&njava kao rezultat nekih $alih
lokalnih poplava. Ako vidi$o jedan fo"il "a njegovi$ tvrdi$ ko&tani$ plo#a$a koje vr&e funkciju krlju&ti1
zna$o da je $orala !iti !rzo zatrpana i nauka kae da je1 !udu2i da "u to ko&tane plo#e koje je
pokrivaju1 u pitanju pri$itivna ri!a. Ali ri!e od koje "e pravi kavijar 3 je"etre 3 i one i$aju ko&tane plo#e i
one i dana" ive. @ati$ nalazi$o cele "lojeve gde ne nalazi$o ni&ta drugo do "a$o krlju&ti. ;ora !iti da
"u $ilioni ri!a na"tradali i onda "u njihove krlju&ti !ile u izo!ilju i onda "e "tvorio "loj kako "u "e oni
for$irali. 0alazi$o i ri!e zatrpane drugi$ ivotinja$a. @ati$ "$o u fo"ilno$ zapi"u vi6ali ri!e "a
gu&tero$ u u"ti$a. -$a$o fo"il koji "a "igurni&2u dokazuje da je ivotinja !ila zatrpana iva. Vidi$o da
je ta ivotinja !ila u kretanju1 kao da "e poku&avala i"ko!eljati iz ne#ega. akle1 $orala je !iti zatrpana
ono$ "trujo$ !lata o kojoj "$o "ino2 govorili.
A onda na$ kau da ne$a$o potpuni zapi" u fo"ili$a jer nije !a& lako prona2i ivotinje $ekog tela koje
ne$aju "kelet. Ali to nije i"tina. 0alazi$o puno $ekanih organiza$a. Vidi$o fo"il $eduze. /avr&eno je
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA EVO-./I0A I ARHEO-O1I0A
fo"ilizovana. A i$a$o i fo"ile in"ekata. 0auka kae da "u oni "a pravi$ krili$a pri$itivne for$e1 kao
reci$o vilin konjic. Ako in"ekti $ogu lepo da "aviju "voja krila i "tave ih pod "voj oklop1 kao &to ih i$aju
tvrdokrilci1 onda to $ora da je jedna 8"avr&enija: karakteri"tika. Ali1 nalazite ih u #sto re"e u fo"ilno$
zapi"u7 - kod in"ekata ne$a pro$ena iz$e6u fo"ilnih i ivu2ih o"i$ u veli#ini. @apravo1 nalazite viline
konjice "a ra"pono$ krila od tri "tope Ooko ' $P. Fili "u ogro$ni u pro&lo"ti. Fu!a &va!e1 tako6e. 4
pro&lo"ti1 ivotinje "u !ile ve2e nego dana". Po"toji zakon u evoluciji poznat kao Karolov zakon koji kae
da ivotinje evoluiraju od $anjih ka ve2i$. Lo je logi#no7 0e po#injete od "lona da !i"te zavr&ili "a
a$e!o$. Po#nete od a$e!e da !i"te zavr&ili "a "lono$. Lo onda tre!a da "e vidi i u fo"ilno$ zapi"u. A
vi u to$ zapi"u zapravo i$ate ve2e1 a zavr&avate "a $anji$a7 Po"toji jo& jedan zakon koji kae da
ukoliko je ivot po#eo "pontano1 onda po#injete "a $ali$ !roje$ da !i "e do!io ve2i !roj vr"ta. Ali1 to ne
vidite. -$ate $nogo ivotinj"kih varijanti u pro&lo"ti u fo"ilno$ zapi"u a $anje dana" ivih. A kad
do6e$o do in"ekata1 pro!le$ je jo& ve2i. 0alazite fo"ilne p#ele kada nije !ilo cvetnica po teoriji
evolucije1 tako da "u p#ele po"tojale pre nego &to je po"tojala njihova hrana(7A). - onda1 naravno1 vre$e i
"vi vre$en"ki u"lovi i"ekli "u i uni&tili "tene koje "u !ile uzdignute da !i for$irale kontinente. /toga u
nji$a po"toji fo"ilni zapi" koji izgleda prili#no $arkantan.
Pogledajte "lede2eD kako erozija "pira "lojeve1 $oraju "a nji$a da "e "peru i fo"ilni zapi"i. 4z$i$o za
pri$er Ji$alaje. Kau da "e Ji$alaji "$anjuju dva $etra na hiljadu godina1 ali oni "u jo& uvek tako
vi"oki1 jer kako "u !ili od"ecani od "trane erozije1 !ili "u podizani orogenezo$. @ato "u oni jo& uvek tako
vi"oki iako "u pro&li $ilioni godina1 kao &to pretpo"tavljaju neki nau#nici. Eaz$i"lite o to$eD ako ja
"kida$ "a vrha i uzdie$ ih ti$e &to pri$enjuje$ priti"ak odozdo1 kako to da "u naj$la6e "tene jo& uvek
doleA Lo je ne$ogu2e7 Po"toje $nogi pro!le$i "a vre$eno$ u evoluciji. arvin je u#io gradualiza$ 3
po"tepene pro$ene. @apravo1 gradualiza$ je jedini evolucioni $ehaniza$ koji i$a "$i"la. Lre!aju
$ilioni godina da "e $utacije for$iraju da !i "e ivi organiz$i pro$enili iz jedne for$e u drugu. akle1
o#ekuje "e da "e prona6u "pore pro$ene u fo"ilno$ zapi"u. Ali1 ne nelazi$o ih. @apravo1 "ve ivotne
for$e nalazi$o odjeno$. - onda vidi$o na"lovD 8Cvolucija "uper"oni#no$ !rzino$:. ana" zna$o da
je ivot pro"to ek"plodirao a ne onako kako je arvin po"tulirao. akle1 dana" vi&e ne veruje$o u
gradualiza$1 veruje$o u ta#ka"ti ekvili!riju$ 3 ta#ka"tu ravnoteu. akle1 !ili "u periodi !rzog ra"ta "a
dugi$ periodi$a !ez pro$ena. a vidi$o kako je to ivot ek"plodirao.
Po"toji #lanak u #a"opi"u 8/cientific A$erica: koji "u$ira do"ada&nje "tanje u evoluciji. 0a"lov #lanka
jeD 8Veliki pra"ak ivotinj"ke evolucije:. Cvo jedne revizije do"ada&njeg znanja iz najverodo"tojnih izvora
na "vetuD 8Hva ka$!riju$"ka ek"plozija "e karakteri&e trenutno$ i "i$ultano$ pojavo$ $nogih
razli#itih ivotinj"kih vr"ti "koro &e"to $iliona godina u nazad:. Autor efri /. .evington1 profe"or i
direktor Hdelenja za ekologiju i evoluciju na dravno$ univerzitetu 0jujork u /touni Fruku ovo naziva
8neverovatna ek"plozija kreativno"ti evolucije:. 4 ovo$ naj"tarije$ $akrofo"ilno$ "loj odjedno$ "e
pojavljuju $noge vr"te ivotinja. Hn1 tako6e1 govori o evolucioni$ travnjaci$a na"uprot evoluciono$
drvetu. Hno &to i$ate u "voji$ ud!enici$a "u evolucionalna drveta. Po#nete od jednog organiz$a i
onda po#nu da "e granaju druge vr"te1 ali to ne nalazite u fo"ilno$ zapi"u. Lo pronalazite "a$o u u$u
nau#nika. Hno &to nalazite nije evolucino drvo1 ve2 evolucioni travnjak. Lo zna#i da "e u i"to vre$e
pojavljuju razli#ite ivotne for$e. Hno &to jo& vi&e zapanjuje je prou#avanje ri!ozo$alnih nuklein"kih
ki"elina koji kau da "u "e $nogi redovi ivotinja pojavili "koro u i"to vre$e. @a$i"lite toD $nogi redovi
"e pojavljuju "i$ultano. Lo zna#i kao artropode 3 "vi koji i$aju noge povezane "a zglo!ovi$a kao
rakovi1 in"ekti1 oni "e u i"to vre$e pojavljuju "a $eku&ci$a 3 puevi$a. Hvo je neverovatno7
a vidi$o &ta drugi nau#nici i$aju da kauD nau#nik /tiven ,uld1 u$ro je pro&le godine1 !io doajen
neodarviniz$a. Hn kaeD 8Cvolucija "e de&ava $nogo !re nego &to je iko ikada $ogao da pretpo"tavi:
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA EVO-./I0A I ARHEO-O1I0A
Hn pi&e u #a"opi"u 80ature:D 8Hd toga1 ne iznad toga:. /tariji ud!enici kau da "e na& filu$ hordate
(to "u oni gde i $i "pada$o) nije pojavio do ka"no1 ali !urge" &eil "adri hordate. %ta to zna#iA Lo zna#i
da nije !ilo vre$ena za "pecijalizaciju na&ih predaka jer "u "e hordati pojavili u ka$!riju$"koj ek"ploziji.
/etite "e1 ka$!riju$ je #ak dole na le"tvici. rugi$ re#i$aD "ve1 uklju#uju2i i filon ko$e pripada$o i ti i
ja1 je !ilo ta$o od po#etka. Lo je zai"ta "upe"oni#na evolucija7 /tiven ,uld jo& kae da je !ilo dokazano
da je pun diverzitet ivota !io do"tignut toko$ "a$e ek"plozije ivota. Lo zna#i da je "ve !ilo ta$o od
po#etka. Pla&i$ "e da nije onda ni $oglo !iti evolucije. Hvde i arvin kae da je to do!ar argu$ent
protiv njegove teorije. A arvin je to rekao "a$o u prvo$ izdanju "voje knjige 8Poreklo vr"ta:. Hdakle
i$1 onda1 "va ona divna evoluciona drveta koja pronalazi$o u na&i$ ud!enici$aA Lo "u1 zapravo1
travnjaci. Ajkula "e nije pro$enila od "vog po"tanja do "ada. -"to vai i za ri!e. 0au#nici "u ih povezali
kao da "u "vi evoulirali zajedno od ne#eg drugog. Ali te veze dolaze "a$o iz u$a a ne iz fo"ilnog
o"tatka. -"to vai i za g$izavce.
%ta da kae$o o dino"auru"i$aA Hni "e javljaju u odre6eni$ "lojevi$a. ok "$o gledali evoluciono
drvo dino"auru"a otkrili "$o da ne po"toji ne&to &to "e zove evoluciono drvo1 po"toji "a$o evolucioni
travnjak. Hdakle onda ovo dolaziA Hvo poti#e iz u$ova nau#nika jer "e "vi fo"ili pojavljuju u i"to$
vre$en"ko$ periodu. Ako va$ da$ jednu tor!u punu p"e2ih lo!anja1 a nikad u ivotu ni"te videli p"a1 i
kae$ va$ da ih pore6ate po njihovoj evoluciji1 kako !i"te ih pore6aliA Hd $alih ka veliki$. Lo je prvo
&to !i"te uradili. Hnda !i"te uzeli one "a "a!ijeni$ nju&ka$a1 kao npr. !uldoza i pekinezera i "tavili !i"te
ih na jednu granu1 a one iz$e6u u "rednje grane1 a one "a izdueni$ nji&ka$a1 kao &to "u
avgani"tan"ki hrtovi1 na drugu "tranu i onda i$ate divnu evoluciju koja po#inje od #ivave i zavr&ava "a
!uldozi$a. - to !i !ilo ap"olutno logi#no1 ali !i !ilo i ap"olutno pogre&no. /avr&eno logi#no ne zna#i i
i"pravno. /vi znaju da je ova varija!ilno"t po"tojala kod prvog p"a i da je onda dalje uzgajanje$ i
"elekcijo$ do&lo do "vih ovih varijacija. 0e$ojte !iti z!unjeni logiko$7
a "u ove ivotinje na"tradale u $ali$ lokalni$ poplava$a1 da !i "a$o o!ja"nili #injenicu da "u oni
zatrpani u vodeni$ gro!ovi$a1 ako uz$e$o za pri$er for$aciju ;ori"on koja "e pro"tire na ovo$
ogro$no$ pro"tran"tvu1 to !i tre!ala da !ude prili#no $o2na poplava$a. 4zgred !udi re#eno1 nalazite i
dino"auru"e kao alo"auru"e1 u to$ nalazu vidite da "u "vi oni u"$ereni u jendo$ "$eru. Vrlo neo!i#no
jer one !i tre!alo da "u na"u$i#no u$irale. @ar "u te ivotinje uvek padale na i"tu "tranu kad "u
u$iraleA A &ta da kae$o o ovi$ veli#an"tveni$ Lirano"auru" rek"i$a1 ako ih vidite u $uzeji$a
vide2ete da "u uvek pred"tavljani kao zloko!ni $e"oderi1 uvek "e tuku1 ujedaju1 va2u1 u"ta "u i$ puna
krvi. Ali zapravo1 kao i dana" $e6u g$izavci$a1 nalazite razne varijante1 pa nalazite $ale dino"auru"e
veli#ine koko&ke do ogro$nih kao &to je Fronto"auru" koji je "vakako !io !iljojed i !io je "ve "a$o ne
zlo!an. 5injenica je da dana" ne $oe$o da na6e$o takve dino"auru"e. - ako pogledate odno" njihove
ko"ti i ko&tane "ri one "u negde na "redini onoga &to dana" nalazi$o u "vetu. ana" i$a$o toplokrvne
i hladnokrvne ivotinje. Hve izgleda kao da "u iz$e6u. Lo zna#i da i$ je tre!ala vrlo ujedna#ena kli$a
da !i preiveli. H#igledno "e kli$a pro$enila1 jer u fo"ilno$ zapi"u !iljaka i$ate $no&tvo trop"kih
!iljaka. Ja pro"to veruje$ da oni ni"u !ili u $ogu2no"ti da preive i zato "u izu$rli. aleko od toga da "u
oni !ili zlo!ni1 oni "u zapravo preivljavali u ivotnoj "redini gde je !ilo $nogo vi&e izvora hrane nego
dana".
%ta da kae$o za dinu"auru"ova jaja koja "u prona6enaA /vako jaje koje je prona6eno !ilo je i"prano iz
"vog gnezda i zatrpano u vodeni$ fo"ilni$ "lojevi$a. A &ta da kae$o o oti"ci$a "topala dino"auri"aA
H#igledno je da "u "vi na"tali dok je !lato !ilo $ekano. Po"toji cela nauka izu#avanja fo"ilnih o"tataka
"topala. ,ledaju2i kako je na#injen fo"ilni oti"ak $oete da zaklju#ite na koji na#in "e ivotinja kretala.
a li znate da "ve ivotinje koje "u o"tavile oti"ke "topala ili velika ve2ina njih uvek "u i&li uz!rdo kada
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA EVO-./I0A I ARHEO-O1I0A
"u o"tavljali oti"ke. Lo je neverovatno7 a li $oe$o da pretpo"tavi$o da "u ivotinje u pro&lo"ti i&le
"a$o uz!rdoA ;oete li onda da kaete da one ne o"tavljaju tako do!ro oti"ke ako idu niz!rdoA
0elogi#no7 .a!oratorij"ki dokazi pokazuju da "e oti"ci jednako uti"kuju !ez o!zira da li "e ide uz!rdo ili
niz!rdo. Kod nekih oti"aka dino"auru"a vidite po"kakivanje. %ta "u ti dino"auru"i radiliA -grali !alet ili "u
radili ne&to drugoA a li je $ogu2e da je tr#ao po vodi ili je $oda !eao uz!rdo od ne#egaA a li je
$ogu2e da "u ga tala"i ve2 podizali i da je "a$o $alo dodirivao tloA @a&to "u hiljade njih pro"to
u"$ereni u jedno$ "$eruA -$a preko '>> o!javljenih teorija o ne"tanku dino"auru"a. A kata"trofi#ke
pretpo"tavke #ine ve2inu od njih. Jedna govori o oluja$a1 druge o padu $eteorita1 druge o iridiju$"ko$
"loju. a li "te znali da vulkani "tvaraju "lojeve iridiju$aA A za&to !i uticaj iridiju$a !io tako "elektivanA
.i#no veruje$ da "u ova "tvorenja po"tojala i da "u pro"to 8"prana: jedno$ ogro$no$ katakliz$i#no$
kata"trofo$. 0auka $ora da negira univerzalni potop1 jer ako ga prihvati1 onda je ne"tao evolucioni
"cenario. Ali "vaki pojedina#ni fo"il koji prou#ava$o govori o kata"trofiz$u. Pogledaj$o !iljkeD nalazi$o
i"te !iljke u fo"ili$a koje ive i dana". Vidite1 na na"laga$a uglja fo"ili "u ravni. a li je $ogu2e da je to
$ogla !iti &u$a koja je ra"la u pro&lo"ti i onda !ila z!ijena1 da li to &u$e dana" radeA 0e. @na#i1 drva
pojedin#no padaju i ponovo njihova $aterija ulazi u !iolo&ki ciklu". Ako vidite ove ogro$ne na"lage uglja
po"tavite "e!i jedno pitnjeD ako je to !ila &u$a koja je ra"la u jedno$ periodu i onda je !ila z!ijena1 kako
onda nalazite $or"ke organiz$e u lei&ti$a ugljaA a li "u &u$e ra"le pod $ore$A
,eilord /i$p"on1 #uveni evolucioni"ta1 pretpo"tavlja da "u "ve ivotinje "ada "pecijalizovane1 a da
generalizovane op&te for$e od kojih "u "e razvili ovi "pecijalizovani organiz$i "ada ne po"toje. @apravo1
"ve ivotinje "u uvek !ile $anje*vi&e "pecijalizovane. Lakozvane 8op&te ivotne for$e: "u ili "a$o $it ili
ap"trakcija. akle1 tzv. 8jedno"tavna ivotinja: koja je !ila predak ne#e$u ko$plek"nije$ ne po"toji u
fo"ilno$ zapi"u. Lo je $it. Poti#e iz u$a. akle1 ,uld kae da "u porodi#na "ta!la koja kra"e na&e
ud!enike za"novana na ono$e &to "u ljudi iz$i"lili kolko god to izgledalo razu$no1 a ne na fo"ilno$
dokazu. Pre$a to$e to poti#e iz ljud"kog u$a1 a ne iz #injenica koje prua fo"ilni zapi". Pogledajte
hiljade a$onita zajedno. ana" "u i"tre!ljeni. a li "u pri$itivniA 0e. Hni "u jedni od najko$lek"nijih
$eku&aca koji "u ikad iveli. %ta da kae$o o trilo!iti$a. - oni vi&e ne po"toje. a li "u pri$itivniA 0e.
Jednako "u napredne kao i !ilo koje druge artropode koje dana" ive. %ta da kae$o o $or"ki$
"a"a$aA a li "u i one pri$itivneA 0e1 i"te "u kao i one koje dana" ive. 4poredi$o fo"il i ivi
organiza$. -$a$o fo"il $or"ke kornja#e i ivu $or"ku kornja#u. 0ikakve pro$ene nije !ilo. 4poredi$o
ivi i fo"ilni nautilu". -"ti "u dana" kao &to "u !ili u fo"ilno$ zapi"u. -n"ekti "u i"ti dana" kao &to "u !ili i
na fo"ili$a koje nalazi$o. %ta da kae$o o evoluciji konja. Hni "u naj#uvenija po"tavka u $uzeji$a.
Hpet ovde i$a$o $orfolo&ku "ekvencu1 a ne paleontolo&ku. Lo zna#i da "u "e "vi pojavili u i"to$
vre$en"ko$ periodu1 a neki nau#nici "u to pore6ali u "ekvencu kako "u "$atrali da je logi#no. 5ak
ne$a ni dokaza da "u neki od tih !ili i konji. Po"toji jedan u to$ nizu 3 euhipu". Eanije "u ga zvali
hirakateriju$ i izgleda kao neki $ali "ko#i$i& koji ivi u pu"tinji. Hvo for$iranje evolutivnog "ta!la od
$alih ka veliki$ je iracionalno jer i dana" i dana" i$ate $ale i velike konje. A redukcija nonih pr"tiju od
tri na dva je tako6e nelogi#na jer nalazite ivu2e ivotinje u i"toj for$i kao i dana". 0jihov !roj je razli#it i
ne $ogu !iti u "ekvenci.
a rezi$ira$oD evolucija zahteva da po#ne$o od nekolicine i da zavr&i$o "a $no&tvo$. A $i1 zapravo1
zapo#inje$o "a $no&tvo$1 a zavr&ava$o "a $anji$ !roje$. Cvolucija zahteva da zapo#ne$o "a $ali$
i zavr&i$o "a veliki$. A fo"ilni zapi" kae "uprotnoD zapo#inje$o "a veliki$1 a zavr&ava$o "a $ali$.
Cvolucija zahteva da1 kako vre$e od$i#e1 i$a$o "ve ko$plek"nije ivotne o!like1 a nalazi$o "ve u
ka$!riju$"koj ek"ploziji uklju#uju2i #ak i filon ko$e $i pripada$o. Cvolucija zahteva da i$a$o
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA EVO-./I0A I ARHEO-O1I0A
evoluciono drvo1 da po#ne$o "a jedno$ for$o$1 i onda "e razvijaju druge. Ali1 ne$a$o ih1 i$a$o
evolucione travnjake. Lo ni"u $ali pro!le$i1 to "u el#k# +ro&le"# za evoluciju.
Jajde da pro!a$o "a ne#i$ drugi$. a pogleda$o jedan "avre$eni pri$er kata"trofe. Hdve&2u va" u
#uvene oka$enjene &u$e u parku Jelou"ton u /jedinjeni$ rava$a. Hva drveta "toje u"pravno1 ona
"u oka$enjena. -deja je da "u oni tu $orali ra"ti. 0alazite K> "lojeva oka$enjenih &u$a jedan iznad
drugog. Ako "u ova drveta tako u"pravna1 zna#i da "u ta$o ra"la. - ako pogledate njihove godove neka
"u K>> godina "tara. @na#i da je "vaki od tih "lojeva $orao ra"ti nekoliko "totina godina. -deja je
"lede2aD &u$a je ra"la1 de"ila "e vulkan"ka erupcija1 ona je zatrpala &u$u1 a zati$ opet erupcija koja
zatrpava novu &u$u. 0ova &u$a je ra"la... i tako K> puta. A to !i trailo "totine hiljada godina. - na&a
teorija o jedno$ op&te$ potopu !i ne"tala. 4 "tariji$ ud!enici$a teorija o "tvaranju je i"$evana z!og
ovakvih #injenica. La drveta ta$o po"toje i ona "u u"pravna. A da li "u ona ta$o ra"laA Jajde da "e jo&
$alo popne$o uz planinu i pogleda$o. Cvo jedno koje "e protee kroz vi&e od jednog "loja. Po"toji jo&
ne&to zani$ljivo u "vi$ ti$ drveti$aD ne$aju korenje1 ne$aju koru i ne$aju grane. a je &u$a zatrpana
pepelo$1 zar ta$o ne !i o"tali i koreniA Ali1 koreni nedo"taju. 0i"u "va u"pravna1 neka "u poloena a
"va "u u i"to$ "$eru 3 kao dino"auru"i koji lee u i"to$ "$eru. - "vaki "loj lei u odre6eno$ pravcu. 4
"ada&nji$ &u$a$a ne$a takve pro"torne orijentacije. ;ora da je ne&to drugo !ilo u pitanju. Ako "vi lee
u i"to$ "$eru #ak i ona koja "u u"pravna na neki na#in "u u to$ "$eru u ko$e "u i ova poloena.
0e$aju koru1 ne$aju grane niti korenje. @ati$ nalazi$o &u$"ke podove. Ako "e pojavi vulkan"ka
erupcija i prekrije &u$"ko tlo onda $ora po"tojati taj "loj &u$"kog tla. Hni nalaze takve "lojeve1 ali oni "u
&iroki "a$o jednu &aku. Ako ih odne"e$o u la!oratoriju1 vidi$o da "u oni "ortirani kao &to !i "e taloili u
vodi.
Pove&2u va" na vulkan"ku planinu /veta Jelena. Pogledaj$o planinu pre '(+>*te kada je eruptirala.
Prelepe &u$e i jezera i veliki gle#er na vrhu pre erupcije. 0e znaju "vi da "u !ile dve erupcije. Po"toji
jezero koje "e zove /pirit. 0akon prve erupcije koja "e dogodila u $artu '(+> "a$o "e gle#er otopio i
voda je potekla "everno$ "trano$ ove planine. Hna je u"koro izazvala veliku poplavu i $ogli "te da
vidite drveta koja "u otkinuta. Pogledajte1 !alvani ne$aju ni grana ni korena. 4"koro je "ve !ilo
prekriveno !lato$. ;e"ec dana ka"nije planina je ponovo eruptirala. Jajde da prvo vidi$o rezultate prve
erupcijeD Po"toje pojedina#na drveta koja "u otkinuta u toj poplavi i vidi$o ih kako lee. %ta viditeA
0e$aju grane1 otkinuti "u koreni i ne$aju koru. A orijenti"ani "u u ono$ pravcu kako je tekao tok
poplave. @a&to ne$aju granje i koruA Vidite jedno udu!ljenje. ok "e !alvani kotrljaju u vodi1 njihovo "e
granje pokida. - kako "e jedan o drugog taru1 "kine i$ "e kora. A onda "lede2eg $e"eca "e de"i nova
erupcija. Lo "u najve2i pokreti ze$lje ikad zapi"ani od "trane ljud"kih !i2a. Bela tre2ina vrha planine je
"kliznula dole. - to je !ila ta ogro$na ek"plozija. /ila ove ek"plozije je !ila =>> puta ja#a nego !o$!a
koja je !a#ena na Jiro&i$u. e"ila "e ogro$na pe#urka di$a i &u$e je ne"talo. Ka$ioni i auto$o!ili koji
"u !ili hiljada$a kilo$etara daleko !ili "u zatrpani. Po"toji jedno od jezera koje je po"tojalo "a &u$o$
pre erupcije 3 a nakon erupcije ovo jezero je ne"talo. /vo !lato i $aterijal "u pali u jezero. Vidi$o jedan
krater i tu ljud"ku figuru kao reper. Lu vidi$o i ogro$an kanjon koji je pro"e#en u "a$o nekoliko "ekundi
jer ova ogro$na koli#ina $aterijala koja je pala u jezero je izazvala ogro$ne cuna$i*tala"e. - kako "e
pra&ina taloila for$irali "u "e "lojevi za koje nau#nici kau da i$ tre!a $ilioni godina. /va drveta koja
"u !ila pokidana "u "e zajedno for$irala na pov&ini vode u novofor$irani$ jezeri$a. ;oe "e videti da
"u vrlo !rzo drveta po#ela da plutaju u vertikalno$ ploloaju. Eonioci "u oti&li ta$o i na dnu jezera na&li
"u ogro$nu koli#inu kore. A neka lei&ta uglja dana" "e ne "a"toje ni od #ega drugog o"i$ od kore
drveta koja je ko$pri$irana. 0au#nici "u eleli da "aznaju koliko je tu "ta!ala !ilo i upotre!ili "u "onar
gde je "vaka linija pred"tavljala jedno vertikalno drvo. Prona&li "u (>.>>> u"pravnih drveta u to$ jezeru.
a je nai&ao drugi tok !lata1 ova drveta !ila !i zatrpana vertikalno.
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA EVO-./I0A I ARHEO-O1I0A
a "e vrati$o ovi$ na&i$ oka$enjeni$ &u$a$a u Jelou"tonu. 4 "vi$ ovi$ &u$a$a vidi$o da "u neka
drveta horizontalna a neka vertikalna. 0i jedno "ta!lo ne$a koru niti grane. A neka od njih "e pro"tiru
kroz vi&e pretpo"tavljenih vre$en"kih "lojeva. 0au#nici "u hteli da znaju koliko godina je !ilo potre!no
da "e ovakva jedna for$acija for$ira.
Pretpo"tavljali "u da je "vaki od ovih "lojeva pojedina#na erupcija. Prvi pro!le$ je da je vulkan"ka
$aterija1 koja "e naziva !rek"ija1 for$irana pod vodo$. A "lede2i pro!le$ je da ovde i$a$o K> "lojeva1
ali kad analizirate he$ij"ki "a"tav "vakoga1 $ogu da prona6u "a$o #etiri kategorije. Vidite1 kad vulkan
"kuplja $ag$u1 $oe nekoliko puta da eruptira dok "e ta $ag$a ne potro&i. - onda tre!a da pro6u
godine dok "e ne for$ira nova $ag$a. ;ag$a koja izlazi u jedno$ eruptivno$ ciklu"u i$a i"ti he$ij"ki
"a"tav1 a ka"nije $ag$e i$a2e razli#it he$ij"kih "a"tav. Kada "u analizirali ove oka$enjene &u$e
prona&li "u "a$o #etiri tipa he$ij"kog "a"tava. - nije jedan na dnu1 pa zati$ da "e for$irao drugi1 pa
tre2i1 pa #etvrti1 ve2 "u ovi "lojevi !ili po$e&ani. Vrlo z!unjuju2e7 0a&li "u #etiri pukotine u ze$lji.
@a$i"lite1 "ve je pod vodo$ i jedan vulkan eruptira. - tok krene u jedno$ "$eru. - "ad i$a$o $ilione
drveta koja plutaju koja "e dole kon"tantno taloe1 pa "u neka zakopana jedna u"pravno1 druga
horizontalno. Hnda eruptira drugi vulkan i te#e u drugo$ "$eru. @ati$ eruptira drugi1 pa te#e u drugo$
"$eru. - !udu2i da "vi i$aju identi#an he$ij"ki "a"tav1 "ve erupcije "u $orale da "e dogode u toku tri
$e"eca jer "u na Javaji$a otkrili da1 ukoliko "e erupcije razlikuju vre$en"ki vi&e od tri $e"eca1 he$ij"ki
"a"tav $ag$e je razli#it. Koliko "$o rekli ju#e da je trajao potop po Fi!lijiA Pet $e"eci. Vi&e nego
dovoljno vre$ena tako da "ve oka$enjene &u$e na "vetu pokazuju "li#no"ti.
Po"toji zani$ljiva !iljka velvicija koja ra"te na oka$enjeno$ drvetu. a kae$o ne&to o toj !iljciD Lo je
naj"tarija !iljka na ze$lji zajedno "a crveni$ drveto$ (to je jedna vr"ta kedra i i$a "pecifi#nu koru koja
ne $oe da gori). Vidi$o prvu generaciju ovih drveta. 0e$a nekih dokaza da je !ila neka druga
generacija ovih drveta koja !i tu ra"la. -$a$ nekoliko pitanja za va". 0aj"tariji ivi organiz$i dana" "u
velvecija i ova vr"ta kedra 3 "tari oko K*= hiljada godina. 0a naj"tarijoj reci na na&oj planeti 0ilu1 ukoliko
elite da izgradite !ranu1 ne2ete $o2i jer 0il dono"i nano"1 tako da !i "e !rana napunila toko$ godina.
,odina$a "u prou#avali koliko godi&nje nano"a done"e 0il pre nego &to "u izgradili !ranu. Lo je kori"na
infor$acija jer ako zna$o koliko nano"a dono"i godi&nje i zna$o koliko nano"a i$a$o u elti i koliko
nano"a i$a$o u ;editeranu1 onda je $ogu2e izra#unati koliko je 0il dugo tekao. -z$e6u #etiri i pet
hiljada godina. Koliko dugo je tekao ;i"i"ipi u ;i"urijuA 4 o!a "lu#aja ne$a odno&enja nano"a. -z$e6u
#etiri i pet hiljada godina. Eeka Po koja izaziva pro!le$e u Veneciji1 dve do tri hiljade godina. 0e po"toji
reka koja je tekla due od #etiri do pet hiljada godina. 0e po"toji !iljka na planeti koja je "tarija od toga.
;oje pitanje za va" ve#era" gla"iD Ako "ve #injenice govore u prilog "uprotno ono$e &to zahteva teorija
evolucije1 za&to ne $oete da verujete u izve&taj o "tvaranju1 ukoliko to eliteA @apravo1 "ve #injenice i
dokazi "e "avr&eno uklapaju u kata"trofi#ki $odel potopa. Ako iza!erete da verujete1 ne po"toji razlog
da "e "tidite. Pita2ete $eD 8A &ta da kae$o o ledeni$ do!i$aA A &ta da kae$o o veliki$ $a$uti$a
koje nalzi$o u /i!iru. A &ta o po$aku kontinenataA A &ta 2e$o "a evolucijo$ #ovekaA C1 "utra uve#e
2e$o raz$atrati ove te$e.
Pitanja i od&ovori -utora%.
'. -$a$ nizak krvni priti"ak. Ponekad +>QK>. %ta da radi$A
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA EVO-./I0A I ARHEO-O1I0A
HdgovorD 0aj!olji lek za nizak priri"ak je ve!anje. 9ivot nije "a$o jedenje i pijenje. Potre!an va$ je
od$or1 tre!aju va$ ve!anje1 do!ra voda1 "un#eva "vetlo"t * "vi ovi faktori.
G. ;i&ljenje profe"ora o "oja*lecitinu i o $altek"u.
HdgovorD /oja*lecitin je prirodni e$ulgator u "ojino$ zrnu. Folje je kori"titi "oja*lecitin nego ulja. /a
$altek"o$ ne $oete pogre&iti i ne$a pro!le$a da ih kori"tite zajedno. .ecitin izdvojen po "e!i je
rafini"ana "up"tanca tako da nije prirodno da "e puniti veliki$ koli#ina$a rafini"anih e$ulgatora. /tari
ok"io$ da je naj!olji lecitin onaj koji je u zrnu "oje ili drugih $ahunarki.
<. 0e&to o alga$a i preparati$a od algi.
HdgovorDAlge "u !iljni $aterijal !ogat vita$ini$a1 $inerali$a i fitohe$ij"ki$ "up"tanca$a. 0e vidi$ da
je pro!le$ da ih kori"tite kao dodatak u "vojoj i"hrani ako elite.
K. %ta $i"lite o $ahunarka$a (o pa"ulju) protiv dija!ete"a. %ta ina#e preporu#ujete protiv dija!ete"aA
HdgovorD 0e $ogu re2i da je pa"ulj lek protiv dija!ete"a1 ali zdrav ivotni "til koji uklju#uje pa"ulj
u"porava dija!ete". Po"toje dve vrlo vane "tvari ako !olujete od dija!ete"a * govori$o o dija!ete"u tipa
G jer jedino kod njega $oete ne&to da pro$enite. @drav ivot koji i"klju#uje $a"no2e u ek"trahovanoj
for$i1 vegan"ki na#in ivota zajedno "a ve!anje$ * pokazalo "e da "ve ovo "kida ljude od zavi"no"ti od
in"ulina i o"talih lekova u +?M "lu#ajeva. 0eke klinike kori"te ovaj $etod.
=. a li je !olje piti "talno $ineralnu vodu ili i"filtriranu vodu "a #e"$eA %ta $i"lite o negativnoj
jonizovanoj vodi i o energizovanoj vodiA
HdgovorD Voda je po"tala nauka u po"lednje vre$e. A u "tara vre$ena1 voda je !ila voda. ana" kau
da $orate da pijete vodu iz arter&kog !unara jer je ona negativno jonizovana i z!og kri"talne "trukture
$olekula vode i tada je ona naj!olja za kori&2enje po !iolo&ki "i"te$. Po"toje nau#nici koji tvrde da je
tada voda i"te "trukture kao &to "e nalazi u 2eliji koja pri$a "voju "trukturu od proteina i od o"talih
"truktura u 2eliji. 0egativno joniziovana voda je popularna1 a popularna je i voda koja je protekla preko
kri"tala1 ali vi ovo vrlo lako $oete izokrenuti u ezoteri#nu nauku ako tako elite. 0i do!ro profiltrirana
voda $oda nije naj!olja "tvar na "vetu.
?. a li je zdrav piv"ki kva"acA
HdgovorD Kva"ac je do!ar ukoliko je $rtav. 0e elite da u "voj organiza$ une"ete iv kva"ac jer 2e va"
on li&avati va&ih ve2 po"toje2ih vita$ina. A u$rtvljeni kva"ac va$a predaje "voje vita$ine. Piv"ki kva"ac
je ve2 u$rtvljeni kva"ac1 i to onda nije pro!le$. Fogat je vita$ini$a F grupe. -$ate kva"ce u hrani koji
"u ve2 u$rtvljeni i oni "e kori"te nekad da !i po!olj&ali uku" hrani. 0eki od ovih kva"aca koji "e dodaju
hrani "e gaje na podlozi koja je !ogata vita$ini$a F 'G pa "u i "a$i kva"ci !ogati vita$ino$ F 'G iako
"a$ kva"ac nije izvor vita$ina F 'G. Ako kori"tite ivi kva"ac1 kao onaj koji "e kori"ti u pekar"koj
indu"triji1 potrudite "e da cela vekna koju pravite ti$ kva"ce$ !ude do!ro pe#ena i da je te$peratura
takva da toplota do"pe i do unutra&njo"ti tako da "e u$rtvi ovaj kva"ac1 i zato "u $ale vekne !olje od
velikih.
). 0europate. a li je $ogu2e "$anjiti tego!e rei$o$ i"hraneA
HdgovorD a1 $ogu2e je. Po"toje ljudi koji o"e2aju izve"ne tego!e kad "e $enja vazdu&ni priti"ak ili
$eterolo&ki u"lovi i to je "a$o oteavanje ve2 nekih po"toje2ih "tanja kao &to "u !ol u zglo!ovi$a. Ali1
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA EVO-./I0A I ARHEO-O1I0A
to je kao prvo rezultat ki"ele "redine koju "te ve2 "tvorili u organiz$u. /tvaranje !azne "redine1 &to zna#i
eli$ini"anje ivotinj"ke i"hrane i uno&enje dovoljne koli#ine vo2a i povr2a u va&oj i"hrani1 po$o2i 2e da
"e ovi "i$pto$i u!lae1 i onda ni vre$e ne2e onda uticati tako "tra&no.
+. Va&e $i&ljenje o !iljni$ hidrogenizovani$ $a"no2a$a1 reci$o u $argarinu.
HdgovorD Jidrogenizovane !iljne $a"no2e i $argarin "u do!ri kao $a&in"ko ulje ili $ogu "luiti da
pod$aete va&e cipele1 ali oni ni"u hrana. -ako "u do!ri za indu"triju i oni iz indu"trije ih vole1 !akterije
ne $ogu da ih kori"te. A !ekterije i$aju i"te lipaze kao &to ih i vi i$ate1 &to zna#i da ih ni vi ne $oete
i"kori"titi. akle1 do!ri "u za indi"triju1 ali "u lo&i za ljud"ku upotre!u.
(. 4 kojoj $eri i"pitivanja na ivotinaj$aD $aj$uni$a1 pacovi$a1 $ogu !iti validna za dono&enje
zaklju#aka o &tetno"ti uno&enja $leka za ljud"ki organiza$A
HdgovorD Fiziologija je fiziologija. Lo zna#i da fiziologija pacova kori"ti i"te $ehaniz$e koje kori"ti$o vi i
ja. Hno &to ta$o prona6e$o $oe u vi"okoj $eri !iti pri$enjeno i na ljud"ki organiza$. Po"toje razlike
u u !rzini razvi2a na" i pacova1 reci$o1 tako da ne $oete re2i da 2e "e ne&to i"to$ !rzino$ doga6ati
kod pacova i kod ljud"kih organiza$a. Ali1 princip o"taje i"ti. @nate &ta $e uvek za#u6ujeA Kad po"toji
neki lek koji tre!a da "e te"tira1 onda "u ljudi zadovoljni ako "e pri$eni na pacovu pre nego &to "e
pri$eni na #oveka. Ali kad tre!a da "e pro$eni "til ivota1 onda1 ako "e to de&avalo kod pacova1 onda to
ne$a veze. Fiziologija je i"ta. @apravo1 fiziologija $eta!oliz$a kalciju$a kod pa"a i #oveka funkcioni&e
na i"ti na#in. 9ivotinj"ki proteini "u jednako kalciureti#ni kod pa"a kao i kod #oveka jer je fiziolo&ki
$ehaniza$ neutralizacije i"ti. Kod pa"a "e kukovi "a$o iz$e&taju kako "tare1 a kod ljudi1 kukovi "e
lo$e.
'>. %ta preporu#ujete o!oleli$a od a"t$e1 pogotovo "tariji$ o"o!a$a i kada "e prvi pozitivni efekti te
terapije $ogu videtiA
HdgovorD @a a"$ati#ne pacijente pravilo !r. ' jeD iz!egavajte $le#ne proizvode jer je $leko ono koje
"tvara "luz i alergeni#no je. Po"toji go$ila "tru#nih #a"opi"a koji o!ja&njavaju odno" $le#nih proizvoda i
a"t$e. Pravilo !r. GD ne$ojte kori"titi konzervan"e u i"hrani1 a pogotovo one koji i$aju u "e!i "u$por.
Lakvi "e konzervan"i kori"te u "okovi$a kao npr. u "okovi$a od gro6a i za "uvo vo2e. Hni izazivaju
a"t$u. 0eke !oje tako6e to #ine. -"to i neki poleni izazivaju a"t$u. Kod nekih 2e "e rezultati pokazati
od$ah1 kod nekih kroz tri $e"eca1 kod nekih kroz &e"t1 ali u "vako$ "lu#aju1 ovo deluje.
''. a li i kako "e $oe eli$ini"ati celulitA
HdgovorD Belulit 2e ne"tati ukoliko pre"tanete da ga dodajete. Belulit "u aku$ulirani tok"ini u vezivno$
tkivu tela i "toga on $enja o!lik. Va&e telo "talno iz!acuje $aterijale1 #ak i cele 2elije i $a"no2e koje ne
$oe da upotre!i. Ako kori"tite zdravu hranu1 va&e telo 2e "e na kraju iz!oriti "a ti$1 naravno1 ukoliko
pri$enjujete i ve!anje. @drav ivotni "til1 ve!enje 3 ne"ta2e celulit
'G. Kalciju$ panga$at ili F '=. Koliko je potre!an za i"hranu i gde ga i$aA
HdgovorD 0e $ogu da va$ kae$ u kojoj "e hrani "adri ovaj vita$in1 ali !udu2i da "pada u F grupu on
"e nalazi u "vi$ $ahunarka$a i u "vi$ "e$enka$a. Potre!ne koli#ine !i tre!alo da "u $ale.
;ahunarke i zrna"ta hrana.
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA EVO-./I0A I ARHEO-O1I0A
'<. a li va$ je poznato jedinjenje di$etil a$inoetanolA Kori"tio "a$ ga kao ve&ta#ki "uple$ent jedan
$e"ec. -$ao "a$ !olju koncentraciju1 pove2anu !udno"t1 ali nije "$anjio ne"anicu.
HdgovorD Hno &to "e ovako naziva #ini $e nervozni$. Ako razdvojite $etanol1 a to je ne&to &to "e
de&ava i "a "parta$o$ gde i$ate a"partin"ku i gluta$in"ku ki"elinu oni po$au u proizvodnji $etanola
u organiz$u. Po"tao je trend da "e u organiza$ uno"e pojedina#ne a$inoki"eline. /$atralo "e da
$oete po!olj&ati "voju i"hranu izdvajanje$ a$inoki"elina. Ja !ih to iz!egao po "vaku cenu1 jer nije
prirodno uno"iti pojedina#no a$inoki"eline u "voj "i"te$. Velike koli#ine pojedina#ne a$inoki"eline
$oe uticati na funkciju $ozga. 5injenica da je ovo jedinjenje izazvalo ne"anicu ve2 govori da je uno"
ovoga i$ao upliva na funkciju $ozga. Ja to nikako ne !ih kori"tio.
'K. Kako "$r&ati G> kgA Kako zna#ajno do!iti na tele"noj teiniA
HdgovorD Po"toji pu!likacija nutrioni"ti#kog centra Ke$!rid univerziteta koja po"tavlja pitanje1 da li "u
"ve kalorije jednake. Hdgovor je !io da ni"u. Hno &to va" #ini gojazni$a vi&e nego i&ta drugo je"te
$a"no2a u i"hrani jer je $a"no2a po"lednja koju 2ete upotre!iti u "vo$ $eta!oliz$u. a !i"te gu!ili na
teini1 $orate da naterate telo da kori"ti "op"tvenu aku$uliranu $a"no2u. Lo zna#i da ga $orate li&iti
$a"no2e u i"hrani. .judi naj#e&2e "$anjuju uno" ugljenih hidrata "$atraju2i da "u oni ti koji va" #ine
gojazni$a. Ali1 ugljeni hidrati "u hrana koju va&e telo najvi&e voli da kori"ti. akle1 odgovor je
jedno"tavanD "$anjite uno" $a"no2a. Pogledajte &ta i$ate u "voji$ na$azi$a koji "tavljate na hle!1
gledajte kako "pre$ate hranu i iz!acite $a"no2u u "vi$ o!lici$a. - jedite doru#ak7 .judi koji i$aju
"klono"t da !udu $r&avi trae vi&e $a"no2e u i"hrani. Hni $ogu kori"titi "ve vr"te ora&a"tih plodova za
"voje na$aze. o!ra ve"t je da ne $orate da "e izgladnjujete da !i"te gu!ili na teini. /a$o vodite
ra#una &ta uno"ite.
'=. a li je kori"no preventivno uzi$ati a"pirin ili >1' gra$ acetil"alicalne ki"elineA
HdgovorD A"pirin "e kori"ti za razre6ivanje krvi. Ako kori"tite previ&e a"pirina1 $oete previ&e razrediti
krv. Li$e "e izlaete ve2e$ riziku od &loga i tro$!oze i u to$ "$i"lu kori&2enje a"pirina nije tako do!ra
"tvar. A ako va$ "e ikada krv zgu&njava i $orate da preduz$ete ne&to po to$ pitanju u $edicin"ko$
"$i"lu1 jer neki ljudi npr i$aju ve&ta#ke "r#ane zali"ke i $oraju da #uvaju krv razre6eno$1 onda kori"te
lekove kao &to je vofarin. Lo nije !a& naj!olja "tvar jer je ta "up"tanca "li#na otrovu za pacove1 ali ne
uzi$ate te "up"tance toliko da !i"te do!ili unutra&nje krvarenje. Po"toje i prirodni proizvodi koje $oete
da kori"tite da po"tignete "li#an efekatD reci$o vr!ova kora.
'?. /ve "tvari koje "te izneli "ino2 zvu#ale "u veo$a logi#no. ;e6uti$1 ako "u i"tinite1 zar ne !i"te
tre!alo da i$ate o!i$niju po$o2 od nau#ne zajednice u ovoj o!la"tiA 0e$ogu2e je da "u "vi toliko
tvrdoglavi7 %ta nau#na zajednica $i"li o ideji !rze erozije poplavo$A
HdgovorD -$a$ novo"ti za va". Po"toji $nogo nau#nika koji "lede ovaj alternativni pogled na po"tanje
iako $nogi od njih to nevoljno priznaju. 0a jedno$ predavanju u Au"traliji jedan iritirani nau#nik je u"tao
i rekaoD 80iko ko i$a doktorat ne !i poverovo u to ili podravao ovu vr"tu tvrdnji7: Po"tavio je jedan
izazov govorniku i rekaoD 8ajte $i i$e "a$o jednog #oveka koji i$a doktorat "a univerziteta koji
verujete u to i onda $ogu da va" "lu&a$7:. Eekao "a$D 80e2u va$ dati "a$o jednog1 da2u va$ =>1 ili
$oda elite '>>A: ,o"podin "e jo& vi&e razljutio i rekaoD 80ikada ne2ete prona2i takve7: Po&ao da
trai takve i prona&ao je na "vi$ vrhun"ki$ "vet"ki$ univerziteti$a ljude "a doktorati$a1 od Ke$!rida
preko Hk"forda1 Jarvarda i o"talih1 na "totine i po#eo je da "tvara knjigu koju je nazvao 8@a &e"t dana
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA EVO-./I0A I ARHEO-O1I0A
za&to => nau#nika veruje u "tvaranjeA:. Kori"tio je "a$o pede"etoricu jer !i knjiga po"tala prevelika.
;oete je prona2i na initernetu SSS.a$azon.co$ "a i"toi$eni$ nazivo$.
Nove tajne u fo$ilni !a'i$ia
/ino2 "$o govorili o fo"ili$a i o geolo&ko$ "tu!u. /tigli "$o do dino"auru"a1 ali ni"$o govorili o
"i"ari$a. /i"ari "e nalaze uglavno$ u gornje$ delu geolo&kog "tu!a. -z$e6u dva "loja 3 $ezozoj"kog i
kenozoj"kog po"toji "loj koji "e naziva kreda. Hvo je zani$ljiv "loj1 jer kreda "e "a"toji od vrlo zani$ljivih
"tvari. Lu i$a$o i !elu "tenu dovera1 to je jedan od najde!ljih "lojeva na planeti. @ani$ljiva "tvar o ovo$
"loju je da je univerzalan i da "e pro"tee od kontinenta do kontinenta. 4 neki$ predeli$a je vrlo de!eo1
u drugi$ je tanak1 &to zna#i da je cela planeta $orala !iti pod vodo$. Hvi "lojevi "e "a"toje od $alih
oklopa algi a i$a$o i oklope fora$inifera1 to "u jedno2elij"ki $or"ki organiz$i. @ani$ljivo je da "e dana"
ni&ta "li#no ne de&ava1 kao &to je for$iranje ovakvih "lojeva jer "u okeani jako du!oki a kada alge ili
fora$inifere iz gornjih "lojeva u$iru1 oni "e taloe u okeanu1 ali pre nego &to do"peju do dna1 ove
$aju&ne &koljkice "e ve2 ra"tvore. Ali na /rednjeatlan"ko$ gre!enu i$a vi"okih podvodnih planina1 i
ako ta$o ronite vide2ete da "u vrhovi tih podvodnih planina !eli kao da "u pokriveni "nego$. Lo je zato
&to "e lju&ture ni"u ra"tvorile pre nego &to "u do"pele do dna1 pa tako lee na vrhu ovih podvodnih
planina. 4a+rao, "o'e"o da +o%e"o ku)#, jer kad s"o oo rekl#, $ar#l# s"o sa eolu2#ono"
teor#jo"33. Jer ako po"toji univerzalni "loj krede koji "e protee po "vi$ kontinenti$a i lee na "vakoj
"teni u kontinentu1 to zna#i da je "ve !ilo pod vodo$ u i"to vre$e i to za!ija no u evolucionu teoriju. Ali1
hajde da !ude$o fini i da ipak na"tavio. Kada "e "ve ovo nataloilo1 "tvorilo je prili#no de!ele "lojeve. A
ljudi $i"le da "u potre!ni $ilioni godina da "e ovi "lojevi for$iraju.
Pogledajte koralna o"trva. Fudu2i da korali ra"tu vrlo "poro1 ti korali "u $orali ra"ti hiljada$a i
de"etina$a hiljada godina da !i izra"li do veli#ine o"trva. Ali1 "a dana&nji$ znanje$ o cvetanju algi1
cvetanju $ora z!og pore$e2ene ekolo&ke ravnotee1 zna$o da #ak i de!ljina de!elih "tena krede u
doveru $oe da na"tane za G>>*<>> godina1 a tako6e i korali. 0aj!olje ra"tu ukoliko ni"u "uvi&e !lizu
povr&ine i !lje&tavog "un#evog "jaja. Ali1 tako6e1 ne ra"tu ni !ez pri"u"tva "vetla. /ad i$a$o pro!le$D
ako odete na Pacifik1 ta$o po"toji o"trvo 0ovi -tak. -$a '=>> $ od vrha do dna ovog o"trva1 i to je
koralno o"trvo. PitanjeD da li je ra"lo od dna ka vrhuA 0e$ogu2e1 jer korali ne ra"tu na du!ini ve2oj od =>
"topa. Po"toji "a$o jedno re&enje. ;ora da je okean"ko dno !ilo !lie povr&ini. - kako "e okean"ko dno
polako "pu&talo1 !rzina njenog "pu&tanja nije $ogla !iti ve2a nego &to je !rzina ra"ta korala. 4 o"tali$
delovi$a Pacifika i$ate $rtva koral"ka o"trva koja "u fo"ilna koralna o"trva. - ona "u $orala !iti negde
pri povr&ini vode1 jer u "uprotno$ ne !i $ogla da ra"tu. ;ora da "e ovo dno "pu&talo <?
pre!rzo tako da korali ni"u $ogli da na"tave da ra"tu jer "u ve2 !ili i"pod nivoa gde i$a dovoljno
"vetlo"ti. Hvo na$ govori da okeani ni"u $ogli da !udu tako du!oki u pro&lo"ti i da "e dno1 zapravo1
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA EVO-./I0A I ARHEO-O1I0A
"pu"tilo. 5ak i ovo o"trvo koje je de!elo '=>> $ "a "ada&njo$ !rzino$ ra"ta korala $oglo je na"tati za
"vega '>>> godina. 0i"u i$ potre!ni $ilioni godina za na"tanak.
Cvo zani$ljive pri#eD -$a$o dva planin"ka lanca u /jedinjeni$ rava$a. Jedan je ;edve6i zu!1 a
drugi je Veliki rog. Vidi$o njihivu liniju ra"eda. A u dolini iz$e6u njih i$a$o "lojeve geolo&kog "tu!a.
H#igledno da "u o!e planine $orale !iti izdignute. Jedna "e vrlo !rzo izdigla i napravila liniju ra"eda.
Prvo1 pre nego &to "u te planine !ile ta$o1 dok "$o i$ali ravno okean"ko dno ili ravne "lojeve1 za$i"lite
da "u ove linije planine na nivou donje linije. @a$i"lite da "u ravna linija. /ve je u jedno$ "loju. 4 ovi$
"lojevi$a i$a$o zatrpane "ve fo"ile o koji$a "$o "ino2 govorili. Hvo "u i"ti "lojevi koje $oete videti u
,rand kanjonu. /ad1 ako !i voda "ve prekrivala1 &ta !i !ilo u vodiA /ve &to pluta. ;oete na2i i ptice i
"i"are koje plutaju. Hni "e naduvaju i $ogu da plutaju. ;oete videti i drveta koja plutaju i po"le
kata"trofe1 kao &to je $ogao !iti potop1 na&li !i"te $no&tvo $rtvih ivotinja i !iljnih o"tataka. - "ad
izdignite ove planine. Vidite1 "lojevi pri dnu "u "avijeni kao &to je "avijena planina. %ta na$ to govoriA Lo
na$ govori da "u "lojevi ve2 !ili ta$o kad "e planina uzdizala. 4 protivno$1 ne !i $ogli da "e i"krive.
akle1 !ili "u ta$o1 planina "e izdizala1 i oni "u "e "avijali uz planinu. Hva "cena na$1 tako6e1 govori da
ovi "lojevi u to vre$e $ora da "u !ili $ekani1 tako da "e ni"u prelo$ili. Lo je logi#no1 zar neA Ali1
pogledajte1 tu po"toji jo& jedan1 kenozoj"ki "loj koji je $la6i "loj. A iz$e6u ta dva "loja i$ate kredu1
naravno1 &to pokazuje da "u ova dva "loja !ila pod vodo$. A zeleni "lojevi ni"u "avijeni. Lo na$ govori
da oni ni"u !ili ta$o u vre$e kada "e planina izdizala. ;ora da "u "e pojavili po"le izdizanja planine.
Ako "u ovi crveni "lojevi !ili ta$o kada "e planina izdizala1 gde "u oni "adaA akle1 ti "lojevi "u "prani "a
vrha. Voda je kuljala i "ve zatrpavala zajedno "a !lato$. -$a$o ovde i jedno !rdo koje je o"tatak onoga
&to je !ilo na vrhu1 jer "e ovo !rdo na vrhu "a"toji od i"tog $aterijala koao i ovo dole.
Hvo je vrlo lako o!ja"niti kata"trofi#ki$ $odelo$ potopa. Pre nego &to "u planine po"tojale ovi "lojevi "u
"ve ovo prekrili1 zati$ "u "e planine uzdigle1 "ve je !ilo "prano zakopavaju2i "ve &to je plutalo na vodi1
ali pre nego &to je "ve !ilo "prano vode je ve2 ne"talo1 tako da i$a$o o"tatke. Ali1 nauka ne prihvata
ovu teoriju !rzog na"tanka jer "tavlja $ilione godina u "ve ovo. Pro!le$ je onda o!ja"niti kako "u "e ovi
"lojevi i"krivili ukoliko "u te "tene !ile #vr"te u to$ periodu. A jako te&ko $ogu i da o!ja"ne pri"u"tvo
ovog !rda na vrhu planine. @a njih1 to nije o"tatak onog &to je tu pre !ilo1 nego je tu nekako $oralo da
na"tane. @a o!ja&njavanje ovoga oni tu kori"te "ilu guranja. - pro"to ovo !rdo na vrhu planine $oralo je
!iti 8odgurano: gore '>.>>> "topa pre nego &to je to !rdo na vrhu planine po"talo. Cvo1 vidi$o ga1 "edi
na preka$!riju$"ki$ "tena$a1 ne izgleda kao da je ikad !ilo 8gurano:1 ne$a nikakvih tragova
u"pinjanja 8guranje$: zato nau#nike iritira ovo !rdo. Hno je paleolit"kog ili $ezozoit"kog porekla jer
i$a ri!e kao fo"ile. Ali1 "etite "e da "a$ rekao da !i "ve ivotinje koje "u plutale !ile zatrpane. 4zgred
da va$ kae$1 planina do!ija i$e po &iljku koji izgleda kao $edve6i zu!. Ako "e "etite onih zelenih
"lojeva iz $ezozoika1 nalazite jo& ne&to &to je zai"ta zani$ljivo. Puni "u ivotinj"kih ko"tiju. 4 neki$
podru#ji$a ko"ti "u izlo$ljene1 a u drugi$ delovi$a "veta gde je "loj krede tanji1 ko"ti ni"u toliko
izlo$ljene. %ta "e tu de"iloA a li $i"lite da je $ogu2e da "e u neki$ delovi$a "veta kontinent uzdigao
do"ta ranije i da "u njegovi "i"ari !ili zatrpani i oni "u u $a"ovni$ gro!nica$a1 a u drugi$ podru#ji$a
gde je !ilo potre!no vi&e vre$ena da te ivotinje i"trunu1 i$a$o izlo$ljene ko"ti "i"ara. 0a drugo$
$e"tu i$a$o cele ko"ti. 0a &ta va$ to li#iA /lu#ajna fo"ilizacija toko$ $ilion godina ili va$ to li#i na
$a"ovnu gro!nicuA
Vodi$ va" u Fritan"ki $uzej prirodne i"torije u .ondonu. La$o vidite jedan fo"il. ;nogi$a "e on "vi6a.
a vidi$o &ta "u evolucioni"ti "a$i napi"ali ("vi oni koji rade u $uzeju "u evolucioni"ti)D gro!lje "i"ara1
fo"iliziovani o"taci antilope1 gazele1 konja1 $e"odera1 "vi "u "a#uvani u jednoj gro$adi. Fo"ili "u !ili
okrueni o"taci$a poplave "ugeri&u2i da "u ivotinje !ile z!ri"ane zajedno "travi#no$ poplavo$. 0e$a
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA EVO-./I0A I ARHEO-O1I0A
uticaja vre$en"kih prilika1 ni"u uni&teni erozijo$1 i vrlo $alo i$a &tete na fo"ili$a1 tako da $ora da "u
!rzo zatrpani. -$ate konja1 gazelu1 $e"odere1 "ve zajedno zatrpane. A na drugi$ $e"ti$a i$ate
tako6e $a"ivne gro!nice gde "u hiljade fo"ila zatrpani zajedno. /vakako je u pitanju kata"trofa koja "e
de"ila kao po"ledica potopa.
-$a$o poplavu u Fanglade&u. Vidite "va tele"a ivotinja kako zajedno plutaju. a "u koji$ "lu#aje$
zatrpani toko$ !lata1 i$ali !i"te "li#nu "ituaciju. 0alazite fo"ile1 !ukvalno1 hiljada ivotinja koje lee
zajedno. 0egde nalazite po "totine kitova u jednoj zajedni#koj gro!nici. 0eki "u #ak zatrpani vertikalno
prolaze2i kroz vi&e kenozoj"kih "lojeva &to pravi pro!le$ tvrdnji da "u potre!ne hiljade godina da "e
for$iraju ovi "lojevi. 0a& $odel potopa govori o tokovi$a !lata i tur!ulencija i"pod vode1 i ako pogledate
ek"ponate u Fritan"ko$ $uzeju1 nalazite fo"ile za koje pi&eD 8@akopani ivi $or"ki jeevi zajedno "a
$or"ki$ zvezda$a i $or"ki$ ljiljani$a. @akopani "u vrlo !rzo te "u i$ "e i !odlje zadrale:. 5ak ne
$ogu da kori"te kao o!ja&njenje za na"tanak ovakvih fo"ila poplave reke jer "u ovi fa"ili prona6eni u
okeanu.
akle1 i$ate veliku koli#inu #injenica koje govore u prilog kata"trofi#no$ potopu. Ako pogledate u
$or"ke fo"ile1 opet vidite da lee u jedno$ pravcu. Lo1 tako6e1 one$ogu2ava pri$enu unifor$i"ti#kog
principa koji govori da "u fo"ili na"tajali "lu#ajno1 "lu#ajni$ taloenje$1 "pori$ proce"i$a. 4 vi&i$
"lojevi$a nalazite jo& ne&to vrlo zani$ljivo * nalazite zelene li"tove. Vidite1 i oni lee u i"to$ pravcu u
koje$ je "truja tekla. 0i&ta "li#no "e ne de&ava dana". @ani$ljivo je da1 ukoliko je po"le potopa ponovo
dolazilo do uzdizanja tla1 onda !i "e$enje "e nalazilo u to$ $aterijalu. 5ak i da je !ilo godina$a u
$or"koj vodi $or"ka voda !i delovala kao neki "ilo" za "kladi&tenje1 a $ore i$a vi"oku koncentraciju
ko"$ot"kog priti"ka1 a "e$e i$a nizak ko"$ot"ki priti"ak. Lo je !ilo pro"to kao da "te ih #uvali na "uvo$
pod vodo$. - ako !i"te i$ dodali "latku vodu1 one !i po#ele da ra"tu77 akle1 koliko !i vre$ena pro&lo
pre nego &to !i "e ra"t !iljaka o!novioA
-$a$o !rilijantne ekolo&ke pri$ere u "vetu. Kla"i#an "lu#aj je planina /veta JelenaD potpuno uni&tenje
ekologije1 i za "a$o de"et godina #ak "u i drdveta po#ela da ra"tu1 trava "e o!novila1 ve2 "u ni"ki
!unovi po#eli da ra"tu. A odakle "e onda "tvaraju ovi nano"i i talozi zelenog li&2aA %ta #ini da li&2e
opada "a drve2aA Veliki vetar. -ntere"antno je da Fi!lija govori o veliko$ vetru koji je i"u&io @e$lju po"le
potopa. Ako pogleda$o "av taj $aterijal koji je plutao1 u gornji$ "lojevi$a i$a$o depozite nago$ilanih
algi koje govore da je "ve ovo !ilo veo$a vlano1 i depozite $o#varnog !ilja1 dok "e ponovo
u"po"tavljala ravnotea na ze$lji po"le potopa 1!ilo je $anjih1 lokalnih kata"trofa. a li znate da je
#a"opi" 80ature: izve"tio da je pre G.>>> god. cela Ctiopija !ila vlana jer u "lojevi$a u Ctiopiji koji "u
"tari G.>>> godina i$ate veliku koli#inu "latkovodnih fo"ilnih pueva. 0ikad va$ to ne !i palo na pa$et1
jer je "ad ta$o pu"tinja. -z fo"ila do!ija$o infor$acije i o kli$i nepo"redno po"le takve jedne kata"trofe.
Ako "u zeleni li"tovi po#eli da !ujaju od$ah nakon takve jedne kata"trofe to na$ $oe re2i ne&to o
vre$enu. 4 Cvropi "$o na&li fo"ilizovan i ivu2i pri$er leptira. 0aravno1 nauka nikada ne !i priznala da
je u pitanju i"ta vr"ta. ;ora da "u $ilioni$a godina razdvojeni. ;oete na2i i fo"il per"ij"kog gvozdenog
drveta. Fudu2i da je to1 verovatno1 trop"ko drvo1 to na$ govori da je kli$a u Cvropi $orala !iti $nogo
toplija nego &to je dana".
/i!ir $ora da je !io veo$a topao jer ta$o nalazite veliko $no&tvo faune1 uklju#uju2i i neke ivotinjice
koje kopaju. Lopla kli$a zna#i da "u i okeani $orali !iti topli. Ako "u izvori velikog !ezdana iz!ili na
povr&inu1 a neki od tih vrelih izvora dana" i$aju i do <?> "tepeni1 po vr"ta$a algi koje "u ra"le $oe$o
pretpo"taviti da je ta$o po"tojao jedan fini topli okean "a negde oko <> "tepeni.
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA EVO-./I0A I ARHEO-O1I0A
Ako je @e$lja relativno nedavno !ila prekrivena vodo$1 onda za to $ora po"tojati dokaz. Ako odete u
/aharu1 i ta$o i$a dokaza da je pre G.>>> godina ta$o !ilo do"ta vode. Ako pogleda$o ne&to &to "e
nekada zvalo jezero .ahontan1 a veliko "lano jezero je o"tatak nekada&njeg velikog jezera .ahontan1
upravo po o!odi$a jezera vidi$o da je upravo nedavno tu !ila voda. - to je !ilo pre "vega <>> godina
kada "u prvi A$erikanci po#eli da "e na"eljavaju u /jedinjeni$ rava$a. Hni "u ve"lali preko ogro$nih
jezera1 a dana" je to plodna ze$lja koja "e kori"ti za uzgajanje !iljaka. Argu$ent koji je kori&2en protiv
kratke i"torije @e$lje "u "lojevi !lata u jezeri$a koji "e zovu alfo# (A). Hni "e kori"te kao godovi drveta
za datiranje. /vake "ezone "tvara "e jedan ovakav depozit1 tako da u neki$ jezeri$a $ogu "e na2i
'>>.>>> ovakvih "lojeva. Ako kori"tite ove jezer"ke godove za datiranje "taro"ti ze$lje1 onda je teorija o
kratkoj i"toriji ko$pletno pala u vodu1 0aravno1 ukoliko ti godovi na"taju na godi&nje$ nivou.
Cvo jednog li"ta koji je zakopan u ovi$ jezer"ki$ godovi$a. /iguran "a$ da $oete "a $no$ da
iz!rojite koliko on "lojeva zahvata. 5etrde"et o"a$7 5etrde"et o"a$ godina ovaj li"t je #ekao da !ude
zatrpan. Verujete li u ovako ne&toA Lo je jedan tvrdokoran li"t. ana" ti godovi jezera na"taju "a
pojedina#ni$ doga6aji$a kao &to je oluja pra2ena ki&o$. Hni "e ne $ogu kori"titi kao dokaz za godi&nje
taloenje1 i ne $oete datirati "taro"t jezera po to$e. Ako pogledate "i"are u vi&i$ "lojevi$a1 kao &to je
reci$o "lepi $i&1 vide2ete da "u oni potpuno i"ti kao i dana&nji "i"ari. ;alo "u ve2i1 i !ilo ih je vi&e vr"ta.
0alazite no"oroge "a jedni$1 dva1 tri roga. - dana" nalazi$o i"te "a jedi$ ili dva roga. Ali te ivotinje "u
!ile krupnije. - !iljke "u !ile ve2e. -$a$o pri$er !iljaka koje ra"tu pod uticaje$ ,olf"ke "truje u %kot"koj.
Hne "u zai"ta velike jer ,olf"ka "truja #ini ovaj deo topli$. -"to tako i$a$o i dinov"ke "lonove koji "u1
zapravo1 $a$uti. @ati$ dinov"ke !izone1 ogro$ne lenjivce1 konje1 ogro$ne "a!lja"te tigrove1 a ljudi
$i"le da "u ovo neo!i#ne ivotinje koje "u ivele pre vi&e $iliona godina. @apravo1 "tavljaju ih negde K>*
K= $iliona godina unazad. ;ora da je ivotna "redina zai"ta !ila do!ra za ove "tanovnike. Koliko $i"lite
da je potre!no da !i "e jedna ivotna vr"ta "$anjilaA
Pogleda2e$o opet neke zani$ljive #lanke u #a"opi"u 80ature:D Ako uz$ete neku vr"tu ivotinja i
izolujete ih na o"trvo1 i kako populacija ra"te1 pove2ava "e njihovo $e6u"o!no tak$i#enje. Prva
adaptacija da !i "e iz!orili "a ti$ je redukcija veli#ine1 "$anjivanje. 0eke gazele $ogu "e "$anjiti za GQ<
za "a$o nekoliko generacija. akle1 ni"u potre!ni $ilioni godina za to.
4z$i$o pri$er in"ekata koji "u iveli u rodni$ godina$a i one iz ne !a& tako rodnih godina. Vide2ete
ogro$no "$anjenje veli#ine.
Pogledaj$o neke zai"ta zani$ljive fo"ile. Pogledaj$o katran1 tu $oe$o na2i neke zai"ta zani$ljive
fo"ile. Hdakle1 uop&te poti#e katranA Lo je ra"padnuta organ"ka $aterija. -$a "li#no poreklo "a nafto$.
A koliko $iliona godina je "tara naftaA @nate &ta "a$ uradioA /tao "a$ na jedno $e"to i #ekao. .judi
$ora da "u $i"lili da "a $no$ ne&to nije u redu. 5ekao "a$ i kad "e pojavio1 "likao "a$. Fotografi"ao
"a$ $ehur vazduha. Cvo1 vidi$o katran pod ze$ljo$1 a po"toji i pukotina u ze$lji1 a ga"ovi koji na"taju
ra"padnje$ organ"ke $aterije izazivaju priti"ak1 oni poti"kuju katran i onda odjedno$ iza6u. Ako i$a$
li$enku koka*kole1 ukoliko napravi$ rupu u "vojoj li$enci1 za koliko vre$ena 2e ona 8izvetriti:A 0e2e
puno vre$ena pro2i. -za6e ugljen*diok"id koji je #ini gazirano$. (0aravno1 ni u ko$ "lu#aju ne tre!a da
je pijete). Ali1 ova 8li$enka: jo& uvek "tvara $ehuri2e. akle1 pro&li "u $ilioni godina1 a ona jo& uvek
nije izvetrila. a je ova na"laga "tara $ilioni$a godina1 odavno !i taj ga" iza&ao. Ali1 da "e vrati$o pri#iD
0ai6u $a$uti i do6u do nalazi&ta katrana. Hni $i"le da je to jezero i onda zagaze u njega1 i to ih u"r#e i
ne $ogu da ga "e o"lo!ode. - "ada zapo$au kao ivotinje koje "u na "a$rti. Lo "ad privla#i
$e"odere koji do6u da "e lako najedu i oni zavr&e kao rtve1 tako da u ovi$ lei&ti$a katrana i$ate
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA EVO-./I0A I ARHEO-O1I0A
prelepo o#uvane $a$ute i zati$ ogro$ne lenjivce. Je"te li #uli za Ei#arda A#en!orouaA 4 pitanju je
"erija 89ivot na ze$lji:. Hn je veliki evolucioni"ta koji pravi e$i"ije za FFB.
Fila je nau#na izlo!a u Junoj A$erici pre nekoliko godina i nau#nici "u i&li ka far$i1 a far$er je oka#io
ogro$nu kou neke ivotinje. 0iko od tih nau#nika nije video takvu ivotinju ranije i pitali "u "e &ta je to.
Far$er i$ je rekao da je to ivotinja koju je prona&ao na far$i i da i$a jo& par tih uginulih ivotinja u
pe2ini. - poveo ih je da pogledaju i zai"ta "u te ivotinje leale ta$o. 4 pitanju je !io ogro$ni gigant"ki
lenjivac " koo$ koja je jo& uvek !ila na nji$a. Koliko $iliona godina $ogu !iti "tari ti lenjivciA Vidi$o i
gigant"kog !izona1 "a!lja"tog tigra1 ali kada va$ prikau jedan ovakav fo"il1 ne kau va$ da "u ga na&li
zajedno "a tigro$ "a $nogo $anji$ zu!i$a1 tako da va$ to pred"tavljaju kao da je u pitanju za"e!na
vr"ta. A to je1 zapravo "a$o jedan krajnji ek"tre$ jednog varijateta unutar vr"te. A evo i dinov"kog
vuka. /ve vr"te u fo"ilno$ zapi"u koje "u na$a dana" poznate po"toje1 "a$o &to "u ve2e7 A tvrdnja
koja "toji iza ovoga je"te da "u ova "tvorenja ivela K>*K= $iliona godina unazad. 0e za!oravite1 na&li
"u jednog "a koo$ u dana&nje vre$e7
H#igledno1 cela planeta !ila je topla1 ali dana" i$a$o ledene kape. Lako6e i$a$o puno leda na
Juno$ i /everno$ polu1 a i$a$o i"to tako i veo$a hladne zi$e1 tako da nikako ne $oe da !ude kao
u pro&lo"ti. 4 /i!iru vi&e ne $ogu da preivljavaju ogro$ni "lonovi. Kako "e kli$a pro$enilaA Pre koliko
vre$enaA Koliko !rzoA a li je $ogu2e da je $eteorit udario u planetuA 0a @e$lji vidi$o velike udarne
kratere kao &to je npr. veliki krater u Arizoni. 4 /i!iru nailazite i"to na kratere i oni "u $nogo ve2i od
onog u Arizoni. u cele o!ale Afrike nalazite kratere kao po"ledice udara $eteorita1 ali nigde u o"tali$
delovi$a geolo&kog "tu!a ne$a$o te o"tatke. akle1 @e$lja je !ila poga6ana. Lo $ora da je izazvalo
razdvajanje kontinenata. akle1 kontinenti "u "e razdvojili1 ra"cepili. - kao &to vidite1 deli2i "lagalice "e
jo& uvek veo$a do!ro uklapaju. A tu gde "e @e$lja ta#no razdvojila i$ate ogro$ne vulkane. -$ate ceo
vatreni pr"ten Pacifika gde vidite vulkan do vulkana * +>.>>> vulkana koji eruptiraju u i"to vre$e.
@ani$ljivo je da jedan vulkan /veta Jelena je proizveo toliko pra&ine koja je oti&la u vazduh da "e
te$peratura na celoj ze$alj"koj kugli "$anjila za ceo jedan "tepen. Jedan vulkan Krakatoa1 koji je !io
$nogo ve2i nego /veta Jelena1 "nizio je te$peraturu za cela #etiri "tepena. %ta $i"lite1 &ta !i uradili
+>.>>> aktivnih vulkanaA A "vuda du ovog vatrenog poja"a i$ate dokaze o vrlo "kori$ vulkan"ki$
erupcija$a "a $nogo vulkan"kih odaka. Ako pogledate !rzinu erozije o!ala kontinenata dana"1 a
#injenica je da "e kontinenti tako do!ro uklapaju kada !i"te ih "pojili1 govori o to$e koliko dugo je erozija
$ogla delovati a da "e oni jo& uvek uklapaju. akle1 i$ate odjedno$ zaklanjanje /unca1 relativno tople
okeane "a puno i"parenja1 i na taj na#in $oe !rzo da na"tane led. 0au#nici poku&avaju da na$ dokau
da "u ledena do!a trajala "totina$a hiljada godina i da je !ilo tri ledenih do!a. Pravi dokazi po"toje
"a$o za jedno ledeno do!a. 0a gle#eru Ataga"ka i na $nogi$ gle#er"ki$ lei&ti$a i$a$o "tu!ove koji
pokazuju gde "u gle#eri !ili i koje godine. Po to$e vide da ledeno do!a nije $oglo da traje !a& '>>.>>>
godina. ?.>>> godina $oe "ve da o!ja"ni. Pro"toD po"le velike kata"trofe 3 potopa1 "ve "e odjedno$
za$rzlo. A i$a$o dokaze i o "ila"ku i prola"ku gle#era jer i$a$o kanjone ili udu!ljenja o!lika 84:. A
i$a$o i otopljene gle#ere1 gle#er"ka jezera1 a i$a$o i "uve vodopade. ;ora da "u gle#eri nekad
!lokirali velika kopnena jezera1 i kad "u "e gle#eri otopili !re nego &to ljudi "$atraju1 ova jezera "u
provalila kroz gle#er"ku !arijeru i napravila takve for$acije. 0aravno1 evolucioni"ti nikad ne !i priznali da
"e tako ne&to de"ilo u pro&lo"ti1 jer nji$a "u tre!ali $ilioni godina1 i oni kau da "e takav doga6aj de"io
kraje$ ledenog do!a.
Po"toje ivotinje koje "u zakopane u /i!iru. @a&to "u one ta$oA 0a "everu /i!ira $ora da je !ilo $nogo
hrane #ak i u hladni$ periodi$a. Hkean je po"tao topao tako da je du o!ale o"talo dovoljno hrane za
njih. ,le#er je pro&ao kopno$ /i!ira i razdvojio populaciju $a$uta na junu i "everu. Juna populacija
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA EVO-./I0A I ARHEO-O1I0A
!i dana" !ili indij"ki "lonovi. Kada je led po#eo da "e topi po"le ovog ledenog do!a1 tada je na"tupila
kata"trofa za ove ivotinje. a li je led "lana ili "latka vodaA /latka voda. Kad "e topi i uliva u okean re6a
je nego $or"ka voda1 tako da lei na povr&ini. - preko no2i1 kad po"taje hladno1 ona "e "$rzava1 tako da
"u pro"to preko no2i ove ivotinje !ile za$rznute. Ali1 zvani#na nauka pretpo"tavlja da "e tako ne&to
dogodilo pre K> $iliona godina. 0e nalazite ta$o "a$o $a$ute nego i razne vr"te "i"ara #ak i neke
vr"te rov#ica i druge ivotinje koje ive u $nogo toplijoj kli$i. Kada "e po tvr6enju nauke pojavio #ovekA
Lri i po1 $ak"i$u$ #etiri $iliona godina unazad1 tako da !i raz$ak iz$e6u $a$uta i ljudi !io negde K>
$iliona godina. A onda "u prona&li $a$ute "a koplji$a za!odeni$ u njih. Lako6e1 nalazite i crtee
$a$uta u pe2ina$a u Francu"koj. C1 "ad $ora$o ponovo da raz$i"li$o. A naravno da #oveka ne
eli$o da vrati$o K> $iliona godina unazad. Hnda 2e$o $orati K> $iliona da pri!lii$o $a$ute. Lako
je lako u nauci pro$eniti vre$e ivljenja nekih ivotinja. Ako i$ate puno $iliona $oete da ih
pre$e&tate kako va$ odgovara. A onda $oete da odete i da i"kopavate $a$ute iz leda i hranite ti$
$e"o$ p"e a $oete i da naru#ite $a$ut"ku &niclu. Pitanje za va"D a li $i"lite da je to $e"o "taro =>
$iliona godina i da kaete da je jo& uvek takvo da $oete da ga jedeteA Ako verujete u to1 i$ate vi&e
vere nego ja. Jer #ak i ako ga drite u za$rziva#u kau da za godinu dana $e"o vi&e nije tako do!ro za
upotre!u. akle1 ne$ogu2e je da je to $e"o "taro K> $ilioa godina.
Cvo1 $oe$o da vidi$ potpuno o#uvanog e$!riona. A to $e dovodi do evolucije #oveka. 5a"opi"
8Li$e: voli da na" pod"e2a kako "$o po"tali. -$ali "$o na"lovD 8Kako je #ovek na"tao:. A po"le par
godina ponovo "u i$ali "li#an na"lov. A kroz par godina i$a2e verovatno ponovo "li#an na"lov. 5i"to da
ne za!oravite. Pogledajte kako je na jedno$ $e"tu nacrtanD vidi$o jednu lo!anju1 a tako6e vidi$o da je
pun oiljaka i $odrica. @a&to je pun tih oiljaka i po"ekotinaA Lo na$ daje "liku pri$itiviz$a. Cvo
arvina "a "li#ni$ pojava$a O+redaa! uka$uje na slajdP.
a va$ kae$ ne&to o evoluciji #ovekaD ne po"toji ni&ta &to vi&e nervira evolucioni"te nego re2i da je
#ovek na"tao od $aj$una. @na$ to jer "a$ !io evolucioni"ta. A #ovek nije evoulirao od $aj$una i "vaki
evolucioni"ta to zna. ;orate !iti na#i"to " nauko$. - $aj$uni i #ovek "u krajnji proizvodi evolucionog
proce"a. -$aju zajedni#kog pretka. @ajedni#ki predak je rov#ica koja ivi na drvetu. Hva ivotinja
"kaku2e " drveta na drvo1 ali i$a o#i "a "trane. Leorija kae da "u "e o#i vre$eno$ po$erile napred i to
va$ po$ae da !olje procenite daljinu. A to #ini da i $ozak !iva ve2i. Ali1 i ovaj "a o#i$a "a "trane vrlo
do!ro "kaku2e " drveta na drvo i nikad ne pro$a&uje. Koja !i !ila "elektivna predno"t1 zai"ta ne
$oe$o da kae$o. Lada "u $aj$uni iveli na drve2u i kau da "e jedno$ pro$enila kli$a i ko$pletni
!iljni pokriva# je vi&e li#io na "avanu. Lako da "u ova $aj$unolika !i2a "i&la "a drveta i po#eli da
zapo"edaju "avanu. Hdu"tali "u od jedenja !anana i li&2a1 napravili "u "e!i $otke i po#eli da love
gazele. e"ila "e potpuna pro$ena i"hrane. Lo je teorija. A za&to "u "e u"pravili i po#eli da hodaju
u"pravnoA Pa1 trava je !ila vi"oka. Filo je te&ko videti preko trave1 tako da "u po#eli da "e propinju na
zadnje noge i da gledaju preko trave. Lako "e razvio u"pravni hod. Hvo govore oz!iljni nau#nici na
javni$ predavanji$a. Ali1 to je potpuno nenau#no. @a one od va" koji poznajete $ateriju1 to je
la$arkiza$1 to nije darviniza$ * to !i !ila 'elja da "e ide u"pravno. Leorija dalje kae da je #ovek
potekao iz Afrike. - onda "e #ove#an"tvo razpro"tranilo '1+ $iliona godina unazad. Ali u i"to$ ud!eniku
na2i 2ete kontraargu$ent ovo$e koji govori o "ultre(#onalnoj *#+ote$# jer je te&ko o!ja"niti kako "e
ljud"ki o"taci pojavljuju "vuda. 4prko" "ve$u1 jo& uvek je najo$iljenija afr#!ka teor#ja.
a va" pod"eti$D #ovek nije evoulirao od $aj$una1 ve2 je po"tojao zajedni#ki predak. A $aj$uni "u
krajnji rezultat evolucionog proce"a kao i "vi fo"ili $aj$una koji "u !ili prona6eni tako da "u #ovek i "vi
fo"ili !ili "avre$enici. 9iveli "u u i"to vre$e. Vrlo je vano da to znate. akle1 evoluciono drvo koje
i$a$o1 kao &to "a$ ju#e rekao1 po /tivenu ,uldu1 za"novani je na i$aginaciji1 to je proizvod ljud"kog
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA EVO-./I0A I ARHEO-O1I0A
$ozga1 a ne na nau#ni$ #injenica$a. Hno &to i$a$o je $orfolo&ka "ekvenca. 0e paleontolo&ka
"ekvenca. 0e nalazite ih jedan nad drugi$ u "lojevi$a. 0alazite ih u "lojevi$a #$ #sto( do&a i onda ih
"laete kako !i va$a !ilo logi#no. akle1 "vi oni "u iveli u i"to vre$e1 a preci i prai"torij"ki ljudi "u iveli
zajedno "a nji$a. Ako "te pri$at i i$ate duga#ku nju&ku1 $ora da "te pri$itivna for$a. %ta je
pri$itivnoA Hno &to ne li#i na na". A ako va$ je nju&ka negde iz$e6uA A ako i$ate vi&e onako
"pljo&teno ti$e vi&e li#ite na #oveka1 pa onda $ora da "u na$ ovakvi !lii. A "vi "u oni iveli u i"to
vre$e. Pa1 za&to !i onda jedni !ili pri$itivniji od drugogA Jedino ako "ve ovo ne poti#e iz na&eg u$a.
Ako pogledate fo"ile nalazite dve grupeD nalazite $aj$unolike i #ovekolike fo"ile. Ali "u iveli u i"to
vre$e tako da $ogu da kori"ti$ i"te ko"ti i da "tvori$ "ekvencu. Kao &to "u oni nau#nici koje "a$ "ino2
po$enuo kori"tili lo!anje pa"a1 i onda "u pore6ali "ve p"e koji ive dana" od $alih do velikih1 tako "u i
ovi kori"tili i"to "ve te lo!anje organiza$a koji "u iveli u i"to vre$e da napravi$ "ekvencu kako je #ovek
evoulirao. Ali1 ne$a nikakvih dokaza da "e to de&avalo u "ekvenca$a7
Eeci$o da je na& predak izgledao na jedan na#in. akle1 uhvatili "u gazelu po$o2u $otke. 0i"u vi&e
voleli da jedu !anane1 "ad i$ "e vi&e "vi6ale gazele. @ati$ "u polako po#eli da "e i"pravljaju1 zati$ da
no"e odelo. Jedan nau#nik .iki po#inje "a au"tralopiteku"o$ 3 piteku" zna#i $aj$un 3 i zati$ to
"tvorenje prolazi kroz razne alteracije kao javan"ki #ovek1 pekin&ki #ovek1 neandertalac1 dok ne do6e$o
do kro$anjolca koji je "avre$eni #ovek. Ali1 neki od ovih nalaza "u '>>M $aj$uni1 a neki "u '>>M ljudi.
Ali1 njihove karakteri"tike "u pred"tavljene progre"ivno7 .iki za"tupa tvrdnju da je #ovek potekao iz
Afrike. 4zgred da va$ kae$ da po"toje rekon"trukcija i"tog fo"ila od "trane tri nau#nikaD prvi je
pri$itivan1 drugi izgleda kao gorila a tre2i kao filozof. A "ve lo!anje "u ili '>>M $aj$un"ke ili '>>M
ljud"ke. @ai"ta je te&ko prona2i ne&to &to je iz$e6u. Ali oni "oraju prona2i ne&to &to je iz$e6u. @ato "u
pronalazili "voje o$iljene $e6uvr"te.
Po"toji kanjon u Africi koji "e zove Hldovaj i u toj kli"uri je prona6en jedan od .ikijevih o$iljenih
au"tralopiteku"a. 0ajpoznatija lo!anja koja je prona6ena je lo!anja 'KQ'). Pod ovi$ !roje$ je vode u
$uzeju. .iki kae da "u oni hodali u"pravno. A "ve &to tu vidite je $aj$un"ko. A za&to kae da "u hodali
u"pravnoA Lo je zato &to u dolini Hldovaj nalaze fo"ilne oti"ke "topala tako da "u oni $orali da hodaju
na dve noge u"pravno. - to je dokaz7A @na#i1 lo!anja je '>>M $aj$un"ka1 nikad nije prona6en
ko$pletan "kelet1 a "ve &to je prona6eno !ilo je $aj$un"ko. Ali po"toje oti"ci "topala pa $ora da je !a&
taj hodao u"pravno. 4pore6ivali "u ove oti"ke "topala "a ljud"ki$ oti"ci$a koji "u prona6eni u Junoj
A$erici onih ple$ena koji hodaju !o"i. -denti#ni "u7 Fa& kao oti"ci ljud"kih "topala. 4zgred1 u Hldovaju u
nii$ "lojevi$a1 na&li "u ljud"ke koli!e. akle1 ljudi "u ve2 !ili ta$o7 Ko je onda o"tavio oti"ke "topalaA
;aj$un ili #ovekA H!ojica "u !ili ta$o. 0e$a dokaza da je to !io taj $aj$un.
Johan"en tvrdi da $oe da pri6e !lie i"tini. Cvo njegovog o$iljenog fo"ila 3 #uvene -us#. .u"i je !ila
vrlo $ala i u $uzeju u .ondonu i$a$o fo"ile kako je ona i&la u"pravno. A vidi$o i fo"il koji je prona6en.
Ali ovo je najko$pletniji nalaz au"trolopiteku"a. ,lava je '>>M $aj$un"ka. Hdno" duine ruku i nogu je
po .ikiju negde iz$e6u #oveka i $aj$una. Kod ljudi1 ruka je )=M duine noge. Kod $aj$una1 ruka je
duga#ka koliko i noga. .iki kae da je ovaj fo"il negde iz$e6u (+)1KM). @ani$ljivo je u"tvrditi tako ne&to
kad vidite da do"ta ko"tiju fali. Kako je onda izra#unao te duineA Hn kae da je hodao u"pravo z!og
kuka. 0aalo"t1 to "a ovi$ kuko$ nije $ogao. /a ti$ kuko$1 on je $orao hodati kao $aj$un. Johan"on
kae da je kuk i"pravljen1 ali on ne$a drugi kuk da ga uporedi. Ako je verovati ovo$ nalazu1 onda je on
$orao hodati kao $aj$un. Ali1 nau#nik je u!e6en da je kuk i"krivljen. @a&toA @!og kolena. Koleno je u
celo$ fo"ilu jedina ljud"ka karakteri"tika. /a ljud"ki$ koleno$ $orao je i$ati drugu vr"tu kuka od onog
&to je prona6en i $orao je hodati u"pravno. A da li "u va$ ikad rekli da nikada ni"u prona&li koleno
zajedno "a ovi$ fo"ilo$ .u"iA Hvo koleno ne pripada i"to$ fo"ilu. Hno pripada "a"vi$ drugo$ lei&tu.
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA EVO-./I0A I ARHEO-O1I0A
A da li "u ljudi ve2 !iti ta$oA a. akle1 to je ljud"ko koleno koje nikada nije pripadalo .u"i1 a "ve o"talo
je $aj$un"ko. -$a nau#nika koji kau da ovo nije ni&ta drugo do pig$aj"ki &i$panza.
A &ta da kae$o o neandertal2uA 0jegov $ozak je !io '>> ku!nih "anti$etara ve2i nego va&. - i$ao je
artriti". - "toga to je !io "tariji #ovek koji je hodao povijeno. 0e$a dokaza da je neandertalac !io i&ta
drugo nego #ovek. a "te darvini"ta i da "te videli a!oridina koji ivi u Au"traliji1 &ta !i"te po$i"liliA a
je on pri$itivan. @apravo1 '(K>*te $ogli "te do!iti dozvolu da ih lovite1 a dana"1 oni "u univerzitet"ki
profe"ori. Vidite1 darvinizia$ je uveo di"kri$inaciju. Koliko vre$ena tre!a da "e ne&to fo"ilizujeA
Pogledaj$o jedan &e&ir. Pripadao je jedno$ rudaru1 a "ada je #vr"t ka$en. H"tavio ga je u rudniku i
po"le <> god. to je !io ka$en. 0alazi$o zai"ta zani$ljive fo"ile kao &to "u ljud"ki o"taci u ve2
"po$enuti$ rupa$a. Ali1 oni ni"u pri$itivni. 0alazi$o ih zakopane "a zlato$. A ledeni #ovek koji je
prona6en u Alpi$aA 0apokon "$o prona&li ne&to pri$itivno7 Ali1 on je !io tako o!i#an. @apravo1 i$ao je
oiljke od operacije. A $u$ije koje pronalazi$o ne govore na$ ni&ta drugo nego da je na&a vr"ta
oduvek !ila ljud"ka vr"ta.
Kako nau#nici rekon"trui&u "ve ove neo!i#ne "tvari koje vidi$oA Hni kau da kori"te forenzi#nu nauku1
dakle1 ono &to "e kori"ti u "ud"koj $edicini. Ali kada "e to dana" radi u "ud"ko*$edicin"koj nauci i$a$o
cele ko"ture "a lo!anja$a1 a kod ovih fo"ila nalazi$o "a$o1 reci$o1 zu!1 ili neku $alu ko"t lo!anje.
;oete li na to pri$eniti "ud"ko*$edicin"ke po"tupkeA 4 "lu#aju #oveka iz 0e!ra"ke koji je i$ao "a$o
jedan zu! rekon"trui"ali "u celog #oveka zajedno "a oru6e$ koje je no"io. Ka"nije "u prona&li o"tatak
fo"ila i i"po"tavilo "e da je to !ila "vinja.
a vidi$o kako oni to rekon"trui&u. 4ze2e$o #a"opi" 8/cientific A$erica:. 0a6ete ko$ad ko"ti i
po#nete da rekon"trui&ete lo!anju1 dodate zati$ $e"o1 a to "ve na o"novu jednog zu!a ili jednog
ko$ada ko"tiju lo!anje. @ati$ dodate kou1 pa ko"u1 a "ve to od jednog zu!a ili1 reci$o1 $alog dela
vilice. a li je ovo nefer naukaA Ja !ih ve#era" $alo da za&titi$ nau#nike. 0ije to !a& toliko nefer1 jer "ve
po#inje iz u$a. Leorija zahteva da po#nete od pri$itivnog i do6ete do onoga &to izgleda kao dana".
8;orao je izgledati tako u pro&lo"ti:1 kau oni. 0e !ih rekao da !i ovaj koga $oe$o videti !a& do!ar u
$ate$atici. -zgleda $i $alo priglupo. Ali to je ono &to nau#nici veruju. - nekako je neproporcijalan i
runjikav. Ali Fi!lija kae da je #ovek "tvoren "avr&en po liku Foje$.
0a o"novu naj"tarijih dokaza koje "$o videli ve#era" i$a$o fanta"ti#nu teoriju. - kako "e dokazi
prikupljaju $i dodaje$o ili oduzi$a$o $ilione godina1 a ne$a ni traga dokaza. - onda #ita$o o novi$
pronala"ci$a u Africi. Ali1 uvek "u ti pronala"ci "a$o au"trilopiteku"i. G.Pet. G kaeD 8- ovo znajte1
najpre1 da 2e u po"lednje dane do2i ruga#i koji 2e iveti po "voji$ elja$a i govoritiD 8gde je o!e2anje
dola"ka njegovaA Jer od kad od kako oci po$re&e "ve "toji tako od po#etka "tvorenja:. Prvi deo kae
da je "ve !ilo kao od po#etka * to je zakon unifor$no"ti. - kae da 8navalice ne2e da znaju da "u ne!e"a
!ila od pre i ne!e"a iz vode i u"red vode Fojo$ re#ju. @a to tada&nji "vet !i vodo$ potopljen i pogi!e:.
rugi$ re#i$a1 poricali "u univerzalni potop. 0e$a nau#nika koji ne negira univerzalni potop jer oni
pro"to $oraju da ga negiraju. Jer u protivno$1 ako je !io potop1 ne$a evolutivnog kontinuiteta. A zati$
kaeD 8a "ada&nja ne!e"a i ze$lja to$ i"to$ re#i zadrana "u te "e #uvaju za dan "tra&noga "uda i
pogi!li !ezakonih ljudi:. Fi!lija kae da je !io "veop&ti potop1 da je !io "ud i da "u ljudi tada !ili uni&teni.
0au#nici kau da nije !ilo "veop&teg potopa1 dakle1 nije !ilo ni "uda. -z toga zaklju#uje$o da ni"$o
zapo#eli kao "avr&eni1 pa onda degradirali1 ve2 "$o na"tali kao ne"avr&eni i uzdie$o "e1 napredaje$o.
akle1 jedno uklju#uje1 a drugo i"klju#uje Foga.
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA EVO-./I0A I ARHEO-O1I0A
@apa$tite "a$o jednu "tvar ve#era"D ako "loj krede prekriva "ve kontinente1 onda $orate priznati da je
voda prekrivala celu ze$lju. A onda o"tatak evolucione pri#e po"taje prili#no neverovatan. Ali1 i$a
$nogo pro!le$a. /vakako da je &a&ava ona pri#a "a 0ojevo$ !arko$1 jer kako u 0ojevu !arku ukrcati
"ve ivotinjeA @a&to i$a$o toliku varija!ilno"t ivog "veta i "totine hiljada vr"taA Kako o!ja&njavate toA
Lo "u "ve pitanja na koja je te&ko odgovoriti. Ali1 ako "e u"udite da do6ete "utra uve#e1 i$a2e$o
ponovo za!avnu te$u7
Pitanja i od&ovori -$reda.
'. %ta je to ho$eopatijaA
Po"toje tri $etoda le#enjaD Prvi je da "e ho$eopatija le#i kad "e pro!le$ ve2 pojavi. rugi $etod !io !i
naturopatija 3 poza!avili !i"te "e pro!le$o$ tako &to !i"te kori"tili prirodne "tvari kao &to "u lekovite
!iljke. A naj!olji na#in da "e iz!orite "a !ole&2u1 po $o$ $i&ljenju1 je da iz!egnete pri$arni uzrok
!ole"ti. Prevencija je !olja nego lek. 0e&to od ho$eopatije za"niva "e i"klju#ivo na to$e da kori"tite i"ti
princip koji ho2ete ti$e da po!edite. A ne&to od ho$eotapije ve2 zadire u ezoteriju gde i$ate po"e!ne
$antre1 "tihove koje kori"tite da uve2ate dej"tvo ili "tvaranje izve"ne "up"tance. -$ate o!oljenje jetre
kod #oveka1 poku&a2ete da kori"tite ek"trat jetre1 po $ogu2no"ti ljud"ke jetre1 i onda 2ete ga razre6ivati i
$u2kati i pevati $antru nad nji$ i opet 2ete ga razrediti i opet 2ete pevati $antru i "ve tako dok ni#eg od
one po#etne "up"tance tu ne !ude o"i$ &to je $u2kano i $antrano nad ti$. Hni koji to rade "u o!i#no
i"to#nja#ki gurui. 0eke od ovih velikih ho$eopat"kih fir$i koje proizvode te preparate1 $ehani#ki tre"u i
$u2kaju te preparate1 a i$aju i "vog gurua koji "toji pored tog 8&ejkera: i koji peva $antre. .i#no1
ne$a$ previ&e poverenja u to.
G. Kako $agneti deluju na zdravlje kao preventivaA
HdgovorD Lo je nova terapija koja "e vrlo #e"to kori"ti. @a"niva "e na to$e da $agneti uti#u na va&e
polje. .judi "tavljaju $agnete na "trate&ka $e"ta1 #ak i na $o!ilne telefone da "krenu zra#enje tako da
ono ne !ude &tetno. Po"toje neki koji !i $ogli da "e zakunu da to deluje1 a drugi kau da to ne pravi !a&
nikakve razlike. H"tavlja$ na va$a da pro"udite1 ali $agnet va$ ne $oe na&koditi.
<. Koliko je vaan "elen1 koja je njegova funkcija i u kojoj hrani ga i$aA
HdgovorD /elen je jedan od nekoliko $inerala koji je prirodni antiok"idan". Hn poja#ava delovanje
prirodnih antiok"idana"a kao &to "u vita$in A1 B1 C. 4glavno$ ga nalazite u itarica$a1 $ahunarka$a1
"e$enka$a1 u neko$ vo2u i neko$ povr2u. 0eka podru#ja "u "iro$a&na "eleno$ pa ih onda $oete
dodati u i"hrani. Ali1 ako kori"tite $or"ku "o1 ona i$a "elena.
K. a li je vi"ok !iliru!in =?*?= u krvi koji doktori "$atraju nor$alni$. a li je nje$u razlog nepravilna
i"hranaA
HdgovorD Filiru!in je indikator funkcije jetre1 a povi&en nivo govori o neki$ pore$e2aji$a u funkciji jetre.
/avetuje$o da odravate jetru #i"to$. 0e$ojte piti kafu1 ne$ojte piti alkohol1 iz!egavajte i"hranu
!ogatu $a"no2o$1 jedite puno vo2a i povr2a1 i jetra 2e va$ !iti zahvalna.
=. a li po"toji neka po"e!na preceptura kod le#enja pro"tate i kakvi "u izgledi za po!olj&anje ako "e
pro$eni na#in i"hraneA
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA EVO-./I0A I ARHEO-O1I0A
HdgovorD Jedna od "up"tanci koja proizvodi najvi&e "luzi u organiz$u je"te $leko i $le#ni proizvodi. A
pro"tata je "luzna lezda. -z!egavaju2i $leko i $le#ne proizvode u#ini2ete u"lugu pro"tati. Lo je pravilo
!r. '. rugi proizvod koji je jako do!ar je"te zreo paradajz. Hn "adri fitohe$ij"ke "up"tance koje
po$au funkciju pro"tate.
?. a li je &tetan natriju$*gluta$inat kao po!olj&iva# uku"aA
HdgovorD 0e !ih nikad ko"ti"ti natriju$*gluta$inat. Kao &to "a$ o!ja"nio1 gluta$at je deo
neurotran"$iter"kog puta u nervno$ "i"te$u. Ako i$ate !olove u vratu ili $igrene1 to je #e"to po"ledica
kori&2enja $ononatruju$*gluta$ata. Lo "ve dolazi do pojave "indro$a kine"kog re"torana1 do
epilep"ije1 to "tvara nervozu1 znojenje1 pre$or1 itd. Po"toje $nogo !olje "tvari kojo$ !i"te za#inili "voju
hranu od ove.
). Kada je"ti "alatu1 pre jela1 za vre$e glavnog jela ili na kraju o!edaA
HdgovorD ;oja filozofija u jedenju "alate je jedno"tavnaD "ve 2e "e u "to$aku iz$e&ati !ilo kada da je
uz$ete. 0aravno1 ako jedete prvo "alatu1 ona $oe da va$ "$anji apetit1 a ako i$ate tendenciju da "e
prejedete kad "te gladni1 do!ro je da je pojedete prvo.
+. Piti crno vino ili neA a li va$ je poznato da u Francu"koj1 gde "e piju do"ta crnih i !elih vina1
procentualno i$a $anje o!oljenja $iokarda "rcaA
HdgovorD 5uo "a$ ve2 da "u crna i !ela vina do!ra za "rce. 0eki ek"peri$enti "u pravljeni "a vini$a
koja "u vrlo "kupa i pri"tupa#na "a$o $alo$ !roju ljudi. ,eneralno1 $oe$o re2i da je crno i !elo vino
do!ro za "rce jer "adri fitohe$ij"ke "up"tance koje "u do!re za va& kardiova"kularni "i"te$. Ali1
tako6e1 "adri alkohol koji je veo$a lo& za va& i$uni "i"te$ tako da 2e "$anjiti aktivno"t va&ih 2elija
prirodnih u!ica i pove2ati &an"u da do!ijete rak. -$a$ do!ar predlog za va"D za&to da ne uz$ete do!ro
na"uprot konzu$iranju lo&eg vinaA -$ajte "ok crvenog i "ok !elog gro6a na va&oj trpezi i tako 2ete
do!iti "ve ko$ponente koje "u do!re za "rce a ni"u &tetne za i$uni "i"te$.
(. a li je do!ro uzi$ati proizvode od "oje kod kancera dojke koji je prouzrokovan e"trogeno$A
HdgovorD /oja je izuzetno do!ar izvor fitoe"trogena. Hna $oe da za$eni terapiju dodavanja hor$ona u
$enopauzi. a !i"te "e iz!orili "a ovi$ pro!le$o$ kori"tite laneno "e$e i "ojine proizvode.
'>. Koliko $inerala o"tane u zrnu $ahunarke kad je i"pere$ i natopi$ u vi&e voda. Koliko 2e o"tati
proteinaA
HdgovorD /ve o"taje. -$a$ pitanje za va"D @a&to po"toje proteini i $inerali u zrnuA Vi $oete da ga
jedete i da do!ijete energiju iz njega. 4 zrnu po"toji hrana koja tre!a da da inicijalnu energiju da nova
!iljka izra"te. A da !i ra"la1 !iljci tre!a $nogo &to &ta. Kada je "e$e u ze$lji i kad pada ki&a ono !u!ri i
prihvata vodu1 ponovo pada ki&a i "ve pro"to i"ti#e iz tog "e$ena1 i "vi "upre"anti klijanja koji "u
po"tojali u !iljci da ne klija dok nije u ze$lji "u i"tekli i "ad $oe da po#ne ra"t i klijanje. Lo i"to i vi #inite
kada potapate "e$e. @na#i1 da "u do!re "tvari iza&le iz "e$ena1 ono ne !i $oglo da ra"te. Ali1 ukoliko
ga po"ejete1 vide2ete da !i ra"lo. @na#i da je "ve &to je potre!no jo& uvek tu.
''. 0e&to o upotre!i gline.
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA EVO-./I0A I ARHEO-O1I0A
HdgovorD 0eki ljudi uzi$aju glinu da !i pokupili otrove. 0eki je kori"te za zatvaranje "to$aka kod
dijareje. ,lina i$a $ogu2no"t da vee $noga jedinjenja1 a $oe i da a!"or!uje vodu. @na#i1 kao
$edicin"ko "red"tvo $oete je kori"titi1 ali ne !ih je "vakako u#inio delo$ "voje i"hrane.
'G. Ako kaete da "u fo"ili dino"auru"a uvek okrenuti u i"to$ "$eru to o!ja&njavate njihovi$
izu$irane$ z!og potopa1 a u i"to vre$e kaete da ni jedna reka1 gledaju2i koli#inu njenog nano"a1 ne
te#e due od =.>>> godina i to tako6e o!ja&njavate potopo$1 da li to onda zna#i da "$atrate da "u
dino"aururi izu$rli pre =.>>> godinaA
HdgovorD 0i"a$ rekao kada "u dino"auru"i izu$rli1 ali !udu2i da "u u fo"ilno$ zapi"u $ora da "u iveli
pre velike kata"trofe. Kao &to "a$ rekao1 koncept vre$ena je relativanD ako ho2ete da na#inite da i$ate
"to $iliona godina1 $oete1 a ako ho2ete =.>>> godina1 opet $oete1 jer ne $oete dokazati ni jednu ni
drugu tvrdnju. Veo$a je zani$ljivo da po"toje i"torij"ki zapi"i o ivotinja$a koje "u ljudi nazivali
z$ajevi$a. 0e za!oravite1 dino"auru" je kovanica novijeg do!a. ;noge pri#e o z$ajevi$a "u legende1
ali i oz!iljni pi"ci1 ne &arlatani1 opi"uju ovakva "tvorenja u "tariji$ vekovi$a. 5ak oz!iljni pi"ci daju
izve&taje o takvi$ "tvorenji$a u /rednje$ veku u Africi. @apravo1 neke ek"pedicije "u po&le u Afriku da
trae !ronto"auru"e ili nji$a "li#na "tvorenja jer do$oroci tvrde1 kada "u videli "like u "voji$
ud!enici$a o i"toriji ivota1 da neka takva "tvorenja jo& uvek dana" po"toje. Fudu2i da "a$ po prirodi
"keptik rekao !ihD 8Pokaite $i i ja 2u verovati:. A i kada !i $i pokazali1 ne !ih !io iznena6en.
'<. Ako tvrdite da je "vaka vr"ta ivotinje na"tala "a$o"talno1 "tvaranje$1 kako o!ja&njavate #injenicu
da "ve ivotinje i$aju i neke zajedni#ke o"o!ine po koji$a $oe$o da ih kla"ifikuje$o1 npr. g$izavci1
ptice1 "i"ariA
HdgovorD Hvo pitanje zahteva prili#no duga#ak odgovor. /utra uve#e 2e "e o ovo$e govoriti.
Pore%lo vr$ta
Ve#era" i$a$o jednu $alo &kakljivu te$u. -$a$ po!le$ jer eli$ da do"egne$ one koji i$aju nau#no
o!razovanje i one koji to ne$aju. 0eka "tvari 2e !iti pojedno"tavljene do te $ere da 2e nu#nike iritirati1 a
neke 2e !iti toliko ko$plek"ne da 2e1 $oda1 izazvati pro!le$e kod onih koji ne$aju nau#no
o!razovanje. Ali1 veruje$ da 2ete do kraja ve#eri "vi i$ati ideju o ono$e &ta eli$ da kae$. ;eni je
ovo najzani$ljivije.
a po#ne$o "a 5arl"o$ arvino$. Hn je !io veo$a "re2na #ovek. Henio "e vrlo !ogato$ da$o$ &to
zna#i da je $ogao da i$a vrlo lagodan ivot. Ali1 !io je i vrlo !i"tar #ovek tako da "e upu&tao u $noge
neo!i#ne i $i"ti#ne "tvari. -$ao je teolo&ko o!razovanje1 a !io je do!ro prihva2en i kao prirodnjak. /toga
je prihvatio $e"to prirodnjaka na !rodu Figl gde je tre!alo da $apira o!ale A$erike1 po"e!no June
A$erike. Ve#era" 2u uraditi ne&to neo!i#no 3 !rani2u 5arl"a arvina. 0a kraju krajeva1 !io "a$
darvini"ta ve2inu "vog ivota1 pa dajte da ga $alo i od!rani$ ve#era". Al#, ono to je on $nao u soje
re"e # ono to danas nau!n#2# $naju su de ra$l#!#te star#. a va$ kae$ ne&to o razu$evanju
nau#nika u ono vre$e. Hni "u pro&li kroz eone relogij"kog "uko!a. .judi$a je !ilo do"ta ra"prava o
religiji1 a na#in raz$i&ljanja tog do!a !io je da je Fog "tvorio nepro$enljive vr"te i da je "tvorio "vaku
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA EVO-./I0A I ARHEO-O1I0A
pojedina#nu vr"tu "a ne$ogu2no&2u pro$ena ili $utacija. Lo zna#i da kad kla"ifikujete ivotinje1 a to je
cela nauka 3 "i"te$atika1 ljudi "u1 poput .inea1 davali dva i$ena "vakoj vr"ti. Lo na$ je poznato kao
&#no"#jalna no"enklatura. 0a&a vr"ta i$a1 reci$o1 dva i$enaD *o"o sa+#ens. Ho"o je i$e roda1 a
sa+#ens je "pecifi#no i$e vr"te. Ako je ivotinja i$ala1 reci$o1 tri reda krlju&ti1 a druga "li#na je i$ala
"a$o #etiri reda krlju&ti1 onda to $ora da je druga vr"ta jer (+o tadanje" ure'eno" "#ljenju) Fog je
vr"te "tvorio "a ne$ogu2no&2u variranja. /vaka $ala razlika zna#i i razli#ita vr"ta. Lako "u po#eli da "e
"tvaraju "totine hiljada i $ilioni vr"ta.
ana" po"toje de rste nau!n#ka koji "e !ave "i"te$atiko$. Jedne zove$o oni$a koji razdvajaju1 a
druge koji "jedinjuju. Hni koji razdvajaju tee da kau reci$oD 8Aha1 ova i$a dve dlake1 to je jedna vr"ta.
A ova druga i$a jednu dlaku1 to je za"e!na vr"ta7: A oni koji "jedinjuju vr"te kauD 8A1 pa oni "u vrlo
"li#ni1 "igurno je u pitanju jedna vr"ta7: 4 $o$ Hdeljenju gde radi$ i$a$o i jednih i drugih nau#nika.
Hni jako !rzo dolaze u "uko!. (@nate1 divno je prona2i "voju vr"tu pa iza nje "taviti "voje i$e koje "a
"o!o$ no"i ne&to. - onda neko do6e i kae da nije u pitanju nikakva nova vr"ta1 i pokvari po"ao. - tako
ceo tvoj ivot i "va tvoja reputacija ne"taje "a ti$.)
arvin nije znao !a& ni&ta o genetici. ;endel je "voje radove o!javljivao1 ali "vi njegovi pronalazci !ili "u
zatrpani $ana"tir"ko$ pra&ino$1 tako da arvin nije i$ao poj$a kako funkcioni&e geneti#ko na"le6e.
/ad znate na#in raz$i&ljanja arvina u to vre$e. arvin je !io "avre$enik i prijatelj 5arl"a .ajala. .ajal
je !io prvi koji je do&ao na ideju da "lojevi "tena pred"tavljaju eone i duga#ke vre$en"ke epohe. Ve# je
arvinov deda kori"tio ideju Ari"totela da ivotinje $ogu da i$aju u "e!i potencijal da "e $enjaju. - dok
je putovao na !rodu Figl i$ao je "a "o!o$ nedavno o!javljenu knjigu 5arl"a .ajla koja je no"ila na"lov
8Principi geologije:. .ajal je otac ideje o dugi$ vre$en"ki$ periodi$a. 4 arvinovo vre$e po"tojali "u i
drugi nau#nici koji "u i$ali ideje koje "u "e razlikovale od arvinovih1 ali arvin je do&ao na ideju o
eolu2#j# +ute" +r#rodne selek2#je. 4 "lu#aju irafe "a duga#ki$ vrato$1 ona i$a "elektivnu predno"t nad
oni$a " kratki$ vrato$1 tako da je !ilo verovatnije da 2e ona "a duga#ki$ vrato$ i$ati poto$ka koji !i
$ogao !olje da preivi. ,ledano na duge "taze1 dugovratije irafe "u i$ale ve2u &an"u da preive od
onih "a kratki$. 0ije $ogao da kae da 2e poto$ci i$ati geneti#ku predno"t1 ali ipak pravilo vai da one
"a duga#ki$ vrato$ i$aju ve2u &an"u da preive. .a$ark je "$atrao druga#ijeD .a$ark je $i"lio da "u
irafe elele da po"tignu vi&e1 pa tako i"teu2i vrat da dohvate ne&to vi&e1 vrat i$ je po"tao dui. Lo je
la$arkiza$ na"upro"t darviniz$u. 5ar#n#$a" je "no(o nau!n#j# od la"ark#$"a. 4vek "a$ pitao "voje
"tudente da li ptice lete zato &to i$aju krila ili i$aju krila zato &to leteA .ete zato &to i$aju krila7 Lo !i !io
darviniza$. Hno drugo !i !ilo la$arkiza$. A da je la$arkiza$ i"tinit $ogao !ih da "tane$ i da $latara$
ruka$a govore2iD 8Ja ho2u da leti$7: i na kraju !ih razvio krila. Ali1 $oete $latarati ruka$a koliko
ho2ete i ne2ete poleteti. 5ar#n je &#o do&ar $a soje re"e # sto(a (a &ran#". Hn je !io povu#en #ovek1
tako da $u je tre!ao neko ko !i $u kr#io put. 5ovek koji je to uradio !io je Jak"li. Hn je !io poznat kao
arvinov !uldog. Ako !i "e neko oko$io na arvina i$ao !i po"la "a Jak"lije$. Jak"li je !io veliki
govornik i on je pro"to "ravnjivao "a ze$ljo$ religij"ku opoziciju1 tako da je darviniza$ do!ijao nau#ne
!itke.
Kako je "ve po#elo u arvinovo$ u$uA Hno &to je on znao u njegovo vre$e !ila je nepro$enjivo"t1
ne$ogu2no"t $utacija1 jer1 tako je Fog "tvorio. A putuje na !rodu "a knjigo$ o dugi$ vre$en"ki$
periodi$a koju je napi"ao .ajal. Hplovili "u Junu A$eriku i do&li do o"trva ,alapago" i ta$o je
prona&ao ne&to neverovatno. Prona&ao je ze!ice. A na "vako$ o"trvu ze!ice "u !ile $alo druga#ije
jedne od drugih. 0eke "u i$ale vrlo jake kljunove koji$a !i raz!ijale ora&a"te plodove1 a druge "u i$ale
fine gracilne kljuni2e da i"kopavaju crvi2e i"pod kore. 0eke "u "e hranile kaktu"i$a. Lo je !ilo
zapanjuju2e jer na glavno$ kontinentu1 na kopnu1 ze!e ne$aju ovakvu varija!ilno"t. 0a kopnu "a$o
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA EVO-./I0A I ARHEO-O1I0A
ptice peva#ice pokazuju ovakvu varija!ilno"t. @ato je arvin po#eo da raz$i&ljaD 8a li je $ogu2e da "u
neke ze!ice do&le na ova o"trva1 i da je po"tojala takva raznovr"no"t hrane i razli#ito"t "tani&ta1 pa "u "e
ze!ice prilago6avale ovi$ "tani&ti$a "voji$ o!liko$A7 Lo je prili#no logi#no7 Ali po"toji jedan pro!le$.
Hnda1 $ora da "u "e one pro$enile. Ali1 nije li Fog "tvorio nepro$enjive vr"te "a ne$ogu2no&2u
$utacijeA - &ta je !io "lede2i zaklju#akD 8Pa, onda to n#je 6o( urad#o. 5akle, 6o( n#je stor#o3 To je
+r#rodn# +ro2es37 I $nate ta, sla'e" se s 5ar#no". 889. Fio je u pravu. C "ad "a$ va" "igurno
iznenadio "a ovi$. Os#" u jedno" detalju. arvin nije zavr&io re#enicu. 8Fog nije "tvorio nepro$enjive
vr"te "a ne$ogu2no&2u $utacije:. 0akon &to je okupao !e!u1 "a prljavo$ vodo$ iz!acio je i "a$u
!e!u. 5akle, #$&a2#o je "o(u)nost staranja na &#lo koj# na!#n. 5a "u o+tost#"o nje(oo ne$nanje, jer
on $a#sta n#ta n#je $nao o (enet#2#. Ali1 ne2u !iti tako lju!azan pre$a darviniz$u kao &to "a$ !io "a
arvino$.
Vidi$o razli#ite ze!e. H#igledno je da "u to "ve ze!e. Po"toji razlika u njihovi$ o!lici$a i for$a$a. a
po#ne$o pri#u od po#etaka odakle nauka o poreklu po#inje1 pa do onoga gde je arvin "tigao.
H#igledno1 Fog nije "tvarao i "ve je do&lo u po"tanje prirodni$ proce"i$a. Kako je ivot otpo#eoA
@e$lja je davno !ila razli#ita nego &to je dana". 0ije !ilo ki"eonika. /vaki nau#nik je uveren da1 ukoliko
je na ze$lji po"tojao k#seon#k1 ivot ne !i $ogao da evoluira jer !i ok"idacija uni&tila !ilo koji $olekul iz
kog !i na"tao ivot. Po"tulirali "u da "u vulkan"ki ga"ovi !ili ti koji "u prvo "tvorili at$o"feru. Pretpo"tavili
"u da je !ilo azota1 $etana i vodonika. /ad i$ate ga"ovnu "$e"u1 a /tenli ;iler je1 upravo1 napravio
takvu "$e"u. @ati$ i$itirate u"love oluje i ta$o na dnu $oete ekstra*oat# organ"ke $olekule.
Pretpo"tavili "u da je u okeanu po"tojala "upa organ"kih $olekula i da "u "e one tako $e&ale
$e6u"o!no i tako "u for$irale prvi ivi organiza$. /i$pati#na teorija "a jo& !olji$ ek"peri$entalni$
potvrda$a7 Ali1 po"toji $ali pro!le$. Ako kroz ovu "$e"u prolazi i"kra onda zai"ta do!ijate organ"ke
$olekule. Ali1 !olje !i !ilo da ih #$edete #$ te sred#ne dok "lede2a $unja ili i"kra ne udari. akle1 $orate
da ih uhvatite. Ako ih o"tavite u prethodnoj "$e"i1 oni 2e !iti unu&teni. A &ta !i !ilo ono &to !i ih izvuklo
na pri$ordijalnu @e$ljuA /upa podrazu$eva da je "ve u vodi. /a"tav "tare pri$itivne at$o"fere !io jeD
vodonik1 a$onijak1 ugljen diok"id1 $etan1 azot i voda. /$atralo "e da ovi ga"ovi poti#u iz vulkana (koji
ina#e ni"u !a& kao ga"ovi iz vulkana)1 ali reko&e oni1 hajde da kae$o da je pri!lino to !ilo to. @apravo1
vulkan"ki ga"ovi "u ok"idi&u2i ga"ovi. Ali1 "vi nau#nici "e "lau da1 u dananjoj at"osfer# u$ +r#susto
k#seon#ka, nastanak '#ota &# &#o ne"o(u). @ato s# $a+o!#nju sa ono" dru(o" at"osfero". Po"toji
jedan $ali pro!le$. Lre!a va$ oda. Ako #"ate odu, a ne"a k#seon#ka, onda ne +ostoj# n# o$onsk# sloj
jer ne"a k#seon#ka3 /toga 2e kos"#!k# $ra2# prodirati pravo na ze$lju i razdvaja2e vodu na odon#k #
k#seon#k. Ako i$ate vodu $ora da je pri"utan i k#seon#k1 tako da je "ve ovo prakti#no ne$ogu2e. Ako je
!ilo vode1 $oralo je uvek !iti i ki"eonika. 5ak i dana" i$a$o o!lak vodonika koji "e kilo$etri$a od
@e$lje pro"tire u "ve$ir koji dolazi od fotolize vode. Ali1 da !ude$o jo& uvek lju!azni. Pretpo"tavi$o da
"e ovo(7) dogodilo.
/lede2e1 da !i"te i$ali ivot $orate i$ati i a"#nok#sel#ne. A da !i po"tojale a$inoki"eline $ora da
po"toji a$onijak u at$o"feri jer je a$inoki"elina$a potre!an a$ot. ;e6uti$1 ivot $oe da kori"ti sa"o
alfa:a"#nok#sel#ne1 a a$inoki"eline koje na"taju "lu#ajno i$aju u "e!i "ve a$inoki"elineD alfa1 !eta1
ga$a1 delta. A "a$o jedna pogre&na orijentacija u $olekulu i $olekul ne $oe da odri "voju !iolo&ku
funkciju. @ati$ i$ate . * levo i * de"no orijenti"ane a$inoki"eline1 a ivi organiz$i $ogu da kori"te
sa"o - a"#nok#sel#ne. I kako #$ te su+e da selektujete sa"o one koje a" tre&aju; a !i "e for$irale
a$inoki"eline tre!a va$ k#sela sred#na. A zati$1 ako ho2ete gradivne !lokove "olekule 5NK1 onda
"tvarno i$ate pro!le$D tre!a da pokupite "av azot iz at$o"fere i da ga pro$enite u a$ot:2#jan#d. Lek
tako !i"te i$ali "ve &to va$ je potre!no da "e for$iraju a$inoki"eline koje "u potre!ne da "e for$ira
0K1 a kao &to "$o videli1 a$inoki"eline ne $oe$o do!iti. @ati$1 tre!aju va$ e)er# $a for"#ranje
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA EVO-./I0A I ARHEO-O1I0A
5NK. - on $ora da "e for$ira u pri$ordijalnoj at$o"feri. Ali1 ni to ne $oe da "e uradi jer va$ za to
tre!aju &a$n# uslo# a to je su+rotno od ono(a to a" tre&a $a a"#nok#sel#ne. A ne "a$o to1 ako i$a i
naj$anja koli#ina a$onijaka u at$o"feri1 &e2eri ne na"taju. A #ak i da na"tanu u #soko &a$noj
at"osfer#1 onog trenutka kada na"tanu $oraju "e razloiti. Lo zna#i da va$ je1 da !i va$ "e for$irali
gradivni !lokovi za 0K potre!an #itav niz razli#itih i "uprotnih u"lova od onih potre!nih za do!ijanje
a$inoki"elinaI #itava "tvar po"taje ne$ogu2a.
Ali da kae$o da "e to dogodilo. /ad ovi gradivni !lokovi tre!a da for$iraju proteine i "li#ne "tvari1 a i
nukleotidi $oraju da "e poveu da !i for$irali E0K1 a $oraju !iti i upotre!ljivi. A "ve ovo tre!a da "e
de&ava nasu"#!no(7). Koja je verovatno2a da "e for$ira prvi $olekul koji $oe da "e upotre!i u
!iolo&ki$ "i"te$i$aA 5ak i ako i$a$o u vidu da je !ilo ne$ogu2e da "e "a$i for$iraju1 reci$o da ih
i$a$o. .judi "u u $e6uvrenu izra#unali da je verovatno2a '>
*'=)
. A to i nije !a& neka verovatno2a. a
va$ to $alo pri!lii$D fizika u#i da je !roj s#* !est#2a u 2elo" se"#ru (ne "a$o ato$a ve2 i protona1
neutrona1 elektrona1 kvarkova u celo$ poznato$ "ve$iru) toliko veliki da va" za!oli glava1 on je '>
+>
(7).
Koja je verovatno2a da1 ukoliko pod$etnete !o$!u pod go$ilu !alvana i !o$!a ek"plodira1 da drva
padnu tako da i$ate ku2u u kojoj "ve funkcioni&e kako tre!aA Verovatno2a je negde '>
*+>
. Ali kad
govori$o o verovatno2i jedan pre$a de"et na "to pede"et "ed$i1 onda ne govori$o o 6.<33 for$iranju
ku2e1 ve2 ta verovatno2a je tako $ala kao da taj 6.<33 "tvori 0jujork77 Hvo "a$o koliko da va$ da$
ideju koliko vere tre!a da poverujete u "pontani na"tanak ivota. Jedna od najko$plek"nijih "tvari je"te
kako funkcioni&e va& genet"ki $aterijal.
- "a$o jedan "al# (en zahteva da i$ate nukleotide pore6ane u od(oaraju)oj seken2#. Kod 0K1 kod
je triplet"ki kod. Lri !aze kodiraju jednu a$inoki"elinu. Lako da1 ukoliko eli$ '>> a$inoki"elina
pore6anih u odgovaraju2oj "ekvenci u proteinu1 onda $i tre!a <>> nukleotida u odgovaraju2oj "ekvenci.
A to je za jednostaan protein. Po"toje daleko ko$plikovaniji proteina. A verovatno2a da "e to "lu#ajno
dogodi je '>
*'G)
. Verovatno2a da "e ne&to tako dogodi je jedan na $inu" $ilion1 $ilion1 $ilion1 $ilion...
!roja #e"tica u univerzu$u. Lo je neverovatan !roj7
;ora$ da va" nau#i$ dve re#iD jedna je genotip1 druga je fenotip. ,enotip "u "vi geni koji "u pri"utni u
oplo6enoj jajnoj 2eliji. Fenotip je rezultat tih gena1 dakle1 ono &to do!ija$o1 jedinku kakvu je vidite. Kad
pogledate u jednog #oveka1 &ta vidi$o1 genotip ili fenotipA V#d#"o fenot#+. 1etot#+ ne #d#"o, al# on je tu.
Ali1 po"toji evolucioni zakon koji kae da prirodna "elekcija $oe da deluje "a$o na nivou fenotipa1 a ne
na nivou genotipa. Lo zna#i da ono &to "e de&ava na nivou genotipa de&ava "e po principu "lu#ajno"ti
$utacija$a.
Cvo jedan pri$er. dva #oveka &etaju nacionalni$ parko$ gde i$a divlja#i. Jedan je $ali de!eli a drugi je
vi"ok i zgodan. - iz gr$a i"tr#ava lav. Koji je verovatnije da 2e po"tati lavov o!rokA ;ali de!eli. Hvo$
pri#o$ eli$ da va$ kae$ da1 ako &etate nacionalni$ parko$ gde i$a divlja#i uvek povedite "a
"o!o$ nekog $anjeg i de!ljeg. @apravo1 tu i$ate fenotip onoga ko i$a kratke noge i zaokrugljeno telo i
fenotip onog drugog koji je !io !ri jer je !io dunogog. (.av ina#e ne raz$i&lja o fenotipu1 ve2 o hrani.)
akle1 "hvatate &ta ho2u da va$ kae$. Hvaj zakon kae da prirodna "elekcija uvek deluje na nivou
fenotipa1 nikad na nivou genotipa. akle1 i$ate va&e gene1 to je va& genotip1 a oni geni koji "u "e
ek"pri$irali for$irali "u va& fenotip. Laj $anife"tovani fenotip je ono &to je podlono delovanju prirodne
"elekcije.
a ovo prene"e$o u prak"u. -$a$ knjigu "a uput"tvi$a kako da napravi$ avion. Po ti$ infor$acija$a
$ogu da kon"trui&e$ avion. Kako zna$ koliko do!ro ovaj avion letiA ;ora$ da ga prvo napravi$1 onda
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA EVO-./I0A I ARHEO-O1I0A
i$a$ te"t pilota koji 2e "e"ti da ga i"pro!a. Lre!a prili#no platiti ovo$ te"t*pilotu jer ne znate da li 2e
avion do!ro da leti. Hva knjiga "a uput"tvi$a je i"to &to i na& (enot#+. A kako avion leti1 zna2u ako
na#ini$ ovaj fenot#+. Prirodna "elekcija kaeD 8-li 2u zadrati ovaj napravljen tip ili 2u ga od"traniti jer nije
vi&e funkcionalan:.
-$a$ pitanje za va"D Ko je napi"ao knjigu "a uput"tvi$aA Lo je $orao !iti neko inteligentan. Kod
darviniz$a1 ko je napi"ao knjigu 0KA -$a$o genotip1 ko ga je napi"aoA Slu!aj ga je napi"ao. /uper1
knjiga "a uput"tvi$a je "lu#ajno na"tala7 Verovatno2a za to je neverovatna1 ali "lu#aj je to #+ak izveo.
akle1 knjiga je tu1 ona po"toji. - ona $i kae kako da izgradi$ ovaj avion. ivno7 0apokon $ogu da
i$a$ avion7 akle1 uz$e$ knjigu1 "edne$ na "tolicu i #eka$ da "e avion pojavi. Pa1 #ekajte1 i$a$
knjigu "a "vi$ infor$acija$a kako da na"tane avion. - koliko dugo 2u #ekatiA 4auek3 0ije dovoljno i$ati
knjigu. @nate1 ovi geni $ora da "e ek"pri$iraju. La ek"pre"ija gena je neverovatno ko$plikovana1
zapravo tre!a da "laete delove 0K koji "u razdvojeni. - onda i$a$ jedan prepi"iva# koji prepi"uje
infor$aciju " 0K na takozvaniu infor$acionu E0K. Hnda uzi$a$ tu E0K i "tavlja$ je u $a&inu koja
"e zove ri!ozo$1 i i$a$ tu puno enzi$a koji onda grade $oj avion. a va" pita$1 kako je na"tao ovaj
"i"te$ za prevo6enje geneti#ke infor$acije iz 0KA Pr#rodna selek2#ja tu ne "o'e da +o"o(ne.
Pr#rodna selek2#ja "o'e sa"o da "# ka'e da "olj a#on let#, u+otre&lj# je, #l# ne let#. 5ok ne"a" a#on,
$a&ora#te deloanje +r#rodne selek2#je. Ko je izgradio fa!riku koja tako precizno funkcioni&eA /lu#ajA
a !ude$ dovoljno "lo!odan da izne"e$ jo& jednu $ogu2no"tD dizajn1 "$i"leno$ "tvaranju. ;oete da
!irate iz$e6u verovanjaD 6.<33 ek"plozija i evo '= 0jujorka izgra6enih u ek"ploziji "a "vi$ pokretni$
"tepenica$a koje funkcioni&u u zgrada$a1 i verovanja u inteligentno "tvaranje. %ta ako i$a$ dizajnera i
eli$ da napravi$ neke pro$ene u 0K1 ili i$a$ "lu#aj da ho2u da pro$eni$ 0K1 to 2u onda $orati
da nazove$ $utacija$a. OHn ne$a ni&ta zajedni#ko "a $utacija$a1 on je tu "a$o da !ude "ladakI
+redaa! (oor# o "ladun2u +olarno( "ededa na slajduP. - $ogu da pro6e$ "a va$a kroz ta#ka"te
$utacije i "ve druge vr"te $utacija1 a !udu2i da radi$o "a tripletni$ kodovi$a1 a enzi$ uvek #ita 0K u
"pecifi#no$ "$eru1 $ogu $utacijo$ da doda$ nukleotid ili $ogu neki da iz!ri&e$1 a kada to uraci$
cela re#enica "e $enja. Lako da ukoliko doda$ jedan nukleotid na jedno $e"to1 u$e"to ,,B1 "lede2i
!i !io A,,. - "vi "lede2i !i1 "hodno to$e1 !ili pro$enjeni. Lo je "lu#ajna $utacija. Hna $oe da "e
dogodi. a pojedno"tavi$oD evo jednog triplet"kog kodaD Lhe cat and the hat. Hvo je re#enica koja "e
"a"toji od dve re#i "a po tri "lovaD BAL A0 JAL (;A5KA - %C%-E). 4koliko "e de"i $utacija i ukloni "e
B1 onda !i $oja re#enica u$e"to BALA0JAL !ila ALA0JAL. Fe"$i"lica7 /toga1 $utacije "u &tetne.
Pravljenje iz$ena u 0K nije tako do!ra ideja.
a vidi$o &ta na$ nauka kae kako "$o po"tali. Prvo "u "e for$irali jedno)el#jsk# or(an#$"#1 ali ja "e ne
"a"toji$ od jedne1 ve2 od hiljada$a vr"ti razli#itih 2elija. Jekel kaeD 8-$a$ ja odgovor. -$ali "te jednu
2eliju i onda "u neki$ "lu#aje$ nakon 2elij"ke deo!e1 te 2elije o"tale zajedno. Hnda "e "tvorilia cela
lopta 2elija1 i onda !udu2i da je ona "ve vi&e ra"la1 do&lo je do uvla#enja i to je dovelo do "pajanja ta dva
"loja koji "u prethodno !ili lopta i to je o"nova va" i $ene. ;i izgleda$o tako:. Jedno udu!ljenje je ovde1
a drugi otvor 2u prepu"titi va$a da za$i"lite gde je. @ati$ je zaklju#io da "vi e$!rioni razli#itih vr"ta
ivotinja prili#no li#e i prolaze kroz i"te "tadiju$e. 0aravno1 na"erno je arao # 2rte'e e"&r#onaln#*
stad#ju"a je "alo "od#f#koao da &# od(oaral# nje(ooj teor#j#.
Jajde da zane$ari$o da je varao i da raz$otri$o kako s"o +ostal# #e)el#jsk#. Jajde da uvede$o
genetiku. Ako uz$e$o za pri$er jednu 2eliju1 ukoliko ona $utira1 $oe$o i$ati ne&to razli#itu 2eliju. Lo
je $ogu2e1 ali to nije ono &to eli$o. Po#inje$ "a jedno$ 2elijo$1 i to "a infor$acijo$ za tu jednu 2eliju1
a "ad ho2u da po"tane$ vi&e2elij"ki.
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA EVO-./I0A I ARHEO-O1I0A
Jajde da govori$o o dve 2elijeD uz$i$o pri$er 2elije $i&i2a i nervne 2elije. Hd one prve 0K koju "$o
i$ali za jednu 2eliju1 dva razli#ita "eta infor$acija $ora$o da do!ije$o za dve razli#ite 2elije. %ta na$ to
kaeA -$a$o 2eliju $i&i2a. a pojedno"tavi$o da je za njeno kodiranje potre!an jedan gen1 iako je to
$nogo ko$plikovnije. -$a$o gen koji kaeD 8Li "i $i&i2na 2elija:. @ati$ 2e $orati da po"toji gen koji 2e
re2iD 8Li "i nervna 2elija:. a li je prva 2elija i$ala o!a gena ili je !ilo dovoljno da i$a jedan i"ti ko$plet
podatakaA -$ala je jedan "et podataka. A odakle na$ ovaj drugiA Lo je gen. Verovatno2a da on "a$
po"tane je '>
*'G)
. Pre ga nije !ilo1 a "ada $ora da na"tane1 tu je. Hdakle poti#eA /lu#aj ili dizajnA ;oete
da verujete da je u pitanju "lu#aj1 ne$a$ ni&ta protiv. Ali1 vi onda verujete u onaj 6.<33 i u #udo
na"tanka '= 0jujorka7 Lo je ono u &ta verujete1 ali to nije dovoljno (tre!a2e va$ jo& vere).
Ako i$a$ "vetla na dve "trane ove "ale1 i eli$ da i"klju#i$ jedno1 a ne drugo1 koliko prekida#a $ora$
da i$a$A 0aj$anje dva1 tako da $ogu "vako "vetlo pojedina#no da i"klju#i$ i uklju#i$. 4 $o$ $ozgu
i$a$ nervne 2elije1 a u ruci $i&i2ne 2elije. Hne i$aju identi#nu 0K. Ali1 u $o$ $ozgu "vi geni koji
govore o for$iranju $i&i2ne 2elije "u #slju!en#. A uklju!en# "u "vi geni za for$iranje nervne 2elije. Prva
2elija od koje "$o "vi na"tali !ila je "a$o jedna1 tako da joj nije tre!ao prekida#. akle1 da !i ovo
funkcioni"alo1 tre!aju na$ prekida#i. La#nije1 da da "vakoj kauD 8Li "i uklju#en1 ti "i i"klju#en:7 A
odakle poti#e prekida#A /etite "e1 to je genotip i on nikada nije podloan prirodnoj "elekciji. Pa1 odakle
onda poti#eA /lu#aj ili intiligentno "tvaranjeA Ck"plozija ku2e ili ...A Lo je ono u &ta $orate verovati7
o!ro1 kako onda kad i$a$ prekida#e uklju#uje$ ili i"klju#uje$ geneA ;ora$ i$ati jo& ceo "et dodatnih
"red"tava koji !i uklju#ivali i i"klju#ivali prekida#e. 5ak ako i$a$ dva prekida#a na zidovina1 a ne$a
nikoga da ih pali i ga"i1 oni "u totalno !e"kori"ni. Pre$a to$e1 odkud poti#e ovaj najko$plikovaniji
"i"te$ poznat nauciA ;nogo1 $nogo ko$plikovaniji nego !ilo &ta &to je #ovek "tvorio i izgradio kao &to
"u rakete1 #elanderiA Ako verujete u evoluciju1 $orate verovati da je "ve to na"talo "lu#ajno.
Ali1 to jo& uvek nije dovoljno. %ta da radi$ ako i$a$ nervnu i $i&i2nu 2eliju koja je "vaka na "vo$
$e"tuA Kakva $i je kori"t od njih pojedina#noA ;oraju ko$unicirati $e6u"o!no. 0ervna 2elija $ora re2i
$i&i2nojD 8Jajde1 "ada "vi "e aktivirajte7: akle1 &ta $i tre!aA Lre!aju $i "trukturni geni koji 2e re2iD 8Li
2e& izgledati ovako1 a ti ovako:1 tre!aju $i geni pro$oteri koji 2e govoriti geni$aD 8Li "i uklju#en1 ti "i
i"klju#en:1 tre!aju $i geni koji kontroli&u fiziologiju i koji rade potpuno razli#ito1 tre!aju $i geni koji 2e
kontroli"ati e$!rionialni razvoj da !i "ve i&lo na vre$e kada $u je vre$e. Jekel je1 jedno"tavno1
povezao dve 2elije kada je za$i&ljao kako na"taju vi&e2elij"ki organiz$i i to je "ve. Hn1 zapravo1 nije
i$ao poj$a &ta radi7 /ad "vi ovi dodatni geni tre!a da u6u u funkciju. ,enotipi "u po nje$uD F4;77 3
ku2aI F4;77 3 ku2a1 F4;77 3 ku2a1 F4;77 3 ku2a1 itd. @a ovo va$ "tvarno tre!a neeroatna era7
Ali1 reci$o da "u i oni do&li u po"tanje i "ad i$a$o "ve avione1 ili prvi organiz$i "u tu. Su+er, sad
+r#rodna selek2#ja, na+okon, "o'e da +o!ne da deluje. akle1 ukoliko ho2u da izvr&i$ "elekciju1 to zna#i
da $ora$ da i$a$ naj$anje koliko ne#ega da !ih $orao da iza!ere$A 5akle, da a" tre&a. /ad
tre!ate da udvo"tru#ite raz$i&ljanje. Pr#rodna selek2#je ne "o'e n#ta da stor#. Onda "o'e sa"o da
#$a&ere #$"e%u da e) +ostoje)a ent#teta. Hna "a$o $oe da kae koji od dva aviona !olje leti. - ako
prirodna "elekcija odlu#i da jedan !olje leti1 onda kae$o da taj i$a "elektivnu predno"t1 a drugi i ne leti
!a& tako do!ro i1 po darviniz$u1 &ta 2e "e de"iti ono$ prvo$A Fiva i"tre!ljen. Lako radi prirodna
"elekcija. Ali1 raz$i"lite o to$e7 a prirodna "elekcija po#ne da deluje potre!no je da i$ate !ar dva
entiteta. 0akon delovanja prirodne "elekcije koliko je o"taloA Jedan (77). -$a$ pitanje za va"D ako "te
po#eli "a dva i o"tao va$ je jedan1 i$ate li vi&e ili $anje od po#etnogA ;anje. - kako onda kroz prirodnu
"elekciju da do!ija$ "ve ve2i i ve2i !roj varijeteta i "ve vi&e i vi&e razli#itih ivotinja ako je "ve &to
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA EVO-./I0A I ARHEO-O1I0A
prirodna "elekcija $oe da uradi to da "$anjuje !rojA @ai"ta ne zna$ kako da do!ija$ "ve vi&e i vi&e od
$ehaniz$a koji "talno "$anjuje !roj.
0auka je na&la odgovor na to. 4z$i$o kla"i#ni pri$er "olj2a. La$na varijanta i"te vr"te i$a "elektivnu
8nazadno"t: u odno"u na onog koji je !eo. Hvo je !ilo na "vetloj pozadini1 a na ta$noj pozadini je
"uprotno1 crni i$a "elektivnu predno"t. Ako pogleda$o !iljke1 vidi$o da "e "$anjio !roj o!lika li"tova
toko$ vre$ena. akle1 prirodna "elekcija je o"tavljala "ve $anje i $anje proizvoda. Odakle onda sa
ar#ja&#lnost koju #"a"o; /vaki gen $orao je na"tati ili "lu#ajno ili inteligentni$ dizajno$. ;ora po"tojati
ogro$na varija!ilno"t koja je ve2 ugra6ena.
0a pri$er kod pa"a $oe$o do!iti "ve $ogu2e varijante od naj$anjih do najve2ih. A "ve je to !ilo u
ono$ pri$arno$ divlje$ tipu kod vuka. /ve te !oje1 "vi o!lici u&iju1 "vi geni i "ve varijante !ile "u ve2
uro6ene u pri$arno$ divlje$ tipu1 u vuku. - "ve to je $oralo da !ude u vuku "lu#ajno ili po inteligentno$
dizajnu. 4z$i$o pri$er afri#ke pudlice. 0jena dlaka je kao ko"a kod Afrikanaca. Ako pogledate
avgani"tan"kog hrta1 i$a2ete ko"u %ve6ana. Ako pogledate pueve1 "vi "u !ili kla"ifikovani kao razli#ite
vr"te1 a dana" "padaju u jednu vr"tu jer zna$o da po"toji varije!ilno"t gena unutar jedne vr"te. Hvi
leptiri i$aju druga#ije o!like1 razli#ito izgledaju u razli#iti$ "ezona$a. Kol#ko ar#jeteta #"a u jedno" t#+u
d#lje( (olu&a; /elekcijo$ "u do!ili ogro$ne i $ale golu!e i "ve druge golu!ove iz$e6u od oper"kih do
&eta#a po "negu. - u divlje$ tipu golu!a "vi ti geni $orali "u ve2 !iti ugra6eni "lu#ajno ili inteligentni$
dizajno$. Prirodna "elekcija nije $ogla da na#ini te gene. - "ve ove varijante kod !u!a.
A &ta da kae$o o zani$ljivoj ivotinji kuahi. Hna je jedna od tipa ze!re. La vr"ta je izu$rla. Ali i$aju
jednu kou ove ivotinje u $uzeju u Kejptaunu. Kada "u je analizirali otkrili "u da po"toji krvni "ud na
le6i$a "a crveni$ krvi$ zrnci$a. Hnda "u je po"lali u /jedinjene rave da !i izvr&ili analizu 0K i na
njihovo veliko iznena6enje 0K je !ila identi#na oni$ o!i#ni$ i dana" ivu2i$ ze!ra$a. Lo zna#i da ova
ivotinja i nije izu$rla. /ad i$aju progra$ "elekcioniranja i uzgajanja tako da "e ponovo do!ije kuaha
kakva je nekad !ila od ivih ze!ri. Po"toje dve !u!a$are za koje "u "$atrali u pro&lo"ti da "u u pitanju
dve razli#ite vr"te dok ni"u zaklju#ili da "e razli#iti geni aktiviraju zi$i1 a razli#iti u prole2e. ;i&evi $ogu
da !udu !eli ili crni u zavi"no"ti od toga na kojoj podlozi ive. akle1 i$aju dva "eta gena za !oju krzna.
-"to vai i za za#eve i za gu&tere. 5a l# su s# t# (en# u(ra%en# slu!ajno #l# #ntel#(entn#" d#$ajno";
0auka dana" kae da na$ je potre!no vi&e varija!ilno"ti da !i ovo $oglo da funkcioni&e tako da "u ove
$odifikacije u genu $orale da na"tanu "lu#ajno. A nauka kae1 da !i "e pove2ala varija!ilno"t1 to "e #ini
oplodnjo$. ;e&anje$ gena $ujaka i enke nauka do!ija do!ija ve2u varija!ilno"t. -$a$ pitanje za va"D
Hva varija!ilno"t 2e po"tojati "a$o kad "e po$e&aju geni $ujaka i enke. o!i2e$o ve2u varija!ilno"t
kod poto$aka polni$ parenje$ nego kod a$e!a koje "e raz$noavaju 2elij"ko$ deo!o$. Eaz$i"lite o
ovo$e7 eca poto$ci $oraju !iti prvo ro6eni pre nego &to prirodna "elekcija $oe da kori"ti onu ve2u
varija!ilno"t. Hdakle "u onda do&li u po"tojanje $u&ko i en"ko jer ne$a pove2anja varija!ilno"ti ukoliko
ne do6e do parenja i proizvodnje na"tanka poto$akaA Hdakle je to "ada po"taloA -$ate "a$o dva
iz!ora. /lu#aj ili dizajnA 9en"ki rod je na"tao "lu#ajno7 @ai"ta va$ tre!a $nogo vere da prihvatite ovako
ne&to. 4zgred da va$ kae$1 Fi!lija kae da je Cva na"tala od Ada$a. @ar ne !i !ilo logi#nije da je
Ada$ proiza&ao od CveA Je"te1 ali genet"ki1 Ada$ nikad nije $ogao da po"tane od Cve. Ja i$a$ "ve
gene koji "u potre!ni da !i po"tao $u&ko1 i i$a$ "ve gene koji "u potre!ni da "e po"tane ena. Ali1
da$e1 vi nikad ne !i"te $ogle da po"tanete $u&ko jer ne$ate T hro$ozo$. 0e kae$ da "te inferiorne1
ali ne $oete da !udete $u&ko. 0a&i geni "e nalaze u hro$ozo$i$a i i$a$io ih K?. Po jedan od tate1
po jedan od $a$eI po jedan od tate1 po jedan od $a$e. Kad "e de&ava $ejoza1 oni "e $ogu razdvajati
nezavi"no. Koliko varija!ilno"ti to $oe da "tvoriA -$a$o G< para hro$ozo$a i oni "u nezavi"ni. Lo je G
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA EVO-./I0A I ARHEO-O1I0A
U G
G<
U G
G<
. Lo je +> triliona razli#itih poto$aka7 Lo je prili#an !roj poto$aka7 Lo jo& nije ni&ta jer toko$
$ejoze kada "e hro$ozo$ razdvaja1 gledajte &ta "e de&ava1 oni raz$enjuju infor$acije. Plavi je od oca1
a drugi deo hro$ozo$a je od oca i $ajke1 pa onda $a$a*tata1 tata. Lo tako precizno funkcioni&e
hiljada$a puta u 2elij"ki$ deo!a$a i to je najko$plikovaniji precizni $ehaniza$ poznat nauci. Lo je
fanta"ti#an $ehaniza$7 Po"toje enzi$i koji ra"pli2u $olekul 0K. - !udu2i da je on helik"oidnog o!lika
$ogao !i da "e vee u #vor. Ako $i date kanap koji "e "a"toji od dve upletene ice i date $i dva kraja
da dri$1 i o"o!a preko puta dri dva kraja od i"toga1 hajde "ad da ih razdvoji$o1 &ta "e de&ava u
"rediniA Jo& vi&e po"taje kao "pirala i vi "ad i$ate en$#" koji te delove 0K koji "e razdvajaju +rese2a,
dr'# o&a # ra$"otaa #*. @ati$ po"eduje$o en$#" koj# !#ta seken2u i onda "e#e ta#no gde tre!a i to i"to
radi i "a drugi$ kraje$. - onda ako "a$o jedan pre"e#ete $alo dalje nego &to je tre!alo1 do!ijate ceo
onaj pore$e2en okvir #itanja1 i re#enica gu!i "$i"ao. N# jedna (reka u oo" "e*an#$"u n#je
do$oljena #l# &#ste se rod#l# kao ku+us7 - "ad1 za$i"lite da ovaj toliko ko$plek"an $ehaniza$ da nauku
pro"to !oli glava od toga da razu$e1 kako to na"tajeA Lo je genotip. /lu#aj ili dizajnA @ai"ta "te prvak u
veri ukoliko jo& uvek $oete da o"tanete na "taza$a darviniz$a. - ne "$o to1 koliko "e "ad varija!ilno"t
pove2avaA Koliko "ada razli#itih poto$aka $ogu da i$a$A Pogledajte "e $e6u "o!o$1 i$a li i"tih ljudiA
Postoj# &eskrajna ar#ja&#lnost. arvin nije znao ni&ta o ovo$e.
Pogledajte jednu ri!icu. Lo je #ove#ija ri!ica. 0e$a o#i i ivi u pe2ini. Lo je nova vr"taA a li jeA Ako
"tavite !u!a&va!e u $ra#ne pe2ine1 po"le #etiri ili pet generacija poto$ci vi&e ne2e i$ati o#iju. /ve "u to
nove vr"teA a li je ovo darviniza$1 po&to i$a$o $utacijuA 0e7 Hno &to "e de"ilo je"te da "e gen za
o#i1 koji1 "e2ate "e1 i$a +rek#da!1 nakon &to je ne"tao "ti$ulu" 3 "vetlo1 #sklju!#o. /iguran "a$ da jo&
uvek po"toji gen za o#iju kod ove vr"te i to nije nova vr"ta1 to je "a$o varijetet neke ve2 po"toje2e.
0ednostano se (en #sklju!#o. Po"toje ptice koje ne lete i koje ive na o"trvi$a. Vrlo !rzo ptice na
o"trvi$a izgu!e krila. a li je to evolucijaA 0e1 u pitanju je i"klju#ivanje gena za razvijanje krila.
0eke vr"te $ogu $e6u"o!no da "e ukr&taju. Kod "i"ara takvi poto$ci uglavno$ ne $ogu da daju novo
poto$"tvo. Ali to nije "lu#aj kod ri!a1 !iljaka ili in"ekata. -$a$o pri$er hi$ere 3 $e&avine konja i ze!reI
zati$ $e&avine leoparda i jaguaraI lava i tigra 3 zovu ga ligarI iz$e6u kita i delfina 3 zovu ga kelfinI
ze!re i $agarca 3 zagaracI a i$a$o pri$er he$ere. 0e $ogu da nateraju ovcu i kozu da "e ukr"te1
tako da uz$u e$!rione na "tadiju$u #etiri 2elije koze i ovce1 razdvoje ove e$!rione i "tvore novi
$e&aju2i dve vr"te 2elija i do!ijate ivotinju koja je deli$i#no ovca i deo koza. 4vek "e na&ali$ na ovu
te$u i kae$ da ne !ih voleo da !ude$ ova ivotinja kada -"u" do6e ponovo jer -"u" kae u jevan6elju
da 2e razdvojiti ovce od koza.
0a&i geni "u "vi na hro$ozo$i$a. 0eki hro$ozo$i "u dui1 neki "u kra2i. ;oe "e de"iti da "e dva
hro$ozo$a "jedine i onda po"tanu jedan veliki hro$ozo$. a li ovde do!ijate nove geneti#ke
infor$acijeA 0e1 to je "a$o druga#ije ra"pore6ivanje ve2 po"toje2ih infor$acija. Lakvu fuziju i$a i
najve2a antilopa na "vetu. Pogledajte njene pruge i o!lik rogova. Kudu antilope i$aju i"te &are a i$aju
druga#ije rogove. A vidi$o i njihove poto$ake1 i $ujak !i i$ao i"te rogove. Hvo je njijala antilopaI
enka i$a pruge1 a $ujak ne$a. @na#i1 $ujak i enka toliko izgledaju razli#ito da izgleda kao da "u u
pitanju razlli#ite vr"te. Ako pogleda$o !ongo antilopu vidi$o da ona i$a &are i "li#nu vr"tu rogova1 a
druga vr"ta $ala antilopa i$a i"te &are i i"te rogove. /ve "u razli#ite vr"te. %ta ako va$ kae$ da "u
one jedna ve2a vr"taA Pogledajte vukaD on i$a )? ili )+ hro$ozo$a. Lo je divlji vuk. A "ad i$a$o "ve
pripadnike porodice kanide a !roj njihovih hro$ozo$a varira od <+*)+. Ako i$aju "a$o <+ hro$ozo$a1
onda "u to vrlo dugi hro$ozo$i. Ako i$aju )+1 to "u kra2i hro$ozo$i. Ako "poji$o ove kratke zajedno1
$oe$o re2i da je to i"ta koli#ina infor$acija. -$a$o pri$er pa"a za koje zna$o da poti#u od i"te vr"te.
A i$a$o pri$er divljih pa"a i vidi$o da je varija!ilno"t "koro i"ta.
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA EVO-./I0A I ARHEO-O1I0A
-$a$ pitanje za va"D @naju2i ovo &to "ad zna$o1 koliko je pripadnika porodice kanideD vukova1 pa"a1
li"ica i o"talih !ilo potre!no da u6u u 0ojevu !arkuA Jedan par. /va varija!ilno"t je ve2 unutar njih da
$ogu da na"tanu "vi o"tali. /li#no je i "a $i&evi$a i oni i$aju hro$ozo$"ku fuziju koja "e zove
ro!ert"onova fuzija. Ku2ni $i& $u" $u"kulu" i drugi $i& 3 polj"ki $i&1 razlikuju "e "a$o u !roju
hro$ozo$a1 a $apa gena tih hro$ozo$a je identi#a. Koliko je glodara tre!alo u2i u 0ojevu !arkuA
Jedan par.
a pogleda$o jo& jednu zani$ljivu pojavu koja "e zove trans+o$on. Lo je gen koji $oe da "e #se!e sa
so( "esta # da se sta# na dru(o "esto u *ro"o$o"u. Hpet je u pitanju rlo +re2#$an "e*an#$a" jer
ako pre"e#ete "a$o jedno "lovo u re#enici1 re#enica gu!i "$i"ao. /a$o nakon jedne generacije vidi$o
da od $alog na"taje gegant"ki $i&. Hdakle poti#e taj $ehaniza$ tran"pozonaA Lo je genotip. /lu#aj ili
dizajnA
a "u$ira$oD "va varija!ilno"t je ve2 ugra6ena u genet"ki pult. a li je ona na"tala "lu#ajno ili
inteligentni$ dizajno$A Eaz$enjivanje reproduktivnog $aterijala1 da li je on na"tao reproduktivni$
pute$ ili dizajno$A Beo proce" 2elij"kog razdvajanja1 da li je taj proce" na"tao "lu#aje$ ili dizajno$A
0K koja $oe da $enja $e"ta1 "lu#aj ili na$erno "tvaranjeA
0eke ivotinje i$aju ne&to &to naziva$o dra"ti#ni$ rearan$ani$a. 0a pri$er goli&avi pacov "e
raz$noava kao p#ele 3 po"toji jedna kraljica1 i u te&ka vre$ena za $i&eve geni "e dra"ti#no
rearaniraju i i$a$o ceo $ogu2i "pektar razli#itih poto$aka.
a "e vrat$o darvinovi$ ze!ica$a. Kori"ti2e$o vr"tu lok"op". Pogledaj$o tu divnu varija!ilno"t. /vi "u
razli#iti a Fog ih nije "tvorio. -li i$a toliko $ehaniza$a za "tvaranje ove varija!ilno"ti da je nije te&ko
o!ja"nitiA 5a je 5ar#n $nao oo o !e"u s"o (oor#l# e!eras, on &# se $a+anj#o. Loliko $ehaniza$a da
"e "tvori varija!ilno"t1 a ni jedan od njih nije podloan prirodnoj "elekciji7 Kakva li je varovatno2a da
ne&to ovako ko$plek"no na"tane "lu#ajnoA7 Pao !i na kolena i rekaoD 8Foe1 pa ti tako voli&
raznovr"no"t7: ;oda !i po$i"lio na "voju enu i rekaoD 8H1 pa ti "i "tvorio $oju enu tako po"e!no
druga#ijo$ !a& za $eneA: 0i"u li ene prelepe1 a "ve "u razli#ite. Jedna je crna a druga je !ela. ;ora
da je !ilo evolucije ili je to "a$o varija!ilno"t pa je gen za $elanin aktivniji kod jedne a $anje aktivan
kodo drugeA Lu ne$a evolucije7 A &ta da kae$o o deciA eca va" $oraju dirnuti7 Ada$ je ve2 u "e!i
i$ao "ve gene potre!ne da "e for$ira "va ova varija!ilno"t koju dana" i$a$o na planeti. -$ao je alel za
"vaku !oju o#iju koja po"toji. ;ogu !iti "koro "iguran da jedan od prvog para $orao je i$ati !raon o#i jer
je !raon !oja do$inantna1 ali je $orao i$ati i rece"ivne gene za rece"iju zelenih1 plavih i "ivih o#uju.
4vek kae$ ljudi$a da ako i$aju ta$ne o#i njihova deca $ogu i$ati !ilo koju !oju o#iju. Ali1 ako o!oje
i$aju "vetloplave o#i1 najverovatnije 2e i dete i$ati takvu !oju o#iju. 0auka je i"pitivala vo2nu $u&icu i
toliko ju je podvrgavala genet"ki$ $anipulacija$a koje nikad evolucija ne !i !ila u "tanju da izvede.
Vo2ne $u&ice "u na#injene da !udu "a crveni$ o#i$a1 !eli$ o#i$a1 !ez o#uju1 duga#kih krila1 kratkih
krila1 !ezkrilne1 " jedni$ grudni$ delo$1 " dva grudna dela1 ali to "u i dalje o"tajale vo2ne $u&ice.
Ve#era" !ih eleo da po#nete ovako da raz$i&ljateD ako i$a$ klavir1 a tipke "u geni1 koliko $elodija
$ogu da od"vira$ na $o$ pijanuA Fe"krajan !roj $elodija. Ali1 to 2e uvek !iti klavir"ka $uzika. A na
gitari1 koliko $elodija $ogu da od"vira$A Lako6e !e"krajan !roj. Ali1 to 2e i dalje !iti $elodija izvedean
na gitari. 0e "$e$o raz$i&ljati o vr"ta$a. Hno &to je $oralo u2i u 0ojevu !arku $oralo je !iti na vi&oj
kategoriji od vr"te. ;oralo je !iti red1 fa$ilija1 #ak i rod. 0e za!oravite Fog voli raznovr"no"t7 - &ta
ve#era" !irate1 "lu#aj ili dizajnA Lo je va& "lo!odan iz!or. Ali1 "etite "e koliko va$ vere tre!a da
iza!erete "lu#aj7
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA EVO-./I0A I ARHEO-O1I0A
Pitanja i od&ovori -0etvrta%.
'. Koliko je vre$ena potre!no da na"tanu "lojevi uglja u Cvropi " o!ziro$ da po"toji "a$o jedan aktivan
vulkan Ctna i ako ih je !ilo vi&e1 koliki je $ini$alin vre$en"ki raz$ak iz$e6u tih katakliz$iA
HdgovorD /ve na"lage uglja dolaze kao po"ledica potopa. @na#i1 oni ne$aju ni&ta zajedni#ko "a
vuklaniz$o$. A u "eriji ,rand kanjona pokazao "a$ va$ kako !rzo $ogu da na"tanu "lojevi. -"to tako
!rzo $ogu da na"tanu "lojevi uglja. ;rki ugalj je uvek na vrhu1 dok je crni u nii$ "lojevi$a. Brni ugalj
"e uglavno$ "a"toji od !iljaka kao &to "u $ahovine i cika"i1 dok je $rki ugalj uglavno$ od drveta. Potop
je "a$o jedan ciklu" kata"trofa "a vi&e kata"trofi#nih ciklu"a u nje$u.
G. Ako "ve #injenice i "vi fo"ili ukazuju na to da "e "veop&ti potop dogodio1 za&to to nau#nici ne prihvate
i za&to "e to ne o!javi u javno"tiA
HdgovorD 0eke od tih #injenica "u pu!likovane u reno$irani$ #a"opi"i$a. Ali1 to je napi"ano u nau#no$
argonu tako da vi ne "hvatite da autor zapravo govori o potopu. Jer1 ako "e "a$o u"udite da tako ne&to
"po$enete1 onda va$ ne2e prihvatiti i pu!likovati #lanak. Bela "erija kata"trofi#nih doga6anja oko
planine /veta Jelena "a oni$ drveti$a koje "$o po$enuli je pu!likovano u paleontolo&ko$ #a"opi"u1 a
ne$ate !oljeg evolucioni"ti#kog #a"opi"a od tog. Laj #lanak je o!javljen od "trane jednog kreacioni"te.
A kad nau#na javno"t "azna da je on kreacioni"ta1 a "aznaju tako &to 2e ovaj drati predavanja1 i2i 2e
tako daleko da va$ pljunu u lice. - ja "a$ doiveo to i"ku"tvo da "u $i ljudi pljunuli u lice. Lo je e$otivno
pitanje. Ako prihvatite da je tako1 $orate prihvatiti i da je cela va&a ivotna filozofija i va&e u#enje
pogre&no. A onda gu!ite autoritet kod $nogo ljudi1 a po"e!no kod "vojih "tudenata. Ali iz li#nog i"ku"tva
$ogu da va$ kae$ da nau#nici podcenjuju "tudente. 0i"u "tudenti tako negativni kao &to $nogi $i"le.
<. a li verujete u FogaA @a&to je #e"ta po"tavka o vulkanu kao o kata"trofiA
HdgovorD a1 veruje$ u Foga1 a za&to1 to je duga#ka pri#a. Po"toji ne&to &to je vi&e od nauke &to va"
u!e6uje u Foje po"tojanje. A i"ku"tveno proveravanje u li#no$ ivotu je naj!olji dokaz. A za&to "u
vulkni uvek u pri#i o kata"trofa$a1 to je zato &to na$ oni daju $odel za kata"trofi#ke doga6aje.
K. 0ije dovoljno razja&njeno1 &ta je "a fo"ilni$ o"taci$a #ovekaA Po$injali "te fo"ile $aj$una1 a &ta je
"a fo"ili$a ljudiA
HdgovorD Fo"ili pripadaju ili grupi ljudi ili $aj$uni$a. /vi au"tralopiteku"i koji "u prona6eni "u $aj$uni.
A "vi ho$enoidi koji "u prona6eni "u ljudi. Eazli#iti "u o!lici lo!anje1 ali tu i$a$o jednu varija!ilno"t kao
&to je i dana" nalazi$o. Ali1 ne$a veze iz$e6u $aj$una i #oveka koliko god eleli da je na6ete.
=. Kako kreacioniza$ o!ja&njava veliki $eteor od '+> $ koji je udario kod Jukatana i napravio kraterA
Kakav je njegov uticaj !io na tada&nji ivi "vetA
HdgovorD Kao &to "a$ ju#e o!ja"nio1 udarni krateri "u povr&in"ki feno$en1 i oni "u na vrhu geolo&kog
"tu!a. Lo zna#i da "u "e pojavili po"le kata"trofe. Ako "u $eteori !ili deo i"torije planete ze$lje kao &to
!i ko"$ologija zahtevala "a "voji$ po"tulati$a1 a ako geolo&ki "tu! i $no&tvo "lojeva pred"tavljaju
$ilione godina1 i da "u ti "lojevi jedno$ zai"ta !ili na povr&ini ze$lje1 onda tre!a u nji$a i da "e nalaze
$eteori kao &to $eteore nalazite "vuda po povr&ini. Ali ih ne nalazite u "tariji$ "lojevi$a. 5ak i na
$ilioni$a kvadratnih kolo$etara ugljenokopa koliko ih i$a u "vetu1 i u nii$ "lojevi$a geolo&kog "tu!a
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA EVO-./I0A I ARHEO-O1I0A
i$aju2i u vidu "ve du!oke kopove1 nikad nije otkriven #ak ni jedan $eteor. H#igledno "u $eteori udarali
po"le kata"trofe da !i "e kontinenti razdvojili.
?. /$atra "e da "u neke vodene vr"te po"le potopa preivele i da ih dana" i$a u okeani$a. a li je to
$ogu2eA
HdgovorD /vi vodeni organiz$i koje dana" i$a$o preiveli "u kata"trofu. Lo je ono &to vidite dana".
). 0e&to o #aju !an#u1 o puevi$a za jelo i $edu u i"hrani.
HdgovorD 5aj $i zvu#i HK. 5ajevi koji "e prave od celih !iljaka "u o!i#no HK. Fudu2i da je !an#a #aj
pe#en1 ulja koja "u !ila u toj !iljci i$aju tendenciju da "e $enjaju. A neki od njih $ogu po"tati
kancerogeni. Folje je piti "a$o o"u&ene !iljke. Puevi ni"u !a& naj!olja hrana koja po"toji na "vetu. @a
$noge ljude oni "u vi"oko alergeni#ni. 0eurotran"$iteri koje $eku&ci kori"te "u razli#iti od na&ih
neurotran"$itera i konzu$iraju2i pueve $oete i$ati razli#ite alergij"ke reakcije po koi i reakcije
nervnog "i"te$a. ;ed1 " druge "trane1 "a"toji "e od fruktoze1 $inerala i enzi$a. Lo je do!ra hrana1 ali u
dana&nje vre$e i$a tendenciju da u "e!i aku$ulira in"ekticide. H!ratite panju na izvor $eda.
+. %ta da rade vegeterijanci "a izuzetno ni"ki$ priti"ko$A Fio je jo& nii kad "a$ !ila $e"ojed. Fizi#ki
"a$ aktivna1 a jutarnji priti"ak padne na +>Q)>. Kori"ti$ $ineralnu vodu i "ok.
HdgovorD +>Q)> zvu#i ni"ko u zavi"no"ti od va&ih godina. 0e zna$ koliko "te "tari. Kad $eni iz$ere
priti"ak kad ode$ kod lekara kauD 8Jej1 pa ti "i $rtav #ovek7: Ja i$a (>Q?> &to je do"ta ni"ko za $oje
godine. A ja "a$ zahvalan za to.
(. a li je do!ro kori"titi kalciju$ u ta!leta$aA a li organiza$ $oe da ga deponuje u ko"ti$a po"le
K>*te godine. -li $agnezijuj$ tre!a uzi$ati "a kalciju$o$A
HdgovorD 0a#in da kalciju$ une"ete u "voje ko"ti je"te da i$ate zdrave o"teo!la"te. Fitoe"trogeni
"ti$uli&u funkciju o"teo!la"ta. -z!acite "voje $leko i po#nite da kori"tite "ojino $leko i kori"tite zeleno
povr2e 3 "pana2e1 kupu"e. A ako elite dodatke u i"hrani1 do!ra ta!leta kalciju$a ili $agneziju$a nije
toliko lo&a. Ali1 !ez onog prvog1 ovo drugo va$ ne2e po$o2i.
'>. Kakve direktne ili indirektne veze i$a kravlje $leko "a infekcijo$ uha kod !e!eA
HdgovorD Kravlje $leko je direktno povezano "a !ronhijalni$ infekcija$a i infekcija$a uveta kod !e!a.
Prvo1 zato &to je alergeni#no1 drugo1 zato &to izaziva lu#enje "luzi u organiz$u. Lo je povezano i "a
"inuziti"o$. ;leko je najgora hrana koju $oete da iza!ereta kada je u pitanju "inuziti". ,ovori$ iz
li#nog i"ku"tva jer "a$ i$ao jedan od najgorih "inuziti"a koji $oete da za$i"lite. 0aj$anje ?1) pa i do
'> puta godi&nje patio !ih od "inuziti"a. Loliko je !ilo lo&e da ni"a$ $ogao da gleda$ na o#i. Hd kako
"a$ iz!acio $leko iz i"hrane1 '= godina ni"a$ i$ao "inuziti".
''. Veza iz$e6u $leka1 viru"a leuke$ije i $ultiple"kleroze.
HdgovorD Ve2 "a$ va$ rekao da "ve drave #ije "tanovni&tvo kori"ti veliku koli#inu $leka i$aju vi"ok
nivo leuke$ije. Po"toji velika $ogu2no"t da kravlji viru" leuke$ije $oe i"ti viru" izazvati i kod #oveka. A
$ultiple"kleroza1 pacijenti koji !oluju od ove !ole"ti i$aju antigene na viru" kravlje leuke$ije1 &to zna#i
da "adre i"ti u "vo$ organiz$u.
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA EVO-./I0A I ARHEO-O1I0A
'G. Po "taro$ "rp"ko$ kalendaru "ada je negde )+<G. godina. Koji je to doga6aj o"tavio takav i"torij"ki
trag da je taj doga6aj ozna#io nultu godinuA
HdgovorD Po"toje razni $etodi dariranja kori"te2i1 reci$o1 !i!lij"ke "pi"e1 i"torij"ke podatke. Eazli#iti
narodi dolazili "u "a razli#ito$ duino$ trajanja i"torije. 5uveni epi"kop 4&er do&ao je do ?.>>> godna
"taro"ti ze$lje od "tvaranja. Jevreji i$aju "li#nu cifru1 $alo je nia1 i"to#ne religije idu do nekih +.>>>
godina "taro"ti ze$lje. A kada "a$ !io dete1 onda "u faraone datirali da "u iveli negde =.>>> godina
pre nove ere. @ani$ljivo je1 &to "e vi&e podataka "akupljalo1 hronologije "u po"tajale kra2e. @aklju#ili "u
da "u $nogi faraoni koje "u oni "tavljali u niz onih koji "u iveli1 zapravo vladali u i"to vre$e u razli#iti$
provinicija$a1 npr. otac1 "in ili !ra2a. Cgipat"ka hronologija "e "$anjila na negde oko <.>>> godina pre
Jri"ta. Arheolozi "e dana" ne u"u6uju da "tave #ak ni <.>>> godina pre nove ere1 "tavljaju $anje*vi&e
<.>>> godina. A "igurni "u za "a$o G.=>> godina pre nove ere. 5ini "e da &to vi&e zna$o1 kra2i je
vre$en"ki period koji daje$o i"toriji.
'<. Ko$e "u !ili potre!ni dino"auru"i i o"tale nakazeA @ar "u oni iza&li iz Fojih rukuA
HdgovorD @a&to verujete da "u dino"auru"i nakazeA Je"te li videli nekad gu&teraA ino"auru"i "u "a$o
veliki gu&teri. Je"te li videli $alo ve2e gu&tere kao one koji "e nalaze na ,alapago"ki$ o"trvi$aA -$aju
divno o!ojene kragne. @a "vakog i$a po ne&toD neko voli gu&tere1 neko voli ptice1 neko $a#ke. 0e $ogu
da do#eka$ da ja&e$ na !ronto"auru"u. /tvarno ho2u da jednog dana na ne!u vidi$ da li je
tirano"auru"urek"u"u "$rdelo iz u"ta. Je"te li videli kako "u ih ljudi rekon"trui"ali runi$aA ;oete ih
rekon"trui"ati i prelepi$a ako elite. -"to je i "a dino"auru"i$a.
'K. ;oete li $i re2i ne&to vi&e o "azve6u Hrion po ko$e "u i pira$ide gra6eneA
HdgovorD 0e "$ete $e&ati nauku a"trono$iju i a"trologiju. 4 neko$ "$i"lu1 o!e "u povezane. Pira$ide
"u gra6ene po vrlo precizni$ a"trono$"ki$ podaci$a1 ali je to $i"tifikovano i povezano "a a"trolo&ki$
podaci$a jer "u razne zvezde po"tajala !oan"tva1 tako da je /iriju" po"talo P"e2a zvezda1 &to je
"i$!ol !oga Hziri"a. Pira$ide je"u gra6ene pre$a zvezdani$ podaci$a1 pre$a putanji$a zvezda. Ako
poveete ;eku "a pira$ida$a1 "a Ei$o$1 "a Parizo$ i "a /tounhendo$1 i$ate jednu pravu liniju.
/tari hra$ovi "u gra6eni du takvih linija.
'=. ;e"oderi i$aju kratka creva1 zar neA a li #ovek i$a kratka ili duga#ka crevaA
HdgovorD uina creva $e"odera je &e"t duina njihovog trupa. 9ivotinje koje "e preteno hrane
vo2e$ ili itaica$a i$aju creva '= duina "vog trupa. Preivari1 kao krava1 i$aju creva duga#ka GG
duine trupa. A kad pogleda$o ljud"ka creva1 pro"e#na duina je '= duina trupa. Lo na" "tavlja u
kategoriju onih koji "e hrane itarica$a1 povr2e$ i "e$enje$.
Ar+eolo&ija8 lo'ati(a ot%o'ava i$tinu
o "ada "$o raz$atrali poreklo vr"ta. Videli "$o da po"toji prili#na "li#no"t iz$e6u onoga &to knjiga '.
;oj"ijeve ili Po"tanje iz Fi!lije kae i onog &to nau#ne #injenice podupiru kao verovatno.
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA EVO-./I0A I ARHEO-O1I0A
ana" "e Fi!lija "$atra knjigo$ zani$ljivih pri#a i $itologije. @ani$ljivo je da je Fi!lija preivela vi&e
kritika od !ilo koje druge knjige na "vetu. Filo je $nogo vi&e poku&aja da "e ona ukloni "a lica ze$lje
nego &to je to !ilo "a ijedno$ drugo$ knjigo$ na "vetu. Ali1 izgleda da je ona vrlo "ta!ilna i uvek "e
iznova pojavljuje. -ako je !ilo $nogo poku&aja da "e ona di"kredituje na nau#noj i i"torij"koj o"novi1
zani$ljivo je da je $nogo godina1 ta#nije i hiljada$a godina Fi!lija !ila jedini doku$ent koji je "po$injao
izve"ne narode i i"torij"ke doga6aje. Hvi narodi i doga6aji ne"tali "u pod pra&ino$ vre$ena1 a to je ovoj
&koli tzv. #soke kr#t#ke dalo priliku da di"kredituje ono &to je Fi!lija tvrdila. Po"e!no je ne$a#ka kritika
po"lednjih vekova !ila zai"ta !e"po&tedna u "voji$ kritikovanji$a Fi!lije. 5ak i #a"opi" 8Li$e: o!ra6uje
ovu te$u pitaju2i "e da li je Fi!lija #injenica ili fik"ija. 0au#na arheologija je "tara ne&to preko "to godina1
tako da "e ceo tok ljud"ke i"torije tek "ada i"kopava.
Fi!lija "toji na polici$a $nogih do$ova. -$a je u $nogi$ knjiara$a i polica$a "a knjiga$a. -zgleda da
je "vako po"eduje1 a vrlo $ali !roj #ita &ta je napi"ano u njoj. 0eki "u je $rzeli1 a po"e!no o$raena !ila
je hri&2an"ka religija. Volter je tvrdio da je u$oran "lu&aju2i kako "u vanae"torica u"po"tavili
hri&2an"ku religiju i rekao je da 2e dokazati da je jedan #ovek dovoljan da z!aci tu religiju. @ani$ljivo je
da je !a& u toj "o!i gde "u ove re#i izgovorene1 dana" jedno od najve2ih "kladi&ta Fi!lije.
6#&l#ja trd# neke star# koje n# jedna dru(a knj#(a ne trd#. Fi!lija po"tavlja neke izazove koje ni jedna
druga knjiga ne po"tavlja pred na". 4 G. Po"lanici apo"tola Petra 'D'= kae "e da je Fi!lija knjiga
proro#an"tva i da !i !ilo do!ro za na" da prou#ava$o proro#an"tva. akle1 ona za "e!e tvrdi da je
i"torij"ka1 proro#ka i da je knjiga koja govori o "pa"enju. Lo "u tri velike tvrdnje. 4 Knjizi proroka -"aije
KGD( i$a$o jednu zapanjuju2u izjavu kad "u u pitanju proro#an"tva. Fog kae da na$ on govori
unapred1 pa kad vidi$o da "e to ui"tinu z!iva1 prepozna2e$o da je to to. Pre nego &to "e dogodi1
o!ave"ti2e na" o to$e. I +o to"e, #de)e"o da l# na" (oor# #st#nu #l# la'e. Fi!lija na$ tvrdi da je ona
knjiga proro#an"tva i da je do!ro da je prou#ava$o i daje na$ izazovD 8Ja va$ kae$ unapred1 a vi
vidite &ta 2e "e de"iti i da li je tako:. 4 Knjizi proroka -"aije K?D(.'> ide #ak i dalje i kaeD 8-z po#etka
javlja$ kraj i ono &to jo& nije !ilo:. rugi$ re#i$a1 Fog kae da na$ ne govori "a$o ono &to je !ilo u
po#etku1 ve2 kae &ta 2e "e dogoditi "ve do "a$og kraja.
a li znate koliko ljudi #ezne da "azna &ta 2e "e de"iti u !udu2no"tiA Koliko ljudi gleda u &oljicu da !i
"aznali !udu2no"tA Koliko njih je "pre$no da da #itavo !ogat"tvo da #uju proro#an"tva o "vojoj
!udu2no"tiA A evo knjige koja tvrdi da 2e na$ re2i1 a $i 2e$o onda $o2i da proveri$o da li 2e "e to
i"puniti. Oo je najjeft#n#j# #$or #nfor"a2#ja o ono"e ta )e se des#t# u &udu)nost#.
4 Jevan6elju po Jovanu kae da "e "ve o i"toriji i o !udu2no"ti1 zapravo1 okre2e oko jedne o"o!e. 0a
neki na#in1 "vi "u povezani "a to$ o"o!o$. A u Jevan6elju po .uci -"u" kae da "e "ve &to je napi"ano
u ;oj"ijevi$ knjiga$a1 Proroci$a i P"al$i$a odno"i na njega. Cvo ovih zapanjuju2ih izjava. -"torij"ke
infor$acije1 infor$acije o po"tanju1 proro#ke infor$acije i infor$acije o ;e"iji. /vakako !i !ilo lako
proveriti da li je to #injenica ili fikcija. Pa1 za&to je onda to tako te&koA /vakako je $ogu2e pogledati neka
proro#an"tva i videti da li "u !ila i"tinita ili pogre&na. /vakako da $oe$o da raz$otri$o i"toriju i vid$o
da li je to zai"ta !ilo tako ili "u u pitanju !ile lai1 po"e!no zato &to je Fi!lija jedini doku$ent koji je o
neki$ doga6aji$a ne&to zapi"ao.
Ve#era" eli$ da va" povede$ na $alo putovanje iz$e6u dva para$etra. Po"$atrali "$o poreklo1
po"tanje. Jajde da raz$otri$o neke zapanjuju2e i"torij"ke #injenice1 #injenice koje "u dugo "$atrane
$ito$ ili "u !ile poricane1 a onda 2e$o raz$otriti proro#an"tva i vide2e$o neka ranija proro#an"tva i da
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA EVO-./I0A I ARHEO-O1I0A
li "u "e ona i"punila ili ne. Lo $oe da na$ "tvori o"novu da raz$otri$o neka proro#an"tva o
!udu2no"ti koja jo& uvek "toje pred na".
0eki od najvanijih i"torij"kih zapi"a poti#u iz Cgipta. Vidi$o #uvenu "tepena"tu pira$idu u /ahari. Lo je
pira$ida fazarona /o"era iz tre2e dina"tije. 4 pitanju je G)=> god. pre n. ere. Jedna od pri#a za koju "e
"$atra da je $it"ka je pri#a o Jo"ifu. Fi!lija kae da je "ve u njegovi$ ruka$a napredovalo. A evo pri#e
kako je on pro&ao "a faraono$. Hn je faraonu o!razloio "an koji je "a$ faraon "anjao. ' Knjiga
;oj"ijeva K'. poglavlje zapi"uje ovaj doga6aj. Ako "te #itali ili "e "e2ate1 faraon je "anjao "eda$ de!elih
i "eda$ $r&avih krava1 a zati$ "eda$ de!elih i "eda$ &turih klipova kukuruza. Fi!lija na" izve&tava da
je tada Jo"if protu$a#io faraonu da 2e tada na"tupiti "eda$ plodnih1 a zati$ "eda$ gladnih godina. Lo
je "tvorilo te$elje da "e deca -zrailja $ogu do"eliti u Cgipat. 8Lo je "i$pati#an $it7:1 rekli !i ljudi. A
zati$ "u prona&li i"torij"ki dokaz u jednoj od utoka 0ila koja izgleda da podrava ovu pri#u. ,ovori "e o
gladi koja je trajala $nogo godina1 a da je kukuruz pre toga ve2 !io "a!ran1 a zati$ deljen ljudi$a. Lu "e
tvrdi da 0il nije plavio #ak "eda$ godina1 ali da "u pre toga izgra6ene itnice i a$!ari i da "u
napravljene zalihe. 4 neki$ gro!ovi$a nalazite crtee de!elih i $r&avih krava. 0ije li to zani$ljiva pri#aA
0ajve2a pri#a ti#e "e izla"ka -zrailja iz Cgipta. Pogotovu &to o to$ izla"ku nedo"taje toliko $nogo
infor$acija. Jolivud !i voleo da da "voj doprino" ovo$ doga6aju1 pa kad gledate fil$ o ;oj"iju i$ate
takvu $e&avinu !i!lij"kog izve&taja "a $itologijo$1 da je to neverovatno. -$ate i"la$"ke ele$ente u toj
pri#i1 naravno1 oni "u i$ali "avetodavce iz i"la$"kog "veta za ovaj fil$. 4glavno$1 hronologija ovog
doga6aja je totalno pro$a&ena i fil$ o ovo$ izla"ku opi"uje faraona Ea$ze"a koji "e uop&te ne uklapa
u !i!lij"ku hronologiju.
4 egiptolo&ki$ izvori$a ne$a nikakvih zapi"a o i"torij"ko$ izla"ku -zraelaca iz Cgipta a u Fi!liji je
opi"an kao jedan grandiozan i vaan doga6aj. 0e "a$o da je opi"ano '> zala nego je i celokupna
egipat"ka voj"ka !ila z!ri"ana u Brveno$ $oru1 uklju#uju2i i "a$og faraona. Lu je do&lo do "u#eljavanja
religij"kih izvora i po Fi!liji1 izrael"ka verzija je i"plivala na povr&inu1 a toga ne$a ni "po$ena u
hijeroglif"ki$ zapi"i$a.
4 Knjizi proroka Jezekilje pi&e da 2e egipat"ka ze$lja !iti opu"to&ena i u!rzo arheolo&ka lopatica
po#inje da otkopava zani$ljive "tvariD prona&li "u zlatno tele koje je !ilo o!oavano u !i!lij"ko$
izve&taju1 koje je dana" ve2 do!ro za"novano kao kult !ika Api"a1 i religiju koja je !ila do$inanta u
Cgiptu. Vidi$o zani$ljive "like "a z$ija$a i crveni$ "un#ani$ di"ko$. 5ak "e "po$inje i troj"tvo -zide"
Joru" i /et. Vidi$o -zidu koja po"taje vrlo popularna u pokretu 0eS Age. -$a$o i !oga Hziri"a "a
njegovo$ ;itro$1 zati$ Anu!i"1 !og $rtvih1 tu "u i vage koje odlu#uju1 zati$ -zide" "a z$ija$a "a o!e
"voje "trane1 zati$ Japtor1 pa !og Joru" "a glavo$ orla1 a Jator je !io o!oavan u o!liku krave. Fudu2i
da je to !ila pantei"ti#ka religija1 !og je !io u "vako$ ivo$ "tvoru 3 u ivotinji1 u !iljci1 u !unu. Fio je i u
!alegaru. /kara!ej je po"tao vano !oan"tvo1 ali -zida1 Joru" i Hziri" "u i dalje o"tali na vrhu. Hni "u
!ili vrhovna !oan"tva. Hni "u popri$ali razli#ite o!like u razli#iti$ vre$eni$a1 utelovljenja !ogova Ea1
A$on i druge varijante.
Jajde$o do pira$ida da vidi$o da li one pruaju neke zani$ljive infor$acije. Prve podatke do!ija$o
kada je otkriven ka$en iz Eozete. %a$poleonu je tre!alo G> god. da de&ifruje ovaj ka$en. @ani$ljivo je
da je ovaj ka$en prona&la 0apoleonova ek"pedicija. ana" "e nalazi u Fritan"ko$ $uzeju. Hn je pi"an
na tri jezika &to je o$ogu2ilo da "e po prvi put de&ifruju hieroglifi. @ati$ je prona6eno $no&tvo gro!ova i
$u$ija i oni dodaju jo& infor$acija. Prona6eni "u i o!eli"ci koji jo& pridodaju infor$acija. a vidi$o
kakav je !io na#in raz$i&ljanja faraona. Hni "u !ili reinkarnacija !oga "unca. A kao takvi1 oni "u !ili
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA EVO-./I0A I ARHEO-O1I0A
&o(o# u telu. Lo ih je #inilo nepogre&ivi$a i neo"voji$a. akle1 u *#jero(l#fsk#" $a+#s#"a faraon# &ele'e
sa"o soje us+e*e. Na e(#+atsk#" $#do#"a na)# )ete "noto la'#D faraon koji "lavi "voju po!edu nad
Jetiti$a1 a oni "u zapravo $orali da "e "akriju da !i "a#uvali "voj "op"tveni ivotI Cp o Karka$e&u je jo&
jedan takav pri$er. Ali1 faraoni uvek po!e6uju i oni "u uvek veliki ratnici i i$aju naj!re dvokolice. A
!oan"tva "u1 naravno1 uvek na njihovoj "trani. Hni "e #ak i nazivaju po !oan"tvi$a. -$a$o !oga
A$ona koji je !io pred"tavljen kao ovan. Jijeroglifi pri#aju pri#u o njihovi$ veliki$ po!eda$a. Kao i u
arap"ko$1 hijeroglifi "e #itaju unazad. Po"toji hieroglif koji $oe da "e #ita u o!a "$era a u "redini
i$a$o ank koji je "i$!ol ivota. ;oete o!oavati i !alegara ako elite a ptice "u i$ale zna#ajno $e"to
u pred"tavljanju !ogova. ;alte&ki kr"tovi pred"tavljali "u !oga "unca. Faraoni "u o!avezno !ili ogro$ni i
i$pre"iorni. 4 ovo$ i"torij"ko$ razdo!lju jo& ne #uje$o o e$ancipaciji ena1 zato vidi$o da "u ene
crtane kao vrlo $ale1 faraonu "u "a$o do kolena.
a "e vrati$o na pri#u izla"ka -zraelaca iz Cgipta. 0i&ta o to$e ne$a zapi"ano u egipat"ki$ izvori$a. A
to je1 po Fi!liji1 jo& uvek najdra$ati#niji i"torij"ki doga6aj. a vidi$o da li ne&to o to$e1 ipak1 $oe$o da
prona6e$o. 0e za!oravite da je cela nacija !ila izloena $o2no$ o!javljivanju Foje$. Beo egipat"ki
narod $ogao je da vidi "uko! dva !oan"tva. Hni "u ja"no $ogli videti1 po Fi!liji1 da je Fog -zrailja "ve
nad$a&io. a li $i"lite da je to $oglo da pro$eni njihovo na#in raz$i&ljanjaA Vide2e$o7
Pogledaj$o cara Ea$ze"a. Po hronologiji u !i!lji"koj Knjizi o Barevi$a1 on je prili#no zakaznio za ovu
pri#u. Lu je do!ra "tara egiptologija i ne$a ni#eg neo!i#nog u toj pri#i. Lu je ena jo& nia od nivoa
kolena. akle1 ni&ta "e nije pro$enilo. @nate da pri#a po#inje "a ;oj"ije$ pu&teni$ u kov#ei2 niz 0il.
Cvo kratke hronologijeD po Fi!liji1 ro6en je '=<>. pre n. ere1 a po!egao je 'K(>. kada je i$ao K> god.
(/e2ate "e da1 !udu2i da "$o u do!u pre nove ere1 godine !rojite unazad) A Fi!lija kae da je i$ao +>
godina kada je -zrailj po#eo da izlazi iz Cgipta. A po G Knjizi o Barevi$a to "e de"ilo '). $arta 'K=> god.
a li je tog dana neki faraon poginuo (kako to ina#e Fi!lija tvrdi)A a7 5ak i u egipat"ko$ kalendaru to
vidi$o. Lo je !io Lut$o" ---. Lut$o" --- je !io poznat kao egipat"ki 0apoleon. Hn je !io naj$o2niji faraon
"vih vre$ena. Hn je #ak i napi"ao 8Knjigu $rtvih:. Hn je for$alizovao celu egipat"ku religiju. - "ad
$oete videti taj "uko! intere"a. %ta 2ete !oljeg faraona za ovakav grandiozan okr&aj od ovog koji je
za"novao celu egipat"ku religiju. Hn pripada o"a$nae"toj dina"tiji.
Prvi faraon je !io A*"es1 to je !ilo pre izla"ka -zraelaca iz CgiptaI drugi je !io A"enote+ 3 &to zna#i
8zadovoljava A$una:1 a to je !ilo "a$o dve godine pre ;oj"ija. akle1 taj faraon $orao je da !udei na
vla"ti kada je Aron1 ;oj"ijev !rat1 !io ro6en. @ati$ dolazi Lut$o" -1 u+rao u re"e <ojs#ja. ;ora da je
on !io taj koji je izdao dekret da "vi izrail"ki de#aci $oraju !iti po!ijeni. PitanjeD da li je on i$ao k2erA
/e2ate "e1 princeza je prona&la $alog ;oj"ija u 0ilu. a1 i$ao je 2erku7 0jeno i$e je !ilo Ja#ep"ut. Fila
je udata za lo&eg $o$ka. Kad je njen otac u$ro1 njen $u je po"tao "lede2i faraon i on je vladao "vega
#etiri godine. Ona n#je #"ala de2e sa o#" "u'e". Al#, on je #"ao ne$akon#to( s#na. Laj "in po"taje
veo$a zani$ljiv. Kad je ovaj faraon1 njen $u1 u$ro1 po drugi put nije !ilo faraona. 0ije !ilo pravog
na"lednika pre"tola. /ad pri#a po"taje zani$ljiva jer Fi!lija kae da je ;oj"iju !ilo ponu6eno da po"tane
faraon1 ali on je to od!io. Lo "e de&avalo kad je otac Jap&et"ut u$ro1 a drugi put kad je njen $u u$ro.
Ali1 ako je ;oj"ije od!io1 ko je preuzeo pre"toA Sa"a Hate+sut. /ve&tenici "u in"i"tirali da i ovaj
nezakoniti "in "a njo$ deli vla"t1 tako da "u Ja#ep"ut i Lut$o" ---1 nezakoniti "in Lut$o"a --1 zajedno
vladali. @ani$ljivo je da je Ja#ep"ut na po#etku !ila uticajnija1 a na kraju "e "ve o njoj !ri&e. /ada ide$o
kroz ceo niz faraonaD A$enotep1 A$enotep --1 Lut$o" -V. a "e vrati$o na pri#uD Pretpo"tavi$o da je
Ja#ep"ut prona&la ;oj"ija. Fi!lija na$ kae da ga je podigla njegova $ajka -zraelka1 i kao po"ledica tog
va"pitanja drao "e nekih religij"kih principa. I to se "o(lo odra$#t# # na Ha!e+sut. Pri$e2uje$o da je
i$ala !radu1 jer kao faraon $orate !iti $u&karac jer "te vi ponovo ro6eni Hziri". Fudu2i da je $orala !iti
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA EVO-./I0A I ARHEO-O1I0A
$u&karac i$ala je po#a"nu !radu. 4an#"lj#o je da #"a"o rlo "al# &roj njen#* statua. Hvu koju "ada
i$a$o na6ena je u rupi "a $no&tvo ne!itnih "tvari. 5a"opi" 8Li$e: podrava ovu pri#u i Lut$o"a ---
naziva 0apoleono$ Cgipta.
5udan o!rt doga6aja "e de&ava po"le ovog perioda. E(#+atska rel#(#ja se "enja3 olazi$o do tzv.
A$arna perioda. Vidi$o !uen# +os"rtn# *ra" Hate+sut1 zati$ vidi$o univerzitet gde "u "e o!razovali
faraoni. Kad do6ete u ovaj po"$rtni hra$1 i$a ne#eg zai"ta zani$ljivogD "vi reljefi koji "u prikazivani
Ja#ep"ut !ili "u otkinuti "a zidova7 La$o "u "a$o pod"e2anja na pagan"ke religije. Vidi$o !oginju
Jator. -$a$o zani$ljivu pro"toriju u .uk"oru i ta$o vid$o jo& jedan intere"antan reljef. 0a nje$u
!oan"tva !lago"iljaju faraon. Faraon je1 tako6e1 o!ijen1 kao da "e2anje na ovog faraona tre!a da "e
iz!ije. @ani$ljivo je da "u Cgip2ani to radili faraoni$a koji "u pro$enili "voju religiju7 -"torija o Ja#ep"ut
je otklonjena jer je ona pro$enila "voju religiju. 0e"taju "vi zapi"i i "vi podaci o njoj &e"t godina pre nego
&to "u nju i "av njen ka!inet po!ili. 0edan faraon ostaje da lada, to je Tut"os III. Hn je vladao zajedno
"a "voji$ "ino$ koji je A$enotep --. Loko$ ovog vre$ena1 Fi!lija na$ kae da "e de"io izlazak
-zraelaca iz Cgipta. Lut$o" --- je po"lao "vog "ina da ugu&i u"tanke u /iropale"tini. ;oe$o videti dva
o!eli"ka1 jedan pripada Ja#ep"ut1 a drugi njeno$ ocu. -$a$o #uveni gro! Lut$o"a ---. Hvo !i $ogao
da !ude onaj faraon za koga Fi!lija tvrdi da je poginuo u Brveno$ $oru. Hn je onaj ko je izazivao Arona
zajedno "a "voji$ "ve&tenici$a i !acio "voj &tap da po"tane z$ija * i"to &to je i ;oj"ija #inio. 0jegov
gro! je vi"oko u planini1 a vidi$o i njegovu $u$iju. Lo je zani$ljivo jer je velika verovatno2a da je on
$orao ne"tati u Brveno$ $oru.
va nau#nika1 Jerik" i Vik"1 prou#avali "u ovu $u$iju i do&li do za#u6uju2eg zaklju#ka. Hvo je $u$ija
$ladi2a77 Lut$o" je $orao i$ati preko +> god. kada je1 po Fi!liji1 na"tradao u Brveno$ $oru. akle1
i$a$o lanu $u$iju77 Lo je $u$ija $ladog #oveka1 tako da je ne$ogu2e da je to $u$ija Lut$o"a. a
li je $ogu2e da "u izgu!ili $u$ijuA @ani$ljivo je da na$ natpi" kae ta#nu godinu '=>K. kad je on u$ro.
A ako u6ete1 nalazite tipi#no egipat"ko o!oavanje /kara!u"a1 ali1 dok "a$ !io ta$o otkrio "a$
zapanjuju2i reljef. -$ate "ve&tenika !oga Joru"a "a &tapo$ u "vojoj ruci i kao da "e "pre$a da "e !aci i
onda je pred nji$ z$ija. A onda "u tu pojedinci koji o!oavaju z$ije. ,de #ita$o o &tapu koji !iva !a#en
i pretvara "e u z$iju. Lo #ita$o u Fi!liji. Hvde "u delovi 8Knjige $rtvih:. -$a$o faraona1 tako6e1 "a
z$ijo$.
@ani$ljivo je da i$a$o lanu $u$iju1 a da "e na reljefu pojavljuje "lika koja opi"uje pri#u "li#nu onu o
-zla"ku. @ani$ljivo je da je Ja#ep"ut !ila z!ri"ana. A njen "in A$enotop1 koji "e nekad naziva i
A$enofi"1 on nije !io $rtav u vre$e izla"ka1 !io je u /iropale"tini. Hn "e1 zapravo1 vratio dva $e"eca
po"le izla"ka. - &ta !i prona&aoA Prona&ao !i z!ri"anu egipat"ku ar$iju1 prona&ao !i $rtvog oca i
prona&ao !i $rtvog i "vog "ina prvenca. -"torija !elei da1 kada "e on vratio1 pro&ao je kroz razli#ite
egipat"ke gradove1 "ravnio ih "a ze$ljo$ i po!io $no&tvo ljudi. Kako !i"te "e vi o"e2ali kada !i"te "e vi
vratili "a drugog rati&ta i videli da je va&a voj"ka po!ijenaA Lo je1 zai"ta1 !io ljutiti #ovek. Vidi$o njegov
gro! i u nje$u "e nalazi Knjiga $rtvih. Vidi$o i njegovu "tatuu. 0a hijeroglif"ko$ zapi"u pi&eD 8/ve je
do!ro u $o$ car"tvu1 "ve je u $iru7: * dok je on "kidao galve i naticao ih na kolce7 Hvde i$a$o tipi#an
pri$er dezinfor$acije. -zgleda kao da "e na "vetu ni&ta nije pro$enilo. 0aravno da je on i$ao "inove1 ali
&ta "e de"ilo njegovo$ prvoro6eno$ "inu1 ako je Fi!lija u pravuA 4$ro je toko$ de"etog zla. /lede2i
faraon1 koji je prozvan Lut$o" -V1 "orao je da o&jasn# $ato je on, dru(oro%en#, +ostao faraon, a ne
+rena2. 0jegovo o!ja&njenje nalazi$ na "teli koja "e nalazi $e6u "vingini$ noga$a. Pri#a kae da "e
on od$arao $e6u njegovi$ noga$a. /vinga ga je zviznula i reklaD 8Li 2e& !iti faraon7 Li1 zapravo1 ne
$oe& da !ude& faraon jer "i drugoro6eni "in. Ali1 re2i 2u ti ne&to. ;alo po#i"ti pe"ak iz$e6u $ojih nogu
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA EVO-./I0A I ARHEO-O1I0A
i u#ini2u da ti !ude& faraon1 a ne prvenac7: /ad znate za&to je on po"tao faraon1 a ne njegov !rat. Lo je1
naravno1 ukoliko elite da poverujete pri#i napi"anoj na "teli. Hnda $orate da poverujete da je1 u "lu#aju
njegovog dede1 tride"etogodi&njak ili #etrde"etogodi&njak !io o"a$de"etogodi&njak. Vidi$o njegov gro!.
Hvde je do&lo do velikih potre"a. Cgip2ani "u po#eli da raz$i&ljaju.
/lede2i faraon je A$enotep ---. Hn je $o2an faraon1 ali #ini veliku gre&ku * po#inje da $enja religiju. A
&ta "u oni radili "a oni$a koji "u $enjali religijuA -"to kao u "lu#aju "a Ja#ep"ut1 o!ili "u njegov lik "a
zida. 0jegov "in je !io A$enotep1 kako "e pretpo"tavlja1 koji 2e !iti -V. Ali1 nje$u "e ne "vi6a ovo i$e.
%ta zna#i A$enotepA Lo zna#i 8A$on je zadovoljan:. Hn $enja i$e u Akanatan. Hn je rekaoD 80e2u
da i$a$ ni&ta "a grado$ !ogova koji je okrenut pre$a i"toku. Pre$e"ti2u "voju pre"tonicu na drugu
"tranu reke. /agradi2u novi grad Jakatatan:. Hn po#inje da "lui novo$ !ogu Aten. A$on je z!ri"an1
dolazi Aten. Lo je1 dakle1 pro$ena religije. Hn kaeD 8@na$ da "e faraoni pred"tavljaju kao veliki1 a ene
kao $ale. Ali1 to ne2e !iti "lu#aj i "a $no$. Prikaite $e onakvi$ kakav "a$. 0i"a$ !a& $nogo lep1
i$a$ tr!u&2i2. A ni lice $i nije !a& lepu&ka"to. Ali1 ono &to vidite1 takvi$ $e napravite7: - vidi$o ga "a
runi$ u"na$a i "a tr!u&2i2e$. A zati$ kaeD 8;oja ena je prelepa i dragocena $i je. 0ije ona "a$o
crvi2 $e6u $oji$ noga$a:. Par "cena o preo"taloj porodici i ta$o $oe$o videti njega kako lju!i "voju
prelepu neve"tu. H!oje "u "koro i"te veli#ine. /ede na "tolici$a jedan na"pra$ drugog i igraju "e "
deco$ na "voji$ krili$a. -$ao je &e"t 2erki i "vaka od njih u "vo$ i$enu je "adrala 3aten. -$e njegove
&e"te 2erke !ilo je Anken"entpaten. A njegova ena je !ila #uvena 0efretiti. Hni "u pro$enili egipat"ku
religiju u $onotei"ti#ku. A ko" su &o(u slu'#l#; 0ed#n# na!#n da to +rona%ete jeste da !#tate $a+#se.
@a$i"lite1 on citira ;oj"ijeve p"al$e. Hn pi&e p"al$e citiraju2i p"al$e iz ;oj"ijevih. Koje$ je on !ogu1
onda1 "luioA Cgipat"ki carevi pro$enili "u "e u $onotei"te1 ali ova pri#a i$a tuan kraj.
A$enotep --- je i$ao vi"okog "ve&tenika koji je !io &pijun. Hn je1 zapravo1 !io o!oavalac A$ona. Ali1
dok je faraon !io u do!ri$ godina$a1 "ve&tenik je o!oavao Atana. Laj "ve&tanik je !io "ve&tenik
prljavih pr"tiju jer jedne $ra#ne no2i uveo je "ve&tenike A$ona i po!ili "u celu porodicu o"i$ 2erki. A
onda1 naj$la6a 2erka koja je Anken"enpaten1 i$ala je jednog de#ka u koga je !ila zalju!ljena1 a i$e $u
je !ilo Lutankaten (8Ank: 3 ivot1 a 8aten: 3 onaj koji ga daje). Filo joj je dopu&teno da "e uda za njega.
0jegov originalni pre"to je !io pre"to Atena. Hn vlada vrlo kratko i u$ire. Al#, +re ne(o to je u"ro, on
"enja soje #"e. Hn $enja i$e u Lut*ank*a$on. Fio je Lutankaten1 a "ada po"taje Lutanka$on7 A
najgova prelepa $lada neve"ta1 !ila je Anken"enpaten1 ali je po"tala Anken"enta$on. Hn lei pod
"vojo$ $a"ko$1 najve2a !laga Cgipta1 zlatni pre"to Atena1 koji "e pre$e"tio u pre"to A$ona. -$a$o
pred"tavljene u .uk"oru Anken"ent i Lutanka$oni. 5akle, on# su se suo!#l# sa : =Pro"en# rel#(#ju #l#
u"r#37 On# su +ro"en#l# rel#(#ju. Vladao je za kratko i poto$ u$ro. Hn i$a ogro$nu rupu na "vojoj
lo!anji. Ko !i to $oglo uraditiA 5a l# je "o(u)e da je u +#tanju star# seten#k koj# se +redstaljao $a
seten#ka Atena, a &#o je seten#k A"ona; Jadna Anken"entpaten7 Prelepa1 $lada ena7 Pi&e pi"$o
hetit"ko$ kraljuD 8;oli$ te1 daj $i jednog od "vojih "inova ili 2u u$reti7: A hetit"ki kralj kaeD 80e1 ne
ulazi$ u to7: Pogodite &ta "e de"iloA Hvaj o"a$de"etogodi&nji "ve&tenik progla&ava "e faraono$ i eni
"e ne"re2no$ Anken"entpaten. Luna pri#a7 Ali1 ona ilu"truje te velike potre"e u egipat"koj religiji.
a "u$ira$oD Princeza !iva u!ijena1 jer je1 $oda1 na&la ;oj"ija i1 $oda1 pro$enila "voju religiju.
Faraon u vre$e izla"ka iz Cgipta u$ire1 a lana $u$ija "e nalazi u njegovo$ gro!u. 0jegov unuk je
drugoro6eni "in u$e"to prevenca1 a "koro dolazi do +ro"ene rel#(#je u "onote#$a" i ta religija citira
;oj"ijeve p"al$e. @ati$ "e de&ava jedna velika intriga i cela porodica !iva po!ijena1 o"i$ "tarca koji
zadrava prelepu $ladu devojku1 i religija "e ponovo vra2a na "taro i ena je opet $ala1 nia od kolena.
Eecite vi $eni1 da li i$a dovoljno #injenica koje govore u prilog i"tiniti"ti !i!lij"ke pri#eA
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA EVO-./I0A I ARHEO-O1I0A
Vi"oka kritika tvrdila je da nije !ilo takvog naroda zvanog 8Jetiti:. A1 evo hetit"kih gradova otkrivenih "a
C!la ta!lica$a koje "u prona6ene na drugi$ $e"ti$a potvr6uju2i i$ena kao &to "u Avra$1 /odo$a i
,o$ora1 i drugi !ilij"ki nazivi. A "vici "a ;rtvog $ora potvr6uju da "e Fi!lija nije pro$enila. akle1
vidi$o da i"torij"ki po"toje #injenice koje $ogu tvrditi da je Fi!lija i"pravna.
a pro6e$o kroz jedno +roro!ansto koje je &#lo #s+unjeno. Pogledaj$o grad Lir. Lo je !io feni#an"ki
trgova#ki grad. Lo je o"trv"ki grad Lir. Prorok Jezekilj je rekao da 2e Lir !iti uni&ten. Vi 2ete re2iD 8Velika
"tvar1 pa1 "vaki grad 2e pre ili ka"nije !iti uni&ten7: 0jihova religija je !ila takva da "u zai"ta !ili i"kvareni.
A onda dolazi Jezekilj i kae jo& ne&toD 8Po#i"ti2u ovaj grad kao prah a ta$o gde je on "tajao !i2e
ri!ar"ke $ree7: ana" ta$o i$a$o o"tatke grada1 ali to nije originalni grad Lir1 to je njegov na"lednik
koji je izgra6en na o"trvu. Jezekilj je i&ao dalje i rekao jeD =/eo (rad # nje(oa +ra#na &#)e &a!en# u
"ore37 C1 "ad je prorok oti&ao $alo predaleko7 Hn prorokuje da 2e ceo grad !iti !a#en u $ore7 Fog
kae da 2e to !iti $e"to gde 2e "e &iriti ri!ar"ke $ree i da 2e tu !iti go ugla#an ka$en. - upravo to
nalazite dana" na $e"tu grada tiraD $ree7 Prvi deo proro#an"tva i"punio je 0avuhodono"or. Hn ga je
"ravnio "a ze$ljo$1 ali ga nije !acio u $ore. Feni#ani "u do&li i izgradili novi Lir na o"trvu. La$o je grad
leao #etvrtinu $ileniju$a daju2i izazov Jezekiljini$ re#i$a da 2e grad !iti po#i&2en u $oru. ana" "tari
grad $oete videti u $oru i ta$o $oete videti neke $ree.
Hnaj koji je i"punio ovo proro#an"vo do kraja !io je Alak"andar Veliki. o&ao je da napadne novi grad
Lir1 ali oni "u !ili $udri i "tavili "u !arijere oko o"trva1 tako da "u "e !rodovi o!ijali o te prepreke. A onda
je Alek"andru "tvarno !ilo do"ta7 ,ledao je i rekao "voji$ vojnici$aD 8Vidite li ru&evine onog "tarog
gradaA Po!acajte to u $ore i napravite $i put koji$ 2u u$ar&irati u onaj grad7: Lako "u ceo grad
8pre!acili: u $ore. A pra&inu1 "itan $aterijal "u upotre!ili da uta!aju put. -"punjenje proro#an"tva !ilo je
'>>M7 ana" $oe$o videti to o"trvo koje je za"uto i koje je po"talo poluo"trvo. /tara ;ajerova i"torija
citira Fi!liju i kaeD 8o!ar deo grada je go ka$en gde ri!ari "u&e "voje $ree.: akle1 ovde i$a$o
jedno "taro proro#an"tvo koje zvu#i ne$ogu2e1 koje "e i"punjava do po"lednjeg "lovca. A kako onda da
po"$atra$o proro#an"tva koja na$ pred"kazuju !udu2no"t i koliko "u ona verodo"tojnaA Fog je rekao
u Knjizi proroka -"aijeD 8Ee2i 2u va$ "tvari koje jo& ni"u !ile pre nego "e z!udu:.
Jo2u ne&to da va$ kae$ o krajnje$ proro#an"tvu koje i$a neko i"krivljenje u "e!i. ;oda je to jedna
vr"ta "uo#avanja religij"kih "i"te$a kao &to je !io onaj "uko! u Cgiptu. Pogledaj$o #uveni grad Petru.
Fog je rekao da 2e Petru "ru&iti. Eekao je da 2e njegov do$ na#initi vi"ok kao orlovo gnezdo. Lo vidi$o
u Prodoku Avdiji. A Jere$ija kae da je to grad od #vr"te "tene. Ne"a!ka kr#t#ka je rekla: =1rad od
!rste stene, kaka (lu+ost3 Ne"a tako( (rada, n#kad taka (rad od 2ele stene n#je +ostojao37 do pre
"$o '>> godina kada je taj grad prona6en. ;orate da pro6ete kroz jedan uzani procep i onda vidite dok
prolazite kako "e zgrade po$aljaju. /vuda du puta "u "tatue i rez!arije. For$acija ovih "tena je
zapanjuju2a. Vidi$o veli#an"tveni hra$ Alkazna. Hni "u verovali1 !udu2i da je ovo !ila i zidina riznica1
da je u ovoj kupoli egipat"ko zlato. 0iko ne zna da li je1 zai"ta1 !ilo ta$o jer nikad nije prona6eno.
@apanjuju2e je da ovaj grad nije izgra6en1 on je i"kle"an u "teni. Vidi$o i gro!ove !ogata&a1 a ako "te
jo& !ogatiji1 za va" i$a jo& !ogatijih gro!ova. 0eke od ku2a "u1 tako6e1 i"kle"ane u "teni. 5uveni
a$fiteatar u Petri "a gro!ovi$a ta#no iznad njega. Ako "i !ogat1 i$a2e& gro!nicu iznad a$fiteatra1 tako
da ti ne2e !iti do"adno kad u$re&. Far 2e& gledati pred"tave ta$o. Vidi$o Petru "a gro!ovi$a "vuda
naokolo. For$acija ovih "tena "u zapanjuju2e. 0ere"#ja ka'e: =>## na #sok#" stena"a, na r*u
+lan#ne7. Al#, 6o( ka'e: =4&a2#)u te na $e"lju # n#ko #e ne)e '#et# u te&#37
-"to je re#eno i za Vavilon. @nate li koliko je onih koji "u o"vajali ovaj grad elelo da ga o!nove i ponovo
na"eleA Ali1 dana" ta$o niko ne ivi. A Feduini kauD 80e1 ne1 ne2e$o ni $i ta$o da ivi$o7: @a&to je
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA EVO-./I0A I ARHEO-O1I0A
ovaj grad tre!alo da !ude uni&tenA Ponovo je u pitanju religij"ki "uko!. Vidi$o "telu na vrhu planine. Lo
je naj!olje o#uvana vi"ina na "vetu. Vidi$o i "tepeni&ta koje vode do ovog hra$a na vrhu planine. Hva
vi"ina i$a dve "tele. Ako je !ilo dve "tele1 to zna#i da "u ta$o prino&ene ljud"ke rtve. 0a drugi$
$e"ti$a gde "e pronalaze dve "tele1 o!i#no "e nalaze $a"ovne gro!nice "a o"taci$a dece i ljud"kih
rtava. Foan"tva "u $orala !iti $ilo"tivljana ljud"ki$ rtva$a1 po $ogu2"tvu $ladi$ devojka$a
devica$a. ok "e penjete na "tepeni&te koje vodi do vi"ine1 "tela po"taje vidljiva. 0a plo#i pi&eD 8Vi"ina
za rtvovanje:. 0aravno1 tu "u rtvovane i ivotinje1 ali na $e"ti$a gde "e nalaze dve "tele !ile "u
prino&ene ljud"ke rtve jedno$ godi&nje. Kada !i "unce do"eglo do "un#anog "tu!a1 tada je rtva
prino&ena. Vidi$o i $e"to za ritualna pranja "veto$ vodo$. Ako je to !ila ljud"ka rtva1 "tavili !i ta$o
devicu1 !ilo !i #etiri "ve&tenika koji !i hvatali devojku za ruke i za noge i gledali !i kad "un#ani di"k do6e
do "tu!a. Hnda !i izvadili "rce iz rtve dok je jo& iva i "tavljali !i ga na $e"to koje je pred"tavljalo
"un#ani di"k1 a krv !i iz "rca potekla niz u"ek i o#i"tila vode. - onda je !og "unca !io u$ilo"tivljen. Ako
gledate preko !rda "a ove vi"ine1 vide2ete !eli ka$en. Lradicija u#i da je to Aronov gro!. La religija koju
"u propovedali Aron i ;oj"ije !ila je "uprotna ovoj religiji.
Pogledaj$o "ad gro! Leo"a1 z!og for$acije "tene. Lu vidi$o #uvenu fontanu lava i zidin hra$1 a vidi$o
i "i$!ol Vavilona1 lava "a orlovi$ krili$a. ;oete da "e popnete i na neke druge vi"ine " druge "trane1 i
opet nalazite prelepi hra$ koji je i"kle"an u "teni. Hgro$an je7 @ani$ljivo je da tradicija u#i da je jo&
jedna !i!lij"ka li#no"t tu "ahranjena. Hni to tvrde za ;irija$1 za ;oj"ijevu "e"tru. Po tradiciji1 Aron je !io
"ahranjen ta$o gde je onaj !eli ka$en1 a ovde je "ahranjena Aronova "e"tra1 ;irija$. @nate &ta $i je
zani$ljivoD dok "u proroci ivi1 niko ne eli da ih "lu&a. A kad u$ru1 podugnu i$ velike gro!ove i
o!oavaju ih u njihovi$ hra$ovi$a. Lo je dupla uvreda za Foga. Prvo ne veruju proroci$a ono &to
govore u Foje i$e1 a onda o!oavaju o!jekat1 klanjaju "e proroku.
Ako uporedite ovakve religije "a !i!lij"ko$ religijo$ nalazite da oni i$aju ljutitog !oga koji "talno tre!a
da !ude u$ilo"tivljavan ljud"ki$ rtva$a. -"u" kaeD 80eka "e ne pla&i "rce va&e7 Verujte Fogu i $eni
verujte7 ;nogi "u "tanovi u ku2i $oga oca1 a da nije tako kazao !ih va$:. A onda "ledi veli#an"tveno
o!e2anjeD 8o#i2u ponovo i uze2u va" da i vi !udete ta$o gde "a$ i ja7:. Jevrej"ka religija i$ala je
jagnje koje je pred"tavljalo ;e"iju koje 2e do2i i koji 2e platiti cenu za na"1 zauvek1 koji 2e onda oti2i i1
pripre$iv&i na$ $e"to1 vratiti "e ponovo po na". Lo je religija koja je za"novana na "teni "op"tvenog
porekla. Prva religja je za"novana na "op"tvenoj "teni1 a ova druga na "teni koja je ;e"ija. Hni "u
i"kle"ali grad od "tene1 a za drugi1 -"u" kaeD 80a $eni1 na ovoj "teni izgradite "voj do$ jer "e ta "tena
nikada ne2e po$e"titi7: -$a$o "ad neke iz!ore pred "o!o$D
;i"li$ da Fi!lija i$a dovoljno i"torij"kih dokaza da je ta#na. ;i"li$ da i$a$o dokaza da veruje$o i
proro#an"tvi$a koja "u i"punjena i u ono &to je Fog rekaoD 8Cvo va$ kae$ unapred da verujete kada
"e z!ude7:. Veruje$ da Fog i$a $o2 da u#ini ono &to je rekao. Fi!lij"ka religija je religija nade.
Poziva$ va" da do6ete i "lu&ate "lede2a predavanja kada 2e$o raz$otriti neka druga pitanja.
,leda2e$o u !udu2no"t jer po"toje proro#an"tva koja "e !ave !udu2no&2u koja je pred na$a i ona "e
proteu do na&ih dana. o6ite i vidite da li je zai"ta tako7
Pitanja i od&ovori -'eta% II.
'. %ta je kolagen i koja hrana ili po"tupak pove2ava njegov po"totak u organiz$uA
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA EVO-./I0A I ARHEO-O1I0A
HdgovorD Kolagen je vezivno tkivo i on odrava zglo!ove. Jrana koja proizvodi kolagen jeD vo2e1 povr2e1
itarice1 ora&a"ti plodovi i "e$enje. ruge ideje dolaze od ho$eopatije da kolagen proizvodi kolagen. 4
to$ "lu#aju je naj!olje da ga do!ijate iz "vinje jer ona i$a do"ta kolagena. A ti$e !i"te do!ili i ceo tovar
"u$pora koji izaziva kalciorezu. 0aj!olji kolagen nalazi "e kod najja#ih ivotinja na "vetu kao &to "u
"lonovi1 papkari1 konji1 i oni to do!ijaju iz trave i iz li&2a. ;ora$o da "e "kloni$o od ho$eopet"kog
na#ina raz$i&ljanja da "e ne&to "tvara ti$e &to jede$o i"tu "up"tancu. Kad !i"te taj $odel ek"trapolirali1
onda !i naj!olji na#in da proizvedete "voja tkiva je"te da jedete ljud"ko $e"o. Vidite1 nije !a& naj!olja
logika u pozadini takvog na#ina raz$i&ljanja.
G. %ta preporu#ujete atleti#ari$a i o"tali$ "porti"ti$a za i"hranu i pi2eA
HdgovorD -"hrana !ogata ugljeni$ hidrati$a "a ni"ko$ koli#ino$ proteina i $a"no2a.
<. a li je $ogu2e izle#iti "talnu zapu&eno"t no"a hrano$ i kakoA -$a$ vrlo retko lako di"anje kroz no".
HdgovorD ;leko je hrana koja "tvara najvi&e za#epljenja na "vetu. @a#epljenja "e neverovatno do!ro
uklanjaju potpuni$ iz!egavanje$ $leka.
K. 0e&to o $e"u od ajkule. a li je ta#no da je ono do!ro kao terapija protiv rakaA a li z$ij"ki otrov
po$ae kod nekih "pecifi#niih o!oljenja i ureja od konjaA
HdgovorD Ajkula je vrlo "pecifi#na ri!a. Hna preivljava u $or"koj vodi tako &to uve2ava "voj unutra&nji
o"$ot"ki priti"ak. Ali1 !udu2i da ne$a dovoljno "lanih lezda da to i"to uradi i "a "olju1 kao &to ri!e "a
ko&tani$ "keleto$ i$aju $ogu2no"t da ap"or!uju ili eli$ini&u "o kroz &krge1 ajkula i$a lezdu koja
reguli&e koncentraciju "oli koja "e izliva u rektalni deo. Ajkula re&ava o"$ot"ki priti"ak u 2elija$a
retencijo$ ureje. 4reju $oete na2i u koncentraciji +>> $ilio"$ot"kih jedinica. a "e takva o"$ot"ka
koncentracija for$irana pute$ ureje pojavi kod va"1 !ili !i"te $rtvi. Ali1 enzi$i ajkule "u prilago6eni toj
koncentraciji ureje. Hna $oe da a!"or!uje vodu na"uprot koncentraciji "oli z!og vi"oke koncentracije
"tvorene urejo$. Kao &to znate1 ureja je tok"in i "toga "e na&i !u!rezi o"lo!a6aju i"te. 4koliko !u!rezi
otkau1 u$re2ete od trovanja urejo$. @ato ljudi idu na dijalizu da "e o"lo!ode ureje. Ali1 ljud"ka priroda
je zai"ta #udna. Japanci "u po#eli tako &to "u prvo kori"tili peraja ajkule. Lo je !ilo pre nego &to je
otkriveno za$rzavanje. La peraja "u "u&ili na !rodovi$a i onda !i ih kod ku2e "kuvali u vru2oj vodi.
Lako na"taje ta #uvena "upa od ajkule za koju !i"te dali $alo !ogat"tvo da je pojedete u re"toranu. A od
#ega "e ona "a"tojiA 4reja "e kri"talizuje dok "e peraja "u&e1 tako da u toj "upi do!ijate vi"oku
koncentraciju ureje. Kada ta peraja potopite u "upu to je kao da "te potopili vre2icu #aja od ureje. Ako
ho2ete zai"ta jeftinu "upu od ajkulinih perja1 predlae$ va$ da jedete veliku koli#inu proteina i da ni&ta
ne pijete1 i da urinirate u tanjir i onda i$ate naj!olju ajkulinu "upu i to vrlo jeftino. 5udno je da ljudi $i"le
da je ureja lek !udu2i da je ona tok"i#na. ;oe da u!ija !akterije tako da "u ljudi kori"ti urin i ureju da
tretiraju povr&in"ke rane. 4 to$ "lu#aju ureja $oe da po$ogne. Ali1 opa"no je to iz toga &to u ureji1
$oda1 i$ate neke druge !akterije koje ne !i"te eleli na "vojoj rani. Ja !ih ovo zai"ta iz!egao. Fog $e
je "tvorio tako divno da i$a$ !u!rege da "e o"lo!odi$ ureje1 a ja "ad to tre!a da jede$. -"to vai i za
$e"o konja. Hvde opet "re2e$o ho$eopat"ki na#in raz$i&ljanja da "e !ori$o vatro$ protiv vatre.
=. %ta od hrane $oe i"provocirati epilepti#ni napadA
HdgovorD Prava epilep"ija na"taje kao po"ledica lezije u $ozgu. 4 to$ "lu#aju $noge okolno"ti $ogu
da izazovu epilepti#ni napad. Ali1 napadi dolaze i od hrane. Kao &to "a$ rekao ranije1 $ononatriju$
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA EVO-./I0A I ARHEO-O1I0A
gluta$at je pro!le$ !r. '. /ve &to "adri a"partin"ku ki"elinu je &tetno. Lo je ne&to #ega1 zai"ta1 tre!ate
da "e pridravate. Pazite &ta "tavljate kao za#ine i pro#itajte njene "adraje.
?. ,lina je poznata i cela Cvropa je pije. Puna je "iliciju$a1 $agneziju$a1 alu$inuju$a1 gvo6a i
o"talog. Pije "e i le#i "ve !ole"ti. -z!acuje "ve tok"ine. a li va$ je to poznatoA
HdgovorD @a&to ni"a$ vi&e panje o!ratio na glinuA @ato &to "a$ rekao da je ona kurativ za neke
pore$e2aje. Hno &to poku&ava$ generalno da va$ kae$ je"te da ako ivite do!ar1 uravnoteen ivot1
onda 2ete "ve $anje i $anje $i"liti na ova nova lekovita "red"tva. ;i "$o po"tali dru&tvo toliko
orijenti"ano pre$a le#enju da 2e$o je"ti i naj#udnije "tvari pod "unce$ da !i"$o na"tavili da ivi$o ne
tako do!ri$ "tilo$ ivota. ;eni li#no to nije logi#no. Ako jede$ do!ru1 zdravu hranu1 onda ne $ora$ da
uno"ti$ "tvari koje "u #unog uku"a i koje "u "trane $o$ "i"te$u. Lo ne zna#i da takva "red"tva ni"u
do!ra1 ukoliko "e raz!olite1 kao lek.
). ;oli$ va& ko$entar o legendarno$ kontinentu ;u u knjiga$a engle"kog pukovnika e$"a
5ir&valda. Pre$a autoru1 kontinent ;u je paradig$a !i!lij"kog raja na ze$lji.
HdgovorD 0i"a$ #uo ni&ta o ovo$ kontinentu1 ali da va$ ipak kae$ ne&toD 0i&ta od raja na ze$lji
dana" ne po"toji. 0iti kontinent ;u1 niti !ilo &ta "li#no1 dana" raja na ze$lji1 ne$a. /ve &to i$a$o je
geolo&ki "tu! "vuda1 &to zna#i da ivi$o u po"tpotopnoj ze$jlji.
+. Ako "$o na"tali od jednog #oveka i jedne ene1 kako to da po"toji vi&e ljud"kih ra"aA @a&to "u
-ndijanci podloniji alkoholuA -li1 rekli "te da $leko izaziva razli#ite po"ledice kod !elih i kod crnih
kori"nika. Kako1 ako i$a$o i"te pretkeA 4 po#etku je $orao po"tojati ince"t. Kako to da "e ni"u ra6ala
pore$e2ena decaA
HdgovorD Ada$ i Cva "u ve2 u "e!i i$ali gene za "ve ra"e. ivlji p"i i vukovi1 tako6e1 i$aju "ve gene da
"e proizvedu "vi varijateti kao &to "u #ivava1 avgani"tan"ki hrt i drugi. Lo je neverovatna varija!ilno"t
koja je ve2 $orala !iti ugra6ena u takozvani divlji tip. Varijetet koji je po"tojao je $nogo ve2i nego &to $i
$oe$o da do!ije$o1 reci$o kod pa"a1 ti$e &to ih "elekcionira$o. 0e$a razli#itih geneti#kih
karakterij"tika kada je u pitanju podno&enje $leka kod !elih i crnih ljudi1 "a$o i$a razlike u to$e koliko
gen o"taje aktivan ili "e deaktivira kada "e organiza$ od!ije od $aj#inog $leka. Brnci koji i"torij"ki ni"u
kori"tili $nogo $leka i$aju potpunu deaktivaciju ovih gena1 tako da "u oni naj!lii ono$ originalu kako
je tre!alo da !ude. A !ela ra"a koja je zloupotre!lila taj geneti#ki prekida# tako da "e gen ne i"klju#uje u
potpuno"ti kao &to !i tre!alo1 $leko "e1 povr&no gledano1 !olje toleri&e &to je #ak i opa"nije. 0eke !ole"ti
"e pro"to u&unjaju i ne znate odakle poti#u1 a one "u tu zato &to kori"tite proizvode od $leka. 0ije u
pitanju geneti#ka razlika. Ada$ i Cva $orali "u da "e ukr&taju u "rod"tvu jer nije !ilo nikog drugog.
@ani$ljivo je u !iologiji da1 ukoliko po"$atrate divlji tip1 ta#nije ono &to nije !ilo "elekcioni"ano do neke
ta#ke1 po"toji na "totine takvih pri$era. Eeci$o jedan par hi$alaj"kih organiza$a1 la$e. /a$o jedan
par1 i"te !oje1 po!egao je iz zoolo&kog vrta u Africi i od njih "u na"tale "ve planin"ke koze koje i dana"
ive ta$o. - pojavljuju "e u "vi$ o!llici$a1 !oja$a1 i to "a$o od jednog para1 a i$a "totine pri$era kao
&to je ovaj "vuda po "vetu. Jedan par ze#eva proizveo je veliki hao" u Au"traliji. Vidite1 ne$a pro!le$a
ukoliko po#injete od divljeg tipa koji nije "elekcioni"an. Kada "te od divljeg tipa "elekcionirali1 i po#nete
$e6u"o!no da ih ukr&tate od tog ograni#enog genet"kog pula1 nauka kae da 2e "e u izve"no$ !roju
generacija pojaviti poto$ci koji i$aju $anju $ogu2no"t da preivljavaju ili 2e #ak !iti a!nor$alni. Kad
do"pete u taj "tupanj1 $orate ponovo da ih ukr"tite "a divlji$ tipo$ i $oete da na"tavite dalje. akle1
Ada$ i Cva "u $ogli da na"ele celu planetu rali#iti$ ljudi$a. Ali1 kad "u po#ele te diverzifikovane grupe
da "e $e6u"o!no ukr&taju u "rod"tvu1 onda "e javljaju negativne po"ledice.
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA EVO-./I0A I ARHEO-O1I0A
(. Eecite $i1 otkud velika "li#no"t iz$e6u $aj$una1 reci$o &i$panze1 i #oveka crnacaA -li je to dovoljna
razlika da oni i$aju razli#itog pretkaA
HdgovorD Hvo je zani$ljiva tvrdnja7 Po"toji podjednaka "li#no"ti iz$e6u !elaca i &i$panze1 kao i iz$e6u
crnaca i &i$panze. Lvrdi "e da $i "a $aj$uni$a i$a$o ((M zajedni#kih gena. - onda nauka udara na
"va zvona i govoriD 8Vidite1 po"tali "$o od $aj$una7: Koliko glupo"ti7 @nate li da deli$o "li#an !roj gena
"a $i&evi$a1 a i$a$o (=M "li#nih gena "a !anano$7 a li to zna#i da "$o po"tali od !ananeA
Lre!a$o da pre"tane$o da ratuje$o ovi$ argu$enti$a. Lo ni"u "$i"leni argu$enti. -$a$o i"ti
enzi$"ki "i"te$ za varenje za ceo $eta!oliza$1 "toga i$a$o zajedni#ke gene "a "vi$ ovi$
ivotinja$a. Ali1 na#in na koji organiza$ nji$a $anipuli&e #ini veliku razliku. ,en koji trigeruje razvijanje i
ra"t $ozga1 ako je due aktivan1 $ozak 2e po"tati ve2i. akle1 i"ti geni ne zna#e i i"to poreklo. Lo "a$o
zna#i da i$a$o i"ti dizajn. 0a i"ti na#in 2e i "va kola i$ati to#kove1 i po i"to$ principu $i i druge
ivotinje i$a$o i"te gene za i"te funkcije.
'>. Ako !i "e nekoliko generacija #ove#ijih ri!ica dralo na "vetlu1 da li !i i$ "e povratile o#iA
HdgovorD Hvo je do!ro pitanje. 0i"a$ na&ao u nau#noj literaturi da je neko to tako uradio1 ali
pretpo"tavlja$ da !i "e to dogodilo1 jer !u!a&va!e u "vega nekoliko generacija1 kao &to "$o "po$enulu1
gu!e o#i1 tako da je "a"vi$ logi#no da !i i o!ratna $ogu2no"t po"tojala.
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA PRORO?ANSTVA
PRORO9ANSTVA
I$u$8 jo: jedan ver$%i u0itelj ili ;o&,
Ve#era" i$a$o zani$ljivu di"ku"iju. /ino2 "$o govorili o to$e da je -"u" rekao da Pi"$a "vedo#e na
njega1 naravno1 $i"le2i na !i!lij"ke "pi"e. Filo !i zani$ljivo znati kako to pi"$a "vedo#e o -"u"u. -$a
toliko religija u "vetu. -$a li to ikakvog zna#ajaA -$a li $nogo na#ina kako do2i do "poznaje i "pa"enjaA
0a kraju1 -"u" nije jedini koji za "e!e tvrdi da je put1 i"tina i ivot. 4 celoj tojoj z!rci1 ko je u pravuA Lo je
pri#a koja je "tara G.>>> god. jer je ona vana za na" i za na&e do!a. a li je -"u" !io prevarant1 onaj koji
"e "a$ na$etao1 ili je !io ;e"ija po"lani od FogaA 4 Jevan6elju po ;ateju GKD<*= u#enici dolaze -"u"u i
pitaju gaD 8Koji je znak tvoga dola"ka i kraja "vetaA: Prva "tvar koju je -"u" rekao jeD 8Pazite "e da va"
ko ne prevari7: -"u" je "a$ rekao da 2e !iti $nogo prevara u po"lednje vre$e. 8Jer $nogi 2e dolaziti i
govoriti za "e!eD 8Ja "a$ -"u"1 Ja "a$ Jri"to"7:: Ali1 i -"u" kae za "e!e da je on Jri"to". Pa1 $oda
"u drugi u pravu1 ili je on u pravu1 a onda drugi gre&eA Hn je1 tako6e1 rekao da 2e 8do2i lani Jri"to"i i
lani proroci i pokaza2e znake velike i #ude"a. - ako kauD 8Cno ga u pu"tinji7:1 ne idite7 - ako kauD
8Cno ga ta$o u neki$ tajni$ odaja$a "a drugi$a7:1 ne verujte i$. Jer kao &to $unja izlazi od i"toka i
pokazuje "e do zapada1 takav 2e !iti dolazak /ina #ove#ijega:. -"u" kaeD Ako #ujete da "u ti1 takozvani1
Jri"to"i ovde ili onde1 ne verujte i$. Jer1 kada "e Jri"to" ponovo vrati na ze$lju1 "vako oko 2e ga videti i
taj doga6aj 2e !iti kao $unja koja 2e "e videti od i"toka do zapada.
Ako pogleda$o u i"toriju1 na2i 2e$o $noge "li#ne pri#e poput one -"u"ove i u $nogi$ drugi$ ljudi$a.
Fio je ta$o Ati" iz Frigije1 !ili "u ionizije i Fahu"1 Joru" i Hrizir iz Cgipta1 Kri&na "a i"toka1 ;itra iz
Ei$a1 koji je per"ij"kog porekla i zoroa"treiza$ koja i je i dana" po"toje2a religija. @ani$ljivo je da "u
$nogi od njih ro6eni od device1 G=.dece$!ra1 i"ti dan kada ve2ina "veta "lavi Foi2 i !ili "u rtvovani1
neki #ak i ra"pinjanje$. @ani$ljivo je da "u va"kr"avali nakon tri dana i"to negde oko G=.$arta kada "e
"li#ne pojave de&avaju u hri&2an"ko$ "vetu. 4#ili "u za "e!e da "u "veti Foji "inovi1 da "u carevi nad
carevi$a1 da "u oni koji otkupljuju i no"e grehe1 nazivali "u "e alfa$a i o$ega$a1 oni "u "e pred"tavljali
kao Jagnje i praktikovali "u pri#e"t. a li "u to prave $e"ijeA @a&to !i !a& -"u" Jri"to" !io pravi ;e"ijaA
Hvo je prili#no konfuzno1 zar neA ana" i$a$o pravu ek"ploziju 8!oan"kih ljudi: na ze$lji. Jedan je u
ovoj pro"toriji1 drugi u onoj1 i "vuda "u ra"uti po "vetu. -$a$o pri$er Eu&ira Avata Adida /a$ra&a. Hn je
8!oan"ki #ovek:. Hko njega "u "talno lepe ene. Hn "e pojavljuje u "o!i kao naj"vetlije !i2e koje je iko
ikad video i "vi padaju i klanjaju $u "e. A &ta on kae o "e!iA 8Ja "a$ avatar "vetlo"ti7 Put Adida$a nije
traenje da "e u!lai patnja1 to je put rado"ti i govori o lju!avi "a $no$. /vi oni koji ele da na6u
uto#i&te u $eni1 $oraju "e zalju!iti u $ene7: @ato on i$a oko "e!e "ve lepe ene koje "e zalju!ljuju u
njega a tu i$a i nekih $u&karaca koji to i"to #ine. ;oete re2i da je ovo ek"tre$ni "lu#aj1 ali veliki !roj
ljudi "ledi i podrava ovog #oveka.
0i"u "vi ovi 8!ogovi: $u&karci1 neki "u #ak i ene. 0i"u one neke $arginalne li#no"ti1 one #ak do!ijaju
priliku da govore u 4jedinjeni$ 0acija$a. -$a$o da$u A$rita Ananda ;aji1 koju kratko zovu A$a. Hna
je do!ila nagradu za glo!alnu $irovnu inicijativu $e6u ena$a duhovni$ vo6a$a. Hna1 tako6e1 tvrdi da
je !oginja i da u njoj $oete na2i "pa"enje. Cvo &ta je ona rekla u "vo$ o!ra2anju 4jedinjeni$
0acija$a. 4 o"novi onoga &to ona u#i je panteiza$D 8Vi i ja "$o "a$o jedna ek"pre"ija velike
realno"ti:. Hna govori o glo!alnoj porodici1 "jedinjenju1 i drugi$ "tvari$a. a li je ona ;e"ijaA A &ta da
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA PRORO?ANSTVA
kae$o o jedno$ drugo$ #oveku Avadar ;ehe Fa!i koji je1 tao6e1 8!ogo#ovek:A A &ta o Faguan %ri
Eani&u1 u$ro je '((>. god. * on je za"novao ono &to "e naziva H&o * ali on jo& uvek i$a "totine1
hiljade1 ako ne i $ilione "led!enika. Hni no"e crveno ili lju!i#a"to1 a on je znao da "e voza okolo u =>
Eol" Eoj"eva. ;orao je da "e povu#e z!og nekih "ek"ualnih "kandala. ;orao je da po!egne iz "voje
ze$lje i na"lio "e u /jedinjeni$ rava$a. A &ta da kae$o o $oderno$ ru"ko$ $e"iji ;arija ejvi
Kri"to"A - i$ on" je za "e!e tvrdio da je ;e"ija dok ceo njegov klan nije izvr&io "a$ou!i"tvo.
A &ta da kae$o o neki$ jo& pro$inentniji$ lideri$a koji za "e!e tvrde da "u !og * alaj .a$a1 reci$oA
5a"opi" 8Laj$: ga naziva ti!et"ki$ !ogo*care$ u ekzilu. Hn tvrdi za "e!e da je reinkarnacija Avatara1
dakle1 on je !og. %ta da kae$o o o"niva#u Jarikri&ne1 i njegovoj !oan"koj $ilo"ti
!aktivedante"va$ipra!upadaA Hn je 8!og:. ;oete i njega o!oavati. - li"ta "e na"tavlja. -$a$o jo&
jednog !oga koji je "i&ao na ze$lju1 %ri&irdi /aj!a!aA Hn je u$ro1 ali njegova reinkarnacija je "ada na
ze$lji. A &ta da kae$o o /va$i irendiA ,o"po6a ,andi je !ila zaintrigirana ovi$ #oveko$. A &ta da
kae$o o njegovoj "veto"ti ;ahi&iogiA Hn je1 tako6e1 tvrdio da je !oan"ko !i2e. Vidite1 i$a $nogo
!oan"tava u ljud"ko$ o!liku oko na". H#igledno ni jedan nije!oan"tveniji od jednog koji je
reinkarnacija inkarnacija Fa!a. Hn je /ai Fa!a. 6a& zna#i 8kapija:. Ako i$ate u vidu drevni Vavilon1 koji
je zvan Fa!el od Fa! Cl. El zna#i 8!og:1 a &a& zna#i 8kapija:1 dakle1 !a!el zna#i 8kapija1 put ka !ogu:.
Fi!lija na" u#i da je Fa! Cl1 Vavilon1 pogre&an put ka Fogu. -"u" za "e!e kaeD 8Ja "a$ vrata1 kapija7:.
/aj!a!a "e1 tako6e1 naziva "ve$o2ni$ !ogo$ i on i$a veliki !roj "led!enika. 5ak u 0e$a#koj i$a
"totine hiljada "led!enika /aj!a!e. A zati$1 religija koja i$a najve2e pri"u"tvo u 4jedinjeni$ 0acija$a
"a +>> "talnih delegata1 to je !ahaj"ka religija. @a"novao ju je #ovek Fajaha 4la koji je za "e!e tvrdio da
je !a! 3 kapija. @apo#eo je "voj pokret '+KK god. La vera i$a1 tako6e1 !oan"kog u#itelja.
4 okultni$ "pi"i$a u pro&lo"ti pojavljivali "u "e razni u#itelji. Hni -"u"a "po$inju "a$o uzgred. Hn1 po
nji$a1 nikad nikad nije !io !oan"tven. 4#enje kae da ga je $atreija "a$o o"enila1 tako da je po"tojao
vi&i Jri"to" od -"u"a Jri"ta. @ati$ go"podar Kuthu$i .al"ing1 koji je u "vojoj prethodnoj inkarnaciji !io
Pitagora. @ai"ta po"taje z!unjuju2e7 Ko je od "vih njih Jri"to"A Hnaj krajnji koga "vi ovi #ekaju je
,o"pod ;aritreja za koga tvrde da je Jri"to". Po Fende$inu Krinu on ve2 "ada ivi na ze$lji u
.ondonu. 0a i"toku1 on "e zove Fodi /atva1 za i"la$ on je -$a$ ;adi1 -ndijci$a1 on je %iri Kri&na. Hn je
;e"ija nad "vi$ $e"ija$a. Hn je "vet"ki u#itelj i on pred"edava !udu2no&2u i "ud!ino$ "vih velikih
religija. Koji je od ovih ;e"ija praviA -zgleda $i kao da $oete "lo!odno na"u$ice iza!rati. -$a$o jedno
od njegovih pojavljivanja u Keniji. 0ije to !io $ali doga6aj1 B00 je to "ni$io. Pojavio "e "a ne!a1 hodao
je $e6u ljudi$a1 ljudi "u padali pred nji$ i on ih je i"celjivao. A onda "e podigao i i&#ezao. Kojeg -"u"a1
kojeg ;e"iju i kojeg Jri"to"a $i "ledi$oA a li je -"u" !io "tvarna li#no"t ili neA 0eki tvrde1 upravo1 da
nije. Cuze!ije iz Bezareje kae da religija -"u"a Jri"ta nije ni nova1 ni neo!i#na. /veti Avgu"tin je pi"ao
ne&to "li#noD 8Jri"tovo pojavljivanje nije !ilo ni&ta neo!i#no1 nepoznato u ovo vre$e:. 4 to vre$e "u "e
ljudi o!ra2ali !ogovi$a kao &to "u Hziri" i -zi". Po"tojao je jedan "vet"ki koncenzu". -"u" nije !io ni&ta
po"e!no1 ve2 "u "e takve "tvari de&avale1 to je !ilo poznato. /a$o "u jedan od drugog kopirali !io to
Hziri" ili @oroa"ter. akle1 i$ate $nogo hri"to"a da iza!erete jednog od njih. @ai"ta je to z!unjuju2e7
a vidi$o &ta Fi!lija kae i &ta "a$ Jri"to" kae. 4 Jevan6elju po Jovanu ?D<+ -"u" kaeD 8Ja "a$
"i&ao "a ne!a7: Prili#no ja"na izjava7 8Pre Avra$a1 Ja "a$7: akle1 on rvrdi da je Fog i da je "i&ao ne
ze$lju da "e po!rine za "pecifi#an pro!le$ zvan greh. A toko$ tog proce"a #ini "e da je i"punio do
kraja "vako proro#an"tvo o nje$u koje je zapi"ano u Fi!liji pre njega * "vako proro#an"tvo koje govori o
;e"iji. o& ;c auel u "vojoj knjizi 8okaz koji zahteva pre"udu: kae da je pro"to ne$ogu2e da "e u
jednoj o"o!i i"pune gotovo "va proro#an"tva o ;e"iji. a !i "e i"punila "a$o o"a$ od tih proro#an"tava
u jednoj o"o!i1 verovatno2a je jedan na pre$a de"et na "eda$nae"ti "tepen. A verovatno2a da "e "vih
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA PRORO?ANSTVA
KK proro#an"tva i"pune u jednoj o"o!i je jedan na pre$a de"et na "topede"et"ed$i. akle1 vra2a$o "e
na $ogu2no"t da '= 0jujorka na"tanu u jednoj ek"ploziji. Hvde i$a$o po"la "a o"o!o$ koja je i"punila
"va KK proro#an"tva koja "u do!ar deo pre njega napi"ana i koja "e ne odno"e ni na jednu drugu o"o!u.
4 K Knjizi ;oj"ijevoj GKD') kae da 2e ;e"ija izi#i iz ple$ena Jakovljevog1 i da 2e pre njega do2i gla"nik
(-"aija K<)1 to je #uvena izjava o gla"niku koji 2e do2i da $u pripravi put. Lo "e i"punilo u Jovanu
Kr"titelju1 &to #ita$o u Jevan6elju po ;ateju. -"u"1 tako6e1 tvrdi u Jevan6elju po Jovanu +D<? da je on
onaj koji 2e o"lo!oditi one koji "u zaro!ljeni.
Ako pogledate oko "e!e vide2ete da i$a puno $izerije1 !ede i patnje. %ta je razlog ljud"ke !edeA 0i
jedna od velikih "vet"kih religija ne daje uzrok !ede koja vlada na na&oj planeti1 niti jedna od njih daje
re&enje za tu ljud"ku !edu o"i$ poku&aja da "e ivi do!ro na ze$lji. Po"toji "a$o jedna "vet"ka religija
koja daje razlog za po"tojanje pro!le$a. Lo je hri&2an"tvo koje kae da je "avr&eno "tvoreni "vet !io
zaprljan greho$. Ee&enje za taj pro!le$ je"te ;e"ija koji 2e otplatiti cenu za taj greh a na$a dodeliti
$ilo"t da na" "pa"e te !ede. /ve "vet"ke religije o!oavaju gro!ove "vojih o"niva#a. 5ak i$aju i velika
hodo#a&2a na ti$ $e"ti$a. Ali1 Jri"tov gro! je prazan jer on tvrdi da je u"tao iz $rtvih i da je iv.
Kakvog !i"te "pa"itelja vi&e voleliD onog ko je va"kr"ao ili onog ko je u gro!uA Jevreji "u tvrdili za "e!e
da1 !udu2i da "u Avra$ovo "e$e1 nikad ni"u ro!ovali. Ali1 kada je Jri"to" govorio o rop"tvu1 $i"lio je na
rop"tvo greha.
Ako raz$otri$o neko od zapanjuju2ih !i!lij"kih proro#an"tva1 vidi$o da je -"aija pred"kazao da 2e
devica zatrudneti 3 u Jevan6elju po .uci #ita$o da je Jri"tova $ajka !ila devica kad je za#ela Jri"ta.
Prorok ;ijeh kae da 2e "e ;e"ija roditi u Vitleje$u1 i to ne u !ilo ko$ Vitleje$u1 jer i$a vi&e od jednog
Vitleje$a1 on kae da 2e to !iti Vitleje$ Cfrata. Ea# &et le*e" zna#i 8korpa za hle!:. -"u" za "e!e tvrdi
da je hle! " ne!a. 0aravno da zna$o da "e -"u" rodio u Vitleje$u jer na" evan6elji"ta ;atej o to$e
o!ave&tava. -"to zna$o da je ro6en od device. Kad po#inje "voju "lu!u citira tek"tove iz /tarog zaveta
koji govore za 0jegaD on dono"i do!re gla"e oni$a koji "u ponizni1 da po"lui oni$a koji "u "lo$ljenog
"rca i da ogla"i do!ru godinu ,o"podnju. Lo pi&e u Knjizi proroka -"aije ?'. glava. Lo je upravo ono &to
je -"u" #inio toko$ "vog ivota i o to$e na" izve&tava jevan6eli"ta .uka. Prorok -"aija koji je iveo )>>
god. pre Jri"ta1 tvrdio je da 2e ;e"ija #initi #uda i le#iti !ole"ne1 a to je upravo ono &to je i Jri"to" radio.
;atej kae da je i"celjivao "ve !ole"ne. @ati$ tvrdi da 2e dati ulje rado"ti u$e"to alo"ti1 po$azati
rado&2u1 a ne alo&2u one koji "u tuni1 drugi$ re#i$a1 done2e rado"t ta$o gde je tuga. 4 P"al$i$a
pi&e da 2e -"u" govoriti u pri#a$a1 a to potvr6uje 0ovi zavet. @ati$ na$ "e kae unapred kako 2e on
triju$falno u2i u Jeru"li$. Lo je zapi"ano u Knjizi proroka @aharije gde pi&e da 2e ujahati na $agaretu i
da 2e pred nji$ !acati pal$ove grane i pevati 8Aleluja:. Lo je upravo ono &to "e de"ilo. P"ala$ K'D(
kae da 2e ;e"ija !iti izdan od "trane "vojih prijatelja.
/vi ovi doga6aji prore#eni "u u Fi!liji "totina$a godina pre nego &to "u "e odigrali. ;atej1 evan6eli"ta1
izve&tava na" kako ga je Juda izdao poljupce$. Prorok @aharija ide tako daleko da kae koliko 2e !iti
pla2eno za njegovu izdaju 3 <> "re!rnika. @a$i"lite1 to je prore#eno i i"punjeno do po"lednjeg detalja.
Prorok #ak izve&tava &ta 2e !iti "a tih <> "re!rnika 3 da 2e !iti kupljena lon#areva njiva. Lo potvr6uje
0ovi zavet. @a&to "u to uradiliA 0i"u hteli da upotre!e za hra$"ku upotre!u novac koji je !io dat za krv1
za izdaju #oveka koji 2e !iti u!ijen. Hvo je napi"ano u /taro$ zavetuD 8Pod$etnuo "a$ "voja le6a
oni$a koji "u $e tukli1 !i#evali i "voj o!raz oni$a koji "u #upali $oju !radu. 0i"a$ "krio "voje lice od
ruganja i pljuvanja: (-"aija =>. glava). /u$nja$ da je iko !io tretiran tako "urovo kao Jri"to". Fi!lija na$
kae da1 pre nego &to je !io izveden pred "inedrion1 dozvolili "u da !ude !i#evan na "$rt G+ puta na
"vakoj "trani. Ako je neko prona6en krivi$ $ogao je !iti !i#evan G+ puta. ;e6uti$1 Fi!lija kae da Pilat
njega nije "$atrao krivi$1 nije ga o"udio1 ali da !i "$irio Jevreje1 dao je da "e !i#uje. 4"tvari1 !io je
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA PRORO?ANSTVA
!i#evan K> $anje jedan put1 dakle1 <( udarca !i#e$. Kori"tili "u !i#eve "a ko$adi2e$ ko"tiju i $etalo$
du !i#a1 a i"torija !elei da "u $nogi zaro!ljenici podlegli rana$a "a$o od tog !i#evanja jer !i
!i#evanje kidalo $e"o1 a nekad =?
!i toliko zahvatilo da !i i utro!a odu6enika i"padala. A da je zai"ta prona6en krivi$ od "trane Pilata1
$ogu2e je da !i ga i tre2i put !i#evali. @ati$ "u $u "tavili trnovitu krunu. Kae "e da "u ga ponovo i
ponovo udarali po glavi &tapo$. ok je !io vo6en na razapinjanje nije "a$o i$ao rane po "e!i1 nego
kako gr#ki prevod kae1 on je !io jedna velika rana. /ve to je prore#eno u /taro$ zavetu1 a potvr6eno u
0ovo$. P"ala$ ?( kaeD 8;rzeli "u $e !ez razloga:. -"aija kae da je !io $u#en i !i#evan1 ali nije
otvorio u"ta "voja. P"ala$1 tako6e1 kae da "u na njega $ahali glavo$. /ve je ovo na&lo "voju potvrdu
u 0ovo$ zavetu. 0a#in kako 2e !iti izvr&ena "$rtna kazna je1 tako6e1 zapi"an u /taro$ zavetuD
8Pro!odo&e ruke $oje i noge $oje:. -"aija kae da 2e !iti razapet zajedno "a dvojico$ pre"tupnika
zakona. Hn ide do tih detalja da kae da 2e $u nuditi "ir2e da pije1 a @aharija kae da 2e na njega
gledati oni koji "u ga pro!oli.
-$a$o $nogo proro#an"tva koja "e jedno za drugi$ i"punjavaju u jednoj li#no"ti. @a razliku od "vih
drugih $e"ija1 po"toji razlog za 0jega za&to "e "ve ovo de&avalo. -"aija kae da 2e Jri"to" no"iti grehe
$nogih i da 2e !iti kanjen za pre"tupe $nogih. 0eduni 2e platiti cenu za krivca. Jri"to" i$ to ne uzi$a
za zlo1 #ak je rekaoD 8H#e1 opro"ti i$1 jer ne znaju &ta #ine7: /totina$a godina pre "a$og doga6aja
Fi!lija kae da 2e !acati kocku za njegovu ode2u a ta#no re#i koje 2e izgovoriti na kr"tu1 !ile "u
prore#ene jo& u /taro$ zavetuD 8Foe $oj1 Foe $oj1 za&to "i $e o"tavioA7: 4$ro je "$r2u koja ga je
potpuno odvojla od Foga. P"ala$ GG1 tako6e1 govori o pro!adanju njegovih ruku i nogu. 4 P"al$u je1
tako6e1 prore#eno da 2e ;e"ija pre nego &to i"pu"ti dah re2iD 8Foe1 u ruke tvoje predaje$ duh "voj7:
akle1 jedno za drugi$1 proro#an"tva "e i"punjavaju. 4 P"al$u "e prori#e da "e ni jedan njegova ko"t
ne2e "lo$iti. Po"tojalo je jagnje koje je "luilo kao pred"lika ;e"ije 3 pa"halno jagnje. 0i jedna ko"t tog
jagnjeta nije "$ela da !ude prelo$ljena1 jer je tre!alo da !ude pred"lika ;e"ije #ija ni jedna ko"t ne2e
!iti prelo$ljena. Ako #itate pri#u u 0ovo$ zavetu vide2ete da "u vojnici koji "u !ili na "ceni razapinjanja i
jedno$ i drugo$ zatvoreniku koji "u !ili razapeti1 prelo$ili nogu. Ali1 -"u" je ve2 !io $rtav1 tako da "u ga
"a$o pro!oli koplje$1 a voda i krv "u potekli. akle1 ni"u prelo$ili njegovu ko"t. 0ije li to i"punjenje
proro#an"tvaA Hni ni"u ni znali da i"punjavaju proro#an"tvo.
Cvo pri#e o to$ doga6aju u 0ovo$ zavetuD Kao &to vidite1 u /taro$ zavetu je prore#eno $e"to i na#in
njegovog ro6enja1 izdaja1 njegove patnje1 razapinjanje1 "$rt1 "ve do po"lednjeg detalja. @apravo1 on je
tretiran onako kako $i za"luuje$o da !i $i $ogli da !ude$o tretirani onako kako on za"luuje. Kakva
predno"t7 80jegovi$ rana$a1 $i "e i"celi"$o:. A za&to je ;e"ija to u#inioA Jovan <D'? kaeD 8Jer Fogu
tako o$ile "vet1 da je i "ina "vog jedinorodnog dao da ni jeda koji poveruje u njega ne pogine1 nego da
i$a ivot ve#ni:. ;oda 2ete re2iD 8;oda "u oni to tako uklopili pa da "ve !ude tako zapi"no u 0ovo$
zavetu. ;oda "u $ogli i da i"pune "ve to7: Fi!lija prori#e da 2e !iti razapet "a zli$ ljudi$a a da 2e !iti
"ahranjen u gro!u !ogata&a. Arheologija tako ne&to potvr6uje. akle1 "va proro#an"tva1 "ve pred"like
i"punjavaju "e u nje$u. Kriti#ari Fi!lije #ak tvrde da nije po"tojala lino"t po i$enu Pontije Pilat koji je
iveo u to vre$e. ;e6uti$1 i$a$o dokazae da je on ipak po"tojao. Lo je i"torij"ka #injenica. Lacit1 ri$"ki
i"tori#ar govori o -"u"u Jri"tu i o prokuratoru Pontiju Pilatu za vre$e vladvine Li!erija. akle1 najraniji
i"tori#ari potvr6uju i"torij"kog -"u"a Jri"ta i vre$e i doga6aje koji "u pratili njegov ivot. Ei$"ki i"tori#ar
/etoniju" kae da "u Jevreji pravili gala$u i po$etnju z!og izve"nog Jri"to"a. 4 jevrej"ko$ Lal$udu1
#ak1 pi&e da "u u pa"halno ve#e o!e"ili -"u"a iz 0azareta. Vidi$o da i"torij"ki izvodi potvr6uju !i!lij"ki
zapi". Jedna od velikih !i!lij"kih pri#a je pri#a o "vetinji. Lo je1 zapravo1 pri#a o veliko$ "ve&teniku koji je
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA PRORO?ANSTVA
na& veliki "ve&tenik i koji je veli#an"tvo na ne!e"i$a. ;alo ka"nije 2e$o "e poza!aviti ovo$ zani$ljivo$
te$o$.
Videli "$o ceo pregr&t proro&tava o $e"iji1 i vidi$o do kakve precizno"ti "u "e u -"u"u i"punila "va ova
proro#an"tva. Vidi$o da "e i"torij"ki zapi"i i i"tori#ari onog do!a "lau "a pri#o$ onakvo$ kakva je
zapi"ana u Fi!liji. Ali1 kako $oe$o !iti ap"olutno "igurni da li je Jri"to" pravi $e"ija a ne laniA
-"pri#a2u va$ jedno najuz!udljivije proro#an"tvo u Fi!liji. Lo je $e"ijan"ko proro#an"tvo koje je
zapi"ano u /tarozavetnoj knjizi1 u Knjizi proroka anila u poglavlji$a + i (. 0ije ni #udo da "e toliko
"uko!ljava vodilo upravo "a ovo$ knjigo$. ;ogu va$ re2i da je ova knjiga1 ipak1 izdrala pro!u
vre$ena. anilo +. glava na!raja car"tva koja 2e "e pojaviti na ze$lji1 a uklju#uje i vre$en"ka
proro#an"tva vezana za ova car"tva. A da ne !i"$o pogre&no protu$a#ili ove "i$!ole1 ova knjiga na$
ta#no kae &ta "vaki "i$!ol pred"tavlja. akle1 i$a$o dvorogog ovna1 koga anilo "a$ defini&e kao
$edope"ij"ko car"tvo. 5ak kae da je jedan rog !io ve2i od drugog * ;i6ani i Per"ijanci ni"u !ili
podjednako jaki u po#etku. @ati$ "e po$inje veliki jarac "a veliki$ rogo$ koji je opi"an u "a$o$
proro#an"tvu kao gr#ko car"tvo. @na$o iz i"torije da je Alek"andar Veliki uni&tio ;edoper"ijako car"tvo.
@nate &ta je za#u6uju2e u Fi!lijiA Fi!lija kae da 2e na vrhuncu "voje "lave veliki rog !iti "lo$ljen * a to
"e i"punilo1 jer je Alek"andar Veliki kao $lad u$ro. Ee#eno je da 2e na to$ $e"tu izra"ti #etiri car"tva.
@ani$ljivo je to &to na$ daleko u pro&lo"t proro#an"tvo govori da 2e ri$"ko car"tvo !iti podeljeno na
#etiri $anja. @ati$ na$ "e daje duga pri#a o to$e &ta 2e "e de&avati "a ova #etiri car"tva. Ve#era"
ne2e$o govoriti o to$ delu vizije proroka anila1 ve2 o $e"ijan"ko$ proro#an"tvu. Bela vizija o!uhvata
jedan vre$en"ki period. La#nije1 po"tavlja "e pitanje koliko 2e dugo trajati vizija. - tada je anilu dato
vre$en"ko proro#an"tvo. 4 proro#an"tvu "e kaeD 8ve hiljade tri"ta dana:. %ta ovo zna#iA a li "u to
!ukvalno dani ili oni pred"tavljaju ne&to drugoA anilo +. na$ kazuje pri#uD an6eo dolazi anilu i govori
$u viziju koju je anilo video1 a u (. glavi1 an6eo po i$enu ,avrilo o!ja&njava viziju. A u anilo (DGG
an6eo kae aniluD 8H!ja"ni2u ti viziju7:
Hvo je zai"ta vana vizija7 Hna na$ $oe re2i ko je pravi ;e"ija. Ako je -"u" Jri"to" pravi ;e"ija1 onda
"u Jevreji pro$a&ili pravog jer "u od!acili -"u"a i #ekaju drugog ;e"iju. Ali1 oni veruju u /tari zavet. Ako
je ovo proro#an"tvo zapi"ano u Knjizi proroka anila tako vano1 onda "u oni $ogli da ga prou#e. Hni
"u prili#no nevoljni ako neko eli da prou#ava zapi" (. glave Knjige proroka anila. Bela njihova religija
!i tada !ila uzdr$ana. Pogledajte "ao kako "u oz!iljni7 Hvo je proklet"tvo koje ra!in izri#e na "vakoga ko
"e u"udi da prou#ava ono o #e$u 2e$o $i prou#avati. Hn kaeD 80eka ko"ti ruku i ko"ti pr"tiju i"trunu i
ra"padnu "e onoga koji okre2e "tranice Knjige proroka anila da razu$e vre$ena zapi"ana u anilu
(DGK*G). - neka neka ne"tane "po$ena na njega "a lica ze$lje zauvek7: Hvo nije iz !ilo kog izvora. Hvaj
citat je iz Lal$uda. Ako "e "e2ate1 Jevreji tvrde da je Lal$ud naj"vetija knjiga. Ako $i ne verujete1 to "e
nalazi na ()+ "tr. drugi deo1 G+. red. %ta je tako opa"no u anilu (DGK*G) "tiha da $i ne !i"$o to
prou#avaliA 0i jedan Jevrejin to ne "$e da prou#ava. Hvo "ad golica $oj i"traiva#ki duh1 a va"A 0a
kraju1 to je zapi"ano u Fi!liji7 a li !i"te $i dozvolili da pro6e$o kroz ove "tihoveA a li $i"lite da !i"$o
$ogli i$ati neke kori"ti od ovogaA H ovo$e "a$ predavao na $nogo $e"ta $nogo puta i jo& uvek $e
nije "tigla kletva i zato ne !rinete.
Pogledaj$o GK."tihD /eda$de"et je nedelja odre6eno tvo$ narodu i tvo$ gradu "veto$ da "e "vr&i
pre"tup i da ne"tane greha1 da "e o#i"ti !ezakonje i da "e dovede ve#na pravda1 da "e zape#ati uprava1
vizija i proro&tvo i da "e po$ae "veti nad "veti$a7: akle1 proro#an"tvo u "e!i "adri vre$e1 ti#e "e
Jevreja koji "u u zaro!ljeni&tvu u Vavilonu u to do!a1 a govori o dola"ku ve#ne pravde i zape#a2enju
vizije. /a$o je ;e"ija !io taj koji !i $ogao da done"e ve#nu pravdu. /a$o on je i"punjenje celog
proro#an"tva. Hvo je $e"ijan"ko proro#an"tvo. Hno pred"kazuje vre$e kada 2e do2i ;e"ija.
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA PRORO?ANSTVA
8/eda$de"et je nedelja odre6eno tvo$e narodu i tvo$ gradu:. Fukvalan prevog kaeD 8od"e#eno:.
Hd"e#eno od #egaA 4pravo "$o pre ovoga i$ali proro#an"tvo o G<>> dana. a li !arata$o dani$a ili
godina$aA a pita$o Fi!liju za po$o2. 4 proro#an"tvi$a1 jedan dan je proro#ka godina. akle1 jedna
"ed$ica je "eda$ godina. A celo proro#an"tvo traje )> nedelja1 &to je K(> dana1 dakle1 K(> godina. 0e
$ogu to "a$o tako da kae$1 to va$ $ora$ i potkrepiti dokazi$a. 0e$ojte niko$e ni&ta da verujete
dok "e "a$i u to ne uverite7 -$a$o dva tek"taD jedan "e nalazi u Proroku Jezekilju1 a drugi u K Knjizi
;oj"ijevoj. Prvi kaeD 8aje$ dan za "vaku godinu:. A i"to pi&e i u drugo$ tek"tuD 8Po !roju dana u
koji$a "i pretraivao ze$lju1 #ak #etrde"et dana1 "vaki dan daje$ ti za godinu:. akle1 $ogu da
"$atra$ da je "vaki proro#ki dan1 zapravo1 jedna godina. kale1 ove K(> god. "u 8od"e#ene:. Hne "u
od"e#ene za Jevreje1 a od"e#ene "u od prethodnog proro#an"tva. Lo je ono &to je an6eo do&ao da
o!ja"ni anilu.
Jajde da to raz$otri$oD K(> godina od"e#eno je za Jevreje a na kraju tog perioda de"i2e "e jedan
doga6aj koji govori o "vetinji koja 2e !iti o#i&2ena. Ve#era" na" zani$a ovaj prvi deo. Lo je deo koji va$
nije dopu&ten da ga prou#avate ili 2e va" "ti2i kletva. Lre!a prvo da u"tanovi$o u ko$ periodu po#inje
da "e i"punjava ovo proro#an"tvo i kada zavr&ava. -$a$o datu$7 /etite "eD 8/eda$de"et je nedelja
odre6eno tvo$ narodu:. o kadaA Jajde da #ita$o dalje. 8@ato znaj i razu$ej1 otkad izide re# da "e
Jeru"ali$ opet "azida:. akle1 iza2i 2e nekakav dekret koji 2e potvrditi da Jeru"ali$ $oe ponovo da
!ude o!novljen. Filo je tri takva dekreta. Jedno je potpi"ao Kir1 drugi arije1 a tre2i Artak"erk". Prva dva
dekreta odno"e "e na o!navljanje hra$a1 a tre2i na "a$ Jeru"ali$. akle1 i$a$o datu$ odakle
po#inje$o. Ako preli"ta$o i"toriju vide2e$o kad je iza&ao nalog da "e Jeru"ali$ $oe o!noviti. Lo je
!ilo K=) god. pre Jri"ta. akle1 od K=) god. pre nove ere do dola"ka ;e"ije. 8o po$azanika vojvode1
!i2e "eda$ nedelja:. @ati$ "e opi"uje kako 2e Jeru"ali$ !iti o!novljen. Hvde i$a$o vre$en"ko
proro#an"tvo. Fi!lija na$ ta#no kae kad 2e pravi ;e"ija da do6e ne ze$lju. Jajde da pro6e$o kroz
ono &to na$ Jevreji za!ranjujuD 8Fi2e "eda$ nedelja i ?G. nedelje da "e opet pograde ulice i zidovi i to u
te&ko vre$e:. ;oe$o ovo pre!aciti u godineD po#etak je kad je izdat dekret. @ani$ljovo je da je hra$
je !io o!novljen nakon K(. godina. A zati$ "lede ?G. nedelje kada 2e da "e pojavi ;e"ija. akle1 )V?G je
?(. akle1 o"tala je jo& jedna "ed$ica o kojoj tre!a da govori$o. a ovoj ta!eli prirod$o datu$eD
Po#inje$o K=) "a dekreto$ i ako na K( doda$o K<K1 i da !i"$o do&li do ;e"ije1 to na" dovodi do leta
,o"podnjeg G). Lo je "tvarno z!unjuju2e. Fi!lija kae da je Jri"to" zapo#eo "voju javnu "lu!u kad je
i$ao <> godina. 0e !i li to tre!ala da !ude tride"eta godina nove ere a ne G). Ako uz$ete enciklopediju1
vide2ete da je na&e !rojanje godina pogre&no. La#no "e kae za vre$e #ijeg vladanja 2e -"u" !iti do6en.
-"u" je ro6en i zapo#eo je "voju $i"iju ta#no na vre$e. Proro#an"tvo je ta#no1 a na& kalendar je
pogre&an. /vaka1 #ak i de#ja enciklopedija1 re2i 2e ne&to o ovo$e. akle1 Artak"erk" je onaj ko je izdao
dekret. -$a$o godinu K=). pre nove ere i $oe$o da zaklju#i$o da 2e ;e"ija zapo#eti "voju "lu!u G).
godine nove ere. La#no na vre$e1 -"u" zapo#inje "voju "lu!u. -"u" "voju javnu "lu!u zapo#inje
kr&tenje$ jer re# "es#ja zna#i 8po$azanik:1 a Jri"o" je "voje po$azanje doiveo kr&tenje$. A to je !ila
'=. godina Bezara Li!erija ta#no G). god. nove ere.
%ta "ad to zna#i za o"tale $e"ije. a li "u i oni i"punili ovakva proro#an"tva koja "u !ila zapi"ana
"totina$a godina pre njihovog pojavljivanjaA Lo toliko uzne$iruje neke ljude da #ak izdaju kletvu za one
koji "e u"ude da prou#avaju to pror#an"tvo. Fi!lija kae da "e1 kad je -"u" po$azan1 javio gla" "a ne!a i
rekaoD 8Li "i $oj voljeni "in koji je po $ojoj volji7: @apanjuju2i je "tih koji nalazi$o u ;arko 'D'=. Kada je
-"u" !io kr&ten rekao jeD 8-"puni "e vre$e i do6e car"tvo Foje. Pokajte "e i verujte jevan6elje7: Koje
vre$e "e i"puniloA @a&to -"u" kaeD 8Vre$e "e i"puni7: Fi!lija kaeD 8Fog po$aza Jri"ta /veti$
uho$ i "ilo$:. Po"lanica ,alati$a kaeD 8A kad "e navr&i vre$e1 po"la Fog "ina "vojega7: -$a "a$o
jedno proro#an"tvo o ;e"iji koje i$a u "e!i i vre$e. Lo je anilo (. glava. /a$o -"u" i"punjava to
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA PRORO?ANSTVA
proro#an"tvo. A &ta "e de&ava )>*te nedelje proro#an"tvaA Vidite1 ovo vre$e za Jevreje jo& nije i"teklo.
Filo je )> nedelja koje "u odre6ene1 a ne ?(. a #ita$oD 8A nakon ?(. nedelje1 pogu!ljen 2e !iti
po$azanik:. Fi2e u!ijen1 ali ne z!og "e!e1 nego z!og kogaA ,ovori "e o Ei$ljani$a1 ljudi$a koji "u pod
vla&2u princa koji 2e do2i i uni&titi Jeru"ali$ i dalje "e govori o ratu i "ve$u ono$e &to "e dogodilo
Jeru"ali$u. G). "tih na"tavlja i kaeD 8Hn1 ;e"ija utvrdi2e zavet "a $nogi$a za nedelju dana. A u
polovinu nedelje ukinu2e rtvu i prino":. Eaz$i"lite o to$eD kae "e da 2e ;e"ija u$reti u "rediti ove )>.
nedelje. akle1 <1= god. Jri"to" je !io u aktivnoj javnoj "lu!i1 zati$ je poginuo1 i to ga je uvelo u "i"te$
rtava. Beo "i"te$ jevrej"kih rtava !io je tu da nadove"ti Jri"tovu "$rt. Jri"to" je po"tao jagnje i u$ro
u$e"to na". Hva po"lednja "ed$ica je zani$ljiva. -"u" po#inje "voju javnu "lu!u G). godine. nove ere i
ako doda$o tri i po godine dolazi$o do <'. godine. Jri"to" 2e ukinuti rtveni "i"te$1 jer 2e on !iti
rtvovan. Fi2e razapet ta#no na vre$e1 <'. god. nove ere1 !a& kao &to je proro#an"tvo reklo. A !i2e jo&
<1= godine za Jevreje. @ani$ljivo je da je -"u" rekao "voji$ u#enici$aD 8Propovedajte prvo izgu!ljenoj
deci -zraela7: A zati$ 2e Jevreji$a i"te2i vre$e <K*te godine. akle1 u ovoj po"lednjoj "ed$ici od )>
godina1 na "redini "ed$ice1 -"u" je !io u!ijen1 ali "u u#enici propovedali "a$o Jevreji$a "lede2e <1=
godine.
;nogi Jevreji prihvatili "u ;e"iju. akle1 u#enici "u govorili Jevreji$a kao gla"nici. 8Kako da te pu"ti$
Jefre$e1 kao da te prepu"ti$A: Jri"to" nije eleo da o"tavi Jevreje. 4 Jevan6elju po .uci kae "e da je
-"u" znao da 2e Jeru"ali$ pa"ti. @nao je da 2e Ei$ljani do2i i uni&titi ga. -"u" je rekao je da ni ka$en na
ka$enu ne2e o"tati u hra$u. 8Cvo 2e va$ "e o"taviti va&a ku2a pu"ta:1 kae -"u". Pu"ta zna#i1 prazna.
akle1 vre$e 2e "e zavr&iti kada i$ !ude o!javljeno jevan6elje. - to "e de"ilo upravo <K. godine. 4#enici
"u propovedali Jevreji$a1 a #ovek po i$enu Pavle po#eo je da ih progoni. 5oveka po i$enu /tefan
ka$enovali "u na "$rt i "vi hri&2ani raz!eali "u "e iz Jeru"ali$a. Pavle ih je gonio1 ne!i ih li izveo npred
"ud. 0a to$ putu do!io je viziju. -"u" ga je upitaoD 8@a&to $e goni&A: Eekao $u jeD 8-di1 i ja 2u ti re2i &ta
tre!a da #ini&7: Hd tada1 jevan6elje je po#elo da "e propoveda nezna!oci$a. Vidite1 Jevreji "u od!acili
;e"iju1 prikovali "u ga na kr"t1 a zati$ "u od!acili i njegove u#enike. Vre$e za njih je zavr&eno. o
dana&njeg dana oni ni"u prihvatili ;e"iju. Hni proklinju "vakoga ko "e u"udi da odredi ovo vre$en"ko
proro#an"tvo. /voji$ ra"pe2e$ -"u" je i"punio ovo proro#an"tvo. Fi!lija kae da "e zave"a u hra$u
ra"cepila od vrha do dna. @ave"u koja je razdvajala /vetinju od /vetinje nad "vetinja$a1 "a$ Fog ju je
ra"cepio i ti$e ogla"io kraj "i"te$a rtava. 4 Jevan6elju po ;ateju G). glavi kae da "e zave"a u hra$u
ra"kidala na dva dela od vrha do dna. Po jevrej"ko$ "i"te$u nije !ilo dozvoljeno #ak ni pogledati u
/vetinju nad "vetinja$a. A "ada je zave"a koja je "krivala to "veto $e"to !ila ra"cepana na dva dela i
/vetinja nad "vetinja$a je izloena pogledi$a. @nate li da "u Jevreji "ujeverni po to$ pitanju do dana
dana&njegA 0i jedan Jevrejin ne2e hodati na $e"tu gde je nekada !io hra$ da "lu#ajno ne !i zgazio
ta$o gde je nekada !ila /vetinja nad "vetinja$a. /$atraju da !i u to$ "lu#aju $ogli na"tradati.
La#no na vre$e po proro#an"tvu1 /tefan1 jedan od Jri"tovih "led!enika1 !io je ka$enovan i Jevan6elje
po#inje da "e proopoveda nezna!oci$a. Fi!lija kae da "vako ko veruje u Jri"ta po"taje "e$e
Avra$ovo. akle1 jevrej"ko o!rezanje nije tako vano1 vano je prihvatanje ;e"ije. 4 Jevan6elju po
Jovanu =D<( Fi!lija kaeD 8Pretraite pi"$a jer verujete da u nji$a i$ate ivot ve#ni1 i ona "vedo#e za
$ene. 8-ako va&i gre"i !udu kao prljava haljina1 vratite "e $eni jer "a$ va" otkupio:. Fi!lija1 tako6e1
kaeD 8Ko i$a /ina1 i$a ivot1 a ko ne$a /ina1 ne$a ivota: 8Hvo "a$ va$a napi"ao da verujete u
i$e /ina Fojeg da $oete verovati da i$a /ina Fojega da $oete do!iti ivot ve#ni:. Cvo izazova za
va" ve#era"D Fog daje ta#no vre$e kada 2e pravi ;e"ija da do6e "totina$a godina pre tog vre$ena. A
da ne !i"$o !ili z!unjeni1 neki "pi"i potvr6uju to i"to1 kao "pi"i "a ;rtvog $ora. Knjiga proroka anila
potvr6ena je kao autenti#na1 a "a$o jedan od "vih $e"ija o!jedinjuje u "e!i "va proro#an"tva koja "e
odno"e na ;e"iju. /a$o -"u" Jri"to" kao ;e"ija i$a re&enje za pro!le$ greha. Ako to prihvatite onda
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA PRORO?ANSTVA
2ete i$ati 8ve#ni ivot kroz njega:. Ali1 to nije jedino proro#an"tvo u Fi!liji. @api"ano je do naj"itnijih
detalja ta#no &ta 2e "e dogoditi kroz i"toriju. @"pi"ano je i &ta 2e "e "e de"iti "a crkvo$. 4 "lede2e$
predavanju raz$otri2e$o proro#an"tvo koje govori o to$e &ta 2e "e de"iti "a na&i$ "veto$. anilo na$
daje proro#an"tvo &ta 2e "e de"iti od njegovog vre$ena "ve do kraja. Lo "u zapanjuju2a proro#an"tva.
@na$ da "vakog zani$a !udu2no"t7 @ato1 ne$ojte propu"titi da je "aznate7
Pitanja i od&ovori -$ubota II.
'. %ta $i"lite o preventivno$ vancini"anju protiv gripa uo#i "ezone epide$ijeA
HdgovorD Vakcini"anje je jedna od pro!le$ati#nih te$a. -$a onih koji "e kunu u vancinu i onih koji kau
da ona ne po$ae. Vakcina $oe i$ati $noge uzgredne efekte. /ve zavi"i od vr"te gripa koji "e javlja.
-$a onih koji "e citiraju u literaturi a koji tvrde da "e nikada ne tre!a vakcini"ati1 i$a "uprotnih ek"tre$a i
onih u$erenih. 0e eli$ da izigrava$ Lal$ud i kae$ da to $ora !iti ovako ili onako. .i#no "e trudi$ da
na#ino$ "vog ivota odrava$ "voj i$unitet u &to !olje$ "tanju. Ako !i po"tojalo ne&to #i$e !i "e zai"ta
tre!alo poza!aviti1 ja !ih "e i vakcini"ao.
G. %ta uzi$ati kod hipoglike$ije a &ta kod depre"ijeA
HdgovorD Jipoglike$ija i depre"ija "koro uvek idu zajedno. 0aj!olje re&enje za hipoglike$iju je uzi$anje
integralne hrane. Lo zna#i da !i tre!alo da iz!egnete upotre!u rafini"ane hrane1 "ve napitke koji "adre
kofein (kafu1 #aj1 koka*kolu) i "vu hranu koja i$a vi"ok nivo &e2era i nizak nivo vlakana (#okolada1
"latki&i1 &e2eri). Ako zai"ta i$ate nizak nivo &e2era i #ini va$ "e da "te "tvarno lo&e1 prova2ite jednu
ur$u. Ako va$ "e ne "vi6a ur$a1 uz$ite $alo "uvog gro6a.
<. Kako "e profe"or hrani ovde1 a kako u AfriciA
HdgovorD ok "a$ ovde jede$ itarice1 "e$enje1 vo2e1 ora&a"te plodove. ok "a$ u Africi jede$
itarice1 "e$enje1 vo2e i ora&a"te plodove. 4 Junoj Africi jeo !ih #e&2e "tvari kao &to je avokado1
kori"tio !ih vi&e na$aza od ora&a"tih plodova1 neke vr"te lazanja1 ali ovu vr"tu i"hrane $oete
"provoditi !ilo gde u "vetu.
K. Koju hranu kori"titi a koju iz!aciti da !i po!olj&ali ili oja#ali liga$ente i veziva ki#$enih pr&ljena i
zglo!ovaA
HdgovorD Lre!a va$ hrana koja "tvara !aznu "redinu koja ne2e izazvati gu!itak kalciju$a. Lo je naj!olji
na#in da "e po!rinete za "voje liga$ente i ko"ti. -z!egavajte "ve $le#ne proizvode i ve!ajte1 ve!ajte1
ve!ajte7 Lo #ini va&e ko"ti i liga$ente jaki$a.
=. @a "vinju "e kae da je "va&tojed1 da konzu$ira i $e"o i !iljnu hranu. %ta je ona1 u "tvariA Kolika je
kod njih duina crevaA Kolika je kod ptica1 g$izavaca i ri!aA
HdgovorD /va&tojedi i$aju duinu creva negde '=*') duina "vog trupa. @ani$ljivo je1 ukoliko uzgajate
ivotinju na !iljnoj hrani1 onda "u joj creva dua. 4zgajali "$o pili2e i ukoliko "u !ili "a$o na !iljnoj hrani
i$ali "u dua creva od onih koji "u !ili na indu"trij"koj hrani koja je "adrala i ri!lje !ra&no i "ve ono &to
indu"trij"ki koncentrati "adre. /tati"ti#ki zna#ajno "u produena creva kod onih pili2a koji "u "e hranili
na !iljnoj hrani i to "a$o za jednu generaciju. -ako i$ate razliku u duini creva1 ako dodate $e"o kao
kod "va&tojeda to 2e "kra2ivati duinu creva te individue1 a i"hrana koja je za"novana na !iljni$
$aterija$a da2e dua creva.
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA PRORO?ANSTVA
?. %ta $i"lite o novi$ pronala"ci$a organ"ke $aterije (novih !i2a) u $eteori$a i odgovaraju2e teorije
da "u oni doneli ivot na ze$ljiA
HdgovorD Po"toje tvrdnje da "u prona6ene organ"ke $aterije i !akterije u $eteori$a. Ali1 novija
i"traivanja "u pokazala da "u to ve&ta#keQljud"ke tvorevine a ne !akterije. Hrgan"ka $aterija koja je
prona6ena !ila je konta$inacija od prola"ka i kontakta "a ze$ljo$.
). Kako o!ja&njavate razli#ito"t flore i faune u Au"traliji u odno"u na floru i flaunu u drugi$ $e"ti$aA
HdgovorD /a veliki$ te&ko2a$a. /re2o$1 i evolucioni"ti i$aju podjednake te&ko2e da o!ja"ne tu
razli#ito"t. Prvo $ora$o da u"tanovi$o da li "u tor!ari pri$itivna for$a ili "u oni vi"oko adaptirani.
Placentalni "i"ari1 kao kopitari u Africi1 ive na kontinentu gde je $igracija na#in na koji "e !orite "a
pro$ena$a kli$e. Ako "te $igratorni organiza$1 onda je kori"no da "e plod razvija u placenti1 unutar
$ajke. 4 au"tralij"koj "ituaciji $igracije ni"u $ogu2e re&enje i zato "e $oe "$atrati adaptivno$
reakcijo$ da e$!rion napu&ta talo $ajke u rano$ "tadiju$u razvoja. 4koliko u"lovi po"tanu ek"tre$no
lo&i1 $ajka $oe da od!aci !e!u1 i onda ne ulae energije u ne&to #e$u1 na kraju1 !udu2no"t nije "vetla.
0i na koji na#in tor!ari ni"u pri$itivni jer $oete i$ati dva ili tri dojan#eta koji "u pri#vr&2eni a koji "u u
razli#iti$ "tadiju$i$a razvoja i "vaki od njih do!ija razli#itu vr"tu $leka "hodno njegovo$ razvojno$
periodu. Lo je vi"oko adaptivna karakteri"tika i nikako "e ne $oe "$atrati pri$itivno$. Au"tralija je kao
kontinent iza!rala "pecijalizaciju "voje faune. Pa" dingo je tako jedan "pecijalizovani pripadnik
au"tralijan"ke faune1 on nije tor!ar ali daje na$ do!ar pri$er1 a za#u6uju2o$ !rzino$ !iva uni&tavan.
@a&to izu$ireA @ato &to "e $e&a "a nor$alni$ p"i$aA Pa1 &ta1 on je "a$o nor$alan pa"7 a li je
"pecifi#na vr"ta "a$o zato &to ivi u Au"tralijiA
+. %ta $i"lite o oka$enjeno$ fo"ilizirano$ oti"ku u pra"tari$ "lojevi$a koji je vrlo "li#an #iz$i
"kafanderaA a li to govori ne&to o to$e da "u drevni a"tronauti !ili u po"eti ze$ljiA
HdgovorD -$a vi&e oti"aka "topa nego &to "u ovi "po$enuti koji "u1 tako6e1 #udni. Kod reke Paluk"i
nalaze "e gigant"ki otici ljud"kih "topala na6enih u i"ti$ for$acija$a "a dino"auru"ki$ oti"ci$a. eluju
zai"ta u!edljivo7 Ali1 za njih "e pokazalo da "u ve&ta#keQljud"ke tvorevine. Pokazalo "e da $nogi od ovih
takozvanih oti"aka "topala ni"u oti"ci "topala. odaje "e jo& jedan pro!le$ to$e1 !udu2i da "u oni
atrakcija1 i$a finan"ij"kih kori"ti od takvih "tvari jer #i$ po"toji ne&to tako zani$ljivo i$a onih koji "u
"pre$ni da za po"etu tako ne#ega plate. Lako da i$a prili#an !roj lanih "topala na $nogi$ $e"ti$a i
zai"ta je te&ko re2i pravu i"tinu. 0e uz!u6uje$ "e previ&e kada je re# o ovi$ oti"ci$a.
(. Eecite ne&to o jetiju1 !igfutu1 "a"kve#u i drugi$ nepoznati$ vr"ta$a. a li "u oni $oda o"taci
javan"kog ili pehing&kog #ovekaA
HdgovorD Hni "padaju u i"tu kategoriju ovoga o #e$u "$o $alopre govorili. Video "a$ $noge "ni$ke o
jetiju1 veliko$ "topalu1 i "li#ni$ "tvorenji$a. -zgleda kao da uvek i&#eznu. /vako ih je video ali ih niko
nije uhvatio. Lo je uvek zani$ljivo i uvek je lepo i$ati neko uz!u6enje na vidiku1 ali !udu2i da "a$
"keptik po prirodi1 "a$o $i jednog dovedite i pokaite * verova2u.
'>. a li $i"lite da na drugi$ planeta$a u "ve$iru i$a ljudi ili druga#ijih !i2aA a li oni i$aju du&uA
HdgovorD0i"a$ !io ta$o1 pa ni"a$ video ni jednog. 0iko nije !io ta$o i niko ih nije $ogao videti. /ve
&to i$a$ na ra"polaganju je ono &to je napi"ano. A !udu2i da u Fi!liji pi&e da "u "inovi Foji klikovali i
radovali "e kada je planeta i ivot na njoj !io "tvoren1 a i Ada$ je nazvan Foji$ "ino$1 tako da ne$a$
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA PRORO?ANSTVA
pro!le$a "a ti$ da po"toje druga "tvorenja van @e$lje. ;oda 2e$o jednog dana i to "aznati. Lo !i !ilo
lepo7
''. a li po"toji organiza$ na ze$lji koji "adri "ve infor$acije o "vi$ o"tali$ vr"ta$aA %ta je po teoriji
dizajna koja je definicija vr"taA
HdgovorD 0e veruje$ da po"toji organiza$ koji "adri "ve genet"ke infor$acije za "ve vr"te. @na$o &ta
nauka kae o to$e &ta je teorija definicije vr"te. Lo "u organiz$i koji "e $ogu "lo!odno ukr&tati. Hni
#ine jednu vr"tu. 0a nivou "tvaranja1 potraio !ih odno" na nivou reda ili fa$ilije ili $oda jedan ili dva
"lu#aja na nivou roda.
'G. @ar nije $ogu2e da "u $utacije gena na"tale pod dej"tvo$ ultravioletnog ko"$i#kog i nuklearnog
zra#enja kao i pod uticaje$ drugih $utagenih faktoraA
HdgovorD a1 "vakako. /vi oni $ogu izazvati $utacije. Ali1 $utacije "u negativna pojava. Po"toji jedna ili
dve $utacije koje "e u nauci kori"te da "e pokae njihov pozitivni efekat. Ali1 i te $utacije "u lo&e za
organiza$. 5uvena $utacija koja "e kori"te je ane$ija "rpa"tih 2elija koja va$ daje "elektivnu predno"t
kada je u pitanju $alarija. Ane$iju "rpa"tih 2elija kori"ti$o kao po!olj&anje "a$o u "lu#aju ako po"toji
!ole"t u regionu potpuno za!oravljaju2i da je ane$ija "rpa"tih 2elija !ole"t. Lo je !ole"t koja va$
po$ae da ne o!olite od druge !ole"ti koja tu hara. a li je to po!olj&anje ili nijeA 0aravno da to nije
po!olj&anje1 to je !ole"t. akle1 ne$a pravog dokaza pozitivne $utacije.
'<. a li je ho$o"ek"ualiza$ po"ledica $utacije gena i za&to "e javljaA
HdgovorD -zazivate $e da "tane$ na klizavo tlo. /ve &to $ogu da kae$ je ono &to na$ Fi!lija kae.
ana" tvrde da je ho$o"ek"ualiza$ genet"ka pojava. Lo je "$e&no jer "a$ va$ ve2 o!ja"nio da ja kao
$u&karac i$a$ "vaki pojedina#ni gen da !ih $ogao da !ude$ i ena. Ali1 ja "a$ $orfotip #oveka
$u&karca zato &to i$a$ hor$on te"to"teron koji uklju#uje endokrini "i"te$ na razvi2e $u&ke linije. Lo
"e de&ava u neonatalno$ periodu1 od$ah nakon ro6ena. 4 nedo"tatku te"to"terona hipotala$u" "e
uklju#uje u cikli#ni na#in delovanja. Pri"u"tvo te"to"terona ga uklju#uje na kon"tantni na#in delovanja.
@ato ene i$aju hor$on"ku produkciju koja je cikli#na i i$aju cikli#nu ovulaciju proizvodnju jajne 2elije.
;u&karci "talno proizvode hor$one. Kod ho$o"ek"ualiz$a1 ukoliko je neko ro6en kao $u&karac1
njegov hor$onalni "i"te$ jo& uvek i$a onaj $u&ki $odu" delovanja1 a kod ena en"ki $odu"
delovanja. @ani$ljivo je da kod onih koji i$aju tran""ek"ualne operacije1 nikad "e ne2e izve"ti ova
tran""ek"ualna operacija pro$ene pola na neko$ ko ve2 i$a izraeno ho$o"ek"ualno pona&anje. Ako
kao $u&karac i$ate operaciju pro$ene pola1 onda gu!ite "voju "ek"ualnu elju1 a to nije ono &to ve2ina
ho$o"ek"ualaca eli. Vodi "e velika de!ata o to$e &ta "e1 zapravo1 doga6a. -$a$o i "uprotnu "ituaciju
kada "e $nogi ho$o"ek"ualci vra2aju na nor$alnu orijentaciju. 0e $ogu da razu$eju za&to "e ni"u
pona&ali nor$alno1 "hodno "vo$ polu1 od "a$og po#etka. %ta "e " nji$a de"ilo1 da li "u "e njihovi geni
pro$enili ili "e njihov u$ pro$enioA Prepu"ti2u to va&oj proceni.
'K. Po engle"ki$ autori$a ku$ran"ki rukopi"i do"ta $enjaju Fi!liju i dopunjuju je iz$ena$a. Vatikan "e
!orio da to prikrije i uni&ti te novoprona6ene "pi"e da ne !i $enjali !i!lij"ku doktrinu1 tj. 0ovi zavet koji je
do tada !io poznat.
HdgovorD Lo nije "lu#aj. 4pravo "uprotno je "lu#aj. 4pravo vi"oka kritika tvrdi da "e Fi!lija $orala
pro$eniti toko$ vre$ena. 0aravno da "u $nogi pripadnici &kole vi"oke kritike !ili katoli#ki u#enjaci.
/vitak koji je "adrao Knjigu proroka -"aije prona6en je u celo"ti1 "koro netaknut. Fio je '>>M i"ti kao
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA PRORO?ANSTVA
tek"tiku" receptiku"1 i"ti kao onaj prihva2eni !i!lij"ki "pi" kakav i $i i$a$o. @ani$ljivo je da "u za Knjigu
proroka anila #ije "u delove prona&li (pi"ana je na dva jezikaD ara$ej"ko$ i jevrej"ko$) kriti#ari govorili
da "u "igurno u pitanju dva razli#ita autora. /tavili "u poreklo na"tajanja ove knjige hronolo&ki $nogo
ka"nije nego &to "e "$atra1 a to je oko ?>>. godine pre Jri"ta. 4o"talo$1 kako je anilo $ogao da
prorekne !udu2e doga6aje ukoliko je iveo toliko pre njih. Hnda "u napi"aliD 8Pa1 nije on prorekao
!udu2no"t1 knjiga je napi"na nakon &to "u "e doga6aji z!ili7: Hnda "u prona&li $ali deo Knjige proroka
anila i upravo u to$ delu i$a$o prelaz "a pi"anja jevrej"ki$ na ara$ej"ki. Analiza ara$ej"kog tek"ta
pokazuje da je on pi"an per"ij"ki$ dijalekto$1 &to #ak nije ni po"tojalo ka"nije od vre$ena kada je
Knjiga proroka anila datirana. Pokazalo "e autenti#ni$ da Knjiga proroka anila poti#e negde oko ?>>.
godine pre Jri"ta. Lo ih je zai"ta uzne$irilo jer "u oni upravo eleli da !ude druga#ije. C"eni koji "u
prepi"ivali knjige i koji "u !ili autori "pi"a "a ;rtvog !ili "u gno"tici. Lo zna#i da oni i ni"u $nogo verovali
u ono &to je zapi"ano u Fi!liji. Hni "u kori"tili Fi!liju kao gno"ti#ko oru6e. 0i"u je tako paljivo prepi"ivali
da !i njen "adraj o"tao netaknut1 ve2 da !i "ekvenca pojavljivanja znakova i "i$!ola o"tala netaknuta.
Hni "u i$ali $noge apokrifne "pi"e koji ni"u i$ali ni&ta zajedni#ko "a Fi!lijo$. ,eneralno govore2i1 "ve
govori u prilog to$e da je Fi!lija u dlaku identi#na originalu.
6ta <e 'i$ati u 'o$lednje 'o&lavlju u ud#beni(ia i$torije,
Ve#era" 2e$o pro2i kroz jedno zani$ljivo uvodno proro#an"tvo. 0azvao "a$ ga 84 iz$aglici vre$ena:
jer "e radi o vre$enu. /e2ate "e tek"ta iz Knjige proroka -"aije gde Fog kae da ni jedan nije kao Hn jer
Hn od po#etka javlja kraj. 4 Knjizi proroka anila i$a$o takva proro#an"tva. -$a $nogo onih koji ele
da prou#avaju proro#an"tva. Hni gledaju likove u Fi!liji i nji$a pridaju "op"tvene definicije. Lako $oete
do2i do $nogo neo!i#nih "tvari. Lako npr. zveri prikazane u Fi!liji $ogu da !udu ko$pjuteri u Fri"elu.
;orate igrati po odre6eni$ pravili$a. Ako elite da defini&ete neki "i$!ol u Fi!liji1 jedino $e"to gde 2ete
prona2i definiciju je"te Fi!lija. Ako govori$o npr. o !elo$ platnu1 to "e odno"i na pravedno"t jer
Htkrivenje '(. glava tako defini&e !elo platno. Pita$ "e1 koliko je propovedi i"pri#ano o ne$oralnoj eni.
Kao da je Fog "tvarno i$ao pro!le$ "a ne$oralni$ ena$a. 4 proro#ko$ "$i"lu1 ena je "i$!ol crkve.
Brkva je "talno lutala za drugi$ !ogovi$a1 &to $oe da "e uporedi "a neverno&2u "op"tveno$ $uu.
-$a$o $nogo referenci u Fi!liji koje defini&u enu kao crkvu. -"u" kae da je Hn enik i da "e vra2a po
"voju neve"tu1 &to 2e re2i1 po "voju crkvu. A zati$1 ako #itate o zveri$a u Fi!liji1 ja"no je defini"ano u
Knjizi proroka anila )D') da je re# o car"tvi$a. ;ora$o kori"titi Fi!lij"ke definicije da !i"$o razu$eli o
#e$u je re# u "i$!oli$a.
Jedno od o"novnih proro#an"tva u Fi!liji nalazi "e u Knjizi proroka anila u G. poglavlju. @ani$ljivo je da
je ono napi"ano ?>> god. pre Jri"ta. Loko$ cele i"torije ono do"tie do na&eg vre$ena. Kako je anilo
unapred znao &ta 2e "e dogoditiA Jedan drevni car "anjao je car. Lo je !io car 0avuhodono"or1 kralj
Vavilona. Hriginalni izgovor njegovog i$ena zvu#ao je 0a!ukudariu"ur. Kad je Jeru"ali$ !io razoren1
Fi!lija kae da "u neki od per"pektivnih $ladi2a !ili pre"eljeni kao zaro!ljenici u Vavilon. @ani$ljiva je
pri#a koja govori o tre2oj godini vladavine ovog cara. Hn je i&ao ka tre2oj godini "vog upravljanja dok "u
ovi $ladi2i ve2 !ili u tre2oj godini. Kriti#ari Fi!lije kau da tu i$a nekih ne"ugla"ica. Kako je $ogu2e da
ova dva perioda $ogu !iti razli#itaA Lo "a$o pokazuje kako je Fi!lija precizna. Jevreji "u kori"tili
prepoznavanje vre$enaD "vaki deo godine !rojao "e kao prva godina. - deo dana !rojao "e kao dan '.
Vavilonjani "u druga#ije pratili vre$e. Hni prvu godinu vladavine ni"u !rojali kao prvu ve2 kao godinu
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA PRORO?ANSTVA
"tupaja na pre"to. Po vavilon"ko$ !i to !ila druga godina1 a po jevrej"ko$ tre2a. Jevreji koji "u !ili
odvedeni u zaro!ljeni&tvo !ili "u podvrgnuti vavilon"ko$ na#inu ivota. 0avuhodono"orova palata zvala
"e Fa!ilu. Hn je izgradio neke zgrade i za "voju "uprugu. Vi"e2i vrtovi Vavilona !ili "u izra6eni u vidu
planina jer "u planine nedo"tajale njegovoj eni. Fi!lija na" izve&tava da je car "anjao jedne no2i (anilo
GD'). -zve&taj kae da $u "e duh uzne$irio i da nije $ogao da "pava. @ato je car "azvao "voje $age. 8-
re#e car da "azovu vra#e i zvezdare i gatare i haldeje da kau caru "an njegov:. Fi!lija kae da je car
za!oravio &ta je "anjao. ;oda $i"lite da je car !io vrlo pri$itivan te je "azivao $age i vra#are da $u
kau ne&to o to$e. ;oda to i nije tako pri$itivano1 $oda "$o pro&li ceo krug i vratili "e na i"to.
A$eri#ki pred"ednici "e kon"ultuju "a a"trolozi$a pre nego &to !ilo &ta preduz$u. Eegan1 reci$o1 nije ni
jednu odluku nije doneo pre nego &to "e kon"ultovao "a a"trolozi$a. 0i 0el"on ;endela ne2e da
done"e ni jednu odluku dok "e ne kon"ultuje "a oni$a koji !acaju ko"ti ili oni koji "li#ni$ radnja$a
prori#u. Cvrop"ki kraljevi i kraljice ni"u $nogo razli#iti od ovog drevnog cara. 0i princ 5arl" ne #ini ni&ta
dok "e ne kon"ultuje "a izve"ni$ pokojni$ o"o!a$a. akle1 ni&ta dana&nji carevi ni"u razli#iti od
pre6a&njih careva.
Kada "u "e "vi oni okupili pred nji$ car je rekaoD 8-$ao "a$ "an koji $e je uzne$irio i eli$ da $i vi
kaete kakav je to "an !io i &ta "a$ "anjao:. 4 =. "tihu pi&eD 8za!oravio "a$1 ne $ogu "e "etiti:. Bar je
znao da je ne&to vano u pitanju i zato je rekao ovi$a da ako $u ne kau &ta je "anjao da 2e ih i"e2i na
ko$ade i da 2e njihovi do$ovi po"tati !unji&ta. Pre6a&nji carevi !ili "u veo$a $o2ni. ;ogli "u va" "trpati
u zatvor !ez "u6enja1 a to "u $ogli uraditi i "a izvr&enje$ "$rtne pre"ude. Vidite1 ni&ta "e nije $nogo
pro$enilo1 "tvari "u jo& uvek "li#ne. 5ak i dana" u /jedinjeni$ rava$a i$a $nogih zatvorenika koji "u
ta$o !ez "ud"kog proce"a i vrlo je $ogu2e da 2e neki i doiveti izvr&enje "$rtne kazne !ez da iko i&ta o
to$e zna. -zgleda kao da "$o napravili pun krug u i"toriji. Jaldeji "u !ili $udri religij"ki vo6e1 religiozni
"avetnici. - dana" ih "vaki pred"ednik i$a. Hni "u odgovorili da ne$a #oveka na ze$lji koji !i caru
$ogao po$o2i "a ovi$. 8Bar to ne $oe ni od koga na "vetu da o#ekuje7 Jer je on poludeo7: 8@ai"ta je
neo!i#no to &to car zahteva i niko na$ to ne $oe re#i o"i$ !ogova1 a oni ne ive $e6u na$a:. 4 'G.
"tihu pi&e da je car po"tao "tvarno ljut. @ato je odlu#io da "vi $udraci1 po&to ne "lue ni#e$u1 tre!a da
!udu pogu!ljeni. /vi pa$etni i o!razovni ljudi tre!a da !udu po"e#eni. 0ije li to tako pri$itivno1 kako
tako ne&to $oe da u#ini7 Adolf Jitler je to i"to uradio "a $udri$ ljudi$a i profe"ori$a. Vidite1 to je na#in
na koji rade carevi. Laj dekret o "$rtnoj kazni "e "vakako odno"io i na anila i njegove drugove1
jevrej"ke zaro!ljenike1 koji "u "ada !ili $udraci na carevo$ dvoru. @ato je anilo pourio Ariotu1
na#elniku "traara i rekao $u jeD 85ekaj "a$o $alo1 zadri ove vetrove1 daj $i $alo vre$ena i ja 2u
pitati "vog Foga:. anilo je oti&ao "vojoj trojici prijatelja Ananiji1 ;i"ailu i Azariji. @ani$ljiva "u njihova
i$ena1 ali da ne ulazi$o "ad u tipologiju i$ena. anilo je rekao "voji$ prijatelji$a da poku&aju da
u$ilo"tive Foga1 da "e $ole Fogu da i$ on otkrije ne "a$o "an nego i zna#enje. Lo nalazi$o u '). i '+.
"tihu. akle1 Fog je anilu otkrio "an i tu$a#enje "na. @aklju#ak nalazi$o u G'. "tihu gde pi&eD 8- on
$enja vre$ena i #a"e. /$e2e careve i po"tavlja careve. aje $udro"t $udri$a i razu$ razu$ni$a:.
akle1 "an "e ti#e "leda careva toko$ vre$ena. anilo je odjurio na#elniku "trae i rekao $uD 8Frzo $e
vodi caru7: Bar ga je pogledao i pitao gaD 8anilo1 da li ti $oe& da $i kae& &ta "a$ "anjaoA: A anilo
je odgovorioD 8Pa1 naravno7: 0e1 nije tako rekao. 4op&te nije tako po"tupio. 4zgred1 kad je !io odveden
u Vavilon njegovo i$e je pro$enjeno u Valtazar koje !ukvalno zna#i 8!oginja &titi cara:. 0jegovo i$e "u
preokrenuli u pagan"ko. Bar je "$atrao da "u njegovi !ogovi "uperiorniji od anilovog Foga. Ali1 "ada je
pri#a tre!alo da "e izokrene. Kraljevi vra#ari i gatari ni"u znali odgovoriti caru1 i iako je on paganizovao
anilovo i$e1 anilo je !io taj koji je "ada do&ao "a odgovoro$D 8;udraci i a"trolozi ne $ogu ti
odgovoriti1 care1 niti $agovi1 ni proroci. Ali i$a Fog na ne!u koji otkriva tajne i #ini znani$ caru
0avuhodono"oru &ta 2e dalje !iti7: Hpet ovde i$a$o "uko! religija. 4 G(. "tihu anilo po#inje da tu$a#i
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA PRORO?ANSTVA
"anD 8Hnaj koji otkriva tajne1 a to je Fog1 pokazao ti je &ta 2e !iti:. Hvo je ukratko ono &to je "anjaoD
video je "tatuu. /tatua je i$ala zlatnu glavu1 ruke od "re!ra1 kukove od !ronze1 noge od gvo6a1 a
"topala iz$e&ano gvo6e i glina. A zati$ je video kako dolazi jedan ka$en koji poga6a "tatuu u "topala i
uni&tava ceo lik. /an je !io zai"ta vaan1 ali car nije znao &ta zna#i. anilo je1 prepri#avaju2i "an1 rekaoD
8Lo je !ila ogro$na "tatua veli#an"tvene pojave. @ai"ta te je i$pre"ionirao ovaj lik1 ali onda je ka$en
udario u "topala:.
anilo je po#eo caru da tu$a#i "an1 tj. ove $etale. anilo je ve2 rekao da "e "an ti#e !udu2no"ti. 4 <K.
"tihu zavr&ava izjavo$D 8Li gleda&e dokle "e izvali ka$en !ez ruku.: Ako pogledate re#nik !i!lij"ke
"i$!olike vide2ete da je "tena "i$!ol za Jri"ta. Vidite1 ova "tena nije odvaljena ljud"ki$ ruka$a1 to je
Foan"ka intervencija. /tena udara kip u "topala koja "u !ila od gline i gvoa1 i ra"turila ih je. akle1
"tatua ne2e !iti ra"turena ljud"ki$ delovanje$ ve2 !oan"ko$ intervencijo$. /tena je Jri"to". Beo lik
ne"taje i "vaki trag ovo$ liku ne"taje. Vetar je "ve razduvao tako da zai"ta nije ni&ta o"talo. Ali1 ta "tena
izra"ta u ogro$nu planinu. 4 Fi!liji1 planina "i$!olizira car"tvo. 0pr. planina /ion pred"tavlja "ion"ko
car"tvo. Kada "e govori o ovoj planini re# je o car"tvu koje 2e za$eniti "vet"ka car"tva . Planina1
car"tvo1 8i"puni2e celu ze$lju:. 4 -"aiji ?=. glavi Fog potvr6uje ove re#iD 8,le1 "tvori2u novo ne!o i novu
ze$lju i prethodno ne2e dolaziti ni na u$:. akle1 dana" po"toje2i "i"te$i koji va" z!unjuju1 koji va$
zadaju nevolje1 Fi!lija kae da 2e oni ne"tati i onda 2e na"tati car"tvo pravde.
anilo dalje tu$a#i &ta je ta#no "vaki od ovih delova car"tva !ilo. <). "tih kaeD 8Li "i1 care car nad
carevi$a jer ti je Fog ne!e"ki dade car"tvo1 "ilu1 krepo"t i "lavu. Li "i ona zlatna glava:. @lato je
dragoceni $etal1 a Vavilon je !io veo$a "lavno car"tvo. Vavilon je !io zlatna glava. A onda "lede lo&e
ve"tiD 80avuhodono"ore1 tvoje car"tvo !i2e za$enjeno drugi$ car"tvo$ koje 2e !iti $anje od tvoga:.
@ato je $etal koji$ je pred"tavljeno "lede2e car"tvo !ilo "re!ro. @ani$ljivo je da je Vavilon kori"tio zlatne
ili pozla2ene nov#i2e dok "u $onete $edoper"ij"kog car"tva !ile "re!rne. @ani$ljivo je i to da je zlato
dragocenije1 ali je $ek&e od "re!ra. /lede2e car"tvo je po"talo ja#e i otpornije1 ali ne i tako dragoceno.
@ani$ljivo je da "e ovaj "re!rni deo "a"toji od dve ruke jer "e car"tvo "a"tojalo od ;i6ana i Per"ijanaca.
,rudi1 dakle1 pred"tavljaju "lede2e car"tvo. Bar 0avuhodono"or $ora da je $i"lioD 8Pa1 to je ne$ogu2e7
0e$a car"tva koje je $o2no kao $oje7: Hn kao da je za!oo "voj $a# u kontinent i rekaoD 8Hvo je
$oje7: Verovao je da je "av "vet pod njegovi$ noga$a. -$a$o glinenu ta!licu iz tog perioda koja kae
za vavilon"ko car"tvoD 80eka traje doveka7: Ali1 prorok anilo kae da 2e "e "ituacija pro$eniti i da 2e
ovo car"tvo !iti za$enjeno drugi$.
Bar je prvo !io i$pre"ioniran anilo$ jer $u je on rekao &ta je car "anjao a zati$ je po#eo i da tu$a#i
"an1 a &to je vi&e raz$i&ljao o to$e to je po"tajao lju2i. Kao i "vi dana"1 car je raz$i&ljaoD 8Fa& $e !riga
&ta Fog kae7 ;oje car"tvo traja2e va#no i ne2e !iti o"vojeno7 0e2e "e zlato za$eniti "re!ro$1 !ronzo$
niti gvo6e$7 0a#inite $i lik koji 2e !iti zlatan od vrha do "topala i !olje !i va$ !ilo da "e poklonite pred
to$ "tatuo$7: Lo je kao kad !i neko rekaoD 8Ko nije " na$1 protiv na" je7: 5uli "$o "li#an dekret i u
dana&nje vre$e. akle1 car je hteo da "vi$a "tavi do znanja da 2e njegovo car"tvo trajati ve#no. 0ije li
to zni$ljivoA Fi!lija na$ govori o tri prijatelja /edrahu1 ;i"ahu i Avdenagu koji "u od!ili da "e poklone
pred ovi$ kipo$1 i z!og toga "u !ili !a#eni u pe2 ognjenu. Kad je 0avuhodono"or pogledao u pe2 rekao
jeD 80i"u li !ili trojica koju "$o !acili u pe21 ali vidi$ i #etvrtog " nji$a. -zgleda kao Foji /in:. @ani$ljiv
prevod. 0oviji prevodi prevode ovo re#i$aD 8-zgleda kao "in !ogova:. ;oete iz ovog pri$era videti da
#ak i u ognju Fog $oe "a#uvati "voje verne. Bar1 zati$1 poziva $ladi2e da iza6u iz pe2i ognjeneD
8/luge Foga najvi&ega1 iza6ite7: 0a kraju1 car o!znanjuje da ovaj Fog ne "a$o da $oe da otkrije &ta
je car "anjao ve2 $oe da "a#uva i ivot. Bar prolazi kroz $alo o!ra2enje. Hn kaeD 80e2e$o "luiti
vi&e ni jedno$ !ogu1 nego njihovo$e:.
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA PRORO?ANSTVA
Ako pogleda$o kon"trukciju Vavilona vide2e$o da "u dva velika lava "tajala na vrati$a !oginje -&tar.
;oe$o videti i rekon"trukciju vi"e2ih vrtova Vavilona. Jiljade glinenih plo#ica idu u prilog pri#i koju "$o
upravo i"pri#ali. -$a$o 8portale na#injene da zapanje $no&tvo ljudi koje "a$ ja izgradio7:. Bar je !io
pono"an na ono &to je na#inio i zato je eleo da zapanji ljude. Prona6en je i #uveni 0a!onidov valjak na
ko$e "u zapi"ani 0avuhodono"orovi u"pe"i. Fi!lija na$ pri#a pri#u da je Vavilon !io uni&ten u vre$e
cara po i$enu Fel&a"ar. Pripadnici vi"oke kritike "u i$ali "pi"ak careva i rekli "u da car koji je vladao u
vre$e o"vajanja Vavilona !io je 0a!onid a ne Fel&a"ar. /totina$a godina oni "u govoriliD 80ije po"tojao
takav car u vre$e o"vajanja Vavilona1 tako da Fi!lija nije u pravu7: A onda "u prona&li #uveni
0a!onidov valjak koji govori o njegovo$ $o2no$ "inu Fel&a"aru. Hn ga naziva "voji$ o$iljeni$
prvence$. akle1 pojavljuje "e Fel&a"ar1 a ni jedan drugi izvor "e$ Fi!lije ga ne "po$inje. Kriti#ari kauD
8o!ro1 i$ao je "ina po i$enu Fel&a"ar1 ali on nije !io car:. ,odine '++G. na&li "u natpi" gde 0a!onid
kae da je predao car"tvo "vo$ "inu. @ati$ godine '('?. na&li "u in"kripciju koja govori o njihovoj
zajedni#koj vladavini. ,odine '(GK. "vaka "u$nja je iz!ri"ana jer i$a$o dokaze u koji$a "e kae da je
0a!onid predao car"tvo "vo$ "inu Fel&a"aru. akle1 '>>M u prilog Fi!liji1 a >M u prilog kriti#ari$a i"te7
Kako Fi!lija kae1 dok je Fel&a"ar ili Valtazar1 kako ga $i naziva$o1vladao1 video je pi"$o. @ani$ljivo je
da ga je i"pi"ivao pr"t. /a$o tri puta "e u Fi!liji "po$inje da neko pi&e pr"to$. Prvi put je to !ilo kada "u
e"et zapove"ti !ile napi"ane Foji$ pr"to$1 drugi put kada "e na goz!i ovog cara pojavio pr"t i na zidu
i"pi"aoD 8;ene1 $ene1 tekel ufar"in: &to zna#iD 8Lvoje car"tvo je iz!rojano ($ene1 $ene)1 iz$ereno je
na vagi i na6eno je laki$ (tekel)1 i dato je ;i6ani$a i Per"ijanci$a (ufar"in):. A tre2i put kada "e
"po$inje da neko pi&e pr"to$ je kada -"u" pi&e po pra&ini tako da "u "vi kriti#ari ;arije ;agdalene koju
"u je doveli da je -"u" o"udi jer "u je uhvatili u prelju!i1 $orali da "e okrenu i odu. Vavilon je i$ao "voju
priliku1 ali on nije eleo da je i"kori"ti. Fi!lija kae da !i Fog 8i"celio Vavilon:. Eekao jeD 8ao "a$ va$
vre$ena da "e pokajete ali ni"te hteli:.
Lako je car Kir do&ao i preuzeo car"tvo. @ani$ljivo je da prorok -"aija po$inje Kira '=>. god. pre Kirovog
ro6enja. Kad pogleda$o #uveni Kirov valjak vidi$o da on govori o pohodi$a #uvenog kralja. @ani$ljivo
je da je Kir pred"lika otkupitelja. 0a valjku pi&eD 8o&ao "a$ i o"lo!odio "a$ ro!ove. 0e #inite nikakva
zla ovi$ ljudi$a1 oni "u pod $ojo$ za&tito$:. 5ak "e po!rinuo i za ivotinje kao &to "u gugutke i patke
da ne na"tradaju1 tako da "e #ini da je to !io jedan do!ar car. Kir je u&ao u Vavilon kroz re#nu kapiju.
Eeka je $orala !iti 8i"u&ena: da !i on $ogao da u6e. Lo je !ilo u vre$e kada je Valtazar i$ao goz!u
$i"le2i kako i$ "e ni&ta ne $oe dogoditi jer "u do!ro o!ez!e6eni. Ali1 G'. "tih kaeD 8Fog "$e2e
careve i $enja car"tva:. -"torija na$ kae da je od =<(*<<' god. vladalo $edoper"ij"ko car"tvo. @ati$
dolazi "lede2e1 tre2e1 !ronzano car"tvo (<(. "tih). H to$e na$ govori i i"torija * Alek"andar Veliki. -"torija
kae da ne$a $e"ta na ze$lji gde "e njegovo i$e nije #ulo. 0eki #ak "$atraju da je !oan"ka ruka
vodila njegovo ro6enje i njegova dela. akle1 ,rci "u za$enili ;edoper"iju.
Fi!lija kae da dolazi i #etvrto1 gvozdeno carvtvo. Hno je pred"tavljeno dve$a noga$a. akle1 !i2e dva
dela ovog car"tva. Kako li vi u va&oj ze$lji $orate !iti "ve"ni ove i"torije jer Ei$ je i$ao zapadno i
i"to#no car"tvo7 Vizantija1 i"tok1 #iji "te vi !ili deo i o"tatak "teI i zapadno car"tvo i Ei$ koji "u
pred"tavljali ri$"ko car"tvo. Fronza je $anje vredna i "kupocena od "re!ra1 ali je ja#a. Ako uporedi$o
oruje ri$"kog vojnika i oruje gr#kog vojnika vidi$o da grci i$aju !ronzano1 a ri$ljani gvozdeno
naoruanje. Kako je to anilo $ogao znati "totina$a godina unapredA akle1 ri$"ko car"tvo preuzi$a
"vet. 4 anilu GDK> kaeD 8A #etvrto 2e car"tvo !iti tvrdo kao gvo6e:. Ali1 ovo car"tvo 2e "e ra"pa"ti.
Hvo car"tvo 2e !iti veo$a "urovo. 8,azi2e i "atirati "ve pred "o!o$:. Lo je upravo ono &to je Ei$ #inio i
kakav je !io. 5uveni i"tori#ar Cdvard ,i!on kae da ovi likovi "re!ra1 zlata i !ronze pred"tavljaju narode
i on1 zati$1 govori o gvozdeno$ ri$"ko$ car"tvu. akle1 ni"a$ "a$o ja koji ovo tvrdi$1 to tvrde i #uveni
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA PRORO?ANSTVA
i"tori#ari. Jipolit je rekaoD 8Eaduj "e !lago"loveni anilo. 0ije !ila gre&ka ve2 je gvo6e "tupilo na
"cenu:. -"tori#ari "u toko$ i"torije ovo proro#an"tvo uzi$ali za oz!iljno. -"tori#ar Eolin kaeD 8Ei$ljani
"u car"tvo za car"tvo$ pokoravali !ez razlike. Bezar je !io o!oavan kao !og:. 0alazite hra$ove "vih
cezara1 pa "te $ogli i da ih o!oavate. 0i&ta "e nije pro$enilo. ;oete oti2i u -ndiju i o!oavati jednog
od gandija. 0e$a pro!le$a7
Hvo car"tvo 2e pretrpeti izve"ne pro$ene jer "e "topala "a"toje od gvo6a i gline. 0a "topali$a i$a
de"et pr"tiju. 4 K'. "tihu kae "e da 2e na kraju ovo !iti podeljeno car"tvo. 4 KG "tihu #ita$oD 8A &to
pr"ti !ijahu &to od gvo6a a koje od gline1 car"tvo 2e !iti na&to jako a ne&to tro&no:. Prorok gleda u
!udu2no"t i vidi da "e ri$"ko car"tvo razdelilo. ,lina1 u "tvari1 pred"tavlja Foga koji ih i dri
razdvojeni$a. Cvo &ta "e de"ilo ri$"ko$ car"tvu. Hno je !ilo podeljeno u razli#ita kraljev"tva. -"tori#ari
"e "uko!ljavaju oko toga u koliko delova je car"tvo na "a$o$ po#etku !ilo podeljeno. Ali ve2ina "e
"lau da je !ilo de"et car"tva. akle1 de"et kraljev"tva pred"tavljaju prvo!itnu podelu ri$"kog car"tva.
ana&nji o"taci !i !ili 0e$ci1 %vajcarci1 Francuzi1 -talijani1 Cnglezi1 Portugalci i %panci1 dok "u Jeruli1
Vandali i H"trogoti1 zatrti. Fi!lija kae ne&to veo$a zani$ljivo u K<. "tihuD 8A &to "i video gvo6e
po$e&ano " kalo$ lon#ar"ki$ to 2e "e oni po$e&ati "e$eno$ #ove#iji$:. Hvi delovi car"tva 2e
poku&ati da "e ujedine $e6u"o!ni$ !rakovi$a. a li "e ovako ne&to dogodiloA 0aravnoD jedan car
oenio "e 2erko$ drugoga da !i poku&ali da "tvore neku vr"tu alijan"e. Lako "u ne$a#ki carevi vladali u
Eu"iji1 Cngle"ki u 0e$a#koj1 0apoleon je oenio Au"trijanku. Kraljica Viktorija je !ila $ajka "vi$a ovi$a
jer ona je takva jedna $e&avina tako da "e na kraju nije znalo &ta je ona.
5ita2e$o K<. "tih koji je veo$a vaanD 8Ali1 ne2e prioniti jedan za drugoga kao &to "e gvo6e ne $oe
po$e&ati " glino$:. 0e2e "e ujediniti. -"torija pokazuje u pro&lo"ti da oni u$alo ne u"peju u to$
"jedinjavanju. Karlo Veliki1 reci$o1 u$alo da ih je ujedinio. o&ao je pred papu i papa je tre!lo da $u
"tavi krunu novoga car"tva na glavu. Loko$ "a$e cere$onije kruni"anja voj"ke "u po#ele da gu!e !itke
na rati&ti$a i "ve "u $orali da po#nu iz po#etka. - dana" Cvropa eli da "e ujedini. /vi ele da u6u u
evrop"ku uniju. /vakako1 ovog puta 2e$o u"peti7 @ani$ljivo je da je 9ak de .or rekaoD 8,radi$o novi
Vavilon i ovog puta 2e$o u"peti7: 5ak "u od&ta$pali plakate i polepili ih po celoj Cvropi o izgradnji
vavilon"ke kugle i grada Vavilona. Hni "u "tavili i zvezdu kao "i$!ol evrop"ke unije i to "a izvrnuti$
pentagra$i$a. 0ije li zani$ljivo da je novi parla$ent1 koji gradi naj#uveniji arhitekta dana" u Cvropi1
na#injen kao Vavilon u izgradnjiA 5ak "e ne u"tru#avaju da kau da je to poku&aj zidanja nove
vavilon"ke kule. 0-je li to zani$ljivoA Hvi ljudi ni"u uop&te razli#iti od 0avuhodono"ora. 0e pi&e li da
ne2e prionuti jedan za drugogaA Ali oni opet kauD 8Fa& $e !riga &ta ti ta$o gore kae&7 ;i 2e$o
ponovo izgraditi vavilon"ko car"tvo i ovog puta 2e$o u"peti7: Po"$atra$ to "a veliko$
zaintere"ovano&2u i pro"to $e hvataju $arci.
-zgleda da "e ljudi ni"u ni#e$u nau#ili iz i"torije. Pogledaj$o "tare careveD Vidi$o palatu dan"kog kralja
Frederika i njegove kraljice ajane1 zati$ kraljicu Viktoriju i "ve o"tale poto$ke ili ro6ake1 "vi "u zajedno.
Ali1 ne2e prionuti jedan za drugoga kao &to "e glina i gvo6e ne $ogu po$e&ati. Lo je "igurno7 Vidi$o
kruni"anje Karla Velikog1 zati$ Fritanci "u $i"lili da 2e oni to uraditi po$o2u Karla 5arl"a. - .uj -V je to
i"to govorio. 0apoleon je zati$ rekaoD 8Ja 2u to uraditi7: -"torija !elei da je 0apoleonu !ilo re#enoD
8Provi6enje je na"uprot te!i:. @nate li &ta je on rekao na toA Eekao jeD 8Provi6enje je na "trani
naj$o2nije artiljerije:. 0ije li to zani$ljivoA Ali1 njegova artiljerija !ila je prete&ka za !lato toko$ !itke na
Vaterlou jer1 padala je ki&a. .ak&a artiljerija Fritanac nije "e zaglavial u !latu. akle1 provi6enje nije !ilo
na "trani ja#e artiljerije. 0a kraju njegovog ivota u izgnan"tvu u !ici na Vaterlou je izgu!io "ve. Hn je
rekaoD 89eleo "a$ da o"nuje$ evrop"ki "i"te$ zakona1 "uda1 ne !i !ilo drugih "e$ jedne nacije u
Cvropi. Cvropa !i u"koro po"tala jedna nacija:. @ar va$ ovo ne zvu#i poznatoA <> god. nakon Vaterloa1
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA PRORO?ANSTVA
i"tori#ar dr Arnold je rekaoD 8Fog je "pre#io7: anilo kae &ta 2e !iti1 ovi ljudi "u rekli &ta 2e !iti1 a
Francuz 9ak de .or opet kaeD 8Hvog puta1 $i 2e$o u"peti7: %ta je !ilo to &to je ovo car"tvo o!oriloA
-"ti i"tori#ar kae da je to !ila direktna Foja intervencija. Fog je taj koji kaeD 8-$a Fog na ne!u koji
javlja caru 0avuhodono"oru &ta 2e !iti do kraja:. akle1 "an "e nije odno"io "a$o na 0avuhodono"ora.
/an je za na". @nate li da1 kada je Alek"andar Veliki u$ar&irao u Pale"tinu1 nakon &to je "ravnio "vaku
ze$lju pre toga1 o"tavio je Pale"tinu na $iru. Eekao jeD 8;oete "a$i da vladate "ve dok "te pod $oji$
nadzoro$:. 0ije ni jednu zgradu o&tetio. @a&to je tako po"tupioA 4 i"toriji na$ "e kae da "u "ve&tenici
iza&li pred njega1pokazali $u Fi!liju i rekli $uD 8Li 2e& vladati zato &to tako Fi!lija kae. Li 2e& pokoriti
;edoper"iju7: Alek"andar je !io toliko i$pre"ioniran da i$ je rekaoD 8;oete "a$i upravljati "vojo$
ze$ljo$ kao $oji vazali.
Pogledaj$o jo& jednog #oveka "a ko$plek"o$ nie vredno"ti. 0jegovo i$e je Kajzer Vilkhel$. Hn je !io
nieg ra"ta1 a "vi pripadnici njegove voj"ke $orali "u !iti vi"oki. a !i proverio da li "u do!ro o!rijani
$orao je da "e popne na "tolicu. %ali$ "e1 ovo nije i"tina. Ali1 on je rekaoD 8Ja 2u7: Cvo jedne zani$ljive
anegdote za va"D Ali1 ovo nije &ala1 ovo "e zai"ta de"ilo. ok je kajzer Vilkhel$ poku&avao da po"tavi
"voje car"tvo na noge1 u gradu ;ed" u Francu"koj po"tojala je jedna katedrala a i"pred te katedrale !ila
je #uvena anilova "tatua gde on pokazuje na "vitak. Katedrala nije !a& !ila u naj!olje$ "tanju i krov "e
ra"padao1 tako da "u ovi eleli da do!iju novac iz Vilkhel$ove !lagajne da !i popravili krovove
katedrale. @nate li &ta i$ je Kajzer odgovorioA Eekao i$ jeD 8-$ate pred to$ katedralo$ "tatuu anila
koji pokazuje na "vitak:. Po ovo$e zaklju#uje$o da je car znao da "e Cvropa nikada ne2e ujediniti.
@nate li &ta je on rekaoA Eekao jeD 8Hdru!ite glavu toj "tatui i za$enite je $ojo$ glavo$ i da2u va$
novac za va&u katedralu7: @nate li &ta "u uradiliA /kinuli "u glavu "tatui i "a#uvali je u $uzeju u "vo$
arhuvu i na#inili novu koja je odraavala Kajterov lik. - tako "u do!ili novi krov. Lo je i"torij"ka pri#a1 nije
iz$i&ljena. ;oete proveriti7 Kajzerova glava "tajala je na vrhu "tatue dok Kajzera nije ne"talo. o&ao je
"lede2i vladar koji je rekaoD 8/klonite tu glavu i vratite anilovu a pokaza2u va$ da "a anilovo$
glavo$ ili !ez nje ja 2u to uraditi7: -zgleda kao da "e ovi vladari "uprot"tavljaju Fogu na i"ti na#in kao i
9ak de .or koji kaeD 8Hvog puta 2u u"peti7: Vladar koji je rekaoD 8Vratite glavu anilovu7: !io je Adolf
Jitler.
anilo je rekao da Fog po"tavlja i "$e2e careve i u"po"tavlja car"tva. Jitler je rekaoD 8Ja 2u ujediniti
Cvropu7: a li "e i va$a #inilo da 2e tako !itiA Hn 2e to uraditi7 /i$!ol !oga "unca $oete na2i pod
Fudini$ "topali$a. Prona2i2ete ga kao "i$!ol teozof"kih dru&tava koja tako6e kau da je .ucifer Fog.
Jitler je preuzeo te "i$!ole1 a kori"ti i"te "i$!ole kao i drevni pagani. Prona2i2ete ovaj "i$!ol i u
hetit"ko$1 egipat"ko$1 vavilon"ko$ car"tvu. Vidite1 ove nijan"e i valeri u i"toriji "u zai"ta zani$ljivi.
Jitler je govorio i pod "i$!olo$ velikog orla koji je "i$!ol Hziri"a. Beo njegov "i"te$ !io je za"novan na
okultiz$u. 0jegova organizacija // i tajna policija !ile "u za"novane na okultiz$u. 0jihov "i$!ol !ila je
lo!anja "a ko"ti$a. @ani$ljivo je da pred"ednici /jedinjenih drava1 tako6e1 pripadaju organiziaciji koja
"e zove 8.o!anja i ko"ti:. /ada&nji pred"ednik je #lan ove organizacije. Pod ovi$ "i$!olo$ "toji !roj
<GG. Pro#itaj$o ' Knjigu ;oj"ijevu <DG<D 85ovek je po"tao kao jedan od na"1 govori ,o"pod7: Kao da
ovi ljudi govoreD 8Ja "a$ kao Fog1 $ogu ja to7 Friga $e za onaj "tih u anilu G. glava. Ve2i "a$ ja od
toga1 na#nite $i celu zlatnu "tatuu7: 0aci"ti "u i&li pod "i$!olo$ ovih pagan"kih !oan"tava !a& kao &to
je to #inio 0avuhodono"or. Potpuno "u za!oravili da je na kraju 0avuhodono"or rekaoD 80e o!oavajte
ni jednog drugog !oga o"i$ Foga /edraha1 ;i"aha i Avdenaga7: 5er#il je rekao na kraju - /vet"kog
rata da po"toji du!oko uverenje i univerzalna nada da 2e $ir zavladati u celo$ "vetu. ;i "$o "vedoci da
taj $ir nije po"tignut.
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA PRORO?ANSTVA
-ako "u $nogogi poku&avali i ni"u u"peli1 ova po"lednja inicijativa za ujedinjenje Cvrope je najve2a do
"ad. /vi "u $i"lili da 2e -"tok i @apad o"tati u konfliktu. Loliko je !ila nago$ilana vojna $o21 kao nikad
ranije u i"toriji. Po"toji zid koji je delio Cvropu. Hnda "u rekliD 8@id $ora da padne7 ;ora$o da "e
ujedini$o7 /klonite taj zid7: A "vi politi#ari "u $anevri"ali iza "cene. Ali1 Fi!lija kaeD 80e2e prionuti
jedno za drugoga7: Ali1 dole "a "i$!oli$a vladavine1 dole "tatue .enjina i o"tale1 dole /ada$ove "tatue1
/ovjet"ki "avez vi&e ne po"toja i #itanje evrop"ke !udu2no"ti je iz dlana7 /vi ele da znaju &ta 2e !iti
evrop"ka !udu2no"t. Vidite1 ja ve2 zna$. - vi to $oete znati1 jer je to zapi"ano u Fi!liji. /vi ele da !udu
deo Cvrope uklu#uju2i i va&u ze$lju. Pa1 ne2e li onda !iti $nogo !oljeA 0e $oe !iti gore nego &to je
"ad1 pa "igurno 2e !iti !olje. Ali1 $oe$o li "e iz!oriti " ti$A 5a"opi" 8Laj$: kaeD 8Lo je vi&e nego
pitanje novca:7 Cnglezi kauD 8Jo2e$o da zadri$o na&u funtu7 A oni "a "la!ijo$ valuto$ kauD 8Kako
da "e o"lo!odi$o ovog 6u!reta1 dajte na$ evro7: .ilend"tov kae da je #ove#an"tvu odre6ena odloena
kazna1 ali dani $ilo"ti "u za"tra&uju2e kratki. Fi!lija kae da 2e Fog ne!e"ki u"po"taviti car"tvo koje
nikad ne2e !iti uni&teno. Hna1 tako6e1 kae da 2e "va prethodna car"tva !iti raz!ijena u para$*par#ad1 a
"a$o Foje car"tvo o"ta2e zauvek.
Vavilon je !io uni&ten7 a va$ kae$ ne&to1 Vavilon nije uni&ten7 4pravo ovde u Cvropi dana" nalazi "e
Vavilon. @a&to novi evrop"ki parla$ent gradi "e!i zgradu koja izgleda kao vavilon"ka kula u izgradnji
ukoliko oni ne ele da pred"tavljaju "a$ Vavilon. Ckono$ija je vo6ena na $edoper"ij"ki$ i ri$"ki$
principi$a. 0a& zakon"ki "i"te$ je ri$"ko*holand"ki. /vi a"pekti ranijih car"tva i dana" po"toje. Ako
do6e$o do religij"kog "i"te$a1 poklapa "e u "vako$ detalju. /ve je uvek u "uprotno"ti "a oni$ &to Fog
kae. Fi!lija kae da 2e ka$en udariti lik u "topala i "ve 2e !iti z!ri"ano. a li znate da "e na "ilu
poku&avaju otara"iti ovog !i!lij"kog u#enjaA 4 va&oj ze$lji1 +> god. je !io favorizovan ateiza$. /vakako
da 2e +> godina ateiz$a z!ri"ati anila iz u$ova ljudi. A vi "ada #itate o proro#an"tvu iz Knjige proroka
anila. 0e $oe va" ni +> godina pri"ilnog ateiz$a "pre#iti da ve#era" "lu&ate.
Po"toji nada 8jer "vako ko padne na tu "tenu raz!i2e "e1 ali na koga ona padne "atr2e ga:. %ta to
zna#iA Lo zna#i da ukoliko prihvatite ;e"iju1 on 2e pro$eniti va&e "rce. /av !ol1 "va $rnja1 "va
gor#ina1 "va tuga1 "ve 2e to ne"tati. Jvala Fogu da i$ate $ogu2no"t iz!ora jer "te "lo!odna "tvorenja
"tvorena po liku Foje$. 8- Fog 2e otrti "vaku "uzu od o#iju njihovih. 0e2e !iti vi&e "$rti1 ni pla#a1 ni
vike1 ni !ola jer "taro pro6e: (Htkrivenje G'. glava). 9eli$ da va" pita$ ne&toD Ako je Fog tako precizno
odredio kako 2e te2i i"torija1 za&to ne verovati i ovoA /vakako da to prua $nogo !olju i ve2u nadu od
"vega &to "$o do "ad i$ali. a va$ kae$ ne&to1 ja ivi$ u Africi1 u ze$lji koja je tek nedavno do!ila
najve2u "lo!odu koju je ikad i$ala. - do!ila je vi&e !una1 krvoprili2a1 zala "vih vr"ta nego ikada ranije. a
$oja nada po#iva na to$ car"tvu1 !io !ih veo$a ne"re2an. Ali1 to $e "e ne ti#e1 ja "a$ i dalje ve"eo jer
ja "lu#ajno veruje$ da 2e ova /tena do2i. anilo GD<= kae da 2e ovaj ka$en udariti lik1 "$r"ka2e ga i
vi&e ga ne2e !iti. 8A "a$a "tena i"puni2e celu ze$lju:. Hvaj "an je pouzdan1 a tu$a#anje $u je ta#no.
ana" "$o proleteli kroz i"toriju1 videli "$o !i!lij"ki odgovor na hao" koji vlada u "vetu. 0eki $oda
$ogu da u"peju kao &to je Karlo Veliki u"peo. /iguran "a$ da 2e leteti vatro$eti ujedinjenja1 $ira1 ali
u"red "a$e pro"lave ra"pa&2e "e1 jer Fi!lija kae da nikad ne2e prionuti jedno za drugo. 0a&a nada
tre!a da !ude u ne!e"ko car"tvo. /igurno da eli$o da "azna$o &ta "e doga6a iza "cene. Ko je taj
pravi neprijatelj ko povla#i konce. Ko je taj ko kaeD 8Hvaj narod * z!ri"ati7: Ko kaeD 8Hvaj narod tre!a
da "e pro$eni7: Ako elite da znate ko je taj ko vlada i uprava1 pro#itajte i "lede2e predavanje jer prorok
anilo 2e na$ ta#no re2i ko je taj neprijatelj.
Pitanja i od&ovori -nedelja II.
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA PRORO?ANSTVA
'. Ko je "tvorio Lvorca ili ko je dizajnirao dizajneraA
HdgovorD 0e zna$. Ko je "tvorio Veliki pra"akA Hdakle poti#u prvi energet"ki $olekuli ili jedinjenjaA 0i vi
ne znate. /ada i$a$o pro!le$. Ja ne zna$ kako je na"tao Fog1 a vi ne znate kako "u na"tali u"lovi za
Veliki pra"ak. a li je $ogu2e da $i jedno od tih dva $oe ne&to po$o2iA a li je Veliki pra"ak $ogao
da $i o"tavi poruku odakle je potekao ili $i je $ogao unapred re2i &ta 2e !iti ka"nijeA H#igledno ne. a
li je $ogu2e da $i inteligentni /tvoritelj zapi&e odakle poti#e i &ta 2e "e dogoditi u !udu2no"ti tako da
kada "e z!ude veruje$A Ko$e !i"te vi&e voleli da verujete ono$e ko ne govori ni&ta1 niti $oe1 ili
ono$e ko va$ unapred kae &ta 2e !itiA okaz o pudingu je u jedenju.
G. a li je koincidencija paralela koja po"toji u i$eni$a Lut$ozi" ili Lut$o" i ;ozi" ili ;oj"ijeA
HdgovorD 0ije u pitanju koincidencija. ;oj"ije je egipat"ko i$e. ;ogu2e je da je zvan Japi$oze &to na"
upu2uje na !oga 0ila. Lo je !ilo njegovo egipat"ko i$e.
<. Kada je na"tao #ovekA Koliko pre potopaA Kada "u ivotinje na"tale i kada je "a$ ivot na"taoA %ta
"e de&avalo po"le potopaA
HdgovorD Po /veto$ pi"$u1 negde oko '=>>. godine pre potopa. Hno &to "e odigralo po"le potopa je
potpuna regeneracija !iljnog i ivotinj"kog "veta. ;oete "e pitati da li je $ogu2e ne&to tako za kratko
vre$e. Ako kori"tite dana&nje !rzine ra"ta ili raz$noavanja1 po#ev od dva "lona za <>> godina i$ali
!i"te ? $iliona "lonova. A po#ev&i od dva zeca za +> godina i$ali !i"te ? $ilijardi ze#eva. Lo je ukoliko
kori"tite za ra#un dana&nje !rzine za raz$noavanje1 a to "e ne odno"i na neke po"e!ne okolno"ti. @a
$igracije $alih glodara od "everne do june he$i"vere ranije "e "$atralo da i$ tre!a ?>*)> godina.
Pratili "u $igracije $alih "i"ara od "evera ka jugu Afrike i oni "e "vi kre2u od "evera ka jugu1 a to
$oete zaklju#iti po pojavi geneti#kog drifta. ;igracije u Aziji "e odvijaju u pravcu zapad*i"tok. Vrlo
neo!i#na koincidencija ukoliko nije !ilo 0ojeve !arke.
K. Pitanje volje "ve"ti1 tenje i$a nekog zna#aja za evoluciju. ;oda ne !i tre!alo od!aciti la$arkiza$ u
potpuno"ti. @ar tenje i na"tojanja ni"u $ogli da uti#u na pojavu novih karakteri"tikaA
HdgovorD .a$arkiza$ nije nau#an jer ne $oete da poelite i eljo$ dovedete u po"tojanje "trukturu
kao &to je gen. Hn $ora na"tati ili "lu#ajno ili "tvarala#ki$ akto$. Ali1 la$arkiza$ je privla#an jer ukoliko
ne$a !oljeg izlaza on je zgodno re&enje za filozof"ka pitanja kad je u pitanju evolucija. ;oda ptice lete
zato &to "u elele da lete. Ali niko nije vi&e eleo da leti od #oveka a on jo& uvek ne leti o"i$ aviono$.
@ani$ljivo je u literaturi pratiti kako evolucioni"ti lako upadaju u za$ku la$arkiz$a jer je tako privla#an
da o!ja"ni ono &to je evolucijo$ te&ko o!ja"niti. Ali1 to ipak nije pravi odgovor.
=. %ta $i"lite o knjizi 8Fi!lij"ki kod:A Hna je po re#i$a autora protu$a#ila Fi!liju kao veliko
proro#an"tvo uz po$o2 ko$pjutera.
HdgovorD Puno "e pra&ine diglo oko te knjige. 4 ezoteri#ni$ nauka$a !i!lij"ki kod je ne&to &to Fi!lija
i$a da kae. Fudu2i kodirana infor$acija cela i"torija je kao kod prikazana u Fi!liji. - onda
ko$pjuter"ki$ i"traivanje$1 "vu tu i"toriju koja je zapi"ana u Fi!liji $oete prona2i. Lo je $udro jer ne
$orate da #itate "voju Fi!liju1 $oete "a$o kori"titi kod. 0e "a$o to1 u to$ "lu#aju "a$o !i ova
generacija i$ala ikakve kori"ti od Fi!lije. /ve prethodne generacije koje "u !ile "pre$ne da u$ru za
o#uvanje Fi!lije "u o#igledno u$rle uzalud. Fi!lij"ki kod "e za"niva na kori&2enju re#i u Fi!liji na
originalno$ jevrej"ko$ tek"tu. Ako "e "e2ate1 jevrej"ki originalni tek"t pi"an je u jedno$ !loku !ez
praznina iz$e6u re#i i "lova1 !ez znakova interpunkcije. @ati$1 jevrej"ki ne$a ni "a$ogla"nike1 i$a
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA PRORO?ANSTVA
"a$o "ugla"nike. -$ajte u vidu taj "cenario i raz$i"lite da li je /ada$ Ju"ein "po$enut u Fi!liji. Jajde
da izvadi$o iz te re#i "ve "a$ogla"nike1 onda je to "d$h"n. Podvrgnite to ko$pjuter"ko$ i"traivanju1
neka "kenira " leva na de"no1 " de"na na levo i "vaku $ogu2u dijagonalu koju $oete za$i"liti1 i "vaku
vertikalu i vidite koja verovatno2a da 2e "e pojaviti "d$h"n. Po"toje '>>M verovatno2a da 2e "e tako
ne&to prona2i. - onda kaeteD 8Cvo1 u Fi!liji "e po$inje /ada$ Ju"ein:. Lo je neta#no1 jer na#in na koji
je Fi!lija pi"ana $oe da pokae "vako i$e u Fi!liji ako ga ovako tu$a#i$o. A $oete prona2i to i$e
kada jedno$ tu po"toji i kada traite ne&to konkretno. a /ada$ Ju"ein nije ro6en1 ne !i"te i$ali to i$e
tako da ne !i"te ni traili "d$h"n u Fi!liji. ;ogu2e je da "e tek nakon &to "e neki doga6aj odigra ili
li#no"t pojavi na "vet"koj "ceni da ih traite. Lo ne $oe da funkcioni&e ni na jedno$ drugo$ jeziku jer
i$ate i "a$ogla"nike a po"toji i pauza iz$e6u re#i. Fog je i$ao na$eru da Fi!liju #ita$o onakvu kakva
je"te1 a ne da trai$o "a$ogla"nike raznih i$ena.
?. Kakvu i"hranu pri$eniti kod pove2ane koncentracije laptina i $okra2ne ki"eline u krviA
HdgovorD - jedno i drugo poti#e od i"hrane !ogate proteini$a. ;okra2na ki"elina $oe da na"tane kao
po"ledica enzi$"kih pro!le$a ako ne$a$o dovoljno enzi$a urikaze. 0a#in da "e ovo re&i je"te da "e
i$a i"hrana "a ni"ki$ "adraje$ proteina i da proteini1 po $ogu2no"ti1 !udu !iljnog porekla.
). ;oj otac i$a )= godina fizi#ki je aktivan i pu&a# je. 4zi$a po polovinu &u$e2eg B vita$ina uve#e jer
$u to prija. a li $u $oe &koditi "talno uzi$anjeA
HdgovorD 0e veruje$ da vita$in B $oe da na&kodi1 ali pu&enje ho2e.
+. ;oli$ va" za "avetD reu$a $e $u#i ve2 due vre$e i degeneri&e $i zglo!ove. 5i$e da "e hrani$ da
!ih u!laila !olove i lak&e hodalaA
HdgovorD 4 #a"opi"u 8.an"et: po"toji #lanak koji je izdala grupa nau#nika i oni "u i"pitali "ve na#ine
i"hrane da !i "e olak&alo pacijenti$a koji !oluju od reu$atiz$a. Po"tojala je "a$o jedna dijeta koja je
zau"tavila reu$atiza$ 3 to je !ila vegan"ka vegeterijan"ka i"hrana. @ani$ljivo je da u krajnje$ rezi$eu1
kao "vi tipi#ni nau#nici$ oni kauD 8Kad je !ol pre"tao1 $oete "e vratiti na "voju prvo!itnu i"hranu:.
0ije li to "$e&no1 da "e hranite tako "ve dok "e !ole"t ponovo ne pojavi1 pa onda opet $orate na dijetuA
(. 4 jedno$ #a"opi"u "a$ pro#itala #lanak da -"u" nije u$ro na kr"tu i da "u ga "pa"li tako &to je u
pe2ini u koju je odnet kada "u ga "kinuli "a kr"ta po"tojao tajni prolaz. Kao dokaz kau da "vaki doktor
zna i da u "vakoj $edicin"koj knjizi pi&e da iz $rtvog tela ne te#e krv. A zna$o da kada je "traar u!o
Jri"ta koplje$ da je potekla krv i voda. 9eli$ va&e $i&ljenje o ovo$e.
HdgovorD La#no je da $rtvo telo ne krvari1 ali "e krv odvaja na plaz$u1 a plaz$a je voda koja je potekla.
-li !olje re#eno "eru$. Lo zna#i da je !io $rtav. 0e zna$ da li "te !ili u Jeru"ali$u1 ali najverovatnije je
$e"to "ahranjivanja gro! u vrtu. /vi kriteriju$i izgleda da odgovaraju. A u to$ gro!u "vakako ne$a
"krivenih tunela1 on je izgraviran u #vr"toj "teni.
'>. Ako Jevreji ne veruju da je ;e"ija do&ao1 kako onda $ere vre$e1 tj godineA
HdgovorD Jevreji ne !roje godine od ;e"ije1 ve2 od po#etka.
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA PRORO?ANSTVA
Identitet anti+ri$ta
Ve#era" 2e$o "e !aviti vrlo o"etljivo$ te$o$. 9eli$ unapred da "e izvini$ ako nekoga !ude$ na neki
na#in uvredio. 0a kraju kraju krajeva1 ako eli$o da "azna$o i"tinu1 ne !i i$alo "$i"la da i"tinu
o!u#e$o u la tako da niko ne !ude povre6en jer1 ko eli da ivi u laiA Ve#era" 2e$o raz$atarti &ta
Fi!lija kae ko je ko1 tako da na&a raz$i&ljanja i "pekulacije ne nadvi"uju Foju re#.
Ako pogleda$o u re#nik !i!lij"ke "i$!olike1 "e2ate "e da "$o ta$o videli da "e pro"titucija ozna#ava
kao idolatrija1 idoplokon"tvo. @veri "u !ila car"tva1 rogovi "u pred"tavljali careve ili car"tva. 4 i"to$
kontek"tu kao i "ino2 raz$otri2e$o jednu drugu glavu Knjige proroka anila. Hpet je u pitanju jedan "an
koji je ovoga puta dat proroku a ne caru. Hvaj "an ide u vi&e detalja. /an je zai"ta zapanjuju2i. 4 Knjizi
proroka anila )D' pi&eD 8Prve godine Valtazara1 cara Vavilon"koga1 u"ni anilo "an:. Fog je anilu
rekao &ta 2e "e dogoditi. Lo je !io produetak onoga &to je on ve2 video i #uo u "lu#aju carevog "na. 4
"vojoj viziji video je #etiri vetra kako "e "udaraju na veliko$ $oru. @ati$ je video #etiri velike zveri koje
"e razlikuju jedna od druge i kako izlaze iz $ora. 4koliko $ore pred"tavlja naciju ili $no&tvo1 vetar
pred"tavlja rat ili !unu1 a zveri pred"tavljaju kraljev"tva ili kraljeve1 to zna#i da je anilo video da 2e "e
kroz ratove na ze$lji pojaviti #etiri velika car"tva. Lo je "li#no ono$e &to je car 0avuhodono"or "anjao
kada je video "tatuu na#injenu od #etiri $etala.
Cvo nekih !i!lij"kih "i$!ola tako da $i ne !i"$o "a$i davali "voje zna#enje odre6eni$ "i$!oli$a.
Eaz$otri2e$o "a$o neke od njihD Htkrivenje ')D'=D 8Vode koje "i video "u narodi1 $no&tvo1 nacije i
jezici:. 4 Knjizi proroka Jere$ije defini&u "e #etiri vetra govore2i o Cla$ci$a. -$a$o tako6e i jednu
"til"ku figuru jevrej"kog paraleliz$a gde jednu "tvar kaete na jedan na#in1 pa je onda ponovite na drugi
na#in. 5etiri vetra ($ela") zna#e da "u oni !ili z!unjeni i izgu!ljeni pred "voji$ neprijatelji$a i zato je
Fog rekaoD 8Po"la2u $a#7: akle1 vetrovi ozna#avaju rat. - "a$ anilo1 tu$a#e2i "i$!ol1 kae u ').
"tihuD 85etiri velike zveri "u #etiri car"tva:. 8- dato joj je "rce #ove#ije.: Vidi$o iz anila G. glave da je u
pitanju Vavilon. Ako "u$njate da je lav upotre!ljen kao "i$!ol za Vavilon1 u Knjizi proroka Jere$ije KD)
govori "e o lavu koji je iza&ao iz jaz!ine koji 2e uni&titi -zraelce. 0aravno1 Vavilon je !io taj koji je uni&tio
-zrael. /i$!ol "a$og Vavilona !io je lav "a krili$a orla1 to je "vi$a poznato.
/lede2e car"tvo !ilo je pred"tavljeno jo& jedno$ zveri koja je izgledala kao $edved i !ila je nagnuta na
jednu "tranu. Lo je intere"antno jer ;i6ani i Per"ijanci ni"u !ili jednake "nage u $edoper"ij"ko$
car"tvu. Hva zver je i$ala tri re!ra u u"ti$a. Filo joj je re#eno da ide i da jede $nogo $e"a1 drugi$
re#i$a1 druga car"tva. ;edoper"ija je trajala od =<(*<<'. godine pre nove ere. @na$o da "u po"tojala tri
pohoda da "e o"voji vavilon"ko car"tvoD prvi je !io na .idiju1 drugi na "a$ Vavilon a tre2i na Cgipat.
/lede2a zver je zver koja pod"e2a na leoparda koji je i$ao #etiri krila. Ju#e "$o videli da 2e "e
Alek"androvo gr#ko car"tvo razdeliti na #etiri dela. ,r#ko car"tvo je vladalo od <<'*'?+. godine pre nove
ere. 5etvorica na"lednika !ili "u Ka"andar1 .izi$ah1 Ptolo$ej i /eleuh. -"tu "ekvencu "ledi$o kao i u
pro&lo$ predavanju. @ati$ dolazi$o do #etvrte zveri. Koje je !ilo #etvrto car"tvo iz prethodnog
predavanjaA Lo je !ilo ri$"ko car"tvo. 8- videh u no2noj viziji i #etvrta zver !e&e ua"na1 "tra&na i
izuzetno jaka.: Hpet "e "po$inje ele$ent gvo6e 3 zver je i$ala ogro$ne gvozdene zu!e i "ve je pred
"o!o$ ra"turala i gazila. Hva zver razlikovala "e od "ve tri prethodne 3 i$ala je de"et rogova. Koliko
nonih pr"tiju je i$ao kip o ko$e "$o govorili u prethodno$ predavanjuA e"et1 naravno. A ova zver
i$a '> rogova. ,leda$o ovu "ilu kako $ete kroz i"toriju i vidi$o da kod nje i$a ne&to razli#ito. Ve#era"
2e$o defini"ati &ta je to &to je #ini razli#ito$.
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA PRORO?ANSTVA
4 Knjizi proroka anila )DGK pi&eD 8- de"et rogova je"u de"et careva koji 2e na"tati iz toga car"tva.:
akle1 Ei$ 2e "e podeliti na de"et delova. 8A po"le njih na"ta2e drugi.: 0akon ovih de"et car"tva
na"ta2e jedno "pecifi#no. Hno 2e pokoriti tri cara. Hvo je fa"cinantno1 to je i"torija zapi"ana unapred7
Koliko dugo 2e na"taviti da deluje ovo car"tvoA 4 GG. "tihu pi&eD 8okle do6e "tarac i dade "e "ud
"veci$a vi&njega:. Ako "e ovo car"tvo podglo nakon &to "e Ei$ podelio na de"et car"tava1 i ako 2e
po"tojati do Jri"tovog povratka1 do "uda1 da li ono i dana" po"tojiA H#igledno da ono i dana" po"toji.
0ije ne$ogu2e identifikovati ovo car"tvo. Ei$ je vladao od '?+. godine pre nove ere do K)?. godine
na&e ere. A zati$ "e ovaj $ali rog $orao podi2i i i"pred "e!e z!ri"ati tri kraljev"tva. -"ti redo"led "e
ponavlja kao onaj koji je vezan za "tatuu iz anila G. glave. anilo o"taje op#injen ovi$ $ali$ rogo$ i
kaeD 89eleo "a$ da "azna$ i"tinu o ovoj #etvrtoj zveri:. 8Hva #etvrta zver !i2e #etvrto car"tvo na
ze$lji:1 gla"io je odgovor. Hno 2e !iti razli#ito od "vih o"talih car"tava i pokori2e celu ze$lju. a li je
neko pokorio "vu ze$ljuA a li "e ri$"ko car"tvo pro"tiralo do Kine1 Japana1 -ndijeA Fi!lija kae da 2e
ova "ila pokoriti celu ze$lju. Lo je zani$ljivo. -li Fi!lija gre&i ili "$o $i propu"tili da ne&to razu$e$o.
akle1 Ei$ nije pokorio celu ze$lju. Ali1 ako gvo6e pred"tavlja Ei$1 a "topala liku "u po$e&ana ze$lja
i gvo6e1 zar ne$a ele$enata Ei$a i u "topali$aA ;oda Ei$ jo& uvek nije $rtav1 $oda je "a$o
pro$enio pojavnu for$u. a raz$otri$oD de"et car"tava 2e trajati od K)?. godine1 i ova "ila 2e trajati "ve
do rugog Jri"tovog dola"ka. /etite "e1 u anulu G. glavi pi&eD 84 vre$e tih careva Fog ne!e"ki
u"po"tavi2e car"tvo koje ne2e !iti uni&teno i traja2e ve#no:. akle1 anilo prvo vidi de"et rogova1 a
zati$ o"taje zapanjen ovi$ $ali$ koji "e pojavljuje $e6u nji$a. Vidite1 ovaj $ali rog izlazi iz$e6u ova
de"et. ,de 2e "e on geograf"ki pojavitiA ;ora da !ude u Cvropi1 ne $oe !iti nigde drugde. Prevod
kae da je u pitanju $ali rog1 ali !olji prevod !i !io da je taj rog izra"tao od $aloga1 i pred ki$e "u
i&#upana tri od prethodnih de"et rogova. Hvaj rog je i$ao o#i kao o#i #ove#ije.
Hvo na$ je vrlo poznatoD Vavilonu je dato da "e u"pravi kao #ovek. /e2ate "e1 Vavilon je izazivao Foga.
Hn je rekaoD 80e1 ne$a ni govora Foe1 ho2u da na#ini$ celu "tatuu od zlata1 a ne "a$o glava da !ude
od zlata. 0e2e !iti kako ti kae&1 Foe1 !i2e kako ja ho2u7: 5ovek "e uzdie da "e izjedna#i "a Fogo$.
a li 2e ova "ila #initi i"toA Hn #ak po#inje da govori velike1 po$pezne re#i. 0a drugo$ $e"tu anilo
kae da on govori !ogohulne "tvari. akle1 kao Vavilon1 on 2e "e uzvi"iti. -$a$o potpuni opi" u GK.
"tihuD 8-z Ei$a 2e izniknuti de"et rogova1 zati$ nakon ovih de"et uzdignu2e "e i $ali rog koji 2e uni&titi
tri prethodna:. ;oe$o zaklju#iti u koje vre$e "e to i"torij"ki z!ilo. Lo $ora !iti nakon podele na
Vizigote1 Franke1 Aglo"ak"once i o"tale. Lri "u !ila uni&tena. Prvi "u !ili Jeruli K(<. godine. @ani$ljivo je
da "u oni !ili na"tanjeni u -taliji a "hodno to$e i Ei$ je !io pod nji$a. Hni "u ovu "ilu poti"nuli i zato je
ona tre!alo da ne"tane. /lede2i "u Vandali koji "u =<K. godine !ili zatrti. - oni "u vladali nad -talijo$ i nad
Ei$o$1 tako da "u i oni !ili uklonjeni. 0apokon1 H"trogoti "u tako6e i$ali vla"t nad Ei$o$ z!og #ega "u
!ili uklonjeni. 4 anilu )D( pi&e da je anilo i$ao veli#an"tvenu ne!e"ku viziju. Hn vidi jednu pre"tonu
dvoranu gde je "tarac "edeo i opi"uju "e "vi an6eli koji "u oko njega. @ati$ "e knjige otvori&e i "ud
otpo#inje. anilo vidi jednog kao /ina #ove#ijeg koji na o!laci$a ne!e"ki$ dolazi pred "tarca. Hva
"cena "e de&ava na ne!u1 ne na ze$lji. 0je$u "e daje vla"t1 i "lava i car"tvo. akle1 pravi vla"nik ove
planete je /in #ove#iji. 8/veci car"tva preuze2e car"tvo zauvek i zauvek.: Kraj ove vizije je i"ti kao i kraj
vizije u G. glavi. Ali1 pre ovog zavr&nog doga6aja de"i2e "e veliki konflikt iz$e6u "vetaca vi&njeg1 Fojih
ljudi1 i "ile $alog roga. anilo na$ kae kad 2e "e podi2i ovaj $ali rog1 i o!ave&tava na" da 2e on !iti tu
do Jri"tovog dola"ka.
a do!ije$o jo& $alo detalja od apo"tola Pavla. H toj "ili apo"tol Pavle pi&e u G. Po"lanici /olunjani$a
GD'*'> jer "u u to vre$e ljudi o#ekivali Jri"tov povratak. 4 <. "tihu pi&eD 8a va" niko ne prevari1 jer taj
dan ne2e do2i dok ne do6e1 najpre1 otpad i ne pokae "e #ovek !ezakonja1 "in pogi!li:. Pavle ga naziva
"in pogi!li. @ani$ljivo je da po"toje "a$o dva 8"ina pogi!li:. Jedan je Juda koji je !io Jri"tov u#enik i
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA PRORO?ANSTVA
koji ga je izdao poljupce$. Po"toji jo& jedan koji izgleda kao da je Jri"tov "led!enik1 a zapravo je njegov
izdajica. Kada 2e "e on podi2iA Apo"tol Pavle na" prvo o!ave&tava ono &to na$ i anilo kae1 a to je da
2e "e ovaj protiviti i podizati vi&e "vega &to "e zove Fog1 tako da 2e on "e"ti u crkvi Fojoj kao Fog
pokazuju2i "e!e da je Fog. Kakvo !ogohulje7 akle1 ovo nije "vetovna1 ovo je religiozna "ila. Cvo jo&
jednog !itnog detalja. Hvaj antihri"t1 kako pi&e u '. Po"lanici apo"tola Jovana1 2e do2i1 a on je ve2 tu u
"vetu i deluje. akle1 on je ve2 delovao dok "u u#enici jo& !ili ivi. @ati$ apo"tol Pavle u Po"lanici
/olunjani$a na"tavljaD 8@apa$tite1 dok "a$ jo& !io "a va$a1 govorio "a$ va$ o ovo$e:. akle1 Pavle
i$ je govorio ne&to &to jo& nije !ilo zapi"anoD 8- "ad znate &to zadrava da "e ne javi u "voje vre$e1 ali
ova tajna !ezekonja ve2 "e kuje iza "cene:. Lo je !ilo u vre$e apo"tola Pavla. @apanjuju2e7 .judi
o#ekuju da 2e "e antihri"t pojaviti negde u !udu2no"ti. Pavle kae da je po"tojala "ila koja je "pre#avala
da "e "ila antihri"ta pojavi1 ali kada "e ova "ila koja zadrava ukloni1 onda 2e "e antihri"t pojaviti. ,ratan
,ini" u "vojoj knjizi 8Eo$aniza$ i refor$acija: kae da je Pavle $orao ne&to tako u"$eno da "aop&ti
"vo$ "tadu1 ali on to nije zapi"ao.
a !i"$o razu$eli &ta je Palve hteo da kae1 $ora$o oti2i do ranih hri&2an"kih autora i videti &ta "u rani
hri&2ani verovali po to$ pitanju. Lertulijan1 koji je pi"ao oko G>>. godine nove ere1 kaeD 8Hnaj koji "ada
zadrava $ora zadravati "ve dok ne !ude uklonjeno " puta:. Koja je to prepreka o"i$ ri$"ke drave
#iji pad nakon u"po"tavljanja de"et car"tava uvodi antihri"taA akle1 hri&2ani "u znali da kada Ei$
padne1 tada 2e na "cenu "tupiti antihri"t. 0aravno da Pavle nije tako ne&to $ogao tada da napi&e1
Ei$ljani !i ga "igurno uhap"ili. Fi"kup Kon"tantinopolj"ki <(>. godine pi&eD 8-$a "a$o jedna "tvar koja
"ada zadrava1 a to 2e !iti uklonjeno kada ri$"ko car"tvo !ude uklonjeno "a puta. Lada 2e antihri"t
do2i:. Lo je i"to &to i anilo kae1 kada "e podignu de"et rogova1 tada 2e izni2i i $ali rog. akle1 "vi rani
pi"ci znali "u da 2e antihri"t do2i onda kad ri$"ko car"tvo !ude uklonjeno. ,ratan ,ini" pi&eD 8ok je
cezar i$ao car"ku $o2 !ilo je ne$ogu2e da "e pred"kazani antihri"t pojavi:. akle1 i prorok anilo i
apo"tol Pavle ta#no "u znali kada 2e "e pojaviti antihri"t. @a ovo car"tvo anilo kae da 2e !iti razli#iti od
o"talih. Eazlika #etvrtog car"tva lei u "ili $alog roga koji 2e pokoriti celi "vet. Laj $ali rog $ora da je
"ada $e6u na$a i zauzet pokoravanje$ #itavog "veta. a li "$o do "ad u "vojoj argu$entaciji o"tali na
na#eli$a Fi!lijeA Ja"no je1 i Fi!lija kae da 2e "e $ali rog podi2i i da 2e o"tati na ze$lji do kraja i"torije.
a pro6e$o kroz celu ). glavu Knjige proroka anila i vidi$o "ve karakteri"tike $alog roga. akle1
"vaka karakteri"tika $ora da "e uklapa u opi" iz anila1 ili ne raz$atra$o pravu "ilu kao antihri"ta7
'. ). i +. "tih kau da "e ona podie iz #etvrte zveri. akle1 die "e iz ri$"kog car"tva. Brkva u#i da ona
izlazi iz ,r#ke. Kako $oe da !ude ,r#ka kada Fi!lija kae da je u pitanju Ei$A Hni ne ele da vi znate
da dolazi iz Ei$a1 jer onda ne $oete !iti prevareni.
G. ruga karakteri"tika je da "e $ali rog podie $e6u de"et rogova. Lo kae +. "tih. akle1 u pitanju je
evrop"ka "ila. Antihri"t "e pojavljuje u Cvropi. 0eko $e je pitao za&to !a& u Cvropi1 za&to ne !i to !ile
4jedinjene nacijeA @ato &to Fi!lija kae da je to evrop"ka "ila. Ako neku ulogu igraju 4jedinjene nacije1
onda 2e i$ "ila o kojoj govori$o re2i kakvu ulogu da igraju.
<. ;ali rog "e podie nakon de"et car"tva1 nakon K)?. godine i !i2e razli#it od o"talih rogova.
K. /e2ate "e da "e podie kao Fog i da govori hulne "tvari * re# je o religioznoj "ili.
=. ;ali rog je ja#i od o"talih. /va o"tala car"tva !ila "u "vetovna1 dok je $ali rog razli#it1 on i$a religij"ke
konotacije.
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA PRORO?ANSTVA
?. Hn je i"korenio tri prethodna car"tva.
). Hn i$a o#i poput #oveka i i$a velike re#i protiv najvi&ega. (+. i G=. "tih) akle1 on govori protiv Foga.
Apo"tol Pavle kae da 2e on "edeti u crkvi Fojoj pretvaraju2i "e da je Fog.
+. Hn 2e potirati "vece vi&njega. Hn ratuje protiv Fojh ljudi. Hn "a$o poku&ava da uni&ti.
(. (. "tih kae da je on toliko drzak da poku&ava da pro$eni vre$ena i zakone. @a koje zakone i
vre$ena $i"lite da !i Fog !io zaintere"ovanA a li "u u pitanju o!i#ni ljud"ki zakoni ili Foji zakoni i
Foja vre$enaA ;i"lite li da !i po"tojala "ila koja !i !ila toliko dr"ka da $enja Foja vre$ena i Foje
zakoneA Fil!ija kae da 2e ova "ila to #initi.
'>. Po"toji i vre$en"ko proro#an"tvoD 8- da2e $u "e u ruke za vre$e1 vre$ena i po vre$ena:. 0oviji
prevodi #ine ovo $alo jedno"tavniji$ i kau da "e ovo odno"i "e na tri i po godine. Ako 2e ovo car"tvo
po"tojati od vre$ena po#etka ri$"kog car"tva pa do kraja vre$ena dok "e Jri"to" ne pojavi1 to je
ne$ogu2e1 to nije tri i po godine. 4 pitanju je proro#ko vre$e. /e2ate "e onogD dan za godinuA Loko$
ovog vre$ena 2e "veci vi&njega1 Foji ljudi !iti u negovoj ruci da " nji$a #ini &ta i kako ho2e. Hn je taj
koji 2e pokoriti "vu ze$lju. /a$o $ali rog1 koji 2e po"tojati do kraja1 to #ini.
''. Vla"t 2e $u "e uzeti do kraja vre$ena. Hn upravlja "veto$ do po"lednje ta#ke i"torije.
Hvo je vrlo ja"no1 "vako je do "ada $ogao pogoditi o ko$e "e ovde radi. o "ada ni"a$ rekao ni&ta1
dopu"tio "a$ da Fi!lija govori. Jajde da je direktno identifikuje$o. Koja je "ila u pitanjuA ;ora da i"torija
o to$e ve2 ne&to govori. Brkvena i"torija na" u#i da je Ei$ !io podeljen na de"et delova. -z ru&evina
ri$"kog car"tva pojavio "e novi poredak drava #ija je centralna ta#ka !ilo pap"ko "edi&te. akle1
pap"tvo "e podie $e6u ovih de"et car"tva. 0jegova pozicija je !ila prili#no razli#ita od prethodnih. La
"ila je pap"ka "tolica. Ako pogleda$o #a"opi"e koji "u napi"ali Alkazar i Eo!ero1 dva jezuit"ka teologa1
oni tvrde da antihri"t dolazi iz ,r#ke. Lo je1 po nji$a1 Antioh Cpifan -V1 car ,r#ke. Lo je doktrina
preteriz$a. rugi kau da antihri"ti dolazi u !udu2no"ti nakon &to hri&2an"ka crkva !ude oti&la na ne!o.
Lo je doktrina futurz$a. ana" crkve veruju ili jedno ili drugo1 a neke1 &to je vrlo za#u6uju2e1 veruju u
o!a. 0i jedan od ove dvojice ne $ogu !iti u pravu. -"to tako i crkve koje veruju ovo ne $ogu !iti u pravu
jer "te videli da "ila dolazi iz Ei$a. Ckhart1 i"tori#ar1 govori o varvar"ki$ cartvi$a1 a zati$ kae da je
Ei$okatoli#ka crkva po"tala nezavi"na od drave u religij"ki$ pitanji$a1 ali je do$inirala u "vetovni$
po"lovi$a. Hna "e uzdigla1 po"ltala je ve2a od o"talih. -"tori#ar Jo!" kae da je pap"tvo duh u$rlog
ri$"kog car"tva koje "edi kruni"ano na njegovo$ gro!u i "e!e naziva ri$"ki$. akle1 da li Ei$ po"toji
jo& uvekA a1 i to u "vojoj crkvenoj for$i. Hva "ila preuzi$a i "vetovnu vla"tD 0e$a#ki kralj je !o"onog
#ekao da ga papa ponovo vrati na vla"t. Hn je $orao da $oli da $u "e vrati pre"to. 0ajve2i ri$"ki koncil
je progla"ioD 8;i tvrdi$o da "veta apo"tol"ka "tolica i ri$"ki pontifek" dre pri$at nad celi$ "veto$:.
Po njihovo$ priznanju1 oni tvrde da kontroli&u celi "vet. Kardinal ;ening1 govore2i o po$azano$
vi"oko$ "ve&teniku * papi1 kae da on "udi iz$e6u "uverena i podanika. akle1 ova vla"t kontroli&e i
car"tva i njihove podanike. 4koliko "te nepogre&ivi1 $oete da kontroli&e one koji $ogu da pogre&e.
/a$o nepogre&ivi $ogu da vladaju !ez gre&ke. 4 knjizi ;alahije ;artina 8Klju#evi ove krvi:1 ovaj #ovek
kae da jedino papa i$a dranje i "ve karakteri"tike da !ude "vet"ki vo6a. Prorok anilo je eleo da zna
i"tinu o #etvrtoj zveri koja je radila "ve ove "tvari1 koja je i$ala o#i #oveka i koja je zatirala "vece
vi&njega.
a pogleda$o !i!lij"ku definiciju hule1 !ogohuljenja. va puta "u poku&ali da uhap"e -"u"a z!og
takozvane !ogohule. Prvi put je to !ilo kada je -"u" rekaoD 8Ja i otac jedno "$o7:1 Lada "u Jevreji
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA PRORO?ANSTVA
poku&ali da ga ka$enuju. Fi!lija kae da je to za njih !ila hula jer je "e!e izjedna#io "a Fogo$. Lo je
prva definicija hule. A druga je kada -"u" kaeD 8,re"i "u va$ opro&teni7: Jevreji "u opet rekliD 8Lo je
hula1 jer ko $oe opra&tati grehe "e$ jednoga FogaA: Fi!lija kae da je $ali rog "ila koja huli.
Pretpo"tavlja$o da on za "e!e tvrdi da je Fog i da $oe da opra&ta grehe. a li pap"tvo to #iniA
Pogledaj$o katoli#ku enciklopedijuD ova pravna vla"t uklju#uje i $o2 da "e opra&taju gre"i. Lo ih "a$e
identifikuje. Ako pogleda$o 8Katoli#ki "ve&tenik:1 ta$o pi&eD 8Lraite gde god ho2ete na ze$lji ili na
ne!u i $oete prona2i jedno "tvorenje koje $oe opro"titi gre&niku1 a to je katoli#ki "ve&tenik:. -de "e i
dalje od toga i kaeD 8/ve&tenik nije "a$o #ovek1 gre&no dete Ada$a1 ve2 Alter /r#stus (jo& jedan
Jri"to"):. 0ije li ovo zapanjuju2eA Ant# na gr#ko$ zna#i +rot#an ali1 u )=M "lu#ajeva zna#i u"esto.
akle1 ant#*r#st zna#i onaj ko )e $au$et# "esto Hr#stoo. Pogledajte1 katolici kau da i$aju "ilu nad
/ve$ogu2i$. -$aju vi&e "ile nego Fog1 $ogu re2i Fogu &ta da radi. Katoli#ki nacionalni #a"opi" kae da
papa nije "a$o za"tupnik Jri"tov1 on je "a$ -"u" Jri"to" "akriven pod velo$ tela. akle1 "ada oni "e!e
#ini i Fogo$. Katolici kau da je "a$ Fog pod o!avezo$ da "e pokori pre"udi njegovih "ve&tenika. Prvo
ide o"uda "ve&tenika1 a Fog "e na nju potpi"uje. rugi$ re#i$a1 Fog je "a$o "ud u ruka$a "ve&tenika.
Kad "e govori o autoritetu Koncila1 oni kau da "e "ve o"o!ine koje "e odno"e na Jri"ta pri$enjuju i na
papu. akle1 on "e!e #ini Jri"to$1 on je antihri"t. Hn ide tako daleko da "e i naziva ,o"pod na& Fog
papa .eon. akle1 on tvrdi da je Fog. 4 jednoj enciklici pape .eona pi&eD 8;i na ovoj ze$lji zauzi$a$o
$e"to Foga "vevi&njeg:.
a li "e pap"tvo $oe okarakteri"ati kako oni o "e!i govore1 kao hulna "ilaA 0aravno. 0aj"vetiji koncil
kae jo& ne&to fa"cinantno1 a to je pi"ano ''?). godineD 8Pontfek" dri pri$et nad celi$ "veto$:.
Ee2i2ete da je to !ilo davno u i"toriji. 0e !i valjda pape !ile pape tako naivne da dana" tako ne&to tvrde.
Ako "u !ili nepogre&ivi1 ne !i $ogli da gre&e. Lo$a Akvin"ki1 koji je od "trane "ada&njeg pape priznat
kao katoli#ki filozof1 napi"ao jeD 8/vetovna "ila je pot#injena duhovnoj "ili kao &to je telo pot#injeno du&i.
/otoga "e ne $oe "$atrati uzurpacijo$ vla"ti ako "e duhovni prelat $e&a u "vetovne1 tele"ne "tvari.
-$aju2i to u vidu1 "vetovna "ila je podlona nje$u:. Papa 2e vlada$a re2i &ta da rade. Hvo je potvr6eno
Lrent"ki$ koncilo$. Cvo &ta "u napi"ali &to vai i dana"D 8/va "vetovna vla"t je paipnaD vla"t1
pravo"u6e1 vlada cele ze$lje * i to po !oan"ko$ pravu. /vi vladaoci "veta "u njegovi podanici i $oraju
$u "e pokoriti:. Hvo je doktrina ri$oktolika koja poti#e iz njihovog najvi&eg koncila. 0e$a car"tva ili
vla"ti koji !i $ogao ovo$e da "e protivi. Lo$a Akvin"ki je priznao da nad jeretici$a $ora !iti izvr&ena
"$rtna kazna. Katoloci kau da ovo ponovo "tupa na "nagu1 da "e #ak i tele"ne tonture $ogu ponovo
pri$enjivati. Ei$okatoli#ka crkva je vodila ratove protiv "vetaca.
Pogledaj$o "edi&te -"u"ovaca i zakletvu jezuita koja je zapi"ana u kongre"noj doku$entaciji gde pi&e
da "e $oe u!iti !ilo koji vladar koji "e ne eli podloiti pap"koj vla"ti. Filo ko1 ko "e religij"ki ne pokori1
$oe $u !iti odru!ljena glava. Hni #ak opi"uju na koji na#in to $ogu da izvr&eD o!e2ali "u da 2e ih
!i#evati do "$rti1 da 2e raz!ijati glave njihove dece o "tenje1 i da 2e ra"poriti utro!u trudni$ ena$a i da
2e i$ i"trgnuti decu. akle1 crkva je gonila "vece. Cvo definicije jere"iD to je gr#ka re# *ere$a &to zna#i
#$&or. Lo je odlu#ivanje za "e!e &ta 2e neko verovati ili praktikovati. A kazna za to !ila je "$rt po$o2u
"prava za $u#enje. Hve "prave kori&2ene "u #ak i u WW veku od "trane Franka u %paniji.
Pap"tvo 2e $enjati vre$ena i zakone. Pogledaj$o epi"kopijalni dekret u ko$e pi&e da papa i$a $o2 da
$enja vre$ena i zakone1 da "ve &to $u "$eta ukloni1 #ak i propi"e koje je u"po"tavio "a$ Jri"to".
rugi$ re#i$a1 on je vi&i od Jri"ta. Jedan papa u "vojoj 8Fi!lioteka pro$pta: kaeD 8Papa $oe
$enjati !oan"ki zakon:. Hva "ila koju "ada raz$atra$o odgovara do "vih detalja "ili koju "$o upravo
videli u Knjizi proroka anila. Ako pogleda$o e"et zapove"ti koje "toje u Fi!liji i e"et zapove"ti koje
"u zapi"ane u katoli#ko$ katehiz$u1 vide2e$o da je jedan kra2i od drugoga i da jedna zapove"t
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA PRORO?ANSTVA
nedo"taje. ruga zapove"t kae da ne "$ete da na#inite "liku ili kip niti da "e pred nji$a klanjate. A
!udu2i da je to pro!le$1 katolici "u iz!acili ovu zapove"t. Ali1 "ad i$a$o "a$o devet zapove"ti. a !i
o"talo de"et1 oni "u de"etu podelili na dve. 4 originalu po"toji duga#ka #etvrta zapove"t1 a ona je
pretvorena u kratku. 4 katoli#koj enciklopediji pi&e &ta "u zapravo uradiliD 8Brkva1 nakon pro$ene dana
od od$ora iz jevrej"ke "u!ote ili "ed$og dana "ed$ice u prvi dan "ed$ice1 u#inila je da tre2a zapove"t
govori o nedelji kao danu koji tre!a drati kao "veti Foji dan:. Lo je u Fi!liji #etvrta zapove"t1 ali je ona
u katehiz$u tre2a1 jer je druga iz!a#ena. Hva zapove"t govori o vre$enu. Fog je rekao da to !ude
"ed$i dan1 a oni kau da to !ude prvi dan. /a$ -"u" kaeD 80e $i"lite da "a$ do&ao da pro$eni$
zakone ili proroke:. A papa kae da on to $oe da uradi. Pogledaj$o njihov katehiza$D Pitanje jeD
8Koji je dan od od$oraA:
La$o lepo kauD 8/u!ota je dan od od$ora:.
8A za&to onda dri$o nedelju "veto$ u$e"to "u!oteA:
8@ato &to je crkva pro$enila "u!otu na nedelju:.
akle1 oni "u pro$enili Foji zakon.
%ta da kae$o o vre$enu1 vre$eni$a i polovini vre$enaA Proro#ka godina i jevrej"ki kalendarD po
ovo$ $erenju godina i$a <?> dana. akle1 tri i po godine puta <?> dana1 to je 'G?> dana. 4koliko
uz$e$o onaj proro#ki princip dan za godinu1 onda je to 'G?> godina Loliko dugo pap"tvo 2e i$ati
ap"olutnu vla"t1 a onda 2e "e ne&to de"iti. a vidi$o kada to vre$e po#injeD Vigilije "e popeo na pap"ku
"tolicu =<+. godine i vladao je "ve dok Feli"ariju" o"vajanje$ Ei$a nije po#eo i"toriju "rednjeg veka. Hd
=<+. godine nove ere pap"tvo vlada. Ako na to doda$o 'G?> godina dolazi$o do '()+. godine. akle1
de"et car"tava "e pojavljuju K)?. godine. Hd =<+. godine na&e ere1 po Ju"tinijanovo$ dekretu1 papa
po"taje vladar. akle1 'G?> godina ka"nije dovodi na" do ')(+. godine ta#no na vre$e kada francu"ki
general ulazi u Ei$1 i zavr&ava " pap"tvo$. Polovina Cvrope je verovala da 2e 0apoleonov veto !iti na
"nazi i da 2e zajedno "a papo$ koji je odveden u rop"tvo1 pap"tvo !iti $rtvo. -$a$o ta#an "led
doga6aja i pap"tvo pada ')(+. godine akle1 =<+. godini pre nove ere doda$o 'G?> godina i
zavr&ava$o u ')(+. godini. H#igledno je da je i"punjen G=. "tih ). glave Knjige proroka anila. a
vidi$o &ta Htkrivenje govori o ovo$eD Hvaj !roj 'G?> dana "e pojavljuje u vi&e vidova u Fi!lijiD kao
vre$e1 vre$ena i pola vre$ena1 to je i"to kao i KG $e"eca. Htkrivenje na$ kae da je zver !ila ranjena
na "$rt1 8ali rana "$rtna joj "e i"celi:. Hnda "ledi tuna ve"tD Beo "vet je po&ao za zveri7 0everovatno7
Pap"tvo 2e vladati 'G?> godina1 njegova "ila i $o2 !i2e "lo$njeni ta#no na vre$e1 ali rana 2e "e i"celiti i
ceo "vet 2e $u !iti pokoran. Fi!lija kae da 2e $u !iti data vla"t nad "vi$ koleni$a1 narodi$a1
ple$eni$a i jezic$a.
;i"lite li da "e to odno"i i na Jugo"laviju1 ili na $oju ze$lju1 Junu AfrikuA a vidi$oD 8Laj$: opet
govori o "vetoj alijan"i iz$e6u /jedinjenih rava i pape. Vidi$o Eegana i papu zajedno1 ili ,or!a#ova
"a papo$. Hni govore da je novi "vet"ki poredak velika ideja gde 2e "e "ve nacije ujediniti oko
zajedni#kog cilja. /a$o /jedinjene rave i$aju "ilu da je podre. a li "e #udite za&to /jedinjene
rave vr&e genocid po "vetuA Pa1 pogledajte u Fi!liju7 Vidite koji doku$ent je izdao rugi vatikan"ki
koncil '(?G. godineD 80a&a je duno"t da "vaki $i&i2 u"$eri$o u to$ pravcu da radi$o za vre$ena
kada 2e "vaki rat !iti potpuno o!ezakonjen $e6unarodni$ "porazu$o$. Hvaj cilj zahteva
u"tanovljavanje univerzalne javne vla"ti koja 2e !iti prepoznata kao takva od "trane "vih i kojoj 2e !iti
dana "ila od "trane "vih da #uva ovaj poredak !ez!edno"ti1 odeavanje pravde i po&tovanje prava:.
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA PRORO?ANSTVA
akle1 Ei$ kae da u "vetu $ora !iti jedna vlada. Va& prethodni vo6a Lito je "edeo pored pape o!u#en
u crno. Pavle V- kaeD 8Hva $e6unarodna "aradnja na "vet"ko$ nivou zahteva in"titucije koje 2e je
pripre$ati1 kordinirati i u"$eravati dok napokon ne !ude u"tanovljen pravni poredak koji 2e !iti
prihva2en od "vih kod kojih "e !ude pro!udila nuno"t u"tanovljavanja ovakve progre"ivne "vet"ke
vla"ti koja 2e !iti u "tanju da efektivno deluje u pravno$ i politi#ko$ do$enu:. %ta ovi$ on1 zapravo1
nudiA /vet"ku vladu u "vi$ do$eni$a. Pri$at nad celi$ "veto$ i$a Ei$.
Kada je papa po"etio /jedinjene rave1 pred"ednik Klinton ga je uzdizao i "lavio za z!acivanje
prethodnog ko$uni"ti#kog rei$a i za uvo6enje novih duhovnih vredno"ti u "vet. 5a"t je do!io papa.
%ta da kae$o o CvropiA a li A$erika ili Ei$ diktiraju CvropiA Pogledaj$o zgradu evrop"kog
parla$enta koja izgleda kao Vavilon"ka kula u izgradnji. /ada&nji pred"ednik /jedinjenih rava kaeD
80aj!olji na#in da "e oda #a"t papi Jovanu Pavlu --1 jedno$ od i"tin"ki velikih ljudi je"te da oz!iljno
uz$e$o njegovo u#enje i da po"lu&a$o njegove re#i i u#eja i "provede$o ih u dela ovde u A$erici. Hvo
je izazov koji $i $ora$o prihvatiti7: PitanjeD kako u#enja "provodite u dela ako ne zakono$A Papa
poziva na novi "vet"ki poredak. 0e govori$o o "rednje$ veku ve2 o "ada&njo"ti. Fi!lija kae da 2e ova
"ila vladati do Jri"tovog dola"ka. a li "e "a $no$ "laete da "vaki pojedina#ni detalj kako Knjiga
proroka anila prori#e !iva i"punjen u ovoj "ili1 pap"tvuA Papa govori 4jedinjeni$ naicja$a &ta tre!a da
"e #ini. 0e$ojte $i"liti da vo6e ranijeg /ovjet"kog "aveza ne zna#e ni&ta. ,de 2ete dana" na2i
for$aciju ,or!a#ovA La$o gde "e "a"taju politi#ki u$ovi1 u 0jujorku. %ta ,or!a#ov $i"li o ono$e &to
papa kaeD Ako pogleda$o 8ie Welt: iz '(((. godineD 8Jovan Pavle -- i$a pravo u "voji$ zahtevi$a
kada trai novi "vet"kii poredak:. akle1 "vet #eka da "e pokloni pred papo$. %ta Fi!lija kae1 koliko
"veta 2e pri"tati za papo$A /av "vet7 Ako pogleda$o franjeva#ke $onarhe1 vidi$o da oni uzvikujuD
8Jedin"tvo1 jedin"tvo7 /vet 2e po"tati jedin"tven7:. 0a nacionalnoj televiziji odrana je najve2a
cere$onija ikada vi6ena. /ve "vet"ke vlade iza&le "u "a $uziko$1 a ceo "vet pevao je u pozadini. /ve
nacije izlaze jedna za drugo$ da "e poklone pred papo$ i da pri$e njegov !lago"lov.
a nije !ilo Fi!lije1 ja !ih "ledio ovaj "i"te$. 0ekada "a$ !io do!ar katolik. ;ogu da va$ kae$ da je
ovaj "i"te$ najprevarljiviji na celo$ "vetu. A ni vi ne2ete $o2i da uteknete1 niti !ilo ko na ze$lji. Ali1
i$aju2i "lo!odu iz!ora1 $oete iza!rati Foga celog univerzu$a ili Foga ove ze$lje i pokloniti "e nje$u.
4 Fi!liji pi&e da 2e "e "vako telo pokloniti pred -"u"o$ Jri"to$. Hvako zna$ da po"toji "ila u "vetu1 jer
Fog je prorekao "ve1 od po#etka do kraja1 tako da ne $orate !iti prevareni. Hvo nije ni&ta novo1 !ilo je
hiljade pre $ene koji "u izgu!ili ivote zato &to "u ovako verovali. ;nogi refor$atori "u u ovo verovaliD
;artin .uter1 Kalvin1 Bvingli1 hu"iti1 Viklif1 ;elanhton1 Lindel1 "vi refor$atori "u verovali. ;artin .uter je
rekaoD 8@na$ da je papa antihri"t i da je njegova "tolica "a$ "oton"ki pre"to:. Kalvin je rekaoD 8;i
ri$"kog pontikvi"ta naziva$o antihri"to$:. Ve"li je rekaoD 8Hn je #ovek !ezakonja:. 0ok" je rekaoD
8Papa je "a$ antihri"t:. @nate &ta ne eli$ da za!oraviteA Ako odete u 0e$a#ku1 otidite u 0irn!erg. Lo
je grad refor$acije. 0a grad"koj ku2i u ka$enu "u ukle"ani reljefiD lav "a krili$a orla i car do njega1 to je
car 0avuhodono"or. Eefor$atori "u za njega rekli da je Vavilon. / druge "trane i$ate $edveda "a tri
re!ara u u"ti$a i i$a$o kralja. Lo je Kir1 i to je "i$!ol ;edoper"ije. Ako odete do drugih vrata i$ate
leoparda "a #etiri glave1 i refor$atori "u "$atrali da je to ,r#ka1 jer je pored leoparda !io Alek"andar
Veliki. 0a drugoj "trani i$a$o "tra&nu zver "a de"et rogova1 a car pored nje je Julije Bezar 3 to je Ei$.
A vidi$o i "$e&ni rog "a tijaro$ na glavi. Laj $ali rog je papa1 po refor$atori$a. Fi!lija kae da 2e "e
otkriti #ovek pogi!li i da "e on podie iznad "vega &to "e zove Fog. /edi u hra$u Foje$ i kaeD 8Ja
"a$ Fog:. Fi!lija kae da1 ukoliko !ude $ogu2e1 prevari2e i iza!rane. Hva "ila 2e pokoriti ceo "vet1 !i2e
na "vetu do kraja i"torije1 vla"t 2e $u "e uzeti1 "ud 2e za"e"ti i uze2e $u "e vla"t da uni&tava do kraja1
jer /in #ove#iji 2e do2i u "lavi i veli#ina "vih car"tava pod ne!o$ !i2e dana "veci$a najvi&ega i to 2e !iti
ve#no car"tvo. 4koliko je celo proro#an"tvo tako precizno1 $i"lite li da ono &to tek tre!a da u"ledi $oe
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA PRORO?ANSTVA
!iti i"tinaA Ako "a$ ikoga ovi$ predavanje$ uvredio1 izvinjava$ "e. /ao"e2a$ "a va$a jer zna$ kako
"e $oete o"e2ati. Ali1 ukoliko je ovo i"tina1 "tanite uz nju. A ako je nei"tina1 vi je od!acite. 0eka va$
Fog podri $udro"ti u to$ iz!oru7 4 drugo$ predavanju 2e$o gledati u zavr&ne doga6aje u koje 2e !iti
uklju#ena ova "ila. ;orate ovo znati1 jer !udu2no"t va$ zavi"i od toga7
Pitanja i od&ovori -'onedelja% II.
'. Fiolog u $ojoj fir$i tvrdi na o"novu fo"ilnih o"tataka da je p#ela "tara G> $iliona godina. %ta vi $i"lite
o to$eA
HdgovorD 0eki tvrde da "u p#ele "tare G> $iliona "tare. akle1 "tavlja$o ih u do!a kada ve2 po"toje
cvetnice. Ali p#elinja gnezda nalazi$o ve2 u $ezozoiku. Lako da u to$ "lu#aju tre!a da pretpo"tavite da
"u gnezda tre!alo da po"toje pre p#ela koje !i ih napravile.
G. Koliko 2e vre$ena pro2i do 8udara "tene u "topala: (citat iz prethodnog predavanja)A
HdgovorD 0iko ne zna dana niti #a"a. Ali kada vidite "ve ovo podignite glave "voje jer znate da "e
pri!lii. /vake godine vidi$ "ve vi&e i vi&e "tvari koje "u prore#ene tako da zna$ da je vre$e "ve !lie i
!lie. Lo je "ve &to $ogu da kae$.
<. ;e6u $nogi$ "led!enici$a /ai!a!e iz -ndije i$a $nogo nau#nika koji tvrde da je on u "tanju da
$aterijalizuje razne pred$ete.
HdgovorD 4 "vako$ "lu#aju on $oe da $aterijalizuje neke o!jekte. Lo $oe da !ude iluzija. Ali1 pita$
"e za njegovu $oralno"t1 !io je optuen za $noge "tvari. Pita$ "e da li je i to iluzija za&ta ga terete.
0e$ojte "e !uniti1 "piriti"ti $ogu da #ine prava #uda1 "ve vr"te znakova i #ude"a. Ali za $oralno"t kae
Fi!lijaD 8Po rodovi$a 2ete ih poznati:.
K. Potvrdite da je ena po"tala od $u&krca. Eecite $i za&to onda $u&karci i$aju !radavice na grudi$aA
Kako je ;arija o"tala u drugo$ "tanju1 da li vantele"no$ oplodnjo$A
HdgovorD @a&to $u&karci i$aju !radaviceA Hdgovor je jedno"tavanD jer tre!aju ena$a. Eaz$i"lite1 ovo
je "u&tin"ki odgovor. Ako je tre!alo da $u&karac i$a "vaki gen koji je potre!an da "e izrodi i ena1 onda
i $u&karac $ora da i$a infra"trukturu koja uz po$o2 hor$onalne regulacije koja 2e "e kod ena uklju#iti
$oe da "e proizvede traena "truktura i funkcija. A ako je Fog "a$opo"toje2i i ako elite da verujete da
"$o na"tali iz Velikog pra"ka1 a ne $orala1 kako je $ogu2e da je $oralno"t tako vano pitanje u ljud"koj
vr"tiA /a$o ne&to &to je ve#no $oe "tvoriti ne&to "a #i$e "e po#inje. Ako je Fog $ogao re2i i ono !i
po"talo1 za&to !i Hn $orao "lediti ljud"ke $etode koji$a tre!a epruveta da !i "e napravio ivotA Ako
Fog $oe da pozove u po"tojanje "a$ ivot1 za&to Hn ne !i $ogao da po&alje "a$o "vog uha i da
na"tane novi ivot kod ;arijeA Lo je izvan do$a&aja e$pirij"ke nauke1 to je do$en vere i u to "e $oe
verovati ili ne.
=. %ta $i"lite o po"tojanju drugih jevan6elja1 po"e!no o Jevan6elju po Lo$iA
HdgovorD Po"toje druga jevan6elja koja ni"u zapi"ana u Fi!liji1 ni"u u&la u !i!lij"ki kanon. Ako ih paljivo
#itate1 zaklju#ite za&to ni"u u&la u kanon Fi!lije. Hna "u apokrifna1 gno"ti#ka. Hna "tavljaju -"u"a na i"ti
nivo kao1 reci$o1 Kira koji nikada nije u$ro na kr"tu.
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA PRORO?ANSTVA
?. 4 Jevan6elji$a "e ne po$inje -"u"ov ivot iz$e6u '=. i <>. godine ivota. a li je i"tina da je tada
!oravio na -"toku1 $oda u -ndijiA
HdgovorD a1 to je ne&to &to Jovanovi "pi"i kau. Ali ko je i&ao da u#i tajne -"toka1 "vakako !i znao kako
da uni&ti njihove pretpo"tavke1 Jevan6elje Jri"tovo je "uprotno tajna$a -"toka. Lo je gno"ti#ko
raz$i&ljanje.
). %ta $i"lite o a"trologijiA a li i$a$o "ve dokaze da !i"$o je od!aciliA
HdgovorD Pogledajte oko "e!e7 Pogledajte "vog !linjeg i recite1 da li "te i"tiA -li na" i$a "a$o 'G grupa
ljudiA ;oda <?A -li "$o $i $ilioni razli#itih individuaA Fa& ta na&a individualno"t #ini na" po"e!ni$a.
A"trologija na" "tavlja u 'G ili <? kategorija. /hodno a"trologiji ro6eni "te "a odre6eni$ karakterni$
crta$a i one 2e o"tati i"te1 nepro$enjene !ez o!zira &ta "e de"ilo u va&e$ ivotu. Lo i"to u#i i
p"ihologija dana". @a&to "e onda1 kada ljudi pro6u o!ra2enje1 i p"iholozi i$ daju i"ti te"t nekoliko godna
ka"nije1 njihova celokupna p"iholo&ka karakterizacija $enjaA Lo raz!ija a"trolo&ki koncept. a li "te
vo6eni putanja$a zvezda i po"toji ne&to &to "e zove vi&a realno"tA a li "te vi "a$o okolno"t poretka
zvezdaA Hnda ni"te ni#i$ !olji od progra$iranog ro!ota. Kava je onda "vrha &to je -"u" u$ro za na&e
greheA Kakva !i !ila "u&tina progra$irane lju!avi1 jer ukoliko je progra$irana1 ona vi&e nije lju!av. Lo je
"a$o i"poljavanje progra$a. Jvala Fogu da $oja vera nije tako pojedno"tavljena7
+. Leodikeja je poku&aj filozofa teologa da opravda Foga za po"tojanje zla u "vetu. @ato $oje pitanje
gla"iD ako je Fog "tvorio "vet1 otkud toliko zla u "vetuA
HdgovorD Lo je pitanje koje cela ljud"ka ra"a po"tavlja. Ako i$a Foga1 za&to toliko zlaA a li je Fog
"ve$o2anA @a&to onda ne zau"tavi zloA Ako ga ne $oe zau"taviti1 onda nije "ve$o2an. Ako ne eli da
ga zau"tavi1 onda $ora da je i "a$ zao. Lo "u pitanja koja "u filozofi po"tavljali $ileniju$i$a. /ve "e
za"niva na "lo!odi iz!ora. Lo je "toer oko koga "e "ve okre2e. 4vek kori"ti$ pri$er gde je "lo!oda
iz!ora o"nova odno"a. a "$o progra$irani da #ini$o "a$o do!ro1 a da je zlo i"klju#eno kao
$ogu#no"t1 ne !i"$o !ili "lo!odni1 !ili !i"$o progra$irani. a "te progra$irani "a$o da volite a da
ne$ate $ogu2no"t da $rzite1 onda !i lojalno"t !ila prinudna. 0jena vredno"t !ila !i kao o!i#an $etal.
/a$o lju!av koja je po"ledica iz!ora i$a vredno"t. a li je Fog "a$o neki crkveni duh koji u univerzu$u
"edi i gleda dole na ovu planetu1 igra neku igru do!ra i zla da !i na kraju on "a$ i"pao do!arA A da li to
o!razlae u!i"tvo$ $iliona deceA -li genocid celih populacijaA Po $eni1 ne$a "$i"la ukoliko "a$ Fog
nije li#no1 inti$no uklju#en u ovo pitanje. /a$o hri&2an"tvo i$a re&enje za ovaj pro!le$. Foji odgovor
je da "a$o lju!av i$a $ogu2no"t "lo!odnog iz!ora. /lo!oda iz!ora podrazu$eva i $ogu2no"t iz!ora
zla. a va" je Fog "tvorio znaju2i "ve $ogu2no"ti va&eg iz!ora1 kako je Hn onda ti$e pogo6enA a li
Fog "toji po "trani i gleda taj ek"peri$ent ili je aktivno uklju#enA /a$o hri&2an"tvo daje taj odgovor. Fog
je po"tao #ovek i na "e!e preuzeo patnju. /a$o u "vetlo"ti rtve na kr"tu po"toji $ogu2e re&enje za ovu
dile$u. ;i pati$o i u$ire$o u "vo$ li#no$ i"ku"tvu1 a Jri"to"1 !udu2i potpuno Fog1 patio je i i"ku"io
kolektivnu patnju koju je celo #ove#an"tvo i$alo1 tako da je "ve ovo daleko od "a$og ek"peri$enta. Hn
je na "e!e poneo "vaku po"ledicu na&eg iz!ora. /a$o u toj po"ledici $i $oe$o na2i o"lo!o6enje i
olak&anje !udu2i da je Hn patio i u$ro za "vaku pojedino"t koja je u#injena od "trane na&eg iz!ora zla.
/a$o u toj 0jegovoj rtvi $ogu na2i opro&tenje za "e!e i za "voj doprino" to$ kolektivno$ zlu. Lo Foga
#ini pravedni$. A zlo 2e na kraju1 zai"ta1 ne"tati.
(. Koji je rei$ i"hrane naj!olji u "lu#aju ga"triti"aA
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA PRORO?ANSTVA
HdgovorD @a ga"triti" tre!a da i$ate vlakna u i"hrani1 to zna#i da elite integralnu hranu1 a tre!a da
otklonite iritante. akle1 $oja o$iljena te$aD otara"ite "e $leka i po#nite da uzi$ate integralnu hranu.
'>. 0edavno "a$ poverovala o jedno$ $e"iji ko$e ni"a$ tre!ala. e"ilo "e &ta "e de"ilo i veo$a "a$
z!unjena. Kako na"taviti ivot nakon ovakvih i"ku"tava prevareA
HdgovorD Prevara je jedan od pro!le$a #ove#an"tva. 0e veruje$ da po"toji iko ko nije !io prevaren.
Pokupite "e1 na#inite lice tvrdo kao $er$er i krenite ponovo. Jedan !i!lij"ki "avetD ne kopajte po 6u!ri&tu
pro&lo"ti. @a!oravite ono &to je iza va". ,ledajte to ovakoD "ad radi$ ne&to novo. Po#inje novo prole2e1
vidite li gaA Lo je do!ar "avet.
Anti+ri$tov !lo0in
0a"lov ovog predavanja je 8Antihri"tov zlo#in:. -de$ od "a$og po#etka1 ali po"taja2e tee kako ide$o
ka kraju.
84 po#etku "tvori Fog ne!o i ze$lju:. akle1 Fog i$a vla"ni&tvo nad ovo$ planeto$. Fi!lija kae da je
za ? dana Fog "tvorio ne!o i ze$lju1 $ora i "ve &to je u nji$a. A u "ed$i dan po#inu. @ato je Fog
!lago"lovio "ed$i dan i po"vetio ga. /ed$i dan je po"ve2en kao po"ledica "tvarala#kog akta. Ako
ide$o opet na po#etak1 jevrej"ka re# koja "e kori"ti za dan je jo". Ako je prati redni !roj (npr. XprviY1
XdrugiY1 Xtre2iY1 i "l.) onda jo" ozna#ava dvade"et#etvoro#a"ovni period koji zove$o XdanY
'
. akle1
dvade"et#etiri "ata.
Po"toji izve"tan red toko$ "ed$ice "tvaranja. 4 toku prvog dana je "tvoreno "vetlo1 a toko$ #etvrtog
dana "u "tvorena ne!e"ka tela. @ati$ po"toji paralela drugog i petog danaD "tvoreni "u te$elji ze$lje1
kopno i ivotinje koje na"tanjuju kopno. @ati$ tre2eg i &e"tog danaD ze$lja "a hrano$ koju no"i1 a onda
popunjavanje ze$lje. Vidite1 prva tri dana "tvaraju "e fizi#ki pro"tori1 a zati$1 "lede2a tri dana ti pro"tori
'
r. Fajt ovo nagla&ava z!og uvreenog $i&ljenja da "e izrazi Xprvi danY1 Xdrugi danY1 itd. na po#etku Fi!lije odno"e
ne na do"lovne dvade"et#etvoro#a"ovne dane ve2 na eone1 tj. na neodre6ene i veo$a duge vre$en"ke periode.
ok re# jo" na jevrej"ko$ $oe da ozna#ava due vre$en"ke intervale1 kada je prati redni !roj ona $oe da "e
odno"i i"klju#ivo na XdanY od GK #a"a.
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA PRORO?ANSTVA
"e i"punjavaju "pektakularni$ !i2i$a. /vaki od prva tri dana i$a neki pro"tor koji !iva i"punjen. Prvog i
drugog dana i$a$o "vetlo"t i "vod1 a tre2eg dana ze$lja daje travu i !iljke koje no"e "e$e i plodove.
@ati$ je Fog zaklju#io da je "ve !ilo do!ro. akle1 i$ali "$o ze$lju "a hrano$. A tek #etvrtog dana
"vetlo"t koju je "tvorio daje infra"trukturu koja no"i tu "vetlo"t. Fog nije zavi"tan od "unca da !ude
"vetlo"t jer je "a$ Fog "vetlo"t. Fil!lija kae da pri Jri"tovo$ povratku "unce 2e !iti de"et puta "vetlije
nego "ada a $e"ec 2e !iti kao "unce zato &to 2e reflektovati 0jegovu "lavu. Le$elji @e$lje ili "vod "u
ne!o1 at$o"fera i okeani. @ato je petog dana Fog "tvorio "ve &to leti i &to pliva. Lo je po$alo
kontradiktorno "a oni$ &to kae evolucioni "cenario. @ati$ je &e"tog dana "tvorio "ve ivotinje koje ive
na #vr"to$ tlu.
Kada je &e"ti dan po#eo1 Fog "e nagao i rekaoD 8a na#ini$o #oveka kao &to "$o $i:. @apazite da je u
pitanju $noina 8kao &to "$o $i:. akle1 ljud"ko !i2e koje je tre!alo da !ude "tvoreno je !ilo po"e!no.
0ije to !ilo neko !i2e koje je i"puzalo od negde1 to je !ilo "tvorenje po Foje$ liku. @ati$ $u je Fog
predao vla"t nad "vi$ &to je "tvoreno na @e$lji. Hvo je !io potpuno novi poredak "tvari. Cvo nekoga ko
je $ogao da pred"tavlja Foga u $alo$ do$enu1 ko je $ogao da upravlja nad oni$ &to je Fog "tvorio.
@ati$1 Fi!lija izve&tava da "u "tvoreni $u&karac i ena i oni "u !ili !lago"loveni. Ee#eno i$ je da "e
$noe1 da !udu plodono"ni * i$ali "u $ogu2no"t da iz "e!e iznedruju ivot. @e$lja je tre!alo da !ude
pokorna #oveku1 dakle1 #ovek je i$ao vla"t da upravlja nad ze$ljo$. 0i"u li to veli#an"tvene predno"ti7A
5ak ni an6eli ni"u i$ali takve predno"ti. Po Fi!liji1 andjeli ne ra6aju decu1 a ive na ne!u gde "a$ Fog
i$a vla"t nad "vi$e. An6eli ne$aju vla"t ni nad #i$. 5ovek je !io !i2e toliko "li#no Fogu da je #ak i$ao i
neke Foje karakteri"tike 3 $oglo je da upravlja i da reprodukuje ivot. 4 G. glavi '. Knjige ;oj"ijeve
kae "e da "u "e tako zavr&ila "tvaranja ne!e"a i ze$lje i "ve voj"ke njihove.
4 '. ;oj. GD) "e kae da je "ed$og dana Fog zavr&io po"ao koji je #inio i da je po#inuo u "ed$i dan od
"veg po"la koji je u#inio. akle1 Fog "e od$orio. /ed$i dan ne$a ni&ta zajedni#ko "a Jevreji$a1 taj dan
je u"tanovljen u "a$o$ Cde$u jer je Fog o"novao od$or. Fog je taj koji "e od$orio "ed$og dana. a li
je Fog !io u$oran pa $u je tre!ao od$orA 0e $i"li$ tako. a li je Ada$ !io u$oranA Koliko je Ada$
dugo iveoA 0ekoliko "ati toko$ no2i. Hn je za to vre$e i$enovao ivotinje. Lo zna#i da "e to odno"ilo
na ivotinj"ke kategorije. Ali1 "u$nja$ da je #ak i "a$ Ada$ !io u$oran. A CvaA Hna nije ni&ta radila u
$e6uvre$enu. 0i ona nije $ogla !iti u$orna. Hna je "tvorena na "a$o$ kraju &e"tog dana1 a "lede2i
dan je !io dan od$ora1 "ed$i dan. - oni "u po#inuli. 0ije to !ila zapove"tD 8Vi 2ete "ada da od$arate:.
Hni ni"u $ogli da #ekaju da vide "vog /tvoritelja1 a Hn je eleo da po#ine "a nji$a i kroz njih. Fog je taj
koji je za"novao od$or toko$ "tvaranja. Hvo je !ila po"e!na prilika. Lo vre$e je tre!alo da ih vee
zauvek. 8- Fog !lago"lovi "ed$i dan i po"veti ga:. Hn ga je ve2 u Cde$u odvojio za po"e!nu1 "vetu
upotre!u jer 8toga dana po#inu od "vih dela "vojih koja u#ini:.
a li je Fog znao da 2e ljudi u$reti kao po"ledica "tvaranaA a1 jer Hn zna "ve. -ako na" je Hn "tvorio1
da li je znao da 2e ljudi patiti pod greho i !edo$A a1 ali uprko" to$e &to je znao1 Hn na" je "tvorio. Kao
&to "a$ rekao u prethodno$ predavanju1 iako "$o "tvoreni po Foje$ o!li#ju i$a$o $ogu2no"t iz!ora.
Fez "lo!ode iz!ora1 lju!av je rop"tvo. .ju!av zahteva "lo!odu iz!ora1 tako da na" je Fog $orao "tvoriti
"a "lo!odo$ iz!ora. Lo je zna#ilo da $oe$o da iza!ere$o i da !ude$o protiv 0jega. Ako "e!e
odvojite od izvora ivota1 iza!irate "$rt. Lo je na#in kako "tvari "toje. Ako iza!ere$ da "ko#i$ "a "tene1
u$re2u. Jedino #i$e na" je Fog $ogao zadrati uz "e!e !ila je 0jegova lju!av i 0jegov karakter. Lo je
"ve #i$e !i na" Hn $ogao zadrati. A "ed$og dana1 on "e prvi$ ljudi$a potpuno otkrio.
a po"tavi$o par pitanjaD ko je !io taj koji je "tvorio1 za&to je "tvorio1 za&to za &e"t dana i kakva je "vrha
"ed$og dana koji je po"ve2en1 za "vetu upotre!u odvojenA
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA PRORO?ANSTVA
Fog na" je "tvorio zato &to je eleo da na#ini red !i2a koja 2e potpuno potpuno razu$eti Foji na#in
raz$i&ljanja. Li$e "e $oe pruiti i "vedo#an"tvo o Foje$ karakteru jer po"toji jedan pro!le$. Ve2 je
po"tojao jedan koji je otpao. Laj je "igurno hteo da poku&a da Ada$a i Cvu odvoji od Foga. Ali1 ako "u
i$ali priliku da pogledaju Fogu u o#i1 da "e upoznaju "a 0jegovi$ karaktero$1 $oda ne2e oti2i od
0jega. Ko je !io taj ko je "tvorioA P"ala$ << kaeD 8Hn1 Fog progovori i po"tade:.
Ali1 ja eli$ da zna$ ko je !io taj ko je progovorio. Jevreji$a po"lanica 'D'.G kau da je u pro&lo"ti Fog
govorio kroz proroke1 ali "ada1 u po"lednje vre$e1 govori na$ kroz /ina koji je na"lednik "vih "tvari i
kroz koga je "ve na#inio. akle1 /in Foji je na#inio "vet. 8- da otkrije$ "vi$a &to je "lu!a tajna od
po"tanja "veta "akrivena u Fogu koji je "azdao "ve kroz -"u"a Jri"ta:. akle1 -"u" je /tvoritelj. 4
Jevan6elju po Jovanu pi&eD 8/ve je kroz 0jega na"talo i "vet je "tvoren od "trane 0jega:. akle1 ko je
progovorio u Cde$u1 ko je "tvorio Ada$a i CvuA ;i uvek $i"li$o da je to !io Fog Htac1 ne to je !io /in.
0aravno da je Fog Htac !io uklju#en u "tvaranje1 ali "a$ proce" je izveo /in. Ko je "tvorio dan od
od$oraA Ako je "ve na#njeno kroz 0jega1 ko je "tvorio dan od od$oraA Lo je !io -"u" Jri"to". @a&to
onda po"toje izve"ni dani "tvaranjaA Jer grehu i "ve$u &to 2e "e de&avati u univerzu$u tre!a dati
izve"no vre$e. 4 ve#no"ti ne2e$o !rojati dane.
a ne !i"$o "lu#ajno pogre&no "hvatili1 Fog nije "tvorio #oveka da !i pao u greh1 ali "lo!oda iz!ora je
zahtevala da ga "tvori "a $ogu2no&2u da padne u greh. /lo!oda iz!ora o"tavlja $ogu2no"t $ojoj eni
da $e "utra napu"ti. Prava lju!av zahteva da ona i$a tu $ogu2no"t iz!ora. Ja $ogu da ceni$ njen
iz!or da o"tane "a $no$ jer ona "talno potvr6uje taj iz!or. - "a$a ta #injenica njen iz!or #ini
dragoceni$ za $ene. ;ogu va$ na!rojati tek"t za tek"to$ da je -"u" /tvoritelj i da je -"u" Fog. 4"koro
2e neki eleti da "e otara"e takvog u#enja u "vetu jer hri&2an"tvo $ora u"koro da !ude "vedena na nivo
drugih religija. Ali1 Po"lanica Litu kaeD 8Veliki Fog i /pa"itelj na& -"u" Jri"to":. Hn je onaj koji je vredan
da do!ije "ilu i #a"t. 0e "a$o zato &to na" je "tvorio1 ve2 zato &to na" je "tvorio "a $ogu2no&2u iz!ora.
A kada iza!ere$o pogre&no1 Hn je iza!rao da podne"e !ol "vakog pogre&nog akta "vakog "tvorenja
koje je "tvorio na ze$lji. - to je iz 0jega i"crplo ivot tako da je #ak krv potekla kroz 0jegove pore. @ato
&to je platio finalnu1 krajnju kaznu na "a$o$ "e!i za "vaki u#injen greh1 $oe i da opro"ti "vaki greh koji
je ikada !io u#injen. Hn je vredan "vog veli#an"tva i "lave.
akle1 #etvrta zapove"t kaeD 8/e2aj "e dana od od$ora da ga "vetkuje&. %e"t dana radi i "vr&uj
po"love "voje1 a "ed$i dan je od$or1 "vet ,o"podu Fogu tvoje$u:. /ed$og dana i$a& zakazan
"a"tanak "a Fogo$. Kakvo je zna#enje ovog dana od od$oraA Lre!a da ga "e dri$o 8jer je Fog za
&e"t dana "tvorio ne!o i ze$lju1 $ore i &to je god u nji$a i po#inuo je:. 4 G. Knjizi ;oj"ijevoj "ada
i$a$o drugu re# za od$or1 po#inak1 to je nua* &to zna#i da on $oe i da da utehu1 da !udu zajedno1 da
!udu !li"ki. Hvo je neverovatno7 Hvaj dan je tre!alo da !ude znak1 kae ,o"pod 8iz$e6u $ene i 0jih
da poznaju da "a$ ja ,o"pod koji ih po"ve2uje$:. akle1 Hn je taj koji $e po"ve2uje1 niko drugi. A dan
od$ora je znak tog po"ve2enja. Lo je znak da vi $oete znati da "a$ ja ,o"pod Fog va&. /ada veza
po"taje jo& ja#a. an od od$ora govori vi&e nego da je u pitanju "a$o o!i#an dan. Lo je veza "a oni$
ko je "tvorio1 a to je -"u" Jri"to". A zati$ "e kae da "a$o u 0je$u !iva$o po"ve2eni i da Hn jedini i$a
pravo jer je Hn Fog1 Hn je onaj koji je "tvorio. @ani$ljivo je da G ;oj"ijeva <'D'< kae da je to znak za
"ve generacije. 4 '?. "tihu i"te glave kae da je to ve#ni zavet. @apazite da dan od od$ora nije
jevrej"kog porekla1 poti#e od "a$og po"tanja. %ta zna#i to da je "ed$i dan znakA Lo na jevrej"ko$
zna#i jo& i zakletva1 "avez. -$a jo& ne&to zani$ljivo u G ;oj. <'D') gde kae da1 kada je Fog po#inuo1
!io je o"veen. %ta to zna#iA @a re# o"veen kori"ti "e jevrej"ka re# nefe. a raz$otri$o ovu re#D @nak
!ukvalno zna#i znak ili zalog. Hvo je iz konkordan"a. akle1 Fog !ukvalno kae da je dan od od$ora
0jegov znak. A &ta to zna#i da !ude o"veenA Lo zna#i da odahne.
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA PRORO?ANSTVA
@a$i"liteD Fog je "tvorio #oveka1 znao je da #ovek $oe ili da 2e pa"ti u greh1 ali "vejedno1 "tvorio ga je.
- dok je Fog po"$atrao ovaj novo"tvoreni par1 odahnuo je. Hn je predahnuo iako 2e to ljud"ko !i2e
raz!iti ivot "a$og Foga1 ali 2e ta "$rt u krajnjoj di"tanci !iti "a pozitivni$ po"ledica$a za "va ka"nija
!i2a koja !udu po"tojala. Hvaj znak je !io "i$!ol njihove zajednice "a Fogo$.
a vidi$o &ta "e de"ilo "a deco$ -zrailjevo$ za vre$e faraona. 4 G ;oj"ijevoj =. glavi #ita$o o to$e.
Faraon je i$ao decu -zrailjevu u zaro!ljeni&tvu. 4#inio ih je ro!ovi$a i fizi#ki$ radnici$a i potrudio "e da
i$aju dovoljno po"la da nikada ne $ogu da "e od$ore. Ali1 od$or o ko$e Fog govori nije "a$o fizi#ki
od$or1 ve2 i od$or u zajedni&tvu. A onda je ;oj"ije do&ao i rekao faraonuD 8Pu"ti $oj narod da iza6e7:
A faraon re#eD 8Ko je taj Fog u #ije i$e govori& pa da ga po"lu&a$A 0e2u va" pu"titi7: Faraon je rekao
;oj"ijuD 8Vi1 ;oj"ije i Arone ho2ete da ljude uklonite "a po"laA 4z$ite "voje tovare i dalje radite7: Ali
;oj"ije je !io taj koji je "vo$ narodu rekaoD 8ana" je od$or1 dana" ne2ete raditi7: Koji $i"lite da je to
!io dan za koji je ;oj"ije rekao da ne radeA Lo je !io "ed$i dan. A faraon re#eD 80e7 Eadite7: @ani$ljivo
je da faraon kaeD 8Fudu2i da va" je $nogo na ze$lji i ti ho2e& da oni od$oreA: A re# koja "e ta$o
"po$inje je a&at. 8Li ho2e& da u#ini& da oni dre &a!atA Jajde na po"ao7: rugi$ re#i$a1 faraon je
na#inio zakon po ko$e oni ni"u $ogli da dre dan od od$ora. @e$alj"ki vladar je rekaoD 8Ja ne2u da
"lu&a$ Foga i ovi ljudi ne$aju &an"e da 2e drati dan od od$ora7: %ta "e de"ilo faraonuA e"et zala.
0apokon je cela ar$ija zavr&ila u Brveno$ $oru zato &to "u od!ili da po"lu&aju. Hvo "lui kao tipologija
onoga &to 2e do2i na ze$lji. Le"t da li 2e zla !iti pu&tena !io je dan od od$ora. Po"tojao je zakon koji je
"pre#avao ljude da dre dan od od$ora.
a pogleda$o u "ilu $alog roga koji po anilu )DG= napo$i&lja da pro$eni vre$ena i zakone. @a koji je
on to zakon po"e!no zaintere"ovan da ga $enjaA 8/e2aj "e dana od od$ora da ga "vetkuje&D &e"t
dana radi i "vr&uj "ve po"love "voje1 a "ed$i je dan od$or "vet ,o"podu Fogu tvoje$u:. 0e prvi1 drugi
ili tre2i1 ve2 "ed$i dan. 8Lada ne$oj raditi ni jednog po"la1 jer je za &e"t dana ,o"pod "tvorio ne!o i
ze$lju i !lago"lovio ga je:. /e2ate "e da je dan od od$ora !io znak i da "u ljudi tre!alo da !udu
o"veeni. akle1 to je !io Foji znak. %ta to zna#i da na "e!i i$ate znak ili pe#atA Pe#at ili znak govore o
vla"ti onoga ko u"po"tavlja zakon. Ako vlada eli da "provede izve"tan zakon1 onda na njega tre!a da
!ude "tavljen pe#at drave. Lek tada "e on "$atra zvani#ni$ zakono$. /vaki pe#at i$a izve"ne
ko$ponente. -"to tako de"et zapove"ti do!ijaju vla"t od pe#ata koji je na njih "tavljen. Ako "e "e2ate1 u
G. Knjizi ;oj"ijevoj ;oj"ije1 kada "ilazi " plo#a$a zakona1 kae da $u je Fog dao dve ka$ene plo#e gde
je Fog "voji$ pr"to$ i"pi"ao zakon. Jako je vano da ih je Fog "voji$ pr"to$ i"pi"ao. A 0jegov pe#at je
u "a$o$ "rcu zakonaD 8/e2aj "e dana od od$ora da ga "vetkuje&:. a vidi$o "ad "a$ pe#atD Fog je
na#inio ne!o i ze$lju * to je pe#at. ,o"pod Jahve1 to je i$e zakonodavca1 onog ko izdaje pe#at. Hn ga
je na#inio. Hn je /tvoritelj. A po"toji i podru#je njegove juri"dikcijeD ne!o i ze$lja. akle1 celokupnih
de"et zapove"ti "u vredne jer je na njih "tavljen pe#at verodo"tojno"ti zahvaljuju2i ovoj zapove"ti.
a va$ da$ pri$erD Ja 2u da napi&e$ de"et zakona koje ljudi u Jugo"laviji tre!a da dre. - potpi"a2u "e
kao prof. dr Valter Fajt i "vi$a 2u po"lati taj zakon. %ta 2ete vi da raditeA Vi 2ete re2iD 8Hvaj #ovek je
totalno prolupao7:1 i !aci2ete ovaj zakon u "$e2e "$eju2i "e. Lako !i"te uradili. A ako va& pred"ednik ili
pre$ijer napi&u taj zakon i kau da ga "e "vi tre!aju driti i ako jo& "tavi "voj pe#at i potpi"1 i ako on i$a i
policiju da 2e "vako da "provede taj zakon u delo1 "igurno !i"te "e drali ovog zakona. A kakva je razlika
iz$e6u njega i $eneA Hn i$a pred"edni#ku titulu1 i i$a vla"t. 0jegov zakon i$a "nagu1 a $oj ne$a.
akle1 vidite1 "vih e"et zapove"ti "u vredne zahvaljuju2i zapove"ti dana od od$ora. 0ije u pitanju dan1
$oe to !iti !ilo koji1 ali Fog je iza!rao da to !ude "ed$i dan. Hn je rekaoD 8/ed$i dan je dan $oje
vla"ti. rite ga i ti$e o!znanjujete da "a$ ja Hnaj koji va" po"ve2uje$:.
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA PRORO?ANSTVA
Jajde$o da "e vrati$o u i"toriju1 u 0e$a#ku. La$o vlada Adolf Jitler i pi&e izve"tan zakonD 89eli$ da
zna$ ko $e u 0e$a#koj "ledi. 4 "redu u 'G.>> "vi da iza6u i da vi#u $oje i$e:. Koliko !i "e ljudi
pojavili na ulica$aA Htprilike "vi1 jer "u i"prepadani // trupa$a. Hn je !io toliko pone"en ovi$ da je i"ti
zakon po"lao u Eu"iju. Koliko je Eu"a iza&lo na uliceA ;oda "a$o nekoliko. Hn je i$ao vla"t1 ali nije
i$ao jurizdikciju nad to$ ze$ljo$. Eu"ija nije !ila pod njegovo$ kontrolo$. a to u#ini$o li#ni$A
0a pri$er1 &ta ako $oja ena eli da "e razvede od $ene jer ona i$a "lo!odu iz!ora da to u#ini i ako
uz$e "a "o!o$ decu. A ja i$a$ pravo da ih vi6a$. - "vaka "reda je $oj dan za decu. - ona "e uda
ta$o za nekog odvratnog #oveka i on kae $ojoj deci da $oraju "lu&ati $ajku1 da ne o"taju dugo
napolju1 da ne gledaju rune "tvari na televiziji. Jer ja i$a$ pro!le$a "a takvi$ njegovi$ "tavo$A 0e.
Ali1 ako on kaeD 8Ja "a$ nova vla"t1 novi autoritet u va&e$ ivotu1 a va& otac tvrdi da va" on izvodi
"redo$7 Ja va$ kae$ 8C1 ne2e $o2i7:. XJa "a$ nova vla"t u va&e$ ivotu7A: a li i$a$ pro!le$a "a
ti$ zakono$A 0aravno da i$a$ veliki pro!le$. ;oda !ih $u oti&ao u po"etu1 zakucao !ih na vrata1
uhvatio ga za njegovu no"inu i u#inio da ta$o pote#e ne&to crveno. Pa1 u #e$u je pro!le$1 pita2e neko1
u pitanju je o&#!an dan. 0e1 nije u pitanju o!i#an dan1 "a$o dan1 ve2 je u pitanju $oja vla"t1 to je pitanje
$og autoriteta. /hvatate li "u&tinuA
A &ta kada !i po"tojala dvojica u va&oj ze$lji koji tvrde da "u pred"edniciA - o!ojica "tave pe#at na
zakonA Hnda i$a$o test last#. @na#i1 nije vaan dan koji 2e oni prokla$ovati1 ve2 ko i$a vla"t. akle1
Foji znak i$a 0jegovu titulu1 i$e i teritoriju nad kojo$ vlada. A zati$ Fog kae zani$ljivu "tvar u =
Knjizi ;oj"ijevoj po pitanju 0jegovog zakonaD 8Veite ga kao znak na "voju ruku i neka va$ !udu
po#eonik:. 4 G ;oj"ijevoj kae i"tu "tvarD 8Lo je znak na va&oj ruci i u"po$ena $e6u va&i$ o#i$a1 tako
da Foji zakon !ude na va&i$ u"ti$a:. - &ta "u Jevreji uradiliA 0api"ali "u zapove"ti1 prika#ili ih na #elo i
no"ili ih o!e&ene na ruci. Lako "u zavr&ili po"ao. a li $i"lite da je to ono &to je Fog i$ao na u$uA -dite
u -zrael1 oni rade ne&to "li#no i dana"7 0everovatno7 Fog je eleo da oni razu$eju1 da 0jegov zakon
i$aju u "vojoj glavi i da delaju u "kladu "a ti$ zakoni$a. Fog nije zaintere"ovan za cere$onije ve2 za
ono &to je u "rcu.
akle1 Fog i$a zakon1 a znak njegove vla"ti je dan od od$ora i to "ed$i dan.
A $ato onda *r#)ansk# set dr'# nedelju koja je +r# dan. To je starno $&unjuju)e3 a pita$o
;e6unarodni ve!"terov re#nik jer je u "tara vre$ena ovaj dan !io po"ve2en o!oavanju "uncaD Kau da
je to d#e sol#s 3 dan "unca koji je po"ve2en "uncu1 prvi dan "ed$ice. 5udno7 @a&at 3 to je jevrej"ka re#
koja ozna#ava od$or. 0edelja je i$e koje je dano od "trane nezna!oaca prvo$ danu "ed$ice1 jer "u
oni o!oavali /unce. Jedna za drugo$1 enciklopedije na$ govore da je ovo neo!i#no. %ta re#nik kae o
"ed$o$ danuA Hn kaeD 8/u!ota1 "ed$i dan "ed$ice:. Vidite1 to je !ila ona "ila o kojoj "$o govorili u
prethodno$ predavanju koja 2e uzeti vla"t nad "vi$ ple$eni$a1 jezici$a i narodi$a. - ona 2e ceo "vet
pri$orati1 velike i $ale1 !ogate i "iro$a&ne1 "lo!odnjake i ro!ove da pri$e znak. Hna 2e kori"titi drugu
$o2 da to o"tvari. Laj znak 2e pri$iti na de"nu ruku ili na #elo 8tako da niko ne $oe kupiti ili prodati
o"i$ onoga ko i$a i$e zveri ili !roj i$ena njezina:. Cvo jo& jedne "ile koja i$a "voj znak. Laj znak $ora
!iti na #elu ili na de"noj ruci. 0ije li to zani$ljivoA 0e za!oravite da Ei$okatoli#ka crkva u "vo$ dekretu
tvrdi da ona $oe izricati pre"ude koje "u u kontradikciji "a pravi$a naroda ili koji "u u kontradikciji "a
Foji$ ili ljud"ki$ zakono$. Hna #ak ne $ora ni apo"tol"ke po"lanice da po"lu&a jer i$ je on (papa)
nadre6en7
Cvo jo& jednog de#ka1 koji kaeD 8Ja "a$ nova vla"t u tvo$ ivotu. ;ogu da pro$eni$ tvoj zakon:. Hn
$oe da pro$eni Foje zakoneA @ani$ljivo7 Cvo &ta papa Pije kaeD 8Papa i$a "ilu da $enja vre$ena1
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA PRORO?ANSTVA
zakone i da "e $e&a #ak i u Jri"tove zakone. Ko je na#inio dan od od$oraA Jri"to". A ova "ila kaeD
8%to god je on na#inio1 ja "e toga $ogu otara"iti7: Pogledaj$o citat pape 0ikola"aD 8Papina volja po"toji
"a razlogo$. Hn je iznad zakona i $oe ono &to je pogre&no da u#ini pravi$ ti$e &to 2e $enjati i
korigovati zakone:. Ako ih pitate koji je dan od od$ora oni ne$aju pro!le$ "a ti$. Hni kau da je
"u!ota "ed$i dan. A za&to dre nedelju u$e"to "u!ote1 odgovor je zato &to je Ei$okatoli#ka crkva
prenela "veto"t od "u!ote na nedelju. Hvo pi&e u njihovo$ katehiz$u. Cvo nekoga ko kaeD 80e2ete
"lu&ati Foji zakon1 vi 2ete "lu&ati $ene7 Ja "a$ onaj ko opra&ta grehe. Ja "a$ onaj koji va"
po"ve2uje$. /lu&a2ete $ene a ne 0jega:. Cvo "udara autoriteta7
%ta je ig zveriA /e2ate "e da zver pred"tavlja politi#ki "i"te$1 car"tvo. Lo je ri$"ko car"tvo o ko$e "$o
govorili u prethodo$ predavanju. A naj!olji na#in da "azna$o ne&to o to$e je da njih pita$o. Cvo
katoli#kih izvodaD 80edelja je znak na&eg autoriteta:. Brkva je iznad Fi!ilije a pre$e&tanje dana od
od$ora je dokaz za tu #injenicu. Jer je tvoj otac onaj koji te voliA Jer on i$a pravo da te po"e2ujeA 0e1
ja i$a$ to pravo1 kau oni. /uko! vla"ti /ed$i dan je uklju#en u taj "uko! jer je on taj koji odre6uje
autoritet zakona i @akonodavca. -"u" kaeD 8;oj znak je "u!ota1 "ed$i dan:I papa kaeD 8;oj znak je
nedelja1 prvi dan7: Fog kaeD 8;oj zakon je u va&i$ u$ovi$a i u va&i$ deli$a:1 a papa kaeD 8;oj
zakon je u va&i$ u$ovi$a i deli$a7: 0ije li to zani$ljiv "uko!A Pogledajte "lede2u pap"ku izjavu koja je
na#injena '+(K. godine1 ali ne za!oravite1 pap"tvo je nepogre&ivoD 8Hna je uzela pagan"ku nedelju i
u#inila je hri&2an"ko$ nedeljo$1 dano$ /unca1 tako da je dan koji je po"ve2en Falderu po"tao
hri&2an"ki dan "vet -"u"u:. A zati$ on tvrdi i da je to znak njene crkvene $o2i. a li $i"lite da "u $ogli
!iti arogantniji nego &to "u ovi$ pokazaliA a1 $ogu. Fi!lija kaeD 8/e2ajte "e dana od od$ora:1 a
katoli#ka crkva kaeD 8ne1 $ojo$ !oan"ko$ vla&2u ja va$ nare6uje$ da drite prvi dan:. Kako dalje
dr"ki po"taju1 i "ada "e ceo civilizovani "vet po"lu&no klanja zapove"ti "vete katoli#ke crkve. A "a$i
kau da $oete #itati Fi!liju od po#etka do kraja i da ne $oete prona2i ni&ta &to nedelju progla&ava
"veto$. A kau da je hri&2an"ki dan od od$ora do dana&njeg dana1 zapravo1 plod ri$okatoli#ke crkve.
Ei$okatolici tvrde da "e ni prote"tanti ne ale oko toga. Hni kauD 8Kada !i prote"tanti "ledili Fi!liju1
Fogu !i "luili u dan "u!otni:. A za&to "e !e&e prote"tanti nazivaju prote"tanti$aA @ato &to "u
prote"tovali protiv ri$okatoli#kih doktrina. Ali1 ova "e nekako provukla. 8/ada:1 kau1 8proten"tantiza$1
od!acuju2i autoritet Ei$okatoli#ke crkve1 ne$a do!re razloge za "voju teoriju koja podrava nedelju. Po
logici !i tre!alo da dre "u!otu kao dan od od$ora:. Ei$okatoli#ka crkva jo& "tavlja izazov pred ljude. A
ova $ora !iti najdr"kija. Hvo je Ei$okatoli#ka crkva izdala '(?(. godineD 80e /tvoritelj univerzu$a u '.
Knjizi ;oj"ijevoj GD'*<1 ve2 Ei$okatoli#ka crkva $oe da uz$e "e!i #a"t jer je dala ljudi$a pauzu da
od$araju "vaki "ed$i dan:. Hvo je prevelika arogancija i dr"ko"t7 A onda "ledi fanta"ti#na izjavaD
8@drav razu$ zahteva da iza!erete iz$e6u dva. Ko$pro$i" je ne$ogu2:. A za&to je ne$ogu2A @ato
&to je to pitanje vla"ti. Ako taj novi "uprug $oje ene tre!a da $oju decu uz$e od $ene1 ko$pro$i" !i
!io ne$ogu2D ili on1 ili ja. Fog kae "ed$i1 a papa kae prvi dan. A kakav !i to Fog !io ako !i "e
povukao i rekaoD 8Pa1 do!ro7: Hn !i !io $lakonja. 0e2e on tako u#initi7 A papa je poput egipat"kog
faraona. Hn je nepogre&iv.
%ta tvrde prote"tantiA Cpi"kopalna crkva tvrdi da zna da je "u!ota pravi dan od odora i da ne$a
zapove"ti koja kae da "e ona tre!a $enjati. .uterani kau u augz!ur&ko$ priznanju da je dan od
od$orara pro$enjen zahvaljuju2i crkvi1 a ne zato &to je Fog tako hteo. Prez!iterijanci kauD 80e$a
Foje zapove"ti koja daje vla"t za ovakvu pro$enu:. ;etodi"ti kauD 80e$a ni jednog "tiha u Fi!liji koji
kae da "e dan od od$ora tre!a pro$eniti:. Kongregacionali"ti kau da ne po"toji ni&ta &to !i tvrdilo da
"e dan od od$ora tre!a pro$eniti. Anglikanci znaju da je dan od od$ora !io i je"te "u!ota a ne nedelja.
Pitanje jeD za&to onda ne dre dan od od$ora kao &to tre!aA Lo je $alo nezgodno jer ova druga "ila i$a
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA PRORO?ANSTVA
potpunu vla"t. %ta da kae$o za !apti"teA Po"lovnik Fapti"ti#ke crkve kaeD 8/u!ota je "ed$i dan:.
8Autoritet crkve ne $oe !iti vezan autoriteto$ /vetog Pi"$a jer je crkva pro$enila dan od od$ora na
nedelju ne Jri"tovo$ zapove&2u ve2 po "op"tveno$ autoritetu:. Lo je jo& jedan pap"ki doku$ent. A
-"u" kae da na" ne vodi tradicija1 ve2 Foji zakon. -"u" kaeD 84zalud $e po&tujete u#e2i nauka$a i
zapove"ti$a ljud"ki$:. (;atej '=) Hvde i$a$o ja"an "uko! autoriteta.
-"tina je da po"toje neki tek"tovi u Fi!liji koji "po$inju prvi dan nedelje1 i tvrdi "e da ti tek"tovi $ogu da
podre prvi dan kao dan od od$ora. Ali1 vidite da "u "e "vi teolozi "loili da ne$a potre!e za ti$. Prvi
tek"t "e nalazi u Jevan6elju po ;ateju G+D' i jedino &to "e tu tvrdi je da "u ene do&le na gro! u taj dan.
%tavi&e1 kae "e da "u do&le prvog dana jer "u "ed$og dana po#ivale. rugi tek"t nalazi$o u
Jevan6elju po ;arku '?D'.G i on i"to kae da "u prvog dana do&li da pogledaju gro! gde je -"u"
"hranjen. A (. "tih kae da "u do&li prvog dana nedelje na gro!. Jevan6elje po .uci GK. glava kae da "u
prvog dana "ed$ice do&li na gro!. Lo ne $enja "ed$i dan. -"to je i "a Jevan6elje$ po Jovanu G'.
glavo$. 4 G>D'( "e kae da "u "e okupili zajedno prvog dana "ed$ice1 ali ne "a cilje$ da i$aju
!ogo"luenje1 ve2 od "traha od Jevreja. @ati$ u eli$a apo"tol"ki$ nalazi$o pri#u da "u "e oni "akupili
prvog dana "ed$ice. Apo"tol Pavle je drao govor "koro celu no2. Lo zna#i da je prvi dan nedelje po#eo
ve2 u "u!otu uve#e1 jer dan od od$ora po#inje od zala"ka /unca i zavr&ava "e "a zala"ko$ /unca. A
kada je o"vanuo "vetli deo prvog dana1 apo"tol Pavle je krenuo na put. Ali1 !udu2i da "u zajedno lo$ili
hle!1 verovatno "u i$ali pri#e"t. 0e $ora ni to da zna#i jer Fi!lija kae da "u "e oni "vakoga dana
"akupljali i lo$ili hle!. Po"lednji tek"t govori o "akpljanju novca1 ali tek"t kae da je to !ilo kod ku2e.
akle1 ne$a pro$ene. 0i -"u" nije pro$enio dan. .uka kae da je -"u" drao zakon. Jevan6eli"ta ;atej
kae da ne2e ne"tati ni jedne jote niti title iz zakona. akle1 -"u" je rekao da te!a da "ledi$o 0jegov
pri$er. Hn kaeD 8Ja "a$ ,o"pod i ja "e ne $enja$. 0e2u pro$eniti ni&ta &to je izi&lo iz $ojih u"ta.:. 4
Po"lanici Jevreji$a pi&eD 8-"u" Jri"to" je i"ti ju#e1 dana" i zauvek:. akle1 ko$pro$i" je ne$ogu2. a li
je ra"pe2e na kr"tu pro$enilo dan od od$oraA 0e1 !io je to dan pripre$e1 petak1 zati$ "u ene po#inule
u "ed$i dan u "u!otu po zakonu1 a zati$ "u "e vratile na gro! prvog dana. Po ovo$ tek"tu1 one "u
o"tale na $iru "ed$og dana. a li je i dana" taj dan i"tiA %ta na$ kae a"trono$ijaA Hni kau da ne$a
razloga da pretpo"tavi$o da "e ciklu" dana pro$enio. 0e$a pro$ene dana. -$a$o i kalendare koji
$ogu da pokau da "e dani ni"u $enjali. Julijan"ki kalendar je !io na "nazi kada je -"u" !io razapet.
ana" "e "lui$o gregorijan"ki$ kalendaro$. -ako "u "e datu$i pro$enili1 ciklu" dana "e nije
pro$enio.
Pred"tavio "a$ va$ veliki pro!le$ autoriteta vl"ti. - "ada dolazi neverovatna kriza. Fog kae "ed$i dan1
a papa kae prvi dan. Pro#itao "a$ va$ $noge njihove izjave kroz i"toriju. a vidi$o &ta zahteva
"ada&nji papa. Fi!lija kae da 2e ovo pitanje dove"ti do kona#nog "uko!a kao &to je dovelo do "uko!a u
egipat"ko vre$e1 u vre$e "uko!a ;oj"ija "a faraono$ kad je faraon eleo da in"i"tira na zakonu. -"to to
i$a$o i dana". Cvo papinog apo"tol"kog pi"$a nazvanog 8an go"podnji:. -za&lo je ). $aja '((+.
godine. Hvo je "ada&nji papa. Hn prvo kae da prvi dan poti#e od tradicije1 a -"u" je rekao da tracicija i
o!i#aji ne zna#e ni&ta. A zati$ on kae da je "vetkovanje nedelje "rce hri&2an"kog ivota. @ani$ljivo je
da kae da i$aju po"e!na i"ku"tva "a devico$ ;arijo$ nedeljo$ i da od nedelje do nedelje ljudi prate
;arijine tragove i trae njeno $aterin"ko odo!ravanje1 po"redovanje.
/iguran "a$ da ;arija ne$a ni&ta "a ovi$. Hva pap"ka po"lanica je vrlo precizna i naziva nedelju
ano$ /unca. Hna kae da "u u pro&lo"ti !ili zakoni koji "u veli#ali nedelju i da je crkva na#inila zakone
koji "e ti#u nedeljnog od$ora. Bitira2u encikliku njegovog prethodnika pape .ea -- gde on kae1 govore2i
o nedelji1 da je to 8pravo radnika koje drava $ora da garantuje. @ato u na&e vre$e hri&2ani tre!a da "e
potrude da gra6an"ko zakonodav"tvo po&tuje njihovu duno"t da nedelju dre "veto$:. a li on1
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA PRORO?ANSTVA
prakti#no1 zahteva zakone o nedelji u "vi$ ze$lja$aA a. Papa po#inje "voj kr"ta&ki pohod da "pa"e
nedeljuD 84#ini$o ja"ni$ da "e nedeljo$ ne "$e raditi zato &to ona $ora da "e "lavi kao dan
,o"podnji:. Kojeg to ,o"podaA %ta "$o ju#e #italiA Po"tojala je druga "ila koja pap"tvu daje "ilu. Ko
eli da !ude !roj jedan u "vetuA /otona. Fog na" o!ave&tava i upozorava da 2e knez ta$e ovog "veta
do2i na "vet ele2i da !ude prvi. Papa zahteva nedeljni zakon i izno"i novu pap"ku encikliku. 0e
za!oravite1 ovo "u nepogre&iva doku$enta. Hn kae u kanonu 'K<?1 '. "tavkaD 8Ko god negira ili "tavlja
pod "u$nju !ilo koju i"tinu koja $ora da "e veruje unutar "vete katoli#ke vere1 ako "e ne prizove pa$eti
nakon &to je legiti$no upozoren1 tre!a da !ude kanjen kao jeretik:.
Hvo nije "rednji vek1 ovo je papa Jovan Pavle --. Hvo je prvi put od "rednjeg veka da "e kori"ti re#
XjeretikY. Ako "e ne pokorite1 onda "te jeretik. A #i$e $oete !iti kanjeniA 4koliko "te "ve&tenik1 $oete
!iti li&eni "vega &to po"edujete. Koja je !ila kazna za jeretike u "rednje$ vekuA Lo je !ila "$rtna kazna7
ruga "tavka kaeD 8Ko god od!ija ponu6enu doktrinu koja je defini"ana da tre!a da "e dri od "trane
ri$"kog pontifek"a ili prihvate doktrinu koja je o"u6ena od "trane njih kao pogre&na i ne prizove "e
pa$eti nakon &to je legiti$no upozoren1 tre!a da !ude kanjen adekvatno$ kazno$:.
Hvo je vrlo $udro 3 ne defini&u kaznu. Koja je to odgovaraju2a kazna za jere"A /$rt. Po"toji $ogu2no"t
da "a$ ja ovde ve2 o"u6en na "$rt. @ati$ kaeD 8;i nalae$o da "ve &to $i done"e$o kao dekret:.
%ta to zna#i kad kae 8;i:1 veliki$ "lovo$A Lo zna#i da "e "tavlja na Foje $e"to.
%ta je Fog rekao u ' Knjizi ;oj"ijevoj '. glaviA Eekao jeD 8a na#ini$o #oveka po o!li#ju "voje$u:.
/e2ate "e onog pitanja da li 2e ovo !iti po"lednji papaA 0e zna$1 ali vidi$ da on govori kao faraon u
;oj"ijevo vre$eD 80e zna$ ja ko je taj Fog. Ko je Fog da !i ja 0jega "lu&aoA Ja 2u va$ re2i &ta da
radite. Folje !i va$ !ilo da uradite kako va$ ja kae$ ili 2ete !iti adekvatno kanjeni.: 0a
$e6ureligij"ko$ "u"retu '(((. kada "u "e okupili pred"tavnici "vih religija na planetiD !udi"ti1
zorea"terovi "ve&tenici1 katolici1 hindui"ti1 jevrej"ki ra!ini1 indijdan"ki &a$ani i "vo eku$en"ko
"ve&ten"tvo 3 "vi prote"tanti i pravo"lavci 3 "vi "u tre!alo da "e udrue u o"udi hri&2an"kih
funda$entali"ta koji zloupotre!ljavaju "lo!odu govora i #ije aktivno"ti okre2u druge pre$a $rnji i
na"ilju. /a"tanak je odran u 4jedinjeni$ nacija$a. /vi pri"utni "u "e "loili u dve klju#ne "tvariD papa
Jovan Pavle -- !io je kon"enzu"o$ progla&en kao planetarni duhovni vo6a i nadzornik.
ruga "tvar u kojoj "u "e "loili je da religiozni funda$entali"ti $oraju !iti u2utkani i progla&eni opa"ni$
ek"tre$i"ti$a puni$ $rnje. 0ije li to za"tra&uju2eA Hni i$aju toliko "ile i $o2i da ovo $oe !iti
po"lednji put da #itate ovakvu poruku. ;oete $e progla"iti funda$entali"to$1 ali ja "a$ va$ ipak "ve
ovo rekao !ez o!zira &ta 2e "e $eni dogoditi. Ja i$a$ enu i decu i ja ih voli$. a li !ih !io dovoljno
glup da "ve to od!aci$ z!og ne#eg &to nije vredno i izloi$ "e rizikuA Hve infor$acije va$ izlae$ da
!i"te i vi $ogli da izvr&ite pravi iz!or. 4 enciklici 8o$inu" Je"u": od =. "epte$!ra G>>>. god. kardinal
Eacinger je rakaoD 8;ora !iti uvek ja"no da jedna /veta Katoli#ka i Apo"tol"ka univerzalna crkva nije
"e"tra nego $ajka "vi$ crkva$a:. Lo zna#i da je "vaka crkva na planeti ze$lji "a$o dete katoli#koj
crkvi.
;oete videti okupljanje odrano u Vatikanu gde "u "e "akupili pred"tavnici "vih glavnih "vet"kih religija
od i"la$a do !udiz$a1 hinduiz$a1 &induiz$a1 pravo"lavne crkve1 proten"tantiz$a 3 "vi "u do&li i na neki
na#in "e poklonili papi. 0a prethodno$ predavanju "te $ogli pri$etiti kako "e "vi vladari i vlade klanjaju
pred papo$. 0a ovo$ predavanju "e "ve religiozne vo6e klanjaju pred papo$. ,de je -"u" u "ve$u
to$eA ,de je onaj ko i$a "vu vla"t na ne!u i na ze$ljiA Ja eli$ da !ude$ na 0jegovoj "trani. Fi!lija
naziva otpalu crkvu pro"titutko$. Htkrivenje '+. glava kaeD 89ena koju "i video je veliki grad koji vlada
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA PRORO?ANSTVA
nad carevi$a ze$alj"ki$:. K. "tih kaeD 8- #uh gla" "a ne!a koji govoriD -zi6ite iz nje1 narode $oj1 da "e
ne po$e&ate "a gre"i$a njezini$ i da ne pri$ite njen ig i da ne pijete od njenog zla:.
Kad po#nu da na" hap"e i ele da na" kazne adekvatno$ kazno$ zato &to eli$o da "lu&a$o Foga a
ne ljud"ku "ilu1 de"i2e i$ "e i"to &to "e dogodilo faraonu. @la 2e "e izliti1 a Jri"to" 2e do2i u "ili i velikoj
"lavi. ;oja $olitva je da "vako ko #ita ovo predavanje "retne jednog dana Jri"ta. 0eka va$ Fog da
"nage i hra!ro"ti za vre$e koje dolazi7 A$in7
Pitanja i od&ovori -utora% II.
'. %ta $i"lite o iridologijiA
HdgovorD -$a ljudi koji "e kunu da "ve o zdravlju $ogu da vide u vena$a oka. Ali i$a i onih koji "e kunu
da "ve $ogu videti u &oljici kafe. .i#no1 ni"a$ previ&e u!e6en u to. Ja !ih ipak oti&ao na uo!i#ajnu
dijagno"tiku.
G. Pro!le$ akni. %ta je klju#no u i"hrani kada "u one u pitanjuA
HdgovorD Kada "u akne u pitanju tre!alo !i iz!aciti ivotinj"ke proizvode1 "latki&e1 ko$!inaciju $leka i
&e2era i akne "e vi&e ne2e pojavljivati. -$a puno nau#nih referenci koje tvrde da "u po$e&ani $le#ni
proizvodi i &e2er vrlo &tetna ko$!inacija kad je re# i o akna$a. - #okolada "pada u to.
<. a li je !olje1 kada "e pravi $leko od "oje1 kuvati ga "a okaro$ ili prethodno procediti pa kuvati "a$o
$lekoA
HdgovorD Prvo &to tre!a da #inite je da kori"tite vrelu vodu da zau"tavite delovanje enzi$a koji daje
pa"ulja"t uku". Hnda ga i"filtrijajte kroz gazu. Ako elite $oete ga ponovo izloiti delovanju vi"oke
te$perature.
K. %ta re2i o "oja*"o"u i ki"elo$ kupu"u. a li "u te i o"tale na$irnice koje prolaze kroz fer$entaciju
zdrave na$irniceA
HdgovorD /a$ proce" ki"eljenja kupu"a "tvara $le#nu ki"elinu. A i$a$o do!re enzi$e koji "e " njo$
$ogu iz!oriti tako da je ki"eli kupu" do!ra hrana1 a jo& uvek i$a do!ro o#uvane fitohe$ij"ke "up"tance
"veeg kupu"a. /oja*"o" nije vi&e "oja*"o". /ada je to gljiva koja ra"te i raz$noava "e na "ojino$
zrnevlju dok ne pojede "ve hranljive $aterije "oje. Hd toga poti#e "oja*"o". Lo je i"to kao &to "e pe#urka
"a"toji od i"trunule "la$e. -$a ljudi koji tvrde da "oja*"o" nije !a& naj!olji za i"hranu1 ali $oda je !olji
od drugih dodataka koje dodaje$o da po!olj&a$o uku".
=. a li "u paradajz i kra"tavac vo2e ili povr2eA a li $ogu da "e jedu u i"to$ o!roku "a vo2e$A
HdgovorD Paradajz i kra"tavac "u "trogo govore2i vo2e jer u nji$a je "e$e. 4 i"tu fa$iliju "padaju
lu!enica i kra"tavac. Ali1 kra"tavac ne$a u "e!i &e2era1 zapravo1 ve2i deo njegove $a"e #ine $inerali i
voda. 0i paradajz ne "adri fruktozu1 tako da ih ve2ina ljudi dri za neutralnu hranu i $oete ih je"ti i "a
vo2e$ i "a povr2e$.
?. a !i"$o "a#uvali na&e zglo!ove potre!no je da jede$o !aznu hranu. ;oli$ va" da na!rojite &ta od
vo2a i povr2a ulazi u tu !aznu hranu i &ta je "a ki"eli$ ja!uka$aA
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA PRORO?ANSTVA
HdgovorD /vo vo2e i "vo povr2e "tvaraju !aznu "redinu !ez o!zira da li "u ki"elog uku"a ili ne. Vo2ne
ki"eline "u "la!e ki"eline a krajnji proizvod njihovog razlaganja "tvara !aznu "redinu. /a$o dve vr"te
vo2a "u !lago zaki"eljavaju2eD &ljiva i drenjine. Lo ne zna#i da tre!a da ih iz!egavate u "vojoj i"hrani jer
oni "u "a$o !lago zaki&eljavaju2e1 a organiz$u "u potre!ne i ki"eline. ,eneralno1 $oete "$atrati "vo
vo2e i povr2e kao ono koje "tvara !aznu "redinu.
). -$a$ K+ godina. Fu!na opna $i je propala u"led gljivi#ne upale uha. Predloena $i je operacija.
Po"toji li $ogu2no"ti da "e ona "a$a o!novi u ovi$ godina$aA
HdgovorD Verovatno da ne !i $oglo. Ako je uni&tena ili je ne"tala1 do!ro !i !ilo da "e podvrgnete
operaciji. Lo je prili#no u"pe&na operacija. Ako je !u!na opna "a$o napr"la1 ona $oe "a$a da "e
zatvori1 ali ako je uni&tena i ne po"toji1 onda va$ tre!a operacija.
+. Po&to Cngle"ka1 an"ka i %ved"ka1 kao #lanice Cvrop"ke unije1 ne ele da "e odreknu "vojih valuta1
da li to zna#i da ne veruju u !udu2no"t ujedinjene CvropeA
HdgovorD Pre ili ka"nije ho2e. Lo i$a "a$o ekono$"ku pozadinu jer pro$ena valute i takozvani raj
"lo!odnog tri&ta !ez poreza po"toji u cilju da "e &to je vi&e $ogu2e zaradi.
(. / o!ziro$ da "e de"et car"tava prikazana "a de"et pr"tiju na liku proteu do kraja i"torije ze$lje kada
2e -"u" u"po"taviti "voje car"tvoI zar "e onda ta car"tva ne odno"e i na novi "vet"ki poredak i na
eku$eniza$A
HdgovorD e"et car"tava "e odno"e na pad Ei$a1 a Ei$ koji je pao !io je preuzet od "trane druge "ile
koja "e jo& uvek naziva Ei$. akle1 ri$"ko pap"tvo je jo& uvek Ei$okatoli#ka crkva. 4 neko$ "$i"lu1
katoliciza$ je preuzeo vla"t nad ovih de"et cara"tava. Fez o!zira &to "u tri car"tva uni&tena u "a$o$
proce"u preuzi$anja vla"ti1 oni jo& uvek pred"tavljaju "vih ovih de"et car"tava. Hni 2e u#initi da celi
"vet1 uklju#uju2i i 4jedinjene nacije !udu ri$"ki podanici. @na#i1 !ez o!zira na koliko delova "e Ei$
podelio1 to je "ve Ei$ preuzeo i inkopori"ao u "e!e. akle1 ovih de"et na"tavljaju da po"toje kroz
Ei$okatoli#ku crkvu. @ani$ljivo je1 tako6e1 da je ri$"ki klu!1 koja je jedna zatvorena organizacija1
podelio ceo "vet na de"et regiona. 5ak i "a$e /jedinjene rave tre!a da !udu podeljene u de"et
organizovanih regiona. Fitno je "a$o da zna$o da je Ei$ onaj koji diktira i upravlja.
'>. Ko vlada "veto$1 papa ili $a"oni. a li "u papa i kardinali $a"oniA
HdgovorD Katoli#ka crkva je za!ranila po"tojanje $a"ona. 4"tvrdili "u da je greh pripadati $a"oneriji. Lo
je "ad ovakva politikaD "tvorite jednu organizaciju1 zati$ je za!ranite1 onda je kori"tite1 a ako ne&to po6e
lo&e ni"te vi krivi. ok "u $a"oni !ili za!ranjeni od "trane Ei$okatoli#ke crkve1 &to oni1 uzgred !udi
re#eno1 vi&e ni"u1 !ilo je '( $a"on"kih loa u Vatikanu. Kako u "a$o$ Vatikanu $oe da ih !ude '(
ako je to za!ranjena organizacijaA 0e zna$ ni za jednog kardinala koji nije !io #lan $a"on"ke
organizacije.
''. Kaite $i ne&to o -"u"ovo$ ivotu koji "e ne "po$inje u Fi!liji. 0eki kau da ga je proveo u -ndijiA
HdgovorD Lo "$o ve2 odgovorili1 -"u" nije i&ao u -ndiju. Fi!lija kae da kada !i"$o "ve zapi"ali &to je
-"u" u#inio1 to !i !ilo previ&e1 ne !i "ve $oglo da "e za!elei.
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA PRORO?ANSTVA
'G. Po"toje tvr6enja da "u "ada&nja #etiri Jevan6elja na"tala iz jednog jevan6elja pod na"lovo$
8Jevan6elje po dvanae"torici:. a li znate ne&to o ovo$ jevan6elju1 da li ono po"toji i gde "e $oe
na2iA a li je u pitanju jo& jedan apokrifni "pi"A
HdgovorD /va ova dodatna jevan6elja "u apokrifna. 5etiri Jevan6elja koja po"toje u Fi!liji ni"u
$e6u"o!no kontradiktorna1 ali "vako od njih nagla&ava "pecifi#ni a"pektD Jri"to" kao #ovek1 Jri"to" kao
car1 Jri"to" kao Fog1 i "ve i"torij"ke a"pekte. Hni jedan drugog podupiru.
'<. Kako "e Lur"ka ne "po$inje u car"tvi$a iako je zauzi$ala veliku teritorijuA
HdgovorD Hvo zahteva duga#ak odgovor. Kada !ih u Feogradu !io due1 jo& vi&e !ih va" uzdr$ao nego
&to "a$ to #inio do "ada. Lo je fa"cinantno predavanje1 ne $i"li$ da "e oni ne po$inju u Fi!liji1 oni "u
po$enuti1 ali verovali ili ne1 uvek kao podanici "ile roga. Ako raz$i"lite $alo o to$e !ez !ilo kojih
dokaza koje !ih va$ $ogao dati1 videli !i"te da je Lur"ka uvek "luila cilju neke druge "ile. /ve nacije
koje "u od!ile da "e pokore1 !ile "u okupirane od "trane ove druge nacije. /tvari koje "u "e doga6ale
narodi$a koji "u !ili pod tur"ko$ okupacijo$ nekad "u toliko "travi#ne da ih nije do!ro po$injati. Ako
raz$i"lite o va&oj naciji1 nije li to i"torij"ka #injenica da je ta "ila koja je okupirala !acala decu u vazduh i
do#ekivala ih na !ajoneteA Lo je prili#no "urovo7 Ali1 va&a nacija je poznata kao ona koja je od!ila da
prihvati vladavinu one druge "po$enute "ile1 Ei$u. Loliko je "ve ovo intrigantno da ne $oete verovati
!ez "vih dokaza koje !ih $ogao da va$ ponudi$.
'K. Kakva je veza iz$e6u kardinala Eacingera i pape VoitileA a li je ta#no proro#an"tvo ;ihajla iz '<.
veka da 2e "veto$1 tj. katoli#ko$ crkvo$ vladati ''G papa i da je papa Voitila '''. %ta 2e !iti po"le
njegaA
HdgovorD Veza kardinala Eacingera i pape. Kardinal Eacinger je zaduen za fondaciju o doktrini i veri.
Lo je "a$o novo i$e za "taru organizaciju. @apravo1 ona je jo& uvek u "taroj zgradi u kojoj je !ila
prethodna organizacija. ;oe da "e de"i da ponovo vrate "taro i$e na "taru zgradu 3 to je inkvizicija.
Ako $i"lite da inkvizicija vi&e ne po"toji1 raz$i"lite ponovoD kardinal Eacinger je na #elu te organizacije.
4 izve"no$ "$i"lu1 on je cezarov policajac. a li je papa Voitila pretpo"lednjiA Po 8katoli#ki$
vizionari$a: i po 8vizija$a: device ;arije1 ovaj papa je onaj koji 2e !iti tu pre "a$ih zavr&nih doga6aja
i"torije. 0e kae "e da li je on po"lednji. 0eki tvrde da 2e do2i jo& jedan. Hni "a$o kau da je ovaj
po"lednji pre nego &to otpo#nu zavr&ni doga6aji. ;oe !iti tako ili ne $ora !iti1 to ne$a $nogo zna#aja
za na" jer ta#no zna$o &ta 2e oni raditi * Fi!lija na" o to$e o!ave&tava.
/a$tu'ni% !a na:e vree
Pogledaj$o jednu u"a$ljenu planetu na kojoj vidi$o puno tuge i !ola. Loliko ljudi je izgu!ilo nadu z!og
onoga &to "e de&ava na ovoj planeti. /vi "e nadaju neko$ re&enju1 a re&enje je upravo tu1 ono po"toji.
Hdakle poti#e$oA a li "$o "a$o proizvod ne#ije $i"li ili je i"tina da po"toji Fog lju!avi1 $oralni i do!ri
Fog koji na" voli. Lo je ono &to na$ Fi!lija kae. /ve &to ljudi vide je krvoproli2e1 !une1 ince"te. Hni "e
pitaju kako Fog lju!avi to $oe da podno"i. a li nije u "tanju da i&ta preuz$e ili je $ogu2e da lju!av
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA PRORO?ANSTVA
zahteva i to. %ta radite "a deteto$ koje odlu#i da va" $rzi kao roditeljaA %ta #inite kad i$ate dete koje
va" pljune u lice i kaeD 80e eli$ vi&e nikad da te vidi$:7A ;noga deca prolaze kroz taj "tadiju$ kada
i$ roditelji ne zna#e ni&ta i tako je !ilo od vre$ena 0oja. Hni kauD 8%ta ti zna&1 ti "i "tar7: %ta radite kad
va" to dete napu"ti i od "vog ivota na#ini kata"trofuA - &to vi&e poku&avate da $u po$ognete1 vi&e va"
$rzi. %ta #initeA 4z$ete i uni&tite1 zgro$ite "voje dete. 0e veruje$ da !i"te !ili u "tanju da tako ne&to
uradite jer ga volite1 to je va&e dete1 va&e telo. a li ne $oete da jedno"tavno odete i u!ijete gaA -li
nekad "a$o "edite u "vojoj "o!i1 po"$atrate &ta radi i pla#ete. - ako vidite da "e zai"ta !ori i vidite da
i$a "tvarnih pro!le$a1 da li $u1 da ne zna1 poturite ne&to novca ili ve2 &to god $u tad tre!aA 0ikad u
va$a ne u$ire nada da 2e "e ne&to pro$eniti. eca i$aju "lo!odu iz!ora1 ne $oete ih naterati da va"
vole.
Lo je dile$a koju i Fog i$a. Ali1 !ez "lo!ode iz!ora !ili !i"$o ro!oti1 !e"kori"ni. .ju!av !i tad !ila
!e"$i"lena. Lo je dile$a na&e planete. Po"toji li re&enjeA 8- pogleda Fog "ve &to je "tvorio i "ve !e&e
veo$a do!ro. - !i ve#e i !i jutro1 dan &e"ti:. /ve je !ilo do!ro1 ovo je !ila predivna planeta. 0ije !ilo
"$rti1 u!i"tva1 #ak nije !ilo ni $e"odera. A ljudi kau da "u ivotinje "tvorene da !udu $e"oderi.
Panda "e kla"ifikuje kao $e"oder z!og zu!a koje i$a1 ali on je !iljoder. 9enke ko$araca piju krv1 ali
$ujaci ko$arca kori"te i"te te rilice da piju "okove !iljaka. Ali1 enka tre!a da proizvede jaja1 a "okovi
!iljaka ne$aju dovoljno energije. Hna nije #ula o "oji i itarica$a1 tako da je za nju re&enje da ode i da
uz$e o!rok koji je !ogatiji energijo$. Lo ne zna#i da je njena rilica "tvorena "a na$ero$ da pije krv1 ali
planeta "e i"kvarila i "tvari "u "e pro$enile. ;ala !u!a*$ara je tri $e"eca godi&nje "krivena u
kaj"ija$a. A kada ne"tane kaj"ija1 i$a dva iz!oraD ili 2e u$reti ili 2e ne&to poje"ti. - zato one po#inju da
jedu druge in"ekte. a li je $ogu2e da je1 kao i panda dana"1 lav i$ao druga#iju i"hranuA Ako lav u!ije
ivotinju1 najja#i lav pojede "adrinu "to$aka rtve1 a u pro!avno$ traktu "e nalazi !iljna hrana koju je
rtva pojela. (>M !iljaka "u i&#ezle i nalazi$i ih "a$o u fo"ili$a. ;oda 2e na 0ovoj ze$lji "ve ivotinje
je"ti ono za&ta "u prvo!itno !ile "tvorene da jedu. a li "oko jede $e"o zato je "tvorena da jede $e"o ili
zato &to je evoulirala da jede $e"o1 ili jede $e"o zato &to i$a potre!no oru6e da !i ga $ogla poje"tiA
Papagaji i$aju i"to oru6e1 =*'> tona ja#ine priti"ka i$aju na "vo$ kljunu na jednoj povr&ini. Hn ta#no
$oe da va$ od"e#e pr"t1 ali on jede "e$enke. A neki papagaji "e hrane korenje$1 ali kada "e ukloni
glavna hrana papagaja ti$e &to "e izgrade ku2e na $e"ti$a gde je ra"la njihova hrana1 oni po#inju da
u!ijaju ovce. Lo "e de"ilo u Au"traliji. Hni i$ razdiru le6a "voji$ kanda$a i "kroz prokopaju kanda$a
da !i pojeli $a"no2u oko !u!rega. akle1 oni vole loj !u!regaA7 4koliko ponovo ljudi za"ade njihovu
o$iljenu hranu1 vi&e i$ nije tako zani$ljiv loj !u!rega.
a li je deo originalnog plana !ilo "vo to $e6u"o!no u!ijanje i "ve te "$rti ivotinja. Fog je rekao da je u
po#etku "ve !ilo veo$a do!ro. Po"tojanje zla na "vetu koji je "tvorio Fog "vetlo"ti i lju!avi je jedan od
glavnih razloga za&to $nogi od!acuju Foga. Ali1 lju!av #ini to neophodni$.
Cvo &ta je arvin pi"ao "vo$ prijatelju dr A"a ,rejuD 8@apanjen "a$1 z!unjen "a$7 0e$a$ na$eru da
pi&e$ atei"ti#ki1 ali ne $ogu da vidi$ tako ja"no kao o"tali i kao &to !ih eleo da vidi$ * da vidi$ "vuda
oko "e!e dokaze "tvaranja i do!rona$ernog /tvoritelja. 0e vidi$ lju!av7 -zgleda kao da i$a previ&e
!ede u "vetu. 0e $ogu "e!e u!editi da je do!rona$erni i "ve$ogu2i Fog $ogao "tvoriti ihneu$onide
"a izraeno$ na$ero$ da "e hrane unutar ivih tela gu"enica ili $a#ku koja "e poigrava "a $i&e$:.
akle1 arvin je po"$atrao "vet u njegovo$ najlo&ije$ izdanju i izgu!io je iz vida onu do!ru "tranu. Ali1
da li je Fog "tvorio zlo ili je zlo do&lo kao po"ledica ne#eg drugogA 0ajve2i pro!le$ od !akterij"kih
infekcija ne dolazi od lo&ih !akterija1 ve2 od do!rih !akterija koje "e pojave na pogre&no$ $e"tu. Lo je
najve2i pro!le$. ((M !akterija koje po"toje na "vetu "u do!re. Pro$enite i$ ivotnu "redinu i izgleda
kao da one fino napreduju u lo&i$ okolno"ti$a.
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA PRORO?ANSTVA
-"ak 0jutn je rekaoD 8H1 Foe1 raz$i&lja$ kao i ti7: Hn je vodio najve2i univerzitet i !io je najve2i fizi#ar.
4zgred !udi re#eno1 -"ak 0jutn je predavao i"to ono &to "a$ i ja ovde #inio. Ali1 onaj ko je dana"
preuzeo njegov pre"to u fizici1 /tiven Joking1 $oda najpoznatiji fizi#ar u dana&nje$ "vetu1 kaeD
=-judska rasa je sa"o *e"#jska ljaka na jednoj o&#!noj +lanet# koja kru'# oko rlo +rose!ne $e$de u
s+oljnje" delu jedne "e%u stot#na"a "#l#jard# (alaks#ja37 Kako je ovo ua"no tuno7 Lo je va& ivotD
he$ij"ka &ljaka1 a onda "$rt. Ako do"tignete )>*te1 #ak i da doivite "totu1 podelite "to "a ve#no&2u i
do!ijate nulu. akle1 va& ivot je nula1 6u!re1 &ljaka1 ni&ta. - kada jednog dana ek"plozija Velikog pra"ka
krene ka i$ploziji1 niko ne2e znati da "i ti !io /tiven Joking i da "i drao pijade"tal fizike u G>. veku. Fio
"i "a$o he$ij"ka &ljaka.
;oe li lju!av1 e$ocije1 $oralno"t1 $uzika pote2i iz he$ij"ke &ljake ili oni govore da je u pitanju vi&i red
!i2aA .ord Fajron u "vojoj pe"$i 8Kajin1 $i"terija: kaeD =Neka u"re"3 0er dr'#" da je daat# '#ot
on#"a koj# "o(u sa"o da +ate "no(o (od#na # da $at#" u"ru, sa"o +ro+a(anda s"rt# # u"no'aanje
u&#sta7. Lo je $izeran pogled na "vet1 ne $i"lite li takoA akle1 i$ati decu je "a$o "tvaranje jo& "$rti.
a li je "$eh deteta1 prvoD 8;a$a:1 nije li to ne&toA 0e vidite li ne&to u o#i$a va&eg detetaA 4 Fi!liji1 u
Ei$ljani$a po"lanici ?DG< kaeD 8Plata za greh je "$rt:. Ali1 ona nije !ila deo originalnog plana. akle1
"$rt je po"ledica ne#eg drugog.
/tvaranje je !ilo "avr&eno dok nije do&ao greh. A greh je do&ao kao po"ledica "lo!odnog iz!ora !ez
kojeg ne !i"$o $ogli da !ude$o po liku Foje$u. A da li na" je Fog o"tavio kao "iro#adA 0e1 Fi!lija
kae da "vaki pojedina#ni greh koji je ikada u#injen i koji 2e !iti u#injen je iznet na kr"tu od "trane
"a$oga Foga. /a$o onaj koji na" je "tvorio $ogao je da pruz$e na&e grehe i da ih otplati. A #ak "u i
0jega pogu!ili. Ali1 "$rt nije $ogla da ga zadri i "toga i$a$o nadu za novi "vet. Ja !ih onda rekaoD
8arvine1 /tivene1 Fajrone ... ipak7: 8Jer po o!e2anju 0jegovo$ #eka$o novo ne!o i novu ze$lju gde
pravda ivi:. Fez kr"ta ne !i !ilo re&enja i nade za na". Fez kr"ta i$ali !i"$o Foga koji je ne$o2an da
"e iz!ori "a greho$. Ali1 -"u" nije olako uzeo greh1 on ga je "a$ preuzeo na "e!e. Preuzev&i grehe na
"e!e u "tanju je da daruje ivot "vako$e ko ga eli. /ada i$a$ pitanjeD ako je "lo!oda iz!ora izazvala
ovakvo "tanje1 ako je "lo!oda iz!ora !ila vredna Foje "$rti na kr"tu1 ako je !ilo vredno da je kupi
"voji$ "op"tveni$ ivoto$1 da li je to po"le kr"ta u$anjeno ili ukinutoA Ako otkupljenje toliko "kupo
ko&ta1 da li ono jo& uvek "tojiA ;ora ga !iti jer !ez toga "$o ni&ta. - "toga i$ate iz!or. -"to kao &to na$a
deca $ogu okrenuti le6a1 tako i $i $oe$o okrenuti le6a Fogu. -"u" je rekaoD 8Pogledajte na kr"t7 Kada
ja !ude$ uzdignut1 "ve 2u privu2i k "e!i7:. -$ajte kr"t u vidu1 raz$otrite ga i pitajte "eD 8@a&toA: .judi
$ogu da u$ro z!og "vojih greha1 kao kri$inalac koji je o"u6en na "$rt1 ali u$reti za grehe "vake
pojedina#ne o"o!e koja je ikad ivelaA Vi $oda $i"lite za "e!e da "te do!ri1 da ne #inite ono &to drugi
ljudi #ine. Ali1 ne$a ni jednog #oveka koji ne gre&i. 0i"te li ikada izgu!ili "trpljenjeA a li "te nekada !ili
toliko ljuti da "te hteli nekoga da "$laviteA Lo "u "ve gre"i koje ne "$atrate veliki$a1 ali to "u "vejedno *
gre"i7
-pak1 -"u" kaeD 8-$a izlaza7: 4 Jevan6elju po Jovanu '>D( -"u" kaeD 8Ja "a$ vrata7 Ko u6e kroz $ene
!i2e "pa&en:. Vi i$ate "lo!odu da iza!erete da u6ete ili da ne u6ete na ta vrata. 4 Jovanu '>D) -"u"
kaeD 8@ai"ta1 zai"ta va$ kae$D Ja "a$ vrata za ovce:. 4 P"al$u "e kaeD 8Hvo je kapija ,o"podnja
kroz koju 2e pravednici pro2i:. 4 Jovanu <D'? kaeD 8Jer Fogu tako o$ile "vet da je i /ina "vojega
jedinorodnoga dao da ni jedan koji ga veruje ne pogine nego da i$a ivot ve#ni:. 4 Jevan6elju po
Jovanu 'KD? -"u" kaeD 8Ja "a$ put1 i"tina i ivot7 0i jedan #ovek ne2e do2i Hcu do kroz $ene:. Jri"to"
je !io jedini ko je u$ro na kr"tu1 i on je rekaoD 8H#e1 opro"ti i$ jer ne znaju &ta #ine:. Lo za"luuje $oje
po&tovanje.
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA PRORO?ANSTVA
-$a jo& jednog ko kae ne&to "li#noD to je papa Fonifacije V---. Hn kaeD 8Ei$"ki pontifek" "lui "vi$
ljudi$a1 ali nije o"u6ivan od "trane nikoga:. Lo zna#i da papu #ak ni Fog ne $oe da o"udi. 8;i
izjavljuje$o1 potvr6uje$o1 defini&e$o1 i"kazuje$o da "e tre!a pokoriti papi i ri$"ko$ pontifu i to !i za
"vako "tvorenje !ila neophodno"t za "pa"enje. Hno &to je vailo za Jri"taD 8da "i pokorio "ve pod noge
njegove:1 $oe !iti ta#no i za $ene. Ja i$a$ vla"t cara nad carevi$a. Ja "a$ "ve i nad "vi$1 tako da
Fog "a$ i ja1 na$e"nik Foji1 i$a$o jednu na$eru. Ja "a$ u "tanju da #ini$ "ve &to i Fog. %ta ja $ogu
drugo !iti nego FogA: 0ikad ne&to tako arogantno ni"a$ #uo u celo$ "vo$ ivotu. Hvo nije &ala1 ovo je
pap"ka !ula. a li "te ikada videli da je Papa pozvao ivot u po"tojanjeA Hvde i$a$o konflikt intere"aD ili
je i"tina ono &to je -"u" rekao1 ili je i"tina ono &to papa kae. Jer "ila $alog roga kaeD 8Pro$eni2u
vre$ena i zakone i ne2u "lu&ati -"u"a:. -$a$o jo& jedan pap"ki dekret koji kaeD 8Ja $ogu da
pro$eni$ ili ukine$ naloge Jri"tove:.
a pogleda$o ovaj konflikt kada je re# o zakonu. Kako $oe$o po$iriti zakon i $ilo"tA H#igledno je da
"e vodi rat oko zakona1 a "pa"enje $ilo&2u Fojo$ je pitanje poverenja. Ali1 po"lu&no"t $ora i2i "a
$ilo&2u. G. Knjiga ;oj"ijeva <'D'+ kae da je Fog dao ;oj"iju dve ka$ene plo#e "a zakono$ Foji$
koji je !io zapi"an pr"to$ Foji$. - "a$e plo#e zakona !ile "u delo Foje. Hno &to je !ilo zapi"ano !ilo
je zapi"ano od "trane Foga. Lo je prili#no direktno7 0e$a "u$nje ko je taj prvi zakon dao. ;oj"ije je
raz!io prve plo#e zakona1 i Fog je rekaoD 8Ja 2u napi"ati na ka$eni$ plo#a$a i"to ono &to je !ilo na
prvi$ plo#a$a:. akle1 -"u" je "ve ponovo "voji$ pr"to$ napi"ao i rekao je ;oj"iju da taj zakon "tavi u
kov#eg zaveta (G. ;oj. '>DG). A za&to je taj Foji zakon toliko vaanA @ato &to na$ kae &ta je greh. '.
Po"lanica apo"tola Jovana <DK kaeD 8Koji god gre&i1 on je pre"tupnik zakona jer je greh pre"tup
zakona:. akle1 zakon je taj koji na$ govori &ta je greh. Ali1 zakon na$ ne o!ez!e6uje re&enje za greh.
Jri"tovo ra"pe2e na kr"tu daje re&enje za greh. /vi "$o "agre&ili i u"kratili "lavu Fogu. 5ak ne$a$
dovoljno "nage da kae$D 8C1 od "ada 2u da !ude$ do!ar7: Ako "i u!ica i ode& pred "udiju i kae&D
8Pu"ti $e da ide$1 !i2u do!ar od "ada:1 on 2e re2iD 8ne1 ne1 pravda $ora !iti i"punjena:. ale1 to je
pro!le$1 greh razdvaja od Foga. Lo kae i prorok -"aijaD 8Fezakonja va&a ra"tavi&e va" " Fogo$
va&i$:. @ato je arvin rekaoD 80e $ogu videti Foga:. @a&to $i ne $oe$o videti Foga1 za&to on ne
kaeD 8Cvo $e1 zdravo7: @ato &to je greh odvojio ovu planetu od Foga.
Ali Fog na" nije o"tavio "a$e. ao na$ je o!e2anje koje je i i"punio1 a dao na$ je i !udu2e o!e2anje.
8Jer je plata za greh "$rt1 a dar je Foji ivot ve2ni kroz -"u"a Jri"ta ,o"poda na&ega:. Cto re&enja7
Poklon "e daje po $ilo"ti. ;ilo"t je vi&e nego poklon. Hn na$ pripi"uje "vu "voju pravedno"t u"led "ve
nepravedno"ti koju $i i$a$o. ;oete li "e!e videti da "te pravedni kao "a$ FogA A Fog za to kaeD
8Cvo1 to je poklon:. Ali1 $i ne eli$o da pri$i$o poklon. ;i eli$o ne&to da uradi$o. 8aj da platio$
za to:7 Kako da platite za ne&to &to "e ne $oe platitiA Lako1 ako !i neko$ "iro$a&no$ #oveku !io
ponu6en rol"*roj" na poklon1 "ve &to on $oe da uradi je da prihvati poklon i da "e zahvali na to$e ili da
od!ije i kaeD 80e1 hvala1 ne !ih:. 0ikad ne2e ni da po$i"li da $oe da ga zaradi7
akle1 greh ne $oe da i$a vla"t nad va$a jer "te pod $ilo&2u. Lo zna#i da Fog #ak daje i $o2 da
prevazi6ete greh. 0aravno1 ja "a$ ljud"ko !i2e1 a on je Fog. H"i$ ako "e "ada ne naduva$ i kae$D
8C1 "ad "a$ "avr&en:. Je"te li nekad "reli takve 8"avr&ene:A Hni "u prava glavo!olja. 8%ta onda da
kae$o1 da li 2e$o jo& gre&iti jer ni"$o vi&e pod zakono$ nego pod $ilo&2uA Foe1 "a#uvaj7 Jer kroz
zakon dolazi poznanje greha:. /ve &to zakon radi je da $i kae &ta je greh. Ako krade&1 kr&i& zakon.
Ako pogledate drugu enu i"pod oka1 i to je greh. Ako poelite ne&to &to drugo$ pripada1 i to je greh. Ali1
zakon $i ne daje re&enje1 on $i "a$o kae &ta je greh. 8/ada i$a$ veru u Jri"ta. - da li "e "ada ta
vera1 jedno"tavno1 otara"i zakonaA Foe "a#uvaj1 ve2 "e zakon utvr6uje:. /ada vidi$ koliko "a$
pokvaren1 a zna$ da je re&enje u -"u"u1 ali jo& uvek i$a$ ovaj pro!le$. A -"u" $i pripi"uje "voju
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA PRORO?ANSTVA
pravedno"t tako da $oja ljud"ka !eda $oe prili#no do!ro da izgleda iz 0jegovog ugla. @ati$1 Hn ne&to
u$e2e u $ene. aje $i voljno "rce da eli$ da "e pro$eni$. 8Foe1 zai"ta ne eli$ to da radi$:. Ali1
kako idete ulico$1 opet "e okliznete na neki greh. Eazlika je "ada u to$e &to ponovo u"tajete.
8@apove"t je "veta i zakon do!ar i pravedan:. 0e$a ni&ta lo&eg u zakonu ve2 u na$a. Lo je o"nova.
8/toga1 ne$a "ada o"u6enja oni$a koji "u u Jri"tu -"u"u:. Jer va" Jri"to" pokriva i po$ae va$ dalje
na ivotno$ putu.
Ako je greh ra"turio na& odno" "a Fogo$1 kako je Fog re&io taj pro!le$A Ada$ i Cva po"tali " goli
nakon &to "u "agre&ili. -zgu!ili "u "voju ode2u od "vetlo"ti i po"tideli "u "e. Fog je do&ao i uzeo jagnje i
prva ivotinja je u$rla u ruka$a Ada$a. /a$ Fog je "kinuo kou jagnjeta i na#inio i$ je prega#e. @a&to
"e ovo de"iloA a li je Fogu tre!ala ivotinja ili je ivotinja tre!ala da !ude "i$!ol ne#ega. 4
cere$onijalno$ zakonu $oe$o videti i ve2u per"pektivu. Hvo "e "ve de&ava u /taro$ zavetu. Hvo
o!ja&njava ceo plan "pa"enja. @akon o ko$e 2e$o "ad govoriti nije $oralni zakon1 e"et zapove"ti1 ve2
je to cere$onijalni zakon. 0jega je ;oj"ije napi"ao1 a ne "a$ Fog. 8;oj"ije je zapi"ao "ve re#i ove u
knjigu:. 0jega je tre!alo da "tavi pored kov#ega zaveta1 a ne unutar njega. akle1 e"et zapove"ti na$
govore &ta je greh a cere$onijalni zakon na$ govori &ta je re&enje za greh. A ta dva zakona "u potpuno
razli#ita. Prvi je nazvan e"et Fojih zapove"ti1 zapi"an je od "trane Foga i on je potpun1 "avr&en1 "vet1
do!ar i traja2e zauvek. rugi je napi"an od "trane ;oj"ija1 "tavljen je pored kov#ega zaveta1 dat je po"le
pada u greh1 tre!alo je da otkrije lek za greh1 i on je privre$enog karaktera. Hno &to je ;oj"ije zapi"ao u
prvih pet knjiga Fi!lije je re&enje za greh. Hpi"uje poreklo greha i re&enje za njega. Ako raz$otrite 0ovi
zavet1 ;atej govori o Jri"tu kao caru1 a ;arko o Jri"tu kao "luzi1 .uka o Jri"tu #oveku1 a o Foan"ko$
Jri"tu pi&e Jovan. A &ta da kae$o o pet ;oj"ijevih knjigaA Prva ;oj"ijeva1 po"tanje1 govori o poreklu1 o
padu u greh i o o!e2anju otkupljenja. ruga ;oj"ijeva na$ govori o "vetinji. Lo je o"nova "pa"enja.
Lre2a ;oj"ijeva na$ govori o Jri"tu kao na&oj rtvi. 5etvrta ;oj"ijeva na$ govori o Jri"tu kao na&e$
vodi#u1 a peta ;oj"ijeva o Jri"tu kao na&oj nagradi. akle1 ne $oete da od"e#ete /tari zavet1 on va$
tre!a.
-"u" je rekaoD 8Ja odrah zapove"ti Hca $ojega. 0e $i"lite da "a$ do&ao da pokvari$ zakon. 0i jedna
jota ili titla ne2e "e ukloniti iz zakona:. a li zakon i dalje vaiA Koliko dugoA @akon o"taje zauvek7 8Pre
2e ne!o i ze$lja pro2i nego i naj$anje "lovo iz zakona:. 8Hvo je lju!av pre$a Fogu da ga po"lu&ate:.
0ije li to divnoA7 Hn ne kaeD 8Po"lu&ajte7:1 nego kae1 8ukoliko $e volite1 po"lu&a2ete $e1 jer va$
eli$ "a$o ono &to je do!ro za va":. Ako $e "vi vole i dre $oje zapove"ti niko ne !i krao i va&u
najlep&u enu $oete o"taviti u dru&tvu najzgodnijeg #oveka i !iti potpuno !ez !rige. - $oete da !acite
"ve "voje klju#eve1 a va&a deca 2e va" uvek grliti. 0ije li to divno7 - zati$ "e dalje kaeD 8Fudu2i da je on
po"tao autor na&eg "pa"enja za one koji ga po"lu&aju:. Je"te li nekada #uli izjavu da je -"u" zakon
prikovao na kr"tu i da "ada $oete #initi &to va$ je voljaA Hnda $ogu "lo!odno da va" iz$a"akrira$. A
hvala va$ i za va&a kola1 vi&e va$ ne2e tre!ati1 ja ih uzi$a. Lo je "$e&no7 Lo !i zna#ilo da eli$o da
ovekove#i$o greh. 9eli$ da va$ kae$ da 0ovi zavet "po$inje "vaku pojedina#nu od e"et zapove"ti.
0i"u one vae2e "a$o u /taro$ zavetu. @a&to1 uop&te1 po"toji zakonA Hn je dodat z!og pre"tupa.
@!unjuju2e7 H ko$ "e zakonu ovde govoriA ,ovori "e o cere$onijalno$ zakonu1 jer pre"tup uklju#uje
zakon koji je !io prekr&en. A apo"tol Pavle to "talno navodi z!unjuju2i $noge. 0e tre!a da !udete
z!unjeni ako va$ neko kaeD 8@akon vi&e ne vai7: @akon koji je !io dodat je cere$onijalni zakon. Hd
"ada1 jagnje je $oralo da !ude rtvovano. A to nalazi$o u "vetinji.
/vetinja je i$ala jedan ulaz koji "e zove kapija. rugi ulaz je !io i"te !oje i po"tojala je jo& jedna kapija
unutar i"te !oje. Hni "e zovuD kapija1 vrata i zave"a. akle1 ;oj"ije je tre!alo da na#ini /vetinju pre$a
"lici koja $u je pokazana. Vrlo precizno7 /vetinju je okravao zid od !elog platna. A !elo platno je "i$!ol
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA PRORO?ANSTVA
pravde. Kada u6ete kroz kapiju1 a -"u" je kapija1 ulazite u 0jegovu pravdu. @ati$ vidite oltar za rtve
paljenice gde je jagnjad !ila u!ijana. Jagnje je "i$!ol Jri"ta. 0evini u$ire za krivoga. @ati$ je tu !ila
velika u$ivaonica1 a zati$ &ator "a dve pro"torije. 4 Po"lanici Jevreji$a kae "e da je -"u" na&
Prvo"ve&tenik. A i"to tako "e kae da -"u" "lui u ne!e"koj /vetinji. akle1 ze$alj"ka "vetinja je "a$o
pri$er onoga &to "e1 zapravo1 odigrava na ne!u. /vetinja je po"tavljena u "redini logora1 a -"u" je1
tako6e1 do&ao da pre!iva $e6u "voji$ narodo$. A ako pogleda$o na$e&taj "vetili&ta tu je !io
"ve2njak1 zati$ "to "a 'G po"tavljenih hle!ova1 zati$ u$ivaonica i $ali zlatni oltar nazvan kadioni$
oltaro$1 i na kraju kov#eg zaveta u koji "u "tavljene e"et zapove"ti. /vi ulazi i kapija i vrata1 "vi
pred"tavljaju neku di$enziju Jri"tove "lu!e. File "u #etiri !oje i #etiri "tu!a jer je #etiri !roj ze$lje1 pa je
ceo "vet !io uklju#en u ovu i"tinu o "vetinji1 ne "a$o Jevreji. /vaki !roj koji je ovde "po$enut je vaan.
Froj da"aka i "tu!ova po$noen daje 'KK.>>>. A o"nova "tu!ova je na#injena od nov#i2a koji "u zvani
nov#i2i otkupljenja. Fez o!zira da li "te !ili !ogati ili "iro$a&ni1 za njega je tre!ala vrlo $ala "u$a da
!ude pla2ena1 tako da je Jri"to" po"tao te$elj. 4 /vetinji je vaan i !roj pet1 tako da cela gradnja hra$a
i$a veze "a Jri"tovo$ "lu!o$.
a kae$o ne&to o ritualu koji je vr&en. Jagnje pred"tavlja Jri"ta. Lre!alo je da "e "pali "alo koje "e
nalazi u utro!i jagnjega. Fi!lija kae da je "alo "i$!ol greha tako da je tre!alo da izgori "vaki i naj$anji
greh. 9rtva !i !ila vezana za oltar1 tako da "u rtva paljenica i Jri"to" jedno i"to. Hvaj oltar je !io
na#injen od $e"inga. < Knjiga ;oj"ijeva kae da je gre&nik tre!alo da poloi ruke na glavu jagnjeta i da
izrekne "vog greh. - zati$ je tre!alo da u!ije jagnje. Vrlo "likovit prikaz7 Jovan Kr"titelj je uzviknuoD 8,le1
Jagnje Foje koje uze na "e grehe "veta7: Ja "a$ taj koji je odgovoran za Jri"tovu "$rt1 a on $i je
o$ogu2io da !ude$ potpuno #i"t jer je ve2 u$ro za taj greh. - ja $ogu1 "likovito govore2i1 da "tavi$
ruke na njega i da "voj greh prene"e$ na 0jega. @ato jevrej"ka enciklopedija kae da je ovo polaganje
ruku ozna#avalo tran"fer greha. Jagnje pred"tavlja Jri"ta1 ali i prvo"ve&tenik pred"tavlja Jri"ta. 9rtva
i"ta kao rtva na kr"tu. Hna je tip"ki pred"tavljala Jri"tovu rtvu. Ako iko$e tre!a za"tupnik1 onda je
Jri"to" va& advokat. Lo je1 zai"ta1 do!ra ve"t7 Va& "udija je Jri"to"1 a va& advokat je i"to -"u". /udija
i"pituje da li "e o"e2ate krivi$ ili ne i vi kaete da "te krivi. Ali1 advokat kaeD 8Ja ga progla&ava$
"lo!odni$ jer je cena za njega pla2ena7: A !udu2i da "u "udija i advokat i"ta o"o!a1 "a$ "udija ga
progla&ava nevini$. Lo je "ituacija u kojoj ne $oete da izgu!ite. 8Jer je kazna za na&e pre"tupe !ila na
0je$u a $i "e rano$ njegovo$ i"celi"$o:. Hvo je najve2i poklon koji je univerzu$ ikada video.
84koliko priznajete grehe "voje1 Hn je veran da va" o#i"ti od "vih va&ih nepravdi:. Kakvo o!e2anje7
%ta "e de&avalo kod u$ivaoniceA Prali "u "e ta$o. A pranje je "i$!ol o#i&2enja. a$e1 znate li od #ega
je na#injena u$ivaonicaA Hd !ronze. Ali1 &ta "u topili da je "a#ineA Hna je na#injena od !ronzanih
ogledala da$a u ono vre$e. Vidite1 u "vetlo"ti kr"ta1 na&a ta&tina ne"taje. 0ije li to divna porukaA 4
prvo$ odeljenju "vetinje po"tojao je "ve2njak koji je pred"tavljao -"u"a1 jer on za "e!e kaeD 8Ja "a$
"vetlo"t "vetu:. 0e $ora$o !iti u ta$i. A ulje koje "e kori"tilo da !i "ve2njak goreo !ilo je "i$!ol /vetog
uha. Lu je !io i kadioni oltar. Prvo"ve&tenik je tre!alo da krv rtve prine"e na ovo$ oltaru &to je zna#ilo
da je greh "vakoga !io zapi"an na oltru1 ali u pitanju "u "a$o priznati gre"i jer "u "a$o oni !ili prene"eni
na jagnje. @ani$ljivo je da je "ve&tenik tre!alo da pojede deli2 $e"a od "vake rtve veli#ine zrna gra&ka.
Lo je "i$!oli#ki pred"tavljalo preno" greha "a gre&nika na "e!e. A kada je !io unutar "vetinje "a krvlju
tog jagnjeta1 tu "u !ili "vi gre"i koji "u prene"eni. A di$ ta$jana koji "e podizao "a kadionog oltara !io je
"i$!ol $olitava koje "e uzdiu. Jle! je pred"tavljao 'G ple$ena -zraelovih i 'G apo"tola koji 2e do2i u
!udu2no"ti. -"u" za "e!e kaeD 8Ja "a$ hle! ivota i $orate $e je"ti:. ;orate ga uneti u "e!i1 to je ono
&to "e eli re2i. akle1 "ve u "vetinji govori o Jri"tu i o "pa"enju. 5ak i kad je !io deo toga.
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA PRORO?ANSTVA
A "ada ulazi$o u /vetinju nad "vetinja$a iza zave"e. La$o "e $oglo ulaziti "a$o jedno$ godi&nje.
La$o "e nalazio kov#eg zaveta "a e"et zapove"ti. Hne na" o"u6uju na "$rt. 0a vrhu kov#ega je !io
pre"to $ilo"ti od #i"tog zlata vi"ok '1= lakat. 4zgred !udi re#eno1 i oltar za prino&enje rtava paljenica
koji je !io u dvori&tu ta$o gde je jagnje tre!alo da !ude "paljeno1 !io je vi"ok lakat i po. Foja pravda je
jednako velika kao i 0jegova $ilo"t. - zakon je !io ta$o. 8Velik $ir i$aju oni koji lju!e zakon tvoj:. Bela
"vetinja je u o!liku kr"ta1 ona daje re&enje za pro!le$ greha. 8A kad ovo !e&e tako ure6eno1 ulaahu
"ve&tenici "vagda u prvu "vetinju i "vr&avahu "lu!u Foju:. a to u#ini$o jedno"tavni$D kada !i"te
kroz kapiju u&li u hra$1 -"u" va" pokriva "vojo$ pravdo$. Lo "e naziva opravdanje. Kada do!ijate novo
"vetlo kroz #itanje Fi!lije vi "hvatite &ta je Jri"to" u#inio za va" i po#injete da ga uno"ite u "e!e1 da
jedete hle! ivota koji je -"u" Jri"to". Lada razu$evate da je ,o"pod tako veli#an"tven i po"tavljate
pitanje da li uop&te $oete govoriti "a 0ji$ jer je on veli#an"tven. Hnda -"u" kaeD 8ozvoli da ja !ude$
taj di$ koji "e uzdizao iz kada u$e"to te!e1 tako da $oe& da govori& "a $no$. A "vi tvoji gre"i !ili "u
precizno zapi"ani u /vetinji ne zato &to 2u ih upotre!iti protiv te!e1 ve2 zato &to "u "vi oni opro&teni. A
evo i zakona koji na$ govori &ta je greh1 ali1 ja 2u greh prekriti "vojo$ $ilo&2u1 tako da te ne o"u6uje:.
0ije li to predivno7
%ta 2e "e de"iti na kraju vre$enaA -"u" je "ada na& prvo"ve&tenik na ne!u gde radi na ve#no$
otkupljenju. Hn je platio cenu na kr"tu. Kada je Jri"to" u$ro na kr"tu1 zave"a u hra$u pokidala "e na
dva dela od vrha do dna jer !udu2i da je pravo Jagnje Foje u$rlo na kr"tu1 ne$a potre!e na"taviti "a
rtvovanje$ ovaca. Ali1 Jevreji "u hteli da izgrade hra$1 da ponovo zapo#nu "i"te$ rtvovanja. Lo je
kao da "u rekliD 8;e"ija jo& nije do&ao:. Ali1 on je do&ao1 u$ro je za na" i $oe da na" "pa"e. - on ivi
da !i po"redovao za na". Hno &to je prekrivalo &ator od "a"tanka !io je pokrov od jazavi#ave koe1 i to
je !io prvi pokrov. Lo pred"tavlja Jri"ta u 0jegovoj ljud"ko"ti. rugi je !io od ovnuj"ke koe o!ojene u
crveno i to pred"tavlja Jri"tovu rtvu. A zati$ !eli kao "neg prekriva# od kozje dlake i on pred"tavlja
Jri"tovu pravdu. A zati$ "ledi plavi i lju!i#a"ti "kerletni pokriva#. Lo je !io fanta"ti#an pokriv. Plavo i
crveno daju lju!i2a"to. Plavo je "i$!ol po"lu&no"ti. /otona1 ele2i da "ve izvrne1 plavo #ini "i$!olo$
nepo"lu&no"ti. @ato i$ate plave fil$ove1 plavi ponedeljak. Ali1 ako "te po"lu&ni1 onda "te i"tin"ki plavi.
Po"lu&no"t Jri"tu udruena "a 0jegovo$ rtvo$ "u "naga 0jegovog car"tva.
a raz$otri$o koje "u !ile Jevrej"ke "vetkovineD -$ali "u tri "vetkovine u tri dana1 to je !ila Pa"ha i tada
je rtvovano jagnje koje je ukazivalo na ra"pe2e. @ati$ "u i$ali praznik !e"kva"nih hle!ova. Jri"to"
kaeD 8Jle!1 to je telo $oje:. Hno pred"tavlja Jri"ta u gro!u. @ati$ praznik prvina. Hvaj praznik
pred"tavlja Jri"tovo va"kr"enje jer kada je -"u" va"kr"nuo jo& neki gro!ovi "u "e otvorili i priv plodovi
onih koji "u po!edili "$rt "u !ili podignuti. @ati$ i$a$o praznik "ed$ica koja je !ila => dana po"le. =>
dana nakon &to "u Jevreji iza&li iz Cgipta !io i$ je dat zakon. akle1 => dana nakon Jri"tovog
va"kr"enja izlivena je "ila /vetoga uha za poropovedanje jevan6elja i to "e naziva pede"etnica. @ati$
i$a$o praznik tru!a1 koje "u ogla&avale "ud1 zati$ dan o#i&2enja &to ozna#ava "ud pre Jri"tovog
dola"ka i praznik "enica kada "u pravili $ale koli!e u prirodi. Lo ozna#ava "re2u jer "u napokon kod
ku2e. an o#i&2enja je veo$a uz!udljiv. Lo je !ilo godi&nje o#i&2enje /vetinje. /etite "e1 "vaki opro&teni
greh !io je "ada une"en u /vetinju. A onda1 u dan "uda1 oni !i duvali u tru!e1 a zvuk tru!e "i$!oli&e
"ud. Lada "u uzi$ana dva jarca i !acali "u kocku za njih da odlu#e koji 2e !iti rtvovan. Lada !i
prvo"ve&tenik uzeo krv jednoga1 i to onog koji je !io rtvovan1 i u#inio o#i&2enje cele "vetinje1 "vakog
njegovog dela. Hnda !i iza&ao i "tavio ruke na glavu ovog drugog koji nije !io rtvovan i taj jarac !i !io
odveden u pu"tinju iv. Laj jarac je !io jarac za Azazela. Azazel zna#i /otona. /vi gre"i koji "u !ili
izre#eni i opro&teni !ili prene&eni na /otonu. A "vaki "po$en greha je uklonjen iz /vetinje. Lo zna#i da
va$ je tako opro&teno1 da ne$a vi&e ni "po$ena to$ grehu. Lako da "ada "tojite pred Fogo$ kao da
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA PRORO?ANSTVA
nikada ni"te pogre&ili. 0e$a zapi"a7 Ap"olutno opro&tenje u -"u"u Jri"tu7 0everovatno7 Fi2ete o#i&2eni
od "vih "vojih greha pred ,o"podo$1 #i"ti !ez greha.
0a ne!u ne2e !iti gre&nika koji$a je opro&teno1 !i2e "a$o onih koji kao da ni"u nikada pogre&ili. Lo je
"topo"totna $ilo"t. Lo je ap"olutno opro&tenje. 42i2ete na ne!o kao da i$ate "avr&eno pravo da !udete
ta$o. 0aravno1 "vi 2e$o znati da je to zahvaljuju2i Jri"tu. -"aija kaeD 8Ako gre"i va&i !udu kao "kerlet1
po"ta2e !eli kao "neg. A ako !udu crveni kao crvac1 !i2e !eli kao vuna:. 0a"ta2e vre$e kada 2e greh
!iti iz!ri"an "a Fojeg naroda. @a Jevreje je to !ilo vre$e krajnje i"pove"ti1 o#i&2enja1 "uda i $ogli "te
od!iti tu cere$oniju ili !iti deo nje. -"to kao &to je pred"tavljeno u ovo "i$!olu1 Fog 2e i$ati i"ti takav dan
"uda. 8- Fog 2e "uditi "vo$ narodu:. @apazite da ovde kae da 2e Fog "uditi /VH; narodu. A !udu2i
da je on va& za"tupnik1 &ta 2e re2iA 80ije kriv7: 0everovatno7 8Cvo1 do2i 2u "koro i plata $oja "a $no$
da da$ "vako$e po deli$a njegovi$:. Po ko$ "tandardu je "u6enoA 8Jer tako govorite i tako #inite kao
oni koji 2e !iti "u6eni zakono$ "lo!ode:. Ako va" va&e "rce ne o"u6uje1 to je zato &to i$a$o poverenja
u Foga1 a ne zato &to i$a$o poverenja u "e!e "a$e. 8%to god zai&te$o1 pri$i2e$o od 0jega jer
dri$o zapove"ti 0jegove i #ini$o ono &to je 0je$u $ilo:. a li $ilo"t zna#i da ne tre!a da !ude$o
po"lu&niA a li je $ilo"t dozvola za gre&enjeA 0e1 to nije dozvola za greh. A &ta je "a oni$a koji ni"u
$arili za zapove"ti Foje ili "u ih $enjaliA Hni 2e !iti u nevolji7 8Ako verujete u i$e /ina Fojega1 onda
$oete znati da i$ate ivot ve#ni jer $oete verovati u i$e /ina Fojega:. Lo je 0jegov karakter. -$e u
/taro$ @avetu ozna#ava karakter li#no"ti. akle1 Jri"to" je prvi "a "vojo$ $ilo&2u1 i da2e oni$a koji
god veruju u 0jega ve#ni ivot:.
akle1 arvin nije !io u pravu. -"to i /tiven Joking. 0i"te vi "a$o &lja$ organ"ke $aterije ve2 princeze i
prin#evi ,o"podnji. 0e$ojte $i"liti da Fog jo& nije do&ao zato &to je "la!. 8Jer Fog dugo trpi i dugo #eka
da ni jedan ne !i poginuo1 ve2 da "vi do6u u pokajanje:. Ako verujete u ,o"poda -"u"a1 !i2ete "pa&eni.
Lo je o!e2anje. Ali1 verovati 0je$u zna#i !iti $u pu"lu&an. A voleti 0jega zna#i drati 0jegove zapove"ti.
A $ilo"t zna#i potpuno opro&tenje. Ako "e ni"te pokajali1 on va" ne pri"iljava. Platio je preveliku cenu za
va&u "lo!odu iz!ora da !i je "ada oduzeo. 9eli$ da va" pozove$ da prvu zapove"t u#inite "vojo$
najve2o$ zapove&2uD 8.ju!i ,o"poda Foga "vojega "vi$ u$o$ "voji$1 "vo$ du&o$ "vojo$ i "vi$
!i2e$ "voji$:. 0e zato &to $orate1 nego zato &to tako elite. 0eka va" Fog !lago"lovi i #uva7 - neka
okrene "voje !li"tavo lice ka va$a7 9eli$ da "e "vi jednoga dana "retne$o kao gre&nici koji$a je
opro&tenoA 0e1 $nogo !olje od toga1 kao oni koji1 zahvaljuju2i $ilo"ti Fojoj1 kao da nikada ni"u ni
pogre&ili7
Pitanja i od&ovori -$reda II.
'. Eekli "te da u originalu e"et Fojih zapove"ti "toji $nogo dui tek"t od onog u katoli#koj verziji.
HdgovorD @apove"t u originalu u Fi!liji kaeD 8/e2aj "e dana od od$ora da ga "vetkuje&. %e"t dana radi
i "vr&uj "ve po"love "voje a "ed$i je dan od$or1 "vet ,o"podu Fogu tvoje$u. Lada ne$oj raditi ni
jednoga po"laD ni ti1 ni tvoj vo1 ni tvoj $agarac1 ni "tranac koji je pred vrati$a tvoji$. Jer je za &e"t dana
"tvorio ,o"pod ne!o i ze$lju1 $ore i "ve &to je u nje$u.
G. Kakvo je va&e $i&ljenje o pojavi ko$uniz$a u CvropiA @a&to "e utvrdio upravo u Eu"ijiA a li je
ko$uniza$ delo zla "otone ili $a"onaA a li "u ko$uni"ti#ke vo6e !ili $a"oniA
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA PRORO?ANSTVA
HdgovorD Hvo je prili#no direktno pitanje. 0aravno da ko$uniza$ nije na"tao u Eu"iji. Hn je na"tao od
klu!a jako!inaca koji "u !ili ideolozi francu"ke revolucije. Hni "u o"novani od "trane Ada$a Vaj"haupta
koji je !io jezuit"ki profe"or kanon"kog zakona na Cngel&tat univerzitetu. Prvo je to telo nazvano .iga
pravde1 a zati$ je nazvano .iga ko$uniz$a. Ako pogledate $a"on"ki trougao1 vidite da je jedan od
vrhova tog $a"on"kog trougla ko$uniza$. Ko$uniza$ je1 zapravo1 oja#ani ateiza$. Ali1 on nikad nije
!io favorizovan od "trane atei"ta. Ako prou#avate naj!olje ko$uni"ti#ke vo6e vide2ete da "u oni !ili
najve2i tajni ri$okatolici. -1 naravno1 i$ali "u naj!olje odno"e "a Vatikano$. Filo je lako za Vatikan da
u#ini kraj ko$uniz$u i da za to pokupi #a"t jer "u ga kontroli"ali od "a$og po#etka. Fi2u jo& hra!riji i re2i
2u va$ za&to "u to uradiliD !ilo je dve grupe ljudi koji "u od!ili da "e pokore Vatikanu. Jedna grupa !ili "u
.uterani1 prote"tanti i o"taci Ju"ita1 a druga drupa !io je pravo"lavni "vet koji "e '>=K. godine odvojio od
Ei$okatoli#ke crkve. a !i "e iz!eglo da to izgleda kao religij"ki rat1 u#inili "u da izgleda kao "vetovni
rat. Pitajte "e1 onda1 za&to je ceo i"to#ni deo 0e$a#ke koji je !io luteran"ki !io dat /ovjet"ko$ /avezu i
za&to "u o"tale nacije !ile i"eckane ili "jedinjene na takav na#in da je "i"te$ !io potpuno kontroli"anA
H"a$de"et godina "e1 zati$1 for"iralo atei"ti#ko u#enje i tako "te do!ili generaciju koja je potpuno #i"ta
&to "e ti#e religij"kih pitanja. Hni ni"u znali o #e$u "e zapravo radilo u to$ religij"ko$ konfliktu. A i$ali
"te "ve vre$e ovoga "veta da "e i"filtriraju organizacije "a do!ri$ katolici$a koji "u "e pretvarali da "u
ne&to drugo. /etite "e da jezuit"ka zakletva kae da "e kunu da 2e "e infiltrirati u "vaku organizaciju i
truditi "e da !udu !olji prote"tanti ili !ilo &ta drugo od "a$ih i"krenih pripadnika te organizacije ili
in"titucije. a2u va$ jedan pri$erD ve2ina hindogurua "u jezuiti. okaz za to $oete prona2i u njihovi$
"op"tveni$ "pi"i$a1 na internetu i to "u oni "a$i izrekli. A prote"tantiza$ je kapitulirao. Jedini na#in
kako "e toga o"lo!a6aju je"te da "e pokore Vatikanu. Vi "te !ili jedni od po"lednjih koji "te rekliD 80e7: -
zato "te !ili kanjeni. - onda "te $orali da pri"tanete. 4 Fi!liji1 kada "e opi"uje $ali rog1 pi&eD 8Ko $oe
ratovati protiv njeA: akle1 oni 2e uraditi ono &to oni ele da urade1 eleli vi to ili ne. -$a "a$o jedan koji
2e to $o2i da razre&i 3 to je "a$ Jri"to" kada po drugi put !ude do&ao.
<. ;e"to i uloga vitezova te$plara u odno"u na Vatikan. Pod"e2a$ da ih je Vatikan anate$i"ao i "urovo
progonio. Kakva je uloga drugih nehri&2an"kih religijaD i"la$a1 !udiz$a1 judaiz$a1 hinduiz$aA %ta "u
te$plari prona&li u Jeru"ali$u1 u /olo$unovo$ hra$uA
HdgovorD Le$plari "u !ili vojni red Ei$okatoli#ke crkve koji je tre!alo da #uvaju -zrael"ko na"led"tvo.
Hni "u zapo"eli $e"to gde je nekad "tajao /olo$unov hra$1 i zato "u oni oni nazvani te$plari 3 vitezovi
hra$a. /uper "u "e o!ogatili jer "u po"tali !ankari. 0e da "u "a$o kontroli"ali tokove novca ve2 "u
kontroli"ali i ljude. Ako !i"te "e pridruili redu te$plara1 videli !i"te da je to "polja !io pap"ki hri&2an"ki
red1 a unutra "u zapravo !ili o!oavaoci .ucifera. ;orate "e zakleti na verno"t Fafo$etu koje je kozoliko
her$afrodit"ko !i2e. Vo6a te$plara u '<. veku !io je e$aloje. Kralj Francu"ke ga je o"udio na "$rt i
pogu!io i za!ranio njihov red z!og "ataniz$a1 "odo$ije i pljuvanja i proklinjanja kr"ta. Ali red je na&ao
za&titu u %paniji. Veruje "e da "u Eozenrojcer i jezuiti nova ruka tog novog reda te$plara. Veruje "e da
je ovaj red vi"oko povezan "a $a"oni$a. H$ladin"ka !rigada $a"ona je nazvana po #uveno$
e$aloje. Hni "u nazvani de$aloizi. 0eo!i#no je da jednog tako lo&eg #oveka uz$ete kao individuu #ije
i$e 2e no"iti o$ladin"ka organizacija.
K. -"u" je le#io i kidao kla"je "u!oto$. Eekao je da Hn i$a vla"t nad "u!oto$. @ar pre$a to$e nije
vanija nedelja1 kao dan va"kr"enja1 od "u!oteA
HdgovorD Fi!lija ne poznaje ni jedan pri$er "vetkovanja nedelje kao "ed$i#nog ciklu"a kao dana koji
pod"e2a na va"kr"enje. Fi!lija kr&tenje po$inje kao "po$en Jri"tove "$rti i va"kr"enja. -"u"1 u "vako$
"lu#aju1 nije kr&io zapove"t o "u!oti ti$e &to je le#io ili trgao kal"je u "u!otu. Vidite1 Fi!lija vrlo $alo
<'
Prof. dr Valter Fajt: NEVEROVATNA OTKRIA PRORO?ANSTVA
govori o to$e &ta tre!a ili ne tre!a #initi u "u!otni dan. Fi!lija "a$o kaeD 80e$ojte #initi "voj
"vakodnevni po"ao7: -"aija kaeD 80e #inite ono &to je va$a drago1 ve2 u#inite "u!otu $ilino$ i "veti
dan go"podnji "lavni$:. Ali "u Jevreji zaklju#ili da i$ tre!a vi&e pravila nego &to ih "a$a Fi!ilija daje1
tako da "u po#eli da pi&u "voj Lal$ud "a hiljada$a pravila koja "u uklju#ivala i pravila &ta da radite a &ta
da ne radite "u!oto$. Jedno od pravila je !ilo da "e ne "$e je"ti jaje koje je koko&ka "nela u "u!otu i
"totinu glupih pravila kao &to je ovo. Fog je1 upravo1 do&ao da pokae ni&tavo"t ljud"kih iz$i&ljotina u
odno"u na jedno"tavno"t !oan"kog zakona. -"u" ih je nazvao lice$eri$a. Eekao i$ jeD 8Ko od va" ne
odre&uje "voga vola ili ako $u neka od ivotinja upadne u ja$u ne izvadi je odatleA A zar $i nije
dopu&teno da ovu enu razre&i$ njene !ole"ti koja ju je $u#ila tolike godine "ada kada "a$ je "reo u
"u!otuA: a li je1 dakle1 zakonito u "u!otu da #ini$ do!ro ili da #ini$ zloA Jri"to" nije kr&io zapove"t o
danu od od$ora1 "a$o "u fari"eji i ljudi oko njega "$atrali da je on to u#inio. Hni ni"u u#inili "u!otu
$ilno$1 oni "u je u#inili neizdrivi$ tereto$1 tako da je -"u" te "tvari "a$o vratio na "voje $e"to.
=. Koji je vanijiD /tari zavet ili ugovor Foga "a Jevreji$a1 ili Jevan6elje koje je dato celo$ "vetuA
HdgovorD a va$ kae$ ne&toD /tari zavet je Jevan6elje u pred"lika$a i u "eni$a onoga &to 2e do2i1 a
0ovi zavet je Jevan6elje onakvo kakvo je"te. 0e $oete napraviti razliku iz$e6u /tarog i 0ovog zaveta
kao &to ljudi "$atraju da je to $ogu2e. -"u" je propovedao Jevan6elje citiraju2i iz /tarog zaveta. /tari
zavet je "likovito prikazivao &ta je i"tina. Ako pro#itate predavanje za ovaj dan1 nada$ "e da 2ete to
!olje razu$eti. Kada "e apo"tol Pavle ra"pravljao "a Jevreji$a i kada je napi"ao celu Po"lanicu
Jevreji$a1 ve2ina njenog "adraja "u citati iz /tarog zaveta. Ako #itate knjigu Htkrivenje1 i u njoj je
$no&tvo citata iz /tarog zaveta "tavljaju2i ono &to je u /taro$ zavetu o"talo kodirano1 nerazja&njeno u
novo "vetlo i u razu$ljivu for$u. Ja uvek kae$ ljudi$a ako u"tvrde da je /tari zavet !io za ono vre$e1
a 0ovi je za "ada&njeD 8ajete $i velike $akaze jer va&a Fi!lija je $alo prete&ka1 ne tre!a va$ /tari
zavet1 zato ga od"ecite da ne no"ite toliku Fi!liju:.
?. @a&to "u prvi hri&2ani "vake nedelje "lavili va"kr"enjeA @a&to "e nedelja u ru"ko$ jeziku naziva
va"kr"enjeA
HdgovorD Ako idete kroz i"toriju na2i2ete da "u prvi hri&2ani drali "u!otu kao dan od od$ora. Po"tojale
"u dve grupe ljudi koji ni"u drali "u!otu ve2 prvi dan "ed$ice. Lo "u !ili oni u Alek"andriji i u Ei$u. -
jedno i drugo !ila "u "edi&ta okultiz$a. La#nije1 "lo!odni $a"oni i dana" "e vra2aju u Alek"andriju. Veliki
ratovi "u "e vodili da !i "e o"lo!odili onih koji "u drali "u!otu. Kon"tantin je !io prvi koji je "tavio u
for$u zakona "pre#avanje da "e "u!ota dri kao dan od od$oraD 8Jri&2ani ne tre!a da judaiziraju i da
dre "u!otu:. @a&to !i po"tojali ovakvi zakoni ukoliko nije !ilo onih koji "u drali "u!otu kao dan od
od$oraA Fili "u i veliki ratovi koji "u z!ri"ali "ve one koji "u drali "u!otu u celo$ tada hri&2an"ko$
"vetu. A kori"tili "u "voje organizacije da to "provedu u delo1 npr. $u"li$ane1 crvene fe"ove. Brveni
fe"ovi poti#u od grada Fe"a gde "u u!ili "vakog pojedina#nog hri&2anina1 tako da "u "voje &e&ire koji "u
!ili !eli u$akali u krv hri&2ana te "u po"tali crveni. /toga "e crvene kape koje oni no"e nazivaju fe"ovi.
Lo je u"po$ena na i"tre!ljenje prvih hri&2ana.
ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ