Maturski rad iz fizike

1
Djetinjstvo, kolovanje i ivot




Galileo Galilej jedno je od imena koja su obiljeila veliki preokret zapoet
objavom Kopernikovog heliocentrinog sistema. Bio je italijanski fiziar, astronom,
matematiar, pronalaza i filozof. Smatra se i osnivaem nove mehanistike filozofije
prirode.
Roen je u Pizi, 1564. godine, kao i engleski pisac ekspir, a iste godine je umro
veliki umetnik renesanse Mikelanelo. Za datum Galilejevog roenja najee se uzima
15. februar, dok neki manje relevantni izvori smatraju da je Galilej roen dan kasnije,
sudei po njegova dva horoskopa, koja je, navodno, svojeruno napisao.
Maturski rad iz fizike

2
Galileo se 1575. iz Pize seli u manastir Valombrosa, u blizini Firence, gde je
proveo nekoliko narednih godina. Tamo je izuavao gramatiku, retoriku, aritmetiku, a
upoznao se sa osnovama latinskog i starogrkog jezika. Dopao mu se usamljeniki ivot i
poeleo je da postane monah. Meutim, otac Vincenco, poznati muziar, vraa ga kui i
insistira na tome da Galileo postane lekar. Galileo je 1581. upisao studije medicine u Pizi,
ali kako medicina nije bila ono to ga je privlailo, pohaao je samo asove matematike
(geometrije), filozofije i praktine mehanike, te nikada i nije zavrio ove studije. itao je
dela Euklida i Arhimeda i nabavljao kopije radova iz matematike, fizike i astronomije.
Postao je profesor matematike na univerzitetu u Pizi 1589. godine. 1591. godine
umire Galilejev otac i na Galileju ostaje briga o ostalim lanovima porodice. Nakon toga
je u periodu od 1592. do 1610. godine boravio u Padovi gde je opet bio profesor
matematike na univerzitetu u Padovi. 1610. postao je dvorski naunik vojvode Toskane u
Firenci.










Maturski rad iz fizike

3
Galileo Galilej - djela

Tokom ivota Galilej je napisao dela: Zvezdani glasnik (1610), O Sunevim
mrljama (1613), Pismo Kasteliju (1613), Istraiva (1623), Dijalog Galileo
Galileja, gospodina iz Firence, vanrednog profesora matematike na Univerzitetu u Pizi,
filozofa i glavnog matematiara velikog toskanskog vojvode, gde se u etiri dijaloga,
vode rasprave o dva glavna sistema sveta, Ptolomejevom i Kopernikovom, iznosei
razloge: i filozofske i fizike, kako jedne, tako i druge strane (1632), Dijalozi o dve
nove nauke (1638, objavljeno u Holandiji). Prvi put su ta dela sabrana objavljena u
periodu 1842-1856. godine u Firenci u 16 delova. U periodu 1890-1909. su u Italiji izdata
sabrana dela u 21-nom tomu. Takoe, napisao je i dela O kretanju (1586), Rasprava
o mehanici (1594). Za Galileja je karakteristino i to da je svoja dela pisao na
narodskom italijanskom jeziku, a ne na uenjakom latinskom, a ulaz na njegova
predavanja bio je jeftin.
Galilej je poznavao priznate i poznate italijanske matematiare tog vremena, kao
to su Ostilije Rii i Gvido Ubaldo del Monte, a ova poznanstva su puno znaila u
njegovom radu i ivotu, dok je njegov potovalac izvesno vreme bio kardinal Barberini,
kasnije papa Urban VIII.
Kada je imao 36 godina, rodila mu se prva erka, Virdinija, a godinu dana kasnije
rodila se njena sestra. Nakon pet godina, Galileo je dobio i sina. 1613. godine Galilej je
erke smestio u manastir San Mateo, nedaleko od njegovog doma u Firenci, a iako je
retko kada bio kod kue, Galileo je izdravao svoju porodicu. Sa 16 godina Virdinija se
zamonaila i postala sestra Marija Celesta, dok je njena, takoe zamonaena sestra,
promenila ime u sestra Arhangela. 1619. Galilejeva supruga, a Marijina i Arhangelina
majka je preminula. Sauvano je 124 pisma koja je Marija Celesta poslala Galileju, u
periodu od 1623. do 1634. godine, kada je Marija umrla. Galilejevi odgovori njoj nisu
Maturski rad iz fizike

4
sauvani do dananjih dana, ali se iz ovih pisama vidi da je Marija pruala izuzetnu
podrku ocu tokom njegovog suenja 1633. godine.


















Maturski rad iz fizike

5
Doprinosi fizici

Jo tokom svog kolovanja, Galilej se nije slagao sa mnogim aspektima
Aristotelove filozofije i njegovog shvatanja prostora. Aristotel, starogrki filozof, smatrao
je da se do formulacija svih zakonitosti koje opisuju prirodu moe doi samo
razmiljanjem, te da nikakve praktine provere nisu potrebne. Galilej je prvi ovek koji
je, nakon vie vekova, ne samo posumnjao da Aristotel nije upravu, ve je mogao to i da
dokae.
Tako je Galilej bio prvi ovek Novog veka koji se koristio metodom eksperimenta.
Po zavretku eksperimenta javlja se potreba obrade rezultata merenja, a tako i ocena
veliine sluajnih greaka. Galilej je zakljuio da su sluajne greke prilikom
instrumentalnih merenja neizbene, a da se pritom ee javljaju manje, ree vee greke
i ukazuje na simetrinu raspodelu greaka. Time je zaeo teoriju verovatnoe. Takoe,
Galilej je u fiziku uveo i matematiko predstavljanje veliina u obliku formuli.
Galileo se prvo dohvatio obaranja Aristotelovog zakona gravitacije. Naime,
Aristotel je tvrdio da tela padaju na tlo brzinom proporcionalnom njihovoj masi. Galilej
je dokazao da to nije tano. Zapravo, o tom njegovom dokazu postoji pria da je on,
Galilej, bacao tela sa vrha uvenog krivog tornja u Pizi kako bi dokazao okupljenom
narodu da Aristotel grei, ali se veinom smatra da ova pria nije istinita. Galilej je
ustvari uradio eksperiment kojim je, analogno bacanju sa tornja, merio brzine tela, nakon
merenja mase. Sputao je dva tela istih dimenzija, a razliite mase, niz strmu ravan.
Rezultati su bili poraavajui po Aristotela. Galilej je postavio i jednaine horizontalnog i
kosog hica, kao i slobodnog pada; prvi je, eksperimentalno, izraunao intezitet ubrzanja
sile tee.
Osniva je balistike odreivao je paraboliku putanju zrna. Galileo je zaetnik i
meteorologije napravio je prvi termometar. Izumeo je i: roporcionalni kompas,
hidrostatiku vagu koja odreuje gustinu tela, zasnovanu na Arhimedovim zakonima, a
Maturski rad iz fizike

6
zasluan je i za klatno u asovniku ogledima je zakljuio da svako klatno ima sopstveni
period oscilacije i da taj period zavisi od duine klatna. Tokom izvedbe eksperimenata je
koristio sledeu metodu merenja vremena: sklanjao je palac na otvor suda sa vodom, da
bi ga po zavretku vraao i zaustavljao isticanje vode. Galileju pripada slava i za princip
relativnosti, kao i za nasluivanje zakona inercije. Zapravo, Njutn je svoj Prvi zakon
mehanike napisao koristei se nekim Galilejevim spisima. 1637. par meseci pre nego to
e oslepeti, opisao je dnevnu libraciju Meseca.
Za razliku od Dekarta, koji je tvrdio da je brzina svetlosti beskonana, Galilej je
verovao u njenu konanost i pokuao je da izrauna brzinu svetlosti. Galileo i njegov
pomonik nalazili su se na oko kilometar, dva jedan od drugog, na uzvienim breuljcima
i obojica su imali po fenjer. U trenutku kada Galilej otkrije svoj fenjer, on bi zapoeo
merenje vremena, a zavrio bi kada bi pomonik otkrio svoj fenjer to je trebalo da
bude u momentu kada pomonik primeti svetlost Galilejevog fenjera. Meutim, ovom
metodom se svakako nije mogla izraunati brzina svetlosti, budui da je rastojanje
izmeu njih svetlost prelazila za izuzetno malo vreme.
Krajem 1609. godine, Galilej dolazi do nekih skica i crtea sprave uz pomo
koje se bolje vide zvezde i neprijateljske trupe, poreklom iz Holandije. Tako on
konstruie i sastavlja verovatno najbolji durbin tog vremena (uveanja od 32 ili 33 puta),
a uperivi ga u nebo, izumeo je od njega prvi teleskop.






Maturski rad iz fizike

7
Teleskop

esto se postavlja pitanje konstruktora prvog teleskopa, a veinom se u literaturi
moe nai da je Galilej izumeo prvi teleskop. Meutim, on ga je samo sastavio prema
slabim uputstvima. Kao izumitelji prvog durbina navode se Johanes Lilipershej, ovani
Batista dela Porta, Leonardo da Vini, irolamo Frakastra, Zaharias Jansen i dr. Danas se
tip teleskopa koji je Galilej koristio, teleskop refraktor koji koristi rasipno soivo, naziva
se Galilejev ili holandski teleskop. Ovi teleskopi su davali prilino lou sliku, a tek je
kasnije Johan Kepler predloio da se koristi sabirno, umesto rasipnog soiva.
Postoje podaci po kojima Galilej nije bio ni prvi koji je posmatrao nebo, spominju
se imena: Sajmon Mejr, Hristof ajner, fon Grenhauzen, Tomas Heriot, Nikola Kuzanski.
Meutim, oni se svi navode kao posmatrai pojedinih objekata, dok je malo njih ostavilo
pisane tragove o svojim potencijalno izvedenim posmatranjima.
U maju 1609. godine Galilej koristei svoj teleskop skromnih mogunosti iscrtava
grube skice Meseeve povrine. Zatim je Galileo posmatrao Suneve pege, jedna od
Sunevih aktivnosti tokom koje lokalna magnetna polja izazivaju pad temperature u
odnosu na preostale delove fotosfere i pojavljuju se tamnije povri na Sunevoj povrini.
Posmatrao je i Saturnove prstenove, pogreno zakljuivi da se radi o trojnoj planeti, da
bi tek kasnije Kristijan Hajgens utvrdio da su planete sa obe strane Saturna ustvari
rubovi njegovog prstena. Galileo je utvrdio i to da je maglovita staza na nebu Mleni
put ustvari sainjena od mnotva sitnih zvezda. Posmatrao je i faze Venere, koje je
predvideo Kasteli, sline onima koje ima Mesec; kao i jednu spiralnu galaksiju.
Galileo je 1610. posmatrao Jupiter i primetio tri zvezdice u njegovoj blizini.
Vremenom, shvatio je da se ove zvezdice obru oko Jupitera, a neto kasnije je uoio i
etvrti od etiri najvea Jupiterova satelita, koje danas zovemo Galilejevi sateliti (Io,
Evropa, Ganimed i Kalisto). Kruenje ovih satelita oko Jupitera nagnalo je Galileja da
shvati da se ne obre sve oko Zemlje. Tada je napisao knjigu Dijalog Galileo Galileja,
Maturski rad iz fizike

8
gospodina iz Firence, vanrednog profesora matematike na Univerzitetu u Pizi, filozofa i
glavnog matematiara velikog toskanskog vojvode, gde se u etiri dijaloga, vode rasprave
o dva glavna sistema sveta, Ptolomejevom i Kopernikovom, iznosei razloge: i filozofske
i fizike, kako jedne, tako i druge strane u kojoj tri linosti (Salvijati, Sagredo i
Simplicio) raspravljaju o dva sistema sveta Aristotelovom i Ptolomejevom i
Kopernikovom. U toj knjizi Galilej je pobio Aristotelova shvatanja o savrenosti
nebeskih sfera, tvrdio je da se tela ne mogu odvojiti od Zemlje zbog rotacije Zemljine
kugle, opisao prednost Kopernikovog heliocentrinog modela nad Ptolomejevim
geocentrinim, proglasio je komete optikim varkama usled deavanja u Zemljinoj
atmosferi, tvrdi da su plime izazvane rotacijom Zemlje (ismevajui Keplerovo tano
objanjenje).
Za ovu knjigu, Galileo je dobio dozvolu da je napie, uz uslov da pie nepristrasno
o oba sistema, ali je po izdavanju knjige bilo oigledno da ona ukazuje na tanost
Kopernikovog sistema. Poverenje pape Urbana VIII Barberinija bilo je izigrano. Galilej
se pojavio pred inkvizicijom 12. aprila 1633. godine.









Maturski rad iz fizike

9
Crkva

Suenje je poelo 22. juna iste godine. Galileo se odrekao svog uenja i tvrdio je
da se nikada nije zalagao za Kopernikov model Univerzuma, verovatno svestan da bi ga
mogla zadesiti sudbina ordana Bruna. Meutim, Crkva ga je proglasila krivim i osudila
na doivotni zatvor, to je papa kasnije preimenovao u kuni pritvor. Eppur si muove
(Ipak se okree) glasi citat koji je, navodno, Galilej proaputao kada ga je inkvizicija
osudila.
Tada Galilej pie svoje delo Dijalozi o dve nove nauke u kome se bavi
otpornou tela prema spoljanjem pritisku, ravnomernim i ravnomero ubrzanim
kretanjem, prisilnim kretanjem, kosim hicem i uzrocima kohezije.
1641. zdravlje mu se pogoralo, a umro je 8. januara 1642. godine u kunom
pritvoru u Aretri kod Firence, iste godine kada je na Boino jutro roen Njutn. 1737.
ispunjena mu je poslednja elja njegovi posmrtni ostaci preneti su u crkvu Santa-Kroe
u Firenci. Danas je njegov desni kaiprst izloen u jednom firentinskom muzeju.
Na dan 31.10.1992., tri i po veka kasnije, papa Ivan Pavle II javno se izvinio i
ukinuo presudu protiv Galilea Galileja.
U Galilejevu ast, njegovo ime danas nose satelitski navigacioni sistem tanosti od
jednog metra, kompleks od 30 satelita, kao i amerika svemirska sonda koja je od 1996.
godine obila Jupiter 33 puta. Iako je Galilej prvi crtao mape Meseeve povrine, danas
na Mesecu njegovo ime nosi sasvim mali i na veini karata neobeleen krater.



Maturski rad iz fizike

10

Literatura

Za radoznalog aka, fizika je laka, Bojana Niki, Nataa alukovi
Njutn i klasina fizika za poetnike, Vilijam Rankin
Kroz vasionu i vekove, Milutin Milankovi














Maturski rad iz fizike

11

Sadraj


Djetinjstvo,kolovanje i ivot .............................................................................................. 1
Galileo Galilej - djela .......................................................................................................... 3
Doprinos fizici ..................................................................................................................... 5
Teleskop ............................................................................................................................... 7
Crkva ................................................................................................................................... 9
Literatura ........................................................................................................................... 10