1

Prema definiciji Svetske zdravstvene

organizacije (WHO), probiotici su ivi
mikroorganizmi, koji primenjeni u adekvatnim
koliinama pruaju zdravstvenu korist. Prva
istraivanja probiotika izveo je Metchnikoff
1905. koji je u proizvodnju fermentisanog mleka
uveo soj Lactobacillus bulgaricus.
2
Interes za probioticima raste velikom brzinom.
Poslednjih godina u svetu je objavljeno preko
800 studija. Sprovedena su brojna nauna
istraivanja njihovog dejstva na
gastrointestinalni trakt i urogenitalno zdravlje
ene, a u toku su i provere drugih korisnih
uinaka probiotika na zdravlje ljudi i ivotinja.
3
ovek ivi sa bakterijama u simbiozi
i ne moe preiveti bez njih.
4
U humanoj ishrani kao probiotici najee se
koriste bakterije mleno-kiselog vrenja iz roda
Lactobacillus
Lactobacillus acidophilus i
Lactobacillus rhamnosus, kao i roda
Bifidobacterium
Bifidobacterium bifidum.
5
Te bakterije prirodno su prisutne u crevnoj flori
oveka, a zajedno sa ostalim bakterijama
uestvuju u odravanju bakterijske ravnotee.
Najistraeniji probiotik je Lactobacillus
rhamnosus GG. Njega su izolovali mikrobiolozi
Goldin i Gorbach 1985. godine iz ljudskog
digestivnog trakta i nazvali ga prema svojim
inicijalima (LGG).
6
Bifidobacterium bifidum pokazao se vrlo
otpornim na delovanje eludane kiseline i
pojedinih proteolitikih enzima koji se lue u
elucu i dvanaestopalanom crevu. Ta bakterija
titi od dijareje, odrava ravnoteu crevne
mikroflore i ublaava posledice koje nastaju
tokom leenja antibioticima.
7
Lactobacillus acidophilus takoe je otporan na
delovanje eludane kiseline, a podstie
delovanje makrofaga, koji su sposobni
inaktivisati ili ak potpuno unititi
mikroorganizme opasne i tetne za zdravlje.
8
Brojna istraivanja dokazala su njegov pozitivan
uticaj na zdravlje:
jaa odbrambenu otpornost organizma,
zaustavlja rast patogenih mikroorganizama,
uestvuje u uklanjanju otrova iz tela,
utie na snienje LDL holesterola,
uestvuje u proizvodnji kratkolananih masnih kiselina,
poboljava iskorienje i utie na metabolizam
kalcijuma,
obnavlja sluznicu creva nakon terapije antibioticima,
ubrzava oporavak od alergija,
kontrolie naseljavanje bakterije Helicobacter pylori na
sluznicu eluca,
smanjuje uestalost pojave raka debelog creva.
9
Gastrointestinalni trakt predstavlja sloeni
ekosistem u kome se uspostavlja ravnotea
izmeu domaina i crevne mikroflore koju ine
fakultativni i obavezni anaerobi.
10
Oko 95% crevne bakterijske populacije kod
ljudi ine :
obavezni anaerobi poput Bifidobacterium,
Clostridium, Eubacterium, Fusobacterium,
Peptococcus, Peptostreptococcus i
Bacteroides.
1-10% crevne populacije ine fakultativni
anaerobi poput Lactobacillus, Escherichia coli,
Klebsiella, Streptococcus, Staphylococcus i
Bacillus.
11
to je to crevna mikroflora?
Aerobni mikroorganizmi nisu prisutni kod zdravih
osoba izuzev Pseudomonasa koji je prisutan u vrlo
maloj koliini. Veina bakterija je prisutna u debelom
crevu sa bakterijskom koncentacijom od 10 na
jedanaesti do 10 na dvanaesti CPU (engl.colony-
forming units) na mililitar.

Crevna mikroflora je vana za sazrevanje imunog
sistema, za razvoj normalne crevne morfologije, za
odravanje hroninog i imunoloki posredovanog
inflamatornog odgovora, za odravanje funkcije crevne
sluznice, za odbranu od alergena i pomae u prevenciji
od patogenih mikroorganizama.
12
Kako probiotici deluju?
Probiotici pomau u uspostavljanju ravnotee
(izmeu tzv. "dobrih i loih" bakterija) u naim
crevima, jer
mikroflora moe postati poremeena usled bolesti,
stresa, starenja, uzimanja antibiotika ili drugih
lekova, izlaganja toksinima, prekomernoj
konzumaciji alkohola, pa ak i kod korienja
antibakterijskih sapuna. Probiotike vrste
kompetitivno inhibiu stvaranje toksinih supstanci i
rast manje poeljnih vrsta borei se za prostor i
hranu.
13
Dosadanja istraivanja upuuju na to da
probiotici ne mogu zameniti unitenu prirodnu
telesnu floru, meutim kao privremene kolonije
mogu pomoi organizmu obavljajui iste
funkcije kao prirodna flora, dajui prirodnoj flori
dovoljno vremena da se oporavi. Probiotike
vrste se potom ubrzano zamenjuju prirodno
nastalom crevnom florom.
14
Vrste probiotika
Najee korieni probiotici su razliite vrste roda
Bifidobacterium (normalni stanovnici debelog creva, izolovano 30
vrsta) i
Lactobacillus (normalni stanovnici creva i vagine, izolovano 56
vrsta) poput:
Bifidobacterium bifidum
Bifidobacterium breve
Bifidobacterium infantis
Bifidobacterium longum
Lactobacillus acidophilus
Lactobacillus casei
Lactobacillus plantarum
Lactobacillus reuteri
Lactobacillus rhamnosus
Lactobacillus GG
15
Koji su povoljni uinci probiotika
Prema preporukama SZO probiotici imaju povoljan uinak kod dijareje,
opstipacije, alergija, karcinoma, mokranih infekcija i drugih stanja i bolesti.
Intolerancija laktoze: bakterije mlene kiseline pretvaraju laktozu u
mlenu kiselinu, stoga ingestija probiotika pomae u intoleranciji laktoze.
Prevencija karcinoma kolona: poznat je antikancerogeni uinak
bakterija mlene kiseline, smanjujui aktivnost enzima beta -
glukuronidaze, a in vitro je dokazana inhibicija rasta nekih tumora, te
inhibicija bakterija koje pretvaraju prekarcinogene u karcinogene.
Snienje holesterola dokazano je studijama na ivotinjama ( za L.
Acidophilus), prvenstveno smanjujui resorpciju, ali su potrebne opsenije
studije na ljudima.
Snienje krvnog pritiska dokazano je sa nekoliko klinikih studija, a
smatra se da je pad uzrokovan peptidima slinim ACE inhibitorima koji se
stvaraju za vreme fermentacije.
16
Prirodni aditivi - probiotici
70% meavina stone hrane sadri antibiotike,
bez obzira da li su ivotinji potrebni ili ne.
Njihovom konstantnom upotrebom dolazi do
mutacije bakterija i rezidue zavravaju u mleku i
mesu. Zato se moderna industrija stone hrane
okree ka upotrebi prirodnih aditiva -
probiotika.
17
Na prvoj slici su iste koze bez
karakteristinog mirisa tela i mleka, paljivo
hranjene, relativno mirnog temperamenta -
koje su u hrani, povremeno, dobijale sve
pekarski kvasac i jabukovo sire.

Druga slika predstavlja, takorei,
divlje koze: plaljive, neprijatnog
mirisa tela i mleka iako su ishranom
dobijale kvalitetno bilje bez prisustva
smrdljivih korova.
18
Koji su povoljni uinci probiotika?
Poboljavanje imunolokih funkcije: tite od
patogena kompetitivnom inhibicijom,
poveavaju broj IgA produkujuih plazma elija,
poveavaju ili poboljavaju fagocitozu,
poveavaju broj T limfocita i elija prirodnih
ubica. Studije ukazuju da smanjuju uestalost
respiratornih infekcija i zubni karijes kod dece.
19
Koji su povoljni uinci probiotika?
Prevencija i leenje dijareje: smanjuju teinu
i trajanje rotavirus infekcije kod dece (LGG), a
povoljno deluju na dijareje povezane sa antibioticima
i putnike dijareje kod odraslih.
Smanjenje upale: reguliu funkciju citokina i imaju
povoljan uinak na prevenciju recidiva kod upalne
bolesti creva.
Povoljan uinak kod iritabilnog kolona
Prevencija rasta tetnih bakterija kod stresa
Povoljan uinak kod ena s rekurentnim
vaginozama.
20
Gde se nalaze probiotici?
Bakterije mlene kiseline se dugo vremena
koriste u prehrambenoj industriji, zbog
sposobnosti pretvaranja eera (ukljuujui
laktozu) i drugih ugljenih hidrata u mlenu
kiselinu. Omoguuju ne samo proces
fermentacije ve i prezervacije hrane,
sniavajui PH i onemoguavajui bakterijski rast.
21
Da li uzimati probiotike ako smo zdravi?
Probiotike nije potrebno uzimati da bi bili
zdravi,ali sve vei broj dokaza upuuje da oni
pomau u odranju dobrog zdravstvenog
stanja, prvenstveno poboljavajui imunoloke
funkcije, odravajui normalnu eludano
crevnu funkciju i prevenirajui infekcije.
22
to su prebiotici?
Prebiotici su nesvarljivi sastojci hrane
(uglavnom oligosaharidi) koji imaju povoljan
uinak na domaina stimuliui rast i aktivnost
probiotika uglavnom Bifidobacteria i s njima
imaju sinergistini uinak.
Najpoznatiji prebiotik je inulin.
23
Da li uzimati probiotike za vreme ili
nakon antibiotske terapije?
Antibiotici ne samo da ubijaju patogene
bakterije zbog kojih su i indikovani, ve
takoe ubijaju i dobre bakterije u crevima
to esto dovodi do dijareje, a probiotici
smanjuju mogunost dobijanja dijareje.
24
Urogenitalne infekcije su najee
urogenitalne bolesti ena i oboleli organi
mogu biti:
Vulva
Vagina
Grli materice
Uretra
Mokrana beika
Ureteri
Bubrezi
25
Najee urogenitalne infekcije ena
Bakterijske vaginoze (najee rekurentne)
Mikoplazme
Gljivine infekcije (najee kandidijaza)
Godinje preko 300.000.000 ena oboli od
urogenitalnih infekcija.
26
Candida albicans
Najei uzronik gljivine infekcije je Candida
albicans (90-95%), gljivica koja se prirodno
nalazi izmeu crevnih resica i nabora crevne
sluznice, na koi, u ustima.
27
Uzronici kandidijaze:
ishrana - veliku ulogu igra nain ishrane
naroito zbog prekomernog konzumiranja hrane
bogate ugljenim hidratima npr. sirupi,
marmelade, okolada, hleb, testenine, keksi,
pizza, voe, voni sokovi, gazirani sokovi...
Gljivice u svojoj ishrani koriste pre svega
eere, to ih vie unosimo to gljivice vie
rastu.
28
Hrana bogata eerima uzrokuje mnogobrojne
simptome, a najee se javljaju probavne
smetnje kao to su stvaranje gasova i nadutost.
Promena naina ishrane nije dovoljna u
prevenciji kandidijaze. Preporuuje se uzimanje
probiotikih dijetetskih proizvoda s terapijskom
vrednou. Laktobacili i bifidobakterije su dobre
probiotike bakterije koje prirodno naseljavaju
digestivni trakt.
29
Probiotici ine prvu obrambenu liniju od
razliitih infekcija. Prilikom suzbijana rasta
kandide, probiotike bakterije ponovo
naseljavaju crevnu mikrofloru i urogenitalni
trakt i ne dozvoljavaju da se vie razmnoi i
izazove mnoga oboljenja.
30
lekovi - upotreba lekova, hemoterapije i prvenstveno
antibiotika pogoduje abnormalnom rastu kandide.
Korienjem antibiotika poveava se rast gljivica tako
to se eliminiu tetne bakterije ali i dobre probiotike
bakterije koje u normalnim uslovima obezbeuju da se
kandida ne razvije prebrzo. Unitenjem normalne
crevne mikroflore ostavlja se mogunost kandidi, koja
uopte nije pogoena antibioticima, da slobodno
kolonizuje creva a kasnije i ostatak tela ( kou i
sluzokou) u kojima nema prirodne zatite.
31
Antibiotski sindrom nije samo kandida, ve i
ostale gljivice i vie tipova tetnih bakterija
ukljuujui E. coli koja postaje uzronik
infekcija kada se nalazi u tankom crevu i u velikom
broju.
32