ZAHTEV ZA PRIZNAVANJE TEHNIKOG REENJA

SISTEM CENTRALIZOVANOG UPRAVLJ ANJ A PUMPNIM

STANICAMA U KOMUNALNIM SISTEMIMA GRADOVA
(M82 INDUSTRIJ SKI PROTOTIP)























Ni, april 2010. godine

2


Sadraj
Osnovni podaci o tehnikom reenju ................................................................................................... 3
Postojea reenja .................................................................................................................................. 5
Sutina tehnikog reenja ..................................................................................................................... 5
Opis sistema ......................................................................................................................................... 6
Centralni server ................................................................................................................................ 6
SCADA aplikacija ............................................................................................................................ 7
Opcije aplikacije ........................................................................................................................... 8
Prikazi aplikacije .......................................................................................................................... 8
Udaljeni merno-kontrolni sistem ...................................................................................................... 9
Opis hardvera ................................................................................................................................ 9
Elektrina ema ormara .............................................................................................................. 13
Opis funkcionisanja hardvera ..................................................................................................... 14
Opis softvera - arhitektura sistema ................................................................................................. 14
Prednosti tehnikog reenja ............................................................................................................... 15
Primer ugradnje .................................................................................................................................. 16



3
Osnovni podaci o tehnikom reenju
Elektronski fakultet Ni
Istraivako-razvojni centar ALFATEC Ni
Naziv: SISTEM CENTRALIZOVANOG
UPRAVLJ ANJ A PUMPNIM STANICAMA U
KOMUNALNIM SISTEMIMA GRADOVA
Sistem centralizovanog upravljanja pumpnim stanicama (SCU PS) u komunalnim sistemima
gradova razvijen je za potrebe centralizovanog praenja i upravljanja radom PS iz jednog
komandno-kontrolnog centra, prvenstveno sa ciljem poveanja energetske i poslovne efikasnosti
komunalnih preduzea. Zahvaljujui detaljnim informacijama o radu pumpnih agregata i pratee
opreme, koje prua ovo tehniko reenje, ostvaruju se velike utede kroz smanjenje potronje
elektrine energije i smanjenje trokova odravanja PS. Pored primene u toplanama i
vodovodima, pojedini delovi tehnikog reenja mogu nai primenu i u industriji. Kompletno
reenje razvijeno je u laboratorijama IRC Alfatec d.o.o. Ni i Elektronskog fakulteta u Niu.
Naslov i evidencioni broj projekta Unapreenje performansi merno-informacionih
sistema (MIS) dodavanjem funkcija nadzora kontrole
i upravljanja na daljinu (ev. br. 951-01-00065/2008-
1/120)
Rukovodilac Prof. dr Zoran Staji, dipl. el. in.
Organizacija nosilac Istraivako-razvojni centar ALFATEC d.o.o. Ni
Organizacije uesnici Elektronski fakultet u Niu
Elektrotehniki institut Nikola Tesla a.d. Beograd
Korisnici J KP Naissus Ni
Tehniko reenje SISTEM CENTRALIZOVANOG UPRAVLJ ANJ A
PUMPNIM STANICAMA U KOMUNALNIM
SISTEMIMA GRADOVA
Autori Prof. dr Zoran Staji, dipl. el. in.
Milan Koci, dipl. el. in.
Predrag Peji, dipl. el. in.
Prof. dr Dragan Anti, dipl. el. in.
Marko Tasi, el. teh.
Oblast na koju se tehniko reenje odnosi Upravljanje sistemima
Opis SCU PS se sastoji iz centralnog servera sa
odgovarajuom softverskom aplikacijom koja
omoguava upravljanje delovima sistema i udaljenih
stanica (merno-kontrolnih sistema) koje se instaliraju
u pumpnim stanicama. U sluaju potrebe, na
pojedinim takama koje su strateki bitne za
poboljanje kvaliteta komunikacionih veza izmeu
udaljenih stanica i centralnog servera, kao i izmeu
samih udaljenih stanica, instaliraju se odgovarajui
informaciono-komunikacioni centri koji, pored toga
to imaju funkcije digipitera, imaju mogunost
praenja i memorisanja kompletne komunikacije koja
se odvija preko njih.
SCU PS ima itav niz prednosti u odnosu na reenja
koja se mogu nai na tritu, a one su najbolje opisane

4
u miljenju J KP "Naissus" Ni, kao korisnika ovog
sistema.
Primena SCU PS je prvenstveno namenjen javno-komunalnim
preduzeima (vodovodima i toplanama). Sistem
omoguava centralizovano praenje i upravljanje
radom razliitih PS, bilo da su one deo vodovodnih,
kanalizacionih ili termoenergetskih sistema.
Kroz primenu ovakvih sistema u praksi pokazalo se
da najvei broj PS u naoj zemlji ne radi u
optimalnom reimu i da postoji mogunost znaajnog
poveanja njihove energetske efikasnosti. Praksa je
pokazala i da se primenom ovakvih sistema drastino
smanjuju i trokovi odravanja PS. Pored direktnih
uteda, komunalna preduzea koja primenjuju ovakve
sisteme ostvaruju i veoma znaajne indirektne koristi
(pouzdanost u radu sistema, smanjenje broja prekida u
radu PS, zadovoljstvo korisnika usluga, poveanje
stepena zatite opreme, smanjenje profesionalnog
rizika, smanjenje premija osiguranja, itd.)
Delovi ovih sistema se mogu primenjivati i kao
nezavisne upravljake celine u PS u industriji.
Napomena Tehniko reenje je u poslednjih godinu dana prolo
ozbiljna testiranja u laboratorijskim i eksploatacionim
uslovima na poligonu PS i rezervoara "Knez Selo" u
J KP Naissus Ni. Uprkos injenici da se radi o PS
sa pumpnim agregatima male snage, gde se ne mogu
oekivati enormno velike utede, analize ekonomskih
efekata su pokazale da se kompletna investicija u
primenu tehnikog reenja vraa za manje od dve
godine.
Odgovorno lice za tehniko reenje Prof. dr Zoran Staji, dipl. el. in.
Odgovorno lice za IRC ALFATEC Ni Direktor
Prof. dr Zoran Staji, dipl. el. in.
Prilog Miljenje korisnika tehnikog reenja J KP Naissus
Ni
Klasifikacija tehnikog reenja M82 INDUSTRIJ SKI PROTOTIP



Za Podnosioce zahteva za priznavanje tehnikog reenja
Odgovorno lice


Prof. dr Zoran P. Staji, dipl. el. in.


5
Postojea reenja
J avno-komunalna preduzea upravljaju velikim brojem udaljenih objekata, kao to su na
primer pumpne stanice (PS). Upravljanje ovim objektima u zavisnosti od tehnikih mogunosti
uglavnom se svodi na dva pristupa, komandovanje iz centra ili postojanje ljudske posade koja
obilazi ove objekte i nadzire rad lokalne automatike. Kada je re o upravljanju iz centra, postojea
tehnika reenja koja ovo omoguavaju su prilino ograniena i nefleksibilna. Teoretski, ovakva
reenja treba da omogue praenje rada i upravljanje PS na taj nain to bi se informacije o
merenjima u PS prosledile do centra, gde bi operater mogao da analizira dobijene informacije a
zatim da deluje tako to bi komandovao upavljanjem PS iz centra. Meutim, sama tehnika
opremljenost PS odreuje da li je mogue uopte realizovati daljinsko upravljanje i praenje.
Razlog tome jeste to to veina takvih objekata ima staru automatiku koja se teko integrie sa
novim sistemima. PS koje poseduju noviju automatiku, kao to su PLC ureaji i frekventni
regulatori imaju mogunosti slanja informacija u centar, ukoliko postoje odgovarajui interfejsi i
komunikacioni kanali, ali se to uglavnom svodi na mali broj merenja i signala zatite. Na taj nain
mogue je pratiti samo osnovne parametre PS (da li pumpe rade ili ne, da li je reagovala neka
zatita) bez mogunosti detaljne analize rada. Pored toga, esto nija lako ostvariti komunikaciju sa
nadreenim centrom upravljanja zbog lokacije takvih objekata. Oslanjanje na samo jednu vrstu
komunikacionog kanala u praktinoj eksploataciji esto rezultira prekidom komunikacije izmeu
udaljenih objekata i komandno-kontrolnog centra (KKC). Takoe, veoma esto se akcenat stavlja
samo na segment daljinskog nadzora, dok su upravljanje i zatitne funkcije preputene iskljuivo
lokalnoj automatici koja postoji u udaljenim pumpnim stanicama ili ljudskoj posadi (za vee PS).
Sutina tehnikog reenja
Cilj ovog reenja je integrisanje merno-kontrolnih sistema koji su ugraeni u udaljenim
pumpnim stanicama u jedan centralizovani sistem, pri emu se formira komandno-kontrolni centar
najvieg hijerarhijskog nivoa.
Udaljeni merno-kontrolni sistemi sastoje se od tri grupe elemenata od kojih jedna
predstavlja merni deo sistema, druga informacioni i trea upravljaki. Merni sistem ini vei broj
mernih modula koji imaju mogunost kontinualnog merenja svih relevantnih elektrinih veliina.
Osnovu informacionog sistema ini industrijski raunar sa prateim softverima, koji, preko RS485
porta, komunicira sa mernim modulima i preuzima podatke sa njih. Preko istog porta on oitava i
inteligentne adresabilne temperaturne senzore i ulaze telemetrijskog modula, a upravlja i izlazima
telemetrijskog modula. Preko RS232 porta industrijski raunar je povezan sa digitalnim radio
modemom, preko kojeg ostvaruje komunikaciju sa KKC-om. Ethernet port iskorien je za vezu sa
WiFi Access Point-om, koji se takoe moe koristiti za komunikaciju sa KKC-om, ili sa drugim
udaljenim stanicama. Kako je komunikacija izmeu industrijskog raunara i centralnog servera
dvosmerna, mogu je prenos i arhiviranje svih podataka u komandno kontrolnom centru i njihova
dalja obrada. Isto tako je mogue i upravljanje radom udaljene pumpne stanice iz komandno-
kontrolnog centra. Upravljanje u samoj pumpnoj stanici se izvodi preko digitalnih izlaza
telemetrijskog modula koji dalje pobuuju pomone releje u sastavu upravljakog dela merno-
kontrolnog sistema.
Kako je podran vei broj komunikacionih kanala (digitalni radio modemi, Wi-Fi, Dial-Up,
ADSL, 3G, GSM/GPRS, fiberoptic), mogunost daljinske promene konfiguracije i scenarija
upravljanja, kao i uenje na bazi dogaaja koji su se ve odigrali, ovaj sistem karakterie visoka

6
fleksibilnost. Postoji mogunost korienja razliitih komunikacionih kanala, ime je omoguen
nesmetan rad u sluaju otkaza jednog od njih. U sluaju prekida komunikacije postoji i mogunost
lokalnog upravljanja odreenim brojem objekata, to govori o pouzdanosti sistema. Prikazani
sistem omoguava i praenje rada svih objekata koji pripadaju vodovodnom sistemu, daljinsko
upravljanje, hronoloku registraciju svih dogaaja i prua kompletan uvid u rad celog sistema.
Modularnost je jo jedna karakteristika sistema koja se pokazuje kroz mogunost povezivanja sa
drugim sistemima. Pri tome je posebno znaajna mogunost integracije sa PLC-ima i drugim
inteligentnim ureajima koji komuniciraju preko standardnih protokola, kao i integracija sa
lokalnim sistemima automatskog upravljanja. Formiranje VPN-a bez dodatnih servera, monitoring
svih pristupnih taaka (raunara) u mrei i kontrole saobraaja kroz mreu, uz primenu standarda u
oblasti enkripcije (AES) i zatite podataka (RSA), pokazuje bezbednosnu karakteristiku sistema.
Opis sistema
Sistem ine jedan komandno-kontrolni centar i vie merno-kontrolnih sistema koji su
ugraeni u udaljenim pumpnim stanicama. Komandno-kontrolni centar sastoji se od servera sa
odgovarajuim softverom za nadzor, kontrolu i upravljanje. Server preko razliitih vrsta
komunikacionih kanala moe ostvariti vezu sa veim brojem udaljenih merno-kontrolnih sistema.
Na serveru moe da bude postavljena SCADA aplikacija.
Udaljeni merno-kontrolni sistemi zadueni su za praenje svih relevantnih parametara
pumpnih stanica kao i za izvravanje funkcije upravljanja na licu mesta. Ovi sistemi realizovani su
kao kao nezavisni moduli koji se instaliraju u samoj PS, bez naruavanja postojeeg stanja lokalne
automatike. Takoe, odgovarajuim reenjem ostvareno je stanje u kojem merno-kontrolni sistem,
autonomno ili u komunikaciji sa centralnim raunarom, upravlja elementima ve postojee
infrastrukture. Sam merno-kontrolni sistem u sebi sadri elemente koji obavljaju mernu funkciju,
informacionu funkciju, funkciju komunikacije sa komandno-kontrolnim centrom i upravljaku
funkciju.

Centralni server
Funkciju centralnog servera moe obavljati bilo koji raunar smeten u komandno-
kontrolnom centru na koji bi se instalirala odgovarajua softverska podrka, ali s obzirom da ovakvi
sistemi imaju veliku vanost i da se od njih oekuje velika pouzdanost u radu, preporuljivo je
odabrati ozbiljnu serversku konfiguraciju.
U cilju obezbeivanja pouzdanog funkcionisanja servera potrebno je obezbediti izvor
beprekidnog napajanja koji ima kapacitet da omogui autonomni rad servera u trajanju od vie sati.
U konkretnom sluaju, kod prikazanog prototipa, kao server (Slika 1:) je upotrebljen
raunar sledee konfiguracije:
- Inet I7 core, - Switch,
- >2.0 GHz, - Router,
- 4 GB RAM, - UPS,
- Nvidia 9800GT, - VoIP,
- HD 2TB, - Telephone exchange.



7

Slika 1. Centralni server u prostorijama IRC "Alfatec" Ni

SCADA aplikacija
Osnovni prikaz aplikacije bazira se na GIS reenju (Slika 2.). Svi objekti vodovoda
prikazani su karti preko svojih GIS kordinata kao to je prikazano na sledeoj slici.


Slika 2. Osnovni GIS prikaz SCADA aplikacije
Kako u vodovodima postoji nekoliko tipova objekta (pumpne stanice, prelivne komore i
rezervoari), ovi objekti su prikazani na karti razliitim bojama kako bi se lake prepoznali. Za
potrebe brze navigacije dostupna je tabela sa nazivima ovih objekta i operater moe da bira objekat
ne samo po geografskoj poziciji, ve i na osnovu naziva ili broja objekta. Takoe, mogua su
razliita sortiranja objekata, kao na primer: po tipovima, po pripadnosti delovima sistema
vodosnabdevanja, po kapacitetu, itd.
Ovi alati samo omoguuju brzu navigaciju i selektovanje eljenih objekata.

8
Opcije aplikacije
Prelaskom mia preko odreenog objekta na karti ispisuje se njegov zvanian naziv. Klikom
na desni taster mia otvara se meni sa ponuenim opcijama.
Ako je npr. objekat na kojem je pozicioniran mi neka PS, pojavljaju se sledee opcije u
meniju:
- SCADA prikaz
- HRD (hronoloki registrator dogaaja vezanih za taj objekat)
- Preuzimanje podataka
- Video nadzor
- Konfigurisanje podataka
- Potronja elektrine energije
- Prekidi u radu
- Galerija slika
- Osnovni podaci o objektu, itd.

Kod drugog tipa objekta opcije u meniju su neto drugaije. Na primer, za rezervoar ove
opcije izgledaju ovako:
- SCADA prikaz
- HRD (hronoloki registrator dogaaja vezanih za taj objekat)
- Preuzimanje podataka
- Video nadzor
- Konfigurisanje parametara
- Galerija slika
- Osnovni podaci o objektu, itd.

Kako bi operater to lake i efikasnije koristio aplikaciju, omogueno je otvaranje vie
prozora sa mogunou umanjenja ili uveanja i pomeranja na ekranu, sputanja na liniju.
Prikazi aplikacije
SCADA prikaz

SCADA prikaz je jedna od najznaajnijih opcija i operateru u KKC-u treba da omogui
informacije o tome ta se dogaa u objektima koje nadgleda. Ovaj prikaz zavisi od tipa objekta na
koji se odnosi i njegove sloenosti.

SCADA prikaz PS

Kod SCADA prikaza PS od interesa je praenje elektrinih i hidraulikih parametara. Radi
lakeg praenja ovaj prikaz koristi klasine eme na koje je osoblje vodovoda naviklo. U tom
smislu, SCADA aplikacija ima dva dela, i to jedan sa elektrinim i drugi sa hidraulikim
parametrima.
Hidrauliki deo eme sadri sve objekte vezane za deo vodovodnog sistema kojem
posmatrani objekat pripada. Na primer, na Slika 3, na kojoj je prikazan vodovodni sistem Matejevac
PS 3 predstavlja PS Knez Selo, a rezervoar Knez Selo je takoe obeleen. Na istoj slici su
prikazani osnovni parametri svih PS koje se vide na slici.


9
Na hronolokom registratoru dogaaja (HRD) se belee sve promene digitalnih ulaza i
izlaza i svi karakteristini dogaaji (iskljuenja pumpi od strane sistema zatite, reagovanje MKS
sistema kao rezervnog sistema zatite, iskljuenja motora od strane operatera, slanje SMS poruka,
itd.). Po pojavi ovakvih dogaaja sistem sam pokree komunikaciju i javlja promene KKC-u.
Spisak dogaaja iz HRDa moe se lako pregledavati. Selekcija moe da bude po objektu iz
kojeg informacije stiu, tako da kada se zatrai HRD za pojedini objekat operater ne gleda itavu
listu, ve samo podatke vezane za taj objekat. Takoe, mogue je selektovati vie objekta za koje se
eli zajednika lista dogaaja. Ukoliko neki od paketa sa informacijama kasne (npr. kada se koristi
GSM/GPRS), po njihovom pristizanju vri se slaganje prema vremenu nastanka, tako da operater
bez obzira na kanjenje vidi ove dogaaje prema redosledu realne pojave.

Prikaz dogaaja u PS
Mogui su i prikazi dogaaja kao to su nestanak napona, pregorevanje osiguraa,
preoptereenje motora ali i dogaaja vezanih za pristup samoj PS tj. javljanje i pregled svih
otvaranja vrata objekta ili aktiviranja senzora pokreta u PS.

Udaljeni merno-kontrolni sistem
Opis hardvera
U pumpnoj stanici postoji energetska infrastruktura i automatika potrebna za upravljanje
radom dva pumpna agregata. U ve postojeem ormaru automatike postoji nivostat sa dva ulaza,
pomoni releji i sklopke za pogon motora, preklopnici za izbor upravljanja (runo/automatski), kao
Slika 3. SCADA hidraulini prikaz PS

10
i runi izbor koji od dva motora e se ukljuivati. Postoji i razvodni ormar energetike, sa svim
potrebnim energetskim i bezbedonosnim zatitama. MKS koji je projektovan povezuje se na ve
postojeu infrastrukturu. MKS ima mogunost upravljanja radom pumnih agregata i vie
komunikacionih kanala prema SCADA aplikaciji koja omoguava centralizovano upravljanje
radom PS iz jednog komandno-kontrolnog centra (KKC).

Slika 4. PS "Knez Selo" Slika 5. Rezervoar "Knez Selo"

Slika 6. Merno-kontolni sistem instaliran u PS
"Knez Selo"

Slika 7. Postavljeni strujni merni transformatori


11
Opis gradivnih komponenata ormara
Ormar je postavljen pored postojeih razvodnih ormara J KP Vodovod Naissus. Sadri
sledee komponente:
1. Industrijski raunar 2. PDR221 radio modem
3. TMOD 2.0 telemetrijski modul 4. CVM mreni analizator
5. WiFi Access Point 6. GSM-GPRS modem
7. MOXA R232-RS485 konvertor 8. SMPS napajanje
9. Pomona releje 10. Modul diodnog ispravljaa
11. Klemarnik i konektore 12. Komponente sitema izvan ormara

Industrijski raunar
Industrijski raunar upravlja radom i komunikacijom unutar ormara, prema odgovarajuem
rezervoaru i komandno-kontrolnom centru. Osnova operativnog sistema je Linux.
Industrijski raunar putem RS232 komunikacije, preko eksternog RS232-RS485 konvertora
komunicira i preuzima podatke od dva CVM-a, dva inteligentna adresabilna temperaturna senzora,
telemetrijskog modula i upravlja njegovim izlazima. Dodatnim RS232 komunikacionim kanalom je
povezan je sa radio modemom PDR221. Takoe, ethernet komunikacionim kanalom povezan je sa
WiFi Access Point-om.

PDR221 radio modem
Funkcija ovog modema je da ostvari radio komunikaciju sa KKC-om, na odgovarajuoj
frekvenciji.

Telemetrijski modul TMOD 2.0
Ovaj modul ima ulogu da prihvati digitalne ulaze i upravlja digitalnim izlazima. Stanja
digitalinh ulaza preslikavaju se u industrijski raunar, dok digitalnim izlazima takoe upravlja
industrijski taunar. Komunkacija prema industrijskom raunaru je R485 (RS232).
Mapiranje digitalnih ulaza
1. DI-1 PIR senzor, DI-1=1 ukoliko je aktiviran izlaz senzora (postoji kretanje u objektu)
2. DI-2 REED senzor, DI-2=1 ukoliko su vrata objekta zatvorena
Mapiranje digitalnih izlaza
1. DO-1 upravlja radom pomonog relea, DO-1=1 PR1 je ukljuen
2. DO-2 upravlja radom pomonog relea, DO-2=1 PR2 je ukljuen
3. DO-3 upravlja radom pomonog relea, DO-3=1 PR3 je ukljuen
4. DO-4upravlja radom pomonog relea, DO-4=1 PR4 je ukljuen

CVM mreni analizator
Postoje 2 ovakva analizatora. Imaju ulogu da na osnovu praenja struja motora i napona
napajanja po fazama, mere energetske i elektrine parametre. Preko RS485 komunikacionog kanala
povezani su na industrijski raunar koji oitava potrebne informacije iz njih.

12
WiFi Access Point
Ima ulogu da ostvari komunikaciju sa AP-om u odgovarajuem rezervoaru i sa udaljenom
KKC. Povezan je ethernet komunikacionim kanalom na industrijski raunar.

GSM-GPRS modem
Uloga ovog modema je da omogui komunikaciju (komandovanje i izvetavanje) sa KKC
i/ili ovlaenim licem putem SMS poruka. Povezan je RS232 serijskom kumunikacijom na
industrijski raunar, na potpuno nezavistan serijski port.

MOXA RS232-RS485 konvertor
Kako industrijski raunar ima klasian serijski RS232 port, za komunikaciju sa TMOD 2.0,
CVM-ovima, temepraturnim senzorima bilo je potrebno komunikaciju prilagoditi po RS485
standardu. Ovu ulogu ima MOXA RS232-RS485 konvertor.

Modul diodnog ispravljaa
Kako je napajanje ormana trofazno u ormanu se vri diodno jednostrano ispravljanje, pa je
interno napajanje ormana jednosmernim naponom. Ovim je postignuto da se orman moe u sluaju
nestanka neke od faza gradske mree, napajati iz preostalih aktivnih faza.

SPMS napajanje
Ugraeno industrijsko napajanje, ispravljeni napon tri faze gradske mree sa diodnog
ispravljaa, galvanski odvaja i konvertuje na izlazni napon od 12V. Celokupna automatika i
elektronika u MKS ormaru se napaja ovim naponom.

Pomoni releji
Imaju ulogu da omogue u budunosti direktno upravljanje energetskom sklopkom, obzirom
da rele izlazi TMOD modula nemaju dovoljnu energetsku mo prekidanja.

Klemarnik i konektori
Klemarnik K1 slui za povezivanje inteligentnih adresabilnih temeraturnih senzora.
Raspored po klemama je sledei:
1. +12V
2. GND
3. A RS485
4. B RS485
Na klemarnik K2 se povezuje PIR senzor i REED senzor ulaznih vrata objekta. Raspored po
klemema je sledei:
1. +12V 4. NO kontakt relea PIR senzora
2. GND 5. +12V
3. +12V 6. Kontakt REED senzor

Postojee kleme pomonih relea upotrebljene su kao odgovarajui klemarnik za signale
prema automatici nivostata koji ve postoji u ormaru J KP Vodvod Naissus.
Postoje sledei konektori na ormaru:
IL1, konektor sa strujnog transformatora za L1 motora 1
IL2, konektor sa strujnog transformatora za L2 motora 1

13
IL3, konektor sa strujnog transformatora za L3 motora 1
IL1, konektor sa strujnog transformatora za L1 motora 2
IL2, konektor sa strujnog transformatora za L2 motora 2
IL3, konektor sa strujnog transformatora za L3 motora 2
Naponski konektor za L1, L2, L3
N-konektor za WiFi
Prenaponski koaksijalni odvodnik za 433MHz komunikaciju
Komponenete izvan ormara
Inteligentni adresabini temperaturni senzori. Mere temepraturu unutar i izvan objekta PS.
Komunikacija je preko RS485 komunikacionog kanala
REED senzor za detekciju otvaranja vrata na objektu
Strujni merni transformatori. Imaju namenu da transformiu, galvanski razdvoje i prilagode
struju po fazama kojima se napajaju motori, zbog merenja pomou CVM mrenih
analizatora.
Elektrina ema ormara
Elektrina ema razvodnog ormara data je na Slika .

Slika 8. Elektrina ema ormara

14
Opis funkcionisanja hardvera

Funkcionisanje sistema je potpuno odreeno programom koji se izvrava na industrijskom
raunaru.
Na osnovu informacija o stanju nivoa vode u rezervoaru, koje pristignu putem WiFi i AP,
industrijski raunar upravlja izlazima TMOD modula. Samim time, putem pomonih relea, upravlja
automatikom u postrojenju pumpne stanice. Industrijski raunar vri oitavanja stanja digitalnih
ulaza TMOD modula, prikupljajui time informacije o otvaranju vrata na objektu i kretanju unutar
objekta pumpne stanice. Komunikacija sa TMOD modulom se uspostavlja putem RS485
komunikacionog kanala upotrebom MODBUS RTU standarda. Na RS485 kanala povezani su
inteligentni temperaturni senzori i mreni anlazatori za oba motora pumpi. Temperaturni senzori
mere temperaturu unutar i izvan objekta, a relevantni podaci se skladite u industrijskom raunaru.
CVM mreni analizatori prate rad i parametre motora pumpi, na osnovu kojih industrijski raunar
vri monitoring i aktivnu zatitu istih. Pored praenja, industrijski raunar vri skladitenje podataka
iz mrenih analizatora omoguujui kasnije analize rada motora.
Osim WiFi komunikacije, u sistem je implemntiran i digitalni radio modem i GSM-GPRS
modem. Oba modema su povezana putem nezavisnih RS232 serijskih kanala na insustrijski raunar.
Opis softvera - arhitektura sistema
Sam softverski podsistem sastoji se od pet komponenti ija su izvravanja konkurentna u
vremenu:
VDMIS menader
Mash protokol
CVM ita
TMOD-CVM-GSM ita
ita temperaturnih senzora

VDMIS menader je komponenta sistema zaduena za kontrolu ostalih komponenata.
Pomenuta komponenta predstavlja glavni program i koristi se za pokretanje celog sistema. Na Slika
prikazana je struktura softverskog sistema kao i uloga VDMIS menadera u njemu.
Slika 9. Struktura softverskog sistema
VDMIS
menader
Mash protokol CVM ita
TMOD-CVM-
GSM ita
ita
temperaturnih
senzora

15
Zbog postojanja razliitih komunikacionih vodova kao i protokola po kojima ureaji
komuniciraju javlja se problem kompatibilnosti istih. MASH protokol je smiljen tako da prevazie
ove probleme inei komunikaciju po razliitim telekomunikacionim putevima izmeu dva ili vie
ureaja moguu. MASH protokol je zamiljen kao omot oko ve postojeih protokola (eternet,
serijska komunikacija i GSM komunikacija).
CVM ita je komponenta zaduena za oitavanje podataka sa CVM ureaja i arhiviranja
istih.
TMOD-CVM-GSM ita je komponenta sistema koja je zaduena za oitavnje podataka sa
telemetrijskih modula i arhiviranje istih. Pored navedenih funkcionalnosti ova komponenta
proverava vrednosti standardnih podataka sa CVM ureaja i upravlja radom pumpi i GSM modema
u vidu slanja upozorenja putem SMS poruka.
ita temperaturnih senzora - rad ovog servisa obezbeuje oitavanje podataka sa
temperaturnih senzora u pumpnoj stanici putem standardnog modbus protokola.
Prednosti tehnikog reenja
Opisani sistem predstavlja jedno savremeno reenje sa itavim nizom prednosti u odnosu na
sva tehnika reenja dostupna na tritu, od kojih su najznaajnije:
Podrava sve vidove komunikacija (digitalni radio modemi, Wi-Fi, Dial-Up, ADSL, 3G,
GSM/GPRS, fiberoptic, itd.);
Postoji mogunost korienja razliitih komunikacionih kanala (redundantnost u sluaju
otkaza);
Omoguava prenos svih relevantnih podataka u DC, tj. praenje rada sistema i daljinsko
upravljanje;
Omoguava jednostavno proirenje i dodavanje funkcije video nadzora;
Omoguava daljinsku promenu konfiguracije i scenarija upravljanja iz DC;
Mogunost formiranja VPN-a bez dodatnih servera;
Omoguava uvoenje dodatne inteligencije u sistem upravljanja (uenje na bazi dogadjaja
koji su se ve odigrali);
Omoguava hronoloku registraciju svih dogaaja i prua kompletan uvid u rad celog
sistema;
Omoguava automatsko generisanje izvetaja;
Omoguava obavetavanja o bilo kojoj nepravilnosti u radu sistema na vreme (slanje SMS-
ova);
Omoguava komandovanje putem SMSa u sluaju potrebe;
Prua mogunost povezivanja sa drugim sistemima (mogunost integracije sa PLC-ima i
svim inteligentnim ureajima koji komuniciraju preko standardnih protokola, integracija sa
lokalnim sistemima automatskog upravljanja);
Prua mogunosti optimalnog reprojektovanja sistema;
U sluaju prekida komunikacije sa DC postoji mogunost lokalnog upravljanja odreenim
brojem objekata;
Sistem poseduje modularnost i lako se iri njegova funkcionalnost;
Moe lako postati deo sloenihjih sistema koji bi se stavili na raspolaganje veem broju
korisnika;
Primena standarda u oblasti enkripcije (AES) i zatite podataka (RSA);
Monitoring svih pristupnih taaka (raunara) u mrei i kontrola saobraaja kroz mreu;
Primenjena koncepcija je deo inteligentnih mrea budunosti (Smart Grid).


16
Primer ugradnje
Na Slika 4 prikazan je orman merno-kontrolnog sistema ugraenog u PS Knez Selo koja
spada u kategoriju pumpnih stanica bez posade.


Slika 4. MKS ugraen u PS Knez Selo

Kako je u pumpnoj stanici ve postojao orman sa starom automatikom, bio je postavljen
zahtev da se u njoj ne naine nikakve izmene ve da se MKS samo prigradi u posebnom u ormaru i
integrie sa postojeim sistemom. Za potrebe nadzora i upravljanja radom pumpne stanice formiran
je server i privremeni komandno-kontrolni centar u prostorijama IRC Alfatec Ni.


Slika 5. Pumpni agregati u PS "Knez Selo"

17
Ve prilikom instaliranja opreme videla se jedna od najvanijih prednosti ovog sistema, a to
je laka integracija sa starim sistemom. Na Slika . se vide postavljeni obuhvatni strujni
transformatori ime nije naruena postojea ema, pa ljudi iz odravanja ove pumpne stanice nee
imati problema u daljem odravanju.
Ubrzo nakon instaliranja prototipa sistema centalizovanog upravljanja uoen je jedan
karakteristian problem u radu praene PS koji drastino smanjuje ivotni vek pumpnih agregata
(Slika 51.) i elektro opreme instalirane u njoj.
Dijagram arhiviranih tokova snaga prikazanih na Slika 6 pokazuje da su u radu postojale
neeljene pojave koje nisu prethodno bile uoene. Naime u radu pumpi u PS Knez Selo veoma
esto se javlja veliki broj nepotrebnih periodinih ukljuenja/iskljuenja pumpi koja izaziva lokalna
automatika. Ovakva ukljuenja/iskljuenja javljaju se od nekoliko desetina pa i do preko stotinu
puta u pojedinim danima i za posledicu imaju drastino smanjenje ivotnog veka pumpih agregata i
elektro opreme.

Slika 6. Dijagrami snimljenog problematinog rada pumpnih agregata
JaBHOKOM)'1tajIHO npe.ilY3ehe 3a BOjjOBOjjll KamlJlll3aUHjy
KH.erlll-be J1y611l.\e 1/1, 18000HIIW,Cp6l1ja

Tell 01 8/ 502744. 502650,. <paRe018/502 715,502612
e-mail :info@nai ssus.co.rs,web: www.naissus.co.rs
javno komunalno p reduzece
MlIIllJhElhE 0 np01I3BO,l(Y
JKI1 "HaHCCyC" HHW je Kao KOPHCHHK pe3YJTTaTa I1CTpa)f{I1Batba Ha HHOBaUHOHOM npojeKTY
MHHHCTapCBa 3a HayKy H TeXHOJTOWKH PaJBOj, OL\ EJTeKTpOHCKOr cpaKYJTTeTa y HHWY H I1PU,
"AJTcpaTeu" HHW, KOjH cy 6HJTH peaJIH3aTOpH HCTpa)f{HBatba, 3aTpa)f{HO L\a Kp03 peaJIH3aUHjy
PaJBHjy HOBO, CaBpeMeHO peWetbe ueHTpaJTHor CHCTeMa 3a HaL\30p H ynpaBJbatbe BOL\OBOL\HHM
CHCTeMHMa H L\a Ha npHMepy jeL\HOr nl1JTOT npojeKTa L\eMOHCTpHpajy CPYHKUI10HaJTHOCT
npeL\JTO)f{eHor CHCTeMa yrpaL\tbOM OnpeMe, BpWel-beM TeCTHpatba 11 BepHcpHKaUHjoM pe3YJTTaTa
npojeKTa y YCJTOBHMa.
PeaJIH3aTOpH HCTpa)f{HBatba cy I1HCTaJTHPaJTH CBY nOTpe6HY onpeMy 3a peaJIH3aUHjy nl1JTOT
npojeKTa Ha o6jeKTHMa I1C 11 pe3epBoapa KHe3 CeJTo 25.05.2009. rOL\HHe, OL\ Ka):\a ce MO)f{e
cMaTpaTH L\a je CHCTeM y 11 L\a je Be3a H3Meljy OBHX o6jeKaTa ycnoCTaBJbeHa
KOpHWnetbeM L\Ba THna TeneMeTpHjcKHx MOL\yna. Opl1MeHOM OBor TeXHH4Kor pewetba, Ben OL\
L\aHa HHCTaJIHpatba onpeMe, ecjmKaCHO je peweH np06neM CBaKOL\HeBHHx npenHBa KOjH cy ce npe
Tora jaBJbaJIH y pe3epBoapy 360r npeKHL\a CHrHaJTHOr Ka6na H HenocTojatba HHcpopMaUl1ja 0 HHBOY
BOL\e y pe3epBoapy.
PeaJIH3aTOpH HCTpa)J<HBatba cy L\eMOHCTpHPaJIl1 L\a cy y TOKY peaJTH3aUHje npojeKTa
paJBHnl1 HeKOnl1KO TeXHH4KHX pewel-ba TeJTeMeTpHjcKHX MOL\yna (T-mod 2.0) H KOMaHL(HO
KOHTPOJIHHX MOL(YJIa (CCM 16/10) 3a npal1elhe H ynpaBJhalhe npouecHMa Ha L(aJhHHY H L(a cy
npaKTH"IHO L(OKa3aJIH L(a ce OBa pewelha H3yJeTHo YKJIanajy y ueHTpaJIH30BaH CHCTeM
HaL(30pa H ynpaBJhalba BOL(OBOL(HHM CHCTeMOM JKll "HaHccyc" HHw. MorynHocHl
ueHTpaJIH30BaHor HaL\30pa 11 ynpaBJbatba )),eMoHCTpl1paHe cy npeL\CTaBHHUHMa JKI1 "Hal1ccyc"
HHW ca EneKTpoHcKor cpaKYJlTeTa y Hl1wy, r)),e cy peaJlH3aTOpH I1CTpa)J<HBatba )),eMoHcTpHpanH L\a,
nopeL\ MorynHocTH ynpaBJbatba paL\OM nYMnHe CTaHl1ue KHe3 CeJTo ca ueHTpaJIHOr cepBepa Ha
KojeM je 6HO HHCTaJIHpaH npoToTHn SCADA annHKaUHje, napaJIenaH npHcTyn cHcTeMY MO)f{e
HMaTH H BenH 6poj OBJlaWneHHx KOjl1, 3aBHCHO 0)), OBJTaWnetba Koja HM ce L\oL\eJbyjy, Mory
HMaTH MorynHocT npanetba paLla nyMITHI1X CTaHl1ua, HnH 4aK 11 ynpaBJbatba tbHXOBHM pa)),oM. DPH
TOMe, CBa nOrOBatba OBaKBor THna oCTajy 3a6ene)J(eHa, TaKO )),a ce nOY3L\aHO Mo)Ke npaTI1TH CBaKO
npeY3HMal-be no)),aTaKa HJlH H3L\aTa KOMaHL\a.
DopeL\ OBe BeJlHKe npe)),HOCTH npHKaJaHor TeXHH4KOr pewetba, L\eMOHCTpHpaHO je L\a
npOTOTHn CHCTeMa ueHTpaJIH30BaHor ynpaBJhalha nyMnHHM craHHuaMa HMa H 411TaB HH3
L\pyrHX npeL\HOCTH y OL\HOCY Ha CBa TeXHH4Ka pewel-ba L\OcTynHa Ha TP)f{HWTY, 0)), KOjHX cy
Haj3Ha4ajHHje:
OOL\p)J<3Ba CBe BHL\OBe KOMYHI1KaUHja (OU2umarzNu paouo MooeMU, Wi-Fi, Dial-Up, ADSL,
3G, GSMlGPRS, jiberopl ic, umo.)
I10CTOjH MorynHocT KOpHWnel-ba PaJJTWIHTHX KOMYHHKaUI10HI1X KaHaJIa (peoYHoaHmHocm Y
c.nyttajy OmKa3ajeoHoz, mj. Gena nOY30aHocm cucmej\iw)
OMorynaBa npeHoc CBHX peneBaHTHHX no)),aTaKa y KOMaH)),Ho-KoHTpOnHI1 ueHTap (KKU),
Tj. npanetbe paLla CI1CTeMal1 L\aJbHHCKO ynpaBJbal-be (zom06o oa HeMa cucmeMa Ha
mpJICuulmy KOjU OMOZynaGajy CGa Mepel-ba U CGe uHfj)OpMal1uje 0 paoy YOaJbeHUX cmaHul1a
Kao Ulmo ux npyJICa 06aj cucmeM. Ha maj HattuN OH ocm6apyje oooamHe yzumeoe y
oopJICaGGf-bY U y nOGenal-bY eHepzemCKe ecj)UKaCHocmu)
OMorynaBa jeL\HOCTaBHo npOWl1petbe H L\OL\aBatbe CPYHKUHje BHL\eO Ha):\30pa
OMorynaBa )),aJbI1HCKY npOMeHY f<OHcpl1rypaUl1je H CueHapl1ja ynpaBJbal-ba H3 KKU,-a
MorynHocT cpopMl1paJha VPN-a 6e3 L\OL\aTHHX cepBepa
M aTlI'.fHH opoj :7211856, PIB 100667004, illHcjJpaneJlaTH OCTH : 41000, Per. 6p.: 6162017958
Pa'lYH 6p.: 105-353-37ArKbanka,245-7347-28Agrobanka. 265-4020310000450-07 Reifeisen banka. 160-7345-60 Banka[mesa
---- - --- - ' _ ... _._-_._..
JaBHO KOMyt laJIHO npetlyletie3a fl OilOBOil H KaHaJlH3a!.1Hj y
Kn,emfbeJhy611Uc 111 , 18000Hll w,Cp6nja

Tell. 0181502744.502650,<\laKc 0181502 715,502 612
javno kornun al no p r e duzec e
e-mail: info@naissus.co. rs,web: www.naissus.co.rs
OMorynaBa YBOtjefbe L\OL\aTHe l-1HTeJll1reHUl-1je y Cl-1CTeM ynpaBJbafba (y'iel-be Ha 6a3U
oozaojaja KOjU cy ce een oouzpa.n.U. Tlowe ce MozynHocm nojaee HenpaeWtHOZ paoa
OpaCmU'iHO peoYKYje, npooyJICaea ce eeK uHCma.n.upaHe OnpeMe U CeH30pa U npaee OOOamHe
YUl.meoe)
OMorynaBa XPOHOJlOWKY pemCTpaUl-1jy CBl-1X L\Oratjaja l-1 npY)f(a KOMnJleTaH yBIifL\ y paL\
ueJlor CIifCTeMa
OMorynaBa aYTOMaTCKO reHepl-1Cafbe 1if3BewTaja
OMorynaBa 06aBeUlTaBafba 0 6lifJlO KOjOj HenpaBl-1JlHOCTl-1 y paL\y CIifCTeMa Ha BpeMe (cJlal-be
SMS-oea)
OMorynaBa KOMaHL\OBaI-be nYTeM SMS-a y cJlyLJajy nOTpe6e
f1pY}Ka MorynHocT nOBe3lifBafba ca L\pymM Cl-1.CTeMl-1Ma (MozynHocm uHmeZpa1.f.uje ca PLC-
UMa u ceUM UHmeJlUZeHmHWl1 ypebajwwa KOjU KOMYHU1.f.Upajy npeKO . cmaHoapoHux
npOmOKOJla, UHmeZpa1.f.uja ca JlOKa.n.HUM cucmeJ'v1UJWO aymOMamcKOZ ynpae.fbal-ba)
f1pyn(a MorynHocTIif OnTIifMaJlHOr penpojeKToBafba Cl-1CTeMa
YcJlyYajy npeKl-1L\a KOMYHl-1KaUl-1je ca KKU-OM nocTojl-1 MorynHocT nOKaJlHOr ynpaBJbafba
OL\petjeHIifM 6pojeM 06jeKaTa
CIifCTeM noceL\yje MOL\YJlapHOCT l-1 naKO ce Wl-1pl-1 fberOBa CPYHKUl-1.0HaJlHOCT
MO)f(e JlaKO nOCTaTIif L\eo CJlQ)J(eHl-1xjl-1X Cl-1CTeMa KOjl-1 6l-1 ce CTaBIifJlIif Ha pacnOJlarafbe BeneM
6pojy KOpIifCHl-1.Ka (opaCmU'iHO naoo lleHa onpeMe no Mecmy)
DplifMeHa CTaHL\apL\a y 06JlaCTl-1 eHKpl-1nUl-1je (AES) l-1 3aWTl-1Te nOL\aTaKa (RSA)
MOHIifToplifHr CBl-1.X nplifCTynHl-1X Ta4aKa (pa'iyHopa) y Mpen(l-1 11 KOHTpOJla ca06panaja Kp03
Mpe)f(Y
f1plifMefbeHa KOHuenUlifjaje L\eo l-1.HTenl-1reHTHl-1.X Mpen<a 6YL\ynHOCTl-1. (Smart Grid)
KOMnJleTHa KOHuenUHja je y 110TnyHOCTl-1 Y CKJlaL\Y ca HajHoBlifjoM CTpaTemjoM HayYHor 11
TeXHOJlOWKOr pa:3Boja Peny6JllifKe Cp6lifje y nepl-1.o.uy OL\ 20IO. L\O 2015. rOL\l-1.He, Koja je
YCBojeHa npe HeKOJlI1KO MeCeUI1 (npeOJlOJICeHO KOHltenlfuja y nomnYHocmu nOKpuea Hajeenu
6poj npuopumemHux meMa y o6Jlacmu eHepzemuKe U eHepzemcKe erjJuKacHocmu, 3aUl.mUme
Jlcueonme cpeouHe, ltHrjJ0PMOlIUOHO-KoMYHuK01.f.UOHu.x: mexHoflozltja).
Kp03 rOL\I1HY L\aHa eKCnJlOaTaUl1je OBor Cl-1CTeMa y f1C "KHe3 CeJlo" OTKpl1BeH je BeJlIifKIif
6poj Hel-1.CnpaBHOCTI1 y paL\y onpeMe (BeJll-1.Kl-1 6poj HenoTpe6Hlifx YKJbY4efba nyMnHl1x arperaTa,
pearOBafba CHCTeMa 3awn1Te ycneL\ KOjl1X ce CnpeyaBa paL\ nyMnl1 Iif L\Ona3l-1. L\O npa)f(fbel-ba
pe3epBoapa y HapeL\HIifX nap can1, OTKa3 3aWTIifTHl-1X eJleMeHaTa (npecOCTaTa) 11 paL\ nyMnlif "Ha
CYBO", OTKa3 HI1BOCTaTa l-1 L\p.) Iif opeL\JlO)KeHe cy MeTOL\e L\a ce OBI1 Op06JleMl-1 ecpl1KaCHO pewe.
tnl1XOBI1M peWaBal-beM CMafbeHI1 cy TpOWKOBl-1 OL\pn<aBafba Cl-1CTeMa, CMal-beH je 6poj l-1. TPcUal-be
OTKa3a Iif nOBenaHaje OOY3L\aHOCT y cHa6L\eBafbY nOTpOWaya BOL\OM .
f1opeL\ Tora, aHaJllif3e cy 110Ka3aJle L\a je OL\ npl1MeHe OBor CI1CTeMa 3Ha4ajHo CMafbeHa
nOTpOWfba eJIeKTplif4He eHeprl1je DC "KHe3 CeJlo", WTO je YCTaHOBJbeHO nopetjefbeM pa4YHa 3a
yTpoweHy eJleKTpl14HY eHepmjy y nepl-1.0L\I1Ma npe H HaKOH l-1HCTaJll1pafba Cl-1CTeMa.
Jib Onl-1CaHIifX pa3JIora cMaTpaMo L\a L\eJlOBe OBor CI1CTeMa (SCADA aOJlIifKaUHja, pe3Jll-141ifTI1
MepHO KOHTPOJIHl-1 cHcTeMH) WTO npe Tpe6a L\OBeCTI1 L\O HHBoa CPIifHaJlHl-1X np0I13BOL\a, jep ce ne
I:bHXOBOM nojaBoM Ha Tp)f(HUJTy l-1 KacHHjoM npl1MeHOM 3HaTHO n060JbWaTl-1 ecpl-1.KaCHOCT
ynpaBJbafba BOL\OBOL\HHM CIifCTeMl-1Ma.
JKD "Hal-1ccyc" Hl-1w
L!:lifpeKTop, 0.-...

MHTl-1n, L\l1nJl. Maw. HH)K.
MaTlf'lHlI 6poj: 72[1 856,PIB 100(,67004,WH<\lpa ilenaTHOC')'H:41000, Per. 6p. 6162017958
Pa'lYII op.: 105-353-37AIKbanka.245-7347-28Agrobanka,265-4020310000450-07Reifeisenbanka: 160-7345-60Banka Intesa
NASTAVNO-NAUNOM VEU ELEKTRONSKOG FAKULTETA U NIU


Predmet: Miljenje o ispunjenosti kriterijuma za priznavanje tehnikog reenja

Na osnovu dostavljenog materijala, u skladu sa odredbama Pravilnika o postupku i nainu
vrednovanja i kvantitavnom iskazivanju naunoistraivakih rezultata istraivaa, koji je doneo
Nacionalni savet za nauni i tehnoloki razvoj Republike Srbije (Slubeni glasnik RS, br.
38/2008,) recenzent Prof. dr Mladen Stojiljkovi, ocenio je da su ispunjeni uslovi za priznanje
svojstva tehnikog reenja sledeem rezultatu nauno-istraivakog rada:

Naziv: Sistem centralizovanog upravljanja pumpnim stanicama u komunalnim sistemima gradova

Autori: Prof. dr Zoran Staji, dipl. el. in., Milan Koci, dipl. el. in., Predrag Peji, dipl. el. in.,
Prof. dr Dragan Anti, dipl. el. in., Marko Tasi, el. teh.

Kategorija tehnikog reenja: M82 - Industrijski prototip

OBRAZLOENjE

Predloeno reenje uraeno je u okviru realizacije projekta:
,,Unapreenje performansi merno-informacionih sistema (MIS) dodavanjem funkcija nadzora,
kontrole i upravljanja na daljinu (ev. br. 951-01-00065/2008-1/120)

Korisnik tehnikog reenja i datum poetka primene:
J KP ,,Naissus Ni
Tehniko reenje se primenjuje od 25.05.2009.

Predloeno reenje je realizovao:
Istraivako-razvojni centar ALFATEC Ni

Oblast na koju se tehniko reenje odnosi:
Upravljanje sistemima

Problem koji se reava primenom tehnikog reenja:
Sistem omoguava centralizovano praenje i upravljanje radom pumpnih stanica koje ine
osnovu vodovodnih, kanalizacionih i termoenergetskih sistema. Primenom sistema postie se
znaajno poveanja energetske efikasnosti pumpnih stanica i drastino smanjenje trokova
odravanja. Pored direktnih uteda, komunalna preduzea koja se opredeljuju za primenu ovakvih
sistema ostvaruju i veoma znaajne indirektne koristi u smislu poveanja pouzdanosti rada sistema,
smanjenja broja prekida u radu, poveanja stepena zatite opreme, smanjenja profesionalnog rizika i
slino.



Stanje reenosti pomenutog problema:

Na tritu postoji vie varijanti sistema namenjenih centralizovanom praenju rada komunalnih
sistema, ali se u njihovoj koncepciji mogu uoiti krupni nedostaci. Moda najbitniji od njih jeste
oslanjanje na samo jednu vrstu komunikacionog kanala, to u praktinoj eksploataciji esto rezultira
prekidom komunikacije izmeu udaljenih objekata i kontrolnog centra sistema. Takoe, veoma
esto se akcenat stavlja samo na segment daljinskog nadzora, dok su upravljanje i zatitne funkcije
preputene iskljuivo lokalnoj automatici koja postoji u udaljenim pumpnim stanicama, ili ljudskoj
posadi. Ovakvo injenino stanje ostavlja dosta prostora za rad na istraivanju i razvoju modernih
sistema koji, uz visoku pouzdanost, objedinjuju u sebi funkcije daljinskog merenja, nadzora,
automatskog upravljanja i zatite uz arhiviranje svih relevantnih podataka za potrebe kasnije
analize.

Sutina tehnikog reenja:

Sutina ovog reenja sastoji se u potpunom integrisanju merno-kontrolnih sistema koji su
ugraeni u udaljenim pumpnim stanicama u jedan centralizovani sistem, pri emu se na odabranoj
lokaciji formira komandno-kontrolni centar najvieg hijerarhijskog nivoa.
Komandno-kontrolni centar je srce celog sistema i sastoji se od raunara na kojem postoji
odgovarajui softver za nadzor, kontrolu i upravljanje. Raunar preko razliitih vrsta
komunikacionih kanala moe ostvariti vezu sa veim brojem udaljenih merno-kontrolnih sistema.
Udaljeni merno-kontrolni sistemi sastoje se od tri grupe elemenata od kojih jedna predstavlja
merni deo sistema, druga informacioni i trea upravljaki. Merni sistem sastoji se iz odreenog
broja mernih modula koji imaju mogunost kontinualnog merenja svih relevantnih elektrinih
veliina. Osnovu informacionog sistema ini industrijski raunar sa prateim softverima.
Industrijski raunar putem RS232 komunikacije, preko eksternog RS232-RS485 konvertora
komunicira i preuzima podatke sa mernih modula, inteligentnih adresabilnih temeprturnih senzora,
telemetrijskog modula i upravlja izlazima telemetrijskog modula. Dodatnim RS232
komunikacionim kanalom povezan je sa radio modemom. Takoe, ethernet komunikacionim
kanalom povezan je sa WiFi Access Point. Time je omoguena komunikacija sa hijerarhijski viim
nivoom sistema, centralnim serverom koji je smeten u komandno-kontrolnom centru.
Komunikacija na relaciji industrijski raunar centralni server odvija se dvosmerno, tako da je
omoguen prenos i arhiviranje svih podataka u komandno kontrolnom centru i njihova dalja obrada.
Isto tako je mogue i upravljanje radom udaljene pumpne stanice iz komandno-kontrolnog centra.
Upravljanje na licu mesta se izvodi preko digitalnih izlaza telemetrijskog modula koji dalje
pobuuju pomone releje u sastavu upravljakog dela merno-kontrolnog sistema.


Karakteristike ostvarenog tehnikog reenja:
Opisani sistem po svojim karakteristikama predstavlja reenje koje ima niz prednosti u odnosu
na tehnika reenja dostupna na tritu, pri emu su najznaajnije sledee:
- Pouzdanost
Postoji mogunost korienja razliitih komunikacionih kanala ime je omoguen nesmetan
rad u sluaju otkaza jednog od njih. U sluaju prekida komunikacije postoji i mogunost
lokalnog upravljanja odreenim brojem objekata
- Fleksibilnost
Podrani su sve vidovi komunikacija (digitalni radio modemi, Wi-Fi, Dial-Up, ADSL, 3G,
GSM/GPRS, fiberoptic). Omoguena je daljinska promena konfiguracije i scenarija
upravljanja, kao i uenje na bazi dogaaja koji su se ve odigrali (inteligentni sistem).
Funkcionalnost
Omoguiava pra6enje tada komunalnog sistema i daljinsko upravljanje, hronolo5ku
registraciju svih dogadaja i prui,a kompletan uvid u iad celog sisie-a.' Automatsko
generisanje izveitajajg jedna
od opcija koje su na raspolaganju korisniku. Blagovremeno
se
vrsi obave5tavanje o bilo kojoj nepravilnosti u radu rirt.t* putem slanja SMS-a. Takode je
omogu6eno i komandovanje putem SMS-a u sludaju potrebe.
Modularnost:
PruLa mogudnost povezivanja
sa drugim sistemima, pri demu je
posebn o znadajna
moguinost integracije sa PLC-ima i drugim inteligentnim
uredajima ioji komuniciiaju
preko standardnih protokola,
kao i integracija sa postojeiim,
lokalnim sistemima
automatskog upravljanja. Omogudava jednostavno
proSirenje
i dodavanje funkcije video
nadzora.
Bezbednost:
Postoji mogudnost formircrya VPN-a bez dodatnih servera,
ta(,aka (raiunara)
u mre Zi i kontrole saobracajakroz
mre1u, vz
enkripcue
G4ED
t zalttte pod ataka (R,S/).
monitoringa svih pristupnih
primenu standarda u oblasti
Mogudnosti sistema testirane su i demonstrirane u realnim eksploatacionim
uslovima, kroz
pradenje i upravljanje radom pumpne
stanice i rezewoara Knez Selo koji se nalaze u sastavu JKp
,,Naissus" Nis. Nadzor i upravljanje
obavljaju se iz udaljenog
komandno-kontrolnog
centra, sto
zapravo predstavlja podetnu
fazu integrisanja
svih pumpnih
stanica koje pripadaju
JKp
,,Naissus', u
j
edinstveni s i s t em c entr alizovano g upravlj arU a.
Zakliuiak
Na osnovu navedenog,
kao recenzent, ocenjujem da rezultat naudnoistraZivadkog
rada pod
nazivom:
o,Sistem centralizovanog
upravljanja pumpnim
stanicama
u komunalnim
sistemima
gradovatt
predstavlja
naudni tezultat koji pored
strudne komponent e pruLa originalni naudnoistra Livadki
doprinos ipo vaLecim kriterijumima
moZe da se svrsta u kategoiiju vrtz
-
industrijski prototip,
IJ Ni5u, 16.04.201 0. godine.
Recenzent:
Prof. dr adbn Stojiljkovic
MaSinski fakultet u NiSu
ELEKTRONSKOM FAKULTETU U NISU
NAUCNO-NASTAVNOM VECU
Misljenje 0 ispunjenosti uslova za priznanje svojstva tehnickog resenja pod
nazivom:
"Sistem centralizovanog upravljanja pumpnim stanicama u komunalnim
sistemima gradova"
Autori:
Prof. dr Zoran Stajic, dip!. e!. inz., Milan Kocic, dip!. e!. inz., Predrag Pejic, dip!. e!. inz.,
Prof. dr Dragan Antic, dipl. e!. inz., Marko Tasic, e!. teh.
Problem koji se resava tehnickim resenjem
Integrisani pristup kroz objedinjavanje funkcije nadzora, pracenja, upravljanja,
zastite, preventivnog inzenjerstva, planiranja odrzavanja i razvoja u danasnje vreme
predstavlja imperativ u komunalnim sistemima gradova. Bilo da se radi 0 vodovodnim,
kanalizacionim iii sistemima daljinskog grejanja, njihovu okosnicu cini veliki broj
pumpnih stanica distribuiranih na razlicitim geografskim lokacijama. Centralizovano
prikupljanje i arhiviranje informacija 0 radu ovih postrojenja, prosireno razlicitim
opcijama upravljanja na daljinu, doprinosi povecanju pouzdanosti i funkcionalnosti rada
kao i drasticnom porastu energetske i poslovne efikasnosti i bezbednosti kroz smanjenje
broja otkaza i ndeljenih dogaaaja u sistemu.
Shodno tome, trenutno na trzistu postoji vise varijanti sistema koji su razvijeni
kao pokusaj da se odgovori na aktuelne trendove, ali najveci broj pomenutih sistema
pokazuje ozbiljne nedostatke. Oni se pre svega ogledaju u ogranicenim mogucnostima za
upravljanje na daljinu, jer se prema uobicajenom konceptu upravljacke i zastitne funkcije
ostvaruju lokalno, u samim pumpnim stanicama, dok se ka centru prenose sarno
informacije 0 trenutnom stanju na nekoj udaljenoj lokaciji, bez mogucnosti povratnog
delovanja. Nivo u pouzdanosti komunikacije izmeau nadzornog centra i dislociranih
objekata takoae predstavlja slabu tacku pomenutih sistema, jer se, po pravilu, koristi
sarno jedna vrsta komunikacionog kanala sto cesto dovodi do cestih prekida u prenosu
podataka usled razlicitih razloga.
Prikazano tehnicko resenje predstavlja veliki korak napred u prevazilazenju
pomenutih nedostataka.
Opis resenja
Tehnicko reSenje kojejepredmet ove analize uspesno funkcionise u sastavu JKP
"Naissus" Nis pocev od maja 2009. godine, pri cemu zapravo predstavlja pocetnu fazu
lIvoaenja sistema centralizovanog nadzora i upravljanja radom svih pumpnih stanica i
rezervoara koji postoje kod korisnika. U ovoj fazi razvoja moze se govoriti 0
industrijskom prototipu budueeg sistema, koji se trenutno sastoji od udaljene pumpne
stanice " Knez Selo", rezervoara dislociranog Ll odnosu na samu pumpnu stanicu i
centralnog racunara u komandno-kontrolnom centru realizovanog na nezavisnoj lokaciji
u gradu.
Bazni deo sistema realizovanog kroz ovo tehnicko reSenje je upravo komandno-
kontrolni centar ion se u osnovi sastoji od centralnogracunarasainstaliranim,namenski
razvijenim softverom za nadzor, kontrolu i daljInsko upravJjanje. CentraJni racunar
ostvaruje vezu sa merno-kontrolnim sistemom koji je instaliran u udaljenoj pumpnoj
stanici koriseenjem razlicitih vrsta komunikacionih kanala, cime je obezbeaena
pouzdanost komunikacije. Moguee je ostvariti komunikaciju sa vise udaljenih merno-
kontrolnih sistema i na taj nacin objediniti daljinski nadzor i upravljanje radom svih
pumpnihstanicairezervoarakoji postojekod korisnika.
Drugu kljucnu komponentu predstavlja merno-kontrolni sistem instaliran u PS
"Knez Selo", zaduzen za praeenje svih relevantnih parametara pumpne stanice i
pripadajueeg rezervoara, kao i za izvrsavanje funkcije upravljanja na licu mesta. Treba
naglasiti dajeovaj sistem realizovan kao nezavisni modul u samoj pumpnoj stani ci , bez
narusavanja postojeeeg stanja lokaine automatike. Meautim, odgovarajueim resenjem
ostvareno je stanje u kojem merno-kontrolni sistem, autonomno iii u komunikaciji sa
centralnim racunarom, upravlja elementima vee postojeee infrastrukture. Sam merno-
kontrolni sistem u sebi sadrzi elemente koji obavljaju mernu funkciju (gotovi merni
moduli), informacionu fllnkciju (industrijski racunar koji obraauje i arhivira podatke),
funkciju komunikacije sa komandno-kontrolnim centrom i rezervoarom (radio modem i
WiFi AccessPoint) iupravljacku funkciju (telemetrijski modul sapomoenimrelejima).
Analizirano tehnicko resenje sistema centralizovanog upravljanja pumpnim
stanicama se po svojim karakteristikama svrstava u najsavremenije sisteme i pokazuje
velike komparativne prednosti u odnosu na druga resenja koja se trenutno mogu nati u
ponudi. Najbitnijesu sledeee:
Podrzani su svi vidovi komunikacija (digitalni radio modemi, Wi-Fi , Dial-Up,
ADSL,3G, GSM/GPRS, fiberoptic);
Postoji mogucnostkoriseenjarazlicitih komunikacionih kanala;
Omogueen je prenos svih relevantnih podataka komandno-kontrolni centar, na
cemusezasnivapraeenjeradasistema idaljinskoupravljanje;
Postoji opcijajednostavnogprosirenjaidodavanjafunkcije video nadzora;
Moglleajedaljinskapromenakonfiguracije i scenarija upravljanja iz komandno-
kontrolnogcentra;
Moze se ostvariti formiranje VPN-a bez upotrebe dodatnih servera, koriseenjem
namenskirazvijenogsoftvera;
Sistem ima sposobnost ucenja na bazi dogadjaja koji su se vee odigrali cimeje
realizovan svojevrstan inteligentni upravljacki sklop;
Obezbeaeno je hronolosko belezenje svih dogaaaja eime se pruza kompletan uvid
urad celog sistema i otvara moguenost za kasniju analizu i optimizaciju rada.
Veomaje pogodna opcija koja omogueava automatsko generisanje izvestaja;
Blagovremeno obavestavanje 0 bilo kojoj nepravilnosti u radu sistema putem
SMS-a, kao i povratno komandovanje na isti nacin;
Otvorena je moguenost integracije sa PLC-ima i drugim inteligentnim ureaajima
koji komuniciraju preko standard nih protokola, kao i integracija sa vee ostojeeim
lokalnim sistemima automatskog upravljanja
U slucaju prekida komunikacije sa komandno-kontrolnim centrom uvek postoji
moguenost lokalnog upravljanja odreaenim brojem objekata; .
Moze lako postati deo slozenihjih sistema koji bi se stavili na raspolaganje veeem
broj u korisnika
Sa aspekta bezbednosti, treba istaei primenu standard a u oblasti enkri pcije (AES)
i zastite podataka (RSA), kao i monitoring svih pristupnih tacaka u mrdi
kontrolu saobraeaja;
Upotrebljeni koncept je je u skladu sa aktuelnom Strategijom naucnog i
tehnoloskog razvoja Republike Srbije, i predstavlja integralni deo inteligentnih
mreza buduenosti (SmaJi Grid).
Zakljucak
Na osnovu izlozenog, misljenje recenzenta je da rezultat naucnoistrazivackog rada
pod nazivom "Sistem centralizovanog upravljanja pumpnim stanicama u komunalnim
sistemima gradova" predstavlja originalni naucnoistrazivacki doprinos koji po vazeeim
kriterijumima ispunjava uslove da bude svrstan u kategoriju M82 - Industrijski prototip
\\
Ij dr
Graaevinsko-arhitektonski fakultet u Nisu
U Nisu, 13.04.2010. godine.
YHMBEP3MTET Y Hl-1WY
enEKTPOHCKlt1 tPAKYilTET Y Hl-1WY
!<+>
HaCTaBHo-HayqHO Belle
Epoj: 07/01-005/10- 005
)l:aHa: 29.04.2010. rOA.
Ha OCHOBY qJIaHa 38. CTaTYTa EneI<TpOHCKOr cpaKynTeTa y HHmy, y CKna)lY ca o)lpe)l6aMa
ITpaBHnHHKa 0 rrocTyrrKy H HaqHHY Bpe)lHOBaH>a, H KBaHTHTaBHOM HCK33HBaH>Y
HayqHOHCTpa)KHBaqKHX pe3ymaTa HCTpa)JGfBaqa ((CJIY)l(6eHH maCHHK PC, 6p. 38/2008),
HacTaBHo-HayqHO Bene EneKTpOHCKor cpaKymeTa y HHmy )lOHeJIO je Ha ce)lHHLI)1 O)lp)J(aHoj
29.04.2010. rO)lHHe cJIe)leny
O)]}IYKY
1. npHXBaTa ce pemelhe nOA Ha3HBOM CHCTeM
lI.eHTpaJIH30B3Hor ynpaBJbatba nVMnHHM CT3HHlI.aMa y KOMYHaJ1HHM
CHCTeMItMa rpaAOBa, qHjH cy ayTopH npO(jJ. Op 30pall Cmajun, Oun:l. e I.
UIl:JIC, MUllaH KOl(Un, OUl1fl. ell. UH;}IC, IIpeopaz flejun, OUn!l. eJI. lIIiJIC, I1po(P.
op J(pazaH AHmu;" Map'w Taculi, en. mex.
2. npH3HaTo TeXHHqKO pemelhe cnaAa y KaTeropHjy:M82 - UH)!YCTPU jCKH
npoToTHn.
3. OAJIYKY AOCTaBHTH ayTopHMa TeXHHqKOr pemelha H apxHBH <l>aKYJ1TeTa.
06pa3JIOmelhe
KOMHcHja peueH3eHaTa )lOCTaBHJIa je HacTaBHo-HayqHOM Beny MHmJbelha 0
HcrrYH>eHOCTH YCJIOBa 3a rrpH3HaH>e cBojcTBa TeXHHqKOr pemeH>a rrO)l Ha3HBOM CUCmeAI
1{ellmpa'l1l306GlIO? ynpacubGl-bO I1YHnlllCH cmmlUL/G.lW y l\'O.VlyllQ.'IHlI.H cucme.MWvIG ?paooea
Koje je pe3YJITaT HayqHOHCTpa)J<ImaqKOr pa)la y OKBHPY rrpojeKTa Y,wnpCnelbe
nep(bop.'Hml cu ,vtepHo-umjJop.'vwlIUOI-llIX cucme.'HCl (/1,1111(,) (}o()oawbe.H cp )lHl(L{uja HCZ()-Jopa
"'Ollmpo.'lC u ynpa6fbofOo JW ()LUbWIV (ee. 6p. 951-01-00065/ 2008-1/ 1201 qHjH cy ayTopH
npocjJ. op '3opGl-/ Cmajun, MWlGli [(oL(un, ()unJi. el l , UI1:)IC. Tfpec)pac Tfejun, ()UJ1.fl. eR, Z.{H.JIC,
np01). op /Jpac{.lH Al-imun. MapKO 1'ocu17.
PeueH3eHTH ITporll. )Jp MJIa)leH CTOjHJbKOBHh H T1pocp. l ~ TlOplje nop1)eBHh OueHHJIH
cy )la rrpe)lJIO)KeHO TeXHHqrco pemelhe rrpe)lCTaBJba HayqHH pe3YJITaT KOjH rrope)l cTpyqHe
KOMrrOHeHTe rrpY)Ka OpHfHHaJ1HH TeopHjcKH H HayqHOHCTpa)l<HBaqKH )lOrrpHHOC. Y TOM
CMHCJIY peueH3eHTH cy rrpe)lJIO)I<HJIH HaCTaBHo-HayqHOM Beny EJIeKTpOHCKOr cpaKymeTa )la
rrpHXBaTH HaBe)leHH pe3YJITaT HayqHOHCTpmI<HBaqKOr pa)la Kao TeXHHqKO pemeH>e.
Ha OCHOBY fl03HTI1BHor MHllIJbel:ba JJ:Ba pel.\eH3eHTa-eKCflepTa 113 06JIaCTI1 TeXHI1YKor pellIel:ba
HaCTaBHO-HaYYHO Bene je JJ:OHeJ10 OJJ:J1YKY Kao Y JJ:I1Cfl03HTI1BY