Neverbalna komunikacija u javnim nastupima

Znaaj neverbalne komunikacije ogleda se u poznatoj tvrdnji da sve rei moramo

tretirati kao glasine sve dok ne budu podrane neverbalnim signalima. Kako emo
shvatiti neije rei, da li emo im verovati ili emo ispoljiti sumnju, zavisi pre svega
od toga da li su one podrane neverbalnim govorom. Svi imamo u iskustvu situacije u
kojima ne verujemo neijim reima upravo iz ovih razloga. Primer moe biti osoba koja
nam govori da se slae sa nama dok glavu okree levo desno (neverbalni znak odbijanja!
osoba koja nam kae da se nigde ne uri! a zatim gleda na sat ili ovek koji izjavljuje da
se raduje "to e ispuniti anketu i u isto vreme zeva. Sve su ovo primeri u kojima
posmatra zbog neverbalnih signala nuno poinje da sumnja u ono "to mu neko govori.
#sto tako nekome zbog uskla$enosti rei i neverbalnih signala moemo verovati vi"e nego
"to bismo mu moda verovali kada bismo se oslanjali samo na njegove rei. Primer za
ovo u politiari koji vebaju neverbalni govor kako bi delovali uverljivije.
Koliki deo komunikacije je neverbalan?
Veina strunjaka koji se bave neverbalnom komunikacijom se slae da
neverbalna komunikacija ini 50% do 0% ukupne me!uljudske komunikacije.
Poznata je %ehrabianova &ormula '()*+(),,(. Po rezultatima njegovog
istraivanja! onda kada govorimo o znaajnim temama! oseanjima i stavovima! zapravo
samo mali deo in&ormacija koje primamo dolazi putem rei.
- '( poruke je u reima koje se izgovaraju
- *+( poruke je paralingvistiko (dobija se iz naina na koji su rei izgovorene.
ritam! ton..
- ,,( in&ormicaja dobija se na osnovu &acijalne ekspresije
/ ovom se istraivanju pokazalo da u sluajevima kada nema slaganja izme$u verbalne i
neverbalne poruke ljudi veruju onome "to tumae na osnovu neverbalnih signala! pre nego
onome "to se kae.
Kada je neverbalna komunikacija posebno znaajna ?
Neverbalna komunikacija je izuzetno znaajan &aktor u tome kakav emo prvi
utisak ostaviti. 0rojna istraivanja su pokazala da se prvi utisak o osobi &ormira veoma
brzo i da u tome rei imaju malu ulogu. 1ada nekoga vidimo po prvi put! njegov telesni
govor na svesnom i podsvesnom nivou utie na predstavu koju emo o njemu imati. Pri
tom! ovaj e&ekat je dvostran te isto tako i ljudi koji nas upoznaju na osnovu na"eg govora
tela i neverbalnih signala stvaraju predstavu o tome ko smo mi. 2vaj prvi utisak esto
nastavlja da ima znaajnu ulogu i dalje kada sa osobom uspostavimo kontakt i nastavimo
dalju komunikaciju.
/ poslovnim komunikacijama ve"tine neverbalne komunikacije imaju posebnu
ulogu. /koliko nekoga elimo da ubedimo u ispravnost sopstvenog stava! a pri tom na"i
neverbalni signali ne budu uskla$eni sa na"im reima! "anse za uspeh su male. #ako je
verbalna poruka jasna! neverbalna poruka koja nije u skladu sa njom bie upeatljivija.
2vo ne mora da znai da da e onaj ko slu"a misliti da laete! ali e sigurno osetiti
zbunjenost. 2soba koja vas slu"a moe doi do zakljuka da ste i vi sami zbunjeni i da
niste sigurni u ono "to govorite iako su va"e rei u potpunosti jasne. / ovakvim
situacijama vai pravilo da dela govore vi"e od rei i! ma koliko se trudili da nekome
verbalno argumentujemo svoje stanovi"te! ukoliko to ne podrimo i neverbalnim
signalima! sagovornik nee biti u potpunosti ube$en.
/koliko nekoga elimo da ubedimo u ispravnost sopstvenog stava! a pri tom na"i
neverbalni signali ne budu uskla$eni sa na"im reima! "anse za uspeh su male. #ako je
verbalna poruka jasna! neverbalna poruka koja nije u skladu sa njom bie upeatljivija.
2vo ne mora da znai da da e onaj ko slu"a misliti da laete! ali e sigurno osetiti
zbunjenost.
-Koliko je znaajno uskladiti neverbalne signale sa verbalnom porukom moemo
videti iz primera debate izmeu amerikih predsednika
3elevizijska debata izme$u Niksona i 1enedija odrana 4567. godine je jedan od
najboljih dokaza kolike su posledice neuskla$enosti odnosno uskla$enosti verbalne i
neverbalne poruke koju "aljemo. Niksonove verbalne poruke nisu bile u skladu sa
njegovim govorom tela i izgubio je. 2vo je kljuna studija o znaaju neverbalne
komunikacije. /tisci gra$ana su bili dosta podeljeni i ta podela je u velikoj meri zavisila
od toga da li su debatu gledali na televiziji ili slu"ali debatu na radiju.
8edan od najboljih dokaza znaaja neverbalne komunikacije je televizijska debata
izme$u Niksona i 1enedija odrana 4567. godine. Niksonove verbalne poruke nisu bile u
skladu sa njegovim govorom tela i izgubio je. #pak! utisci gra$ana su bili dosta podeljeni
i ta podela je u velikoj meri zavisila od toga da li su debatu gledali na televiziji ili slu"ali
debatu na radiju.
Na televiziji je 1enedi delovao dosta opu"tenije i samouverenije. Njegova
gestikulacija ukazivala je na iskrenost i smirenost. 9rao je ruke opu"teno na stolu i
koristio ih smireno kako bi naglasio poentu nekih svojih reenica. %irno je drao pogled
i polako pomerao glavu! esto se sme"io i zadravao osmeh ak i kada je protivnik
govorio. Niksonovi pokreti su bili bri i pogledom je esto prelazio po prostoriji.
Najveim delom debate imao je ozbiljan izaz lica i sme"io se samo na kratko kada bi
do"ao red na njega da govori. # pored toga "to je Nikson odgovarao na pitanja jasno i
e&ikasno i doveo u pitanje mnoge 1enedijeve stavove! ljudi koji su gledali debatu preko
televizije su ipak zakljuili da je 1enedi vi"e delovao :kao predsednik; i da je pobedio u
debati.
Sa druge strane! istraivanje mi"ljenja ljudi koji nisu gledali debatu preko televizije!
ve slu"ali preko radia dovelo je do drugaijih zakljuaka. <eina slu"aoca je imala stav
da je Nikson svoje stavove izloio e&ikasnije od 1enedija i da je delovao kao bolje
in&ormisan o nekim speci&inim pitanjima. Po mi"ljenju slu"aoca! Nikson je pobedio u
debati.
=ko danas posmatramo ovaj snimak videemo da je 1enedi! iako je dao manje detalja
u svojim odgovorima! imao znaajno bolje uskla$en verbalni i neverbalni govor.
/savr"avanje ve"tina neverbalne komunikacije neophodno je ne samo
politiarima! ve svima koji se bave javnim poslom i esto se nalaze u situacijama kada
se moraju obratiti "irem auditorijumu. Nave"emo neka od osnovnih pravila kojih se
treba pridravati u obraanju publici.
1oji telesni stav zauzeti >
"edna od naupadljivijih karakterisitka govornika jeste telesna poza koju
zauzima# 2dlunost i samouverenost se lako prepoznaju po uspravnom stavu tela bez
spu"tenih ramena i pogrbavljenosti. =dekvatana telesna poza moe se lako uvebati.
9ovoljno je stati uz zid i prisloniti uz njega pete! ramena i glavu. /z to! potrebno je i
malo uvui stomak i to je adekvatn telesni stav za obraanje publici. Preterano
zabacivanje ramena ka nazad moda govorniku pomae da se oseti jaim! ali publici e
pre delovati kao stav za borbu nego li stav za komuniciranje ideja. 3ako$e i povijanje
ramena ka napred ima negativne e&ekte jer moe delovati kao znak bezvoljnosti!
nedovoljne motivisanosti ili umora. ?esto ljudi u obraanju publici gre"e zauzimajui
ovaj opu"teni stav u elji da se priblie ljudima koji ih slu"aju. 2vaj telesni stav tada je
uglavnom praen i uestalim osmesima kako bi se postogao e&ekat opu"tenosti i
optimizma. #pak! konstantno osmehivanje moe delovati izve"taeno i neiskreno. 2smeh
treba sauvati za prvih nekoliko sekundi izjave i za nagla"avanje nekog speci&inog
komentara ili "ale.
=dekvatana telesna poza moe se lako uvebati. 9ovoljno je stati uz zid i
prisloniti uz njega pete! ramena i glavu. /z to! potrebno je i malo uvui stomak i to je
adekvatn telesni stav za obraanje publici. Preterano zabacivanje ramena ka nazad moda
govorniku pomae da se oseti jaim! ali publici e pre delovati kao stav za borbu nego li
stav za komuniciranje ideja.
@ta raditi sa rukama>
$tvorene ruke su indikator opu%tenosti, nemojte ih prekr%tati. ?ak i onda
kada ste pod tenzijom i anksiozni potrudite se da ruke ostanu spu"tene uz telo kako biste
odali utisak opu"tene osobe.
Auke se mogu koristiti u neverbalnoj komunikaciji kada se obraate "irem
auditorijumu jedino u retkim situacijama kako bi se dodatno naglasila poenta neega i
istakao znaaj. 2statak vremena one su supu"tene uz telo jer se ruke postavljene preko
tela doivljaju kao barijera te e vas osobe koje vas slu"aju doiveti kao distancirane ili
nedovoljno zainteresovane. 1ada kaemo da se ruke ne stavljaju preko tela to se ne
odnosi samo na prekr"tanje ruku! ve i na dodirivanje laktova! hvatanje za zglob i slino.
Auke se mogu koristiti u neverbalnoj komunikaciji kada se obraate "irem
auditorijumu jedino u retkim situacijama kako bi se dodatno naglasila poenta neega i
istakao znaaj. 2statak vremena one su supu"tene uz telo jer se ruke postavljene preko
tela doivljaju kao barijera te e vas osobe koje vas slu"aju doiveti kao distancirane ili
nedovoljno zainteresovane.
&koliko se ipak rukama ine neki gestovi s vremena na vreme, oni bi trebalo
da budu umereni i prirodni# /vebana gestikulaciju kojom se govornik u ivotu inae
ne slui retko deluje uverljivo. 3ako$e i pokreti koji su brzi deluju kao distraktori i vi"e
odmau nego li "to bi trebalo da pomognu u nagla"avanju i obja"njenju. 0itno je
izbegavati ponavljanje odre$enih pokreta iznova vi"e puta. /koliko publika otkrije
"ablon ponavljajuih pokreta! on sam moe postati upadljivi od poruke koja se poku"ava
preneti.
Pravilo o otvorenosti se odnosi i na dlanove koji kada su otvoreni ukazuju na
otvorenost i iskrenost. ?est je sluaj da se govornici slue nekim pomonim sredstvom
kao "to je olovka ili papir u rukama kako bi im "ake bile zauzete. 2vo tako$e moe biti
protumaeno kao znak nervoze te se u javnom obraanju treba izbegavati.
8o" jedan od gestova koji se moraju izbegavati jeste dodrivanje lica dok se govori.
2vaj se gest esto tumai kao znak sumnje. / glumi upravo iz ovog razloga postoji
pravilo da glumac nikada ne sme da dodiruje svoju glavu osim ako eli da prikae neku
vrstu zabrinutosti.
Bde gledati >
$stvarite stabilan kontakt oima sa ljudima u publici ili sa kamerom (neki na
televiziji savetuju govornike)goste da ne gledaju pravo u kameru "to nije dobar savet.
#pak! ne treba gledati samo u jedan deo publike nego raspodeliti panju na sve delove
prostorije. Poznato je :pravilo tri sekunde; po kome se govornik na jednoj osobi u publici
u direktnom kontaktu oima treba zadrati tri sekunde nakon ega treba prei pogledom
preko ostatka publike pre nego "to se pogled ponovo ne zaustavi na nekome. Bledanje u
samo jedan deo publike sve vreme moe u ostalim ljudima probuditi oseaj
zapostavljenosti! dok previ"e esto prelatanje pogledom preko ljudi koji vas slu"aju moe
biti doivljeno kao nestalnost. 1ontakt sa publikom i uspravan poloaj glave treba
zadrati sve vreme i izbegavati spu"tanje glave i pogleda. 8o" speci&inije! izbegavajte da
gledate nanie (ka podu ili gore (ka pla&onu. Prvi pokret navodi ljude da pomisle da ste
neiskreni! a drugi na to da ste nedovoljno dobro pripremljeni. Pogled se spu"ta jedino
ukoliko pred sobom imate govornicu na kojoj se nalazi podsetnik! ali i u tim sluajevima
samo na trenutke. Panje ne sme biti vi"e usmerena na papire nego li na ljude ispred vas.
1ada govorimo o govornici! onda kada ona postoji ispred govornika! esto se ljudi o nju
oslone ili na istu barem spuste laktove. 2ba ova pokreta "alju publici negativnu poruku i
umanjuju uverljivost govornika.
Poznato je :pravilo tri sekunde; po kome se govornik na jednoj osobi u publici u
direktnom kontaktu oima treba zadrati tri sekunde nakon ega treba prei pogledom
preko ostatka publike pre nego "to se pogled ponovo ne zaustavi na nekome.
<eoma je bitno na koji nain osoba koristi prostor oko govornice. / duim
obraanjima publici govornici umeju da se nakon nekog vremena odvoje od govornice i
"etaju podijumom. =drenalin koje javno obraanje podstie i vi"ak energije se na ovaj
nain uspe"no se osloba$aju. #pak! prelazak preko pozornice ili podijuma moe delovati
ometajue u obraanju onda kada je isuvi"e esto. Kao i pokrete rukama, i hod treba
svesti na %to manju meru. 'obro je da, ukoliko %etate dok govorite, koristite pravilo
(tri koraka)# 1ada krenete u jednom pravcu napravite tri koraka pre pauze ili promene
pravca. Previ"e promene pravca moe biti distrakcija.
9a li dozvoliti trenutak ti"ine>
1ao "to ne treba uriti u izvo$enju pokreta! ne treba uriti ni sa reima. / elji da
iznesu sve injenice i pod uticajem adrenalina! ljudi koji se obraaju brojnijoj publici
esto sebi ne dozvoljavaju pauze. Aazlog ovome je esto i strah da e publika puzu
protumaiti kao nepripremljenost ili trenutak u kome se osoba zbunila. Naprotiv! publika
e pauzu u govoru pre protumaiti kao promi%ljenost# Ne preduge! ve pauze koje
traju trenutak ili dva! daju i govorniku i publici vremena za slaganje utisaka i ine da se
ljudi ne osete prenatrpani in&ormacijama.