2 3

Preveo
Nikola Pajvani
4 5
Copyright 1929, 1930 by Alfred A. Knopf, Inc.
Copyright renewed 1956, 1957 by Dashiell Hammet
Tis translation published by arrangement with Alfred
A. Knopf, an imprint of the Knopf Doubleday Group, a
division of Random House, Inc.
Translation copyright 2013 za srpsko izdanje, LAGUNA
Naslov originala
Dashiell Hammett
The Maltese Falcon
Hozeu
6 7
Spejd i Arer
Vilica Semjuela Spejda bila je dugaka i koata, brada
mu je bila slovo V to tri ispod savitljivijeg slova V
njegovih usta. Nozdrve su mu se krivile unazad da stvore
jo jedno, manje, slovo V. Njegove ukastosive oi bile
su vodoravne. Motiv slova V ponovo se javljao u gustim
obrvama to su se irile u stranu iz dve istovetne brazde
iznad kukastog nosa, a svetlosmea kosa rasla je nanie iz
visokih ravnih slepoonica i pod otrim uglom se spajala
na elu. Izgledao je sasvim prijatno, kao plavokosi satana.
On ree Ef Perin: Da, duo?
Ef je bila vitka preplanula devojka kojoj se smea halji-
na od neeg vunenog pripijala uz telo, kao da je mokra.
Oi su joj bile smee i vragolaste na sjajnom dekastom
licu. Zatvorila je vrata za sobom, naslonila se na njih, pa
rekla: Neka devojka hoe da te vidi. Zove se Vonderli.
Klijent?
Izgleda. Svejedno e hteti da je primi: obara s nogu.
Uvedi je, duo, ree Spejd. Uvedi je.
1
Deijel Hemet 8 Malteki soko 9
Nepravilne sive ljuspe pepela od cigareta istakale su utu
povrinu stola, zeleni upija i ono malo papira to je bilo
tu. Prozor iza mrke zavese, otvoren petnaest ili dvadeset
centimetara, putao je iz dvorita vazduh koji je neodre-
eno mirisao na amonijak. Pepeo na stolu skupi se pa
odmile na povetarcu.
Gospoica Vonderli je gledala sive ljuspe kako se sku-
pljaju i mile. U njenim oima bilo je nelagode. Sedela je
na samoj ivici stolice. Stopala je drala ravno na podu,
kao da e svakog asa ustati. ake u tamnim rukavicama
stezale su tanku tamnu torbicu na krilu.
Spejd se zaljulja na stolici pa upita: Dakle, kako ja
mogu da vam pomognem, gospoice Vonderli?
Ona uzdahnu pa ga pogleda. Proguta knedlu i uur-
bano ree: Da li biste mogli? Mislila sam Da to
jest Onda zagrize donju usnu sjajnim zubima pa ne
ree nita. Samo su joj tamne oi sada govorile, moleivo.
Spejd se osmehnu i klimnu glavom kao da je shvata,
ali prijatno, kao da nije re ni o emu ozbiljnom. On ree:
Recimo da mi ispriate o tome, od poetka, pa emo
onda da vidimo ta nam valja initi. Najbolje da se vratite
to dalje moete u prolost.
To je bilo u Njujorku.
Da.
Ne znam gde ga je upoznala. Hou da kaem, ne znam
gde u Njujorku. Mlaa je od mene pet godina tek joj
je sedamnaest i nismo se druile s istim ljudima. ini
mi se da nikada nismo bile bliske koliko sestre treba da
budu. Mama i tata su u Evropi. To bi ih ubilo. Moram da
je vratim pre nego to se oni vrate.
Da, ree on.
Ef Perin ponovo otvori vrata, pa izae u ekaonicu i
stade s rukom na kvaki da kae: Izvolite ui, gospoice
Vonderli.
Glas ree: Hvala vam, tako tiho da su rei bile raz-
govetne samo zbog savrenog izgovora, i na vratima se
pojavi mlada ena. Kretala se sporo, opreznim koracima,
gledajui Spejda kobaltnoplavim oima, istovremeno stid-
ljivim i ispitivakim.
Bila je visoka, gipka i vitka, bez ijednog otrog ugla na
sebi. Telo joj je bilo pravo, visokih grudi, noge dugake,
ake i stopala uzani. Obukla se u dve nijanse plavog koje
je izabrala zbog svojih oiju. Uvojci kose koji su padali
ispod plave kape bili su tamnorii, njene pune usne jar-
kocrvene. Beli zubi sijali su u polumesecu koji je stvarao
njen srameljivi osmejak.
Spejd ustade, pokloni se i akom debelih prstiju pokaza
hrastov naslonja pored svog stola. Bio je visok svih metar
osamdeset. Zbog irokih oblih ramena telo mu je delovalo
gotovo kupasto nimalo ire nego deblje i zbog toga mu
nedavno ispeglano odelo nije dobro stajalo.
Gospoica Vonderli proaputa: Hvala vam, tiho kao
ranije pa sede na ivicu drvenog sedita.
Spejd se spusti u svoju stolicu na okretanje, okrenu se
etvrtinu kruga ka njoj, utivo se osmehnu. Osmehivao
se ne razdvajajui usne. Sva slova V njegovog lica sada se
izduie.
Kroz zatvorena vrata ulo se kuc-kuc-kuckanje pa sla-
bano zvonce i prigueno zujanje pisae maine Ef Perin.
U nekoj susednoj kancelariji neka snana maina tupo je
vibrirala. Na Spejdovom stolu mlitava cigareta tinjala je u
mesinganoj pepeljari prepunoj ostataka mlitavih cigareta.
Deijel Hemet 10 Malteki soko 11
Jedina adresa koju sam imala bila je post restant. Napi-
sala sam joj novo pismo, i jue posle podne sam otila u
potu. Ostala sam tamo do mraka, ali nje nije bilo. Jutros
sam ponovo otila, i jo nisam videla Korin, ali sam videla
Flojda Terzbija.
Spejd ponovo klimnu glavom. Mrtenja nestade.
Zamenio ga je izraz pronicljive panje.
Nije hteo da mi kae gde je Korin, nastavi ona,
beznadeno. Nije hteo nita da mi kae, sem da je ona
dobro i da je srena. Kako ja u to da verujem? To bi mi
on svejedno rekao, zar ne?
Naravno, sloi se Spejd. Ipak, moda je istina.
Nadam se da jeste. Iskreno se nadam da jeste, uskli-
knu ona. Ali ja ne mogu ovako da se vratim kui, da je
uopte ne vidim, da ne porazgovaram s njom ak ni tele-
fonom. Nije hteo da me odvede kod nje. Rekao je da ona
ne eli da me vidi. U to ne mogu da poverujem. Obeao
je da e joj rei da me je sreo i da e je dovesti da me vidi
ako ona pristane veeras u hotel. Rekao je da zna da
ona nee pristati. Obeao je da e doi sam ako ona nee.
Rekao je
Ona uuta, preplaeno stavivi ruku na usta kada se
vrata otvorie.
ovek koji je otvorio vrata ue, ree: Oh, oprostite!,
uurbano skide smei eir s glave, pa se povue.
U redu je, Majlse, ree mu Spejd. Ui. Gospoice
Vonderli, ovo je gospodin Arer, moj ortak.
Majls Arer ponovo ue u kancelariju, zatvori vrata
za sobom, obori glavu, osmehnu se gospoici Vonderli
Oni stiu prvog sledeeg meseca.
Spejdove oi zablistae. Onda imamo dve nedelje, ree.
Nisam znala ta je uradila sve dok nije stiglo njeno
pismo. Poludela sam od brige. Usnice joj zadrhtae. ake
joj zgnjeie tamnu torbicu u krilu. Previe sam se bojala
da je uradila neto ovako da bih otila u policiju, a ipak
me je strah da joj se neto desilo neprekidno terao na to.
Nikome nisam mogla da se obratim za savet. Nisam znala
ta da radim. ta sam mogla?
Nita, naravno, ree Spejd, ali je onda stiglo njeno
pismo?
Da, i ja sam joj poslala telegram, zamolila je da se vrati
kui. Poslala sam ga ovde na post restant. To je bila jedi-
na adresa koju mi je dala. ekala sam itavu nedelju, ali
odgovora nije bilo, vie od nje nije stigla ni re. A mamin
i tatin dolazak sve je blii. Zato sam dola u San Francisko
po nju. Napisala sam joj da dolazim. Nije trebalo to da
uradim, zar ne?
Moda nije. Nije uvek lako znati ta da se radi. Niste
je nali?
Ne, nisam. Pisala sam joj da u doi u hotel Sent Mark
i preklinjala je da doe i dozvoli mi da porazgovaram s
njom, ak i ako ne namerava da se vrati kui sa mnom.
Nije dola. ekala sam je tri dana, ali ona nije dola, nije
mi ak poslala ni poruku.
Spejd klimnu plavokosom satanskom glavom, saose-
ajno se namrti, pa stisnu usne.
Bilo je uasno, ree gospoica Vonderli pokuavajui
da se osmehne. Nisam mogla tek tako da sedim tamo
da ekam ne znajui ta joj se desilo, ta joj se moe
desiti. Nije vie pokuavala da se osmehne. Stresla se.
Deijel Hemet 12 Malteki soko 13
Arer ree. Aha. Glas mu je bio teak, grub.
Gospoica Vonderli die pogled ka Spejdu, hitro, ela
nabranog izmeu obrva.
O, ali morate biti paljivi! Glas joj je malice podrh-
tavao a usne su joj oblikovale rei u nervoznim trzajima.
Ja se njega strano bojim, bojim se ta bi mogao da uradi.
Ona je tako mlada, i to to ju je on doveo ovamo iz Nju-
jorka tako je ozbiljno da on moda ne da joj moda
neto ne uradi?
Spejd se osmehnu i potapa rukonaslon stolice.
Samo sve prepustite nama, ree on. Znaemo mi
kako treba s njim.
Ali moe li da joj neto uradi?, bila je uporna.
Mogunost uvek postoji, mudro klimnu glavom
Spejd. Moete se, meutim, osloniti na nas da emo to
da sredimo.
Oslanjam se na vas, ree ona iskreno, ali elim da
znate da je on opasan ovek. Iskreno mislim da ne preza
ni od ega. Verujem da ne bi oklevao da ubije Korin ako
pomisli da e ga to spasti. Da li bi mogao to da uradi?
Niste mu pretili, zar ne?
Rekla sam mu da samo elim da je vratim kui pre
nego to mama i tata stignu, tako da ne saznaju ta je
uradila. Obeala sam mu da im neu rei ni re ako mi
pomogne, ali e se u suprotnom tata sigurno postarati da
on bude kanjen. Ne ne znam da li mi je poverovao.
Moe li da zataka stvar tako to e je uzeti za enu?,
upita Arer.
Devojka porumene pa odgovori zbunjenim glasom:
On ima enu i troje dece u Engleskoj. Korin mi je pisala
o tome, da objasni zato je otila s njim.
i sa eirom u ruci naini neodreeno utiv gest. Bio je
srednjeg rasta, snano graen, irokih ramena, debelog
vrata, sa veseljakim, rumenim licem teke vilice i neto
sedih u kratko podianoj kosi. Izgledalo je da je prevalio
etrdesetu otprilike jednako davno kao Spejd tridesetu.
Spejd ree: Sestra gospoice Vonderli pobegla je iz
Njujorka s tipom po imenu Flojd Terzbi. Ovde su. Gos-
poica Vonderli je srela Terzbija i treba noas da se nae
s njim. On e moda dovesti sestru sa sobom. Verovatnije
je da nee. Gospoica Vonderli eli da naemo sestru,
odvojimo je od Terzbija i vratimo je kui. Pogledao je
gospoicu Vonderli. Je li tako?
Jeste, ree ona jedva ujno. Stid koji su Spejdovi
uliziki osmesi, klimanje glavom i uveravanje postepeno
odagnali ponovo joj je zarumeneo lice. Pogledala je torbi-
cu u krilu pa ju je nervozno zagrebala prstom u rukavici.
Spejd namignu ortaku.
Majls Arer prie i stade kod ugla stola. Dok je devoj-
ka gledala u svoju torbicu, on je gledao u nju. Njegove
sitne smee oi preoe svojim smelim procenjivakim
pogledom od njenog oborenog lica do njenih stopala pa
opet gore do lica. Onda pogleda Spejda i nemo zviznu u
znak odobravanja.
Spejd die dva prsta s naslona stolice kao kratak znak
upozorenja pa ree:
S tim ne bi trebalo da imamo nikakvih problema.
Dovoljno je samo da imamo noas oveka u hotelu koji e
ga pratiti kada ode i tako nas odvesti do vae sestre. Ako
ona doe s njim, i vi je ubedite da se vrati s vama, utoliko
bolje. U suprotnom ako ne eli da ga ostavi poto je
naemo pa, i to emo nekako da sredimo.
Deijel Hemet 14 Malteki soko 15
stavila na Spejdov sto dve novanice od sto dolara. Hoe
li ovo biti dovoljno?
Aha, ree Arer, a ja u lino da obavim posao.
Gospoica Vonderli ustade i namah mu prui ruku.
Hvala vam! Hvala vam!, uskliknu, pa prui ruku
Spejdu i ponovi: Hvala vam!
Nema na emu, prekide je Spejd. Drago nam je. Bilo
bi zgodno da ili doekate Terzbija u prizemlju ili pustite
da vas u nekom trenutku vidimo s njim u foajeu.
Hou, obea ona, pa ponovo zahvali ortacima.
I nemojte da me traite, upozori je Arer. Videu
ja vas, bez brige.
Spejd otprati gospoicu Vonderli do vrata hodnika. Poto
se vrati za sto, Arer pokaza glavom na novanice od sto
dolara i samozadovoljno zarea: Stvarne su, nema ta,
die jednu, presavi je i zavue u dep prsluka. A u njenoj
torbici imaju brau.
Pre nego to e sesti Spejd smesti u dep drugu nova-
nicu. Onda ree: Pa, nemoj da je gnjavi previe. Kako
ti se ini?
Slatki! A ti meni kae da je ne gnjavim. Arer izne-
nada prasnu u smeh bez veselja. Moda si je ti, Seme, prvi
video, ali sam se ja prvi prijavio. Stavio je ruku u dep
pantalona i zaklatio se na petama.
Napravie ti s njom svata, vidim ja. Spejd se vuje
naceri, otkrivi ivice zuba duboko u vilici. Mnogo si mi
ti pametan. Poe da mota cigaretu.
Stvarno ih obino imaju, ree Spejd, mada ne uvek
u Engleskoj. Nagnuo se napred da dohvati olovku i notes.
Kako on izgleda?
O, ima trideset pet godina, moda, visok je kao vi i ili
je prirodno crnomanjast ili je veoma preplanuo. I kosa mu
je tamna a ima guste obrve. Pria veoma glasno, hvalisavo,
a ima nervozno, razdraljivo dranje. Ostavlja utisak da
je ostavlja nasilan utisak.
Spejd, koji je pisao u notes, upita ne diui pogled:
Boja oiju?
Plavosive su i vodnjikave, ali ne kao da je slabi. I o,
da ima izraenu jamicu u bradi.
Mrav, srednje ili snano graen?
Pravi sportski tip. Pleat je i dri se pravo, njegovo
dranje bi se moglo opisati kao oigledno vojniko. Kada
sam ga jutros videla bio je u svetlosivom odelu, a na glavi
je imao sivi eir.
ime se bavi u ivotu?, upita Spejd poto je spustio
olovku.
Ne znam, ree ona. Nemam ni najblau predstavu.
U koliko sati dolazi kod vas?
Posle osam.
Dobro, gospoice Vonderli, tamo e biti na ovek.
Pomoi e ako
Gospodine Spejde, moete li doi vi ili gospodin Arer
lino? Nainila je moleiv pokret obema rukama. Da li
biste mogli lino da se postarate za to? Ne elim da kaem
da e ovek koga biste poslali biti nesposoban, ali oh!
mnogo se bojim onoga to moe da se desi Korin. Bojim
se njega. Da li biste mogli? Ja bih oekivau da naplatite
vie, naravno. Otvorila je torbicu nervoznim prstima i