1

veba broj 1
UVOD U LT SPICE IV








Cilj vebe:

Upoznavanje sa programskim paketom LTspice IV i njegovim mogunostima
Sticanje osnovnih praktinih znanja u vezi sa korienjem i primenom ovog programa:
crtanje nove eme i izbor komponenti, pokretanje simulacije nacrtanog kola i uzimanje
mernih vrednosti


2

Upoznavanje sa radnim okruenjem

LTspice IV je program koji omoguava crtanje i simulaciju rada elektrinih kola. Unoenjem
odgovarajuih parametara komponenti, mogue je izvriti realnu simulaciju, tj. simulaciju iji e se
rezultati poklapati sa rezultatima koji bi se dobili u realnim elektronskim kolima i sklopovima. Na
ovaj nain je omogueno uoavanje eventualnih greaka i provera rada kola, pre pokretanja realnog
hardvera. Na ovom kursu, program e biti korien za odreivanje fizikih veliina u elektrinim
kolima (kao to su napon i struja), i proveru nekih osnovnih zakona u elektrotehnici.

- Pokretanje programa

Program LTspice IV se startuje na dva naina:
standardnim putem preko Start menija Start/All Programs/LTspice IV,


dvostrukim klikom na ikonicu koja se nalazi na radnoj povrini (Desktop-u).

Pokretanjem programa, pojavljuje se radno okruenje prikazano na Slici 1.1.


Slika 1.1. Radno okruenje

- Otvaranje radne povrine za crtanje elektrine eme

Nakon pokretanja programa, da bi se omoguilo crtanje nove elektrine eme, potrebno je
kliknuti na ikonicu New Schematic koja se nalazi na liniji alatki, ili je mogue na liniji menija
izabrati File/New Schematic. Takoe, postoji mogunost otvaranja ve postojee eme, klikom na
ikonu Open , ili putem menija File/Open. Promenie se izgled radnog okruenja, proirie se
broj menija koji postoje na liniji menija, a na liniji alatki e svih 37 ikonica postati aktivne. Radna
povr e biti svetlija, i mogue je prikazivanje mree (View/Show Grid).
Nakon otvaranja radne povri za crtanje eme, treba imati na umu da tu emu, kao i sve izmene
koje se budu vrile treba sauvati. Ovo se vri putem menija File/Save As, i pri prvom uvanju emi
3

treba dati eljeno ime (*.asc). Pri svakom sledeem uvanju treba ii na File/Save As ili pritisnuti
ikonicu Save .

- Izbor i postavljanje komponenti na radnu povrinu

Postoji vie naina dodavanja elemenata u emu. Prvi nain je preko linije alatki, preko ikone
Component , ili preko menija Edit/Component. Otvorie se prozor prikazan na Slici 1.2. i
mogue je izabrati eljeni element i pritisnuti OK. Na datoj slici izabrana je komponenta Voltage,
koja predstavlja naponski generator.


Slika 1.2. Izbor komponente Voltage


Postoji laki nain za izbor nekih osnovnih elemenata. Preko odgovarajuih ikona sa linije alatki
mogue je direktno odabrati sledee komponente: . To su otpornik, kondenzator,
kalem i dioda, respektivno. I u meniju Edit postoje opcije za direktan odabir ovih elemenata iz date
padajue liste.
Nakon odabira komponente, kursor e promeniti izgled, i imae oblik izabrane komponente
(Slika 1.3.a.). Takav kursor treba pomerati do pozicije gde elimo da postavimo komponentu. Za
postavljanje komponente treba samo pritisnuti levi taster mia (Slika 1.3.b.). Nakon ovoga, kursor
nije povratio svoj standardni izgled ve i dalje ima oblik izabrane komponente. Ukoliko nam je
potrebno vie istih komponenti na emi, treba ponoviti postupak postavljanja komponente. U
4

suprotnom pritisnuti desni taster mia ili Escape na tastaturi, i kursor e dobiti standardni izgled
(Slika 1.3.c.).



Slika 1.3. Postavljanje komponente na radnu povr


- Brisanje komponenti

Brisanje komponenti je mogue izborom ikonice Cut sa linije alatki, preko menija Edit
izborom opcije Delete. Takoe, mogue je pritisnuti i Delete na tastaturi. Kursor e dobiti oblik
makazica, treba ga pribliiti komponenti koju treba izbrisati, i samo pritisnuti levi taster mia.
Nakon toga, kursor i dalje ima oblik makazica tj. mogue je i dalje uklanjanje komponenti. Kada
zavrimo, za vraanje standardnog izgleda kursora, uraditi isto kao i na kraju procesa postavljanja
komponente.

- Povezivanje komponenti

Komponente na radnoj povri moraju biti povezane da bi se mogla pokrenuti simulacija.
Povezivanje se vri iscrtavanjem ica koje spajaju odgovarajue komponente. Ovo je omogueno
izborom ikonice Wire sa linije alatki, ili preko menija Edit/Draw Wire. Pri crtanju ica treba
koristiti levi taster mia. Primetiti da svaka komponenta ima mesta za spajanje obeleena
kvadratiima.

- Postavljanje uzemljenja

Svaka elektrina ema mora imati uzemljenje tj. masu. Ono predstavlja referentnu taku za sve
potencijale u emi. Ukoliko se izostavi uzemljenje u elektrinoj emi, nakon startovanja simulacije,
javie se greka. Uzemljenje se postavlja i povezuje kao i svaka druga komponenta. Treba izabrati
ikonicu Ground sa linije alatki, ili ii na Edit/Place GND.





5

- Menjanje poloaja i orijentacije komponenti

J o pre postavljanja komponente na radnu povrinu, dok je kursor u njenom obliku, mogue je
izvriti rotaciju komponente pritiskom na ikonicu Rotate sa linije menija, ili je promeniti u njen
lik u ogledalu pritiskom na ikonicu Mirror . Ove promene se mogu izvriti i naknadno, samo je
potrebno selektovati eljenu komponentu.
Pritiskom na ikonice Move i Drag mogue je uz dranje levog tastera mia uokviriti
pravougaonik sa komponentama koji treba premestiti. Razlika je to uz pomo opcije Drag deo koji
se premeta ostaje povezan icama sa ostatkom eme, dok se uz pomo Move taj deo odvaja od
ostatka.

- Upisivanje parametara komponenti

U zavisnosti od tipa komponente, razlikuju se i parametri koje treba definisati. Ovaj proces e u
nastavku biti objanjen na primeru otpornika, pasivnog elementa iji je karakteristini parametar
otpornost.
Kursor postaviti pored eljene komponente, tako da se pojavi kaiprst (Slika 1.4.a.). Treba
pritisnuti desni taster mia, i pojavie se prozor za unos parametara (Slika 1.4.b.). U ovom kursu
bie korieni samo idealni otpornici, tako da treba popuniti samo prvo polje, u koje treba uneti
otpornost otpornika. Nakon unosa parametara, pritisnuti dugme OK. Dobijen je otpornik eljene
otpornosti (Slika 1.4.c.).


Slika 1.4. Definisanje parametara otpornika



Napomena: Nekad je pogodnije dodati odreene prefikse ispred jedinice da bi se dobili umnoci
odreene jedinice. U Tabeli 1.1. koja sledi dat je nain oznaavanja tih prefiksa u ovom programu.






6

Prefiks Oznaka Prefiks Oznaka
Kilo (10
3
) K = k Mili (10
3
) m = M
Mega (10
6
) MEG = meg Mikro (10
6
) u = U
Giga (10
9
) G = g Nano (10
9
) n = N
Tera (10
12
) T = t Piko (10
12
) p = P
Femto (10
15
) f = F
1.1.


- Oznaavanje taaka

vorovi nacrtane eme e automatski dobiti svoje nazive (n001, n002, ...). Tako da e napon
V(n001) biti napon vora n001, a V(n008) je napon vora n008. Ve se moe naslutiti da u emi
koja ima mnogo vorova ovo moe biti jako konfuzno, jer e biti vrlo teko zakljuiti koji vor je
kako oznaen. Zato je korisniku omogueno da sam imenuje vorove. tavie, korisnik moe
oznaiti i bilo koju taku u elektrinoj emi u kojima eli da analizira oblike signala. Ovo se postie
uz pomo odabira ikonice Label Net koja se nalazi na traci sa alatima, ili putem Edit/Label Net.
Nakon odabira, pojavie se prozor prikazan na Slici 1.5. u koji treba upisati naziv take. Zatim
pritisnuti OK, i postaviti imenovanu taku na eljeno mesto kao i svaku drugu komponentu.


Slika 1.5. Imenovanje take


- Zadavanje opcija simulacije

Kada je cela ema povezana, i kada su definisani svi parametri postojeih komponenti, mogue
je izvriti simulaciju. Ne zaboraviti i postavljanje uzemljenja, koje je neophodno za izvrenje
simulacije! Treba izabrati vrstu simulacije. Ovo omoguava prozor koji e se pojaviti nakon pritiska
na Simulate/Edit Simulation Cmd. Dobijeni prozor je prikazan na Slici 1.6.






7




Slika 1.6. Prazne opcije simulacije





Da bi se dobio grafik promena odreenih napona i struja u kolu u odnosu na vreme, treba
izabrati Transient vrstu simulacije. Sada se mogu podesiti ponuene opcije ove vrste simulacije,
kao to su na primer poetni i krajnji trenutak simulacije (u sekundama). Kako popunjavamo
odreena polja, automatski e se ispisivati komande simulacije u praznom belom polju prozora
prikazanog na Slici 1.7. Na kraju treba kliknuti na dugme OK, i komande simulacije, koje su
predstavljene u vidu teksta i poinju takom, smestiti negde na radnu povrinu pritiskom na levi
taster mia. Na Slici 1.7. je prikazan primer kako treba podesiti opcije simulacije. Primetiti ispisane
komande simulacije koje zapravo oznaavaju unete opcije.


8


Slika 1.7. Popunjene opcije simulacije i automatski generisane komande simulacije


- Pokretanje simulacije

Simulacija se pokree pritiskom na ikonicu Run , ili preko menija Simulate/Run. Nakon
toga, pojavie se prozor u kome se mogu posmatrati talasni oblici signala u eljenim takama
realizovane eme.

Talasni oblik napona u odreenoj taki se dobija tako to se kursor mia pomera prema toj
taki, sve dok kursor ne dobije izgled . Tada treba pritisnuti levi taster mia, i na prozoru za
iscrtavanje talasnih oblika, koji se pojavio pokretanjem simulacije, bie prikazan napon te take u
odnosu na postavljenu masu tj. uzemljenje. Ukoliko treba odrediti napon jedne take u odnosu na
drugu taku (tj. napon izmeu ove dve take), treba ponoviti opisani postupak, samo levi taster mia
ne treba pustiti, ve drati pritisnutim i prevlaiti kursor do druge take. U toku prevlaenja, kursor
e biti sive boje . Kada ga prevuemo do druge take i kada promeni boju u crnu , treba
pustiti taster mia. Bie prikazan napon prve take u odnosu na drugu taku.


Talasni oblik struje se dobija tako to kursor dovedemo do komponente kroz koju elimo da
izraunamo struju, i kada kursor dobije izgled , treba pritisnuti levi taster mia. Bie iscrtan
talasni oblik struje kroz tu komponentu, sa referentnim smerom koji odgovara smeru crvene strelice
kursora.
Postoji i drugi nain za prikazivanje talasnih oblika signala u elektrinoj emi. Nakon
pokretanja simulacije, oznaiti prozor za crtanje signala i izabrati opciju iz Plot Settings menija Plot
9

Settings/Add Trace. Pojavie se prozor prikazan na Slici 1.8. Tu je ispisana lista dostupnih napona i
struja (Available data), i u polju Expression(s) to add treba napisati ta elimo da bude prikazano
na grafiku. Moe se navesti i vie signala u nizu, i svi e biti prikazani. Mogue je iscrtati ve
ponuene napone i struje, ili izraze u kojima oni figuriu.




Slika 1.8. Add Traces prozor



Svaki signal e biti iscrtan razliitom bojom, koja se moe promeniti u prozoru Expression
Editor. Taj prozor se dobija kada se kursorom pribliimo natpisu signala i kada on promeni izgled u
kaiprst (Slika 1.9.), pritisnemo desni taster mia. Ovde postoji i opcija brisanja prikaza datog
signala pritiskom na dugme Delete this Trace. Ovaj prozor je prikazan na Slici 1.10.

10


Slika 1.9. Expression Editor



Slika 1.10. Expression Editor prozor


Za zumiranje grafika, a i elektrine eme, koriste se ikone iz menija sa alatkama: Zoom to
rectangle , Pan , Zoom back i Zoom full extents .











11

Zadatak Vebe

Prikazivanje talasnih oblika napona i struja u kolu



Nacrtati emu datu na Slici 1.11. Cilj zadatka je prikazivanje talasnih oblika napona i struje u
kolu. Neemo objanjavati zato su oblici signala takvi kakvi jesu, to e biti teme sledeih vebi. Za
sada je dovoljno znati da se ovo kolo sastoji iz naponskog generatora koji predstavlja izvor
naizmeninog (prostoperiodinog) napona i pasivnih elemenata: otpornika iji je karakteristini
parametar otpornost , kalema iji je parametar induktivnost i kondenzatora iji je parametar
kapacitivnost .



Slika 1.11. Elektrina ema

Podeavanja parametara kalema i kondenzatora data su na Slici 1.12. , dok je zadavanje
parametara ve pominjano. Podeavanja generatora naizmeninog napona prikazana su na Slici
1.13. Ova podeavanja se dobiju kada se u osnovnom prozoru za podeavanje dobijenim desnim
klikom mia na generator pritisne dugme Advanced. Karakteristike simulacije su kao one sa Slike
1.7.
12


Slika 1.12. Podeavanja parametara kalema i kondenzatora


Slika 1.13. Podeavanja generatora naizmeninog napona

Napomena: Ukoliko nam je potreban generator jednosmerne struje, potrebno je samo u
osnovnom prozoru za podeavanje parametara upisati DC Value [V].
13


Nakon pokretanja simulacije, prikazati napone u takama a, b i c. Takoe, prikazati i struje kroz
date komponente.
Izgled napona u takama a i b je prikazan na Slici 1.9.