1

Zbornik radova: Afektivno vezivanje (teorije, istraivanje, terapije); Fakultet za

specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu, 2007. pp. 133-148.

Primena teorije afektivnog vezivanja u prouavanju
partnerskih odnosa
Dr Niki Gordana & Travica Vesna


Teorija afektivnog vezivanja je jedan od najproduktivnijih pristupa u
prouavanju fenomena partnerskih odnosa. U brojnim istraivanjima u svetu i
kod nas potvrena je pretpostavka da postoje individualne razlike u vezivanju
koje se odraavaju na ponaanje u bliskim partnerskim odnosima.
Hazan i ejver (Hazan i Shaver, 1988) pretpostavljaju da se bliski partnerski
odnos odraslih osoba moe konceptualizovati kao zajednika funkcija
sistema afektivne vezanosti, brinosti i seksualnosti. Istraivanje o
povezanosti afektivne vezanosti, brinosti i seksualnosti uraeno je i u naoj
sredini (Niki, 2006). Dobijena je negativna povezanost anksioznosti i
izbegavanja s brinou i seksualnim zadovoljstvom, kao i pozitivna
povezanost anksioznosti i kompulsivne brinosti.
Teorija afektivnog vezivanja ne pretpostavlja polne razlike u vezivanju. Novija
istraivanja kod nas i u svetu dovode ovo oekivanje u pitanje. Rezultati
ukazuju da su ene sklonije bojaljivom i preokupiranom, a mukarci
odbacujuem stilu vezivanja.
Istraivanja ukazuju na znaajnu povezanost afektivne vezanosti, brinosti i
seksualnog zadovoljstva sa optim zadovoljstvom partnerskim odnosom.
Istraivanja pokazuju da su glavne take konflikta kod mnogih parova razlike
u potrebi za vezanou, odnosno autonomijom, to ima implikacije za
istraivaku i psihoterapijsku praksu.

Kljune rei: afektivna vezanost, brinost, seksualnost, pol, individualne
razlike



2


Teorija afektivnog vezivanja (Bowlby, 1972; Ainsworth, 1978; Hazan &
Shaver, 1987; Bartholomew, 1991) jedan je od najproduktivnijih savremenih
pristupa u prouavanju fenomena partnerskih odnosa, ne samo
konceptualno, nego i metodoloki i empirijski.
Meutim, treba naglasiti da postoje i drugi pristupi, kao to su sociobioloki i
evolutivni pristup ljubavi (Buss, 1987), psihoanalitika kola (Freud, 1910),
stilovi ljubavi (Lee, 1973; Hendrick & Hendrick, 1986), trougaona teorija
ljubavi (Sternberg, 1986) i kroskulturalni pristupi (Dion & Dion, 1993; Schmitt
et al., 2003).

ta je bliski partnerski odnos i ta ga ini

Pretpostavlja se da partnerski odnos predstavlja integraciju tri razliita
sistema ponaanja: afektivne vezanosti, brinosti i seksualnosti, sa razliitom
vanou ovih elemenata koji slede predvidljiv obrazac tokom vremena
(Hazan, Shaver & Bradshaw, 1988). Integracija ovih sistema podrazumeva
ne samo dinamiku koordinaciju ve i njihovu usmerenost na jednu osobu.
Ova osoba, romantini partner, bie istovremeno i seksualni partner i osnovni
davalac i primalac brige i emocionalne podrke, odnosno figura afektivnog
vezivanja koja slui kao baza sigurnosti (Ainsworth & Marvin, 1995).
Funkcija afektivnog vezivanja, obezbeenje opstanka, bioloki je
krucijalna. Ovaj sistem ponaanja se prvi javlja i oblikuje u interakcijama s
primarnim figurama vezanosti i igra vanu ulogu u kreiranju kognitivnih
modela socijalnog ivota. Do uzrasta kad brinost i seksualnost postaju
relevantni, osoba ve ima izgraene elemente svog stila afektivnog
vezivanja.
Prema Bolbijevom miljenju (Bowlby, 1972), sistem brinosti je stvoren
evolucijom kako bi obezbedio zatitu i podrku drugima koji su zavisni ili u
nevolji. Kunce i ejver (1994) definiu brinost kao pruanje brige, dakle
uoavanje i odgovor na potrebe drugoga, to je suprotno traenju podrke.
Kada se prouavaju u kontekstu odnosa male dece i roditelja, razlike izmeu
sistema afektivne vezanosti i brinosti su sasvim jasne. Sistem vezanosti se
u detetu aktivira kada ono samo proceni da je u opasnosti ili nevolji. S druge
3

strane, sistem brinosti se aktivira u negovatelju kao reakcija na opaenu
opasnost za dete, stanje potrebe deteta ili njegovu patnju.
U partnerskim vezama sistem brinosti jednog partnera trebalo bi da
se automatski aktivira ponaanjem afektivne vezanosti drugog partnera ili
signalima potrebe i njegov cilj je da izmeni stanje partnera u nevolji sve dok
se ne pojave znaci poveane bezbednosti, blagostanja i sigurnosti
(Mikulincer, 2006). Odrasli partneri se tako kreu od jedne do druge uloge,
odnosno od traenja brige do pruanja brige. U vezama odraslih, svaki
partner povremeno igra ulogu jae i mudrije figure za drugoga (Ainsworth,
1982).
Pored vezanosti i brinosti, seksualno ponaanje, kompletira
partnerski odnos kao trea komponenta. Afektivna vezanost i seksualno
ponaanje predstavljaju dva razliita sistema koji nemaju isto poreklo, niti isti
razvoj. Vezanost sazreva ranije i odmah se aktivira u punoj meri, dok je u
odraslom dobu ovaj sistem aktivan u manjoj meri. Za seksualno ponaanje
vai suprotno - sazreva kasnije i kasnije dostie pun intenzitet. Seksualne
reakcije se esto javljaju i bez afektivnih veza, a vezivanje odraslih osoba nije
uvek praeno seksualnom eljom (Hazan & Zeifman, 1994). Afektivne veze
odraslih trebalo bi da budu reciprone i pretpostavlja se da se formiraju
primarno sa partnerima (Hazan & Zeifman, 1994). Uspeno ostvarivanje
partnerskih veza verovatno e poeti seksualnom eljom i privlanou, a
oseanja povezana s privlanou predstavljaju mone komponente
romantine ljubavi (Mikulincer, 2006). Pretpostavlja se da seks igra znaajnu
ulogu u poetnim fazama romantine ljubavi, ali i u konsolidaciji i odravanju
zadovoljavajuih dugotrajnih veza (Mikulincer, 2006).
Prema Hazanu i ejveru (1988), brina i seksualna oseanja i
ponaanja pojedinca najverovatnije e biti pod uticajem stila afektivne
vezanosti. Stil afektivne vezanosti se formira prvi. Kada se sistemi afektivne
vezanosti i brinosti razviju u tandemu i prilagode jedan drugom, oni utiu na
veze meu vrnjacima, a zatim na njihove adolescentne i zrele seksualne
veze. Otud su operativni parametri seksualnog sistema u izvesnoj meri
predvidljivi na osnovu sistema afektivne vezanosti i brinosti (Shaver, 2006).
S druge strane, pretpostavlja se da aktiviranje seksualnog sistema
utie na afektivnu vezanost i brinost, ali je priroda te veze nedovoljno
4

ispitana. U toku su eksperimentalna laboratorijska istraivanja (Shaver, 2006)
koja imaju za cilj da pokau kako aktiviranje bilo kojeg od ova tri sistema utie
na preostala dva.


Individualne razlike u afektivnoj vezanosti u partnerskim odnosima

Psiholozi i antropolozi su odavno zapazili da postoje individualne razlike u
ponaanju u partnerskim odnosima, od preokupiranosti odnosom do aktivnog
izbegavanja. Teorija afektivnog vezivanja uvela je pojam stilovi vezivanja koji
je definisan kao karakteristina oekivanja, potrebe, emocije i strategije
emocionalnog reagovanja i socijalnog ponaanja odreene osobe, a koja su
rezultat interakcije uroenog motivacionog sistema ponaanja afektivnog
vezivanja i istorije iskustava vezivanja koja je poela odnosom sa roditeljima
(Fraley & Shaver, 2000). Ova teorija dala je i korisne modele za opis i
objanjenje individualnih razlika u partnerskoj afektivnoj vezanosti pomou
kojih je mogue razumeti i individualne razlike u drugim aspektima
partnerskih odnosa: trokategorijalni (Hazan & Shaver, 1987) i
etvorokategorijalni model (Bartholomew, 1991), kao i jedan dimenzionalni
(Brennan, Clark & Shaver, 1998; Feeney, 2002).

Trokategorijalni model

Hazan i ejver (1987) prihvatili su tipologiju Meri Ejnsvort (Ainsworth,1978)
pretpostavljajui da e se tri glavna obrasca vezanosti u detinjstvu - sigurni,
ambivalentni i izbegavajui - manifestovati i u partnerskim odnosima
adolescenata i odraslih. Konstruisali su Upitnik za ispitivanje stilova
vezanosti (ASQ - Attachment Style Questionnaire, 1987) tako to su
preveli opise tri obrasca vezanosti odojadi u domen partnerskih odnosa.
Prema tome, njih baziraju na donekle spekulativnoj ekstrapolaciji. Pa ipak, u
brojnim istraivanjima u kojima je korien ovaj instrument (Feeney, Noller &
Callan, 1994; Fraley & Davis, 1997; Fraley & Shaver, 1998; Zeifman &
Hazan, 1994;) potvrena je njihova pretpostavka o postojanju tri stila
vezivanja i na uzrastu adolescenata i odraslih:
5

o Siguran stil vezanosti karakterie prijatnost zbog bliskosti, kao i
sposobnost i poverenje da se u drugom trai i nae oslonac;
o Nesiguran ambivalentni stil vezanosti karakterie preokupiranost
partnerom i pitanjima vezanosti, kao i elja za veom bliskou nego
to partneri ele;
o Nesiguran izbegavajui stil karakterie strah od bliskosti, nepoverenje
u partnera zajedno sa izrazitom samodovoljnou.

etvorokategorijalni model

U naoj sredini je najvie korien model Kim Bartolomeu (Bartholomew,
1991) koja polazi od pretpostavke da je za ponaanje u partnerskom odnosu
vano i kako neko opaa sebe i kako opaa drugog, odnosno kakva su mu
oekivanja od partnera. Po Kim Bartolomeu postoje etiri stila vezivanja koji
se razliito manifestuju u svim vrstama odnosa, pa i u partnerskim: sigurni,
preokupirani, bojaljivi i odbacujui. U osnovi ovih stilova stoje dve dimenzije:
anksioznost i izbegavanje, koje ona tumai kao ishod negativnog modela
sebe (anksioznost) i negativnog modela drugih (izbegavanje). Bartolomeu je
konstruisala i Upitnik za ispitivanje odnosa (RQ - Relationship
Questionnaire; Bartholomew & Horowitz, 1991) koji ispituje stilove vezanosti
u odnosima uopte. U empirijskim studijama (Bartholomew & Horowitz, 1991,
Feeney & Noller, 1990) validiran je predloeni etvorokategorijalni model i
instrument RQ:
o Osobe sigurnog stila vezanosti imaju visoko samopouzdanje, pozitivan
stav prema drugima i ostvaruju intimnost u odnosima. Ove osobe
imaju ravnoteu potrebe za vezivanjem i potrebe za autonomijom.
Njihove partnerske odnose odlikuju bliskost, meusobno potovanje,
ukljuenost i otvorenost. Imaju realnu sliku o partneru. Konflikte
reavaju konstruktivno;
o Osobe preokupiranog stila vezanosti su, kako sam naziv kae,
preokupirani odnosima, odnosno, imaju preteranu potrebu za
bliskou. U vrednovanju sebe veoma zavise od drugih, pa partnerski
odnos za njih ima izuzetnu vanost. esto su u vezama jer ne mogu
da budu sami. Lako se zaljubljuju, idealizuju partnera i novu vezu. Bes,
6

strast, ljubomora i posesivnost predstavljaju glavne karakteristike
njihovih odnosa. Investiraju u vezu vie od partnera, ali su i
dominantniji, zavisniji i zahtevniji. Teko doivljavaju raskid, pa esto
ostaju u vezama uprkos ozbiljnim problemima;
o Osobe bojaljivog stila vezanosti imaju nisko samopouzdanje i veoma
su usredsreeni na sebe. Kod njih postoji konflikt motiva: imaju
izraenu potrebu za bliskou, ali izbegavaju vezivanje zbog straha od
ostavljanja i povreivanja. Teko im je da se ukljue u vezu, a kada se
ukljue, pasivni su, zavisni i vie investiraju u vezu od partnera.
Nesigurni su u vezi i skloni su da za probleme krive sebe. Retko
otvoreno komuniciraju i ne pokazuju svoja oseanja. Izbegavaju
konflikte. Raskid im pada teko jer se plae da nikada nee nai novog
partnera;
o Osobe odbacujueg stila vezanosti imaju visoko samopouzdanje i
kompulsivno oslanjanje na sebe. Imaju poveanu potrebu za
autonomijom i umanjuju znaaj vezivanja. Ulau se u posao i
materijalne stvari, vie nego u intimne odnose. Njihove partnerske
odnose karakterie nedostatak intimnosti, bliskosti, otvaranja i
izraavanja emocija. Manje ulau u vezu od partnera. Izbegavaju
emocije i konflikte. Kako ne trae podrku od partnera, tako i ne
reaguju na zahteve za podrkom i znake zavisnosti od partnera. Plae
se posveivanja i brzo oseaju dosadu ili se oseaju kao da su u
zamci.

Dimenzionalni pristup

Problem sa kategorijalnim modelima je u tome to svaka kategorizacija
predstavlja uproavanje realnosti i karakterie je nepreciznost u merenju.
Niko ne pripada u potpunosti samo jednom stilu vezivanja, a osobe koje
spadaju u isti stil mogu meusobno veoma da se razlikuju (Fraley & Spieker,
2003; Fraley & Waller, 1998). Zato se u ispitivanju individualnih razlika
preporuuje dimenzionalni pristup. Ponaanje odreene osobe u
partnerskom odnosu mnogo se preciznije opisuje ako za osobu utvrdimo skor
na dimenzijama anksioznosti i izbegavanju i na osnovu rezultata odredimo
7

njeno mesto u dvodimenzionalnom prostoru. Fini (Feeney, 2002) definie
ove dve dimenzije na sledei nain: dimenzija ansioznosti se odnosi na
izraenost potrebe za bliskou, prihvatanjem, podrkom, sigurnou i
uveravanjem u ljubav; dimenzija izbegavanja ispituje izraenost oseanja
neprijatnosti u bliskim odnosima, prilikom otvaranja, izraavanja emocija i
zavisnosti. Za ispitivanje ove dve dimenzije vezivanja u naoj sredini je
najvie koriena Skala za ispitivanje iskustava u bliskim partnerskim
odnosima (ECR - Experiences in Close Relationships Scale; Brennan, Clark
& Shaver, 1998)
Kada je u pitanju distribucija pojedinih stilova vezivanja u partnerskim
odnosima, najzastupljeniji je siguran stil (Bartholomew & Horowitz, 1991;
Brennan & Shaver, 1998; Collins & Read, 1990; Feeney & Noller, 1990
Hazan & Shaver, 1987;). Kod adolescenata i odraslih polazei od
etvorokategorijalnog modela i koristei instrument ECR skalu (Brennan,
Clark & Shaver, 1998) u istraivanjima u SAD-u (Brennan & Shaver, 1998) i u
Srbiji (Niki, 2003; Stefanovi-Stanojevi, 2002; Travica, 2004; uvela, 2002)
dobijeno je od 28.6% do 53% sigurnih. Kod adolescenata i odraslih polazei
od etvorokategorijalnog modela i koristei instrument UPIPAV (Hanak,
2004) dobijeno je 26% sigurnih. Rezultat u velikoj meri zavisi od korienog
instrumenta i teorijskog modela. To najbolje pokazuje istraivanje Brenana i
saradnika (Brennan et al., 1998). Oni su na istom uzorku dobili znatno manji
procenat sigurnih kad su koristili ECR - 30.4%, nego RQ 44% (Brennan,
Clark & Shaver, 1998). I kod nas je u istraivanju (Hanak, 2004) na istom
uzorku dobijen manji procenat sigurnih instrumentom UPIPAV - 26%, nego
instrumentom RQ - 44%.

Povezanost dimenzija partnerske afektivne vezanosti sa sistemima
brinosti i seksualnosti

Jedna od pretpostavki Hazana i ejvera (1988) jeste da razlike u stilovima
afektivne vezanosti mogu uticati na funkcionisanje sistema brinosti i to tako
da e sigurno afektivno vezani lako i efikasno pruiti brigu partneru u nevolji,
dok e nesigurni imati problema u pruanju senzitivne brige.
8

Druga znaajna pretpostavka odnosi se na vezu afektivne vezanosti i
seksualnosti. Za sigurno vezane pretpostavljeno je da im je vana uzajamna
intimnost, da vie uivaju u seksu, da budu paljiviji i osetljivi prema
potrebama svojih partnera. Anksiozni bi trebalo da su vie fokusirani na
traenje zatite i sigurnosti, dok bi izbegavajui trebalo da imaju izraeniji
strah od intimnosti i najee neprijatnost tokom seksualnog odnosa. U
Tabeli 1 nalaze se sumirani rezultati istraivanja o povezanosti afektivne
vezanosti s brinou i afektivne vezanosti sa seksualnou, u kojima je
korien trokategorijalni pristup.












Tabela 1: Karakteristike stilova afektivnog vezivanja u funkcionisanju sistema
brinosti i seksualnosti

9

S
E
K
S
U
A
L
N
O
S
T

SIGURAN

zadovoljstvo u
meusobnoj intimnosti
(Tracy et al, 2003)
samopouzdanje u
pogledu seksualne
kompetencije (Tracy et al,
2003)
orijentisanost na ljubav
(Hazan, Zeifman,
Middleton, 1994)
uivanje u fizikom
kontaktu (Hazan, Zeifman,
Middleton, 1994; Tracy et
al, 2003)
ANKSIOZAN

zaljubljivost (Tracy et al,
2003)
nemogunost da doive
strasne emocije tokom
seksa (Tracy et al, 2003)
ei seks, ali manje
uivanje (Tracy et al, 2003)
vee uivajanje u grljenju
i maenju nego u
konkretnim formama
seksualnog ponaanja
(Hazan, Zeifman, Middleton,
1994)
IZBEGAVAJUI

manje uivanje u fizikom
kontaktu (Hazan, Zeifman,
Middleton, 1994)
erotofobinost (Tracy et al,
2003)
manja seksualna aktivnost
(Tracy et al, 2003)
manje samopouzdani u
pogledu seksualne
kompetencije (Tracy et al,
2003)
nisko u opaenom
seksualnom nagonu (Tracy
et al, 2003)
B
R
I
Z
N
O
S
T

osetljivost prema
potrebama partnera
(Kunce, Shaver, 1994)
kooperativna brinost
(Kunce, Shaver, 1994)
pruanje emocionalne
podrke (Kunce, Shaver,
1994)
lako i efikasno pruanje
brige partneru u nevolji
(Collins, Feeney, 2000)
reagovanje na patnje
drugih linom
uznemirenou, to rezultira
neosetljivom, nametljivom i
neefikasnom brigom
(Collins, Feeney, 2000)
izraena kompulsivna
brinost (Kunce, Shaver,
1994)
visok stepen preteranog
angaovanja povodom
problema svojih partnera
(Kunce, Shaver, 1994)
odravanje distance od
partnera u nevolji (Kunce,
Shaver, 1994)
niska kompulsivna
brinost (Kunce, Shaver,
1994)
niski rezultati u
obezbeivanju blizine
(Kunce, Shaver, 1994)
manje senzitivnosti (
Kunce, Shaver, 1994)
manje emocionalnih
signala potrebe ili patnje
(Feeney, Collins, 2000)
manje empatinosti
(Feeney, Collins, 2000)
manje voljni da prue
brigu (Feeney, Collins,
2000)


Za potrebe ovog rada ispitana je povezanost afektivnog vezivanja s preostale
dve dimenzije partnerskih odnosa brinou i seksualnou (Niki,
istraivanje za potrebe doktorske disertacije u toku), s tim to je afektivna
vezanost posmatrana kroz poloaj ispitnika na dve dimenzije izbegavanje i
anksoznost (korien je dimenzionalni pristup). Na uzorku od 447 ispitanika
primenjeni su sledei instrumenti: Skala samoprocene afektivne vezanosti
(Brennan, Clark, Shaver, 1998); Upitnik za ispitivanje brinosti (CQ -
Caregiving Questionnaire; Shaver & Kunce, 1994) koji meri etiri dimenzije
brinosti: blizina naspram udaljenosti (meri sposobnost osobe da obezbedi
partneru u nevolji fiziku i psiholoku dostupnost), osetljivost naspram
neosetljivosti (meri sposobnost da se opaze i adekvatno interpretiraju
10

partnerove potrebe, oseanja, verbalni i neverbalni znaci), saradnja naspram
kontroli (meri sposobnost individue da podri partnera u reavanju njegovih
problema) i kompulsivna brinost (meri sklonost osobe da bude preterano
ukljuena u reavanje partnerovih problema, vie na kontroliui nego na
koopertivan nain nain); i Indeks seksualnog zadovoljstva (Hudson,1997).
Koeficijenti korelacije dimenzija afektivne vezanosti (izbegavanja i
anksioznosti) s dimenzijama brinosti i seksualnim zadovoljstvom prikazani
su u Tabeli 2.

Tabela 2: Korelacije izbegavanja i anksioznosti sa brinou i seksualnim
zadovoljstvom



Izbegavanje Anksioznost
Kompulsivna brinost -.15** .22**
Bliskost -.52** /
Osetljivost -.35** -.24**
Saradnja -.14* -.34**
Seksualno zadovoljstvo -.42** -.19**
* znaajno na nivou .05
** znaajno na nivou .01

Izbegavanje je negativno povezano sa bliskou, seksualnim zadovoljstvom,
osetljivou, kompulsivnom brinou i saradnjom. Anksioznost je pozitivno
povezana sa kompulsivnom brinou a negativno sa saradnjom, osetljivou
i seksualnim zadovoljstvom, dok izmeu anksioznosti i bliskosti nije dobijena
korelcija. Malo se zna o uticaju afektivne vezanosti na preostala dva sistema,
jo manje o meusobnom uticaju brinosti i seksualnosti, kao i o njihovom
povratnom dejstvu na afektivnu vezanost. U toku su istraivanja koja imaju za
cilj da proire dosadanja saznanja o ovim pitanjima (Shaver, 2006). Dobijeni
rezultati u naem su u skladu sa osnovnim pretpostavkama Hazana i ejvera
(1988) o povezanosti afektivne vezanosti sa brinou i seksualnou.

Polne razlike u stilovima afektivne vezanosti u partnerskim odnosima

Iako teorija afektivnog vezivanja ne pretpostavlja polne razlike u vezivanju,
postoje i drugaija shvatanja. Kouven i Kinder (Cowan i Kinder, 1985) na
11

osnovu svog dugogodinjeg iskustva u psihoterapiji parova, doli su do
pretpostavke da se mukarci i ene razlikuju u nainu na koji doivljavaju
bliskost. Oni smatraju da postoji bazina razlika u emocionalnosti mukarca i
ene, a to je upravo ova razlika u potrebi za vezivanjem. Bliskost su
predstavili kao kontinuum na ijem se jednom kraju nalazi potreba za
vezivanjem, a na drugom potreba za autonomijom. Po njima, ene imaju
veu potrebu za bliskou i vezivanjem od mukaraca. Mukarci se na ovom
kontinuumu nalaze negde na sredini, odnosno imaju veu potrebu za
autonomijom.
I u veini istraivanja afektivnog vezivanja u svetu u kojima su upotrebljavani
razliiti teorijski modeli i razliiti instrumenti nisu pronaene polne razlike u
vezivanju ni na deijem uzrastu (Ainsworth, 1978), ni kod odraslih (Davies et
al, 2004; Davis, Shaver & Vernon, 2004; Hazan & Shaver, 1987; Levy &
Davis, 1988; Feeney & Noller, 1990; Kirpatrick & Hazan, 1994; Waldinger et
al, 2003). Meutim, u veini istraivanja u svetu (Bartholomew & Horowitz,
1991; Scharfe & Bartholomew, 1994; Brennan, Shaver & Tobey, 1991;
Brennan, Clark & Shaver, 1998; Schmitt et al, 2003) i kod nas (Schmitt et al,
2003) koja su koristila instrument RQ (Bartholomew, 1991) pronaene su
polne razlike. Rezultati ovih istraivanja pokazuju da su mukarci skloniji
odbacujuem stilu vezivanja koji umanjuje znaaj veze, a da su ene sklonije
preokupiranom i bojaljivom stilu vezivanja za koje je karakteristina velika
potreba za bliskou.
U poslednjem velikom istraivanju koje je uraeno instrumentom RQ
(Schmitt et al, 2003) u 62 zemlje sveta na uzorku od 17.000 ispitanika, takoe
i u Srbiji, pronaene su polne razlike. U veini zemalja je dobijeno da su
mukarci skloniji odbacujuem stilu vezivanja.
Kao to vidimo iz Tabele 3, i kod nas su u veini istraivanja
pronaene polne razlike u vezivanju, bilo da je korien instrument RQ
(Schmitt et al, 2003), skala ECR (uvela, 2002; Niki, 2003) ili UPIPAV
(Hanak, 2004). Mukarci su skloniji odbacujuem, a ene bojaljivom stilu
vezivanja. Na dimenzijama afektivnog vezivanja (Hanak, 2004) uoeno je da
ene imaju vii skor na dimenzijama Korienje spoljanje baze sigurnosti i
Strah od gubitka spoljanje baze sigurnosti.

12

Tabela 3: Rezultati istraivanja polnih razlika u afektivnom vezivanju u naoj
sredini

Autor Instrument
Veliina
uzorka

Uzorak
uzras
t
POL
M
uvela,
2002
ECR 231 Studenti 17-19 Odbacujui Bojaljivi
Niki,
2003
ECR 280
Studenti

21-27

Odbacujui Bojaljivi
Travica,
2004
ECR
150

70 % u vezi,
studenti
2333

Nema
razlika
Nema
razlika
Schmitt,
2003
RQ 100 studenti 19-25 Odbacujui
Hanak,
2004
UPIPAV 555 srednjokolci

17-18
Odbacujui Bojaljivi
Niki,
2006
ECR 447
opta
populacija
18-35
Nema
razlika
Nema
razlika

Vie istraivaa polazi od pretpostavke da su ene sklonije da se emotivno
oslanjaju na druge, te da potrebu za sigurnou zadovoljavaju kroz odnos,
odnosno vezivanjem za drugu osobu. Tako, npr. Kouven i Kinder (Cowen i
Kinder, 1985) smatraju da se ene van partnerskih odnosa oseaju
nesigurno, dok mukarcima prija sloboda i oni bolje podnose samou. Ovi
autori smatraju da razlike izmeu mukaraca i ena ostaju i u braku i da su
posledica razliitog emotivnog razvoja mukog i enskog deteta, to je u
suprotnosti sa pretpostavkama teorije afektivnog vezivanja. ejver i saradnici
(2002) utvrdili su na uzorku u paniji da su prediktori emotivne zavisnosti
enski pol, enska rodna uloga i dimenzija anksioznosti. Istraivanja tek treba
da utvrde koliko na stil vezivanja, pored pola, utiu i druge varijable, kao to
su rodne uloge, femininost i maskulinost. Budui da u istraivanjima obrazaca
afektivnog vezivanja na dejem uzrastu nisu utvrene polne razlike, vano je
istraiti kako se razlike izmeu mukaraca i ena razvijaju tokom odrastanja i
pod uticajem kojih inilaca.

Zadovoljstvo u partnerskim odnosima: uticaj individualnih razlika i
razlika izmeu mukaraca i ena u afektivnom vezivanju, brinosti i
seksualnosti

U istraivanjima se kao srna taka konflikata kod mnogih parova pokazala
upravo razlika u potrebi za bliskou i vezanou, s jedne strane, odnosno
potrebe za autonomijom i slobodom, s druge strane. Ove potrebe su u velikoj
13

meri odreene i polom, rodnom ulogom i stilom vezivanja (Davies, 2004;
Feeney, 1999; Waldinger et al, 2003).
Kao najbolji prediktori nezadovoljstva vezom u brojnim istraivanjima
pokazali su se visoko izbegavanje kod mukaraca (odbacujui stil) i visoka
anksioznost kod ena (preokupiran stil). Fini (Feeney, 1999) i Rodrigez
(Rodriguez, 2000) pokazali su da ene preokupiranog i mukarci
odbacujueg stila imaju konflikt na dimenziji bliskost/daljina (Collins & Read,
1990; Waldinger & al., 2003).
S druge strane, istraivanja su pokazala da su ovakvi parovi veoma
esti. Verovatno je to posledica nesvesnog izbora partnera, jer svesno svi
biraju sigurnog ili onog koji ima slian stil vezivanja (Pietromonaco, 1994).
Najzadovoljniji su parovi u kojima je bar jedan od partnera sigurno vezan i oni
u kojima partneri imaju slian stil vezivanja, odnosno slina oekivanja od
partnerskog odnosa (Collins & Read, 1990; Hazan & Shaver, 1987, 1990;
Kirpatrick & Davis, 1994; Levy & Davis, 1998; Rodriguez, 2000).
Iako moe delovati da je za osobu najzdraviji izbor sigurnog ili, po
stilu vezivanja, slinog partnera, postoje i drugaija shvatanja. Npr. Hendriks
(Hendrix, 2000) smatra da se parovi razvijaju kroz konflikt stilova. Ovaj
pristup lei u osnovi Imago terapije parova.
Osnovna pretpostavka IMAGO pristupa je da smo svi roeni celoviti i
da eznemo da povratimo celovitost koja nam je naruena u toku ivota. Sve
nae psiholoke povrede su nastale u ranom bliskom emocionalnom odnosu i
samo se u slinom odnosu mogu i isceliti. Svako lepo ili bolno iskustvo u
detinjstvu je ostavilo svoj trag u psihi. Ti tragovi stvaraju nesvesnu sliku
Imago, koja nam slui kao model kada kreemo u potragu za savrenim
partnerom. Koliko god da je nesvesna slika koju nosimo u sebi izvor nae
najvee sree ona istovremeno sadri i seme naih najveih razoaranja. Ali,
upravo u toku krize u odnosu imamo ansu da otkrijemo njegov duboki i
skriveni potencijal za na razvoj i za dostizanje doivljaja celovitosti. Ono to
pri tome ne smemo da zaboravimo je da razvoj podrazumeva svestan napor,
veliku hrabrost i spremnost da se menjamo.
Pored stila afektivnog vezivanja, vaan prediktor zadovoljstva i
stabilnosti partnerskih odnosa predstavlja i funkcionisanje sistema brinosti i
seksualnosti. Sve je vie dokaza da veze u kojima, zahvaljujui senzitivnosti
14

jedne osobe prati i empatino odgovara na ponaanje afektivne vezanosti ili
signale potreba romantinog partnera, vode do pozitivne emocionalne
reakcije i kod osobe koja je u nevolji (oseanje da je voljena i potovana,
zahvalnost, sigurnost) i kod negovatelja (oseanje kompetencije i poveano
zadovoljstvo). Kotler (Kotler,1985) otkrio je da sumarni rezultat senzitivno-
uzvraajue brinosti u braku predstavlja taniji prediktor brane snage od
linosti ispitanika, materijalnih okolnosti ili zdravlja porodice.
Kao to seksualno zadovoljstvo doprinosi stabilnosti i ojaavanju veze,
disfunkcije seksualnog sistema predstavljaju glavni izvor konflikata u vezi.
Ove disfunkcije mogu da izazovu sumnje u to da je osoba voljena i da voli
partnera, da poveaju brige za vezu, interesovanje za druge seksualne
partnere i na kraju da poremete afektivnu vezu.

Doprinos teorije afektivnog vezivanja izuavanju partnerskih odnosa

Najvaniji doprinos teorije afektivnog vezivanja je u tome to je dala
proverljive pojmove i hipoteze o emocionalnom razvoju individue, te
metodologiju i instumente za proveru tih hipoteza. Iz teorije afektivnog
vezivanja proizala su brojna empirijska istraivanja irom sveta koja imaju
primenu u savetodavnoj i psihoterapijskoj praksi (Clulow, 2000).
Saznanja o razlikama izmeu mukaraca i ena u stilovima partnerske
afektivne vezanosti mogu da doprinesu stvaranju metoda i tehnika kojima e
da se razvijaju meusobno razumevanje i prihvatanje razliitosti. Razlike u
oekivanjima i eljama u odnosu, u stavovima i verovanjima o sebi i drugima,
drugim reima razlike u unutranjim radnim modelima sebe i drugih, lee u
osnovi brojnih interpersonalnih konflikata, tako da je svest o njima i njihovom
poreklu prvi korak u konstruktivnom reavanju interpersonalnih konflikata,
posebno u partnerskim odnosima.


Literatura
Ainsworth, M. D. S. (1978). Patterns of Attachment. Hillsdale, New Jersey.
15

Ainsworth, M. D. S. (1982). Attachment: Retrospect and prospect. In C. M.
Parkes & J. Stevanson-Hinde (Eds.). The place of attachment in human
behavior (pp. 3-30). New York: Basic Books.

Ainsworth, M. D. S. & Marvin, R. S. (1995). On the shaping of attachment
theory and research: An interview with Mary S. Ainsworth (Fal1, 1994). In: E.
Waters, B. Vaughn, G. Posada, & K. Kondo-Ikemura (eds.), Cultural,
Caregiving, and Cognitive Perspectives on Secure Base Behavior: New
Growing Points in Attachment Theory and Research. Monographs of the
Society for Research in Child Development, 60 (Nos. 2-3; Serial no. 244), 3-
24.

Alonso-Arbiol, I., Shaver, P. R. & Yarnoz, S. (2002). Insecure attachment,
gender roles and interpersonal dependency in the Basque Country. Personal
relationships, Vol 9, 479-490.

Bartholomew, K. & Horowitz, M. L. (1991). Attachment styles among young
adults: A test of a four-category model. Journal of Personality and Social
Psychology, 61, 226-244.

Bartholomew, K. (1993). Peer Attachment Prototypes.
http://www2.sfu.ca/psychology/groups/faculty/bartholomew/research/attachm
ent/prototypes.htm

Bowlby, J. (1972). Attachment and loss. Volume I: Attachment.
Harmondsworth: Penguin books.

Brennan, K. A., Clark, C. L., & Shaver, P. R. (1998). Self-report measurement
of adult attachment. An integrative overview. In J.A. Simpson & W.S. Rholes
(Eds.), Attachment theory and close relationships (pp. 46-76). New York:
Guilford Press

Brennan, K. A., Shaver, P. R., & Tobey, A. E. (1991). Attachment styles,
gender, and parental problem drinking. Journal of Social and Personal
Relationships ,20(1), 55 79

Buss, L. W. (1987). The Evolution of Individuality. Princeton University,
Princeton, NJ.

Clulow, C. (2000). Adult Attachment and Couple Psychotherapy: The
Secure Base in Practice and Research. Brunner-Routledge. New York.

Collins N.L.&Read, S. J. (1990). Adult attachment, working models, and
relationship quality in dating couples. Journal Of Personality and Social
Psychology, 41, 330-339

Collins, N.L.& Feeney, B. C. (2000). A safe haven: An attachment theory
perspective on support seeking and caregiving in intimate relationships.
Journal of Personality and Social Psychology, 78, 1053-1073.

16

Cooper, M. L.; Pioli, M.; Levitt, A.; Talley, A. E.; Micheas, L. & Collins, N. L.
(2006). Attachment Styles, Sex Motives, and Sexual Behavior. In Dynamics
of Romantic Love: Attachment, Caregiving and Sex, Mikulincer, Mario and
Goal, S. Goodman (Eds.). Guilford Publications.

Corcoran C., Fischer J. (1987). Measures for Clinical Practice: A Source
book. The Free Press, New York

Cowan, C. & Kinder, M. (1985). Smart women, foolish choices: Finding the
right men. Avoiding the wrong ones. New York: Signet.

Davies C. L. (2004) The association between attachment style and uni- and
bi- directional pursuer-distancer patterns in couples: a clinical sample of
couples in counseling. Master 's thesis. Tha Faculty of the Virginia Polytehnic
and State University, Virginia.

Davis, D. Shaver, P. R. & Vernon, M. L. (2004). Attachment style and
subjective motivations for sex. Personality and Social Psychology Bulletin,
30, 1076-1090.

Dion, K. K. & Dion, K.L. (1993). Individualistic and collectivistic perspectives
on
gender and the cultural context of love and intimacy. Journal of Social Issues,
49, 53-69.

Feeney, J. A. (2002). Attachment-related dynamics: What can we learn from
self-reports of avoidance and anxiety? Attachment and Human Development,
vol 4, No 2, 193-200.

Feeney, J. A. (1999). Adult romantic attachment and couple relationships. In
J. Cassidy & P. R. Shaver (Eds.), Handbook of attachment: Theory, research,
and clinical applications (pp. 355-377). New York: Guilford Press.

Feeney, B. C. & Collins, N. L. (2001). Predictors of caregiving in adult
intimate relationships: An attachment theoretical perspective. Journal of
Personality and Social Psychology, 80, 972-994.

Feeney J. & Noller P. (1990). Attachment Style as a Predictor of Adult
Romantic Relationship. Journal of Personality and Social Psychology, vol.58,
No.2. 281-291.

Feeney, J. A., Noller, P. & Callan, V. J. (1994). Attachment style,
communication and satisfaction in the early years of marriage. In K.
Bartholomew & D. Perlman (Eds.), Advances in personal relationships: Vol. 5
Attachment process in adulthood (pp. 269-308). London: Kingsley.

Fraley, R. C. & Davis, K. E. (1997). Attachment formation and transfer in
young adults close frendships and romantic relationships. Personal
Relationships, 4, 131-144.

17

Fraley, R. C. & Waller, N. G. (1998). Adult attachment patterns: A test of the
typological model. In J. A. Simpson & W. S. Rholes (Eds.), Attachment theory
and close relationships (pp. 77-14). New York: Guilford Press.

Fraley, R. C. & Shaver, P. R. (1998). Airport separations: A naturalistic study
of adult attachment dynamics in separating couples. Journal of Personality
and Social Psychology, 75, 1198-1212.

Fraley, R. C. & Shaver, P. R. (2000). Adult romantic attachment: Theoretical
developments, emerging controversies, and unanswered questions. Review
of General Psyhology, 4, 132-154.

Fraley, R. C. & Spieker, S. J. (2003). Are infant attachment patterns
continuously or categorically distributed? A taxometric analysis of strange
situation behavior. Developmental Psychology, 39, 387-404.

Fraley, R. C., W., N. G., & Brennan, K. A. (2000). An item-response theory
analysis of self-report measures of adult attachment. Journal of Personality
and Social Psychology, 78, 350-365. http://tigger.uic.edu/~fraley/measures/ecrr.htm

Freud, S. (1910). A special type of choice of object made by men. Standard
Edition, 11, pp. 163- 176.

Fricker, J. & Moore, S. (2002). Relationship satisfaction: The role of love
styles and attachment styles. Current Research in Social Psychology, 7, 82-
205.

Hanak, N. (2004). Konstruisanje novog instrumenta za procenu afektivnog
vezivanja kod odraslih i adolescenata UPIPAV. Psihologija 37/1, 123-141.

Hazan C. & Shaver P. (1987): Romantic Love Conceptualized as an
Attachment Process. Journal of Personality and Social Psychology, Vol.52,
No.3, 511-524

Hazan, C. & Zeifman, D. (1994). Sex and the psychological tether. In K.
Bartholomew & D. Perlman (Eds.), Advances in personal relationships: Vol.
5. Attachment processes in adulthood (pp. 151-177). London: Kingsley.

Hendrick C. & Hendrick S. (1986). A Theory and Method of Love. Journal of
Personality and Social Psychology, vol.50, No. 2, 392-402.

Hendriks H. (2000): Ljubav koju trai. Alnari book, Beograd .

HudsonW.W. (1987). Index of sexual satisfaction. In K. Corcoran & J.Fischer,
Measures for Clinical Practice: Vol. 2 Adults. New York:The Free Press

Kirkpatrick, L. A. & Hazan, C. (1994). Attachment styles and close
relationships: A four-year prospective study. Personal Relationships, 1, 123-
142.

18

Kotler T. (1985). Security and autonomy within marriage. Human Relations,
38, 299-321.

Kouven K. i Kinder M. (1990). ene koje mukarci vole. Milena Trobovi, 21
divizije 9, Beograd

Kunce, L. J. & Shaver, P.R. (1994) An attachment-theoretical approach to
caregiving in romantic relationships. In K. Bartholomew & D. Parlman (Eds.),
Advances in personal relationships (Vol. 5, pp. 205-237). London: Kingsley.

Lee A. J. (1973): Lovestyles. J. M. Dent & Sons Ltd.,London

Lee A. Kirpatrick & Davis E. K. (1994): Attachment Style, Gender, and
Relationship Stability: A longitudinal Analysis. Journal of Personality and
Social Psychology, vol.66, No. 3, 502-51.

Levy, M. B. & Davis, K. E. (1988). Lovestyles and attachment styles
compared: Their relations to each other and to various relationship
characteristics. Journal of Social and Personal Relationships, 5, 439-471.

Mladenovi uvela B. (2002). Afektivna vezanost adolescenata u partnerskim
odnosima. Magistarski rad, Odeljenje za psihologiju, Filozofski fakultet,
Beograd.

Mikulincer M. (2006). Attachment, Caregiving, and Sex within Romantic
Relationships. Mikulincer. M. and Gail S. Goodman (Eds.) Dynamic of
Romantic Love: Attachment, Caregiving, and Sex Guilford Publications

Niki G. (2003) Dva pristupa u izuavanju bliskih partnerskih odnosa.
Magistarski rad, Odeljenje za psihologiju, Filozofski fakultet, Beograd.

Pietromonaco, P. R. & Carnelley, K. B. (1994). Gender and working models
of attachment: Consequences for perceptions of self and romantic
relationships. Personal Relationships, 1, 63-82.

Rodriguez J. R. (2000). Attachment styles, relationship satisfaction and
demand/withdraw interaction pattern. Dissertation abstracts International
Section Section B: the Sciences & Engineering, 61(5-B) 2820.

Scharfe, E. & Bartholomew, K. (1994). Reliability and stability of adult
attachment patterns. Personal Relationships, 1, 23-43.

Shaver, P. R. (2006). Comments, Questions and Future Directions. In,
Mikulincer, Mario and Goal, Goodman S. Dynamics of Romantic Love:
Attachment, Caregiving and Sex (Eds.) Guilford Publications.

Shaver, P.R., Hazan, C., & Bradshaw, D. (1988). Love and attachment: The
integration of three behavioral systems. In R. J. Sternberg & M. Barnes
(Eds.), The psychology of love (pp. 68-99). New Haven, C T - Yale University
Press.
19


Shaver, P.R. & Hazan C. (1988). A biased overview of the study of love.
Journal of Social and Personal Relationships, 5, 473-501.

Shaver P.R. & Mikulincer M. (2002). Psychodynamics of Adult Attachment: A
Research Perspective. Attachment and Human Development, 4, 133-161.

Shaver P. R. & Mikulincer M. (2002). Dialogue on adult attachment: Diversity
and Integration. Attachment and Human Development, Vol 4 , No 2, 243-
257.

Sternberg, R. J. (1986). A triangular theory of love. Psychological Review, 93,
119-135.

Schmitt, D. P et al. (2003). Are men universally more dismissing than
women? Gender differences in romantic attachment across 62 cultural
regions. Personal Relationships, 10, 309 - 333

Stefanovi-Stanojevi T. (2002): Bliske partnerske veze u svetlu teorije
afektivnog vezivanja. Doktorska disertacija, Odeljenje za psihologiju,
Filozofski fakultet, Beograd.

Tracy, J. L., Shaver, P. R., Albino, A.W. & Cooper, M.L. (2003). Attachment
styles and adolescent sexuality. In. P. Florsheim (Eds.), Adolescent romance
and sexual behavior: Theory, research, and practical implications (pp 137-
159). Mahwah, NJ: Erlbaum

Travica V. (2004): Stilovi vezivanja i stilovi ljubavi u partnerskim odnosima u
periodu ranog odraslog doba. Diplomski rad, Odeljenje za psihologiju,
Filozofski fakultet, Beograd.

Zeifman, D. & C. Hazan. (1997) Attachment: The bond in pair-bonds. In
Simpson J. and Kenrick, D. eds Evolutionary Social Psychology,. Mahwah,
N.J.: Lawrence Erlbaum.

Waldinger R.J., Seidman E.L., Gerber A.J., Liem J.H., Allen J.P., (2003)
Attachment and core relationship themes: wishes for autonomy and
closeness in the narratives of securely and insecurely attached adults.
Psychother. Res. 13. 77-98