Aldehidi i ketoni Aldehidi i ketoni

Struktura i nomenklatura
Opta formula aldehida: RCHO
Opta formula ketona RCOR'. Grupe R i R' mogu biti
alifatine ili aromatine.
Obe grupe jedinjenja adr!e karbonilnu grupu" #C$O" pa
e eto na%i&aju jednim imenom karbonilna jedinjenja
R
C
H
O
aldehid
R
C
R'
O
keton

'bog linoti u trukturi aldehidi i ketoni poka%uju

i linot kod &e(ine &ojih karakteritika

)e*utim" injeni+a da aldehidi imaju jedan H,atom

&e%an %a karbonilnu grupu" dok u kod ketona %a
karbonilnu grupu &e%ana d&a C,atoma" ima %a
poledi+u:
-./ lako okido&anje aldehida u odnou na ketone" kod
kojih je okida+ija &rlo ote!ana"
-0/ &e(u reakti&not aldehida u odnou na ketone prema
reak+iji nukleofilne adi+ije" koja je karakteritina %a
karbonilna jedinjenja.

Struktura karbonilne grupe

1e%a #C$O je &rlo polari%o&ana
2ipolni moment aldehida i ketona je toga prilino &eliki
i kre(e e od 0"3,0"4 2
O&a injeni+a u &elikoj meri utie na fi%ike i hemijke
oobine aldehida i ketona
C
R
R'
O

+
.05
o
6omenklatura 6omenklatura

Aldehidi
Trivijalna imena i%&ode e i% tri&ijalnih imena
odgo&araju(ih karbokilnih kielina" tj. kielina a itim
brojem C,atoma. 7orenu latinkog imena kieline dodaje
e re aldehid.
8
9rimer: :ormaldehid i a+etaldehid , odgo&araju(e kieline u
;mra&lja; -acidum formicum/ i ir(etna -acidum aceticum/
H
C
OH
O
mra&lja kielina
-acidum formicum/
H
C
H
O
formaldehid
H
3
C
C
OH
O
ir(etna kielina
-acidum aceticum/
H
3
C
C
H
O
a+etaldehid

Aldehidi dobijaju imena tako to e imenu ugljo&odonika a

najdu!im ni%om doda nata&ak ,al. <ako bi e na&edena d&a
aldehida %&ala metanal i etanal.
Chemi+al Abtra+t %adr!a&a uobiajena imena %a o&a d&a
jedinjenja" pa (emo to uraditi i mi

Ono&ni ni% e numerie u&ek pola%e(i od karbonilne grupe

=>9AC nomenklatura =>9AC nomenklatura
ClCH
0
CH
0
CH
0
CH
O
?,hlorobutanal
O
H
.
0
3
?
@
A
B
4
@"B,dimetiloktanal
=>9AC nomenklatura aldehida -nat./ =>9AC nomenklatura aldehida -nat./

6era%granati a+iklini aldehidi a d&e aldehidne

grupe dobijaju nata&ak ;dial;:
OHCCH
0
CH
0
CH
0
CH
0
CH
0
CHO
heptandial
OHCCH
0
CH
0
$CH
0
CH
0
CHO
3,hekendial
@,-."3,butadienil/,0,heptendial
CH CH CH CH
0
CH CH
0
OHC CH
0
CH CH CHO
=>9AC nomenklatura aldehida -nat./ =>9AC nomenklatura aldehida -nat./

A+iklini polialdehidi" koji imaju &ie od d&e

aldehidne grupe &e%ane %a nera%granati ni%" imenuju
e dodatkom nata&ka trikarbaldehid,
-tetrakarbaldehid, itd. na ime ono&nog" najdu!eg
ni%a naj&e(im brojem aldehidnih grupa

O&om prilikom ime i numerianje gla&nog ni%a ne

ukljuuje aldehidne grupe -koje e matraju
uptituentima/" a numerianje e &ri prema
ono&nim naelima %a ne%ai(ene iCili uptuiane
ugljo&odonike.
=>9AC nomenklatura aldehida -nat./ =>9AC nomenklatura aldehida -nat./
."0"@,pentantrikarbaldehid

Alternati&no" o&ak&a jedinjenja mogu dobijati

imena dodatkom prefika "formil" imenu diala koji
ukljuuje gla&ni ni%. <ako bi ime jedinjenja i%
prethodnog primera po o&oj nomenklaturi bilo 3,
formilheptandial
OHC CH
0
CH
0
CH
0
CH CH
0
CHO
CHO
@ ? 3 0 .
=>9AC nomenklatura aldehida -nat./ =>9AC nomenklatura aldehida -nat./

O&aka& nain imeno&anja aldehidne grupe

primenjuje e i kada je u a+iklinom jedinjenju
priutna" pored aldehidne" i grupa koja ima prednot
pri na&o*enju" npr. trimetilamonijum,grupa u
lede(em primeru:
OHC -CH
0
/
A
6H-CH
3
/
3
=
-A,formilhekil/trimetilamonijum,jodid
=>9AC nomenklatura aldehida -nat./ =>9AC nomenklatura aldehida -nat./

Ako e u ra%granatom polialdehidu jedna ili &ie

aldehidnih grupa nala%i na kraje&ima bonih ni%o&a"
ono&u imena tak&og jedinjenja ini ime najdu!eg
ni%a a naj&e(im brojem aldehidnih grupa" i%a kojeg
ledi ufik dial" -trikarbaldehid" itd." a boni lan+i
aldehidnim grupama imenuju e kao formilalkil-
grupe:
OHC CH
0
CH
0
CH
0
CH CH
0
CHO
CH
0
CHO
. 0 3 ? @ A B
3,-formilmetil/heptandial
=>9AC nomenklatura aldehida -nat./ =>9AC nomenklatura aldehida -nat./
3,-0,formiletil/,."0"A,hekantrikarbaldehid

7od +iklinih jedinjenja" kada je aldehidna grupa

direktno &e%ana %a C,atom prtena" imena e grade
dodatkom ufika ,karbaldehid, -dikarbaldehid, itd.
imenu +iklinog itema.
OHC CH
0
CH
0
CH
0
CH
H
0
C CH
0
OHC
CH
CHO
CH
0
CHO
.
0 3
? @ A
=>9AC nomenklatura aldehida -nat./ =>9AC nomenklatura aldehida -nat./
CHO CHO
OH
OCH
3
CHO
6omenklatura ketona 6omenklatura ketona

<ri&ijalna imena i%&ode e i% na%i&a kielina koje piroli%om daju

keton.
CH
3
COCH
3
, a+eton" i%&odi e i% d&a molekula ir(etne kieline

Radikal,funk+ijko imeno&anje , imenima alkil grupa dodaje e re

keton
6pr. CH
3
COCH
0
CH
3
je etilmetilketon

9o =>9AC itemu koriti e nata&ak on" a polo!aj karbonilne

grupe mora e na%naiti brojem" oim ako je na%i& i be% broja
potpuno ned&omilen
9olo!aj karbonilne funk+ije u najdu!em ni%u o%naa&a e
tak&im numerianjem da karbonilna grupa dobije najmanji
mogu(i broj
?,hlor,A,metil,0,heptanon
CH
3
CHCH
0
CHCH
0
CCH
3
O CH
3
Cl
0,pentanon
-metil,n,propil,keton/
CH
3
CH
0
CH
0
CCH
3
O
3,pentanon
-dietil,keton/
CH
3
CH
0
CCH
0
CH
3
O
butanon
-etil,metil,keton/
CH
3
CH
0
CCH
3
O

=mena fenil,ketona %a&ra&aju e nata&kom ,fenon:

C
O
ben%ofenon
C
CH
3
O
a+etofenon

7ada potoji i druga funk+ionalna grupa" koja ima

prednot pri na&o*enju" d&otruko &e%ani kieonik
karbonilne grupe o%naa&a e re+om okso
CH
3
CCH
0
CH
0
COOH
O
?,okopentano&a kielina
2obijanje 2obijanje

Okida+ija ili dehidrogeni%a+ija alkohola

RCH
0
OH D EOF
R C
O
H
D H
0
O
H
0
O D
R C
O
R
R
0
CHOH D EOF

O%onoli%a ne%ai(enih jedinjenja

RCH CR
0
O
3
RCH
O
O
O
CR
0
H
0
O
red.
RCHO
D
R
0
C O D H
0
O
0
2obijanje aldehida i ketona 2obijanje aldehida i ketona

9iroli%a karbokilnih kielina

0 RCOOH R
0
CO D CO
0
D H
0
O
<hO
0
" ?55,?@5
o
C

Ako e radi a meom organkih kielina mogu e

dobiti meo&iti ketoni" a ako e upotrebi mea
mra&lje i neke druge organke kieline mogu e
dobiti aldehidi
RCOOH D R'COOH
<hO
0
" ?55,?@5
o
C
RCOR' D CO
0
D H
0
O
RCHO D CO
0
D H
0
O
<hO
0
" ?55,?@5
o
C
RCOOH D HCOOH
2obijanje aldehida i ketona 2obijanje aldehida i ketona

Adi+ija &ode na alkine

Adi+ijom &ode na a+etilen nataje a+etaldehid. S&i otali
alkini adiraju &odu po )arko&niko&lje&om pra&ilu
adi+ije daju(i ketone.
H C C H D H
0
O
HgSO
?
C H
0
SO
?
H C
H
C
OH
H H C
H
C
O
H
H

:riedel,Craft,o&o a+ilo&anje
R C
O
Cl
D
AlCl
3
C
O
R
D
HCl
2obijanje aldehida i ketona 2obijanje aldehida i ketona

Reak+ija Grignard,o&ih reagenaa i alkil,kadmijumo&ih

jedinjenja a a+il,hloridima
RCOCl
D R')gCl
:eCl
3
" ,A@
o
C
RCOR'
D
)gCl
0

Alkil,kadmijumo&a jedinjenja" dobijena i% Grignard,o&og reagena

u reak+iji a u&im CdCl
0
" tako*e uptituiu halogen a+il,
halogenida alkil,grupom
0 R)gCl
D
CdCl
0
CdR
0
D
0 )gCl
0
0 R'COCl D CdR
0
0 R'COR D
CdCl
0
:i%ike oobine :i%ike oobine

9olarnot molekula u%rokuje dipol,dipol interak+ije" %bog

ega imaju &ie take kljuanja od nepolarnih jedinjenja ite
molekulke mae

6e grade intermolekulke &odonine &e%e" jer je kod njih

&odonik &e%an amo %a ugljenik. 'bog toga imaju ni!e take
kljuanja nego odgo&araju(i alkoholi ili karbokilne kieline

6i!i aldehidi i ketoni u u prilinoj meri rat&orni u &odi"

pre &ega %bog &odoninih &e%a a molekulima &ode.
Grani+a rat&orlji&oti je na oko @ C,atoma

Aldehidi i ketoni imaju karakteritian miri i uku i u&eliko

u odgo&orni" %ajedno a iparlji&im manim kielinama" %a
uku i kielot , u!eglot utajale hrane

C
4
, C
.?
normalni aldehidi korite e %a parfeme
Reak+ije Reak+ije
R C
H
C
O

kieo &odoniko& atom

-meto napada jake ba%e/
meto nukleofilnog napada
meto elektrofilnog napada
Reakti&na meta karbonilnih jedinjenja
6u
D
CR
0
O
CR
0
O
6u CR
0
6u
OH
HG
G
,

R
0
C O
HG
G
R
0
C OH R
0
C OH
6u
R
0
C
6u
OH

Red reakti&noti karbonilnih jedinjenja jete:

formaldehid > otali aldehidi > ketoni

1eliki broj reak+ija kojima aldehidi i ketoni

podle!u mogu e grupiati prema ukupnom
reak+ionom efektu na:
prote adi+ije
adi+ije a gubitkom &ode
okida+ija i reduk+ija
ra%liiti teto&i i reak+ije %a doka%i&anje aldehida
i ketona
9rote adi+ije 9rote adi+ije

Reakcija sa Grignard-ovim reagensima (ORA 737)

C O
D R)gH
C O)gH
R
H
0
O
C OH
R
D )g
0D
D H
,
formaldehid
.
o
alkohol
C
H
H O
D R)gH
C
H
H O)gH
R
H
0
O
C
H
H OH
R
D )g
0D
D H
,
otali aldehidi
0
o
alkohol
C
H
R' O
D R)gH C
H
R' O)gH
R
H
0
O
C
H
R' OH
R
D )g
0D
D H
,
ketoni
3
o
alkohol
C
R;
R' O D R)gH C
R;
R' O)gH
R
H
0
O
C
R;
R' OH
R
D )g
0D
D H
,

Cijanovodonik
Anhidro&ani HC6 e adira na aldehide i ketone daju(i ,
hidroki+ijanide -+ijanhidrini /
R
0
C$O D HC6 R
0
C OH
C6

Natrijum-bisulfit
7ada e mu(kaju a %ai(enim &odenim rat&orom natrijum,biulfita
&e(ina aldehida i metil,ketona lako grade labo rat&orna biulfitna
adi+iona jedinjenja" kod kojih e &odonik adira na kieonik" a
natrijum,biulfitna grupa na ugljenik karbonilne grupe
RCH$O
D
SO
0
,
6a
D
OH
R
SO
0
OH
CHO
,
6a
D
RCHOH
SO
3
,
6a
D

O&e reak+ije u re&erne" pa e karbonilno

jedinjenje mo!e regeneriati a bilo kojim
reagenom koji ire&er%ibilno reguje a biulfitom.
)ogu e upotrebiti i kieline i ba%e.
RCHOH
SO
3
6a
HCl
D
RCHO
6aCl SO
0
H
0
O
D
D D
6a
0
CO
3
D R
0
C$O 6a
0
SO
3
6aHCO
3
D
D
R
0
C OH
SO
3
6a
Adicija idroksi jedinjenja Adicija idroksi jedinjenja

1oda -ORA B.5/

jedinjenja koja imaju d&e hidrokilne grupe na itom C,
atomu retko e mogu i%olo&ati u lobodnom tanju
=pak" ona mogu biti potojana u &odenom rat&oru
7ada e aldehidi rat&ore u &odi" mogu potojati u
%natnijoj koliini u hidratianom obliku. O&o naroito
&a!i %a formaldehid" iji &odeni rat&or adr!i koro
ikljui&o metandiol
HCHO HOH
H
0
C-OH/
0
D H
0
C O
,
OH
0
D

Grupe koje pri&lae elektrone po&e(a&aju tabilnot

hidrata" pa e npr. hidrati hlorala i hekafluora+etona
mogu i%olo&ati
Cl
3
CC
O
H
HOH
C
O
OH
0
H
Cl
3
C
C
OH
OH
H
Cl
3
C

Alkoholi -ORA B0./

> priut&u kielih ili ba%nih katali%atora"

aldehidi adiraju . mol alkohola" grade(i
hemia+etale
R C
O
H

R C
OH
H
R'
R C
OH
H
OR' H

R C
OH
H
OR'

> katali%i ba%ama reak+ija poinje napadom ba%e na

alkohol:
R'OH R'O
RCHO
R C O
H
OR'
HOH
R CH OH
OR'
OH
,
HOH
OH
,

C,atom karbonilne grupe aldehida mo!e biti

napadnut od ba%e" ali o&o ne &odi gra*enju
hemia+etala" &e( amo hidratianom aldehidu.
RCHO
OH
,
R C O
H
OH
ROH ili HOH
RO ili OH
,
R C OH
H
OH

Sa &ikom alkohola i kielim katali%atorom eliminie e

&oda i gradi a+etal
R C OH
H
OR'
G
,
HG
R C OH
0
H
OR'
HOH
HOR;
R C OR;
H
OR'
H
G
,
HG
R C OR;
H
OR'

Ga%e ne mogu da katali%uju gra*enje a+etala" %ato to

uklanjanje protona i% hidrokilne grupe mo!e da pomeri
ra&note!u reak+ije na%ad" u pra&+u dobijanja poetnog
alkohola i aldehida

Gra*enje a+etala mo!e e ikorititi da e %atiti aldehidna

grupa %a &reme dok e na drugim funk+ionalnim grupama
&re reak+ije kao to u okida+ija ili reduk+ija. 7ada e
reak+ija %a&ri" alkokilne grupe e mogu ukloniti kielom
hidroli%om.
Adi+ija a+etilena Adi+ija a+etilena

A+etilidni anjon je jak nukleofil i lako napada

karbonilnu grupu daju(i alkinole
RCHO D IiC CH R C
O
,
Ii
D
H
C CH
HOH
R C
OH
H
C CH
D IiOH
6aOH D
HOH
6aC CH D R
0
CO R
0
C
C CH
O
,
6a
D
R
0
C
C CH
OH
Ciklina trimeri%a+ija Ciklina trimeri%a+ija

Alifatini aldehidi" ali ne i ketoni" podle!u kielo

katali%o&anoj adi+iji daju(i +ikline trimere
R C
OH
H

R C
O
H
RCHO
C
R H
OH O
C
R
H
RCHO
C
R
H
OH
O
C
R
H
O
C
H
R
C
R
OH
O
C
R
H
O
C
H
R
H

O
O
O
R H
R
H
R
H
Aldolna adi+ija Aldolna adi+ija

> priut&u ra%bla!enih &odenih rat&ora ba%a i kielina"

aldehidi i ketoni koji imaju najmanje jedan ,&odoniko&
atom podle!u reak+ijama me*uobne adi+ije
RCH
0
C
H
O

RCH C
H
OH
H

R CH C
H
OH
R CH C OH
H
R CH
0
C OH
H
R CH C OH
R CH
0
C OH
H
H
G
HG
R CH C
R CH
0
C OH
H
O
H

Sa ketonima je ra&note!a pomerena toliko ule&o" da

treba upotrebiti pe+ijalne reagene -barijum,
pernitrid" Ga
3
6
?
" i ba%ni Al
0
O
3
/ ili pe+ijalnu
aparaturu -SoJhlet,o& ektraktor/ da bi e dobile
%naajne koliine proi%&oda.
CH
3
C CH
3
O
D
CH
3
C CH
3
O
OH
,
ili H
D
CH
3
C
CH
3
OH
CH
0
C
O
CH
3
?,hidroki,?,metil,0,pentanon
Adi+ija a gubitkom &ode Adi+ija a gubitkom &ode

Adi+ija amonijaka -ORA B0A/

2obijeni intermedijer je netabilan i gubi &odu daju(i
aldimin" RCH$6H" koji e polimeri%uje u +iklini trimer
RCH$O 6H
3
D RCHO
6H
3
RCHOH
6H
0
RCH$6H
D
H
0
O
H
3 RCH 6H
H6 6H
6
R
R R

Adi+ija deri&ata amonijaka

Kedinjenja tipa H
0
6'" koja e trukturno i%&ode
i% amonijaka" pa e %ato matraju njego&im
deri&atima" reaguju a aldehidima i ketonima na
tipian nain i daju jedinjenja karakteritine
trukture:
R C R'
O
D
D
H
0
O
R C R'
6'
H
0
6 '
Adi+ija hidrokilamina Adi+ija hidrokilamina

Aldehidi i ketoni adiraju hidrokilamin" hidrokilni deri&at

amonijaka" H
0
6,OH" daju(i netabilni poetni proi%&od" koji
elimina+ijom &ode daje tabilan monomolekulki proi%&od
po%nat kao okim
RCH $ O D H
0
6,OH RCH $ 6,OH D H
0
O
aldokim

R
0
C$O
HG
G
,
R
0
C$OH
H
0
6,OH
R
0
C OH
H
0
6 OH
HG
G
,
HG
G
,
H
0
O
R
0
C
H6 OH
HG
G
,
ketokim
R
0
C OH
H6 OH
R
0
C OH
0
6H OH
R
0
C 6 OH

Okimi dobijaju imena tako to e imenu aldehida ili

ketona i% kojih u natali doda re oksim. <ako" npr."
okim natao i% a+etaldehida" CH
3
CH$6,OH" na%i&a
e acetaldehid-oksim" i% a+etona aceton-oksim" a i%
etil,metil,ketona" CH
3
-CH
3
CH
0
/C$6,OH" etil-metil-
keton-oksim.

Aldehid ili keton mo!e biti regenerian i% &og

okima kielo katali%o&anom i%menom a &ikom
nekog reakti&nijeg aldehida ili ketona" npr. HCHO"
a+etona itd.
RCH 6 OH D H
0
O
RCH O D 6H
0
OH
H
D

Okimi u obino kritalna jedinjenja i toga u

korini deri&ati %a identifika+iju aldehida i ketona.
Suptituiani hidra%ini Suptituiani hidra%ini

6aje(e upotreblja&ani hidra%ini u:

fenilhidra%in" C
A
H
@
6H6H
0
" i uptituiani fenilhidra%ini"
naroito 0"3,dinitrofenilhidra%in" pri emu nataju
proi%&odi po%nati kao fenilhidra%oni i
emikarba%id" H
0
66HCO6H
0
" pri emu u proi%&odi
po%nati kao emikarba%oni
a+etonfenilhidra%on
H
0
O D
66H -CH
3
/
0
C$
D H
0
66H
-CH
3
/
0
CO
CH
3
C
H
O
D H
0
66HCO6H
0
CH
3
CH$66HCO6H
0
D
H
0
O
Okida+ija Okida+ija

1a%duhom -autookida+ija/
Aldehidi padaju u uptan+e koje e lako pontano
okiduju. Ianana reak+ija e ini+ira priut&om
lobodnih radikala
R C
O
H
D
=
H=
D
R C O
O
0
R C O
R C O
O O
D
D
R C O
O O
R C
O
H
R C O
O OH
R C O
Okida+ija drugim ok. redt&ima Okida+ija drugim ok. redt&ima

Aldehidi e lako okiduju u kieline ak i labim

okida+ionim redt&ima

6aje(e e korite H6O

3
" hromna kielina ili
7)nO
?

RCHO
EOF
RCOOH

7etoni u prilino tabilni prema okida+iji" ali e i

oni mogu okido&ati
RCH
0
COCH
0
R'
RCH$CCH
0
R'
OH
RCH
0
C$CHR'
OH
i
EOF
RCOOH
HOOCCH
0
R'
RCH
0
COOH
D
D HOOCR'
<et %a ra%liko&anje aldehida od ketona <et %a ra%liko&anje aldehida od ketona

'bog lako(e okida+ije aldehida u onou na ketone"

mogu(e je i%abrati tak&o okida+iono redt&o koje
napada amo aldehide" a ne ketone" i da e o&a
reak+ija upotrebi kao tet %a ra%liko&anje aldehida
od ketona. > o&u &rhu obino e upotreblja&a
Tollens-ov reagens" amonijani rat&or Ag
0
O
R C
O
H
D 0 Ag-6H
3
/
0
OH
RCOO
,
6H
?
D
D 0 Ag D H
0
O D 3 6H
3
Reduk+ija Reduk+ija

Katalitika redukcija. Aldehidi daju primarne

alkohole" a ketoni ekundarne -ORA B?5/
RCHO
RCH
0
OH
9t" 9d" 6i
R
0
CO
9t" 9d" 6i
R
0
CHOH

Redukcija pomou metalnih hidrida. 6aje(e e

korite IiAlH
?
u etarkom rat&oru ili 6aGH
?
u &odi
ili etanolu
?RCHO D IiAlH
?
-RCH
0
O
,
/
?
Ii
D
Al
3D

!"! ?
?RCH
0
,OH D IiOH D Al-OH/
3

Reduk+ija u glikole i pinakole Reduk+ija u glikole i pinakole

na po&rini amalgamianog magne%ijuma

adorp+ija karbonilnih grupa
preno jednog elektrona na C,atom
O
)g
CR
0
O
R
0
C
OH
)g
)g
CR
0
O
)g
0D
CR
0
CR
0
O
D )g
0D
D CR
0
OH
0 H
D
Reduk+ija #C$O u #CH
0
grupu Reduk+ija #C$O u #CH
0
grupu

Clemmensen-ova redukcija
Reak+ijom nekog aldehida ili ketona a
amalgamianim +inkom u priut&u [HCl]
%amenjuje e kieonik a d&a &odoniko&a atoma
RCOR D 0 'n D ? HCl RCH
0
R D H
0
O D 0 'nCl
0

Wolff-Kishner-ova redukcija
Hidra%oni ili emikarba%oni aldehida ili ketona
rapadaju e na po&ienoj temperaturi" naroito u
priut&u ba%a" daju(i ugljo&odonik i 6
0

R
0
C O
H
0
66H
0
H
0
O
R
0
C 6 6H
0
R
0
C 6 6H
R
0
C 6 6H
HG
G
HG
G
HG
G
R
0
CH 6 6H R
0
CH 6 6
G
6
0
R
0
CH R
0
CH
0
D
HG
=ntermolekulka okida+ija i reduk+ija =ntermolekulka okida+ija i reduk+ija

)ogu(e je da e ito&remeno &re i okida+ija i

reduk+ija i%me*u d&a molekula aldehida" tako da e
jedan okiduje" a drugi redukuje -Canni%%aro,&a
reak+ija/
RC
H
OH
O
D C
H
R
O
C R
O
OH
H C
O
H
R D RCOO
RCH
0
OH
D
RCHO
OH
,
RCH
OH
O

Canni%%aro,&a reak+ija je ograniena na aldehide

koji nemaju ,&odonik" kao to u formaldehid ili
trimetil,a+etaldehid
Ra%liiti teto&i i reak+ije Ra%liiti teto&i i reak+ije

S+hiff,fukin aldehidni reagen

:ukin je reagen mrko,ljubiate boje
u &odenom rat&oru mo!e e obe%bojiti pomo(u SO
0
u priut&u aldehida mrko,ljubiata boja e opet
poja&ljuje
poto &e ono to uklanja SO
0
i% reak+ije -alkalije" amini"
itd./ regenerie boju" o&a reak+ija nije pe+ifina %a
aldehide
7ada tak&e metnje ne potoje" reagen lu!i %a
ra%liko&anje aldehida od ketona.
fukin,hidrohlorid
Cl 6H
0
H
0
6 6H
0
CH
3
Suptitu+ija kieonika halogenom Suptitu+ija kieonika halogenom

7ada aldehidi ili ketoni reaguju a 9Cl

@
ili 9Gr
@
" kieonik
karbonilne grupe uptituiu d&a atoma halogena.

9oto e u o&oj reak+iji gradi intermedijerni karbkatjon"

potoje i ulo&i %a konkurentnu reak+iju elimina+ije" pri
emu mo!e natati halogenalken:
R C CH
0
R
O
9H
@
D R C CH
0
R
O9H
?
H
C R CH
0
R
H
9OH
3
D
D H
C
H
R CH
0
R
HH D
R C CH
0
R
H
H
CH R C
H
R
Gra*enje oli Gra*enje oli

1odoniko&i atomi na ,ugljeniko&om atomu u

odnou na karbonilnu grupu u do&oljno kieli da
reaguju alkalnim metalima i grade oli. <ako npr."
a+eton reaguje a metalnim 6a i i%d&aja &odonik.
CH
3
CCH
3
O
6a
CH
3
CCH
0
O
6a
D .C0 H
0
Halogeno&anje i haloformka reak+ija Halogeno&anje i haloformka reak+ija

katali%o&ano je i kielinama i ba%ama

br%ina reak+ije %a&ii od kon+entra+ije karbonilnog

jedinjenja i od kon+entra+ije kieline ili ba%e" ali je
ne%a&ina od kon+entra+ije ili &rte halogena.

kielo katali%o&ana reak+ija %apoinje protono&anjem

kieonika karbonilne grupe.
C R
O
CH
0
R
CH C
OH
R R
H
HG
OH
C R CH R
G
HG
G
H
0
HH
D HH R CH C
O
R
H
H
0
HH

> ba%noj katali%i poetna fa%a reak+ije je uklanjanje

protona a ,ugljeniko&og atoma
C R CH
0
R
O
HG
G
H
0
C R CHR
O
C R CHR
O
H
D H
H

Ako je karbonilna grupa &e%ana %a metil,grupu" kao kod

a+etaldehida ili a+etona" dobija e trihalogenki proi%&od.

> priut&u ba%e" dola%i do rakidanja &e%e i proi%&odi

reak+ije u odgo&araju(i haloform i karbokilatni anjon.
H
3
C C R
O
OH
,
H
3
C C R
OH
O
H
3
C
D R C
OH
O
H
3
C
HOH
OH
,
H
3
CH
R COOH
HOH
OH
,
R COO
Aromatini aldehidi i ketoni Aromatini aldehidi i ketoni

2obijanje
!idroli#a dihalogenida
CH
3
D 0 Cl
0
h
CHCl
0
D 0 HCl
CHCl
0
HOH -6a
0
CO
3
/
HCl D CHCl
OH
C
O
H
D HCl

Reimer-Tieman-ova reakcija. O&a reak+ija i%&edena

je amo a fenolima
OH
D
CHCl
3
6aOH
OH
CHCl
0
HOH
OH
CHO
Reak+ije aromatinih aldehida Reak+ije aromatinih aldehida

!alogenovanje aldehidne grupe

7ako aromatini aldehidi nemaju ,&odonik i kako e
aromatini prten ne uptituie u odut&u pe+ijalnog
katali%atora" mogu(e je i%&riti direktnu uptitu+iju H,
atoma aldehidne grupe" pri emu kao proi%&od nataje
a+ilhalogenid
C
O
H
D Cl
0
C
O
Cl
HCl D
7onden%a+ija a primarnim aminima 7onden%a+ija a primarnim aminima

Aromatini aldehidi konden%uju e a primarnim

alifatinim i aromatinim aminima" daju(i imino
deri&ate po%nate kao S+hiff,o&e ba%e
CHO
D H
0
6 CH
3
CH 6 CH
3
6,metilben%ilidenimin
D
H
0
O
CHO
D
6H
0
CH 6
ben%ilidenanilin
D
H
0
O
Aldolne konden%a+ije a alifatinim
aldehidima i ketonima
Aldolne konden%a+ije a alifatinim
aldehidima i ketonima

Aromatini aldehidi e konden%uju a drugim aldehidima i

ketonima koji imaju d&a ,&odoniko&a atoma

intermedijerni aldoli gube molekul &ode" jer je u&edena

d&oguba &e%a konjugo&ana i a karbonilnom grupom i a
aromatinim prtenom.

7onden%a+ije aldehida i%&ode e u priut&u .5L 6aOH i

po%nate u kao $laisen-ove reakcije.
C
O
H
D CH
3
C
O
H
.5L 6aOH
CH CHCHO
H
0
O
D
D
H
0
O C
O
H
D CH
3
C
O
CH
3
.5L 6aOH
CH CH C CH
3
O
9erkin,o&a inte%a 9erkin,o&a inte%a

9erkin je otkrio tip aldolne konden%a+ije anhidrida

kielina i aromatinih aldehida

7ao katali%ator obino e upotreblja&a natrijumo&a

o one kieline iji e anhidrid koriti

7rajnji proi%&od je ",ne%ai(ena kielina.

C
O
H
D -RCH
0
CO/
0
O
6aOCR
O
.55
o
C
CH C
R
C
O
O C
O
CH
0
R
H
0
O D
CH C
R
COOH D RCH
0
COOH
Gen%oinka konden%a+ija Gen%oinka konden%a+ija

)u(kanjem ben%aldehida a &odenim rat&orom alkalnog

+ijanida" konden%uju e d&a molekula i nataje keto,
alkohol" po%nat kao ben#oin.
OH
,
C6
HOH
HOH
C
H
O
C
O
C6
H C
OH
C6
H C
OH
C6
OH
,
C6
C
O
C6
C
H
OH
C
O
C
H
OH
OH
,
C
H
O
HOH
HOH
C
OH
C6
C
O
H
C
OH
C6
C
H
OH