1

- 4 48 ;


-






















2


UVOD



Pre skoro jednog veka, Evropa je postala rasadnik brojnih umetnikih
pravaca. Impresionizam, fovizam, ekspresionizam, simbolizam, futurizam,
ekspresionizam, zenitizam, dadaizam preplavili su Evropu, aljui u lice zblanute publike
uvrede, blasfemije, okirajui ih brutalnim, surovim scenama, nestvarnim, uasavajuim
prizorima koji su mnoge terali da naputaju pozorine sale a novinare da piu lanke
pune jetkih kritika. Ipak, uticaj koji su ostavili iv je i danas, itav vek kasnije.
Ekspresionizam koji je, vie kao senzibilitet nego kao proklamaciju pratio veliki broj
evropskih umetnika s poetka prolog veka (sem generalnog:Ja sam svet; svet je moj
izraz
1
) svoje korene imao u romantizmu, pre svega u nevelikom ali sadrinski
znaajnom delu Georga Bchnera, Van Goghovim slikama, stihovima Rembaulta,
dramama (poznijim) Strindberga i Vedekinda, bio je ekspresionizam. Iako bez jakog
centra, (mada se moe rei da je ekspresionizam nemaki koliko je i impresionizam
francuski), ekspresionizam je dao i Die Brcke (1905) samostalnu, definisanu grupu
likovnih umetnika (Kandinsky, Kokoscka, Verlach) i asopis Der Sturm 1910. godine. S
obzirom da e sve osobine ekpresionizma kao pravca biti detaljno spomenute u direktnoj
komparativnoj metodi ostaje da se navedu samo njegove najznaajnije osobine: svet
prikazan kao rezultat unutranjeg raspoloenja-stanja due, odbacivanje psihologizma i
aristotelovske drame, razbijanje logine reenice i njeno oneobiavanje, okretanje prema
metafizikom, onostranom, pripovedanje o usamljenom junaku koji biva uniten od
drutvenog sistema ili, pak, demona koji predstavljaju njegovu podsvest. Ovaj pravac se
ne moe nazvati istim jer ekspresionizam se nije pojavljivao samo u istom obliku ve
je esto u realistikim dramama bilo ekspresionistikih elemenata i obrnuto
2
Autori ije
drame sam izabrao, Ernst Toller (1893-1939) (Mase i ovek, Hinkemann,Preobraaj,
Hopla, ivimo!, Slepa boginja) i Georg Kaiser (1875-1945), autor preko 70 drama od
kojih se izdvajaju Od jutra do ponoi i Graanin Kalea su najreprezentativniji dramski

1
Moderni pravci u knjievnosti, Prosveta, Beograd 1984, str. 94
2
Slobodan Seleni, Dramski pravci dvadesetog veka, Umetnika akademija, Beograd 1989, str.52
3
pisci ovog pravca i to: Toller angaovanog (zajedno sa apekom, Werfellom) a Kaiser
intimnog senzibiliteta ( Benn, Hassenclever).
Devedesetih godina prolog veka, je dolo do pozorinog oka nastalog ne u
Nemakoj, Francuskoj, Italiji ili Rusiji, kolevkama veine izama ve u Engleskoj, sa
scene Theatre Upstairs predstavom Sarah Kane Razneseni, 1995. godine. Ocenjena,
isprva (lanak Jacka Tinkera, Daily Telegraph,19 Januar1995) kao uasna gozba
prljavtine

ali i pohvaljena od strane uglednih dramskih pisaca autora kao to su
Edward Bond i Harold Pinter,ova predstava je postavila kamen- temeljac onoga to se
kasnije nazivalo in-yer-face-theatrea koji je krten, bukvalno prevedeno, kao neto
to je nemogue izbei (New Oxford Dictionary,1998) ali, u amerikom sportskom
reniku predstavlja neto to predstavlja nepodnoljivu uvredu i odbojnost. Kao
znaajnog i naoj pozorinoj javnosti poznate predstavnike treba spomenuti i Marka
Ravenhilla i Patricka Marbera, kao i Anthonya Neilsona i Davida Eldridgea.
Napominjem da se izvesni pisci kao Martin McDonagh takoe, zbog spleta brutalnog i
poetskog, mogu ubrajati u ovu kategoriju ali, upravo zbog svoje nedefinisanosti, bazirane
vie na senzibilitetu, ne moe se kod in yer-face- theatrea govoriti o organizovanom
dramskom pokretu, o njegovom manifestu i jasnim smernicama, vie o slinosti po
zeitgeistu to je i u ekspresionizmu sluaj.
Koreni in yer- face -theatrea kojem pripada i delo Sarah Kane mogu se
sagledati u delima Bchnera, Racina, Shakespearea, Johna Webstera, Becketta, Pintera,
Bonda i Barkera (prozvanim, nimalo sluajno Novi jakobinci zbog slinosti po
brutalnosti teksta sa Johnom Websterom, The Duchess Of Malfie autorom jakobinske
Engleske 17. veka) . Homoseksualnost, travestija, droga, otvoreno nasilje prikazivani su
na scenama Britanije od 60-ih godina do pojave taerizma krajem sedamdesetih.
Neto od duha 90-ih godina prolog veka se osea u uticaju filmova Quentina Tarantina
(Reservoir Dogs, Pulp Fiction, Jackie Brown), tanije slinost je u u strukturi i nasilju,
ali ne i na nivou likova, ali i muzici rok-grupe Jesus And Mary In Chains i delima
Lewisa Wolperta
____________________________________
Graham Saunders, Love Me Or Kill Me, Manchester University Press, Manchester 2002,str.37
-www.in-yer-face-theatre.com
4


(Anatomija oaja) ili Elisabeth Wurtzel ( Prozak nacija).
Za pet godina svog aktivnog stvaralatva (1995-1999) Sarah Kane je napisala isto toliko
drama (Razneseni, Oieni,enja, Fedrina ljubav, Psihoza u 4: 48) scenario za kratki
tv-film Koa i postavila Vojceka Georga Bchnera u Gate Theatre. Zanimljivo je da
je, u alternacijama, igrala u dve predstave postavljene po njenim tekstovima: Oieni i
enja
1

Napominjem da su naredna poglavlja grupisana po krugovima to je izvestan oma
Paolu Pazoliniju, tanije estetici njegovog filma Salo ili sedamdeset dana Sodome (Salo
o le 120 giornate di Sodome, 1975) koji, neodoljivo podsea na dela Kaneove. Slinost
nije bazirana samo na scenama eksplicitnog nasilja i bestijalnog seksa ve i na snanoj
kritici neovenosti drutva u kojem su zatoenici istovremeno i oni koji su muitelji ( i
obrnuto) bez obzira na to da li se pridruuju crnim kouljama (Pasolini) ili su psihijatri
(Kane), tj. robovi sadistikog seksualnog iivljavanja (Pasolini) ili pacijenti (Kane).

KRUG AUTORA
(God have mercy on man who doubts what he is sure of- Bruce Springsteeen)
Iako se u biografskim podacima o autorima tri analizirana komada nalazi veliki
broj slinosti sa sudbinama njihovih junaka ne treba poistoveivati glavne junake sa
dramskim piscima. Naime, iskustva, pretoena u umetnost gube dokumentarni karakter i
dobijaju novo znaenje
Tako Kaiserov bankarski slubenik nije nita drugo do neko ko je u vreme kad je
drama napisana, 1917. godine, iveo u Nemakoj, u strahu za egzistenciju, prihvatajui
svaki izazov u godini keleraba (jedino su one preostale za ishranu stanovnitva s
obzirom da je trebalo izdravati veliku vojsku na dva fronta). Napominjem i to da je,
nematina I docnije pratila autora u privatnom ivotu, narioito posle njegovog bekstva
iz hitlerovske Nemake 1938. godine. Georg Kaiser je 1945. godine umro u
Nizozemskoj u tekoj bedi.
____________
5
Graham Saunders, op.cit., str.170

Tollerova sudbina je, takoe, bila muna: vrativi se iz rata, teko ranjen, bez
patriotskih iluzija s kojima je krenuo u rat, oboren s poloaja Predsednika Bavarske
Sovjetske Republike u aprilu 1919. godine, lien direktne politike moi i slobode (kao i
njegov junak polnosti), osuen je na petogodinju robiju to odgovara petogodinjem
munom ivotu na granici egzistencije Hinkemanna sa njegovom suprugom Gretom.
esta priseanja na rat, ljude koje je ubio i koji su njega unakazili, sve se to, ne bukvalno
ali u dobroj meri, moe odnositi i na pisca koji je sluio vojsku na Zapadnom frontu, u
artiljeriji. Nisu retki ni citati leviarskih parola, kojima se suprtostavljaju naivna ali
esencijalna pitanja glavnog junaka to je najbolje opisano reima samog pisca: Kao
politiko bie polazim od stanovita da grupe, jedinice, predstavnici socijalnih snaga,
razne ekonomske funkcije, imaju realnu egzistenciju; da su izvesni odnosi meu ljudskim
biima objektivne realnosti. Kao umetnik, shvatam da se validitet ovih injenica moe
ozbiljno dovoditi u pitanje
1

Kod Kaneove je lino, autobiografsko,bar to se dela javnog mnjenja tie, dovedeno
do maksimuma: Psihoza je od strane velikog broja britanskih novinara doivljavana kao
oprotajno pismo s obzirom na injenicu da je autorka neposredno po zavretku ovog
dela, u tekom psihotinom stanju u kojem se nalazila-detaljno opisanom u pomenutom
delu, izvrila samoubistvo koje je u drami ve opisala (iste sudbine je bio i Hinkemann
kao i sam autor, koji se obesio u hotelu Mayflower, u New Yorku, 1939. godine).
Sigurno je jedino da se sva tri autora mogu definisati kao oni koji su predstavljali osobe
koje su dajui delo davale i sebe ili, engleski reeno: wearing the inside out.

KRUG PRIE (It's all one same song-Neil Young)

Od jutra do ponoi: Bankarski slubenik, Blagajnik, pogreno protumaivi Damu
koja je njegova muterija, krade novac iz banke, naputa porodicu i odlazi kod
nje.Otkriva da je ona sasvim drugaija od njegove umiljene slike zavodnice.Blagajnik


1
Slobodan Seleni,op.cit., str.64
6
naputa porodicu i u polju sree Smrt. Ostatak dana provodi u troenju ukradenog novca
na banalni hedonizam. Ispoveda se na javnoj ispovesti-suenju Vojske spasa. Policija ga
otkriva i on se ubija.
Hinkemann:Hinkemann, bivi vojnik, obespoljen u ratu, teko ivi sa enom u vreme
ekonomske krize, 1921. godine, u nemakom industrijskom gradiu. ena ga prevari i
zatrudni s njegovim prijateljem. Hinkemann postaje cirkuska atrakcija koja svirepo ubija
ivotinje da bi preiveo.Poptuno uniten, Hinkemann tera svojim ponaanjem enu,
razjedenu oseajem krivice, u samoubistvo nakon ega se i on ubija, shvativi da je to
odavno trebao da uradi.
Psihoza u 4: 48: Bezimena ena, u duevnoj bolnici, prolazei kroz razliite stadijume
psihoze, nesreno zaljubljena u jednog od doktora , izvrava samoubistvo.
Na prvi pogled, sve tri prie jasno sadre potpunu nemogunost komunikacije,
fizike (Hinkemann) ili emotivne (sve tri drame) meu polovima i suicid koji iz te
nemogunosti proizilazi. Razlika je jedino u tome to je, u sluaju Tollera, glavni junak
simbol Nemake (prvi naslov komada je bio Nemaki Hinkemann) koja je sebe dovela do
nivoa bespomonosti u Prvom svetskom ratu i samoubistva u kolebljivom miru dok su
kod Kaneove i Kaisera junaci nemaju toliko istorijski i vremenski jasan okvir. Suicidalan
zavretak sva tri komada na prvi pogled ne ostavlja nikakvu nadu no, za zavretak
Psihoze je Edward Bond ustvrdio da je: afirmacija ivota pre nego samoubilaka
poruka
1
Ovakvo objanjenje je primenjivo i na Od jutra do ponoi i Hinkemanna.
Naime, samoubistvo junaka triju drama nije na sceni dokaz malodunosti ve
predstavlja in izlaska iz neovenog drutva a proizilazi iz neslaganja sa svoenjem
oveka na zver (Hinkemann), materijalistu (Kaiser) ili racionalistu lienog emocija
(Kane). Neumitni kraj, tipian za ekspresionizam: pojedinac-predstavnik oveanstva,
dakle, ekspresionistiki junak, doivljava obavezni poraz koji se najee primeruje u
drami ludilom ili samounitenjem
2
donosi konano razreenje, iskorak iz sveta koji je
prikazan u ovim komadima kao straniji od same smrti.


1
Graham Saunders, op.cit., 125
2
Slobodan Seleni, op.cit., 65


7





KRUG STRUKTURE
(Dajte mi est reenica bilo kog pisca i poslau ga na veala, Richelleu)

Na prvi pogled, formalno gledano, slinosti izmeu ovih dela, ako analiziramo sam
kostur teksta, gotovo i da nema. Kaiserova drama je drama iz dva dela, dinamina,
kratke ekspozicije, filmine naracije i poseduje simbolistike elemente (scene susreta
Blagajnika sa Smru i scena ispovesti Vojsci spasa) Tollerov komad je tragedija u tri
ina, sa ekspozicijom koja prelazi jednu petinu teksta, filminost naracije je u drugom
planu i autor koristi naturalistike elemente (nasilje nad ivotinjama,npr.). Drama
Kaneove je liena scena, likova, didaskalija ali opet ima teatarsku percepciju.
U opsenoj knjizi Grahama Saundersa o stvaralatvu Sarah Kane Love Me Or Kill
Me nema ni rei o bilo kakvoj slinosti njenih drama sa ekspresionistikim, ak ih ni
autorka ne spominje meu delima koja su, na neki nain, uticala na nju. No, ta injenica,
sama po sebi, ne mora da govori bilo ta. Ne mislim samo na to to junakinja Psihoze
sebe naziva ekspresionistikim zanovetalom
1
. Tek kad se drame Hinkemann i Od
jutra do ponoi uporede (i ukrste) moemo doi do te dragocene veze.
Poetsko-brutalistika struktura, pojedine scene koje, na prvi pogled, podseaju na
klasine (one koje se odvijaju u domu Hinkemannovih), likovi koji, iako psiholoki
nerealistiki imaju mnogo vie ljudskosti od veine ekspresionistikih, esto duge,
poetske govorne sekvence svi ti elementi Tollerovog dela su, ak, navodili kritiku da
smatra ovu dramu romantiarskom, naturalistikom. No, tu su i elementi spektakla:
cirkus sa ubijanjem ivotinja na sceni, vesti, ulica.
Od jutra do ponoi poseduje fragmentarnu, filmsku strukturu, mnogo vei stepen .
depersonalizacije, telegrafsku, jezgrovitu reenicu mada su I Kaiserovi govorni pasai


1
Sarah Kane, Complete Plays, Methuen Drama, London 2001, str.213
8
dugi (naroito monolog Blagajnika). Spektakl: restorani, javna kua, rolodrom. U
Kaiserovom tekstu do ovakve zabune sa kritikom ne moe doi. I, naravno, i Blagajnik i
Hinkemann srljaju ka dnu, nezadrivo, bez mogunosti da promene svoj ivot.
Pogledajmo sad dramu Kaneove: cifre, kao odbrojavanje ( korieno esto u
terapeutske svrhe kod depresivnih osoba ovde su logino naslagane i govore potpunom
odsustvu kontrole), kratke, jezgrovite reenice, slede dugi, poetini pasai, apokaliptine
vizije (uticaj starozavetne Knjige Otkrovenja), transformacija autorke u bubavabu
koja tri du doktorskih naslona
1
(aluzija na Kafkin Peobraaj?). Dijalozi, monolozi,
potpuno razbijena ( na prvi pogled) struktura. Junakinja je pred razreenjem ( molim
vas, razmaknite zavese
2
) koje je, oigledno, prelazak u drugi ivot ili , barem,
naputanje ovog.
Suma sumarum: Psihoza sadri neto poetinosti koje nalikuje Tollerovoj i
neto od Kaiserove telegrafinosti u reenici.Pompezne novinske naslove (Toller) i
traeve iz jet-seta (Kaiser) ovde menjaju doze antidepresiva, opis kretanja fizike teine
i, generalno, i podsea na odmeravanje nove atrakcije Hinkemanna,od strane impresaria
ili kad svetina krene (pred optu poteru) u grabljenje oko novca Blagajnika a docnije ga
prokae.
Dodajmo i ovo: Kaneova nije upisala tane didaskalije, u pitanju je poetiko-
dramski tekst, ne znamo ko su likovi, njihova godita, forma je otvorena i daje mnogo
vie slobode u interpretaciji nego, sa te strane, aritmetiki precizni tekstovi Tollera i
Kaisera. Tanije: slinost Psihoze sa ovim ekspresionistikim dramama treba traiti
vie u oseaju nego u strukturi.
KRUG LJUBAVI (Heart and soul love will burn, Joy Division)
Kao to je ve navedeno, osnovni pokreta radnje i osnovni razlog propasti glavnog
junaka jeste ivotna, tanije ljubavna izdaja (sve tri drame) i ljubavna (ne)mogunost bilo
potiranjem polnih, fizikih karakteristika (Hinkemann), bilo pogrenim shvatanjem
profesionalnih odnosa doktora i pacijenta (Psihoza) ili slubenika i muterije ( Od
jutra do ponoi). U sva tri sluaja, nemogunost komunikacije dolazi od strane

1
Sarah Kane,op.cit., str.205/206


2
Ibid, str.245
9
drutvenog, drutveno prihvatljivog. Ili je u pitanju odlazak u rat i ranjavanje
(Hinkemann) ili ene i novac koje Blagajnik gleda ali ih ne sme imati zbog svoje kaste,
ili odnos Doktora (nazovimo ga tako) koji je ujedno i predstavnik mukog, racionalnog
principa nasuprot enskom ludilu.
Svet za ljubav ne ostavlja mnogo alternative: Gretin ljubavnik Paul postaje laljivi
prijatelj ija je jedina prednost u odnosu na Hinkemana to to je polno sposoban,
Blagajniku posle odbijanja ostaju prostitutke, liene bilo kakvog erotskog naboja u sebi a
junakinja Psihoze moe jedino da proklinje Doktora, ne nalazei mu, ni u kome,
nikakvu alternativu. Na neki nain Doktor, ak, vara glavnu junakinju sa svojim
prijateljima za koje naglaava da su prisebni i normalni, to zvui kao osuda nje koja
sama izaziva stanje u kojem se nalazi. Ljubav je bila nekonzumirana kod Kaisera
izmeu Blagajnika i Dame, a docnije i Blagajnika i Devojke koja ga potkazuje za novac,
u sluaju Kaneove je na skoro platonskom nivou, u jednoj fazi verovatno i uzajamna, a u
Tollerovoj drami je postojala u punom psiho-fiziolokom obliku do odlaska glavnog
junaka u rat.
Drutvena kritika nuno dolazi iz ovih drama ali na razliitim nivoima: drava koja
ratuje i velia muki pirncip unitava pojedince i njihovu sposobnost da vole
pretvarajui ih u ubilake maine (Toller), tj. u zaplaene malograane koji su skloni
materijalnom i ije su elje pervertirane do te mere da je pljaka jedini nain da se
impresionira ena i potvrdi mukost (Kaiser) ili utirkane doktore koji ubijaju, mue,
zavode i lee istovremeno (Psihoza, isti motiv videti u Oienima) simbole
odljuenih japija koji, fingirajui politiku korektnost i ravnopravnost polova, vladaju
zapadnim demokratijama (Kane).
Kao zakljuak sledi da ona iskrena, duboka ljubav liena racionalnog nije ostvariva
u delima Kaneove, Kaisera i Tollera, bar ne u drutvima i civiliziacijama u kojima su
autori iveli i zbog toga su njihovi komadi predstavljali ili oblik humanog ali i drutveno
angaovanog (Toller) zahteva za promenom drutva ili vapaj za ljudskou (Kaiser,
Kane).
KRUG KRVI (Never knew there were worse things than dying, Shane McGowan)
Da surovost, jo od Seneke, nije nova pojava na sceni poznato je. Ono to,
meutim, razlikuje nasilje na sceni od iivljavanja egzibicionista i neuravnoteenih osoba
10
je njegova svrhovitost, sceninost, sugestivnost, vieznanost, tanije umetniko
opravdanje osnovne ideje komada ili, jednom reju, onda kad se nasilje ne moe
ignorisati jer ini sastavni deo drame.
Inae, sama Kaneova je naglaavala, u brojnim intervjuima i sugestijama glumcima,
jo od prvog komada Razneseni, da nasilje na sceni ne predstavljaju bukvalno jer
didaskalije u kojima se nekome otkinu ruke, jezik ili noge, recimo, su neostvarljive (ako
ih bukvalno tumaimo naravno) na sceni. Treba izvesti, shodno tome, ono to predstavlja
ta didaskalija, ono to oznaava ,ili ono to se vidi, tj. Ian nee pojesti bebu jer je to
j.. oigledno
1
kako je Kaneova opisala jednu surovu scenu u Raznesenima.
Samo nasilje se u Psihozi svodi na nasilje nad samim sobom, nabrajanje pokuaja
samoubistva, sredstava i alkohola koji je popijen. Generalno, psihoza jeste, bar po
Doktoru, jedan oblik nasilja nad samim sobom i nema, u sutini, veze sa ostalim svetom.
Drugi njegovi oblici- prisila od strane bolniara i sistematino isleivanje od strane
konzilijuma, su uglavnom prepriani, nemaju, na prvi pogled onu teinu koju imaju
direktni, drastini Tinkerovi postupci u Oienima ili jezivo muenje Hipolytusa u
Fedrinoj ljubavi. U Psihozi nema toliko eksplicitnog nasilja, precizno opisanog u
didaskalijama ve je u pitanju nerazumevanje zbunjenih posmatraa, bili oni publika,
lekarski konzilijum ili pacijenti..
Za razliku od ovog pristupa, Toller koristi otvoreno nasilje nad ivotinjama koje
ubija glavni junak: razbija o zid ptiicu iz kaveza, kolje pacove, maltretira enu i na
kraju poini nasilje nad samim sobom. Nasilje koje vri svetina nad Hinkemannom, a na
podstrek njegovog prijatelja, je ismevanje glavnog junaka zbog njegove uskraenosti a
nita nije bolji ni svet njegovih drugova u kafani. Za status Hinkemanna pre angamana u
cirkusu znamo-nezaposleni radnik koji se raspituje za posao trajkbrehera. Jedino nasilje
koje je koren svih zala, nasilje koje je vrio i pretrpeo u vojsci mi ne vidimo jer je
neopisivo ve samo njegove posledice-potpunu deformaciju karaktera.
Kaiserov junak je blii Kaneovoj, verovatno i zbog injenice da je on podvrgnut pre
svega verbalnom nasilju i pritisku okoline, trpi ih, neshvaen, a i kad se pobuni to ini
bez jasnog usmerenja. Treba, dakle, nasilje traiti u nasilnim metodima drutva, njegovoj

11
zlobnosti, frivolnosti koja obuzima sve, od njegovih efova do prostitutki. Prividnim i
kratkim izdizanjem na ivotnoj lestvici Slubenik ne izbegava nasilje ove vrste. U stvari,
u lihvarskom svetu u kojem se nakon krae novca obreo Blagajnik, nasilje je deo
komunikacije i poeljno ukoliko nije direktno ve na distanci.

KRUG SPERME (Rape me,my friend, rape me, Curt Cobain)
Pod ovim naslovom podrazumeva se sve to ulazi u oblast seksualnog. Ne zavisi
samo od prikazivanja fingiranog polnog ina na sceni. Ne mora ak, eros biti ni
motivisan. Kod Kaneove je to naroito prisutno s obzirom da je, stavila scenu oralnog
seksa u Blasted samo da bi okirala javnost i jer nije znala ta tu da stavi
1

No, u Psihozi stvari izgledaju drugaije: postoji ak i izvesna elja za gubljenjem
bilo kakvog identiteta, ak i polnog jer, izmeu ostalog, autorka kritikujui izgled glavne
junakinje kae da ne voli svoj polni organ
2
(obespoljavanje, silovanje i zamena pola su
esti motivi kod Kaneove) ba kao to svoju obespoljenost, prezire i stidi je se,
Hinkemann. S druge strane, polnost moe biti i poslednji in hedonizma kod Kaisera
(odlazak u javnu kuu kao suspstituciju za pravu ljubav Dame). Nemo, suprotna
furioznom nastupu pljakaa, zanemelost pred moralnom Damom (moralnost je ovde
koriena kao kontra-afrodizijak) ubija ,nakratko, Blagajnikovu potenciju iju potvrdu
trai u javnoj kui, na silu dokazujui sebi da je mukarac. U sutini, on je karikatura kao
to je Hinkemann groteskni crte a slinu, iskrivljenu sliku svog lika, ima i junakinja
Kaneove.
Kod sva tri pisca je pod lupom narueno jedinstvo tela i due. Telo se kanjava
ubistvom, samouibstvom ali i uivanjem. Ni iskustva u vreme mogunosti polne
realizacije ne ispunjavaju junake. Preanji polni ivot se kod Blagajnika i ne spominje,
ali se nasluuje brana monotonija. Kaneova spominje odsustvo seksualne elje kao jedan
od prvih, jasnih znakova prelaenja u drugi svet. Putenost se,ak, ismeva do te mere da
Hinkemann svojoj eni poklanja statuu Prijapa i trai od nje da se moli ovom antikom
boanstvu s obzirom da od njenog supruga nema s te strane, pomoi. Ovakav postupak i
tera Gretu na samoubistvo.

1
Graham Saunders, op.cit.,str. 66
1
Graham Saunders, op.cit., str.162
12
Eros se, tanije njegov nedostatak, kod svih zavrava pobedom Tanatosa ali, nije to
jedini nivo tumaenja. U njegovom odsustvu, ili kao njegova supstitucija, javlja se
nasilje: iz seksualne nemoi (Hinkemann), seksualnog deziiluzioniranja (Blagajnik) ili
nemogunosti potpune ljubavi (Kane). Nasilje, kao prethodnica smrti samog junaka,
varira od ubijanja ivotinja(Hinkemann), krae (Od jutra do ponoi) do vreanja
Doktora i Boga i brojnih blasfeminih izjava (Psihoza).
Razlozi za nemogunost su nabrojani i jasni, izuzev u Psihozi. Replike namenjene
Doktoru pokazuju da je neto ipak prekoraeno u odnosu Doktor-Pacijent (nije nuan
seksualni odnos) tj. da je Doktor svesno privukao pacijentkinju i da docnije pravi
distancu, racionalizujui njihov odnos. Insisitiranje Doktorovo na normalnosti
rezultuje gotovo manihejskim stavom.Da li je, s druge strane, u pitanju samo umobolna
projekcija Pacentkinje, iluzija,u ta bi se, na prvi pogled, najpre moglo poverovati?
Sumnjam da emo ikad saznati mada je sigurno da je, u skicama, Psihoza postojala i
pre hospitalizacije autorke ali i da je, po reima agenta Sarah Kane, Mela Kenyona,
uokvirena nekoliko dana pred njen prerani odlazak
1
.
Osetljivost, oseajnost, potreba za bliskou, seksualnost i svi njeni isti i
pervertirani oblici predstavljaju, bez obzira na razlike strukturalne i tehnike razlike,
ono to povezuje Kaisera, Tollera i Kaneovu tanije, po reima Paula Hatvanjija u
Ekspresionizmu: ova enska materija ekspresionistikog umetnika postaje proizvod
njegove uveane mukosti
2
a dodao bih i vice versa, zahvaljujui podjednakom
razumevanju prvog i drugog principa od strane pomenutih autora.
KRUG POLITIKE I DRUTVENOG
(He who fucks the nuns will later join the church, Joe Strummer)

Politike implikacije ovih komada su ve, na neki nain, spomenute u prethodnim
kratkim poglavljima ali treba napomenuti jo nekoliko interesantnih fakata: dogaaji u
drugim zemljama, vesti, su esto zastupljene u ekspresionistikim komadima pa tako kod
Tollera saznajemo o pokolju Jevreja u Galiciji i pomoi Vajmarske Republike Finskoj u

2
Sarah Kane, op.cit.,str. 207
1
Graham Saunders, op.cit., str.153
2
Moderni pravci u knjievnosti,str.92

13
guenju revolucije ali i cirkusima, atrakcijama, filmovima.,

striptiz-barovima
1
. Kod
Kaneove nema vesti ali se spominju, u okviru manje dikretno politikog (Toller) a vie
linog, ljudskog angamana, kao predimenzioniran opis zla u pacijentkinji, eni u iji
delokrug spadaju zlodela kao bombardovanje Arapa i Kurda ili ubijanje Jevreja u
logorima u Drugom svetskom ratu. Jo preciznije, cirkus se, nakon pompeznih
impresarijevih najava, pojavi kao neumitnost. Inae, kuriozitet predstavlja I to da, pored
Izraela i Kurdistana, slike aktuelnih zbivanja na Balkanu nisu mimoilazile ni Sarah Kane
te je Vojnik iz komada Razneseni, u prvoj ruci ovog teksta bio zloinac iz redova
Vojske Republike Srpske, pod imenom Vladek (?!). No, vratimo se Psihozi: politike,
drutvene implikacije ovog komada mogu se izvesti iz teke, paranoidne situacije u kojoj
nad glavnom junakinjom svakodnevno vre opite, a televizija predstavlja konstantan
izvor paranoje i letargije.
Svet Kaneove je jo artificijelniji od Kaiserovog i Tollerovog, i potpuno zatvoren,
ogranien na samicu, njegove granice nisu tano definisane i s toga se uvek lako moe
prei u drugi svet jer su ivot i smrt isprepleteni. Kaiserov junak je, s druge strane,
posmatra a zatim i sam spektakl, ba kao i Tollerov.
Samom injenicom da je svet Kaneove podignut do apstrakcije nekog prostora u
nekoj, recimo, duevnoj bolnici, angaman se ne moe shvatati kao kritika poroka kao
takvih, klase ili drutvenog ureenja. Kritika odljuenja je njen najvei angaman, pored
konflikta sa jednim delom svoje prolosti u kojem je, inae iz evangelistike porodice, po
svom priznanju, do 16 godine verovala u Boga
4
. Iako je ateista, Kaneova ak i psuje
Boga kao da je ivo, postojee bie to je, samo po sebi, contradictio in adiecto. Postoji
mogunost, naravno i da je u pitanju psovka namenjena ne bogobrstvu ve pojaavanju
snage izraza.
Pitanje religije, koje automatski povlai i politika pitanja, nije u ii interesovanja
Tollera i Kaisera. Nema vie sile koja e ponuditi izbor izmeu carstva nebeskog i
carstva zemaljskog njihovim junacima. Ba kao i Kaneova, i oni su ostavljeni sami, sa
svojim dubiozama i strahovima, bez prave pomoi i bilo kakvog razumevanja drutva.

1
Ernst Toller, Hinkemann,str.39
Sarah Kane, op.cit., str.227
Graham Saunders,op.cit,, 47
4
Ibid,str.22
14
Jo preciznije: bes sveta ostavljenog od Boga podsea na to da on, verovatno postoji, ali
nita ne radi na tome (iz samo njemu znanih razloga) da se stvari u svetu, okrenu nabolje.
Niko ne zna, od ljudi od krvi i mesa, da pomogne Kaneovoj, da nagovori Blagajnika da
vrati novac ili Hinkemanna odgovori od prijavljivanja u dobrovoljce. Ideolozi, porodica,
doktori, svi koji su dobronamerni ili dobronamerni pa ak i Majka (Toller) nemaju
odgovore, nesposobni su da vide iznad svakodnevnog. Ono to se u ekspresionizmu
moe nazvati verom, izvan striktnijih metafizikih pitanja (o tome u sledeem poglavlju)
je vera u mogunost promenljivosti ljudske prirode nabolje ili, reima Hermana
Bahra.Umetnost vriti, takoe, u dubokom mraku za pomo, za duh. To je
ekspresionizam.
1


KRUG METAFIZIKE (When the music's over turn off the lights!, Jim Morrison)

Da bi se dolo do spoznaje ta je zapravo metafizika moramo, na samom poetku,
navesti nekoliko primera njene suprotnosti. Banalnost, tupo opijanje glavnih ljunaka (u
sve tri drame) ne vode (kao ni pilule kod Kaneove uostalom) do neke poveane svesti ve
samo do potpunog otupljenja nerava (Hinkemannov susret sa prostitutkama),
kontuzovanja ili do gubljenja seksualnih inhibicija ( Slubenik). Slino je i sa drugim
sins of the flesh. Hrana je ili skromna (Hinkemann), preobilna (Od jutra do ponoi) ili
se prima povremeno u malim a povremeno u enormnim koliinama (Psychosis).
Nezadovoljstvo fizikim i seksualnim su ve spomenuti. Banalnost, psovke, teke rei, to
je uobiajeni deo drutvenog ivota u sva tri komada. Govor donosi samo
nesporazumevanje ili obeleava kod Kaisera (telegrafski govor-precizan a u stvari pun
zamki, dvosmislica), oteani govor Hinkemannov (skriva pitav glas) i glas pacijentkinje
(Psihoza), grobljanski teak, bolestan od crnog humora
2
. Nijedan segment bilo ega
od ovoga sveta ne funkcionie i ne zadovoljava. Treba se okrenuti onom
duhovnom, gde god ono boravilo, pokuati da se shvati svet u njegovom totalitetu .Sve
troje ne zanima ono imitativno, ve sam proces nastanka. Zanimljivo je da autori

1
Expressionism,48
2
Sarah Kane, Complete Plays, 209


15
progovaraju kroz usta: ograniene,priproste due (Tollerova napomena reditelju),
osrednje obrazovanog malograanina (Kaiser) i intelektualke (Kane)
Ono to je jasno je da su sva tri komada nita drugo do bolno preispitivanje o
ljudskoj sutini i veitom raskolu fizikog i materijalnog. Dakle, Svet je jednostavan i
nita nije jednostavno, svet je u haosu udara se levo i desno tj. nesrea ne bira gde
e ljudi ne znaju da urade prave stvari u pravo vreme i spree nesreu (Toller), pomoi
nema od ispovesti Armiji spasa (Kaiser) ili razgovora sa psihoanalitiarima (Kane) to je
moderni oblik ispovesti sveteniku. Nije,dakle, isti zavretak ovih komada samo ono to
je napisano ve i ono onostrano, dakle podizanje due, njeno izdizanje na vii nivo. Ako
krenemo od kineske poslovice da put preterivanja vodi do mudrosti zakljuiemo da su
izazov, zatim razoaranje, spomenuto preterivanje i neumitni kraj bili neophodni
Blagajniku da bi na kraju kao svoje poslednje rei, izustio neto kao ecce homo, znai,
ovde je ovek i on je spaen, iako je napustio porodicu za ta je usledila neminovna
kazna. Da li e i ostali to biti?
Kod Tollera, meutim, iako postoji put kroz ranjavanje-samim tim i stvaranje
saoseanja, kroz sopstveni gubitak, sa onima sa suprotne strane, kroz patnju u creep-
showu i nalaenje, nakon gubljenja ene (predstavlja ne samo njegovu bivu emotivnu
ve i fiziku vezu sa ovim svetom) i oslonca, katarze u inu koji je trebao po sopstvenom
miljenju da poini im je ranjen, jedna donekle drugaija poruka.
Do rata ne bi ni trebalo da doe jer svaki rat izaziva, (svaki dan moe doneti rat,svaki
dan moe doneti potop
4
) direktno ili indirektno, fizioloki ili mentalno, rascep izmeu
tela i bia. Telo, koje je pre rata, u srenom braku, bilo u saglasju sa svojim biem punim
ljubavi i ivotne snage, nije smetalo razumu, pa ni na nekom viem, metafizikom nivou.
Sa ratom se ovek svodi na ivotinju, okrenutu preivljavanju i, ako bude fiziki ozleen,
nema nadoknade. Samim tim je rat najvei protivnik Tollerove metafizike a ne greno
telo. Valja napomenuti i to da se linija ovek-zver jasno vidi u Hinkemannovim


Ernst Toller, Hinkemann.(rukopis u posedu biblioteke FDU u Beogradu,,PREVOD:Matilda
Trfiunovi,1994,Beograd), str. 2
Ibid,str.37
Ibid,str.55
4 Ibid,str.56

16
cirkuskim takama (samim tim u njegovom ponaanju) gde ga impresario ak, direktno,
naziva humunculusom, ovekom-medvedom, simbolom germanske vie rase to je
sarkastino ako znamo njegovu potpunu istinu. Zanimljivo je i dodati da takav ovek ima
iznad sebe nebo i zvezde
1
ali ne i Kantov kategoriki imperativ. Ovakva parafraza rei
slavnog filozofa dolazi iz usta glavnog, neobrazovanog junaka. Ipak, svojim odlaskom iz
cirkusa i samoubistvom, Hinkemann prekida vezu sa drutvom eljnim krvi, ne pristaje
na ulogu oveka-medveda i odvaja se od sredine, potvrujui,upravo kroz suicid da u
njemu i dalje ima tragova ovenosti.
Kaneova, bez definisanja drutveno-politikih problema kao Toller, jasno iznosi
svoje miljenje da telo i dua ne mogu biti u braku. Oseanja, iskrenost, sve je dovedeno
u pitanje, sve sem ljubavi jer: ako je jedna osoba potpuno iskrena prema drugoj da li e
biti brutalni? Zapravo, nije toliko njeno razmiljanje okrenuto direktnoj autodestrukciji
koliko veitom pitanju da li je poiniti ili ne ,tj . sama zakljuuje da se plai smrti ali se
plai i uasnih stvari koje ivot ine nepodnoljivim.
Spisak stvari koje junakinji Kaneove problematizuju egzistenciju, nimalo sluajno
ine osnovne potrebe: vazduh, hrana, voda, seks. Lanost sveta je tolika da poslednja
replika u kojoj poziva da se zavese razmaknu govori ne samo o tome da je svet
artificijelan kao pozorite ve i da je za junaknju, iveti ili ne, pitanje line odluke i jedini
potpuno slobodan in u ivotu. Smrt, tj. izlaz,kako je naziva Blagajnik
3
ne predstavlja
prelazak na onaj svet ve olakanje, potvrdu ljudskosti u neljudskom vremenu tako da
su poslednje Blagajnikove rei ecce homo
4
(ovde (je) ovek,lat.). Naime, svestan
grabljivog drutva koje se otima o njegov razbacani novac i lanosti njihovih, pa i
sopstvenog malograanskog ivota, Blagajnik, metaforino gledano, jedini ostaje ovek
bez obzira na to to, kao i junaci Kaneove i Tollera, plaa najviu cenu.




1
Ernst Toller,op.cit.,str.42
2 Graham Saunders, op.cit., str.148

3
Gradac (april-maj 1982), aak 1982, str.37

4
Ibid,str. 37
17







ZAKLJUAK (Believe the light, nothing matters more,Sarah Kane)
Iako neveliko po obimu, dramsko delo Kaneove u savremenoj dramaturgiji oznaava,
ako nita drugo, primer autorke koja je, menjajui forme svojih drama od otvorene
surovosti (Razneseni, Oieni, Fedrina ljubav) preko beketistike scene (enja)
dola do ogoljenog Ja u Psihozi u 4: 48 i tako opisala pun krug svog raznolikog
stvaralatva.
Ono to se moe uzeti kao zajedniki imenitelj drama Kaneove je krik za emocijom,
za ljudskou, nimalo sluajno, slian Munckovom Kriku (doivljavanim, izmeu
ostalog, i kao predskazanje uasa 20.veka- dva svetska rata, genocida, straha od
nuklearne katastrofe) kao i kriku koji dolazi iz Tollerovih i Kasierovih drama. Bez obzira
da li je u pitanju kritika malograanskog naina ivota (Kaiser), vapaj za promenom,
kompletnom, spoljnom i unutranjom revolucijom oveka (Toller) ili za pronalaenjem
ljudskog i humanog, borbom za ljubav (Kane) taj krik i oseaj teskobe i nesavrenosti
ljudskog roda su ono to je najznaajnija karika izmeu poetka i kraja prolog veka,
izmeu Kaisera i Tollera s jedne i Kaneove s druge strane..









18




Literatura:
Graham Saunders, Love Me Or Kill Me, Manchester University Press, Manchester 2002,
UK
Zoran Konstantinovi, Ekspresionizam, Obod, Cetinje 1967
R.S. Furness, Expressionism,Methuen & Co.Ltd, London 1973
Moderni pravci u knjievnosti, Prosveta, Beograd 1984
Slobodan Seleni, Dramski pravci 20. veka, Umetnika akadenija, Beograd,1996
Izvori:
Ernst Toller, Hinkemann, (rukopis u posedu biblioteke Fakulteta dramskih umetnosti u
Beogradu)(prevod:Matilda Trifunovi, Beograd 1994: registrovano u Autorskoj agenciji
za Srbiju, br. 9-51-26.12.1994. Beograd)
Kaiser Georg, Od jutra do ponoi (GRADAC, januar-april 1982, aak)
Sarah Kane, Complete Plays, Methuen Drama 2001, London, UK
www.in-yer-face-theatre.com














19