SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA

UPRAVLJANJE PROMENAMA
EXIT NAJBOLJI BREND U SRBIJI
www.BesplatniSeminarskiRadovi.com
Sadraj:
UVOD.......................................................................................................................................... 3
OSNOVNI PODACI O PRDU!"U...........................................................................................3
IS#ORI$A#............................................................................................................................... 3
D%A#NOS#............................................................................................................................ &
V%ASNI'(A S#RU(#URA...................................................................................................... )
*RUBI +INANSI$S(I PO(A!A#%$I....................................................................................... )
(ON(URNCI$A..................................................................................................................... )
(ADROVS(A S#RU(#URA.................................................................................................... ,
OR*ANI!ACIONA S#RU(#URA................................................................................................ -
OR*ANI!ACIONA S#RU(#URA PO#RBNA !A PRO.NU.................................................../
IS#ORI$A# PRO.NA......................................................................................................... 01
UO'NI PROB%.I................................................................................................................. 02
OR*ANI!ACIONA (U%#URA............................................................................................... 02
PROCS RA%I!OVAN$A (ORNI# PRO.N U OSA. +A!A.........................................0&
O#POR PRO.NA.A.............................................................................................................. 0-
DODA#NA R3N$A............................................................................................................ 0-
UO'N .AN$(AVOS#I PRD%O4NO* R3N$A............................................................0-
!A(%$U'A(.............................................................................................................................. 05
OSVR# NA BUDU"NOS#......................................................................................................... 05
%I#RA#URA............................................................................................................................ 21
UVOD
Malo je onih koji nisu uli za muziki festival Exit. To je festival koji se odrava svakog
drugog vikenda u julu, traje etiri dana i okuplja preko !".""" posetila#a iz zemlje i
inostranstva. E$%T festival je danas najve&i muziki festival u jugoistonoj Evropi.
've godine pro#entualno gledano, polovinu posetila#a su inili stran#i, od tog (roja pri(lino
polovinu su inili engleski dravljani, a drugu polovinu mahom posetio#i iz regiona, mada se ne
moe zanemariti i znaajan (roj posetila#a iz evropskih zemalja, )ustralije i Sjedinjenih
)merikih *rava. +rogram je (io organizovan na ukupno (ine.
Smatram da znaaj koji Exit ima u dru,tvu, nain na koji nas kao predstavlja u svetu, turistika
atrak#ija koja donosi veliki profit gradu i pokrajini, uti#aj koji ima na mla-u popula#iju, sve su to
dovoljni razlozi da se na-e ovom seminarskom radu. +oku,a&u da prikaem kao (ih ja re,ila
pro(lem radne etike u firmi u kojoj radim, u Exitu.
OSNOVNI PODACI O PREDUZEU
ISTORIJAT
+ria o Exitu nastaje u okto(ru .///. godine nakon 0)T' (om(ardovanja Sr(ije u vreme
dok je Slo(odan Milo,evi& jo, uvek na elu drave. )ktivisti Studentske 1nije u 0ovom Sadu
organizovali su demonstra#ije pod nazivom 22 3akom u glavu44 koja je o(uhvatala video
retrospektivu ratnih razaranja, iz(egli#a i drugih 22plodova44 Milo,evi&eve diktature i prikazivala
se na dva velika video (ima u studentskom gradu. To je okupilo oko ".""" studenata a
kulminiralo je protestnom ,etnjom dugom 5" km od 0ovog Sada do 6eograda. 0akon toga
aktivisti su (ili satima ispitivani u poli#iji, hap,eni, (atinani i konstantno izloeni pretnjama ali
umesto da odustanu doneli su odluku da se organizuju najve&e demonstra#ije stavova mladih
svake godine. Exit je (io ro-en.
'd jula do septem(ra """7ite godine , Exit je organizovao niz kulturnih i akademskih
doga-aja, kon#erata, urki i performansa sa veoma jakom so#ijalnom dimenzijom. +ostojao je
jedan #ilj: motivisati sve so#ijalne grupe a naroito mlade da iza-u na iz(ore i svojim glasom
omogu&e promenu vlasti. 'ko "".""" ljudi je do,lo u 0ovi Sad tokom tih ."" dana da se
pridrui demonstra#ijama. +oslednja no& Exit7""", pod nazivom 22Exit S8stem virus44 (io je
savr,eno istempiran, dva dana pre odravanja iz(ora, sa veoma snanom porukom7220aljuti se
ovee, iza-i i glasaj44. 0akon dve nedelje Exit se pridruio uesni#ima petookto(arskih
demonstra#ija.
1 julu "".7e godine mnogi su mislili da je Exit posluio svrsi, me-utim to svakako nije
(io sluaj. Exit je spojio hiljade mladih ljudi iz #ele zemlje. 6ilo je vreme da proslave svoj
uspeh. Samo devet mese#i nakon demokratskih promena Exit je imao svoj prvi zvanini Exit
festival i okupio je !".""" mladih ljudi sa prostora 6alkana.
*anas je Exit jedan od najve&ih muzikih festivala u Evropi, do(itnik nagrade za naj(olji
evropski muziki festival u ""97oj, sa do(rim predispozi#ijama za dalji razvoj
.
.

DELATNOST
:ada je osnovan """. godine, E$%T je (io registrovan kao neprofitna organiza#ija ;
udruenje gra-ana. 1pisan je u <egistar udruenja, dru,tvenih organiza#ija i politikih
organiza#ija, koji se vodio kod tada,njeg Saveznog ministarstva pravde, pod ,ifrom /.=="
7udruenja koja se (ave kulturnim, rekreativnim ili drugim aktivnostima, osim takmiarskim
sportom i igrama, npr. pesniki, knjievni, italaki, (a,tovanski klu(ovi, klu(ovi za film i
fotografiju, muziki i umetniki klu(ovi, klu(ovi zanatlija i kolek#ionara, dru,tveni klu(ovi,
karnevalski klu(ovi i dr.
1 statutu E$%T udruenja kao delatnosti udruenja navedene su:
prikupljanje razliite literature iz o(lasti kulture
saradnja sa kulturnim institu#ijama, univerzitetima i ostalim organiza#ijama i
institu#ijama, u zemlji i inostranstvu
organizovanje happeninga, kon#erata, urki, itd.
multimedijalni performansi
umetniko stvarala,tvo i s#enska umetnost, koja &e se o(avljati u skladu sa zakonom
izdavanje (ro,ura i drugih pu(lika#ija, koja &e se o(avljati u skladu sa zakonom.
:ako je vreme prolazilo tako su se pokazivale mane ovako registrovanog su(jekta, uslovljene
zakonskim propisima koja su ure-ivale rad udruenja gra-ana. %ako su potre(e to zahtevale,
zakon 1druenju nije dozvoljavao da zapo,ljava ljude, da se (avi ugositeljskim radom, prodajom
(ezalkoholnog i alkoholnog pi&a i dr.
>ore navedeni pro(lemi su doveli do osnivanja novog pravnog su(jekta ?The State of E$%T@
doo, ija je osnovna delatnost registrovana pod ,ifrom 9AA", koja izme-u ostalog o(uhvata
kreiranje i sprovo-enje propagandnih kampanja, medijsko predstavljanje i dr.
.
+reuzeto iz zvaninog istorijata Exit7a
VLASNIKA STRUKTURA
Exit je firma u privatnom vlasni,tvu i ima pet osnivaa. Svi oni su zaposleni u firmi ali
pored pet osnivaa postoji i jedan od idejnih tvora#a Exita koji nije zaposlen u firmi ali do(ija
nadoknadu za intelektualnu svojinu.
GRUBI FINANSIJSKI POKAZATELJI
1 ""9. godini pro#entualna struktura prihoda je (ila:
1lazni#e =/B
Sponzorstva "B
+rodaja pi&a CB
*ona#ije .=B
'stalo AB
Sub total 82%
'stali projekti .5B
TOTAL 10000%
Struktura prihoda je u okviru internih oekivanja.
+oda#i za ""5. jo, uvek nisu dostupni.
1 odnosu na ""C. godinu primetan je skok pro#entualnog udela ostalih projekata u prihodu, ,to
o(ja,njavam produk#ijom doga-aja za tre&a li#a D>reen Eest, 6e#ksperien#eF.
Ga davanje podataka iz (ilansa stanja i (ilansa uspeha nemam ovla,&enje.
3to se tie plata, kao jednog od pokazatelja poslovanja, one su ve&e od repu(likog proseka.
KONKURENCIJA
1 poetku Exit je, moe se re&i, imao monopol u organizovanju velikih kon#erata z(og
zatvorenosti na,e zemlje. 6io je jedinstven na na,em prostoru i uspeo je da stekne veliku
popularnost kako kod nas tako i u regionu a vremenom i u Evropi. Me-utim sad je situa#ija
drugaija, postoji oz(iljna konkuren#ija u ovoj o(lasti, mnogi inostrani veliki izvo-ai lak,e
dolaze u na,u zemlju, postoji niz kon#ertnih agen#ija koje poku,avaju da zado(iju primat u
ovom poslu. Ta (or(a na tri,tu za(ave nije ni malo fer i po,tena. Exit je stalno suoen sa tim da
konkuren#ija poku,ava da ga skloni sa trona (ilo podmetanjem raznih afera o prodaji festivala
nekim na,im i stranim kon#ertnim agen#ijama, konstantnim prijavama +oreskoj upravi,
li#itiranjem sve ve&ih i ve&ih #ena izvo-aa, politikim pritis#ima, itd. S jedne strane to dosta
oteava rad ali sa druge strane je podsti#ajno jer Exit mora da ide napred i pro,iri svoju delatnost
da (i ostao na vode&oj pozi#iji u Hugoistonoj Evropi.
'd ""97e Exit je organizator filmskog festivala koji se odrava u 0ovom Sadu a u planu je
i saradnja sa Sterijinim pozorjem. Tako-e Exit je organizator i Gimskog Exita, >reen festa u
Sr(iji i Irvatskoj i saradnik organiza#ije >reen festa u 6ugarskoj. 'd ""C7e prvi put postoji i
Exit shop, kupovina Exit maji#a i raznih sitni#a sa znakom Exit7a koja se moe o(aviti preko
interneta. To je ne,to ,to (i se moglo jo, (olje iskoristiti u narednom periodu.
KADROVSKA STRUKTURA
1 ovom trenutku The State of Exit doo zapo,ljava .9 ljudi na neodre-eno i . ljudi na
odre-eno vreme. 'vi zaposleni ine jezgro svih projekata koje The State of Exit doo radi i
angaovani su preko #ele godine. 6roj zaposlenih je dovoljan za o(avljanje redovnih poslovnih
pro#esa.
'd .9 zaposlenih na neodre-eno vreme, C ima visoku strunu spremu dok .. ima srednju
strunu spremu. +otre(no je navesti da se ve&i (roj zaposlenih sa srednjom strunom spremom
nalazi u pro#esu ,kolovanja.
Tako-e, puno se ulae u struno usavr,avanje zaposlenih, putem razliitih strunih kurseva,
kurseva stranih jezika, kurseva za usavr,avanje rada na raunaru, odlaska na seminare u
inostranstvo, itd.
>ledano po starosnoj strukturi, . zaposleni ima vi,e od A" godina, A su izme-u =" i A" godina,
dok A zaposlena spadaju u grupu od " do =" godina.
Struna sprema
Sredn6a
Visoka
1 skladu sa potre(ama aktuelnih projekata, State of Exit vrlo esto privremeno angauje dodatna
li#a, naje,&e putem ugovora o delu ili preko studentske zadruge. Ga najve&i projekat, E$%T
festival, angauje se oko .C"" privremeno zaposlenih li#a, mahom studenata. Gnaajan (roj li#a
koja se privremeno angauju su ve& radili ranije na festivalu, ali svake godine veliki (roj mladih
ljudi, naje,&e po prvi put u ivotu, prona-u zaposlenje.
ORGANIZACIONA STRUKTURA
'snivanjem The State of Exit, E$%T organiza#ija je pre,la iz la(ave strukture udruenja u
ne,to ,to je najpri(linije funk#ionalnoj organiza#ionoj strukturi.
Starosna struktura
21731 8odina
317&1 8odina
&17 8odina
'vakva struktura je nastala z(og toga ,to je po (roju zaposlenih Dkoji su angaovani
tokom #ele godineF to relativno malo preduze&e sa manjim ?asortimanom@ ali ona nije konana
jer je sektor prodaje upravo prerastao u novu firmu.
0ajvanije odluke u organiza#iji donose generalni menader i izvr,ni menader u
saradnji sa menaderima sektora izgradnje, marketinga i programske produk#ije, koji su ujedno i
vlasni#i The State of Exit7a. 'ni do(ijaju izve,taje od svih sektora ili pojedinih, u zavisnosti o
kakvoj se odlu#i radi, i na osnovu toga planiraju dalji rad. +ri pravljenju analiza i izve,taja
koriste se informa#ione tehnologije. Svaki zaposleni ima svoj raunar i svi raunari su umreeni i
povezani na server, zaposleni imaju pristup internetu, fajl serveru sa linim i poda#ima o
projektima kao i svim potre(nim tehnikim resursima: ,tampai, skeneri, fotokopiri, itd. 1
sektoru finansija postoji knjigovodstveni program tako da se u svakom momentu moe napraviti
taan presek stanja. To umnogome olak,ava planiranje i odluivanje samom menadmentu.
:omunika#ija sa (ankom Dpla&anja i automatsko zavo-enje izvodaF se o(avljaju elektronski
putem %nterneta, tako da je produktivnost po ovom pitanju maksimalna.
+redvi-eno je da svi zaposleni unose dnevne izve,taje o svom radu u pose(an program
koji je povezan sa knjigovodstvenim programom tako da sektor finansija ima taan uvid o (roju
sati koji je zaposleni proveo na poslu, o njegovom odsustvu z(og (olovanja, godi,njeg ili nekog
drugog razloga. 0a ovaj nain se olak,ava o(raun linog dohotka. Slu(a %T napravila je
razliite mogu&nosti komunika#ije mailom. :onfigurisane su mailing liste za svaki sektor,
projekat i zajedniku za sve zaposlene. To omogu&ava lak,u komunika#iju izme-u zaposlenih i
(re saop,tavanje novih informa#ija ili nared(i od strane menadera. Tako-e koriste se i msn
messinger i sk8pe, naroito u komunika#iji sa inostranim partnerima z(og ekonominosti.
Me-utim organiza#ija se jo, uvek nije dovoljno transformisala pa tako vrlo esto odluku
donese sam generalni menader (ez konsulta#ija sa ostalim menaderima i to uglavnom jer se
ljudi jo, dre nekih starih navika da idu direktno kod njega po odgovor na svako pitanje. 0a taj
nain ga nepotre(no optere&uju a i lo(iraju za (re re,avanje stvari koja je njima od znaaja npr.
da li &e se prvo platiti neki do(avlja sa kojim su oni direktno pregovarali, ili da li da se odazovu
na poziv da uestvuju na nekom skupu i slino.
Hedan od pro(lema, po mom mi,ljenju, je i to ,to organiza#ija nema pravni sektor. Sa
advokatima se sara-uje kao sa tre&im li#em a vrlo esto se de,ava da je pravna pomo&
neophodna u datom momentu. +ostajanje pravnog sektora unutar firme (i dovelo do efikasnijeg
delovanja. 'vako mora da se eka da advokat proveri neki ugovor ili neki drugi dokument pa da
stavi primed(u, onda se taj dokument ponovo vra&a drugoj strani na doradu pa se kasnije ponovo
vra&a advokatima na proveru i na taj nain se gu(i mnogo vremena. *aleko efikasnije (i (ilo da
je pravno li#e odmah ukljueno u pro#eduru i da se uz njegovo prisustvo sklapaju dogovori.
0aravno i ekonomski (i (ilo isplativije imati oveka za pravna pitanja u okviru firme nego
pla&ati tre&a li#a.
Ho, jedna od negativnih stvari je i to ,to kad radite u jednom sektoru postoji mogu&nost
?zakopavanja@ tj. da godimama radite na istom mestu (ez mogu&nosti napredovanja ali i da ljudi
me-uso(no ne znaju tano ,ta neko drugi radi i ne #ene tu-i rad.
ORGANIZACIONA STRUKTURA POTREBNA ZA PROMENU
Eunk#ionalni model je (io napredak u periodu kad je uveden jer je u to vreme vladalo
veliko rasulo. Sam Exit je nastao kao neka vrsta pokreta otpora i ni sami ini#ijatori u poetku
nisu mogli da pretpostave dokle &e se sti&i. :ada je sve ovo postalo ogromno (ilo je neophodno
uraditi ne,to po pitanju organiza#ije i da (i se tano znalo ko ,ta radi i za ega snosi
odgovornost. 0eophodno je (ilo da se drugarske pre-e na profesionalne osnove. Tako-e na
poetku je postojao samo jedan projekat, Exit festival, pa je ovaj model organiza#ije (io
optimalan. Me-utim sama organiza#ija odnosno njena delatnost sa godinama sve vi,e raste, osim
muzikog festivala preduze&e organizuje i druge projekte kao ,to su Jinema #it8, >reen fest,
Gimski exit, a od ove sezone i Evrokup u snou(ordingu i koorganizator je Sterijinog pozorja.
+rema mom mi,ljenju za Exit (i (ilo (olje da se projektni model integri,e sa postoje&om
organiza#ionom strukturom. Svaki od ovih projekata je jedinstven, ima svoj (udet, tano vreme
kada se odrava, spe#ifian za organiza#iju, na neki nain ima privremeni karakter jer se odrava
jednom godi,nje i traje par dana. )ko (i se projektni model spojio sa postoje&im mogla (i da se
zadri komandna struktura, podela sektora ali da se do(ije na fleksi(ilnosti, mogu&e (i (ilo da
pojedin#i isplivaju i pokau svoje sposo(nosti i na taj nain napreduju, lak,e (i se podelio posao
onima koji su angaovani oko projekta.
0aravno u firmi kakav je Exit sigurno (i se pokazale i mane ovog modela. *eo ljudi koji
radi na nekom projektu (i (io angaovan samo za odre-eni doga-aj i posle realiza#ije prestala (i
potre(a za njihovim uslugama. To svakako ne (i odgovaralo tim zaposlenima jer (i ostali (ez
posla ali nije do(ro ni za samo preduze&e jer (i taman osposo(ilo kadrove a onda (i ostao (ez
njih i verovatno naredne godine vi,e ne (i mogao da rauna na iste ljude ve& (i morao da
osposo(ljava nove. G(og ne postojanja te poslovne sigurnosti postoji mogu&nost da privremeno
angaovani ljudi ne daju svoj maksimum jer nisu dovoljno motivisani. 1z ovo moglo (i da do-e
i do suko(a izme-u vo-a projekata i postoje&eg rukovodstva oko domina#ije kao i
preoptere&enosti pojedina#a i zasi&enja jer su angaovani na vi,e projekata Dmisli se na one koji
su stalno zaposleni u preduze&u jer na njima poiva najvi,e zaduenjaF.
ISTORIJAT PROMENA
:ao ,to je poznato i gore navedeno Exit je nastao kao neka vrsta pokreta otpora prema
reimu Slo(odana Milo,evi&a. Studenti, lanovi studentske unije, uz to i drugovi, pokrenili su
proteste u 0ovom Sadu i iz tih protesta izrastao je kasnije muziki festival Exit. 0a samom
poetku sigurno je da niko nije ni razmi,ljao o organiza#ionoj strukturi tako da je Exit iz protesta
prerastao u udruenje gra-ana. Ta forma je izgledala kao zadovoljavaju&a, lanovi su se okupljali
par mese#i pred odravanje festivala i radili tih etiri do pet mese#i a nakon zavr,etka festivala
svi (i se raz(eali. Eestival je u jednom momentu prerastao svoje osnivae ali i zakonodavno
okruenje je uslovljavalo da postoji odre-en (roj ljudi koji &e preko #ele godine (iti angaovan i
sprovoditi u delo sve pravne i finansijske propise. Me-utim jedan od osnivaa nije eleo da
prihvati tu promenu i do,lo je do krize koja je donela dosta medijske ,tete udruenju. Suko( je
re,en dogovorom da taj osniva iza-e iz #ele prie ali da mu se ispla&uju prava na intelektualnu
svojinu. 0akon toga nastala je prva organiza#iona struktura.
'vakva struktura organiza#ije je potrajala neko vreme ali okolnosti su uslovile promenu
tako da su pojedini delovi prerasli u pose(ne firme i organiza#iona struktura se nekoliko puta
menjala. +ored toga doveden je i knjigovo-a tako da je formiran sektor raunovodstva i
poslovanje je postalo efikasnije.
UOENI PROBLEMI
Krlo je te,ko kritikovati firmu u kojoj radite a uz to je i volite. )li je svakako (olje (iti
realan i uoiti pro(lem nego se prepustiti situa#iji. Moglo (i se govoriti o nekoliko pro(lema kao
sto su radna etika, stalne reorganiza#ije, pro(lem komunika#ije, nedoslednost.
Mnogi od zaposlenih su ve& godinama u organiza#iji festivala a jedan, manji, (roj njih je
tu od samog poetka i to im je jedini posao koji su radili. 6ili su tu kao deo Studentske unije,
drugovi iz srednje ,kole, i z(og toga ose&aju da se mogu smatrati veteranima i da im sleduju ve&a
prava i slo(ode nego drugima. Krlo esto se de,ava da za njih ne vae pravila koja vae za druge
zaposlene. 0e dolaze na vreme na posao, ne zna se gde su u toku radnog vremena, esto ne
zavr,e o(aveze na vreme pa oni koji od njih zavise imaju dosta pro(lema z(og po,tovanja
rokova. To sve unosi nervozu me-u zaposlene i stvara dodatni pritisak.
Krh menadmenta je uoio ove pro(leme i poku,ao je da to uredi tako ,to su uvedeni
ekeri i svako se pri dolasku i odlasku registruje. Gatim je uveden pose(an program u koji
zaposleni unose svoje o(aveze na dnevnom nivou i (roj radnih sati a taj izve,taj se ,tampa na
kraju mese#a. 0apravljeni su nalozi za razna potraivanja, novana, (onove i na(avku ro(e od
do(avljaa. 0a taj nain je tre(alo da se stekne (olji uvid u tro,kove i (olja kontrola istih.
Tako-e napravljeno je i nekoliko reorganiza#ija, menjana hijerarhija. Me-utim vrlo (rzo sva ova
pravila su poeli da preskau prvo menaderi, zatim veterani i oni koji su u (liskijim odnosima
sa menadmentom i sve ove pro#edure nisu zaivele. +ravilo da se na osnovu naloga za
potraivanje odo(re sredstva zahtevalo je nekoliko potpisa pa da se dostave slu(i raunovodstva
a onda raunovodstvo do(ija pose(nu dozvolu od izvr,nog menadera da se sprovede u delo. To
je iskomplikovalo i usporilo #eo pro#es a pri tome nikad do kraja zaposlenima nije (ilo jasno od
koga sve tre(a da do(iju odo(renje i za,to to odmah ne ide u realiza#iju nego se jo, jednom
dodatno odo(rava. Sam menadment je ustvari doprineo propasti novih pravila z(og svoje
nedoslednosti i hodanja linijom manjeg otpora. 0a poetku je zami,ljeno i da se zaposleni
o(ave,tavaju o aktivnostima me-utim vremenom se ta navika izgu(ila verovatno z(og toga ,to
se podrazumeva da se isti poslovi o(avljaju ve& godinama i da se sve zna. :ad se sve sagleda
vidi se da svi ovi pro(lemi predstavljaju samo delove jedne #eline i uslovljavaju jedan drugog.
ORGANIZACIONA KULTURA
Exit je postao prepoznatljiv kako kod nas tako i u Evropi. )ko govorimo o vizelnom
identitetu kad se kaze Exit odmah imamo aso#ija#iju na #rvenu (oju, sam logo su (ela slova na
#rvenoj podlozi.

Exit ima i svoju Le( strani#u i na taj nain komuni#ira sa naj,irom pu(likom. )utomo(ili
koje je sponzor o(ez(edio su (rendirani logom Exita i fotografijama izvo-aa i vrlo su veseli ,to
je u skladu sa duhom Exita. 1 preduze&u ne postoji kodeks o(laenja jer je ovo mladalaka firma
koja se (avi za(avom i nema potre(e za formalizmom. Tako-e i zaposleni izme-u se(e
komuni#iraju na opu,ten, neformalan nain, (ez distan#i, gotovo familijaran a na isti nain
komuni#iraju i sa direktorom. 0e o(ra&aju mu se sa Ki ili *irektore, ?gazda@ i slino ve& ga
oslovljavaju po imenu. %z razgovora sa zaposlenima do,la sam do zakljuka da je on oso(a u
koju se ima najvi,e poverenja u preduze&u. <adna atmosfera je opu,tena, sa puno smeha u
modernim prostorijama gde svaki zaposleni ima svoj sto, stoli#u, raunar. +rostorije su u vedrim
(ojama sa puno plakata i (anera izvo-aa.
%nforma#ije, pitanja, dileme se preteno ,alju mailom z(og (rzine odgovora i mogu&nosti
da se vi,e oso(a ukljui u komunika#iju. 0akon svakog festivala zaposleni rade evalua#iju gde
mogu da ukau na pro(leme sa kojima su se susretali tokom rada u toj godini. Gaposleni do(ijaju
i (onuse kao nagradu za uloeni rad i do(ro o(avljene zadatke. Tokom godine, z(og
spe#ifinosti posla kojim se Exit (avi zaposleni mnogo rade prekovremeno ali se te situa#ije
nadomeste dugim zimskim i letnjim odmorima, redovnim slo(odnim danima u toku praznika i
mogu&no,&u da se uzme slo(odan da (ez ve&ih komplika#ija onda kada je to zaposlenom
neophodno. Exit vodi rauna i o eduka#iji svojih zaposlenih pa se organizuju razni treninzi kao
,to su: :ako funk#ionisati pod stresom, +o(olj,anje prodaje, 1pravljanje vremenom, kursevi
engleskog jezika, stipendiranje zaposlenih koji studiraju na E)M7u, stipendiranje na
spe#ijalistikim studijiama u inostranstvu.
)ko govorimo o kulturi mo&i, zadataka, uloga, podr,ke, kulturi u ijoj osnovi je heroj,
porodi#a, preduzetnikoj kulturi itd. ne moemo re&i da je samo jedan od po(rojanih modela
zastupljen u Exitu. +re (i se moglo govoriti o me,avini svih. +ovremeno se mogu uoiti primeri
autoritativne mu,ke kulture, kad samo generalni direktor donosi odluke i jedini ima sve
informa#ije i nema dovoljno samostalnosti za zaposlene. S druge strane, postoje direktori sektora
koji su hijerarhijski iznad svojih zaposlenih, oni vode te sektore, unutar njih se dogovaraju,
donose odluke i to na neki nain dovodi do zatvorenosti i separa#ije. Exit ima niz projekata koje
radi pa neki zaposleni do(ijaju zadatke koji se odnose na konkretan projekat ali nemaju uvek
jednake mogu&nosti za kreativnost i napredovanje.
+o mom mi,ljenju, naravno u idealnom sluaju, (ilo (i do(ro da preovlada preduzetnika
kultura jer poslovi koje o(avlja Exit su vrlo jedinstveni, spe#ifini, otvaraju mogu&nost za
kreativnost, stvaranje novih ideja i uivanje u radu.
PROCES REALIZOVANJA KORENITE PROMENE U OSAM FAZA
:oter predvi-a osam koraka za uvo-enje promene u preduze&e:
.. <azvijanje svesti o uvo-enju promene
. Stvaranje vode&e koali#ije
=. '(likovanje vizije i strategije
A. :omuni#iranje vizije promene
!. 'samostaljivanje zaposlenih za ,iroku ak#iju
C. 'stvarivanje kratkoronih uspeha
9. :onsolidovanje ostvarenih prednosti i pokretanje daljih promena
5. 1sa-ivanje novih pristupa u kulturu
'no ,to (ih ja volela da promenim u organiza#iji Exit odnosi se na gore navedene
pro(leme tj. radne navike, pro(lem sa stalnim reorganiza#ijama, lo,a komunika#ija i
nedoslednost u sprovo-enju donetih odluka. Jilj je da se uvede red me-u zaposlenima, da (udu
tani pri dolasku na posao, da ispunjavaju svoje o(aveze na vreme, da se tano zna ko ,ta radi i
dokle se do,lo sa ispunjavanjem zadataka. :ada se sprovede reorganiza#ija ona tre(a da zaivi i
da se primenjujeu potpunosti.
.. 0ajtee mi je da ponem, da stvorim sliku kod zaposlenih i kod rukovodstva da je
promena postoje&eg stanja neophodna. 1 neformalnom razgovoru sa pojedin#ima u firmi
saznala sam da nisam jedina koja prime&uje neophodnost da se uvedu vr,&a pravila
pona,anja. 3u,ka se po hodni#ima da je do,lo do zasi&enja od uvo-enja novih
reorganiza#ija koje ne zaive. Te,ko je posle tolikih poku,aja u(editi ljude da &e nova
promena (iti uspe,na. Ke& na samo pominjanje uvo-enja novina ljudi sleu ramenima i
govore ? svako udo za tri dana@ i unapred otpisuju mogu&nost da &e se ne,to stvarno
promeniti. Smatraju da je ovo stanje u kom su nepromenjivo i to ve& kod ve&ine izaziva
nezadovoljstvo. S druge strane, ti stalni poku,aji da se postavi reorganiza#ija, da se uvedu
pravila, su tako-e pokazatelj da je i rukovodstvo svesno da postoje pro(lemi. Kano mi je
i da ukaem onima koji nemaju radnu etiku da je (itno da se ovaj pro(lem re,i.
)nonimna anketa na ovu temu, po mom mi,ljenju (ila (i korisna da se izvuku zaklju#i
koji (i mogli na jednoj zajednikoj prezenta#iji da se pokau svima. Sigurno je da postoji
samozadovoljnost kod pojedina#a ali i nezadovoljstvo koje tinja. +rikazala (ih kakvo je
mi,ljenje kolektiva, da ljudi vide kad se nekom progleda kroz prste i vremenom poinju
da kopiraju o(raza# pona,anja po sistemu ? kad moe on mogu i ja@ i ukazala na to
koliko nas ko,ta takvo pona,anje. +redloila (ih promene tako da svaki zaposleni ima
jasnu sliku koje su mu o(aveze i do kog roka (i tre(alo da ih zavr,i. Stavila jasno do
znanja da svi mi zavisimo jedni od drugih i da ka,njenje jednog povlai za so(om i
ostale, da izaziva dodatni stres i pritisak a da se usled nedostatka vremena zavr,ni radovi
izvedu po sistemu ?dri vodu dok majstori odu@. Tako-e (i predoila svima da &e se
raditi redovne kontrole dolazaka, odlazaka i prisutnosti na poslu, kao i da &e se
primenjivati sank#ije prema onima koji se ne dre pravila. 'dredila (ih u kom vremenu
moe da se koristi pauza a ukoliko neko mora da iza-e poslom ili privatno morao (i da
o(avesti kolege da ne&e (iti prisutan. +rogram koji postoji da (i se u njega unosile
aktivnosti (io (i aktiviran. 6ar jednom meseno (i se odravali sastan#i svih zaposlenih
gde (i se iznosilo koji projekti su u toku i dokle se stiglo sa njihovom realiza#ijom,
upoznavali (i se zaposleni sa novim aktivnostima koje se planiraju, pohvaljivani (i (ili
oni zaposleni koji su se tog mese#a istakli idejama, organiza#ijom, aktivnostima i slino.
Gaposleni (i mogli naglas da iznose sa kojim pro(lemima se susre&u. Kano (i mi (ilo da
svi osete pripadnost kolektivu i da se osete korisni i #enjeni. 0aravno i novani (onusi (i
(ili uvedeni ali sa tano odre-enim pravilima kako se zasluuju. Sektor ljudskih resursa
(i morao da (ude stalno na raspolaganju i da zaista vodi rauna o potre(ama zaposlenih.
. *a (i se sve ovo sprovelo u delo potre(na je podr,ka. 6ez podr,ke onih sa vrha ne tre(a
se ni upu,tati u sprovo-enje promena. +o,to nisam na rukovode&em poloaju trudila (ih
se da prvo o(ez(edim podr,ku generalnog menadera. '(jasnila (ih mu da je njemu
najvi,e u interesu da se ovo sprovede jer nas puno ko,ta postoje&a situa#ija ali i z(og
ugleda firme. Exit se posmatra kao mladalaka, moderna, evropska firma i da (i zaista
takva i (ila mora da sredi stanje i da pone i da se pona,a kao napredna firma. >eneralni
menader ima najve&i autoritet i njegova re (i imala najve&u snagu. Gamolila (ih ga da
okupimo direktore sektora sa po jednim zaposlenim iz svakog odelenja i da to (ude tim
koji &e sprovoditi promene. 'vo je vano iz vi,e razloga, prvo, oni su ve& rukovodio#i i
ako ih stavim u podre-en poloaj rizikujem da (udu najo,triji protivni#i promene. *rugo,
neki od njih su ti koji nemaju radnu etiku pa im se na ovaj nain daje zaduenje i
stimulans. Tre&e, firma nema veliki (roj zaposlenih pa nije mogu&e sve ukljuiti a oni
koji su uz direktore tu (i pomagali u kontroli i realiza#iji.
=. Tre(a da do-emo do toga da svi zaposleni ose&aju pripadnost firmi i da se njihov rad #eni
i po,tuje, da na,a firma eli da (ude na vrhu i u ovom segmentu kao ,to je u organiza#iji
festivala. 'vo (i (ila vodilja i ispunjenju ovoga (i se stremilo.
A. 0a svakom sastanku stalno (i ponavljali ,ta elimo da postignemo ovom promenom ali i
sama vode&a koali#ija (i to stalno nagla,avala u radu sa svojim odelenjima ali i svojim
primerom pokazivao veru u #elu ideju. Tako-e sektor ljudskih resursa (i vodio
pojedinane razgovore sa zaposlenima i u toku njih (i isti#ao da elimo modernu i
naprednu firmu.
!. Sigurno je da (i i pored predstavljene slike o promeni i stalnog ponavljanja ,ta elimo da
postignemo pojedin#i ipak od(ijali da se uklope i prilagode novonastaloj situa#iji. 0eke
od njih (i ukljuila u nove aktivnosti i naglasila vanost njihovog rada, pohvalila ih na
zajednikim sastan#ima ak i kad je mali napredak u pitanju a neke (i poslala na
eduka#iju, neku koja njih lino zanima ali i na neku koja (i i,la u prilog ostvarenja #ilja.
+o,to se u Exitu radi mnogo projekata intenzivnije (ih ih ukljuila u rad na njima i dala
ako ni,ta drugo prividno ve&a ovla,&enja a samim tim i ve&i stepen odgovornosti.
C. 0akon izno,enja rezultata na zajednikim okupljnjima, kao ,to sam ve& navela, usledile
(i pohvale za pojedin#e. :ad (i smo do,li do nekog pomaka, na primer da nema
ka,njenja u realiza#iji to (i moglo da se pose(no naglasi. 0akon uspe,nog zavr,etka
jednog projekta mogu&e je da se organizuje za(ava samo za zaposlene da provedu
zajedniko vreme u opu,tenoj atmosferi i naravno ukoliko je realno finansijski, da se
podele novani (onusi. Stalno (ih nagla,avala koliko se po(olj,ala efikasnost i olak,alo
poslovanje. 0eke od onih koji pokau najvi,e ini#ijative (i (ilo do(ro unaprediti ili dati
malo vi,e samostalnosti.
9. Gastoj (i mogli da mi naprave menaderi ukoliko (i izgu(ili volju ili smatrali da nekad
tre(a da preskoimo pravila u pogledu na njih pri realiza#iji #ilja. 'ni (i sigurno
insistirali da imaju vanije o(aveze i da ih ovo usporava ali stalno (ih im nagla,avala
dokle se stiglo, koliko su smanjeni tro,kovi, da ljudi u njih netremi#e gledaju i prate
njihovo pona,anje. '(jasnila (ih im da je sad, kad smo ve& du(oko u,li u sve potre(no da
izdre do kraja i da smo (lizu da #eo sistem potpuno zaivi.
5. Keliki trud se ulae da (i se sprovela promena kulture u organiza#iji. 1 poetku kontrola
&e se sprovoditi intenzivnije i propusti &e (iti sank#ionisani a uspesi nagra-eni.
Kremenom prelazi u naviku ovakav nain pona,anja i svaki novozaposleni se upoznaje
sa pravilima preduze&a. *a (i zaivela ova promena (ilo (i potre(no od ,est mese#i do
godinu dana. Kerovatnije (i (ilo da (i postupak trajao godinu dana taman koliko je
potre(no da se pro-e #eo #iklus, svi projekti, i da se vidi do(ro(it promene kroz rad.
OTPOR PROMENAMA
1vo-enje nove kulture sigurno &e izazvati otpore, otpor kod osnivaa, kod onih koji su tu
od poetka, tzv. prvo(ora#a i imaju ose&aj da im sleduju privilegije, oni koji su stekli privilegije
na osnovu drugarstva a te privilegije unose razdor me-u zaposlenima. Tako-e postoja&e i otpor
me-u zaposlenima koji smatraju da postoje&e stanje nije do(ro ali su izgu(ili veru da ne,to moe
da se promeni. :ao ,to sam navela prva stavka na koju rukovodstvo reaguje je koliko nas ko,ta
postoje&a radna nedis#iplina i ka,njenja kako finansijski tako i u pogledu ru,enja ugleda i
stvaranje neoz(iljne slike u oima poslovnih saradnika i konzumenata na,ih usluga. To je prvi
argument kojim (ih izvr,ila pritisak na rukovodio#e koji su istovremeno i osnivai i uestvuju u
do(iti preduze&a. +ostavila (ih im pitanje za,to pla&aju ljude za neradM *a li imaju nov#a na
(a#anjeM +ogotovo (ih se pozivala na postoje&u ekonomsku krizu i injeni#u da mi radimo u
industriji za(ave i sigurno &emo (iti prvi na udaru. :ad se kod rukovodstva postigne vera da je
promena do(ra oni &e svojim radom uti#ati na ostale zaposlene.
DODATNA REENJA
+o,to se Exit (avi spe#ifinim poslom mogu&e je da strogo radno vreme od / do .9 ne (i
(ilo odgovaraju&e jer industrija za(ave podrazumeva i veernji rad. 1 tom sluaju mogao (i da
se primeni ,vedski model fleksi(ilnog radnog vremena ali naravno da se tano zna na koga se
odnosi, kad i koji su razlozi da (i ostale kolege mogle da planiraju svoje vreme ukoliko tre(a da
sara-uju sa onima koji &e povremeno raditi po fleksi(ilnom radnom vremenu.
UOENE MANJKAVOSTI PREDLOENOG REENJA
%mam nekoliko (ojazni u vezi sa ovim re,enjem. 0ajve&i pro(lem &e (iti kako
rukovodstvo naterati da se dri onoga ,to je propisano i da ne iz(egava pro#edure onda kada to
njima odgovara a sank#ioni,e isto pona,anje kod drugih. *a li je ekonomski momenat dovoljno
u(edljiv razlog da ih se uveri da je ovo re,enje potre(a firmeM Tako-e, ovaj segment poslovanja
ima i mnogo nepredvi-enih situa#ija i u takvim momentima sigurno (i se naru,avala pro#edura a
im se jednom preskoi pravilo vi,e nema nazad. +ostoji mogu&nost da (i se oni koji su kreativ#i
ose&ali pritegnuto i u,togljeno i to (i uti#alo na njihov rad. )ko (i se na njih primenio model
fleksi(ilnog radnog vremena (ojim se da (i se odjednom javilo jo, mnogo onih koji (i se
pozivali na istu stvar i zahtevali da se i njima dozvoli klizno radno vreme. To (i nas opet vratilo
na poetak. 0eki (i moda smatrali da je uveden ro(ovlasniki sistem z(og kazni a neki (i
moda poeli da rade samo z(og (onusa i ne (i ose&ali pripadnost grupi niti firmu kao svoju pa
je mogu&e da u situa#ijama kad nema (onusa ne (i dali svoj maksimum. Exit radi razliite
projekte koji imaju tano odre-ene datume i intezitet rada nije uvek isti. Moglo (i da (ude
pro(lema u periodu kad je pritisak velik, kad vreme #uri i niko nema vremena da misli o
pro#edurama ili u momentima kad se sve zavr,i i jo, ne poinje naredni projekat kako zaokupiti
ljude neim, da im se dolazak na posao ne svodi na kuvanje kafe i ,etnju od kan#elarije do
kan#elarije.
ZAKLJUAK
Exit je vode&a firma u sektoru za(ave na na,im prostorima. +repoznatljiv je i van na,ih
grani#a i nagra-ivan kao naj(olji (rend u Sr(iji, naj(olji festival u Evropi, naj(olja za(ava u
Sr(iji, itd. Sve ove titule o(avezuju da se (ude jo, (olji i da se postavljaju standardi i o(raza#
pona,anja za druge. Eirma je prolazila kroz razne stepene evolu#ije, od neformalne grupe, preko
udruenja gra-ana do preduze&a. Sve to su pratile razne krize, odlas#i ljudi koji su (ili pokretai,
provlaenje kroz medije, stvaranje afera o prodaji Exita i kroz sve to je Exit uspeo da pro-e. Sve
se re,avalo od sluaja do sluaja a sad je do,lo vreme da se planski prevazi-e unutra,nja kriza.
1vo-enjem ovog predloenog re,enja radi&e se na sta(ilnosti, odgovornosti i stvaranju (olje
slike o Exitu.
OSVRT NA BUDUNOST
%za Exita je osam do(rih muzikih festivala, dva filmska, nekoliko >reen festivala,
mo,tvo urki, do(rotvornih ak#ija, aktivnosti na planu dru,tvenih i so#ijalnih pitanja. %spred
Exita je sve ovo i jo, mnogo vi,e. Mladost, kreativnost, elan, inova#ije, radoznalost, elje za
novim, radost i pozitivna energija su prednosti Exita u odnosu na druge firme koje se (ave ovim
poslom. 1koliko (i se po(olj,ala radna etika Exit (i (io prava moderna, svetska firma.
LITERATURA
.. <isti&, dr * D""5F 1pravljanje promenama, Jekom (ooks, 0ovi Sad
. <isti&, dr * D""F 'snovi menadmenta, Eakultet za menadment, 0ovi Sad
=. 6a(i&, M, 'kanovi&, *, Trening poslovnih ve,tina: :ako da iz te,ke situa#ije iza-ete
kao po(enik, predavanje agen#ije T%M
&. www.eko9.:8.ac.;<=nastava=posdiploma=organizaciono>ponasan6e
15.10.2008, 20h
). www.scindeks.n:s.:8.ac.;<=pd9ovi=13)1713-3131&1)0O.pd9 15.10.2008. 21h
www.BesplatniSeminarskiRadovi.com