1.

Zagaivanje i zatita vazduha

2. Atmosfera predstavlja tanak sloj vazduha (gasova) koji okruuje planetu Zemlju.
3. PRIRODNI IZVORI zagadjenja vazduha Praina iz prorodnih izvora, najede sa velikih ,,golih,,
povrina sa malo ili potpuno bez vegetacije (peane oluje). Metan, emitovan tokom digestije hrane
od strane ivotoinja (preivari). Radon gas iz prirodnih radioaktivnih oblasti zemlje. Dim i CO
nastali tokom umskih poara. Vulkanska aktivnost, tokom koje se produkuju sumpor i njegovi
oksidi , hlor i estice pepela. Kosmika praina Slana isparenja iz okeana
4. ANTROPOGENI IZVORI zagaenja vazduha Fabriki dimnjaci Energetska postrojenje koja svoj
rad zasnivaju na sagorevanju fosilnih goriva (uglja, nafte, gasa) Kontrolisano spaljivanje, koje se
koristi u poljoprivredi i umarstvu. Izduvni gasovi iz motornih i drugih vozila i prevoznih sredstava.
Sagorevanje drveta, poari, sea uma i sl. -Termiko zagaivanje iz termoelektrana i stanova
5. ANTROPOGENI IZVORI zagaenja vazduha Rafinerije nafte, energetska i sva druga industrijska
postrojenja. Razliite hemikalije koje se u vidu praine ili gorenjem ire u okolni vazduh.
Komponente boja, lakova za kosu, aerosoli iz sprejeva i drugi rastvarai. Deponije smeda sa kojih
se izdvaja deponijski gas, metan i neprijatni mirisi. Vojne aktivnosti, kao to su probe nuklearnog
naoruanja, toksinih gasova (bojni otrovi), rakete i sl.
6. Glavni zagaivai Industrija Gradski kompleksi Saobradaj
7. Posledice na ivotnu sredinu Lokalne Globalne
8. smog kisele kie smanjenje debljine ozonskog omotaa Zemlje ili pojava ozonskih rupa
pojaan efekat staklene baste i globalno zagrevanje Na globalnom nivou uoavaju se etiri glavna
problema koja se javljaju kao posledica zagaenja atmosfere:
9. direktna suneva aktivnost estice ai gasovi sa efektom staklene bate Globalno zagrevanje
zemljine atmosfere je fenomen poveanja srednje temperature povrine Zemlje, vodenih povrina,
kao i prosene temperature vazduha izazvan razliitim uzronicima. Kontinuirano povedanje
prosene temperatura ne Planeti koje nastaje kao posledica pojaanog efekta staklene bate.
Uzronici:
10. Efekat staklene bate Efekat staklene bate je zagrevanje Zemlje zraenjem koje se odbija od njene
povrine. Ovaj efekat je prirodan efekat i bez postojanja ovog fenomena, na Zemlji ne bi bio mogu
ivot. Bez tzv. gasova staklene bate, toplotna energija apsorbovana i odbijena od Zemljine povrine
lako bi se vratila nazad u svemir, pa bi prosena temperatura na Zemljinoj povrini bila oko -19C, za
razliku od sadanjih 15C. U uslovima zagaenog vazduga, samo mala koliina ovog zraenja odlazi
u svemir, a najvei deo apsorbuju tzv. gasovi staklene bate u atmosferi.
11. Pojaan efekat staklene bate je poremeaj ravnotee zraenja koje Zemlja prima i alje u svemir.
Ovaj efekat predstavlja poveanja koliine zraenja koja se ne mogu vratiti nazad u svemir, ve ih
atmosfera upija i postaje toplija.
12. Efekat nastaje na slian nain kao u stakleniku, gde Sunevi zraci vidljivog i ultraljubiastog dela
spektra prodiru kroz staklo i greju tlo ispod stakla. Tlo potom emituje infracrveno zraenje koje ne
moe prodi kroz staklo, zadrava se unutra i tlo ostaje zagrejano. Usled toga je u staklenicima
mnogo toplije nego izvan njih. Na isti nain se ponaa i planeta Zemlja ukoliko postoji neka materija
koja de se ponaati kao stakleni krov.
13. doprinosi stvaranju i odravanju svog ivota na Zemlji, a deo tog zraenja potom biva emitovan u
svemir i priroda je u ravnotei. Ako neto zadri deo tog zraenja, ravnotea se kvari i nastaju
problemi. Ono to zadrava zraenje je poznato pod nazivom gasovi staklene bate. Sunce emituje
energiju raznih talasnih duina, dobar deo toga stigne do Zemljine povrine,
14. Neki molekuli normalno ili vetaki prispeli u atmosferu, kao to su: vodena para, CO2 , CH4, N2O,
CFCls (freoni) apsorbuju deo infracrvenog zraenja, privremeno spreavajui njegovo otputanje u
svemir zadravajui tako toplotu u Zemljinoj atmosferi. Ovi gasovi potom emituju infracrveno
zraenje u svim smerovima, a deo ovako nastale toplote vraa se ka Zemljinoj povrini koju dodatno
zagreva. ) Koncentracija ovih gasova u atmosferi raste usled ovekovog delovanja!!!
15. Uede pojedinih gasova u pojaavanju efekta staklene bate CO2 - 55 % CFC - 25 % CH4 - 15 %
NOx - 5 % Drugi literaturni podaci:
16. Koncentracija ovih gasova u atmosferi raste usled ovekovog delovanja!!! Uzroci: Sagorevanje
fosilnih goriva Spaljivanje i sea uma Korienje mineralnih ubriva Povean broj domaih ivotinja
(preivara) irenje termitnjaka Oteenje ozona
17. Negativne posledice intenziviranja efekta staklene bate 1. Podizanje nivoa mora 2. Negativan
uticaj na ledeni pokriva 3. Uticaj na klimu (globalno zagrevanje)i na ivi svet (smanjenje
biodiverziteta) 4. umski poari 5. Ekonomske posledice 6. ovek kao rtva sopstvenog delovanja-
bolesti 7. irenje pustinja 8. Erozija zemljita
18. POSLEDICE 1. Opte meteoroloke promene: olujni vetrovi sue i opadanje prinosa biljaka
poplave
19. PODIZANJE NIVOA MORA Topljenje snega i leda na visokim planinama Topljenje snega na
polovima Podizanje nivoa mora za 1- 3m do kraja ovog veka potapanje priobalnih gradova i ravnica
20. Kjoto protokol Otvoren za potpisivanje 1997. godine Donesen uz Okvirnu Konvenciju UN o promeni
klime Cilj protokola je smanjenje emisije gasova, koji izazivaju efekat staklene bate za 5.2%
Ukljuuje i smanjenje emisije gasova do 2012. godine na nivo iz 1990. godine Stupio je na snagu tek
2005. godine kad ga je ratifikovala Rusija, jer je time ostvaren uslov da od zemalja potpisnica 55%
moraju biti zemlje zagaivai Ratifikovalo ga 170 zemalja Meunarodni sporazumi o smanjenju
emisije gasova sa efektom staklene bate
21. zelena potpisale i ratifikovale uta potpisale ali se eka ratifikacija crvena potpisale ali nisu
ratifikovale siva nemaju stav KJOTO PROTOKOL
22. Derivat dima i magle. (eng. smoke, fog) Javlja se u velikim gradovima, u jesen i zimi, gde postoji
mnogo aero zagaivaa na relativno malom prostoru. U Srbiji ima vie gradova gde zagaenje
prelazi dozvoljene granice. To su Panevno, Bor... Kiseli smog-Obino se javlja u mesecima kada se
zbog loenja povedava koncentracija SO2 u vazduhu, a samim tim, i koncentracija H2SO4 koja
nastaje u vazduhu. Fotohemijski smog je stanje koje nastaje kada azotni oksidi i interaguju pod
dejstvom suneve svetlosti dajudi smeu od stotina opasnih hemikalija. SMOG
23. Azotni oksidi NOxSumpor dioksid SO2 Oksidi azota i sumpora iz atmosfere reaguju sa
kapljicama vodene pare i stvaraju sumporastu (pa sumpornu) i azotastu (pa azotnu) kiselinu. SO2 +
H2O H2SO3 + H2O H2SO4 sumporasta sumporna kiselina NO2 + H2O H2NO2 + H2O H2 NO3
azotasta azotna kiselina KISELE KIE GLAVNI UZRONICI NASTANKA KISELIH KIA
24. Kisele kie su posledica zagaenja vazduha gasovi reaguju u oblacima SO2 iz sagorelih fosilnih
goriva Azotni oksidi iz auspuha uginue riba Kisela kia i sneg Kisela izmaglica iznad uma Suenje
uma Kiselo zemljite i voda Aluminijum iz kiselog zemljita
25. Nagli industrijski razvoj poslednjih 200 godina i povedana upotreba fosilnih goriva uzrok su uestale
pojave kiselih kia. Prve kisele kie su primedene u 19. veku u Manesteru. Za poslednjih 150
godina 75 puta se povedalo isputanje oksida sumpora i 15 puta oksida azota.
26. Visoki dimnjaci poboljavaju kvalitet vazduha na lokalnom nivou. Vazdunim strujama zagaen
vazduh se raznosi na velike udaljenosti.
27. Kisele kie u Evropi Visok rizik Srednji rizik Nizak rizik
28. Graevinske objekte i spomenike (korozija, degradacija, razaranje) Ljudsko zdravlje (kontaminacija
vode za pide, bolesti respiratornog sistema i kanceri) umsku i zeljastu vegetaciju (resorpcija
aluminijuma; kiseline spre listove, suenje uma) Zemljite (naruavanje ravnotee katjona,
degradacija, gubitak rastinja) Vodene ekosisteme (masovni pomor riba-smanjenje biodiverziteta)
Posledice kiselih kia
29. Industrija Najbolji slikar mrtve prirode
30. Negativi uticaj na ivotinjski svet
31. Negativne posledice kiselih kia na biljke
32. Suenje uma
33. Negativan efekat na kulturna dobra
34. Ozonske rupe (oteenja ozonskog omotaa) zapravo i nisu rupe, ve mesta gde je koncentracija
ozona znatno smanjena. Ozon je u gornjim slojevima atmosfere (stratosfera) prisutan u velikoj
meri, barem je tako bilo milionima godina. Meutim, zadnjih decenija je atmosferskim merenjima
utvreno da sloj ozona u stratosferi postaje sve tanji. Smanjivanje ozona je najvee na polovima,
posebno iznad Antarktika gde se pojavljuju tzv. ozonske rupe na junoj hemisferi. Slika Antartktike
ozonske rupe (Septembar 2006). Smanjenje ozonskog omotaa zemlje
35. Glavni uzronici smanjenja koncetracije ozonskog sloja su: oksidi azota (NOx) (supersonini avioni
veliki izvor azotnih oksida u stratosferi) hlorofluorugljovodonici poznatiji kao freoni (CFCl) upotreba
freona danas smanjena (Montrealski protokol) Rashladni ureaji, sprejevi, aparat za gaenje poara
36. Delovanje freona na ozon Ozonski sloj moe da se obnavlja, ali je njegovo unitavanje sa CFCl
mnogo bre
37. Povedanje efekta staklene bate, Posledice otedenja ozonskog omotaa posledica su povedanja
intenziteta UV zraenja u troposferi:Otedenje plastinih materijala Smanjenje prinosa itarica
(bioprodukcije) Slabljenje imunolokog sistema organizma Oboljenje oiju kataraktu
(zamudenje) onih soiva Izaziva pojavu raka koe (smanjenje O3 za 1% izaziva etvorostruko
povedanje broja obolelih)
38. Smanjenje tetnih gasova (saobradaj) Promena navika (vonja bicikla, smanjeno koridenje
sprejeva i rashladnih ureaja, reciklaa, ekoloka hemijska sredstva) Uvoenje novih tehnologija
(obnovljivi izvori) Formiranje zelenih povrina (parkova, drvoreda, zelenog pojasa) i zatita uma
Zakon, pravilnici Zatita vazduha od zagaenja
39. ta moemo mi da uinimo ?
40. 10. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. S U E NJ E V A Z D U H S U M P O R O B L A K K R E NJ A K A E R
O Z A G A E NJ E D R V E D E A Z O T E K O L O G I J A 1. Posledica kiselih kia na ume2.
Smea gasova u atmosferi 3. Hemijski element koji se isputa prilikom sagorevanje fosilnih goriva 4.
Mesto gde se koncentrie vodena para5. Tip podloge koji ublaava posledice kiselih kia6.
Zagaenje vazduha7. iva bida koje spreavaju zagaenje vazduha8. Hemijski elemenat koji ulazi u
sastav nukleinskih kiselina i isputa se sagorevanjem fosilnih goriva 9. Nauka koja prouava odnose
izmeu ive neive sredine, odnose ivih bida.. 10. Osnovni izvor zagaenja vazduha.