Ana Bireev UDK: 316.2:321.

01
Institut za filozofiju i drutvenu teoriju Originalni nauni rad
Beograd DOI:10.2298/FID0803009B
PIERRE BOURDIEU NEKOLIKO ELEMENATA
(TEORIJE) POLITIKOG POLJA
*
Apstrakt: U ovom tekstu autorka tumai nekoliko lanaka Pierrea Bour-
dieua o politikompolju koje je objavio asopis Actes de la recherche en sciences so-
ciales. Autorka nastoji da preispita doprinose i ogranienja jednog burdijeovskog
promiljanja politike, posebnu panju posveujui ekonomskoj analogiji koja je u
njegovoj osnovi. Sutinsko pitanje koje se postavlja je pitanje kako misliti politiku a
da se ne razmilja politiki, sa jedne strane, i da se ne upadne u zamku ekonomizma,
sa druge.
Kljune rei: politiko polje, politiki kapital, politiko trite, simbolika
dominacija, politika dominacija.
Kako misliti politiku a da se ne razmilja politiki? pita-
nje je od kog Pierre Bourdieu polazi kada gradi svoju teoriju politi-
kog polja. Premda je upravo pomenuta teorija njegov originalan
nauni doprinos sociologiji politike, istraivai koji se danas osvru
na Bourdieuove radove posveene politikim temama, u fokus ispi-
tivanja postavljaju one aspekte njegove sociologije (dominacija)
koji su na posredan nain povezani sa teorijompolitikog polja. Sm
koncept politikog polja i teorijske implikacije njegove upotrebe go-
tovo se nikada ne problematizuju.
ini se da je za mnoge istraivae jo uvek najinteresantniji
deo njegove politike teorije radikalano obrtanje perspektive i od-
stupanje od uobiajenog pristupa pitanju legitimacije. Kod Bour-
dieua, vanost izborne legitimacije se ne negira i ne umanjuje, ali se
u analizi prednost daje strukturnoj homologiji izmeu procesa
proizvodnje te eksplicitne legitimnosti i proizvodne strukture sim-
bolike dominacije u drugimpoljima (Caro, 1980: 1188). Pri tomse
9
F
I
L
O
Z
O
F
I
J
A
I
D
R
U

T
V
O
3
/
2
0
0
8
*
Tekst je nastao u okviru naunoistraivakog projekta Instituta za filozofiju
i drutvenu teoriju u Beogradu, pod nazivomRegionalni i evropski aspekti integrativ-
nih procesa u Srbiji: civilizacijske pretpostavke, stvarnost i izgledi za budunost, koji
finansira Ministarstvo nauke Republike Srbije (br. 149031).
politikom polju, tom visokom mestu simbolike dominacije, pri-
stupa kao proizvoau odnosa smisla koji je u osnovi legitimnosti,
tj. utemeljivau dominantnog principa dominacije i svih klasifikaci-
ja oko kojih se strukturie drutveni poredak (Caro, 1980: 1188;
Bourdieu, 1982, 1989, 1991, 1997; Pavlovi, 2006). Ne treba da
udi to se mnogi autori koji razvijaju Bourdieuovu ideju simboli-
kog nasilja vraaju Weberu. Bourdieu koncipira svoju teoriju poli-
tikog polja polazei od ideje da je politika borba za monopol nad le-
gitimnom upotrebom simbolikog nasilja i nije tajna da je pronalazi
kod Webera, u njegovom vienju svetenika kao aktera koji imaju
monopol nad legitimnom manipulacijom sredstvima spasenja, od-
nosno drave kao aktera koji monopolie pravo na legitimnu upotre-
bu fizikog nasilja.
Drugi Bourdieuov rad koji ve dugo pobuuje panju istrai-
vaa, prvenstveno sociologa, jeste Distinkcija (Bourdieu, 1979) i u
njoj poglavlje koje je naslovljeno Kultura i politika. U tom po-
glavlju, Bourdieu analizira empirijski materijal koji potvruje po-
stojanje korespondencije izmeu poloaja koje ljudi zauzimaju u
prostoru klasnih odnosa i njihove specifine politike kompetencije,
tj. sposobnosti da imaju politiko miljenje, da politika pitanja pre-
poznaju kao politika i da na njih daju odgovor koji je politiki a ne,
na primer, etiki. Distinkcija i dan-danas opstaje kao nezaobilazna
referenca za one koji se bave ispitivanjem mehanizama proizvodnje
svih oblika proizvodnje politikog miljenja.
Deceniju unazad, jedan aspekt Bourdieuovog odnosa prema
politici je za mnoge autore naroito zanimljiv. Re je o njegovom
politikom angaovanju, koje se shvata kao neka vrsta korektiva ili
dopune teorijskih stavova. O tome svedoe brojne studije koje su
posveene njegovim politikim tekstovima i javnim nastupima.
Bourdieu je poeo da se oglaava 1981. godine, a povod je bilo odbi-
janje francuske socijalistike vlade da osudi postupke vlasti u Polj-
skoj; prekretnicom se ipak smatra 1995. godina, kada je na elezni-
koj stanici u Lionu uzeo megafon u ruke, obratio se okupljenim
radnicima francuske eleznice koji su stupili u generalni trajk i dao
im javnu podrku u borbi protiv neoliberalnog paketa socijalnih
mera u nekim studijama ovog tipa Bourdieuovi tekstovi, ak i oni
sa poetka karijere, proglaavaju se angaovanim tekstovima. Na
ovomtragu rade i autori koji panju usmeravaju iskljuivo na knjige
10
A
N
A
B
I
R
E

E
V
koje je Bourdieu objavio u izdavakoj kui Liber Raisons dagir,
osnovanoj 1996. godine, a ija izdanja odlikuje aktuelnost tema i stil
pisanja koji je prilagoen irem krugu italaca.
Uprkos povremenoj revitalizaciji nekih elemenata Bourdieu-
ovog pristupa politici i manje-vie ritualizovanoj primeni pojmovne
aparature, moglo bi se govoriti o svojevrsnoj fosilizaciji Bourdieu-
ove teorije politikog polja. Razlozi bi, nagaamo, bili neprecizno
odreenje granica politikog polja i, s timu vezi, nedovoljno razma-
tranje pitanja relativne autonomije ovog polja i odnosa koje ono odr-
ava sa ekonomskim, birokratskim, naunim, poljem kulturne i po-
ljem ideoloke proizvodnje, kao i odnosa politikog polja i drave,
zatim konzervativno, tj. suvie usko shvatanje politike, te njeno e-
sto poistoveivanje sa sferom zakonodavne i izvrne vlasti. I dok
Bourdieu uspeva da d teorijski zadovoljavajui odgovor na sline
prigovore koji su mu upuivani povodom postavljanja osnova teori-
je drugih polja drutvenog prostora, u sluaju politikog polja on je
izostao valjda zato to znaajnijih reakcija nije ni bilo. Bourdieu je
nekoliko svojih tekstova o politikim temama sakupio i objavio ih
kao knjigu (Bourdieu, 1982; englesko, donekle izmenjeno izdanje:
Bourdieu, 1991), ali ni ovo srastanje razliitih aspekata politikog,
koje je njegovu teoriju politikog polja uinilo konzistentnom i time
podobnijom za analizu, nije imalo naroitog odjeka.
Skrajnutost Bourdieuove teorije politike bila je u velikoj meri
samoskrivljena. On je unapred diskvalifikovao svoje najotrije i naj-
jae kritiare i odrekao se potencijalno nadahnjujue polemike. Na-
ime, odgovarajui na pitanje s poetka i ujedno skicirajui vlastiti
pristup, Bourdieu je usput potkaio politikologe i zauvek im se za-
merio. Treba podsetiti, napisao je tada, na doprinos koji iluziji
autonomije i specifine kompetencije poput sveobavezujueg pra-
va na ulazak, daje ono to se zove politika nauka i to se predaje
na Institutu za politike nauke. Racionalizacija u oba smisla te rei
kompetencije koju praktino nalae univerzum politike i koju kao
praktino svojstvo poseduju profesionalci u politici, ta lana nauka
je jedna kvazisistematizacija umea praktiara, te politike logi-
ke koja doputa prilagoavanje publici, anticipiranje strategija pro-
tivnika ili saobraavanje datoj situaciji: ona nastoji da legitimie tu
praktinu vetinu dajui joj privid naunosti dok istovremeno tei da
joj povea efikasnost stavljajui u njenu slubu racionalne tehnike,
11
F
I
L
O
Z
O
F
I
J
A
I
D
R
U

T
V
O
3
/
2
0
0
8
poput sondae ili odnosa sa javnou. Daleko od toga da pridonosi
objektivnoj nauci o politikom univerzumu, ona radi na vlastitoj
legitimaciji tako to sebi pripisuje podelu izmeu prekonstruisanog
predmeta i implicitne aksiomatike koja je u osnovi te podele, tj.
svoenje politikog polja na polje ideoloke proizvodnje: time, ona
ini da nestanu sva ona pitanja koja su ovde postavljena, a naroito
pitanje drutvenih uslova proizvodnje trajnih i prenosivih dispozici-
ja, koje su same uslov proizvodnje i recipiranja politikog diskursa
ili, to mu doe na isto, pitanje mobilizacije kao politike akcije u
pravom smislu rei nesvodive na prostu posledicu pojedinanog
uticaja koja se vri putem iskazivanja onoga to je kao praktino
svojstvo postojalo u dispozicijama, u diskursu koji je u isti mah ja-
van i zajedniki, ili, ako hoemo, putem susreta etosa sa logosom
koji je sposoban da ga otkrije samom sebi (Bourdieu, 1977: 87).
Bourdieuova provokacija, umesto da bude povod za uzvra-
anje udarca i ukrtanje argumenata, rezultirala je razmimoilae-
njem i trajnim antagonizmom. Bourdieu je anatemisan i nastupio je
period reitog durenja nepokolebljivih francuskih politikologa. Fr-
dric Bon i Yves Schemeil, inae politikolozi, strategiju ignorisanja
kojoj su pribegle njihove kolege suoene sa Bourdieuovom optu-
bom da su dobri drutveni inenjeri, obrazlau procenom da bi se
svaka reakcija mogla okrenuti protiv njih: uzvraanje komplimen-
ta uz korienje sline retorike proizvelo bi jedak odgovor koji bi
ukazivao na opravdanost optubi; pozivanje na norme akademske
rasprave koje zabranjuju niske udarce, znailo bi skrivanje iza
pravila koja su skrojena po njihovoj meri, koja se, dakle, artikuliu u
krugu dominantnih; privoleti Bourdieua da ublai svoju kritiku i da
kolege sa politikih nauka tretira sa uvaavanjem, kao naunike,
bilo bi isto to i zahtevati od njega da zataka uspeh politikologa kao
ideologa dominantne klase (Bon et Schemeil, 1980). Bourdieu je,
tako, ostao uskraen za nauni odgovor, koji bi sasvim sigurno bio
podsticaj za dalje razvijanje njegove teorije politikog polja, a mi za
plodna teorijska prelivanja koja su mogla da uslede.
Zbog svega to je prethodno reeno, u ovomradu e biti pred-
stavljeno nekoliko Bourdieuovih tekstova o politikom polju koji su
retko tumaeni i komentarisani. Oni e posluiti kao materijal koji bi
mogao da ukae na sve prednosti i slabosti jednog pristupa politici
koji ne parazitira na konstantama politikog promiljanja politike.
12
A
N
A
B
I
R
E

E
V
O dominantnom diskursu
Seriju tekstova o politikom polju, objavljenih u asopisu Ac-
tes de la recherche en sciences sociales u razdoblju od petnaest godi-
na, otvara lanak iz 1976te. Unjemu, Luk Boltanski i Pierre Bourdieu
na osnovu prikupljene grae knjiga relevantnih za predmet istrai-
vanja, izvetaja o sprovoenju Plana, beleaka studenata sa cole na-
tionale dadministration (ENA)
1
, tema predavanja koja su sluali stu-
denti Instituta za politike studije, tekstova iz Le Monde-a, svega to
su visoki funkcioneri izrekli prilikomgostovanja na radiju i televiziji,
itd. rekonstruiu dominantnu ideologiju i istovremeno otkrivaju
telo proizvoaa, msta proizvodnje diskursa i msta proizvodnje
proizvoaa diskursa. Uvid u vie desetina knjiga, lanaka i intervjua
omoguio je autorima da putem analize sadraja dou do najee
obraivanih tema i najvie korienih pojmova, da uoe formu njiho-
vog predstavljanja, ali i da sledei isprepletane reference ukau na
povezanost i preutnu koordinisanost njihovih proizvoaa. Istrai-
vanje je isto tako imalo za cilj da razotkrije generativne matrice i
naine difuzije dominantnog diskursa, u njegovoj optoj verziji i u ra-
znim varijantama, nalazei ih i prepoznajui ih na skupovima i sas-
tancima komisija, u klubovima i na drugima instancama pogodnimza
razmenu miljenja krupnih vlasnika, visokih funkcionera, renomira-
nih univerzitetskih profesora, uticajnih politiara, savetnika i strun-
jaka, na svimonimmestima ukrtanja intelektualnog i polja moi, tj.
na mestima na kojima re postaje mo (ibid.: 6). Za Boltanskiog i
Bourdieua, taj diskurs bez subjekta je neto jo vie od tematske
celine, on je neka vrsta simbolike matrice ili ematskog operatera
sposobnog da proizvede te (relativno raznovrsne) naine da se vidi i
da se kae ko konstituie (relativno koherentnu i jedinstvenu) dru-
tvenu filozofijudominantne frakcije dominantne klase (ibid.: 4).
Prilikom deifrovanja tekstova i analize uslova u kojima su
oni nastali, dvojica autora izdvajaju tri kategorije tekstova koje odgo-
varaju razliitim nivoima ideoloke proizvodnje. Prvu grupu ine ra-
dovi tvoraca ideja, onih koji se smatraju preteama, utemeljivaima i
koji ne prestaju da budu intelektualni oslonac aktivnim pripadnici-
13
F
I
L
O
Z
O
F
I
J
A
I
D
R
U

T
V
O
3
/
2
0
0
8
1
Prestina nacionalna kola za dravnu upravu koja je uz visoku kolu na-
menjenu obrazovanju nastavnog kadra (cole normale suprieure ENS) i cole po-
lytechnique najzaslunija za reprodukovanje dravnog plemstva.
ma dominantne klase. Najee je re o profesionalcima u polju kul-
turne proizvodnje. U drugoj skupini se nalaze tekstovi, prvenstveno
produkti kolektivnog rada, u ijoj osnovi je nastojanje da se prevazi-
u individualne razlike u korist zajednikog imenitelja i tenja da
se postigne usaglaenost unutar dominantne frakcije dominantne kla-
se. Trea kategorija se sastoji od proizvoda koji su puka reprodukcija
znanja steenih u kolama za obrazovanje buduih politikih profe-
sionalaca, donekle saobraenih individualnim politikim i etikim
dispozicijama. Rezultati analize sakupljenog materijala organizovani
su u tri celine. Najpre su u vidu enciklopedije predstavljeni uestali
stavovi i opta mesta koja su se tokomobrade tekstova iskristalisa-
la. U drugoj celini data su svojstva prosveenog, progresivnog ili re-
konstruisanog konzervativizma kao dominantne vizije sveta i razmo-
trene su opozicije koje konstituiu govor o ne/poeljnomdrutvenom
razvoju. Trea celina je posveena razotkrivanju neutralnih mesta
na kojima se artikuliu ideoloke strategije.
Enciklopedija predstavlja pojmove koje su najee upotre-
bljavali autori iji su tekstovi izdvojeni za analizu. Uzorak je formi-
ran na osnovu uea autora na makar jednom od pet odabranih sa-
stanaka planske komisije, skupova i debata na Institutu za politike
studije, a kao istraivaki materijal su posluili individualni i kolek-
tivni radovi koji su nastali posle pomenutih okupljanja, kao i dela
ije su pisce citirala najmanje dva autora datih radova. Odrednice u
reniku su najreprezentativniji, najnaivniji citati, i ima ih neto
malo vie od sto.
Meutim, da bi se otkrilo poreklo ovih pojmovnih konstanti i
da bi se ulo u trag mehanizmima proizvodnje manje ili vie usagla-
enih tekstova, neophodno je, smatraju Bourdieu i Boltanski, panju
usmeriti ka institucijama koje su odgovorne za formiranje odreenog
tipa proizvoaa i ka korenima jednog stila miljenja. Nije dovoljno
svojstva korpusa proizvoaa dominantne ideologije izvoditi samo iz
zakona reprodukcije i funkcionisanja institucija koje ga reprodukuju.
Izvesno je da e se na mestima preklapanja intelektualnog polja i
polja moi nai dejstvenici koji su zavrili odgovarajue fakultete
(ENA, cole polytechnique) i koji su u potpunosti ovladali umeem
korienja informativno-performativnog govora koji vodee visoke
kole favorizuju. To potvruje i naknadno uraeni profil autora koji
su uli u uzorak i koji su citirani za potrebe Enciklopedije: dve treine
14
A
N
A
B
I
R
E

E
V
njih su uestvovali u izradi plana, pre istraivanja ili u toku njegovog
sprovoenja su predavali na Institutu za politike studije ili na cole
nationale dadministration, ree na cole polytechnique, a zavrili
su jedan od pomenutih fakulteta. Da bi otkrili poreklo matrice mi-
ljenja i govora koja tokom ezdesetih itav niz institucija neguje i
namee, Bourdieu i Boltanski zaranjaju u period tridesetih godina
XX veka kada razne grupe bivih studenata cole polytechnique (na
primer X Crise) ili katolikih intelektualaca (Esprit, Ordre nouveau,
Troisime force i nekih drugih bliih novoj desnici, poput grupe oku-
pljene oko revije Plans) u nastojanju da pomire ekonomiju, nauku i
religiju formuliu novu eklektiku ideologiju. Svi ovi pokreti se defi-
niu kroz odbacivanje liberalanog kapitalizma u njegovom anarhi-
nom obliku i parlamentarizma kompromitovanog korupcijom, sa
jedne strane, i kolektivizma i socijalizma, sa druge. Trei put koji
zagovaraju, predstavlja fuziju antiparlamentarizma, antisocijalizma,
ekonomskog humanizma, meritokratskih naela, kulta kompetencije
i prirodnog dara, tehnikog racionalizma, elitizma i paternalistikog
populizma. Znaajnu ulogu u popularizaciji treeg puta imala je
svakako prva kola namenjena obrazovanju jedne budue upravlja-
ke elite, koju je uz blagoslov viijevske vlade 1940. godine u Uriageu
osnovao kapetan Pierre Dunoyer de Segonzac, petenista i katoliki
oficir. Institucionalizaciji nove ekonomske i drutvene filozofije do-
prineli su pripadnici Pokreta otpora koji nisu bili naklonjeni socijali-
zmu, a u posleratnomperiodu Komesarijat za Plan i razne komisije za
modernizaciju koje su imale za cilj da na jednommestu okupe vlasni-
ke, sindikaliste, lanove administracije i profesore univerziteta.
Tragove te predratne drutvene filozofije Bourdieu i Boltan-
ski pronalaze u knjigama, lancima i intervjuima ljudi koji se 60tih
nalaze na poloajima moi i to pre svega u temeljnimopozicijama na
osnovu kojih preobraeni konzervativci odreuju svoju poziciju.
Ovi novi konzervativci vide sebe na strani budunosti, progresa, ra-
sta, prosperiteta, mobilnog, otvorenog, dinaminog, Sjedinjenih
Amerikih Drava, kompetencije, konkurencije, a nasuprot onih
koji se opredeljuju za prolost, stagnaciju, zatvorenost, izolaciju, na-
cionalno, Francusku, maltuzijanizam, privilegije, otpor promenama,
i, neizbeno, marksizam i zastareli, nedovoljno prilagodljiv parla-
mentarizam, poput onog koji je postojao tokom etvrte republike.
Podela na levicu i desnicu se proglaava prevazienom, objavljuje
15
F
I
L
O
Z
O
F
I
J
A
I
D
R
U

T
V
O
3
/
2
0
0
8
se kraj svih ideologija i kraj istorije, predvia se konvergencija svih
drutava ka jednom modelu, onom koji odlikuje ekonomsko plani-
ranje neautoritarnog tipa i racionalizovani parlamentarizam. Ovaj
fatalizam ima naunu potporu u vidu ekonomskih analiza i statisti-
kih predvianja. Ako postoji jedna politika nauka ili, to se svodi
na isto, jedna nauna politika, jedina budunost je budunost nauke,
koja pripada najkompetentnijima, iji monopol u nauci opravdava
njihov monopol u politici ... svaka utopija je po definiciji iskljue-
na, ostaje samo izbor nunog, koji se svojom oiglednou namee
upravljaima dovoljno kompetentnim i lucidnim da pristupe jednoj
totalnoj viziji, a tako i linim interesima i parcijalnim pogledima u
koje se zatvara opte. Stoga je politika (la politique) kraljevska nau-
ka o kojoj je govorila Politika (Le Politique): na njoj je da nametne
oiglednost svojih izbora onima koji, nesposobni da u njima pre-
poznaju nunost, samo trpe njihove posledice, bivajui izloeni
neizbenim prinudama koje podrazumevaju, bilo u vidu politike
apatije, koja je predmet lanog aljenja, bilo u vidu revolta, koji je
realno za aljenje (ibid.: 48-49). Bourdieu i Boltanski vide domi-
nantan diskurs kao samo jedan propratni deo politike, kao proro-
anstvo koje doprinosi sopstvenom ostvarenju, budui da oni koji
ga proizvode imaju interes da ga uine stvarnim.
Postoji itav niz institucija, umreenih posredstvom linih ili
institucionalnih veza, koje su zaslune za reprodukciju konzervira-
jue politike i njenih nosilaca i koje amortizuju razlike i neslaganja
izmeu frakcija dominantne klase. Konfrontacija unutar dominantne
klase je u izvesnoj meri i poeljna, budui da podeljena miljenja i sp-
orenja ostavljaju utisak objektivnosti izvedenih zakljuaka. Jednako
vana, po Bourdieuu i Boltanskiom, jeste sposobnost tog sistema in-
stitucija da nametne definiciju politike i kompetencije neophodne da
bi se njome neko bavio, koje su utoliko vie smatraju legitimnimuko-
liko se istovremeno stvara privid distanciranosti od politikog polja.
Razna neutralna mesta institucije koje se bave ekonomskimistra-
ivanjima i ije su aktivnosti podreene potrebama birokratije, kole
koje obrazuju budue lidere, itd. nastoje da racionalizacijomprikri-
ju strategije irenja i naturalizacije nove ideologije. Jako je teko u
procesu ideoloke integracije razluiti proizvodnju od cirkulacije.
Naime, proizvodnja pretpostavki na kojima poiva nova vizija sveta
se odvija upravo putem kruenja i u kruenju, pa njihovo cirkularno
16
A
N
A
B
I
R
E

E
V
prenoenje dovodi do autolegitimacije, samopotvrivanja i proizvodi
efekat trenutne oiglednosti. Autori ovo porede sa prenoenjem gla-
sina, kada je svaki in primanja poruke ujedno i njeno novo proizvo-
enje, i kada do izraaja dolaze isto toliko dispozicije primaoca infor-
macije koliko svojstva same poruke. Kruenje stvara lanac u kome
svaki obraenik propoveda drugom obraeniku, proizvodei i
odr(a)avajui tako novo kolektivno verovanje.
O formiranju politikog miljenja
Samim konzumentima politikih poruka Bourdieu e posve-
titi vie panje u tekstu iz 1977. godine, u kome se bavi politikom
apatijom, apstinencijom i odbijanjem ispitanika da odgovore na pi-
tanja koja se tiu politike. Pri razmatranju ove problematike, Bour-
dieu polazi od nekoliko istraivanja: velike ankete koja je sprovede-
na putemtampe i na koju je stiglo preko 10 000 odgovora, a koje su
istraivai u Centru za evropsku sociologiju potom podvrgli stati-
stikoj analizi, zatim vie intervjua o politikim temama i sekundar-
noj analizi koju su Luc Boltanski, Yvette Delsaut i Monique de
Saint-Martin izveli na osnovu statistikih podataka koje su od 1968.
prikupile razne institucije za ispitivanje javnog mnjenja. Mogunost
da se daju odgovori na pitanja iz upitnika o politici, ali i da se pristu-
pi odreenoj politikoj partiji, da se za nju glasa ili da se redovno ita
neki asopis specifine, eksplicitne ili implicitne, politike orijenta-
cije, francuski sociolog dovodi u vezu sa situacijom na tritu mnje-
nja, tanije sa ponudom, tj. vizijama drutva koje se najpre kroz kon-
flikt profiliu u polju ideoloke proizvodnje, a koje potom definiu
polje politiki mislivog i prostor legitimne problematike, i sa potra-
njom, koja u najveoj meri zavisi od specifinih politikih kompe-
tencija dejstvenika, tj. njihovog kapaciteta da politiko pitanje pre-
poznaju kao takvo i da na njega daju odgovor vodei se politikim a
ne etikim principima (Bourdieu, 1977: 56)
2
.
17
F
I
L
O
Z
O
F
I
J
A
I
D
R
U

T
V
O
3
/
2
0
0
8
2
Rezultati su pokazali da kada su pitanja bila politika, formulisana tako da ne
evociraju neposredno iskustvo ili ue interese odreene drutvene grupe, jaz u pogledu
spremnosti i sposobnosti da se prui odgovor izmeu obrazovanijih i manje obrazova-
nih ispitanika, kao i izmeu ena i mukaraca se uveavao. I obrnuto, kod pitanja o pro-
blemima svakodnevice, koje Bourdieu smeta u domen etike, distribucija odbijanja da
se d odgovor po polnim i socijalnim kategorijama je bila uravnoteena.
Politiko miljenje je za Bourdieua jedna ideja-sila koja
tei ostvarenju, i to utoliko vie to je grupa koju svojomsimboli-
komefikasnou mobilie brojnija i jaa u smislu drutvene pozicio-
niranosti njenih pripadnika. anse da neko ima politiko miljenje
mogu se proceniti na osnovu osea(n)ja kompetentnosti, pozvanosti
da se da iskae politiki stav, a koji je, opet, formiran u skladu sa dru-
tveno priznatom i pripisanom sposobnou da se taj isti stekne i sa
realnom i drutveno zagarantovanom mogunou da se uestvuje u
politikom ivotu. Tehnika sposobnost, koja se poistoveuje sa po-
litikomkulturom, u mnogo manjoj meri predodreuje spremnost na
iznoenje vlastitog miljenja no to to ini statutarno pravo na poli-
tiko; tako je tehnika kompetentnost za drutvenu kompetentnost
isto ono to je sposobnost govora za pravo na govor istovremeno
preduslov i posledica (ibid.: 63).
Podela rada u politikompolju stoga podrazumeva da oni koji
poseduju drutvenu kompetentnost, u ime njihove prepoznate i pri-
znate tehnike kompetentnosti, bivaju ovlaeni da preuzmu ulogu
portparola i da u rei moi prevedu tiinu onih manje kompetentnih,
onih iji se drutveni hendikep vidi kao isto tehniki razlog. Bour-
dieu je uoio da spremnost ispitanika da predstavnicima prepuste
obavljanje politikih poslova zavisi od koliine kolskog kapitala
koji poseduju, a to znai da ona opada kako se penjemo uz drutvenu
hijerarhiju, te su oni koji imaju vie kulturnog kapitala manje radi da
prenesu ovlaenja jednako strunima ili neto malo strunijima od
sebe. Uopte, koliina kolskog kapitala, a potom i kompozicija
ukupnog kapitala, tanije odnos kulturnog i ekonomskog kapitala,
predodreuju neiju sposobnost i sklonost da artikulie i verbalizuje
sopstvene interese, da na osnovu njih izgradi odgovarajue politiko
miljenje i da ga potkrepi argumentima koji imaju teinu u prostoru
politikog, kao i da razne stavove povee u koherentan sistem na
osnovu eksplicitnog politikog principa.
Odgovor na neko politiko pitanje za Bourdieua nije uvek ili
nije samo politiki sud. On moe nastati kao rezultat tri naina proiz-
vodnje odgovora ili naina konzumiranja politikog miljenja. Jedno
sredite proizvodnje odgovora moe biti klasni etos, koji ne podrazu-
meva koherentan sistem etikih i politikih naela, te su dobijeni od-
govori neretko protivreni ili neusaglaeni sa objektivnim uslovima
koji su uticali na formiranje datog etosa; drugo je sistematska politi-
18
A
N
A
B
I
R
E

E
V
ka partija, neka vrsta politike aksiomatike, ili, kolokvijalno reeno,
linija, program sastavljen od eksplicitnih, iskljuivo politikih nae-
la, koja predstavljaju okvir konanih i predvidivih politikih oprede-
ljenja i aktivnosti; trei nain proizvodnje odgovora nastaje kao
rezultat dvostepenog izbora: jedan se odnosi na odabir konkretne po-
litike opcije, u smislu organizovane grupe kojoj se daje mandat za
sprovoenje odreenog politikog programa, a drugi na biranje od-
govora koji je prilagoen programu politike partije kojoj se ukazuje
poverenje ili ak na odbijanje da se d odgovor na postavljeno pitanje
kako bi se on prepustio samoj partiji (ibid.: 71)
3
.
Verovatnou da e neko formirati dobro zasnovano lino mi-
ljenje Bourdieu dovodi u vezu sa pozicijom u proizvodnim odnosi-
ma i pozicijom u odnosima proizvodnje linog miljenja. Oni drut-
veno deprivisani osueni su na izolovanu prizvodnju i oslanjanje na
vlastite kulturne resurse, a najee na neposredno iskustvo. Time
ovaj sociolog objanjava pojavu da ispitanici sa dna drutvene hije-
rarhije odgovaraju na politika pitanja tako to lino miljenje pre-
poznaju u nekomdrugomkoje mu nalikuje (efekat alodoksije allo-
doxia), kao i pojavu da ne mogu da proizvedu odgovarajui odgovor,
bilo zbog nedostatka kapaciteta da se prui odgovor koji bi bio na ni-
vou pitanja, bilo zbog divergentnog tumaenja politikog znaenja
koje u pitanju prepoznaju ispitanik i ispitiva (efekat izvrtanja smis-
la odgovora i efekat nametanja problematike).
Prilino je problematian kriterijum na osnovu kog Bourdieu
pitanja tretira kao politika, odnosno etika. Tako e na jednommestu
rei da pitanja koja se odnose na seksualno obrazovanje potpadaju
pod pitanja o porodinom moralu, ali da zbog uvoenja ove teme u
kolske programe i njene institucionalizacije, ona pokazuju tenden-
ciju da se konstituiu kao politika. Jo otriju granicu izmeu dva do-
mena stvarnosti Bourdieu podvlai kada sve probleme koji nisu po-
kriveni odgovarajuom politikom aksiomatikom, smeta u ravan
etikog i svakodnevnih praksi, pri emu, naroito meu defavorizo-
vanim socijalnim kategorijama, presudnu ulogu u zauzimanju stava
povodom konkretnih problema ima klasno nesvesno a ne neko opte
politiko naelo. Ali, nastavlja on, i poverenje koje u svoje politike
19
F
I
L
O
Z
O
F
I
J
A
I
D
R
U

T
V
O
3
/
2
0
0
8
3
Poslednji navedeni nain konzumiranja politikog miljenja najprimerenije
je posmatrati u domenu ukusa uz priklanjanje jednoj politikoj partiji ide ceo pa-
ket, odnosno novine, radio-stanice i televizijske kue koje su joj naklonjene.
predstavnike imaju oni koji su lieni instrumenata politike proiz-
vodnje, poiva na klasno oblikovanimmatricama opaanja, miljenja
i vrednovanja i na svojevrsnoj intuiciji habitusa, tj. posebnoj optici
sagledavanja politikog kroz pojavno a ne diskurzivno, kroz telesno a
ne ideju, kroz habitus kao inkorporirani program. Uprkos konstata-
ciji, izvedenoj na osnovu odgovora ispitanika, da moralni poredak
kontaminira gledanje na svet politike, i to utoliko vie to je njihova
drutvena kompetencija manja, Bourdieu iznosi optimistian zaklju-
ak u pogledu mogunosti da se svako uzdigne do nivoa apstraktnog i
racionalnog promiljanja politikog, jer isto politiki principi funk-
cioniu kao relativno autonomni inioci u odnosu na ekonomske i
drutvene determinante (iako pristajanje uz te principe nije nezavisno
od pomenutih deteminanti), koje doputaju da se proizvedu miljenja
i prakse suprotne trenutnom linom interesu (ibid.: 87).
Do odstupanja od nunog i prirodnog politikog izbora ni-
kako ne moe dovesti direktna transmisija politikih predstava,
odnosno osveivanje putem politike edukacije. Neophodno je,
smatra Bourdieu, dopreti do dubinskih struktura klasnog habitusa,
rasvetliti uslove koji su ga formirali i praktino prepoznati interes da
se oni promene prevesti u primerenu politiku terminologiju. Stoga
bi svaka nauka o politikom univerzumu, ukoliko eli da izbegne
dominantni trend svoenja politikog polja na polje ideoloke proiz-
vodnje, trebalo da redefinie svoj predmet i panju usmeri na sistem
trajnih i prenosivih dispozicija koji odreuje stepen i oblik neijeg
uea u politikom ivotu, i na mobilizaciju kao politiko delanje
u pravom smislu rei, koja je plod fuzije jednog etosa i logosa ka-
drog da ga dovede do iskaza. Budui da su dominirani iskljueni iz
polja legitimne ideoloke proizvodnje, zakljuuje Bourdieu, ostaje
da profesionalci u polju politike pomere granice izrecivog i neizre-
civog, a time mislivog i nemislivog i konstituiu prostor proizvod-
nje diskursa koji se otvara prema neiskazanoj problematici, prostor
koji bi bio inkluzivan a ne ekskluzivan.
O pravilima igre
U tekstu iz 1981. godine, naslovljenom Politiko predsta-
vljanje, Bourdieu razmatra dva pitanja: prvo je karakter odnosa
izmeu onih kojima je poveren mandat za uee u politikoj igri i
20
A
N
A
B
I
R
E

E
V
onih koji imga poveravaju, odnosno organizacije u ije ime deluju, a
drugo se tie vrsta politikog kapitala i inilaca koji utiu na njihovo
sticanje. Analogija sa tritem primerena je po Bourdieu i za polje
politike. Sa jedne strane postoje politiki predstavnici koji raspolau
instrumentima opaanja i promiljanja postojeeg drutvenog sveta i
sredstvima izraavanja vizije njegovog potencijalnog razvoja, i koji
kreiraju politiku ponudu probleme, programe, analize, dogaaje.
Premda u politikom polju vlada ravnopravna konkurencija meu
proizvoaima, Bourdieu smatra da se moe govoriti o monopolu
profesionalaca nad instrumentima proizvodnje, tj. nad definisanjem
politike problematike
4
. Sa druge strane su konzumenti, iji je izbor
predodreen ponudom i ija se aktivnost, usled lienosti neophodne
drutvene kompetencije, svodi na puko opredeljivanje. Odatle Bour-
dieu izvodi zakljuak da je trite politike najmanje slobodno od
svih koja postoje (Bourdieu, 1981a: 4).
Naklonost klijenata ne zadobija se po Bourdieu manipulaci-
jom ili svesnim prilagoavanjem njihovim potrebama, interesima i
sklonostima, ve je ona pre rezultat homologije izmeu strukture
politikog teatra
5
i strukture sveta koji predstavlja, izmeu borbe
klasa i sublimirane forme te borbe koja se odvija u politikompolju
(ibid.: 8). Bourdieu ide korak dalje kada borbe predstavnika u polju
politike opisuje kao odraz borbe klasa koje oni predstavljaju, te go-
vori o politikoj mimezi. Ali, nastavlja francuski sociolog, odnos
proizvoaa i klijenata posredovan je, ako ne i predodreen, inter-
nim borbama izmeu konkurenata u polju proizvodnje. Tako sm
politiki diskurs odslikava nuan kompromis izmeu interesa klije-
nata i interesa koje proizvoai artikuliu jedni spramdrugih. Neret-
ko se deava da zaotrene interne borbe proizvedu svojevrsnu ezo-
terinu kulturu, iji su kodovi i poruke neshvatljivi onima sa druge
strane granice polja budui da nisu odgovor na njihovo svakodnevno
21
F
I
L
O
Z
O
F
I
J
A
I
D
R
U

T
V
O
3
/
2
0
0
8
4
Tome u prilog govori otpor koji je 1981. godine u telu profesionalaca izazva-
la predsednika kandidatura Coluchea, poznatog francuskog glumca. Svoju podrku
Colucheu, Bourdieu je nekoliko godina kasnije obrazloio eljom da pojaa aktivni
indiferentizam (Bourdieu, La vertu civile , Le Monde, 16 septembre 1988, nave-
deno prema: Heinich, 2007).
5
Teatralizacija po Bourdieuu ima vanu funkciju u graenju identiteta i imena
stranke. Ceremonije, kongresi, defilei jesu elementarni oblici objektiviranja, a uz to
dobra prilika da se lanovi i pristalice pored vizuelnih podsete i svih ostalih razlika
koje ih odvajaju od drugih stranaka na politikoj sceni i koje ih konstituiu.
iskustvo i da im, zapravo, nisu ni upuene. Potvrda postojanja speci-
fine logike polja je samoodreenje kroz distingviranje i suprot-
stavljanje levica se zalae za ono emu se protivi desnica, i obratno
pri emu se sadraj predmeta razmimoilaenja tokom vremena i u
razliitim okolnostima menja. Ipak, snaga konkurentnih strana zavi-
si od njihove sposobnosti da mobiliu podrku van politikog polja,
a sila ideja koje zagovaraju se meri stepenom njihovog prepozna-
vanja meu svetovnjacima i drutvenom jainom grupa uju su
podrku stekle. U politici, govoriti znai initi, pie Bourdieu. To
podrazumeva da je politika proizvoenje vere u mogunost sprovo-
enja rei u dela, pa bi re portparola svoj mobilizatorski potencijal
delom dugovala jaini, odnosno brojnosti grupe, ijem konstituisa-
nju doprinosi samiminomsimbolizacije i predstavljanja (ibid.: 14).
Na osnovu strategija koje zagovaraju pojedine frakcije unu-
tar svake stranke, a koje imaju za cilj privlaenje novih pristalica,
Bourdieu deli frakcije na heterortodoksne, one koje odbacuju svaki
kompromis i pozivaju na povratak izvornim naelima, i ortodoksne,
one koje ele jaanje i irenje stranke po cenu pravljenja raznih ustu-
paka. Prvi idu ka intelektualnom polju i marginalnim pozicijama
unutar same stranke, a drugi slede logiku realpolitike koja je uslov
pristupa politikoj realnosti.
Borba koja suprotstavlja profesionalce je, bez sumnje, oblik
simbolike borbe par excellence za konzerviranje ili transformisanje
drutvenog sveta putemkonzerviranja ili transformisanja pogleda na
drutveni svet i principa podele
6
tog sveta; ili, preciznije, za konzer-
viranje ili transformisanje podela izmeu klasa ustanovljenih putem
konzerviranja ili transformisanja sistema klasiranja, koji su njihova
inkorporirana forma, i institucija koje doprinose odravanju klasi-
ranja koje je na snazi tako to ga legitimiu (ibid.: 8). Cilj ovakve
jedne borbe koja se odvija na simbolikoj ravni jeste kontrola distri-
bucije objektiviranih politikih resursa pravo, vojska, policija, jav-
ne finansije upravo zato to su potpora simbolikoj moi koliko i
njena demonstracija.
22
A
N
A
B
I
R
E

E
V
6
U pitanju je igra rei. Na francuskom jeziku podela je division, a na ovom
mestu Bourdieu pie di-vision, kako bi ukazao na to da svako vienje sveta, pogled
na svet (vision du monde) regenerie neku postojeu ili proizvodi novu podelu (devi-
sion), sa svimnjenimrealnimdrutvenimposledicama. Kasnije e Bourdieu uvek pi-
sati zajedno vision et division du monde social (vienje i podela drutvenog sveta).
Imajui u vidu subjektivnu dimenziju simbolike moi, Bour-
dieu iznosi dobro poznat stav da ona postoji zato to onaj koji joj se
pokorava veruje da ona postoji. Sledstveno tome, politiki kapital
je poseban oblik simbolikog kapitala, kredit zasnovan na verova-
nju i priznanju, na poverenju u politike predstavnike. Odnos onih
koji poveravaju mandat i onih kojima se on poverava poiva istovre-
meno na nekoj vrsti ugovora (program kao racionalna komponenta
tog odnosa) i na identifikaciji (prepoznata istovetnost interesa i cilje-
va kao magijska komponenta) (ibid.: 14).
Politiki kapital predstavnika proizlazi iz politikog kapitala
stranke, akumuliranog tokom dejstvovanja date stranke u politi-
kom polju. Lini kapital priznatosti ili popularnosti, svaki po-
jedinani predstavnik stie tako to gradi ime i usvaja neophodne i
poeljne kompetencije (dokazanost u profesiji, upuenost, elokven-
cija, posveenost), ili zahvaljujui svojoj harizmi, to bi bio he-
rojski ili proroki lini kapital. Za razliku od linog kapitala koji ne-
staje sa nestankom njegovog nosioca sa politike scene, kapital koji
delegira politiki autoritet se prenosi i privremeno ga poseduju po-
jedinci, ali pravo da njime raspolae ima iskljuivo partija; on pod-
jednako pretpostavlja itav aparat koji je partija pokree pri organi-
zovanju raznih aktivnosti i mobilisanju aktivista i simpatizera, zatim
odreeni stil obraanja klijentima, kriterijume selekcije i principe
regrutovanja pristalica, mehanizme i strategije, kao i dispozicije
koje su se tokomistorije stranke formirale kod politikih predstavni-
ka i onih koje predstavljaju, a odnose se na osea(n)je odanosti, pri-
vrenosti politici i celokupnoj tradiciji jedne partije.
Postoji samo jedno pravilo pri delegiranju kapitala stranke:
institucija investira u one koji dokazano investiraju u nju, koji samo
kroz pripadanje postoje kao politiki subjekti. Institucija je ta koja
odreuje ko moe imati pristup funkcijama koje njihove izvrioce
stavljaju u prvi plan, na primer ko e igrati ulogu portparola i odr-
avati odnose sa medijima, kao to kontrolie ko i u kojoj meri moe
na raun delegiranog sticati lini kapital. Institucionalizacija politi-
kog kapitala, iju neminovnost Bourdieu ne dovodi u pitanje, ima
nekoliko posledica: najpre, politike partije postaju prava preduzea
ije odranje zahteva stvaranje radnih mesta unutar same partije na-
menjenih iskljuivo njenoj reprodukciji; itava partijska mainerija
ini da partija zadobije posve novu dimenziju postojanja, gotovo
23
F
I
L
O
Z
O
F
I
J
A
I
D
R
U

T
V
O
3
/
2
0
0
8
nezavisnu od rezultata postignutih na izborima; proliferacija polo-
aja koji nastaju zarad samoodranja nuno utie na promenu u hi-
jerarhiji interesa i na nastanak novih dispozicija to je proces
institucionalizacije politikog kapitala vie uznapredovao, to zado-
bijanje naklonosti vie tei da ustupi mesto osvajanju poloaja, a
aktivisti koje za cilj vezuje samo privrenost, sve se vie povlae u
korist prebendara, kako ih zove Weber, vrste klijenata koje za apa-
rat trajno vezuju beneficije i profiti koje im on obezbeuje, koji se
dre aparata onoliko koliko ih ovaj dri uz sebe redistribuirajui im
deo materijalnog i simbolikog plena, koji je zahvaljujui njima
osvojio (ibid.: 20).
Podrazumeva se da ni u jednoj partiji nema potpune usaglae-
nosti u pogledu interesa i strategija delovanja, ali Bourdieu smatra
da su partije koje u politikom polju nastupaju kao dobro organizo-
van aparat, sposoban da prui trenutan odgovor na zahteve trita i
poteze konkurenata, upravo one partije koje imaju podrku ljudi naj-
slabijeg socijalnog profila, naroito onih koji poseduju manje kul-
turnog kapitala, a ija se odanost oituje u bezrezervnoj podrci i
trajnom poverenju u ispravnost odluka koje donose rukovodei par-
tijski organi; zatim, to su partije koje dugo postoje na politikoj sce-
ni i koje su stekle pozamaan objektiviran politiki kapital, te nasto-
je da sve kapacitete stave u slubu uveanja datog kapitala i odranja
renomea partije; potom, partije koje su organizovane po ugledu na
vojne modele aparata pripravnih za borbu sa protivnicima; i, na kra-
ju, partije iji su kadrovi i verni lanovi u manjoj ili veoj meri lieni
ekonomskog i kulturnog kapitala, pa time u potpunosti zavisni od
partije.
UovomBourdieuovom tekstu prisutni su gotovo svi elementi
teorije polja struktura polja je predstavljena kroz mreu objektiv-
nih odnosa izmeu poloaja koje zauzimaju politike partije, dina-
mika polja se sagledava kroz odnose konkurencije koji postoje
izmeu partija na politikoj sceni, a strategije partija i pojedinih po-
litiara se vide kao njima svojstven odgovor na strukturom polja na-
metnuti imperativ akumuliranja politikog kapitala (renomea). Pi-
tanje granica polja, meutim, nije tematizovano. U intervjuu koji je
uradio sa Bourdieuom u Lyonu 1999. godine, neposredno posle nje-
govog izlaganja na skupu koji bio posveen politikom polju, Phi-
lippe Fritsch mu je postavio pitanje o tekoama trasiranja granica
24
A
N
A
B
I
R
E

E
V
politikog polja. Bourdieu je odgovorio da za neku instituciju, neku
jedinku, nekog dejstvenika moemo rei da postoji u politikom po-
lju samo ukoliko u njemu proizvodi vidne posledice. Tako je, kae
Bourdieu, neosporna injenica da je pojavljivanje Le Pena na fran-
cuskoj politikoj pozornici izazvalo promene u nastupanju svih poli-
tikih partija ove su se naroito oitovale na diskurzivnoj ravni gde
je opozicija bogat/siromaan u potpunosti, dakle kod svih partija, za-
menjena opozicijom nacionalno/strano (Fritsch, 2000: 38). Osim
odgovora na pitanje koje je Bourdieu dugo izbegavao da pokrene,
dobili smo smernice za dalju problematizaciju fenomena politike
vidljivosti i ispitivanje svih onih faktora koji omoguuju, pospeuju
ili podstiu prepoznavanje/priznanje/legitimisanje odreenih ide-
ja-sila u politikom prostoru, a za kojima bi, razume se, trebalo tra-
gati i van granica politikog polja.
O (sve)moi rei
U tekstu Opisati i propisati, iz 81. godine, Bourdieu preis-
pituje ulogu predstava u konstituisanju grupa i pokretanju kolektiv-
nih politikih akcija. Drutveni poredak poiva upravo na korespon-
denciji objektivnih i mentalnih struktura, tj. institucionalizovanih
drutvenih podela i postojanih klasifikatornih matrica kroz koje se
ove prve sagledaju i vremenom naturalizuju. Po Bourdieu, politika
poinje upravo sa denuncijacijom tog preutnog ugovora pristaja-
nja uz ustanovljeni poredak koji definie izvornu doksu; drugim
reima, politika subverzija pretpostavlja kognitivnu subverziju,
promenu vizije sveta (Bourdieu, 1981b: 69). Preduslovi ovakvog
jednog preokreta jesu objektivne okolnosti koje dovode do krizne
situacije i kritiki, jeretiki diskurs koji ih prati, a koji objavljuje
paradoksalno predvianje i postojeem suprotstavlja alternativni
program, utopiju. Predvideti u politici znai uiniti neto ostvarivim
i uverljivim a time stvarnim, znai samom objavom menjati stanje
stvari i kreirati kolektivne predstave sposobne da proizvedu novu
realnost. Dakle, polje politike je prostor u kome se u potpunosti ispo-
ljava strukturiua mo rei. Poput svih hijerarhijskih odnosa koje
odlikuje neka vrsta opinjenosti, onih u okviru porodice na primer,
svi oblici simbolikog kapitala, presti, harizma, arm, i odnosi ra-
zmene putem kojih se ovaj kapital akumulira, razmena usluga, daro-
25
F
I
L
O
Z
O
F
I
J
A
I
D
R
U

T
V
O
3
/
2
0
0
8
va, panje, brige, ljubavi, naroito su osetljivi na destruktivno dej-
stvo rei koje razotkrivaju i rainjuju (ibid.: 70).
Jeretiki diskurs nije samo osporavanje, on je i proizvoenje
novog opteg smisla koji ukljuuje praktina iskustva i jezik dru-
tvenih grupa koje je stari zanemarivao ili sistematski obezvreivao.
Ovaj diskurs u najveoj meri nastaje iz potrebe da se eksteriorizuje
interiorizovano, da se imenuje neimenovano, da se preverbalnim i
pre-refleksivnim dospozicijama, i neiskazanim i neprimetnim isku-
stvima prui poetak objektiviranja kroz rei (rad izraavanja), i iz
potrebe da se putem prestupa i uzornog proroanstva obesmisli dok-
sian poredak sveta kako bi se, najpre kod samih jeretika a potom i
ostalih, prvenstveno dominiranih i marginalizovanih drutvenih gru-
pa, ukinule sve inhibicije (rad dramatizacije) (ibid.: 70).
Budui da se oni koji su potinjeni u postojeem poretku po-
vinuju dominantnom nainu gledanja na taj isti, neophodna je, sma-
tra Bourdieu, pomo nauke kako bi se njihovi interesi i afiniteti iz
praktinog preveli u institucionalizovano stanje i kako bi se oni kon-
stituisali kao grupa. Nauka isto tako ima ulogu u ispravljanju efekta
alodoksije pogrenog prepoznavanja vlastitih interesa, koje se
ispoljava u izboru teorije, odnosno vizije sveta, koja ne uspeva da do
rei, do logosa dovede nemi, otelovljeni etos grupe. Ovo navodi
Bourdieua na zakljuak da o klasama i borbi klasa u pravom smislu
rei, moemo govoriti tek posle Marxa i da bi svako projektovanje
ove borbe u pretkapitalistika drutva bilo pogreno.
Sa druge strane, dominantni su zbog nemogunosti da obnove
tiinu dokse, primorani da proizvedu reakcionarni diskurs. Ovaj
podsea na prirodnost postojeeg i evocira oseanje sviknutosti na
dotadanje stanje stvari. Nostalgiju za protodoksom, koja odlikuje
sve konzervativne diskurzivne strategije, Bourdieu prepoznaje u iz-
razima kojima se opisuju oni ija se naklonost eli zadrati, pa se tako
pominju dobar narod, skromne klase ili jednostavni ljudi.
Nauka koja se bavi delovanjem drutvenih mehanizama sama
je suoena sa izborom: ili e se staviti na stranu ustanovljenih pore-
daka i racionalizovati funkcionisanje mehanizama njihove repro-
dukcije, ili e razotkrivati mehanizme konzerviranja postojeeg,
time doprineti neutralisanju njihovog dejstva, i u spoznaji verovat-
nog pronai ne podsticaj za fatalistiko odstupanje i za neodgovorni
utopizam, ve temelj za odbacivanje verovatnog, koje je, pak, zas-
26
A
N
A
B
I
R
E

E
V
novano na naunom ovladavanju zakonima proizvodnje odbaenih
mogunosti (ibid.: 73). Ukoliko se nau na ovom drugom putu,
putu sukcesivne konvergencije ka mogunom, moraju se, prisetimo
se Webera, naoruati onom sranou koja moe da izdri propast
svih nada.
O delegiranju i uzurpaciji
U tekstu Delegiranje i politiki fetiizam, Bourdieu insisti-
ra na dvojakom pristupu fenomenu delegiranja. Delegiranje najpre
treba posmatrati kao in davanja punomoja stalnom predstavni-
komorganu, koji ima plena potentia agendi i sigillumauthenticum, i
koji govori i dela umesto grupe atomizovanih pojedinaca. Grupa se
upravo u inu delegiranja i putem delegiranja konstituie, i posred-
stvom predstavnikog tela poinje svoj kolektivni ivot. Tako, pie
Bourdieu, niz jukstaponiranih jedinki tvori corporatio, drutveno
telo transcendentno u odnosu na bioloka tela od kojih je sainjeno
corpus corporatum in corpore corporato (Bourdieu, 1984: 51).
Biranje predstavnika predstavnike grupe, drugi je in delegiranja.
Prenoenje ovlaenja sa mandatora na mandatare, pa zatim sa man-
datara na njihovog portparola, Bourdieu opisuje kao prelazak sa
atomizovanih struktura na biro, sa biroa na sekretara.
Pri delegiranju, mo se sa lanova grupe prenosi na osobu
koja ima mandat da datu grupu predstavlja, te Bourdieu, na tragu
Durkheima, zakljuuje da je predstavnik zapravo inkarnacija trans-
cendentnosti drutvenog. Otud je delegiranje svojevrstan magijski
in kojimse grupa, klanjajui se svomzastupniku, klanja samoj sebi.
Meutim, kako se vremenom zaboravlja ili ignorie svrha prenoe-
nja ovlaenja na predstavnika grupe, a govor u ime mandatora biva
izvitoperen u govor umesto njega, delegiranje, smatra Bourdieu, po-
staje princip politikog otuenja. U tom sluaju, predstavnik presta-
je u oima mandatora, ali i u vlastitim oima, da bude neko ko samo
otelovljuje grupu koju predstavlja i ko je delegiran da bi joj sluio, i
postaje neko izuzetan, neko ko, zahvaljujui pripisanimmu svojstvi-
ma i moima, jedini moe njeno postojanje uiniti mogunim.
Upravo zbog toga to predstavnik postoji, zbog toga to predstavlja
(simboliko delanje), grupa koju predstavlja, koju simbolizuje, po-
stoji i, za uzvrat, omoguuje svompredstavniku da postoji kao pred-
27
F
I
L
O
Z
O
F
I
J
A
I
D
R
U

T
V
O
3
/
2
0
0
8
stavnik jedne grupe. U ovoj krunoj relaciji vidimo koren iluzije
koja ini da, na kraju krajeva, predstavnik sebi i drugima moe izgle-
dati kao causa sui, budui da je on uzrok onoga to proizvodi njego-
vu mo, budui da grupa koja ga stvara kao opunomoenika ne bi
postojala ili ne bi postojala potpuno, kao predstavljena grupa da
nema njega da je otelovi (ibid.: 49). UBourdieuovoj demistifikaciji
mistifikacije funkcije predstavnika, moe se nazreti uticaj Webero-
vog razmatranja harizmatskog elementa liderstva.
Normalizacija uzurpacije ide uz strategije kojima se mandata-
ri samoposveuju. Kao kljune strategije za maskiranje simbolikog
nasilja, koje je u osnovi politikog otuenja, Bourdieu navodi strate-
giju objave vlastite skruenosti i skromnosti, koja podrazumeva da
predstavnik neprestano podsea mandatore da se u potpunosti iden-
tifikovao sa grupom, da joj je predan i da je njen pokorni sluga, te da
je jedina svrha njegovog postojanja dobrobit lanova grupe, zatim
strategiju predstavljanja sebe kao nunog posrednika, jedinog upu-
enog u vetine tumaenja dogaaja i reavanja problema, i strategi-
ju bezline rtve pri kojoj se mandatar obavezuje na portvovano
ostvarivanje optih ciljeva, kao da ti isti iskljuuju njegove line in-
terese. Postajui olienje transcendentnosti grupe, utapajui se u
apstrakciju koju predstavlja i nestajui u njoj, mandatar je prisvaja.
Ovo Bourdieu naziva efektom proroanstva; dok govori tako sa i-
tavim autoritetom tog neuhvatljivog odsutnog, najbolje moemo vi-
deti ulogu svetenike poniznosti: tako to se potpuno ponitava u
korist Boga ili Naroda, svetenstvo postaje Bog ili Narod. Upravo
kada postanemNita a zbog toga to samkadar da postanemNita,
da se ponitim, da se zaboravim, da se rtvujem, da se posvetim ja
postajem Sve (ibid.: 52). Pri iskazivanju predanosti kolektivu pri-
begava se posebnim retorskim strategijama kojima se ja zaklanja
onimmi, kojima se velikimreima, politikimfrazama i apstraktnim
idejama prikriva igra dvostrukog ja, onog uzurpatorskog i onog koje
je samo forma njegovog ispoljavanja.
Bourdieu smatra da strategije koje uzurpaciju ine legitimnom
nikako nisu manipulativne i raundijske. One nastaju na relaciji
mandator-mandatar i nametnute su logikom igre koja se odvija u po-
litikom polju. Prvo, mandatari, tvrdi Bourdieu, zaista veruju da su
ono za ta se izdaju. Drugo, u iskrenost njihovih namera veruju i oni
koji su ih delegirali budui da odnos strukturalne homologije koji
28
A
N
A
B
I
R
E

E
V
postoji izmeu politikog polja i drutvenog prostora uslovljava pre-
poznavanje istovetnosti interesa kod onih koji zauzimaju homologne
pozicije u dva univerzuma. Interesi u politikom polju su specifini,
simboliki, a artikuliu se spram interesa konkurenata u tom polju
nadigrati zastupnike interesa drugih grupa mandatora, znai izboriti
se za interese svojih mandatora. Na osnovu toga to su strategije koje
su na snazi u politikompolju proizvod strukture tog polja, Bourdieu
izvodi zakljuak da one ne mogu biti unapred smiljene i prorauna-
te. Dakle, po Bourdieu, dejstvovanje u politikom polju ne bi se mo-
glo podvesti ni pod ciljno-racionalni ni pod vrednosno-racionalni tip
delanja. Kompleksnija analiza, koja bi bila u stanju da razlui inten-
cionalnost bez intencije od intencije u nekom politikom dejstvo-
vanju, te koja bi odredila faktore i uslove koji pogoduju jednomi dru-
gom, otila bi dalje od pukog registrovanja pravila koja reguliu igru,
i rekla bi neto o razlozima zbog kojih se igra uopte igra.
Videli smo da konstelacija sila u polju predodreuje strategije
politikih dejstvenika i da od njihovog poloaja u strukturi datog
polja zavisi da li e one biti strategije sukcesije ili subverzije. Ali
smo takoe videli da Bourdieu navodi neke strategije koje su univer-
zalne za nosioce politike proizvodnje, a ija je svrha eufemizacija
uzurpacije i monopolizacije kolektivne istine. Rekonstruiui lo-
giku ovakve legitimne prevare, Bourdieu pie da se ona svodi na
manipulisanje grupomu ime same te grupe (ibid.: 52); potomdodaje
da se interesi mandatora i mandatara, usled strukturalne homologije
dva domena drutvene stvarnosti, poklapaju i da to zapravo vodi
prihvatanju prevare; i nastavlja, Legitimna prevara uspeva samo
zbog toga to uzurpator nije proraunati cinik koji svesno vara na-
rod, ve neko ko sasvimprostoduno za sebe smatra da je neto dru-
go od onoga to jeste (ibid.: 53). Sledi da manipulisanje nije svesno
obmanjivanje drugih, ve nesvesno, u sutini dobronamerno varanje
drugi i ponajvie samog sebe. Meutim, ukoliko imamo prepoznatu
istovetnost interesa, emu onda manipulisanje?
Pomenuto je na poetku da drugi in delegiranja jeste preno-
enje odgovornosti prema mandatorima sa mandatara na korpus
mandatara, tj. na aparat. Za Bourdieua su naroito interesantni gvo-
zdeni zakon aparata, pojava da aparat favorizuje i posveuje pouz-
dane ljude, one koji zavise od njega budui da nisu stekli politiki
kapital koji bi im bio uporite za kritiku aparata, i efekat biroa,
29
F
I
L
O
Z
O
F
I
J
A
I
D
R
U

T
V
O
3
/
2
0
0
8
proces koncentracije moi u rukama nekolicine slubenika, koji se
bave iskljuivo aparatom, koji ga opsluuju i privatizuju, pri tom
razvijajui poseban jezik i posve osobenu kulturu koju neposveeni
nisu u stanju da dekodiraju. Najvea opasnost, po Bourdieuu, lei u
tome to aparat daje sebi za pravo da stigmatizuje svaki neaktivizam,
tj. politiko otuenje koje je sm proizveo. Kao lek za pasivnost
mandatora Bourdieu predlae revoluciju protiv politike klerikatu-
re i protiv uzurpacije koja potencijalno postoji u inu delegiranja
(ibid.: 55). Na vie mesta on ponavlja da namta poslednja politika
revolucija tek predstoji, ali u predgovoru za knjigu Sociologija po-
litike (Chamatko, N. et G. Tcherednitchenko, 1993) pie da se jedna
takva revolucija odigrala 1989. godine u sada ve postsocijalisti-
kim zemljama Centralne i Istone Evrope i meu njenim nosiocima
izdvaja poljski pokret Solidarnost. Po Bourdieu, revolucionarnost
ovog i njemu slinih pokreta ogledala se u protivljenju apsolutiz-
mu, tj. apsolutnoj simbolikoj moi Partije. Kako ovu tendenciju ka
uzurpaciji i monopolizaciji legitimne upotrebe simbolikog nasilja
prepoznaje i kod politikih partija na Zapadu, Bourdieu prieljkuje
evropsku koordinaciju svih pokreta koji batine tradiciju kritikog
i alternativnog politikog miljenja i delanja i drugaijeg vienja,
drugaije vizije politike.
Bourdieu odbacuje mogunost subverzije odozgo i svoje
stanovite temelji na ambivalentnom svojstvu politikog dejstvo-
vanja koje podrazumeva upretenost borbe za ideje i ideale i borbe za
poloaje i privilegije. Subverzija odozdo koja bi raskinula lanac
preutnog pristajanja uz okotali poredak dominacije, koje postoji i
kada se taj isti kroz institucionalizovani konflikt osporava, podrazu-
meva radikalni kognitivni preobraaj, a on je mogu samo u kriznim
situacijama, kada nesaglasnost predstava o drutvu i stvarnosti
drutva postaje oigledna. Na taj nain, nesvakidanja situacija
krize, tvrdi Bourdieu, izaziva jednako nesvakidanji diskurs, koji
proizvodi praktian princip kolektivne akcije, neophodan da bi se
ostvarila alternativna vizija drutva (navedeno prema: Girling,
2004: 49). Dakle, negativna kritika nije dovoljna da bi se obezvredi-
la dominantna konstrukcija stvarnosti i institucije i grupe koje je ute-
meljuju to moe postii samo utopija koja ima kapacitet da proiz-
vede sopstvenu vrednost i da mobilie one verujue koji bi je
ostvarili.
30
A
N
A
B
I
R
E

E
V
Ovde Girling, sa punim pravom, prigovara Bourdieuu da ne
definie stanje krize i da ne problematizuje sm revolucionarni pro-
ces. Ono to prvenstveno zanima francuskog sociologa jeste stanje
sila i neprekidno kretanje tih sila u granicama odreenog polja, u
ovom sluaju politikog, a ne zakoni drutvenog razvoja. Upravo to
je razlog to u analizi procesa uruavanja socijalizma Bourdieu nije
otiao dalje od prouavanja odnosa Partije i pokreta koji su ospora-
vali njen autoritet. Time se Bourdieu na neki nain pridruio teore-
tiarima koji zastupaju politiko-voluntaristiki pristup istorijskim
procesima i ulogu opozicionih snaga smatraju presudnom za pad
socijalizma i istovremeno teoretiarima koji krizu legitimacije
izdvajaju kao kljuni faktor sloma (za klasifikaciju teorija kolapsa
komunistike vlasti vidi u: Holmes, L, 1997). Jo interesantnije, u
gledanju na iskustvo poljske Solidarnosti i u proceni preobraava-
jueg potencijala slinih savremenih pokreta, na primer, feministi-
kog, ekolokog, itd, Bourdieu se pribliio svom velikom teorijskom
konkurentu Alaineu Touraineu. Ipak, kamen mea izmeu dve per-
spektive ostaje pitanje karaktera promena koje bi pomenuti pokreti
trebalo da donesu ili, jednostavno reeno, nikad prevaziena dilema
reforma-revolucija.
Umesto zakljuka
Iako su se tekstovi u kojima se nazire Bourdieuov uticaj u
promiljanju politikog pojavljivali s vremena na vreme, oni zapa-
eniji na otprilike pet ili deset godina, Philippe Corcuff smatra da se
moe govoriti o burdijeovskoj koli francuske politike nauke.
Njeni najistaknutiji predstavnici bili bi Michel Dobry, Daniel Gaxie,
Bernard Lacroix, Jacques Lagroye i Michel Offerl. Zajedniko u
pristupu ovih autora jeste kritika preovlaujueg legalistikog ko-
gnitivnog stila i upotrebe pravnih kategorija u tumaenju stvarnosti,
jer legalizam je nain miljenja koji ostaje pri objanjenju praksi
kao da su one direktno izvedene iz pravila koje pravo fiksira i name-
e i iji je ekstremni oblik pravni silogizam (Lenoir, 2004: 233);
pomenuti autori suprotstavljaju se i zastupnicima teorija racionalnog
izbora, koji drutveno ponaanje posmatraju u kljuu cilj-sredstvo
pri tom projektujui ekonomsku logiku na sve vidove drutvene
prakse; s timu vezi, kritikuju se i antropoloki utilitarizami normali-
31
F
I
L
O
Z
O
F
I
J
A
I
D
R
U

T
V
O
3
/
2
0
0
8
zacija ekonomske analogije u gledanju na delanje politikih grupa i
institucija, koji se ispoljavaju kroz forsiranje maginog kvadrata
interesi/strategije/odnosi sile/mo, tog analitikog oslonca iji se
heurististiki potencijal preuveliava (Corcuff, 2003: 98-99).
Vidimo da sledbenici Bourdieuovog pristupa politici u nee-
mu prevazilaze svog uitelja. Oigledno je da je Bourdieu konci-
pirao teoriju politikog polja pod uticajem Weberovog vienja sla-
bosti parlamentarnog sistema. Za ovog sociolokog klasika, neke
politike partije nisu nita drugo do preduzea ija je jedina svrha
lov na poloaje, a partijski lideri preduzetnici koji tee moi nad
sredstvima politike dominacije kako bi uivali u prestiu i privile-
gijama koje ona sa sobomdonosi (Weber, 2008: 156-157, 165). Bur-
dijeovska kola francuske politike nauke se ne odrie u potpunosti
ekonomske analogije, ali odbacuje ideju da su u osnovi svakog poli-
tikog dejstvovanja pobude lukrativnog karaktera, odnosno da su
one podjednako zastupljene u svim partijama i kod svih lanova.
U kom smeru se razvija Bourdieuova teorija, najbolje poka-
zuje istraivanje Daniela Gaxiea. Gaxie, iz ugla aktiviste Komuni-
stike partije Francuske, osvetljava specifine simbolike nagrade
koje takoe podstiu ljude da se politiki angauju. Iako se simbo-
like naknade pre dobijaju no to se trae i oekuju, ipak, smatra Ga-
xie, logika ciljeva oko kojih se organizuje politika partija podrazu-
meva ovaj tip transakcije i moglo bi se govoriti o specifinom tipu
interesnog delanja. Bilo da je re o zaposlenju ili napredovanju u
partijskoj hijerarhiji, ili o oseaju drutvene korisnosti, posveenosti
pravednim ciljevima, pripadnosti skupini istomiljenika i privre-
nosti i saoseanju koji iz nje ishode, naknade su funkcija morfolo-
kih svojstava partije i faze razvoja koju je partija dostigla. Stoga
Gaxie najpre pravi tipologiju politikih partija i deli ih na kadrovske,
pokroviteljske i partije masa. Politikim partijama koje nemaju fi-
nansijskih mogunosti da isplate svoje saradnike i zadovolje njihovu
potrebu za nametenjem ili koje nisu u stanju da dobiju pomo po-
krovitelja, ne preostaje nita drugo do da se organizuju kao partija
masa i da pribegnu ideolokoj mobilizaciji aktivista oko odbrane
odreene stvari. Nije sluajno to se u analizi panja usmerava ka
fleksibilnijim, tj. manje institucionalizovanim oblicima aktivizma
koji su dotad bili zanemarivani, a koji su po Gaxieu naroito prisutni
kod regionalnih i lokalnih ogranaka partija masa ukazivanje na
32
A
N
A
B
I
R
E

E
V
opasnosti koje prete od politike profesionalizacije, svojstveno bur-
dijeovskom pristupu, ovde samo dobija drugi oblik.
Uposlednje vreme se pojavljuju radovi mladih francuskih so-
ciologa politike koji se napajaju Bourdieuovim idejama i koriste ih
kao okvir u empirijskimistraivanjima. Njih zanimaju politike stra-
tegije koje preduzimaju dejstvenici razliitih godina, razliitog pola,
socijalnog porekla, obrazovanja i politikog iskustva, i to u odnosu
na formiranje transnacionalnog politikog polja (Kauppi, 2005).
Tako Michel Mangenot ispituje socijalni i obrazovni profil politia-
ra koji su delegirani u Savet Evrope i Evropski parlament, naroito
se interesujui za fenomen prenoenja politikih resursa sa nacional-
nog na transnacionalni nivo, dok Willyju Beauvalletu panju zaoku-
plja veliki broj evropskih parlamentaraca koji na nacionalnom nivou
imaju marginalan politiki status ili ga, poput nekih TVzvezda, uop-
te nemaju. U istraivanjima koja se bave evropskim integrativnim
projektom primetan je manjak slinih studija, to svedoi o tome da
je burdijeovski pristup bio i ostao disonantan u odnosu na dominant-
ni nauni diskurs o politici.
Ukoliko bi politikimdejstvenicima pristupila na diferencira-
niji nain, tj. ako bi uzela u obzir kompleksnost interesnih sklopova
koji su u osnovi politikog angaovanja, i ukoliko bi nedostatke u
vezi sa shvatanjem politikog polja kao zatvorenog mikrokosmosa
nadomestila proirenjemanalize na sektor civilnog drutva i dravni
sektor, pri emu to podrazumeva i transnacionalnu dimenziju njiho-
vog postojanja, burdijeovska kola politike nauke mogla bi da
ojaa svoju poziciju na transnacionalnoj naunoj sceni, ijem bi
konstituisanju doprinela.
Literatura
Boltanski, Luc et Pierre Bourdieu (1976): La production de lidologie do-
minante, Actes de la Recherche en Sciences Sociales, Volume 2,
Numro 2, p. 3-73
Bon, Frdric et Yves Schemeil (1980): La rationalisation de linconduite:
comprendre le statut du politique chez Pierre Bourdieu, Revue
franaise de science politique, Volume 30, Numro 6, p. 1198-1228
Bourdieu, Pierre (1977): Questions de politique, Actes de la Recherche en
Sciences Sociales, Volume 16, Numro 1, p. 55-89
33
F
I
L
O
Z
O
F
I
J
A
I
D
R
U

T
V
O
3
/
2
0
0
8
Bourdieu, Pierre (1979): La distinction. Critique sociale du jugement, Paris:
Les ditions de Minuit
Bourdieu, Pierre (1981a): La reprsentation politique, Actes de la Recher-
che en Sciences Sociales, Volume 36, Numro 1, p. 3-24
Bourdieu, Pierre (1981b): Dcrire et prescrire, Actes de la Recherche en
Sciences Sociales, Volume 38, Numro 1, p. 69-73
Bourdieu, Pierre (1982): Ce que parler veut dire. Lconomie des changes
linguistique, Paris: Librairie Arthme Fayard
Bourdieu, Pierre (1984): La dlgation et le ftichisme politique, Actes de
la Recherche en Sciences Sociales, Volume 52, Numro 1, p. 49-55
Bourdieu, Pierre (1988): Penser la politique, Actes de la Recherche en
Sciences Sociales, Volume 71/72, Numro 1, p. 2-3
Bourdieu, Pierre (1989): La noblesse dtat. Grandes coles et esprit de
corps, Paris: Les ditions de Minuit
Bourdieu, Pierre (1990): Droit et passe-droit, Actes de la Recherche en
Sciences Sociales, Volume 81, Numro 1, p. 86-96
Bourdieu, Pierre (1991): Language and Symbolic Power, Cambridge: Poli-
ty Pres
Bourdieu, Pierre (1997): Mditations pascaliennes, Paris: Seuil
Bourdieu, Pierre (2000): Propos sur le champ politique, Lyon: Presses uni-
versitaires de Lyon
Bourdieu, Pierre (2002): Interventions, 1961-2001. Science sociale & acti-
on politique, Marseille: Agone
Calhoun, Graig (2005): Centralit du social et possibilit de la politique,
u: Jacques Dubois, Pascal Durand et Yves Winkin (sous la direction
de): Le Symbolique et le Social. La Reception internationale de la
pense de Pierre Bourdieu. Actes du Colloque de Cerisy-La-Salle,
Lige: Les ditions de lUniversit de Lige, p. 225-256
Caro, Jean-Yves (1980): La sociologie de Pierre Bourdieu: lments pour
une thorie du champ politique, Revue franaise de science politi-
que, Volume 30, Numro 6, p. 1171-1197
Casanova, Pascale (2004): La revue Liber. Rflexions sur quelques usages
pratiques de la notion dautonomie relative, u: Louis Pinto, Gisle
Sapiro et Patrick Champagne (sous la direction de): Pierre Bour-
dieu, sociologue, Paris: Fayard, p. 413-429
Corcuff, Philippe (2003): Bourdieu autrement. Fragilits dun sociologue
de combat, Paris: Textuel
Heinich, Nathalie (2007): Pourquoi Bourdieu, Paris: Gallimard
Gaxie, Daniel (1977): conomie des partis et rtributions du militantisme,
Revue franaise de science politique, Volume 27, Numro, p. 123-154
34
A
N
A
B
I
R
E

E
V
Girling, John (2004): Social Movements and Simbolic Power: Radicalism,
Reform and the Trial of Democracy in France, New York: Palgrave
Macmillan
Holmes, Leslie (1997): Postcommunisme: An Introduction, Cambridge: Po-
lity Press
Fritsch, Philippe (2000): Introduction, u: Bourdieu, Pierre, Propos sur le
champ politique, Lyon: Presses universitaires de Lyon, p. 7-33
Kauppi, Niilo (2005): Bourdieus Political Sociology and the Politics of
European Integration, u: David L. Swartz &Vera L. Zolberg (eds.):
After Bourdieu. Influence, Critique, Elaboration, New York: Klu-
wer Academic Publishers, p. 317-333
Lenoir, Remi (2004): Du droit au champ juridique, u: Louis Pinto, Gisle
Sapiro et Patrick Champagne (sous la direction de): Pierre Bour-
dieu, sociologue, Paris: Fayard, p. 231-253
Pavlovi, Vukain (2006): Burdijeov koncept simbolike moi i politikog
kapitala, u: Milo Nemanji i Ivana Spasi (prir.): Naslee Pjera
Burdijea. Pouke i nadahnua, Beograd : Institut za filozofiju i dru-
tvenu teoriju/Zavod za prouavanje kulturnog razvitka, str. 93-107
Pinto, Louis, Gisle Sapiro et Patrick Champagne (sous la dir.) (2004): Pier-
re Bourdieu, sociologue, Paris: Fayard
Swartz, David L. (2004): Le sociologue critique et lintellectuel public, u:
Louis Pinto, Gisle Sapiro et Patrick Champagne (sous la direction
de): Pierre Bourdieu, sociologue, Paris: Fayard, p. 393-411
Swartz, David L&Vera L. Zolberg (eds.) (2005): After Bourdieu. Influence,
Critique, Elaboration, New York: Kluwer Academic Publishers
Weber, Max (2008): Politics as a Vocation, u: John Dreijmanis (ed.): Max
Webers Complete Writings on Academic and Political Vocation,
New York: Algora Publishing, p. 155-207
35
F
I
L
O
Z
O
F
I
J
A
I
D
R
U

T
V
O
3
/
2
0
0
8
Ana Bireev
PIERRE BOURDIEU QUELQUES LMENTS
(DE LA THORIE) DU CHAMP POLITIQUE
Rsum
Dans ce texte lauteure interprte quelques articles de Pierre Bourdieu sur le
champ politique publis par Actes de la recherche en sciences sociales. Lauteure se
propose de rexaminer les apports et les limites dune conceptualisation bourdieu-
sienne de la politique en prtant une attention particulire lanalogie conomique
qui se trouve sa base. La question essentielle qui se pose est celle de savoir com-
ment penser la politique sans penser politiquement, dune part, et sans tre pris au
pige de lconomisme, de lautre.
Mots-clefs: champ politique, capital politique, march politique, domination
symbolique, domination politique.
36
A
N
A
B
I
R
E

E
V