Pescanik FM 04

|}-{|
PE[ÂNIKFM
Pe{~anik FM: Knjiga 4
Izdava~: Fabrika knjiga
Za izdava~a: Dejan Ili}
Urednice: Svetlana Luki} i Svetlana Vukovi}
Lektura i korektura: Zorica Galonja
Grafi~ko oblikovanje: Jana Nikoli}
Kompjuterska obrada teksta: Radovan Galonja
[tampa: Standard 2, 2005.
Objavljivanje ove knjige pomogao je
Objavljivanje knjige 3 i 4 PE{~ANIKAFM pomogao je

i [vedski helsin{ki komitet za ljudska prava
CIP – Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
821.163.41-92
323(497.11)(047.53)
316.7(497.11)(047.53)
PE[ÂNIK FM. Knj. 4 / [urednice Svetlana Luki}
i Svetlana Vukovi}]. – Beograd : Fabrika knjiga, 2006
(Beograd : Standard 2). – 434 str. ; 21 cm
ISBN 86-7718-032-X
1. Luki}, Svetlana 2. Vukovi}, Svetlana
a) Srbija – Dru{tvene prilike b) Srbija –
Politi~ke prilike
COBISS.SR-ID 121906444
fabrika
knjiga
Adresa “Fabrike knjiga”: Knez Danilova 55a, 11000 Beograd

Tel.: +381 (0) 11 3224577 Web site: www.fabrikaknjiga.co.yu
SADR@AJ
16. 09. 2005. : PRAZNE KLUPE
10 Biljana Kova~evi}-Vu~o iz JUKOM-a
19 Sonja Biserko iz Helsin{kog odbora za ljudska prava
19 @arko Kora} iz SDU-a
20 êdomir Jovanovi} iz LDF-a
20 Latinka Perovi}, istori~arka
22 Dubravka Ugre{i}, knjièvnica
26 Teofil Pan~i}, publicista
23. 09. 2005. : BUVA TI SE SMEJE

43 Vesna Pe{i} iz GSS-a
51 Nikola Samardì} iz LDF-a
58 Biljana Srbljanovi}, dramski pisac
30. 09. 2005. : LUCKY CASH

68 Milan St. Proti} iz Demohri{}anske stranke Srbije
69 Vladimir Popovi}, {ef Biroa za komunikacije u vladi Zorana
\in|i}a
70 Nenad ânak iz Lige socijaldemokrata Vojvodine
71 @arko Kora} iz Socijaldemokratske unije
72 êdomir Jovanovi} iz Liberalno-demokratske frakcije
73 Vesna Pe{i} iz Gra|anskog saveza Srbije
74 Milo{ Vasi}, novinar
81 Ivan Medenica, selektor Sterijinog pozorja
85 Petar Lukovi}, novinar
07. 10. 2005. : CRTA^ IZ TAMNAVE

98 Dragoljub Sto{i} iz Unije slobodnih sindikata
105 Slobodan G. Markovi}, istori~ar
112 @arko Puhovski iz Helsin{kog odbora za ljudska prava Hrvatske
114 Laslo Vegel, knjièvnik
117 Nenad Proki}, dramski pisac
14. 10. 2005. : BRANIOCI MASADE

128 Miljenko Dereta iz Gra|anskih inicijativa
136 Miroslav Prokopijevi} iz Centra za slobodno trì{te
144 Milan Vukomanovi}, sociolog religije
150 Jelena Mili} iz Foruma za me|unarodne odnose
21. 10. 2005. : PROCES

162 Vesna Raki}-Vodineli} iz Instituta za uporedno pravo
168 Dimitrije Boarov iz lista Vreme
173 Mileta Prodanovi}, pisac i slikar
179 Ivan Kuzminovi}, apsolvent sociologije
28. 10. 2005. : DOBRI DUH

192 Srbijanka Turajli}, profesorka
199 Vojin Dimitrijevi} iz Beogradskog centra za ljudska prava
204 Ljubi{a Raji}, profesor
212 Vesna Goldsvorti, knjièvnica
04. 11. 2005. : STRAH OD LETENJA

224 Nenad Proki} iz LDP-a
232 Miodrag Zec, ekonomista
241 Tribina Nomokanona
243 Tema – Dobrica ]osi}
248 Vesna Pe{i} iz GSS-a
250 Opro{taj od glumca Ljube Tadi}a
11. 11. 2005. : ORIJENT

257 Vesna Raki}-Vodineli} iz Instituta za uporedno pravo
259 Aleksandar Lebl iz Saveza jevrejskih op{tina SCG
260 Filip David, knjièvnik
261 Pavle Rak, publicista
265 Desimir To{i}, publicista
271 Dragan Babi}, TV novinar
18. 11. 2005. : MANJE OD OVOGA,

VI[E OD ONOGA
284 Vera Markovi} iz SDU-a
290 Milo{ Markovi} iz lista Ekonomist
295 Jelica Greganovi~, dopisnica B92 iz Slovenije
302 Godi{njica pada Vukovara
25. 11. 2005. : KIBUC
317 Zoran Ostoji} iz GSS-a
324 Velimir ]urgus Kazimir iz Medijske dokumentacije Ebart
328 Vjekoslav Perica, sociolog
336 Sa{a Ili}, pisac
340 Jelena Trpkovi}, slikarka
02. 12. 2005. : VAJMARSKA REPUBLIKA

347 Vladimir Gligorov, ekonomista
352 Mirko \or|evi}, publicista
359 @arko Puhovski iz Hrvatskog helsin{kog odbora za
ljudska prava
362 Branka Prpa, istori~arka
09. 12. 2005. : DO POSLEDNJE KAPI

MASTILA
374 Marko Vidojkovi}, pisac
383 Mladen Lazi}, sociolog
389 Ivan Nikodijevi}, slu{alac
394 Sr|a Popovi}, advokat
16. 12. 2005. : BILJNI NAROD

406 @arko Kora} iz SDU-a
415 TV emisija Latinica o Franji Tu|manu
421 Dubravka Stojanovi}, istori~arka
428 Rasprava istori~ara Todora Kulji}a sa Drinkom
Gojkovi}, Zagorkom Golubovi}, Snjeànom
Milivojevi}, Miklo{om Biroom i Sre}kom
Mihajlovi}em
432 Branka Prpa, istori~arka
Uredile
Svetlana Luki} i Svetlana Vukovi}
PE[ÂNIKFM, 16. 09. 2005.
PRAZNE KLUPE
Da li ima nekog u ovoj dràvi ko veruje da je Legija
jednog dana seo i sam smislio – e sad }u da ubijem
Zorana \in|i}a...
Pogubili su ìvce i po~eli da izgovaraju stvari koje se ne
izgovaraju...
Izme|u \akovice i Brisela biramo \akovicu, pri ~emu
nemamo ni \akovicu...
Biljana Kova~evi}-Vu~o iz JUKOM-a

Sonja Biserko iz Helsin{kog odbora za ljudska prava
@arko Kora} iz SDU-a
Nata{a Mi}i} iz GSS-a
êdomir Jovanovi} iz LDF-a
Latinka Perovi}, istori~arka
Dubravka Ugre{i}, knjièvnica
Teofil Pan~i}, publicista
Svetlana Luki}:
Dobar dan, gra|anke i gra|ani. U ponedeljak je po~ela jesenja {ema
Radija B92, pa eto malo i Pe{~anika. Letos je, kao {to znate, besneo
rat izme|u B92 i ministra Ili}a, ministra koji je arhetip srpskog pro-
staka. Pre neki dan nas je, a gde bi drugde nego na ro{tiljijadi u Le-
skovcu, optuìo da mrzimo dràvu. Jeste, u pravu je Velja Ili}, makar
ovog puta, makar kad sam ja u pitanju, ja mrzim ovu dràvu.
Mrzim dràvu u kojoj predsednik vlade i ministar finansija kaù da
je Velja Ili} postigao fascinantne rezultate, mrzim dràvu ~iji pravni
sistem gradi ministar Stojkovi}, ~ovek koji kao da je stalno drogiran
od beskona~ne mo}i, koji stalno poseè za famoznim fiokama u koji-
ma ~uva dokaze protiv svakoga ko se zameri njemu i njegovom gazdi.
Sulude stvari su se de{avale celog leta, a onda je na sve to do{la i afe-
ra Davini} i hap{enje sudije Vrhovnog suda. I {ta sad sve to zna~i i
{ta zna~i hap{enje zamenika specijalnog tuìoca? [ta su od toga dim-
ne, a {ta su prave bombe? Da li i ko uop{te zna {ta se u ovoj maloj,
gadnoj zemljici de{ava?
Ja moram da kaèm da vi{e ne razumem. Kad mi se ~ini da imam ne-
ki, kakav-takav klju~ u rukama, klju~ koji bi mogao da mi ne{to raz-
jasni, ispostavi se da on ne otvara nijedna vrata. Ovom prilikom u
stvari mislim na onu pri~u o zamku koji je imao hiljadu soba, pred
svakom od tih soba leào je klju~, ali za neka druga vrata.
Dakle, u ovoj paraboli nijedan klju~ nije pogre{an, ali problem je u to-
me {to ne znamo koja vrata otvara, svi klju~evi su zamenjeni i hajde
ti sad nemoj da poludi{.
Problem je u tome {to kad se iznervira{ i uvredi{ vlasnika zamka ili
njegovu poslugu, moè{ da zavr{i{ u ludnici, i to u pravoj ludnici kao
ona gospo|a [olaji} koju je sud strpao u ludnicu jer je àle}i se na rad
pravosu|a rekla da su neke sudije korumpirane. Vrhovni sud je inter-
venisao i ona je pu{tena iz psihijatrijske ustanove. Me|utim, mesto je
upra`njeno i svako od nas ko kaè da ova vlast laè i da ova vlast kra-
de potencijalni je pacijent ustanove zatvorenog tipa.
Dakle, vest ove nedelje je to da je policija uhapsila sudiju Vrhovnog
suda, jer je ovaj izgleda nameravao da isposluje osloba|aju}u presu-
du nekim kriminalcima. Svi su kao kul, kao pravna dràva }e to da re-
{i sve po zakonu i {ta o tome ima dalje da se pri~a. Ima da se pri~a, i
to na primer ho}e li neko da preispita unatrag onih skoro 30 odsto
presuda Vrhovnog suda kojima je on obarao presude niìh sudova. Da
16.09.05. vas podsetim samo da je ukinuta presuda Makinoj grupi, presuda Sa-
{i Cvjetanu zbog zlo~ina u Podujevu, ukinuta je presuda Nenadu Opa-
~i}u. Ovaj sud je ukinuo i presudu da se oduzme ku}a Slobodanu Mi-
lo{evi}u. Vrhovni sud je obarao prakti~no tre}inu presuda koje dono-
|}-{|
se niì sudovi i onda neke biv{e sudije Vrhovnog suda umeju da kaù
– to ne zna~i da niì sudovi nisu radili dobro, nego da su na~injene ne-
10 ke male gre{ke. Zato mi u goste ne zovemo biv{e sudije Vrhovnog su-
da, nego je danas u gostima Biljana Kova~evi}-Vu~o iz Jukoma.
Biljana Kova~evi}-Vu~o:
Trebalo bi da nas obraduje {to po~inju da se ra{~i{}avaju te veli-
ke korupciona{ke afere, zna~i na visokom nivou, me|utim, jo{ je
rano govoriti o efektima i posledicama svega toga, i {ta }e se sve
otkriti, i da li }e se otkriti ili }e to isto da pro|e kao jedna bezna-
~ajna pri~a u Srbiji. [ta }e biti od svega ovoga ne znam, pretpo-
stavljam da }e ministar pravde re}i da sve to treba da se prepu-
sti sudskim organima da re{e, po{to se on, kao {to je poznato i
{to on stalno ponavlja, nikad nije me{ao u sudske odluke niti ih
je ikad komentarisao. Kao da mi nismo pro~itali i ~uli svaki put
kada se direktno ume{ao i ~ak optuìvao tuìoce {to ne vade iz
fioka predmete njegovih politi~kih neprijatelja. Tako da pretpo-
stavljam da }e i ovo, u ime neme{anja u nezavisno sudstvo, biti
marginalizovano, a kod nas se naàlost stvari marginalizuju ta-
ko {to se taj sveti princip podele vlasti koristi do nivoa zloupo-
trebe. Tako neke stvari koje jako interesuju javnost ne budu ni-
kad razja{njene. Zna~i, ne{to {to se direktno ti~e funkcionisanja
sistema i pokre}e pitanje odgovornosti ministra pravde i cele
vlade sada se {titi od upliva javnosti kori{}enjem floskule – ne-
zavisno sudstvo.
Svetlana Luki}:
G|a Mira Markovi} se nije pojavila na sudu.
To je isto to, samo manjeg obima, bez obzira {to je Mirjana Mar-
kovi} zna~ajnija politi~ka figura od sudije Vu~kovi}a. Ona je zna-
~ajna jer, po mom mi{ljenju, ona simbolizuje sva zla prethodne
vlasti. A sada Mira Markovi} treba da bude simbol plemenitosti
nove vlasti, kako ta vlast pra{ta, njoj i Marku Milo{evi}u, u ime
humanih razloga, jer njihov otac i mu` leì u zatvoru. To opet
upu}uje na to da je taj zatvor nepravedni kazamat i opet nas na-
vodi na griù savesti – jao, njihov mu` i otac leì u zatvoru ne za-
to {to je kriminalac nego zbog toga {to je vodio politiku koja se
ne svi|a zapadu.
Zna~i, Milo{evi} se ne tretira kao osumnji~en za najteè zlo~ine
protiv ~ove~nosti, najteì kriminalac, nego se uvek to ovakvim ge-
Biljana
stovima svodi na politiku. On kao politi~ki zatvorenik, to je ta po- Kova~evi}-
ruka. I onda se ne ne kaè – slu{ajte, Mira Markovi} je èna biv{eg -Vu~o
predsednika, na{a politika jeste to da u ovom slu~aju treba da se
odobri amnestija. Umesto da stanu iza svoje politi~ke odluke oni
nam prodaju maglu na kvazilegalisti~ki na~in, kao, advokat je
dao garancije da }e se ona pojaviti na su|enju. Ona se naravno ni-
je pojavila i ve} mogu da predvidim scenario, ministar pravde }e
re}i da nije njihovo da se me{aju u rad nezavisnog sudstva.
Opet }e mu nezavisnost sudstva biti pokri}e, ne za nesposobnost
vlasti, nego za direktnu upletenost vlasti u rad sudova. Ne o~eku-
jem ni veliko uznemirenje u javnosti niti da }e afera dugo trajati.
Ne o~ekujem vo|enje sudskih postupaka i mislim da stvar nikada
ne}e biti isterana do kraja.
Od kada je preuzeo funkciju ministra jednog od dva ministarstva
sile, policije i pravde – nisam cini~na, samo citiram – ministar
Stojkovi} je istog trenutka pokazao da zapravo jo{ funkcioni{e u
sistemu jedinstva vlasti. On nije shvatio da ministarstvo pravde
ne spada u sudsku nego u izvr{nu vlast. I onda je po~eo da komen-
tari{e politi~ke protivnike i to sa pozicije ~oveka koji ima odre|e-
na saznanja iz politi~kih procesa. Zatim je komentarisao rad ne-
vladinih organizacija, novinara, pa je onda komentarisao nastup
Vladimira Popovi}a u “Insajderu”; rekao je da Popovi} tako pri~a
zato {to postoji krivi~na prijava protiv njega. E, onda sam ja pod-
nela krivi~nu prijavu protiv Stojkovi}a zbog toga {to vr{i pritisak
na pravosu|e. Kako on zna da postoji prijava i kako sme da kaè
da }e uticati na tuìoca da ubrza postupak.
Onda je on tvrdio da ta saznanja ima po pravu nadzora i da je to
potpuno legalno. Onda je tuìlac odustao od optu`nice protiv Mar-
ka Milo{evi}a i skinuta je poternica za Mirom Markovi}. Onda su
po gradu po~ele da kruè glasine da oni nisu jedini i da postoji oko
sto postupaka protiv Milo{evi}evih saradnika koji su obustavlje-
ni, a da su s druge strane u isto vreme, u julu i avgustu, zna~i kad
su svi na odmorima, pokrenuti postupci protiv \in|i}evih sarad-
16.09.05. nika, êde Jovanovi}a na primer, za podstrekivanje i odlazak u ne-
dozvoljene posete zatvoru. Koje je to krivi~no delo?
I sada, da mi ne bismo napadali vladu za neke stvari o kojima su
se ~ule samo glasine, iako se neke ve} potvr|uju, mi smo po zako-
|}-{|
nu o dostupnosti informacija postavili pitanje ministarstvu prav-

de da nam odgovori koliko je postupaka obustavljeno protiv Milo-
12 {evi}evih saradnika. Onda smo traìli da nam se kaè koji su tuì-
oci odustajali od optu`be i koliko je tuìlaca napredovalo nakon
toga, kao i imena i prezimena tuìlaca koji su nakon toga poslati
u specijalni sud. Sutradan smo od njih dobili odgovor da oni ne-
maju podatke o tome. Jo{ su nas pou~ili u tom pismu – taj kvazici-
nizam ove vlasti u odnosu na gra|ane ili nevladine organizacije
zaista je postao besprizoran – kao da oni to nama ne mogu da od-
govore zbog podele vlasti, zbog toga {to oni ne smeju da se upli}u
u nezavisnost sudstva.
To je jedno najobi~nije zezanje i to bez ikakvih posledica zato {to
mi nemamo javno mnjenje, a nemamo bogami ni opoziciju koja bi
mogla da pokrene pitanje odgovornosti, to jest, kako to ministar-
stvo pravde moè tako da se pona{a prema pitanjima koja je po-
stavila jedna nevladina organizacija, jedna od najzaslu`nijih za
dono{enje zakona o dostupnosti informacija. Zna~i, mi smo poli-
ti~koj javnosti Srbije nabacili jedno veoma ozbiljno pitanje; pre
svega politi~kim strankama. Trebalo je da one to pitanje do~eka-
ju i obra|uju, pre svega u skup{tini. Demokratska stranka, ume-
sto da na pitanjima koja su se otvorila gradi politi~ku pri~u i u
parlamentu po~ne da postavlja pitanja i traì odgovore, po~inje da
se pona{a kao pokret, nevladina organizacija, i kre}e sa inicijati-
vom za skupljanje potpisa gra|ana. To samo pokazuje nemo} da
bilo {ta uradi{, i ti, i gra|ani koji te podràvaju. I to ne}e dovesti
do zahteva gra|ana da se ne{to uradi, nego upravo obrnuto, dove-
{}e do jo{ ve}e apatije i depresije i izazva}e reakciju ljudi – pa ov-
de ni{ta ne moè da se uradi.
Ne èlim da zvu~im depresivno, ali ~ini mi se da se u ovoj zemlji
zaista ni{ta ne bi dogodilo ni kada bi iza{ao Vojislav Ko{tunica i
kazao – li~no sam naredio sudovima da povuku optu`nice te, te, te
i te, naredio sam, i smatram da je to u redu. Ni{ta se u ovoj zemlji
ne bi dogodilo, niko ne bi znao kako da reaguje. Ljudi ne bi znali
{ta da rade sa tom informacijom, kao {to ne znaju {ta da rade sa
podignutom optu`nicom protiv êdomira Jovanovi}a, ne znaju
{ta da rade sa njom. Ne znaju ljudi koji se time bave, ne znaju opo-
zicione stranke. Nema. Ni{ta.
Zna{ za{to je sve zastra{uju}e? Zbog toga {to nema artikulisane
opozicije, nema ko da ti do~eka loptu. Ponavljam, da iza|e Ko{tu-
nica i kaè – da, ja sam naredio da se svi postupci obustave, {ta bi
bilo? [ta bi uradila opozicija? [e{eljevi radikali jesu opozicija, ali
Biljana
to je vrednost koja je dominantna, radikalska politika je pobedila. Kova~evi}-
Stranka nije i verovatno nikad ne}e pobediti, jer oni su pragmati~- -Vu~o
ni ljudi, dobri tehni~ari u politici, {ta }e njima vlast kada imaju
bolju lju{turu u Demokratskoj stranci Srbije i drugima koji pri~a-
ju jedno kada odu u inostranstvo, a drugo kod ku}e. Demokratska
stranka je u parlamentu, ali nisam videla neku njihovu veliku ini-
cijativu. Uvek je to ne{to ambivalentno, nikad se ne zna {ta su; pa
ta kohabitacija. Oni bi trebalo da nam budu prirodni saveznici, a
nisu.
Evo, afera Davini}, ne mogu da verujem da se stalno ponavlja isti
model i da mi stalno nasedamo na iste pri~e. Kada smo mi prozi-
vali ministarstvo odbrane i Davini}a zbog ubistva dvojice vojnika
u Top~ideru, zbog Mladi}a, zbog svega onoga {to se de{ava oko
ratnih zlo~ina – ni{ta se nije dogodilo. Onda se pojavi Mile Dragi},
uniforme, panciri... i odjednom cela Srbija do poslednjeg detalja
zna koliko ima vojnika, prvi put u ìvotu ~ujem da ih ima 28.000.
Sad odjednom svi sve znamo o tome zato {to smo mi potrebni kao
instrument, da se {okiramo – aaa, 300 miliona. Pa nije 300 nego
190 i oni nas samo tako zavrte ukrug i mi sad svi mislimo o aferi,
pancirima, Miletu Dragi}u, opredeljujemo se. I opet su nam bacili
pra{inu u o~i i opet ne postoji ni{ta drugo i opet su to najve}e na-
slovne strane. Jedino je onaj Petrovi} iz Demokratske stranke re-
kao – izvini, Dinki}u, da li ti vidi{ i neku svoju odgovornost u to-
me. Nema je, evo ga pravednik na belom konju, pojavio se Dinki}
i re{io stvar. A svi mi znamo da to nije borba za civilnu i demokrat-
sku kontrolu vojske, nego da je to jednostavno borba za li~nu kon-
trolu finansija.
I ti vidi{ da je tu ne{to smrdljivo i prljavo, a ne moè{ ni{ta da do-
kaè{. Onda odjednom Ko{tunica odlazi i razgovara sa Davini-
}em; Davini} obe}ava ostavku. I sad ja moram da citiram jednog
svog prijatelja koji kaè – da je \in|i} oti{ao da razgovara sa mi-
nistrom odbrane i rekao mu: ~uj, mora{ da da{ ostavku – pa \in-
|i} bi bio uhap{en istog trenutka. Pa nismo mogli da smenimo Ra-
16.09.05. deta Markovi}a od Ko{tunice. \in|i} da je oti{ao da razgovara sa
ministrom odbrane, istog trenutka bi bio dràvni udar. E, sada Ko-
{tunica razgovara sa ministrom odbrane i ovaj njemu obe}ava
ostavku. Po kom osnovu, premijeru, stvarno? Legalisti~ki pred-
|}-{|
sedni~e, kako, za{to tebi, s kojim pravom uop{te razgovara{ sa

njim? Kad nisi vlastan da po{alje{ Radeta u zatvor, kako si sad
14 vlastan sa ministrom odbrane da razgovara{? Po kom kriteriju-
mu? I sad se odjednom cela pri~a okre}e, po~inje da se govori o
objektivnoj odgovornost, zna~i napravljen je dil – hajde, ne}emo
te krivi~no goniti, ali daj ostavku, pa da vidimo tu objektivnu od-
govornost.
Ali, izgleda da ovaj po objektivnoj odgovornosti ima nekog keca u
rukavu pa obe}ava ostavku, a ona nikako da stigne, zato {to su-
bjektivna krivi~na odgovornost lebdi izgleda mnogima nad gla-
vom. I tako }e se stvari nivelisati do nivoa objektivne odgovorno-
sti i ni{ta, i}i }e se dalje. To je zaista samo pitanje kontrole finan-
sija, u ~ije ruke }e to da do|e. Pa`ljivo prati, ne}e biti tog politi~a-
ra koji ne}e re}i – Davini} po objektivnoj odgovornosti. Tako da
mislim da su ti papiri}i koje je on drào bili jedan dobar ube|iva~
za promenu krivi~ne u objektivnu odgovornost.
I s tim u vezi htela sam samo da skrenem pa`nju na ne{to. Ko je
simbol korupcije u dràvi Srbiji, zbog ~ega je pala vlada – Janju{e-
vi}. I nedavno je u Blicu pisalo – Janju{evi} odgovoran za vir{le u
iznosu od 16.000 dinara. To je zaklju~ak dvogodi{nje istrage fi-
nansijske policije. Tako se zavr{io postupak koji je tresao Srbiju.
Zna~i, pojam korupcije u zemlji Srbiji, ~ovek zbog koga je pala vla-
da – 16.000 dinara za vir{le. Znate {ta, neko za neke stvari mora
da odgovara. Pre svega, ja èlim da odgovara zbog toga {to su nas
pravili majmunima i {to nas jo{ uvek prave majmunima, zbog to-
ga {to balvani prole}u pored nas, a mi ih ne vidimo od zrnaca pra-
{ine koju su nam oni ubacili u o~i. To je ono {to je stra{no.
Nema tog ~oveka u Srbiji koji zbog uàsne kampanje koja je vo|e-
na protiv \in|i}a – uklju~uju}i i mene, ja ose}am neku griù save-
sti zbog toga – nije mislio da je Zoran \in|i} jedan od najkorum-
piranijih i najpokvarenijih ljudi u Srbiji. To je bilo op{te mesto, to
je bio op{ti stav, to su nam svima servirali i pretvarali u princip. I
onda ~ovek bude ubijen. I opet nije prihva}ena pri~a da je ~ovek
ubijen zbog toga {to je hteo da ra{~isti sa organizovanim krimina-
lom, zbog Milo{evi}a, zbog Haga. Ne, nego se nama instaliraju svi
oni sa kojima su Zoran \in|i} i delovi njegove vlade hteli da ra{-
~iste. Oni se instaliraju kao vrhunska vrednost. I sada Zoran \in-
|i} vi{e nije kriminalac i korumpiran tip i {vercer cigaretama, {to
je bilo op{te mesto. Sada su po~eli da na njegove saradnike preba-
cuju istu tu pri~u i da vode kampanju protiv njih.
Kampanja protiv mene nije bila tako stra{na do slu~aja Vladimira
Biljana
Popovi}a. Ja sam progla{ena, i oni su uspeli u tome, za ~lana ma- Kova~evi}-
fije zato {to nije smeo da se razbija taj koncept – \in|i} mafija{, -Vu~o
njegov saradnik Vladimir Popovi} mafija{. Ho}u da kaèm da je
opstao taj jedan zaga|eni vrednosni sistem bez pravila igre u ko-
jem nam oni non-stop podme}u, kompromituju ljude, prave op{ta
mesta od stvari koje su la`. Ovde stvari koje nikad nisu utvr|ene
i stvari koje su notorna la` postaju op{tepoznate ~injenice.
Kad gledam onog Milo{evi}a u Hagu ~ini mi se kao da se ni{ta ni-
je desilo. Zapravo, sa onima koji su vladali Srbijom i onima koji
jo{ uvek vladaju Srbijom, sad zvu~i kao teorija zavere, ali mi zna-
mo da su to slu`be svih nivoa, i vojne i civilne, koje nisu rasformi-
rane u onom najgorem kriminalizovanom delu, sa njima nije po-
stojao diskontinuitet. Oni su kao oni alijeni – paraziti, stalno tra-
è nova tela u kojima }e da borave. Tako da su se jo{ pre 5. okto-
bra oni odrekli Milo{evi}a, ali su na{li novo telo u kome borave. I
oni su se rasporedili, oni su ti koji ubijaju. Pogre{no je optuìti
Milo{evi}a da je on kriv za sve. Kod nas to da je Milo{evi} sam od-
govoran za sve, i kolektivna krivica, zna~i, svi su odgovorni jer su
glasali za Milo{evi}a, te dve stvari zapravo ubijaju ideju da se
utvrdi odgovornost svih onih centara, pre svega vojnih, koji su po
meni glavni uzrok svega ovoga {to se dogodilo.
I zato kad je krenulo su|enje u Hagu, ni moje kolege me nisu ba{
dobro razumele, ja sam bila jako kriti~na prema spajanju su|enja
Milo{evi}u za Kosovo, Bosnu i Hrvatsku, jer su to bila tri prili~no
razli~ita rata. Mislim da celo to su|enje ne moè da se vodi samo
po konceptu Velike Srbije. To jeste politi~ki background, Velika
Srbija je za mene intimno zlo~in i kao ideja i kao pomisao, ali ona
nije zlo~in po statutu Ha{kog tribunala. Ona obja{njava kako je
do{lo do zlo~ina, ali ideja nije zlo~in. Nigde na su|enju se ne vidi
dimenzija tih zlo~ina, ne vidi se taj zajedni~ki zlo~ina~ki podu-
hvat, a on jeste bio to. U su|enju tom zajedni~kom zlo~ina~kom
poduhvatu ima mnogo vi{e praznih klupa nego {to sam o~ekivala.
Smatram da }e izdvajanje Milo{evi}a kao takvog dovesti do amne-
16.09.05. stiranja nekih koji, ne da ne bi trebalo da budu amnestirani, nego
su apsolutno podjednako odgovorni koliko i on.
Svetlana Luki}:
|}-{|
Prazne klupe su u Hagu, a prazne klupe su i u Specijalnom sudu gde

se sudi za ubistvo \in|i}a.
16
E, te prazne klupe se naàlost nikad ne}e popuniti. Politi~ka po-
zadina je sada ve} svima jasna. Problem u Srbiji je {to sada, kad
politi~ka pozadina postaje jasna, ne postoji artikulisano javno
mnjenje koje }e iz toga da izvu~e pouku, pa }e onima koji pravda-
ju politi~ku pozadinu da odgovori ka`njavanjem, izme|u ostalog
i politi~kim, da se ne glasa vi{e za njih. Zna~i, pravdanje \in|i}e-
vog ubistva koje je bilo veoma eksplicitno i javno i otvoreno, in-
spiratori i nalogodavci \in|i}evog ubistva, atmosfera koja je do-
vela do njegovog ubistva nikada ne}e biti ra{~i{}eni. Ja sam se od
toga oprostila. I, sli~no kao i sa Milo{evi}em u Hagu, i mi ovde }e-
mo sve vi{e i}i ka fokusiranju krivice na Legiju. Legija postaje
nalogodavac i izvr{ilac, a potpuno smo zaboravili da je iza tog Le-
gije postojao jo{ neko. E, protiv tog nekog se nikad ne}e voditi po-
stupak.
I o~igledno je pri~a skrajnuta ka tome da pu{tamo Legiju niz vo-
du, njemu sada sve strovaljujemo i sada }e gospodin Legija biti od-
govoran za sve. To }e posluìti za to da se sakrije odgovornost
svih onih koji nikada ne}e sesti na optuèni~ku klupu. Da li ima
nekog u ovoj dràvi ko veruje u to da je Legija jednog dana seo i
sam smislio – e, sad }u da ubijem Zorana \in|i}a, i naredio to svo-
jima tamo. Ja ne verujem da postoji takav ~ovek. Da, ubistvo Zora-
na \in|i}a je prava, pravcata zavera i ja tu nemam nikakve dile-
me, to je bio dràvni pu~. I to su isti oni ljudi koji su bili i u~esni-
ci i inspiratori ratno-zlo~ina~ke politike Srbije za koju se sudi Mi-
lo{evi}u u Hagu, nekima se sudi u odsustvu, neki su pu{teni da se
brane sa slobode jer se dobro vladaju. Mislim da su|enje za ubi-
stvo Zorana \in|i}a ne sme da se zavr{i samo utvr|ivanjem Legi-
jine odgovornosti, koja jeste nesporna. Isto kao {to i su|enje za
ratne zlo~ine ne sme da se zavr{i utvr|ivanjem odgovornosti Mi-
lo{evi}a, koja je tako|e nesporna. Ali desi}e se upravo to. Kreato-
ri, nalogodavci, tvorci politike, sve to }e da ostane nepokriveno. I
ja se bojim da su oni ponovo preuzeli vlast i to je taj 5. oktobar. Sa-
mo su se preselili u nove organizme. \in|i}evo telo im nije odgo-
varalo i zato su ga ubili.
Ko{tunica }e sve da ispuni, on }e da izru~i Mladi}a, on }e da ura-
di sve, a me|unarodna zajednica }e za`muriti i re}i – radi {ta god
ho}e{. To nam se de{ava. Misli{ da }e neko da proverava {ta je Ko-
{tunica rekao u razgovoru sa me|unarodnom zajednicom, a {ta
Biljana
govori ovde? Ba{ ih briga. A ko se nas pla{i? Niko. [to bi se oni pla- Kova~evi}-
{ili ovo malo javnosti, kada su tu Kuriri, Nacionali i ostali. Upla{e -Vu~o
se samo kada se njihovi franken{tajni okrenu protiv njih, ali {ta
mi dobijamo od toga {to se Franken{tajn Kurir okrenuo protiv G17
plus, kada taj Franken{tajn opet propoveda vrednosni sistem pro-
tiv koga smo mi. Zna~i, mi ni{ta od toga nemamo.
Ponavljam, ovde op{tepoznate ~injenice postaju ne{to {to je u
najmanju ruku sporno; da ne govorim o laìma. I o tim stvarima
se ne diskutuje. Ne diskutuje se o tome da li sam ja izdajnik, to je
op{tepoznata ~injenica. Stra{no je {to ti, ako ho}e{ da sara|uje{
sa mnom, mora{ da po|e{ od toga da sam ja izdajnik. Ako ja ho}u
da radim neki projekat koji spada u na{u osnovnu delatnost, ko
}e da radi sa mnom i za{to bi radio sa mnom? Za{to bi se mu~io i
kakav uticaj moè da ima neko ko je ve} markiran kao antisrbin.
I mi imamo jedan totalni privid stvari, iza koga je su{tina koja je
uàsna. A i taj privid je uàsan, ne zna ~ovek vi{e za {ta da se
uhvati.
Sve to simbolizuje ova afera Davini}. Opet dobijamo ne{to {to ne-
ma nikakve veze sa su{tinom problema. Moèmo samo da naslu-
timo {ta je to, ali i to naslu}ivanje nas dovodi do uàsa, a kad bi-
smo tek zaista saznali {ta se de{ava, pa ja mislim da bismo se mi
svi iselili. Mi smo svi malo ludi ovde, kad se pona{amo tako slo-
bodno, zato {to jo{ uvek ne znamo {ta sve stoji iza toga. I sad to
onako zvu~i kao teorija zavere, ali nije. Pa ne bi se odràvao ovaj
sistem ovakav kakav jeste i ne bismo mi uporno kao u Munkovom
Kriku stalno ne{to poku{avali da kaèmo i da nikad ni{ta ne izla-
zi iz nas, odnosno izlazi, ali ne postiè efekat.
Pre neki dan sam sanjala mog dobrog prijatelja i rekla sam mu –
sanjala sam te, i kao mi smo i{li na neke demonstracije, i onda si
se ti odjednom pretvorio u bebu – malu bebu, nema asocijacije na
Vladimira Popovi}a – pretvorio si se u bebu i poku{avao si ne{to
da kaè{. Stalno je izlazilo ne{to, ja sam razumela, ali to se nije
zaista artikulisalo. I onda sam shvatila da to nije bio moj prijatelj,
16.09.05. to je bila Srbija. Mi stalno izbacujemo te krike koji se razbijaju,
nestaju, nemaju nikakav efekat.
E, ali ima jedna dobra stvar, moram da citiram profesora Du{ana
Bjeli}a. On kaè – vi ste kao komarci, ne moète da ubijete ~oveka,
|}-{|
ali bar moète da ga maltretirate da celu no} ne spava. Komarci

mu ne mogu ni{ta, ali bar ne}e da spava. Pa dobro, ako nam je to
18 uloga, da nastavimo sa tim dok se ne napravi ne{to bolje.
Svetlana Luki}:
Zamisli da ti ìvot pro|e...
Kao komarcu! [ta da radim, {ta da radim? I razmi{ljam ne{to, za-
{to bi oni toliko napadali Pe{~anik. Svako od prominentnih knji-
èvnika, intelektualaca i kolumnista opljune i po Pe{~aniku, ali
bukvalno svako. I onda sam ja pomislila za{to, koliko to ljudi slu-
{a, za{to obra}aju pa`nju, i onda sam shvatila – sindrom komarca.
Ne da{ im da spavaju, znaju da su zli, znaju da su lo{i i ti zna{ da
su zli, zna{ da su lo{i, i svi znamo. I svi mi znamo da smo mi dobri
momci sa belim {e{irima, ali nikako da do|e taj hepiend. Zna~i,
moè to da se zavr{i i sa na{im totalnim mrakom, ne ~eka nas sve-
tla budu}nost to je ~injenica, i nemamo podr{ku me|unarodne za-
jednice, jesmo nesolidarni me|u sobom i sve, ali bar neka oni ne
spavaju.
Svetlana Luki}:
Danas u Be~u po~inju razgovori zvani~nih delegacija Pri{tine i Beo-
grada. Na{u delegaciju predvodi ministar za lokalnu samoupravu
Lon~ar, a pomaga}e mu da razre{i kosovski ~vor Tadi}evi i Ko{tuni-
~ini savetnici Slobodan Samardì} i Leon Kojen. Nema u zvani~noj de-
legaciji Koste âvo{kog, Vasilija Kresti}a, Matije Be}kovi}a i Milo{e-
vi}a, ali su duhom prisutni o~igledno. I svi oni zajedno zastupa}e ide-
ju o sveobuhvatnoj decentralizaciji. Pre neki dan nam je Sanda Ra-
{kovi}-Ivi} upravo na Radiju B92 objasnila da to ne zna~i da mi ho}e-
mo da delimo Kosovo. Kako bi, rekla ja ona, da delimo Kosovo kad je
to na{a dràvna teritorija, a onda nam je objasnila da decentralizaci-
ja zna~i da Srbi moraju da imaju svog popa, svog u~itelja, svog sudi-
ju, svog policajca, a da }e granicu ~uvati zajedni~ka vojska. To je mak-
simum koji mi moèmo da damo, rekla je predsednica Koordinacionog
tela za Kosovo, i dodala da je ta ponuda fantasti~na za Albance.
Oko Ko{tunice ima nekih {ereta, {to je novina, evo jo{ jednog, to je
Sanda Ra{kovi}-Ivi}. A ju~e je u Medija centru odràna promocija pu-
blikacije Srpsko-albanski dijalog 2005. godine. Re~ je o zbirci izlaga-
nja sa konferencije Budu}i status Kosova, koja je odràna, ako se se-
}ate, u junu ove godine u Pri{tini. Tamo su, izme|u ostalih, bili @arko
Kora}, Sonja Biserko, êdomir Jovanovi}, Nata{a Mi}i}, Latinka Pero-
vi}. Ju~e su svi oni govorili na predstavljanju zbornika, a na samom @arko
Kora}
po~etku slu{ate odgovor gospo|e Biserko na originalno pitanje da li
smatra da }e Kosovo dobiti nezavisnost.
Sonja Biserko:
Ja mislim da je to neumitno, da je to realnost koju ovde treba pri-
hvatiti. Nacionalisti~ke strukture Srbije, koje danas vode politiku
zemlje, svesne su toga i u ovom momentu vode politiku odlaganja,
to jest – o~ekivanja neke kompenzacije u Crnoj Gori i Bosni i Her-
cegovini, {to je po meni tako|e jedna iluzija koja nije utemeljena.
I mislim da je Srbija dugoro~no gubitnik jer se nije postavila kao
konstruktivni partner u dijalogu koji predstoji, sa njima ili bez
njih, odnosno Srbije. I stvarno mislim da je to gubljenje istorij-
skog vremena. [to se pre prihvati ta realnost mislim da }e se Srbi-
ja pre osloboditi. Ona je sada talac i kosovskog i crnogorskog pi-
tanja, {to na neki na~in odraàva nesposobnost ove elite da se no-
si sa veoma te{kim problemima s kojima se Srbija suo~ava na
unutra{njem planu.
@arko Kora}:
Ako gledate na oficijelnom nivou, sve je jasno u Srbiji, {ta se sme
re}i o Kosovu, kakvi stavovi se moraju braniti, ali kad razgovara-
te privatno sa ljudima, onda }ete videti da ljudi imaju ogromne di-
leme da li ti proklamovani ciljevi i ta zvani~na politika imaju vi{e
ikakve veze sa realno{}u. Razgovori kao {to je ovaj imaju va`nu
funkciju da ohrabre one koji se usteù da javno postave pitanje da
li je proklamovana politika dobra, da li je ona realna i da li vodi po-
zitivnom ishodu. Drugim re~ima, druga~iji glasovi ohrabruju one
koji sumnjaju da se oslobode, i da svoje sumnje izraze. I na{e dru-
{tvo se u ovom trenutku nalazi, dozvolite da upotrebim taj kolo-
kvijalan izraz koji nije stru~an, u jednoj shizofrenoj situaciji, po-
deljenoj. Svi znaju {ta treba re}i, a svi znaju da je ono {to kaèmo
u stvari jedna besmislica koja ne}e biti ni na koji na~in realizova-
na. I vi ste videli, {to se vi{e pribliàvaju razgovori o kona~nom
16.09.05. statusu kosovskom, sve je ve}i broj javnih glasova da nezavisnost
Kosova ne dolazi u obzir. Istovremeno, kad razgovarate sa ljudi-
ma na ulici, oni postavljaju pitanje – ako je to tako, a kojim poli-
ti~kim sredstvima Beograd misli da to obezbedi, uz ~iju podr{ku i
|}-{|
tako dalje.
20 êdomir Jovanovi}:
Kad govorimo o Kosovu, mi se kre}emo u jednoj ravni u kojoj se
na{e dru{tvo uverava da je Zemlja plo~a i zato je odgovor na sva-
ki konkretan stav tako uop{ten i konfuzan, kao {to se moè nago-
vestiti u toj konstataciji – vi{e od autonomije, manje od nezavi-
snosti ili u stavu da mi ne moèmo da kaèmo svoje planove pre
nego {to po~ne me|unarodna konferencija, jer na toj konferenciji
valjda treba nekog da iznenadimo. Te planove ne saop{tavaju
zbog toga {to je i njima jasan ishod tih pregovora i zbog toga {to
sa Kosovom danas manipuli{u kao {to su to ~inili pre deset godi-
na sa Bosnom ili sa Hrvatskom, isklju~ivo name}u}i ta pitanja
kao prioritetna i odbijaju}i da prihvate ~injenicu da je kosovski
problem posledica dubokih deformacija u na{em dru{tvu koje sad
imaju ve} vekovni karakter. I zato se bavimo posledicama, da se
ne bismo suo~ili sa su{tinom, jer ako se suo~imo sa su{tinom mo-
ramo napustiti politi~ki model koji smo kreirali i koji smatramo
jedino prihvatljivim za nas. U kom to dru{tvu, osim u ovom na-
{em, prvo crkva treba da saop{ti politi~ki stav? U kom to dru{tvu
postoji apsolutna saglasnost bez prethodne rasprave? Samo u
onom dru{tvu u kojem se stavovi saop{tavaju jer su nasledni, bez
obzira na visinu cene koja se pri tom pla}a.
Latinka Perovi}:
Na konferenciji u Pri{tini maja ove godine @arko Kora} je rekao
da je jedan politi~ki atentat izmenio biografiju i politi~ku sliku
Srbije. Mesec dana pre ubistva premijera Zorana \in|i}a on je
dao intervju o Kosovu. U tom intervjuu sadràna je ~itava strate-
gija za pristup ne samo kosovskom pitanju, nego strategija razvo-
ja Srbije posle jednog reìma koji ju je ostavio u civilizacijskom
smislu u varvarstvu, a u dràvnom i dru{tvenom smislu u haosu.
Zoran \in|i} je bio siguran da razgovori o Kosovu moraju odmah
po~eti i da je iluzija ne samo Srba i Albanaca nego i me|unarodne
zajednice da }e se ta strategija nekako doga|ajima sama po sebi
nametnuti. Te elemente strategije on je nalazio u modernizaciji,
nalazio je u razvoju pre svega ekonomije, u po{tovanju zakona i
ljudskih prava. Zato }u vam citirati \in|i}eve re~i: “Zna~i, ako je
pitanje da li Srbi i Albanci mogu da postignu neki me|usobni spo-
razum, odgovor je da tu nema {ansi, ali oni bi mogli da postignu
neki sporazum da bi zajedno stigli do nekog cilja. Za to ima {an-
se, a taj zajedni~ki cilj je evropeizacija koja ne kompenzira pita-
nje statusa Kosova, nego ga naprotiv ~ini veoma urgentnim. Upra- Latinka
Perovi}
vo sa tog stanovi{ta su neophodni i neodlo`ni razgovori o Kosovu,
jer }e odlaganje samo tro{iti i ina~e smanjenu energiju i Srba i Al-
banaca, ugroàva}e bezbednost ljudi na Kosovu, a u Srbiji }e pred-
stavljati i ~inilac nestabilnosti mira u regionu. Standardi kao pra-
va manjina su deo statusnih pitanja, ali treba biti realan i posta-
viti pitanje – kakvi su standardi u Srbiji i kakvi su standardi u ce-
lom regionu. I mogu li se evropski standardi na Kosovu uzeti kao
uslov za re{enje njegovog statusa. U svakom slu~aju obe ove knji-
ge dolaze u trenutku koji zahteva mnogo vi{e od podsticanja emo-
cija i od praktikovanja patriotske retorike.”
Ne verujem da se pitanja koja ove dve knjige otvaraju, kao i ~itav
ogromni napor Helsin{kog odbora i gra|anskog dru{tva u Srbiji
da se odrì dijalog mogu eliminisati tako {to }e se javno lin~ovati
predsednica Helsin{kog odbora za ljudska prava u Srbiji. Varaju
se svi oni koji misle da je na udaru nadiru}eg prostakluka, kako
bi to rekao Mere{kovski za Rusiju 1918, samo Sonja Biserko. Na
udaru je ba{ ta toliko deficitarna dijalo{ka, alternativna kultura
u Srbiji, u stvari svaka kultura. Zato vas, predstavnike pristunih
medija, molim da mi kao starijoj dopustite da vam kaèm da se da-
nas vi zapravo ne odre|ujete prema napadu brutalnom, bespri-
mernom na jednu javnu li~nost, nego prema pogroma{kom meto-
du u jednom mediju koji sutra moè ugroziti i slobodu va{ih me-
dija i krhku javnost u srpskom dru{tvu koja se polako stvara.
Svetlana Luki}:
Bila je ovo gospo|a Latinka Perovi}, a u Pe{~aniku ste do sada ~uli
dve srpske ve{tice, Biljanu Kova~evi}-Vu~o i Sonju Biserko. Hrvati su
sa svojim vje{ticama tako|e veoma odlu~no iza{li na kraj. Ve}ina ih
je napustila zemlju jo{ po~etkom 90-ih godina. Dubravka Ugre{i} ve}
12 godina ìvi po Evropi i Americi i veliki deo njene emigrantske proze
mogli smo da pro~itamo i ovde u Beogradu. To su knjige Kultura laì,
Muzej bezuvjetne predaje, Ministarstvo boli, a njena poslednja knji-
ga Nikog nema doma, iza{la je iz {tampe jutros. Dejan Ili} iz “Fabrike
16.09.05. knjiga” razgovarao je sa svojom autorkom pre desetak dana na ostr-
vu Krk na hrvatskom primorju, na onom pravom moru na koje se ne-
ki od nas nikada ne}e odvaìti da odu. Vide}ete iz ovog intervjua da i
Dubravka Ugre{i} premalo li~i na onu ènu koja je valjda poslednja
|}-{|
uspela da nasmeje celu ex Jugoslaviju svojom filmskom pri~om o lju-

bavnim jadima [tefice Cvek.
22
Dubravka Ugre{i}:
Jo{ prije par godina vi biste imali na spomen da se netko obogatio,
da je bespravno kupio ku}u ne znam gdje, da je pokupovao ne znam
{to, jo{ uvjek biste imali notu zgraànja u tonu. Vi sad imate jednu
ili neutralnu notu ili ~ak pozitivnu notu. Mislim da je potpuno po-
bjedila Tu|manova ideologija, da je Tu|man pobjednik ovog rata,
da je sve dobiveno {to se èljelo, da su sve strukture koje je on po-
stavio tu onakve kakve su i bile, jedino {to se promjenilo – promje-
nila se retorika. Naprosto je sve nekako malo opu{tenije, relaksira-
nije, nema vi{e ru`nih rje~i, ali vi vidite po tonu, po na~inu, po sve-
mu, da su to ljudi, da je to dràva koja sebe smatra stabilnom, dovr-
{enom. I sad ono {to predstoji jest prosperitet, boga}enje, ceste...
Oni su uvjereni da ìve boljim ìvotom, osim toga dosta ljudi ìve
boljim ìvotom. Mislim, ne zaboravite da je to bila jedinstvena hi-
storijska {ansa, ne pruà se ona svaki dan. Da se vi obogatite u ro-
ku od pet minuta, pa fakat je da toga nema nigdje. Tako da je jed-
nom sloju zaista dobro, nikad bolje, neo~ekivano bolje. Iz rata i re-
volucije, uvjek se iz tih velikih potresa i{~ili nova klasa i ona je u
Hrvatskoj vidljiva, ta nova klasa. Zovite ih tajkuni, mafiozi, krimi-
nalci, te ljude vi{e niko ne zove kriminalcima, mislim, zovite ih
kradljivcima, to vi{e niko ne zove kradljivcima. Odjedanput, kad
vi imate bogatstvo, kad imate viletine, kad imate nekakvu indu-
striju, pa ko vas zove vi{e kriminalcem? Vi se zovete biznismen, a
ne kradljivac i kriminalac.
Ne zaboravite da isti ti ljudi koji su profitirali od tog potresa ve}
imaju djecu koja se {koluju na stranim univerzitetima. Koliko je
pro{lo godina otkad sam ja oti{la, mislim da ima dvanaest godina
kako sam ja ne{to lutala po svjetu i ne{to razmi{ljala, a za to vri-
jeme ve} imate novu klasu, klasu koja vlada i njihovu djecu. A u
svakom slu~aju sve ide prema jednom zaboravu, gdje potpuno ni-
je va`no odakle, ko, {ta, ko je koga ubio, ko je koga pokrao, ko je
na ~emu zaradio. Mislim, o tome vi{e apsolutno niko ne vodi ra~u-
na, ne vode sudovi, to vi{e ne zanima ni obi~ne ljude.
Dejan Ili}:
Kad smo kod zaborava, bili smo ju~e na Golom otoku i desila se
jedna prili~no zanimljiva scena.
Dubravka Ugre{i}:
To {to smo mi doìvjeli na tom Golom otoku je zapravo jedna sa-
vr{ena metafora za sve ovo o ~emu pri~amo. Imali ste ~ovjeka ko- Dubravka
Ugre{i}
ji je golooto~ki ka`njenik, koji ima 82 godine i koji vodi grupe pri-
~aju}i im svoju pri~u. S obzirom da je on povjesni~ar, on je dakle i
nekakav profesionalac, on se trudio da udio njegove personalne
patnje bude sveden na {to je mogu}e manju mjeru i da sve {to pri-
~a zapravo izgleda kao jedan solidan raport o Golom otoku, dakle
o logoru. Istovremeno smo vidjeli tamo nekakvu ekipu njema~ku
koja je snimala porno fotografije i mislim – upravo tako izgleda
cjela ova na{a svakida{njica. Da vi imate nekoliko, hiljadu, dese-
tine, ja ne znam koliko, paralelnih pri~a koje se jedna s drugom
apsolutno ne doti~u, koje nemaju jedna sa drugom veze, niti iko
èli to dovjesti u vezu. Zato ja mislim da je ovo luda zemlja.
Vi imate slu`benu ideologiju, to imate u ~itankama, u povjesnim
knjigama, to vam se stalno govori na televiziji, to je u{lo u tako-
zvani narod, ~ak i onaj narod koji se sje}a kako je komunizam u
Jugoslaviji izgledao. Ona je svedena pod narodnu formulu, a to je
doba mraka i patnje, to je dakle komunizam. Ako je to zaista tako
bilo, nema bolje {anse da jedna dràva iz toga izvu~e nekakav svoj
profit i da sagradi jedan veliki memorijalni centar gdje }e svi tu-
risti ovog svjeta i |aci iz {kola dolaziti i u~iti o tome kako je ko-
munizam bio stra{an, zar ne? Jer tamo postoji nekakav logor, lju-
di su zatvarani, i tako dalje. Me|utim, to dràva ne radi: za{to? Za-
{to se od tog logora ne napravi takav spomenik? Zato {to je to za-
pravo i nemogu}e, to je nekakva vi{a pravda, nekakva ~arobnja~-
ka pravda, razumjete, koja ne dâ da se na tom terenu sagradi ta-
kav centar. Da, postojao je logor, ali postojalo je i jo{ puno toga
drugog. Mislim, ne moè izni}i spomenik tome ako je istovreme-
no u Hrvatskoj sru{eno 3000 spomenika `rtvama fa{izma. Re}i }e
vam – nema novaca da ih popravimo.
Istovremeno, u Zagrebu se predvi|a gradnja Boàni}evog hrama
koji }e ko{tat mislim vi{e nego ova cjela dràva. Za katoli~ku cr-
kvu zna~i ima. Dapa~e, u slu`bi katoli~ke crkve rade poznati hr-
vatski arhitekti. Ne znam jeste li ikad bili na Tu|manovom grobu
u Zagrebu. To nadma{uje Titov za pet puta, to je velelepno.
16.09.05. Dejan Ili}:
I kad ja vama kaèm da odavde treba da se ide, da se traì ne{to dru-
go, vi kaète – ali ni drugde nije bolje.
|}-{|
Dubravka Ugre{i}:
Ne, drugdje je bolje. [to se mene ti~e, meni je tamo mirnije mo`da
24 i zbog nekakvog na~elnog povjerenja, kojim smo mi bili isto tako
{opani i ideologizirani, da su zapadne dràve ure|enije. Mo`da je
zbog na~elnog povjerenja, a onda i zbog toga {to ja to ne znam ~i-
tat, pa sam mirnija. Me|utim, i ovdje }e se dogoditi apsolutno isti
proces da ljudi vi{e nisu sposobni ~itat, memorija je kratka, nitko
je ne hrani i to }e sve skupa biti ne~itljivo, ve} i sad je. Znate, tako
vam je ako je dràva sagra|ena na principu da vi nemate slobodu
izbora, vi ju nemate, {ta god taknete vi ne znate {ta ste takli. Vi ne
znate u kojim novinama radite, ko iza toga stoji, koja tu lova cir-
kulira, ~ija lova, ko je tu koga ubio, ko je koga pokrao, ni{ta nije
~isto. I tako }e to i ostati, jo{ kao mi ne{to malo se sje}amo, pa ne-
{to naslu}ujemo. Ali jednako tako je ne~itljiv i zapravo ovaj glo-
balni svjet.
Sve je toliko komplicirano da vama treba jedan cjeli ìvot da vi
prou~ite sve to skupa, pa da znate ko je iza ~ega. Ne mislim da sam
paranoi~na, svaku rije~ koju danas kaète vi ne znate zapravo {ta
je to. Na~elno moète samo slegnuti ramenima i re}i – pa da, jako
je ru`no ubijati ljude. Ili moète re}i – ma da, jako je ru`no sru{i-
ti u Njujorku Tvins ili jako je ru`no pobiti u Iraku sve te ljude. Ra-
zumjete, vi ne znate {ta zna~i rje~ terorizam, na primjer, ne znate
koja lova stoji iza toga, ~ija lova stoji iza toga, ko je u slu`bi te lo-
ve. Porast agresivnosti je velik, porast nepristojnosti je jako velik.
Ja sre}em sve vi{e i vi{e ljudi koji tvrde da im ne trebaju prijatelji,
da im ne trebaju sretanja, da im ne trebaju kavice, razumjete, jer
im je dovoljan internet. Drugim rje~ima, ja }u to sada re}i jednim
starinskim rje~nikom koji moè zvu~ati smje{no, ali svjet je sve
manje human, on je sve brutalniji i u toj brutalnosti je sve tran-
sparentno.
Znate, ja ne mislim da je svijet prije bio bolji, ali prije su ljudi ba-
rem govorili – jao oprostite, jako mi je ào. Isto tako se pove}ava
razlika izme|u Evrope i Amerike. Meni je sada recimo puno blià
Amerika od Evrope zato {to su ljudi koje tamo znam jako politizi-
rani. âk je moj prijatelj rekao – zna{, mi smo ti sad postali kao is-
to~na Evropa. Ja velim – a za{to, pa veli, vidi{ da pri~amo viceve. I
zaista, tone viceva o Bu{u sjevaju preko Interneta, oni se ne pri~a-
ju, ali se {alju. Ono zbog ~ega mi je jako te{ko govoriti o ovim na-
{im zemljama je to {to to nije vi{e atmosfera koja meni prija, za-
to {to vlada totalna relativizacija vrjednosti i totalna apolitizaci-
ja. I zato mi je u Americi puno prijatnije, jer tamo su svi ne{to na-
o{treni, svi su ne{to politizirani, ljudi tamo volontiraju, radili su
besplatno u nadi da }e sru{it Bu{a. To kod nas ne bi uspjelo, ta Dubravka
Ugre{i}
kultura totalnog zaborava, da svi u njoj ne sudjeluju. I na{i prija-
telji i dragi ljudi i dragi knjièvnici i dragi izdava~i i dragi na{i
profesori i svi, apsolutno svi u tome sudjeluju. Svi ìvimo zapravo
u onoj srpskoj TV sapunici ‘Bolji ìvot’.
Ali hajd’mo sad opet na tu metaforu. To je groblje, zar ne, Goli
otok je groblje, i to groblje u kome je spomenik uni{ten, a da jo{
nije ni sagra|en, on je uni{ten, on je devastiran. Neko mi je pri~ao
da i dan-danas u ovim selima gdje je ve}ina, u Krajini recimo, u Li-
ci, ne znam, gdje su ìvjeli Srbi koji su istjerani iz Hrvatske, netko
mi je pri~ao stra{ne scene, da su ljudi i{li tako daleko da su isko-
pavali, oni nisu samo devastirali te grobove srpske nego su ih is-
kopavali. Nije bilo dovoljno to da se sru{i kri` ili ve} {to, nego su
se trebale izvaditi kosti. Ista ta pri~a postoji o ìdovskim groblji-
ma po Njema~koj, po Poljskoj ili ne znam gdje.
Ja sam sama na svoje o~i 1994. vidjela jo{ uvjek uni{teno ìdovsko
groblje u Berlinu, koje toliko godina nakon rata nije bilo dovedeno
u kakav-takav red. Jasenovac je uni{ten i devastiran, o tome niko
ne vodi ra~una, 3000 spomenika je uni{teno, zaista je, ja sam vidje-
la knjigu koju su napravili nekakvi jadni ostaci tih boraca koji po-
stoje, pa su ne{to i{li pa su popisivali. Sve su ljepo, uredno kako su
mogli dokumentirali, pa slika kako je to izgledalo prije i kako izgle-
da sada. Me|utim, jednako tako je koljevka hrvatstva Knin tako|e
bio devastiran. îm je koljevka osvojena kona~no, ona je opusto{e-
na najprije, jer su do{li lopovi koji su to sve pokrali i sad tako tavo-
ri kakav je. Ja sam pro{la kroz taj Knin, to je stra{no mjesto.
I {ta je od svega toga zapravo ostalo, ostao je spomenik – jednom
~ovjeku. âk ne ni ideji, jer ovim narodima ide malo te{ko to sa
idejama. Ostao je spomenik Tu|manu, koji stoji velik, sjajan, na
centralnom mjestu, na Mirogoju u Zagrebu, iza kapelice crkvene
sa zemlji{tem koje je crkva dala da se tu izgradi taj spomenik. I ta-
mo pi{e – Franjo Tu|man, prvi hrvatski predsjednik. Dakle, ostao
je spomenik ~ovjeku, jednom, i to je to. Ja mislim da se tu moè ja-
ko puno izvu}i, jako puno ~itati. Mislim, ostala je plemenska, jer
16.09.05. ovo nije dru{tvo, da jeste pona{alo bi se druk~e, nego je ostala ova
plemenska odoracija prema vra~u, i to je sve.
Svetlana Luki}:
Ovu sezonu emisije otvarili su danas Biljana Kova~evi}-Vu~o, Sonja
|}-{|
Biserko, @arko Kora}, Latinka Perovi} i Dubravka Ugre{i}, ali Pe{~a-

nik ne bi bio Pe{~anik da nema Teofila Pan~i}a.
26
Teofil Pan~i}:
Radi se o tome da nema pauze u proizvodnji |ubreta, dakle, |ubre-
ta na nivou javnog diskursa, |ubreta na nivou ukupne politi~ke
agresije, s druge strane demagogije, s tre}e strane drpa~ine, jer
mi gledamo paralelno te tri stvari. Vidite prvo ljude kako reafirmi-
{u onaj obrazac iz 90-ih godina – izdajnici, pla}enici, stoka. Tu
ima{ blaènog Velju i celu tu ekipu, da ne govorim o ovim SPS-ov-
cima i radikalima i tako dalje. Onda ima{ ove demagoge jeftine
koji tu negde poku{avaju da se umuljaju, niti da smrde, niti da mi-
ri{u, i koji tu vide neki svoj politi~ki interes. Tu spada ekipa od ta-
di}evaca do G17. S tre}e strane, ima{ drpa~inu na svim mogu}im
nivoima, od ovih na{ih tajkun~i}a koji su svi koliko ja vidim u ne-
kom talu, svako sa nekim iz vlasti ili sa svima zajedno. Nema{ ni-
jedno bitno ime tajkuna, a da se nije ba{ onako dobro u`lebio u
ovaj reìm. Pa do ovih nesre}nika poslanika koji su sad sebi nabi-
li neke plate, 1.000 do 1.500 evra, to je potpuna smejurija. Ti ima{
neke ljude koji zasedaju tri puta godi{nje u skup{tini neke dràve
koja uop{te ne postoji – pa ovo je iz Tolkina, ovo nije realisti~ki
ànr, ovo su neki hobiti. Ima{ skup{tinu hobita koja ni{ta ne zna-
~i, koja ni o ~emu ne odlu~uje, koja zastupa dràvu koje nema na
realnoj kugli zemaljskoj. I onda ona od tebe, dakle, od one zemlje
koje koliko-toliko ima, koja se zove Republika Srbija, uzima neke
sumanute plate ni za {ta. Onda se zapita{, kao u onoj drami od pre
trideset, ~etrdeset godina, da li je mogu}e, drugovi, da smo svi mi
volovi. Pa mogu}e je, jeste.
Svetlana Luki}:
Znamo kakve su te Ujedinjene nacije, ali ipak su slavili 60 godina i od-
jednom samo Vuk i Dana tamo.
Teofil Pan~i}:
I onda ~ujem danas na vestima da }e Vuk Dra{kovi} tamo da pri-
~a o Kosovu, {to je opet deo te virtuelnosti. Zna~i, on ide tamo kao
predstavnik jedne nepostoje}e dràve da pri~a o jednom formal-
nom delu te dràve nad kojim on, celokupna ova vlast, nema nika-
kve stvarne ingerencije. Dakle, on }e opet pri~ati o ne~emu {to je
virtuelno. Kad ti gleda{ iz Beograda, Kosovo je ne{to virtuelno, a
kad gleda{ iz Pri{tine – nije. Pri~ati iz Beograda o Kosovu je isto
kao da pri~am o Sao Tome i Principe ili o Beninu ili Togou, to pod-
jednako ima smisla. Vuk ide kao predstavnik nepostoje}e dràve
da pri~a o jednom njenom delu koji to zapravo nije, osim na papi- Teofil
ru. Zna{ {ta, neka idu, sad }e Dana ne{to lepo da kupi tamo, to je Pan~i}
jedina vajda koja moè od svega toga da bude, da Dana nekim no-
vim detaljem na svojoj garderobi ulep{a neku od beogradskih ba-
{tâ jo{ ovo malo dok traje leto.
Svetlana Luki}:
A u isti mah, da li si primetio ovo tr~anje kod pape? Marovi} je bio kod
onog prethodnog, valjda je Marovi} poslednji koga je video u ìvotu.
Sad Marovi} ide i kod ovog pape, pa Tadi} ide, Vuk i Dana su ve} bili
nekoliko puta.
Teofil Pan~i}:
Seti se koliki je bio otpor prema papi Vojtili. Vojtila je bio kriv za
sve, {to bi rekao Radovan Karadì} – Sloven, a katolik, pa gde to
ide, ljudi. Ovaj novi je ~ovek Nemac, tu se nekako slaè da bude ka-
tolik. A Vojtila Sloven, pa se kaè da je jedan od najzaslu`nijih za
ru{enje komunizma. Nije nama kao, je l’ te, zbog komunizma, ali
on je sru{io Sovjetski Savez. Nije nama ni do Sovjetskog Saveza,
ali on je sru{io Rusiju kao imperiju, a to je na{a pravoslavna im-
perija koja }e nas da {titi i tako dalje. Tako da im Vojtila nije va-
ljao, a stalno je govorio kako bi hteo da do|e u Beograd, nametao
se za gosta, a ovi na{i su mu govorili – nemoj da dolazi{. Ja nisam
ljubitelj sve{tenika i popova bilo koje vrste, ali Vojtila je zaista re-
levantna istorijska li~nost, a ovde su svi imali otpor prema njemu.
I onda do|e neki Rajcinger, koji je ultra-mega-turbo konzervati-
vac i sad njemu svi padnu pred noge, ba{ bi voleli da do|e ovde da
se ispri~aju kao ljudi.
Svetlana Luki}:
Ali za{to svi oni tr~e kod pape?
Teofil Pan~i}:
Zato {to su ih ovde navikli da stalno idu kod patrijarha na poklo-
njenje, pa ono {to im je patrijarh na lokalnom nivou, to im je valj-
16.09.05. da papa na globalnom. Prosto slede istu matricu – idu u rimsku
patrijar{iju. Kad ho}e{ da se vidi da ti jo{ postoji{, da te slikaju
kamere da si ìv, a da ni{ta ne kaè{ i da ni{ta ne uradi{, a ti se on-
da slika{ sa patrijarhom ili sa nekim od episkopa i tako dalje. Evo
|}-{|
vidim, Ko{tunica je otvorio neki put tamo kod Vr{ca i ko domini-

ra na slici – popovi. Pa moè{ li ti da zamisli{ Tonija Blera kako ta-
28 mo otvara neki put sa popovima? Pre svega, ne moè{ uop{te da
ga zamisli{ da otvara put, jer {to bi premijer otvarao put, ali ~ak i
da ga zamisli{ u toj ulozi, zamisli da pored njega stoji anglikanski
neki biskup i tamo ne{to kadi, a Toni Bler onako pobo`no gleda u
zemlju. Iako je Toni Bler poboàn ~ovek, mislim, nije to uop{te
problem. Ali naprosto te neke stvari su se ovde totalno pogubile,
ovde se potpuno ponavljaju sve one matrice iz doba kada je komu-
nisti~ka partija bila jedan entitet izvan i iznad dru{tva i njegovih
merila, samo se to sad primenjuje na crkvu.
Crkva ne pla}a porez, oni valjda jedini nisu fiskalizovani u ovoj
zemlji, oni su jedna ekipa potpuno izvan zakona. Tako da na{i po-
liti~ari, po{to su ve}inom zaista provincijalni likovi, kapiraju da
to tako svugde funkcioni{e i onda hajde, idemo kod pape da sedi-
mo s ~ovekom, ono, valja}e nam. Seti se po~etka ratova, po~etkom
90-ih odjednom je zavladao neki licemerni filosemitizam i svi ovi
na{i naco{i su kao i{li u nekakva jevrejska udruènja. To je vrsta
zakamufliranog antisemitizma. Jer ti zapravo stvarno poveruje{
da Jevreji vladaju svetom i onda kaè{ – daj da mi budemo ortaci
sa Jevrejima. Sad verovatno isto tako neko kapira da bi taj papa
mogao neku sli~nu ulogu da odigra, pa }e papa da nam pomogne
da sa~uvamo Kosovo, pa oko Crne Gore, pa oko ovog, onog. Mi-
slim, neverovatno, ti ljudi ni{ta nisu nau~ili, ali problem je u tome
{to to nisu oni ljudi, jer ono su bili ljudi Milo{evi}evog vremena,
pa nisi ni o~ekivao ni{ta pametnije od toga. Ali ovo su, je l’ te, kao
ljudi koji su sru{ili Milo{evi}a i ti vidi{ da se ni{ta oni nisu men-
talno pomerili s te matrice.
Zar nije ministar pravosu|a Stojkovi} ovih dana rekao, parafrazi-
ra}u, kako, ako demokrate nastave da se trte, on }e da izvadi ono
{to ima protiv njih iz fioke. êkaj, to ti kaè ministar pravosu|a.
Ako ti zna{ da je neki gra|anin ili grupa gra|ana radila protiv za-
kona, valjda je elementarno da ti treba to da prosledi{ tamo gde
treba. Tu nema uop{te razgovora o tome da ucenjuje{ s nekim fio-
kama. I to on javno kaè, to se i ne krije. Pogubili su ìvce i po~eli
su da izgovaraju stvari koje se ne izgovaraju. I taj stepen gublje-
nja ìvaca i orijentacije postaje takav da oni rade stvari koje Milo-
{evi}evi ljudi nisu radili, ~ak ni u nekim po njih vrlo kriznim situ-
acijama.
Ti kad se seti{ nekih turbulentnih doga|aja, tipa demonstracije
96/97, pa zatvaraju B92, ali ne kaè se B92 je izdajni~ka stoka, ne-
go se kaè da je u{la voda u koaksijalni kabl. A ti sad ima{ situa-
Teofil
ciju da ti Bora \or|evi} kaè – to je izdajni~ka stoka. Sve maske Pan~i}
su pale, vi{e nema nikakvih obzira, idemo ~izmom totalno do kra-
ja i onda se pita{ – dobro, o ~emu se tu radi. Na kraju krajeva, po-
litika je zanat kao i svaki drugi i mora{ da po{tuje{ neka zanatska
pravila. Oni su do te mere diletanti da ta merila ne po{tuju, nego
idu |onom, pa ako dobiju malo po nosu onda se uti{aju, ali to po-
traje nedelju-dve. Vidim da je Velja Ili} opet u Leskovcu ovih dana
briljirao, dakle, njegova omerta je trajala mo`da dve-tri nedelje i
sad kre}e novi ciklus.
îni mi se kao da je krenuo neki zalet za novo deljenje karata. Da
li su to novi izbori ili bog zna, pa se pri~a ho}e li da uhapse Bogi-
ja, jer Bogi je sad odjednom neka velika smetnja. Ako je Bogi lo-
pov, on je lopov sve ove godine, nije lopov od ju~e, za{to ga sad
hapsiti, za{to ne pre godinu dana, pre dve, pre pet. Ta pri~a kre}e
u trenutku kad on ima stranku koja ozbiljno ugroàva i vladaju}u
koaliciju i radikale. E, onda je on smetnja. Mislim, to stalno pona-
vljanje obrasca da mi imamo ne{to protiv tebe i da, ako bude{ pre-
vi{e bezobrazan, mi }emo to da izvu~emo.
Pa ima{ Tadi}a koji se boji sopstvene senke, ima{ Ko{tunicu koji
vi{e ni sam ne zna {ta je njegova politika, ako pretpostavimo da je
ikada i znao, ima{ G17 koji nema {anse da pre|e cenzus, ima{ SPO
koji ne postoji osim u dva i po kabineta – i to ti je politi~ka scena
Srbije.
Da li smo mi svi toliko otupeli, da li smo toliko izgubili kontakt sa
svime {to izlazi makar dva metra izvan granica Srbije? Da li mi
shvatamo da su Hrvati izgradili autoput Zagreb–Split? Znate vi {ta
zna~i izgraditi autoput Zagreb–Split, to je 400–500 kilometara vrlo
nezgodnog terena, kr{eva onih tamo po Lici i da je to tamo ne{to
{to je najnormalnija stvar. Mi kao èlimo da ìvimo u ovom vreme-
nu na ovom kontitentu, a istovremeno ne moèmo da zavr{imo pa-
trljak autoputa od Be{ke do Novog Sada, a u isto vreme taj Velja Ili}
ide okolo i govori kako on gradi puteve po Srbiji. On ode negde, na-
pravi neku seosku dàdu 2,5 kilometra i od toga se pravi fe{ta,
16.09.05. “Dnevnik” to prenosi kao udarnu vest. Da li su oni toliko provinci-
jalni i da li smo mi svi toliko bedni da smo zaista fascinirani time
{to Velja Ili} tu i tamo otvori negde neka 2,5 kilometra puta neke
seoske dàde? Mislim, alo, ljudi, pa mi smo zemlja bez puteva, pa
|}-{|
gde je njegov autoput, kako be{e, Horgo{–Poèga valjda, tako neka-

ko. Mislim, gde mu je autoput? [ta on gradi, {ta gradi?
30 To je ono najstravi~nije od svega, {to su na{i kriterijumi kao gra-
|ana, kao ljudi, kao stanovnika ove zemlje, toliko niski. Mi smo
zaista u fazonu – dobro je dok ne biju. To je i jedino {to smo real-
no postigli u odnosu na Milo{evi}evo vreme – da ne biju. Dakle,
tad su nas tukli, a sad nas ne tuku, e to je to, zna~i odnos gra|a-
nin – vlast se samo utoliko promenio, ina~e realno svi parametri
na{eg ìvota su isti. Ono {to nije isto, to je ne{to {to je moglo da
se tu i tamo zakrpi zahvaljuju}i donacijama. Tim donacijama se
polako, je l’ te, pribliàva neki logi~an kraj i mi sad moèmo lepo
da se slikamo s time i to ne bi bilo toliko stra{no koliko je stra{na
ta ogromna la` u kojoj svi ìvimo i pretvaramo se da je to ne{to u
~emu se zaista moè ìveti. Kao jeste, Velja je brljiv, ima duga~ak
jezik, mo`da ~ak moèmo re}i da je primitivan, ali, brate, {to gra-
di, {to radi. Mislim, stra{no. Ima ne~ega uvredljivog u tome da
Mla|an Dinki}, o kome moè{ misliti {ta god ho}e{, ali to je jedan
mla|i, urban, obrazovan ~ovek, naprosto jedan od likova u koje
smo se 90-ih godina kleli, da on 2005. nema {ta drugo da ti kaè
nego da je Velja velika faca. Razumem ja da je on njemu ministar-
ski kolega, ali nemoj, daj malo smanji doìvljaj. Stra{no.
Vidim Mihajlova kako kaè u jednom intervjuu ovih dana da nije
ta~no da je ova vlada konfederacija ministarstava, ~ime po mom
samoljubivom mi{ljenju direktno meni odgovara, jer sam ja prvi
upotrebio tu sintagmu. I zaista, ta vlada jeste konfederacija mini-
starstava, a ta ministarstva su, svako od njih pojedina~no, partij-
ski zabran. Svi znamo – ovo ministarstvo ovome, ono onome, pa se
onda taj princip naravno seli – ova firma ovome, ona firma onome,
ovaj upravni odbor ovome, onaj upravni odbor onome. I to se onda
piramidalno naniè {iri po celom dru{tvu.
Pogledaj samo ovaj cirkus koji su u Novom Sadu radikali napravi-
li od Sterijinog pozorja. Hvala bogu, digli smo dovoljno buke da je
na kraju Ivan Medenica za njih bio preveliki zalogaj, ali je zato
stradala Mirjana Markovinovi}. I sad, {ta je tu stra{no zanimljivo.
Kaè Maja Gojkovi} – Mira Markovinovi} je ~lan Lige socijaldemo-
krata Vojvodine, prema tome ona je nepoèljna. Pazi, sticajem
okolnosti znam Miru Markovinovi} godinama i nisam ni znao da
je ona ~lan Lige, do te mere ona nije strana~ki ~ovek. Ona ima ne-
ku ~lansku kartu, to je njeno pravo. Zna~i da ~ovek ne sme da se
u~lani u neku politi~ku stranku, jer kad neko drugi do|e na vlast
moè momentalno da te najuri sa posla iako ti uop{te nisi politi~-
ki delovao. Ta èna odli~no i stru~no radi svoj posao i sad zamisli,
iskopali su joj da ima ~lansku kartu Lige, moè{ misliti, i njena Teofil
Pan~i}
smena se tretira kao ne{to sasvim legitimno. Kao, za{to se buni-
te, pa ona je ~lan Lige, a Liga vi{e nije na vlasti u Novom Sadu, }ao
|aci, do vi|enja.
To postaje jo{ dekadentnije i sme{nije kako se spu{ta{ na niè ni-
voe vlasti i kako odlazi{ u manje gradove. Ima{ slu~aj u Kikindi,
gde su smenili poznatog pisca mla|e generacije Sr|ana V. Te{ina,
koji je bio urednik kulturnog programa u Domu omladine u Kikin-
di. Radikali, koji su tamo na vlasti, postavili su upravni odbor tog
Doma omladine u kojem se nalazi jedna ~ista~ica, jedna, na pri-
mer, sprema~ica i ovaj tre}i je, recimo, domar. I kao u onim najbri-
ljantnijim trenucima samoupravljanja, onim na filmu karikira-
nim trenucima samoupravljanja, oni sad odlu~uju. I onda kaù –
kakvo ti je to blesavo ime za predstavu, ]elava peva~ica? Kakvo ti
je to, bre, blesavo ime? Pa ne moè{ ti da bude{ urednik, kakva ]e-
lava peva~ica, kakvi bakra~i. Ti moè{ najve}e budale da postavi{
na bilo koja mesta, ali po{to su oni kadrovi odre|ene stranke on-
da je to ok i onda je to legitimno, to je demokratija, molim. Jesu li
gra|ani glasali? Kao da su gra|ani glasali za to da neka ~ista~ica
odlu~uje o tome da li je Jonesko imao pravo da svoju dramu nazo-
ve ]elava peva~ica.
Hajd’mo sad nazad istim putem ka vrhu piramide. Isto je to i sa
tim Davini}em. Pre nego {to je postao ministar, ko je znao za Da-
vini}a, jesi li ti znala, ja nikad nisam ~uo za tog ~oveka. G17 je mi-
slio da }e mo}i da ga upotrebi na odre|eni na~in i ispostavilo se da
on voli stranku, ali sebe voli vi{e i oko toga je ceo zaplet. I sad ni-
ko nije kriv, malo smo se zeznuli, idemo dalje, nema veze, }e na|e-
mo drugog. Mo`da êdu Anti}a da postave, ja mislim da bi on bio
odli~an, mislim da kona~no treba êdu Anti}a da postave na neku
va`nu dràvnu funkciju. Ja mislim da je on neiskori{}en nekako,
{teta je za Srbiju, propada takav potencijal.
Davini}, recimo, pre nekoliko meseci postavlja za {efa KOS-a ~o-
veka koji je duboko upetljan u sve svinjarije vojne obave{tajne
16.09.05. slu`be iz 90-ih godina. To je potpuni ekvivalent na primer posta-
vljanju Milanovi}a ili Vu~eli}a za {efa RTS-a. I to prolazi i manje-
-vi{e niko se ne zapita – ~ekaj, {ta tu smrdi, o ~emu se tu radi, ka-
ko, za{to, gde je kvaka. To se pri tom radi u ime jedne stranke ko-
|}-{|
ja nije poznata kao stranka kontinuiteta, zna~i to nije DSS, to je

ono {to je najstra{nije od svega. Dakle, on je njihov ~ovek, oni od-
32 govaraju za njega, ali to je sve na kraju krajeva deo one virtuelno-
sti o kojoj smo pri~ali na samom po~etku.
Ti pominje{ taj kumanovski {ator u kome je sedeo i Davini}. [ta
se desilo u tom {atoru, {ta je ko potpisao tada? [est godina kasni-
je, ja ~itam intervju Borisa Tadi}a. Boris Tadi} kaè – Srbija ne ide
u Evropsku uniju bez Kosova. êkaj, {ta to zna~i? [ta ako oni ka-
ù – oprostite se s Kosovom, a mi kaèmo – onda ne}emo da idemo
u Evropsku uniju, mi smo ljuti, uvredili smo se. Zna{, to ti kaè pr-
vi ~ovek dràve. Alo, ne{to se dogodilo tada u tom {atoru, Srbija je
potpisala ~injenicu da je izgubila jedan rat. Ti {est godina kasnije
sa vrha dràve podràva{ teoriju da taj rat nije izgubljen. Meni je
to kao da se 1951. Adenauer pravio da Nema~ka nije izgubila rat.
Pa ne moè da se pravi da ga nije izgubila, ne moè. Dajte jednom
recite ljudima kako stoje stvari, dajte jednom da se ta virtuelnost
svede na neku podno{ljivu meru. On ne kaè ~ak ni ono – ne damo
Kosovo. Bolje da kaè i to nego – Srbija ne ide bez Kosova u Evro-
pu. Jesi li ti svestan {ta to zna~i, jesi li ti svestan konsekvenci svo-
je re~enice? Neko }e za godinu, za pet, za deset da to pita – {ta ti
onomad re~e.
Svetlana Luki}:
A mo`da i ne}e, vidi{ da vi{e niko ni{ta ne pita. Pogledaj koliko stva-
ri je pro{lo bez reakcije. Tako da on to izgovara, a ni on u to ne veruje
i niko ni u {ta ne veruje. Ta razlika izme|u toga {to se izgovara i ono-
ga {to se ìvi, to postaje totalno ludilo.
Teofil Pan~i}:
O~igledno je njih sve uljuljkalo to {to su osetili da ne postoji at-
mosfera javne odgovornosti, pa prema tome, za{to da ne, daj da ja
ostvarim trenutnu korist, i molim lepo. A zna{ {ta je meni tragi~-
nije? Meni je tragi~nije to kad pomislim da ljudi kao {to je recimo
Boris Tadi} zaista veruju u to {to govore, ja se uvek te vrste iskre-
nosti mnogo vi{e pla{im od licemerja, jer to onda jako lo{e govori
o sposobnostima ljudi koji vode ovu dràvu da realno percipiraju
gde ìve. To je kao pred bombardovanje 1999. kada su Sloba i ona
njegova ekipa govorili – ne damo da noga stranog vojnika kro~i na
Kosovo. I onda su neke moje kolege i drugari govorili – ma to oni
samo pri~aju tako, zna{ ti njih, oni }e da naprave dil. Ma, rekoh,
jok bre, ljudi, ovo je isuvi{e ozbiljno izre~eno, isuvi{e sa ube|e-
njem, oni zaista to ne}e dati, mi }emo zaista biti bombardovani
zbog tih ludaka, i to se i dogodilo. Teofil
Pan~i}
Sada opet imamo tu istu pri~u, zna~i, stvarno su skapirali da oni
imaju neku misiju da vrate istoriju unazad, da poni{te 1999. godi-
nu kao da se nije dogodila i idemo dalje. I sad mi ne{to ~uvamo i
branimo, ne{to {to ve} nemamo u vlastitim rukama i nema veze,
neka sve stane, nije va`no ni{ta drugo, nema Evropske unije, ne-
ma ni~ega. Mislim, izme|u \akovice i Brisela, biramo \akovicu,
pri ~emu nemamo ni \akovicu. Da mi imamo \akovicu, pa da ka-
èmo – e ne damo \akovicu, ne, nego mi nemamo ni \akovicu, ali
svejedno kaèmo – ne damo \akovicu, jebe{ Brisel. I to je ovde
zvani~na doktrina.
Svetlana Luki}:
A onda gleda{ te kao savetnike, pa bar da su oni neki razli~iti ljudi.
Ne, nego Ko{tunica ima Sandu Ra{kovi}-Ivi}, a ovaj ima Batakovi}a,
pa to je da se ubije{. Za njih si siguran da to misle. Sad sam se setila
kako je ovaj Vladeta Jankovi} govorio da je Ko{tunica kao lo{ za te
dnevne stvari...
Teofil Pan~i}:
... a jedna me|unarodna konferencija bi mu tako legla.
Svetlana Luki}:
A ne}e biti konferencije, nema ni {atora, uop{te se ne}e ni sretati, ne-
ma sedenja za zelenim astalom.
Teofil Pan~i}:
Obavi}emo to preko interneta. Da, nekad ~ovek ima dojam da ov-
de jo{ nisu do kraja ra{~i{}ene te neke stvari, da li smo mi defini-
tivno u bezbednoj zoni izvan mogu}e a) diktature, b) anarhije? î-
njenica je da nismo. To mo`da nije tako izgledalo 2001, 2002, mo-
`da ni 2003, ali ti danas kad pogleda{, zaista nisi potpuno siguran
da u nekoj ne ba{ nezamislivoj konstelaciji ne moè da do|e do to-
ga da nastane ili jedno ili drugo ili kombinacija jednog i drugog,
16.09.05. koja je negde i najgora. Ne vidi{ da ovde postoji ni relevantna
vlast, ni relevantna opozicija, i to je ono {to je najtragi~nije od
svega. U svakom prethodnom trenutku one srpske istorije koju mi
li~no pamtimo imali smo bar jedno od to dvoje. Imali smo vlast ko-
|}-{|
ja je mo`da lo{a, odvratna i uàsna, ali je ozbiljna. Ti sad nema{ ni

vlast koja je ozbiljna, a bogami, nema{ ni opoziciju koja je ozbilj-
34 na, ti ima{ neko lebde}e, plutaju}e stanje; ’98–99. smo ostali bez
relevantne vlasti i opozicije, ali imali smo medije, sad nemamo ni
medije.
Nije represija gora, ne, danas je mnogo ve}a sloboda medija nego
{to je bila tada, uop{te ne}u da brkam te stvari, ali mediji sami po
sebi su gori kvalitetom, nivoom, eti~kim i svakim mogu}im, oni
su danas neuporedivo gori nego {to su bili tada. Oni idu niz dlaku
onom najgorem {to postoji u ovom svetu, 90 odsto tih medija. I za-
ista, kad pogleda{, {ta ti onda ostaje kad su svi stubovi dru{tva ili
uàsno klimavi i tanki ili takvi da ne bi ni valjalo da ne budu tan-
ki. Predstoji nam neko prestrojavanje, mi ne znamo jo{ ta~no ka-
kvo, ni oni koji se prestrojavaju ne znaju ta~no kakvo, svi gledaju
da budu u nekim talovima, ne zna se jo{ ko s kim. Svi imaju te-
meljni problem sa vlastitim identitetom, a kako onda ne}e imati
problem sa ovim dru{tvom koje treba da vode, i s tobom i sa
mnom. Ti ima{ radikale koji ne znaju da li im je [e{elj dobar ili im
[e{elj {kodi, ti ima{ Tadi}a koji ne zna {ta }e sa svojom politikom,
koji ne ume da se odredi prema tom \in|i}evom nasle|u, jer ne
zna da li je to ne{to {to njemu treba ili, naprotiv, ne treba. Ti ima{
Ko{tunicu koji je sve o ~emu je pri~ao dok je bio u opoziciji izvr-
nuo na glavu i koji je potpuno neverodostojan ~ovek. Naprosto,
sve o ~emu je govorio i sve za {ta je optuìvao DOS-ovu vlast, on je
bar duplo ja~e uradio. Ti ima{ socijaliste kojima je Milo{evi} tata,
ali oni bi da se osamostale – jeste, ti si }ale, ali mi bismo da ima-
mo vlastiti ìvot. A }ale kaè – e, pa ne moè, dok si u mojoj ku}i...
ta pri~a. Zna~i, ti ima{ ljude koji ne znaju {ta bi sa ovom zemljom.
Kako da znaju {ta bi sa ovom zemljom kad ne znaju ni sami {ta
su? Velja, zapravo kad pogleda{, jedini nema problem sa identite-
tom. On, brate, zna da je doma}in i ta~ka.
Mislim da se ide na to da se nekako zaba{uri {to je god mogu}e vi-
{e sve {to je \in|i}evo nasle|e, da se i sâmo \in|i}evo ubistvo
svede na nivo li~ne tragedije. Dakle, jeste stra{no, ubi{e ~oveka i
ta~ka, idemo dalje, ali to nikakve bitne reperkusije za Srbiju ne-
ma, otprilike ta pri~a. Naravno, niko to ne}e re}i tako eksplicitno,
ali na to se svodi, ta sistematska marginalizacija svega {to je sa
tim u vezi.
Svetlana Vukovi}:
Nije meni stra{no {to Ko{tunica mrzi \in|i}a, nego {to i ovaj misli
isto.
Teofil
Pan~i}
Teofil Pan~i}:
Ne, ja ne mislim da Tadi} treba da sledi \in|i}evu politiku. Ja uva-
àvam kad on kaè – ja nisam Zoran \in|i}, ja sam Boris Tadi}, to
je meni savr{eno u redu. Ali ja onda kaèm – dobro, ok, ti si Boris
Tadi}, ali objasni mi {ta to zna~i, to mene zanima, {ta to zna~i {to
si ti Boris Tadi}. E, onda ispadne da to ne zna~i bog zna {ta – ja
sam u principu dobar de~ko, nemojte da se ljutite na mene, ja }u
da idem gde treba, ja }u da kaèm {ta treba i tako dalje. Mislim, to
u nekim situacijama moè da bude i dobro i korisno i on ume u ne-
kim simboli~ki va`nim situacijama da postupi kako treba. Primer
je onaj incident sa Rundekom, mislim da je ono bio sjajan gest.
Me|utim, ja se pitam, a za{to taj isti Boris Tadi} nikada ne}e na
sli~an na~in da reaguje kada su u pitanju neki doma}i Rundeci. A
ne, to su prokazane li~nosti, to su zle ène.
Zna~i, istih tih dana de{ava se incident sa Biljanom Kova~evi}-Vu-
~o u onom restoranu u Beogradu. Gde je Boris Tadi}? Ne mora da
se vidi sa njom u kafi}u, ne{to neka uradi, neka da neki glas od se-
be, da kaè da on smatra da nije normalno da se u dràvi u kojoj je
on predsednik de{ava tako ne{to. Da ljude koji su gra|ani ove ze-
mlje i borci za ljudska prava, i koji nikakvo zlo nikom nisu nane-
li, niko nema pravo da maltretira, da ih poniàva, da ih na bilo ko-
ji na~in fizi~ki ili psihi~ki zlostavlja. Gde je Boris Tadi} da kaè
to? On zna da }e taj njegov gest sa Rundekom odjeknuti dobro u
nekom {irem krugu iole normalnih ljudi, ali da, ako bi se on ne{to,
je l’ te, solidarisao sa nekim fuj-fuj prokazanim li~nostima koje
kalpi Kurir, da bi to ve} moglo da na{kodi njegovom imidù. Ili {to
je jo{ gore, kao i ono malopre za Kosovo, ako je to naprosto stvar
li~nog ube|enja, pa on kaè – ma ko ih {i{a. Stalno imam taj pro-
blem sa Tadi}em. Jedno vreme smo ga svi onako kalpili – jao, taj
~ovek samo na marketing misli. Ali stra{nije je to {to ti ponekad
pomisli{ da to i nije stvar marketinga, nego da on zaista veruje u
neke stvari u koje bi ~ovek na njegovom mestu trebalo da presta-
ne da veruje u tim godinama.
16.09.05. Svetlana Luki}:
Hvala vam {to ste slu{ali Pe{~anik, a naro~ito vam se zahvaljujem,
dragi slu{aoci, ako ste mi progledali kroz prste zbog dana{njeg brlja-
nja. Obe smo imale stra{nu tremu. Eto, to je na{e izvinjenje.
|}-{|
36 |}-{|
PE[ÂNIKFM, 23. 09. 2005.
BUVA TI SE SMEJE
Najbolje bi bilo da nam Crnogorci jave telefonom kako je
pro{ao referendum, ali se bojim da to ne}e i}i tako lako...
Na{a politika je kao vojni~ka kantina: imate kuvani
kupus, to je Ko{tunica; imate pasulj, to je Tadi}; i imate
onaj suvi mesni narezak, to je Toma Nikoli}. I od jednog
i od drugog i od tre}eg jela }e vas boleti stomak...
Vesna Pe{i} iz GSS-a

Nikola Samardì} iz LDF-a
Biljana Srbljanovi}, dramski pisac
Svetlana Luki}:
Dobar dan vam èlim. Danas je zvani~no po~ela jesen i sve nekako iz-
gleda jo{ tu`nije nego {to jeste. Kinezi re~ tuga pi{u tako {to spajaju
dva znaka, jedan ozna~ava jesen, a drugi srce i tako je, dakle, tuga za
Kineze – jesen srca. A po~etak tu`ne jeseni u Srbiji ozna~io je poraz
ko{arka{a na Evropskom prvenstvu. Kaù da smo izgubili zbog lo{ih
me|uljudskih odnosa u timu; u stvari, oni su se potukli u svla~ionici.
Mi izgleda svuda, pa i u ko{arka{kom timu, izazivamo ono najgore
jedni u drugima. Kad treba ne{to zajedno da uradimo, mi smo najgo-
ra verzija sebe.
Kao istaknuti analiti~ar ko{arke, ja tvrdim da smo izgubili zbog toga
{to imamo slabe igra~e, igra~e koji su sa petnaest i po godina oti{li u
NBA ligu i od tada sede na kraju klupe za rezervne igra~e, igraju u pro-
seku minut i po po utakmici, daju 0,25 ko{eva po istoj. Takvi igra~i su
onda do{li u otad`binu na Evropsko prvenstvo i onda su im svi poru-
~ili da moraju da pobede, jer na{em narodu je potrebna makar jedna
pobeda i to kao osveta za sve poraze koje je doìveo u poslednjih 15 go-
dina.
Svi, i to po~ev od trenera Obradovi}a, zapomaù kako su se ko{arka-
{i obrukali pred svojim narodom, koji je od njih toliko utehe o~ekivao.
Posle prve utakmice sa [pancima, Obradovi} je bio ljut na navija~e
{to su zvi`dali na{em timu kada je gubio. Svideo mi se, jer je koristio
sportske argumente, rekao je – nama ne treba podr{ka kad pobe|uje-
mo sa 15 razlike, ve} kada gubimo sa 15 razlike. Me|utim, onda je po-
sle slede}e utakmice, koju smo dobili, pohvalio publiku, koja je stoje-
}i na tribinama podràvala ko{arka{e i to pevaju}i Mar{ na Drinu.
Obradovi} je Mar{om na Drinu bio dirnut do suza, kaè da se sve vre-
me jeìo. I ja sam. Pitanje je za{to je publika ba{ tom izrazito vojni~-
kom pesmom, s kojom smo vojevali i u ovom ratu, podràvala one ko-
ji bacaju loptu u ko{. Pa, zato {to su svi ovo Evropsko prvenstvo shva-
tili kao dugo ~ekani nastavak Dejtonskog i Kumanovskog sporazu-
ma. E, kad se tako shvati basket, onda nije ni ~udo {to svi ho}e da lin-
~uju ko{arka{e, a naro~ito velikog Srbina Gurovi}a, koji na ruci ima
istetoviranog |enerala Draù. Poraz ko{arka{a se i moè podneti, ali
Draè Mihailovi}a ne moè.
Predose}aju}i da mo`da i ne}e biti neke velike me|unarodne konfe-
rencije na kojoj }e svojim dràvni~kim ume}em vratiti Kosmet pod
okrilje srpske dràve, Ko{tunica Vojislav je iskoristio 15 dugih minu-
ta na otvaranju Evropskog prvenstva u ko{arci da svima u svetu ka-
23.09.05. è kako je Srbija jedna topla, mila i gostoljubiva zemlja. Na Kosovo je
onda poslao golubicu mira Sandu Ra{kovi}-Ivi}, koja je kosovskim
Srbima rekla da }e sve biti u redu, da }e na granici biti na{i vojnici,
na{i policajci, pa i na{i carinici. U misiji smi{ljene sumanute samood-
|}-{|
brane, na Kosovu je ju~e boravio i ministar vera, izvesni Radulovi},

koji je na nekom opskurnom skupu rekao da dràva Srbija vra}a sa-
42 mopouzdanje i svest o svojim dràvotvornim pravima na Kosovu i
Metohiji.
Dakle, dobili smo te{ke batine na Kosovu 1999. godine, a kako ovi
na{i nameravaju da vode pregovore o kona~nom statusu, opet }emo,
samo }e batine biti malo druga~ije. To vam je kao ona srednjovekov-
na pri~a o nekom budalastom ~oveku koji je glumio mo}nog viteza.
Stavio bi na glavu {lem i izazivao na dvoboj koga stigne, a onda je
jednom naleteo na pravog viteza i dobio je tako te{ke batine da nije
mogao ni ulubljeni {lem sa glave da skine. Morao je, nesre}nik, da
ode kod prvog kova~a, da stavi glavu na nakovanj i izdrì isti broj
udaraca, ovaj put ~eki}em, ne bi li se nekako oslobodio svog ratni~-
kog {lema.
I predsednik Tadi} svojim izjavama o Kosovu nudi glavu na nako-
vanj. Kakvog savetnika za Kosovo ima, dobro je da ga nisu nagovori-
li i na ne{to gore. Tadi} je kao {to znate na turneji po Americi, tamo je
zastao na~as da na Harvardu odrì jedno malo predavanje o demo-
kratiji i ostalim stvar~icama. Ne znam da li ste uo~ili novi modni de-
talj na ovoj na{oj aproksimaciji {efa dràve – na tom kao predavanju
nosio je fensi nao~are, koje po proceni njegovog marketin{kog tima
idu uz Harvard. Predsednik kao da ima spisak èlja gde bi sve voleo
da se slika, pa onda ide po redu, malo Harvard, malo Vatikan. Ostaje
jo{ Bulevar slavnih u Holivudu gde }e u betonu ovekove~iti svoje lepe
predsedni~ke {ake.
Normalno, vlada nastavlja svoju borbu protiv svekolikog zla u Srbiji.
Najnoviji Ko{tuni~ini saveznici u toj borbi su Sulejman Ugljanin i,
ako bog da sre}e, Zoran Stankovi}, koga predsednik vlade moli da se
prihvati posla ministra odbrane. Stankovi} bi trebalo da nastavi bor-
bu protiv korupcije, uspe{no okon~a saradnju sa Ha{kim sudom i
omogu}i odlazak Ratka Mladi}a u Hag. A ko }e bolje to da obavi nego
Mladi}ev prijatelj Zoran Stankovi}, koji nam je nekoliko puta, s po-
sebnim vojni~kim ponosom, rekao da se Mladi} ne}e ìv predati.
Nema ni~eg novog, osim {to Legija zavr{ava svoju novu knjigu. Po-
mahnitali voz u obli~ju ministra finansija juri lopove svih boja, mini-
star Stojkovi} nastavlja svoj lov na ve{tice, trenutno je na meti Nata-
{a Mi}i}, a neka se spremi, neka se spremi – Vesna Pe{i}.
Vesna Pe{i}:
Kad sam se vratila iz Meksika, bila sam iritirana zato {to nisam
o~ekivala od ove vlade da }e se toliko fiksirati na biv{u vladu. Ta-
da se govorilo o ukidanju Specijalnog suda, pa da se otpu{ta spe- Vesna
Pe{i}
cijalni tuìlac, napadnuta je sestra Zorana \in|i}a, JSO je de-
monstrirala u sudnici sa ruàma, a odgovor je bio da su to slo-
bodni gra|ani koji imaju prava da sede u sudu za ruòm na reve-
ru. Onda je bila vrlo simptomati~na predaja Legije, primio ga je
je ministar policije Jo~i}, Rade Bulatovi}, mo`da jo{ poneko i sa
njim se nasamo i tajno razgovaralo. Ti doga|aji su me jako izner-
virali. Nisam o~ekivala toliku fiksaciju, pa i zavidljivost prema
prvoj demokratskoj vladi, ali i ne~istu savest zbog ubistva pre-
mijera. Svako ko do|e na vlast ima neku {emu kako }e ne{to da
radi, i zato bi trebalo da razgovaramo o tome {ta sada{nja, Ko-
{tuni~ina vlast radi, a manje da pri~amo {ta je radila prethodna
vlast.
Ta fiksiranost na \in|i}evu vladu je sada malo popustila, vi{e im
do|e onako usput, ali su personalna re{enja u vlasti takva da je
mo`da prerano da kaèmo da je zaista do{lo do promene u tom po-
gledu. Neke stvari su se i pogor{ale. Zaista nije lako shvatljivo do
koje meru su neke li~nosti izloène napadima. Mislim sada na So-
nju Biserko, koja je izloèna opasnom maltretiranju. Napad na
pojedina~nu li~nost je uvek napad na sve nas. I u doba ratova sam
govorila da ako moè{ neka`njeno da ubije{ muslimana, sutra }e{
ubijati i nas, ovde po Beogradu, kao {to se zaista i dogodilo. Novo
je to da nam taj me|unarodni faktor vi{e ne pruà za{titu koju
smo mi onda izgleda uìvali, a da to nismo ni znali. To da se obja-
vljuje adresa stana Sonje Biserko ili da ne}e da prodaju cigarete
Nata{i Kandi}, takva atmosfera dolazi sa tv ekrana i onda razni
ljudi sebi pu{taju na volju da iskale svoj bes uz blagoslov vlasti.
Milo{evi} se veoma surovo obra~unavao sa svojim politi~kim ne-
prijateljima, ali ovu vrstu gra|anske alternative on nije smatrao
opasnom. Sada je ba{ ona pod udarom.
Svetlana Luki}:
Za{to mislite da je ova vlada toliko tolerantna prema nasilju? Da li je
deo te frustracije to {to moraju da sara|uju sa me|unarodnom zajed-
23.09.05. nicom, da isporu~uju ljude u Hag i tako dalje, a onda iznutra puste se-
bi na volju?
Vesna Pe{i}:
|}-{|
Da, ova vlast slu{a {ta joj se kaè spolja, ona je za~u|uju}e poslu{-
na u nekim stvarima. Mislim, Milo{evi} zaista nije slu{ao {ta mu
44 se govori i uvodio nas je u veoma te{ke situacije, u {ta ubrajam na
prvom mestu bombardovanje. On nije hteo da slu{a, a ova vlada
uglavnom slu{a sve {to joj se kaè spolja, pa onda to kompenzira
iznutra tako {to svoju retrogradnu ideologiju ja~a i suprotstavlja
gra|anskim i proevropskim snagama. îni mi se da smo i mi izgu-
bili taj gra|anski zamah, da nemamo dovoljno energije da se ma-
lo vi{e borimo za neki svoj prostor, nekako smo u defanzivi. A ka-
da ste u defanzivi, onda taj neko do|e, pa vas lak{e mlatne po gla-
vi zato sto ste slabiji i manje za{ti}eni, i to je psiholo{ki sasvim
obja{njivo. Kad oslabi{, oni pomisle – hajde da ih dotu~emo.
Po mojoj proceni postoji {ansa da se otvori neko novo vreme za
nas onda kada se Srbija konstitui{e kao dràva. Mi jo{ uvek ìvi-
mo u naciji, a ne u dràvi, {to se su{tinski reflektuje na po{tova-
nje prava, i uspostavljanje bitno novog koordinatnog sistema u
kome smo ìveli i jo{ uvek ìvimo. Skrivanjem iza Crne Gore, ve-
like Jugoslavije, male Jugoslavije, pa onda Srbije i Crne Gore, Sr-
bija ne moè da se stabilizuje, oceni pro{lost i napravi projekat
budu}nosti. Ako je Slovenija dràva i Hrvatska dràva, ako je i i
Bosna priznata kao dràva, i Makedonija, za{to nema Srbije? To
je dràva koja je priznata Berlinskim kongresom 1878, a jo{ od
po~etka XIX veka, od I srpskog ustanka, po~ela je da gradi svoju
dràvu, pa jeste malo ~udno da ba{ od svih tih dràva nema sa-
mo Srbije. Onda ta Ustavna povelja, a pre toga Beogradski spora-
zum, sve je to bilo tako traljavo, iz ~ega nikakva normalna drà-
va nije mogla da se stvori, pa se vidi da se tu ne{to na silu radi
kako bi se o~uvala nekakva nerealna, zami{ljena teritorija. SCG
nije postala funkcionalna dràva, a kada se malo bolje razmisli,
ona to i ne moè da bude, jer nije u stanju da politi~ki integri{e
gra|ane te dràve, a to zna~i da ne moè da napravi politi~ku za-
jednicu. Ona je kao neki {antavi sto, koji stoji na jednoj velikoj i
jednoj maloj nozi, koji se klima i nema majstora koji bi ga popra-
vio u u~vrstio.
Kada je Crna Gora pokrenula pitanje svoje samostalnosti, odavde
se stalno i{lo u defanzivu kako bi se dràvna zajednica po{to-po-
to sa~uvala. I pre odlaska u Meksiko, rekla sam na Studiju B da pi-
tanje samostalnosti Crne Gore za Srbiju vi{e ne treba da predsta-
vlja problem. Ukoliko Crna Gora ho}e da bude samostalna dràva,
treba da organizuje demokratski referendum, a Srbija se u taj pro-
ces ne sme me{ati. Mi imamo zaista ogromne probleme, koje smo
nasledili posle 5. oktobra i treba da se koncentri{emo na Srbiju i
da od nje napravimo normalnu, ustavnu dràvu koja ima odgovo- Vesna
Pe{i}
re na izazove svoje evropske budu}nosti. Nadam se brzom rasple-
tu ovog problema, to bi za nas bilo poèljno.
Poèljno je i zato {to te kvazidràvne tvorevine a la SCG prikriva-
ju stare ~vorove autoritarne vlasti. I ova vojna afera pokazuje da
postoji vojna vlast, koja je za nas potpuno netransparentna, s ko-
jom se sva|amo kao da smo na tu|em zemlji{tu i kao da je ta dr-
àvna zajednica strano telo. I ministar i drugi ljudi iz vojske, koji
su potpisali te ugovore o kupovini vojne opreme... vi vidite da tu
ne{to nije normalno, da nema kontrole i da radi ko {ta ho}e. Mi
kao gra|ani ne razumemo te odnose izme|u na{e republike i tih
vi{ih organa u vojsci i zato moramo traìti da se kona~no konsti-
tui{e poredak u kome }emo ìveti.
Na po~etku ovih ratova, u Srbiji se govorilo da su svi ostali narodi
koji su ~inili nekada{nju Jugoslaviju formirali svoje dràve, pa
eto, samo Srbi nemaju to pravo, pa se kretalo u ratove da bi se
stvorila srpska dràva. Ja sam se ve} i onda pitala – kako to Srbi
nemaju dràvu, {ta je Srbija? Srbija, zna~i, nije na{a dràva, onu
Jugoslaviju smo pljuvali jer je navodno bila na{ grobar – pa gde je
ta na{a dràva? To je trebalo da bude odlu~eno ratom. Se}am se
jednog sastanka u na{em Institutu za filozofiju – tamo smo svi ra-
dili u to vreme, i \in|i}, i Ko{tunica, i Mi}unovi} i ja, skoro cela
opozicija – kada je moj kolega Neboj{a Popov postavio pitanje Ko-
{tunici – pa dobro, Vojo, sada imamo pet srpskih dràva: Srbiju,
Republiku Srpsku, Republiku Srpsku Krajinu, SRJ i Crnu Goru, ali
da li smo u stanju da napravimo jednu solidnu srpsku dràvu. I mi
do dan-danas nismo uspeli da napravimo tu jednu normalnu drà-
vu, u kojoj mi znamo gde smo, koja predstavlja na{ identitet. Tre-
ba da prestanemo da traìmo krivca u nekom drugom zato {to mi
u njoj tako ìvimo.
Sve u svemu, ho}u da kaèm da moramo da se manemo svih tih
fantomskih grobara, u koje sada spada i savet ministara dràvne
zajednice, i da svesno i hrabro ostanemo sami sa sobom, konstitu-
i{emo svoju dràvu i integri{emo u nju onoliko prostora koliko se
23.09.05. politi~ki, odnosno demokratski moè integrisati. A to je Srbija ko-
ju su Milo{evi} i njegovi savetnici tako zdu{no prezirali i devasti-
rali tokom ratova devedesetih godina. I onda da vidimo da li smo
mi, ba{ kao Srbi, sposobni da napravimo jednu modernu, ustavno-
pravnu dràvu, koja }e se sama postaviti na evropski put, da je ne
|}-{|
vuku konopcima da u|e u regionalne i evropske integracije. Ili }e-

46 mo ostati ovako haoti~ni i u stalnom sukobu sa drugima, bez ika-
kvog koordinatnog sistema koji omogu}ava normalan ìvot, pore-
dak i vladavinu zakona. Mislim da je trenutak te odluke veoma
blizu, pri tom, klju~nim smatram i re{avanje statusa Kosova. U ra-
du ka tom cilju bih se rado angaòvala. Ali to se ovde jo{ uvek
smatra nekakvim izdajni{tvom, zato {to postoji ta suluda pri~a o
Srbiji, koja uvek treba da bude u sastavu ne~eg ve}eg nego {to Sr-
bija jeste.
Setite se i zapleta od letos, sa onom gvozdenom crkvom koju Voj-
ska spu{ta na vrh planine Rumije po nare|enju Amfilohija, s ci-
ljem da se obeleì srpska teritorija. Kakva je to srpska teritorija s
koje se ~uju o~ajni~ki glasovi protesta zbog tog nasilnog ~ina i ko-
ja se priprema za referendum na prole}e. Umesto da mi kao gra|a-
ni kaèmo – ne, mi ho}emo na{u dràvu koja je tolika koliko mo-
è da integri{e po principu jedan ~ovek jedan glas, dakle do onde
dokle se moè stvoriti politi~ka zajednica.
Ideja Velike Srbije, da je Srbija nekako ve}a od ove male u kojoj
stvarno ìvimo je fantazam koji nije od ju~e. Jo{ od Du{anovog
carstva postoji nekakva vizija da smo mi teritorijalno mnogo ve}i
nego {to jesmo, a zatim je tu viziju podsticalo i srpsko rasejanje.
Danas je pozitivno to {to je sazrela situacija da se re{i teritorijal-
no pitanje Srbije, kako bi se ona mogla koncentrisati na razvoj, iz-
gradnju demokratskih institucija i uspostavljanje normalnog ì-
vota. Ja ose}am zavist kada pogledam kakve su puteve napravili u
Hrvatskoj, a kada idem odavde prema Uìcu i dole do Prijepolja –
pa to je stra{no, ne samo da je putovanje sporo, nego vam je i gla-
va u torbi. Srbija je ostala zaostala zemlja, njene energije za raz-
voj se razbijaju o teritorijalne fantazme, bezdràvlje i nacionalno-
-plemenski okvir kome razvoj nije potreban. Umesto da se kaè –
tu sam, tu }u sada da po~nem da gradim puteve, da se ulep{avam
i stvaram neku bolju budu}nost za taj narod.
Ko{tunica kao politi~ar, i ranije kao teoreti~ar, spada u ljude koji
su zaraèni tim mitom da postoji nekakva autenti~no srpska,
esencijalisti~ka politika, koja o~igledno brine samo o tome da
skupi sve svoje saplemenike pod jednu dràvnu kapu. Pitanje Cr-
ne Gore za takve ljude postalo je poslednje upori{te ìvota ili smr-
ti te ideje – ako ode i Crna Gora, pa onda smo mi to {to jesmo, ne-
ma vi{e opsesivnih pri~a. Nasuprot mnogima, mislim da to sa Cr-
nom Gorom ne}e i}i lako kako sada izgleda. Bojim se da }e vlast i
njihove pozadinske snage probati da spre~e taj referendum. U Cr-
noj Gori }e biti poku{aja izazivanja unutra{njih sukoba, kao ne- Vesna
kada u Hrvatskoj i Bosni, {to se posle preobraàvalo i zvalo gra- Pe{i}
|anskim ratovima. U Crnoj Gori postoji vrlo velika opasnost da do
toga do|e, zato {to Crna Gora zaista jeste podeljena i u njoj je mo-
gu}e izazvati unutra{nji sukob. Ako me|unarodna zajednica na
vreme registruje problem, pou~ena dosada{njim iskustvom, onda
ima {anse da izbegnemo ovaj negativni scenario.
Mo`da malo preterujem, jer se se}am kako su po~injali ratovi
90-ih. Napravi se nekakav incident, ti ga registruje{ kao nekakav
izazov, a onda se svi povuku i tebi se ~ini kao da si sanjao, da ti se
to mo`da samo u~inilo. Onda nastupi jo{ ve}a eskalacija, ti opet
kaè{ – evo ga, to je to, krenuli su, a oni se opet povuku. Mo`da
sam zbog tih iskustava malo opreznija, mo`da }e sve da pro|e pot-
puno ok: bi}e referendum, ruka ruci, pozdravimo se lepo, pa, kao
{to ja èlim, za Srbiju nastupi novi po~etak, pa se mi radujemo {to
kona~no imamo svoju dràvu koju moèmo da volimo, makar nas
i drugi na to naterali. Danas sam videla jedan auto ispred sebe sa
nalepnicom na kojoj pi{e ba{ tako – Srbija je moja dràva. Da li }e
sve da ispadne tako lako s Crnom Gorom i s Kosovom, kako mi se
u ovom momentu ~ini da moè biti, ili ce do}i do unutra{njih lo-
mova i novih sukoba, ne znam, nisam sigurna. Da li }e do}i do no-
ve eskalacije nacionalizma i atnievropskih politi~kih snaga, ili }e-
mo kona~no do~ekati taj balkanski rasplet i krenuti nekim svojim
putem, vide}emo. To tek treba da preguramo.
Mislim da Demokratska stranka nema dovoljno sposobnosti i ka-
paciteta da vodi jednu jasniju i ìvahniju politiku koja se od nje
o~ekuje, da bude lider progresa, konstituisanja na{e dràve i od-
micanja od tih fantazama o kojima sam govorila. Tu bih volela da
razjasnim jednu stvar. Gre{e êda Jovanovi} i njegovi sledbenici
kada politiku DS-a kritikuju zato {to nije u ve}oj meri nalik poli-
tici Gra|anskog saveza Srbije. \in|i} nije bio Gra|anski savez, on
je tek kada je do{ao na vlast u velikoj meri o~istio svoju politiku
od raznih laviranja i postavio jasnu viziju Srbije kao moderne i
evropske dràve, ~emu su teìli GSS i druge snage, na prvom me-
23.09.05. stu neke nevladine organizacije. No, ~injenica da ni on nije isko-
ristio priliku, ili nije mogao, ne znam, da nakon 5. oktobra kaè
{ta se de{avalo za vreme starog reìma, u ~emu je bila gre{ka, za-
{to su se vodili ratovi, {ta je Srbija radila u njima, i kakav je to
|}-{|
vrednosno-normativni sistem bio i kakav je taj drugi, novi, u ~ije

ime je sru{en Milo{evi}. Nedostajala je ta jasno}a, ne u glavi na-
48 {eg premijera, nego u javnosti, nisu se stvari ra{~i{}avale, pre sve-
ga na normativnom planu, zatim u funkcionalnom smislu, u ~i-
{}enju kriminalizovane dràve.
DS bi sada trebalo da prona|e formulu, koja nastavlja ideju \in-
|i}a o DS-u kao velikoj stranci koja vu~e napred, ali i da to zaista
~ini, sa mnogo vi{e preciznosti i iskustvom koje je stekla u prote-
klih pet godina. Ja razumem da }e DS ostati pomalo neprincipije-
lan, ali zato je tu ulogu trebalo da prepusti GSS-u i da na toj rela-
ciji ne do|e do raskida i marginalizacije, kako je to sada. Jer DS ne
moè da radi ba{ sve ono {to moè GSS – mi smo tu bili u pravom
smislu re~i ma{ina za pranje prljavog ve{a – ali on tako|e ne sme
ni toliko da lavira u odnosu na sivu zonu srpske politike, kako to
~ini sada. Naro~ito to ne bi smeo da sebi dopusti nakon \in|i}eve
smrti.
Zna~i, meni ne smeta to {to DS nije GSS, {to nije tako jasan i pre-
cizan, mada je GSS to sada sve manje, jer DS ho}e da sa~uva svo-
ju masu i politi~ku kompetitivnost. DS sada gre{i zato {to nema
svoju politiku, ne postoji tamo nekakav tim koji se sastaje i raz-
mi{lja {ta bi sad trebalo uraditi. Kao da su i unutra{nje strukture
u DS-u raspodeljene na nekakve feude. Eto, Ne{a Bogdanovi} vodi
Beograd i ja ne znam da li se on i vi|a sa Borisom Tadi}em i da li
se dogavara s njim. Ili, ima li koordinacije sa Pajti}em u Vojvodi-
ni i oko tamo{njih problema, koji su specifi~ni. Nema se utisak da
je to jedan tim koji zna {ta radi, i to je glavni problem. Ako treba
da postoji neka veza izme|u promena koje su se dogodile 5. okto-
bra, izme|u te revolucije, tih {eta~a, te pobede gra|ana i dana-
{njeg vremena – ta veza bi trebalo da bude Demokratska stranka,
a ona je na na{e razo~aranje raskinula tu vezu i u`lebila se u glav-
ni tok, koji stvara jednu politi~ku klasu. I zato mi sad ne znamo
gde }emo, oni nekako }ute, i njima je nekako dobro, imaju Beo-
grad, imaju predsednika i sigurno misle – {ta sad tu vi{e da tuma-
ramo. Nema ambicije i vo|stva. îni mi se da tu treba traìti raz-
loge za na{e ose}anje prikra}enosti kad je re~ o Demokratskoj
stranci, jer ova druga strana, êdina, da se ne laèmo, nema do-
voljno snage da vodi ozbiljnu politiku. DS ima snage, ali tu snagu
ar~i u maglama u koje je zapala.
U stvari, imate jednu devijantnu pojavu – vi{epartijski sistem ko-
ji funkcioni{e kao partijska dràva. To je potpuno neverovatno.
Imali smo jednu partiju koja je imala monopol nad dràvom, zna-
Vesna
~i jednopartijski sistem. Sad imamo istu tu partijsku dràvu, ali u Pe{i}
vi{epartijskom sistemu. Vidite da su oni odmah podelili ministar-
stva partijama, tako da se niko nikome ne me{a u posao. Mi smo
to prvo vrlo neozbiljno po~eli da ismevamo kao neki feudalizam
vlasti, ali pogledajte {ta se sad dogodilo. Imate koncentrisanu
ekonomsku mo} u rukama Dinki}a i Labusa. Pro{le nedelje je pro-
data Nacionalna {tedionica i celokupni finansijski i ekonomski
tokovi bez ikakve kontrole stavljaju se u ruke jednog ~oveka. DSS,
opet, drì BIA, policiju i ministarstvo pravde i zajedno sa predsed-
nikom vlade oni su tako|e van ikakve kontrole. Ne sme da se pi-
sne ni na javnoj funkciji ni u stranci.
Dinki} neke stvari mora da uradi, kao {to je ovo sa penzijama i to
}e jako mnogo da ga ko{ta. Ali on je veoma opasan politi~ar. On
sad ho}e da pove}a svoju popularnost, pa je krenuo na korupciju
da bi sopstvenu prikrio. Molim vas, gde ste to videli, gde sme mi-
nistar u vladi da proziva predsednika dràve i da pravi ovakve
skandale i preti hap{enjima. E sad, Ko{tunica }uti, valjda zbog ve-
}ine u parlamentu, jer Dinki} to nije radio sa dozvolom Ko{tunice,
apsolutno nije, on je to radio sam. I sad mu svi tap{u – bravo, on
juri korupciju! Pazite, u Srbiji postoje samo dve dogme na koje se
ljudi pale. Ili ide{ klasnim, socijalnim populizmom – dr`’te lopova
ili }e{ da vi~e{ – Srbija: Karlovac, Karlobag, Virovitica. Mi nismo
smislili ne{to tre}e, nema tre}e formule. O~igledno je da ovaj ~o-
vek nastavlja da nas pegla na na~in na koji je i do{ao na vlast, sru-
{iv{i onu biv{u vladu, kada je izvukao papire o korupciji Kolesara
i Janju{evi}a. A ta afera je {ala prema sada{njim aferama Ko{tu-
ni~ine vlade.
Uzrok na{eg o~ajanja nije i ne treba da bude iznevereni 5. oktobar,
na{ problem je kako }emo da napravimo nove iskorake i demokra-
tizujemo na{u zemlju. Ona je krenula ka demokratiji, ali smo za-
stali, stvarni pluralizam ne postoji, jer su se sve ve}e stranke ne-
gde udenule i na{le neki zajedni~ki interes, koji nema veze sa jav-
nim interesima gra|ana, ili ima, ali marginalno. Pa i radikali su
23.09.05. se udenuli, dobili su tamo Novi Sad, uzeli su Zemun, poslanici im
donose velike pare iz budèta, svi su negde ne{to dobili. Mi vi{e
nemamo vi{epartijski sistem, mi vi{e nemamo partije koje projek-
tuju budu}nost, jer su se one iznutra raspale, ili su se pretvorile u
|}-{|
agencije za prodaju dràvne imovine na unapred dogovorenim

tenderima ili za zapo{ljavanje svojih partijskih drugova, familije
50 i prijatelja u javnim preduze}ima. Oni sede na dve stolice, na dr-
àvnoj i na privatnoj, i zato su centri mo}i postali netransparent-
ni. Slepili su se sa biznisom, kojemu omogu}avaju razne pogodno-
sti, pa dobijamo informacije da zemljom vladaju nekih troje ljudi,
mahom tajkuna, na jednoj strani, a na drugoj je aktivno naciona-
listi~ko podzemlje kojim vladaju likovi kojih smo se nagledali na
TV-u, u doba kada su po~injali ratovi.
Pogledajte kako se ovde de{avaju ti preokreti. Kako vidim situaci-
ju sa uhap{enim sudijom Vrhovnog suda i sa tom korupcijom u
sudstvu? Prvo, svi znamo da u tom Vrhovnom sudu sedi nekih 75
Milo{evi}evih sudija. Ja mislim da je to hap{enje sredio jedan, ka-
ko da kaèm, ispravni deo policije i da je taj ispravni deo policije
sme{ten negde u tom UBPOK-u i da su oni to organizovali iz nekih
svojih razloga, a onda se Stojkovi} pojavio na ~elu kolone. Pa ~e-
kaj, ti si ministar, ti treba da da{ ostavku kad se pokazala korup-
cija u sudu. On sada ispade kao da je neki slavljenik u celoj toj pri-
~i, to je potpuno neverovatno, kao da je on to otkrio, kao da je on
zasluàn. Do ju~e nas je uveravao kako Jo~i} ima pravo da sedi i
pri~a sa Legijom, ako treba i pet dana. Zna~i, to sudstvo je bilo
prosto savr{eno, on nije imao nijednu primedbu. Otkrila se ova ve-
lika korupcija, tek on – evo kako mi to dobro vodimo, a o tom sud-
stvu ni re~i. Vratila nam se i TV Bastilja koju }emo pla}ati preko
ra~una za struju i sve te sli~nosti sa biv{im reìmom, do istih li-
kova koji promi~u ekranima, nisu slu~ajnost. Legalisti~ki konti-
nuitet je jednostavno uspeo, a nas stavlja pred pitanje gde da se
na|u nove snage, koje bi morale da krenu ako ne u istu, a ono u ve-
oma sli~nu bitku, koju smo vodili pre 5. oktobra.
Svetlana Luki}:
Na po~etku emisije sam kao neku znamenitost istakla da na dana{nji
dan po~inje jesen, me|utim na dana{nji dan se desilo ne{to mnogo va-
`nije. U Beogradu je 1987. odràna VIII sednica Centralnog komiteta
Saveza komunista Srbije: u sukobu dve frakcije pobedila je struja Slo-
bodana Milo{evi}a nad strujom Ivana Stamboli}a. Onda znamo {ta
se dalje de{avalo, a samo 11 godina potom, opet na dana{nji dan 1998.
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija doneo je Rezoluciju 1199, kojom
se zahteva prekid vatre izme|u srpskih snaga bezbednosti i kosov-
skih Albanaca. I najavljene su akcije i mere, ako Rezolucija ne bude
po{tovana.
I mere i akcije smo preìveli, ali te{ko da }emo preìveti ovog Stojko-
Nikola
vi}a ako jo{ i malo potraje, a izgleda da ho}e. Pokrenuo je optu`nicu Samardì}
protiv êdomira Jovanovi}a i najavio istragu protiv Nata{e Mi}i}
zbog njene uloge u akciji Sablja. O tome smo na po~etku intervjua raz-
govarali sa Nikolom Samardì}em, istori~arom i ~lanom Liberalno-
-demokratske frakcije.
Nikola Samardì}:
Nata{a i êdomir su simboli toga vremena protiv kojeg se i Ko-
{tunica i Stojkovi} i njihovi politi~ki istomi{ljenici bore. Ovima
politi~ki protivnici nisu Boris Tadi} i Tomislav Nikoli}, koji su u
su{tini njihovi istomi{ljenici. I ve} se pojavio taj institucionalni,
politi~ki i ideolo{ki okvir u kojem }e se svi oni zajedno sna}i i ve-
oma lako sporazumevati. To su pokazali i izbori i formiranje vla-
de i ustanovljenje lokalnih organa samouprave. Tu se ne pojavlju-
ju nikakvi politi~ki problemi, nikakvi dubinski nesporazumi. I u
spoljnoj politici, Boris Tadi} ide po mi{ljenje kod Tomislava Ni-
koli}a i onda ga zastupa. Tako je pre nekoliko dana u Njujorku
Tadi} implicitno poru~io da je Srbija spremna da ratom vrati Ko-
sovo, i to se ispostavlja kao jedini logi~an ishod stavova koje on i
Ko{tunica zastupaju pred UN. Kao da druga re{enja ne dolaze u
obzir. Za Kosovo }e ginuti, ponovo, neko drugi. Kao da Tadi} i nje-
govi savetnici nikad nisu sluìli vojsku. Mo`da i nisu, ako je to
va`no.
Ta agresija, koja izbija iz svih njih zajedno, pokazuje da su oni
spremni da `rtvuju sve snage Srbije zarad opstanka na vlasti i
nastavka plja~ke. Gde je to Nata{a Mi}i} prekr{ila Ustav, koji se
nije po{tovao od 5. oktobra nadalje, koji sam Milo{evi} nije po{to-
vao. Da li }e sad Stojkovi} da optuì sve one koji su iza{li 5. okto-
bra na ulicu? Evo, ja nisam iza{ao na ulicu 5. oktobra, mene ne
mora da ganja. Za mene je 5. oktobar do{ao suvi{e kasno, mene
taj doga|aj nije interesovao, ali je interesovao neke druge ljude,
bilo ih je pola miliona. Pa i to je bila neka kriminalna situacija –
masa koja se pona{a izvan zakona, prelazi ulicu na crveno, zapa-
lili su skup{tinu... Gde su te optu`nice? A najve}i apsurd jeste to
23.09.05. da je upravo zahvaljuju}i tom 5. oktobru Ko{tunica do{ao na
vlast, mada pretpostavljam da ve}ina onih koji su iza{li tog datu-
ma na ulicu nisu ni pretpostavljali da je on trojanski konj Milo{e-
vi}evog reìma.
|}-{|
Pre neki dan je Ko{tunica mahao knjigom, koja je kao hronika

valjda 163 vlade u 200 godina srpske organizovane dràvne istori-
52 je i hvalio se time. Naravno, ne samo da je besmislica da smo ima-
li 163 vlade u svega 200 godina, nego je besmislica ~injenica da je
on insistirao na tom dokumentu kao svedo~anstvu o demokrati~-
nosti srpskog dru{tva. Pa je u demokratiju uvrstio i vlade Rambo-
mana Boòvi}a ili Mirka Marjanovi}a. Ljudi bi danas trebalo da se
upitaju gde su optu`nice protiv Boòvi}a, [ainovi}a i Marjanovi-
}a, dakle, u kojoj su one fioci, ukoliko nisu u mentalnoj fioci mini-
stra pravde kao njihovog advokata.
Vi imate nekoliko generacija na{ih javno angaòvanih intelektu-
alaca koji su nestali u op{toj korupciji, zajedno sa politi~kim
strankama i politi~kim liderima. [to }e re}i da ih je promena reì-
ma 2000. uvukla u sistem iz kojeg oni ne uspevaju da se oslobode.
Zato vi{e nema onih pametnih ljudi koji su bili tako odva`ni u 90-
im, koji danas sleù ramenima i ukazuju na krivicu upravo onih
koji su im omogu}ili da posle 2000. u|u u institucije.
Pro{etajte se Beogradom, pogledajte te javne radove koji se izvo-
de parama Beogra|ana. Kolike su cene preure|enja parkova, upo-
redite ih sa nekom zami{ljenom stvarnom cenom i vide}ete da su
danas svi u korupciji uklju~uju}i i demokratskog kandidata, da-
na{njeg gradona~elnika Beograda, koji bi svakodnevno trebalo da
odgovara na pitanje – zar ure|enje jednog parka zaista toliko ko-
{ta? Gde su pare koje je obe}ao za Ta{majdan? Hajde da spustimo
na{ razgovor na teme koje su sasvim banalne. Za{to su parkovi
uni{teni, za{to se njima {etaju ludaci koji su opasni ne samo za
decu, nego i za odrasle, verovatno i za pse.
îtavo dru{tvo je neure|eno zato {to postoji interes da bude tako.
Kao da postoji i strani interes da to ostane tako, dakle, velikim
korporacijama, evropskim vladama, ameri~koj vladi odgovara ne-
red kojim }e i oni manipulisati. Zato Ko{tunica lepo klekne kad
god mu oni narede i brz je u ispunjenju svih svojih obaveza. Na-
ravno, on ih ispunjava u sistemu vrednosti koji je njemu blizak –
on {alje optuènike u Hag, kao {to ih je Milo{evi} nekad slao u
Srebrenicu, da se bore u jednoj bici koja ne samo da je unapred
osu|ena na propast, nego nema nikakvo humano i racionalno ute-
meljenje. S druge strane, on drì tog kerbera, ministra pravde, ko-
ji stalno preti ljudima, izvla~i te svoje odvratne fioke, ma{e nekim
papirima. Kad je dru{tvo u tako beznade`noj situaciji, pa koga je
onda briga za nekog tamo Rambomana Boòvi}a, koji je danas bo-
gat ~ovek.
Nikola
Ovde nedostaje op{ta poruka ovom dru{tvu o tome {ta je osnovni Samardì}
sistem vrednosti koji bi trebalo da po~iva na ve}inskom opredelje-
nju toga dru{tva. A ve}inu ovde ipak ~ine gubitnici, u ~ije ime se
sprovodi tranzicija, koji su `rtve te tranzicije i koji nisu u stanju
da tu tranziciju dovoljno razumeju. Oni koji danas vladaju Srbi-
jom zapravo su njihovi dèlati. Tu imamo jedan arhetipski odnos
dèlata i `rtve, koji je ve}a inspiracija za literaturu nego za politi-
ku, ali danas u Srbiji to jeste problem s kojim se treba jasno i otvo-
reno suo~iti, jer ve} 20 godina dru{tvene elite manipuli{u najsiro-
ma{nijima ~ine}i ih jo{ siroma{nijima i teraju}i ih u smrt.
Ta crno-bela slika prevladava u Srbiji ovih dana. Imate ratobornu,
plja~ka{ku, krvoèdnu elitu, u kojoj su politi~ari, tajkuni, akade-
mici i vladike predsednikovi i premijerovi savetnici, a s druge
strane stoje njihovi politi~ki i ideolo{ki sledbenici, koji su istovre-
meno njihove najve}e `rtve. Srednji sloj }e se ovde provu}i, to je
njegova istorijska perspektiva, jer je to u skladu sa trendovima
evropske i svetske istorije, a {ta }e se de{avati sa ovima dole i ovi-
ma gore, predstoji da vidimo.
Mislim da je Dinki} o~ajan gitarista. To je neverovatno, ali taj ~o-
vek pokazuje u javnosti svoje najgore osobine, a mo`da ima i do-
brih. Slika o njemu je utoliko gora {to se on upu{ta u stvari koje
mo`da ne odgovaraju ni njegovim li~nim interesima, osim finan-
sijskim. A ti interesi bi bili: da nau~i bolje da svira i da se osvrne
na pro{lost, da vidi gde mu je mesto u ovom dru{tvu. On je tu ma-
lo zalutao i onda vrti repom, pa u~ini ne{to korisno, mnogo {ta
upropasti i tako slika o njemu postaje {izoidna. Nikad ne znate
kako da tuma~ite njegove postupke. Njegova stranka je pokazala
da nema nikakvu politi~ku odgovornost. Nije imala odgovornost
prema \in|i}evoj, potom ni @ivkovi}evoj vladi. Postojao je i aran-
`man sa ameri~kom administracijom da umesto Demokratske
stranke, koja je bila obezglavljena \in|i}evim ubistvom, G17 plus
postane nosilac demokratske i privredne tranzicije u Srbiji. Oni
jo{ uvek nisu podneli konsekvence za politi~ku neodgovornost
23.09.05. kojom su proizvodili afere u \in|i}evoj i @ivkovi}evoj vladi. Pri
tom, te afere su zaista bile mizerne u odnosu na one koje su veza-
ne pre svega za ministarstva za koja su oni odgovorni.
G17 plus snosi veliku politi~ku odgovornost i zato {to je on doveo
|}-{|
za ministra vojnog ideolo{kog blizanca Leonida Bre`njeva. On ga

je izvukao iz sastava jedne neobi~ne organizacije, koja se zove
54 Atlantski savet. To je nevladina organizacija koja se zalaè za pri-
klju~enje Srbije NATO-u. Oni to zaista i rade, ali to ~ine sa pozici-
ja koje su sasvim neobi~ne. Ve}ina onih koji u tome vode glavnu
re~ zapravo nastoje da uvode}i je u Atlantski pakt, Srbiju i dalje
drè sa isto~ne strane gvozdene zavese. To je jo{ jedan od para-
doksa na{e novije istorije. Mi smo jedina zemlja koja je mentalno
u Var{avskom paktu, ~iji ~lan nikada nije bila, a zalaè se za ula-
zak u Partnerstvo za mir i za priklju~enje NATO-u.
Drugi cilj Atlantskog saveta je, naravno, plja~ka vojne imovine.
Jedna od uloga ministra Davini}a verovatno je bila da koordinira
takve aktivnosti. Veoma me zanima {ta }e biti sa istragom. Mi-
slim da }e se on izvu}i, o~igledno je da se ponovo hvataju male ri-
be, dok se sa onim velikima prave dilovi, tj. od njihovih procenata
se sad verovatno traè novi procenti. I tako se nastavlja taj {izoid-
ni proces uklju~ivanja Srbije u evro-atlantske integracije, iako je
cela ta druìna oko Atlantskog saveta zapravo u~estvovala u skri-
vanju ratnih zlo~inaca i u relativizovanju njihovih zlo~ina u jav-
nosti. Ako ni{ta drugo, lako ih je povezati sa ubistvom u Top~ide-
ru. U zata{kavanju te afere veoma o~igledno u~estvovao je mini-
star vojni. Mislim da }e se potvrditi opravdanost pretpostavke da
su dvojica vojnika ubijeni zato {to su videli nekog od ha{kih begu-
naca.
Sve to je deo jednog selja~kog ili palana~kog, balkanskog dila sa
Evropskom unijom, koja opet kaè – hajde da mi ove divljake uvu-
~emo unutra, pa }emo posle lako sa njima. Ceo zapadni Balkan
valjda nema stanovnika koliko ima Poljska, a Poljska zajedno sa
deset novopriklju~enih ~lanica Evropske unije nema stanovnika
koliko ih ima cela Nema~ka. Pa zamislite koliko smo mi za njih
bezna~ajni. Kad vide onog Davini}a u onom odvratnom sivom ode-
lu, kao Andropova, bez ikakvog {arma, bez ikakve harizme... onda
kaù – proguta}emo i to, {ta smo sve progutali, progutali smo Ki-
par. Zamislite kakav je to bio otrovan zalogaj za Evropsku uniju,
kakve su se tamo pare sklanjale i valjale, pa i na{e pare, zamislite
odvratan karakter te dràvice koja plja~ka. Imate i [vajcarsku,
koja je ista takva, koja nije ~lanica Evropske unije, ali koju niko
ne dovodi u pitanje. Njujork tajms je 1997. objavio spisak tajnih
nacisti~kih ra~una u [vajcarskoj, i nikom ni{ta. Pa {ta sad, hajde
proguta}emo i tog Davini}a, nema veze.
Sposobnost na{ih politi~ara da plja~kaju, da se bogate, da laù,
Nikola
kradu i ubijaju sasvim je nesporna, ali ta nemogu}nost komuni- Samardì}
kacije sa ostatkom sveta, ma kakav taj svet bio, ukazuje na ogra-
ni~enje njihovih sposobnosti zbog kog mi ne postojimo kao drà-
va i ure|eno dru{tvo. I ne moèmo to da postanemo ukoliko nema-
mo politi~ke lidere i intelektualnu elitu koja je sposobna da zastu-
pa interese tog dru{tva. Posledica je, naravno, svakodnevica ljudi
koji su u totalnom bezna|u i koji se udaljavaju od politike smatra-
ju}i da ona ugroàva njihove vitalne interese, {to je ta~no. A opet
i nije ta~no, jer bi ta politika bila druga~ija ako bi se svi oni poli-
ti~ki angaòvali.
Nepostojanje politike i cinizam prema politici postao je o~igledan
i u razvijenim dru{tvima. U Nema~koj je na poslednjim izborima
postalo o~igledno da u tom dru{tvu vi{e nema ideologije, nema
~vrstih stavova, nema jasnih opredeljenja. Svi su zabrinuti oko
poreza i za{tite nezaposlenih. Kao da, naizgled, ne postoji jasna
briga o perspektivi tog dru{tva, nego se sve svodi na raspodelu
procenata. Ali to se Nema~koj moè, ona ima toliko univerziteta,
instituta, pametnih ljudi, autoputeva, pa i politi~ara, ~ega god ho-
}ete. To je jedna trenutna kriza, ali odavde izgleda kao da se to
dru{tvo pretvara u ideolo{ko-politi~ku mo~varu.
Liberalizam je ideologija koja mi je li~no najblià, ali ona se pone-
gde utopila u politi~ke koncepte iza kojih vi ne moète stati kao
normalan ~ovek. Liberalizam je, recimo, u Americi do{ao do svog
apsurda, jer su dràvne kase u Americi prazne i tu ne postoji na-
menski novac za pomo} ljudima na opusto{enom ameri~kom ju-
gu. To je kraj ~itave jedne istorije, koja je po~ela pojavom Francu-
za i jezuita u drugoj polovini XVII veka, a zavr{ila se pojavom dè-
za i romanima Dòna Gri{ama. Sve to vi{e ne postoji. Pa i na{i lju-
di, kojima je Amerika daleko, i oni su ne{to od toga ~uli i videli.
New Orleans, taj beat Bourbon Streeta, to je beat savremene civi-
lizacije. Ali ta ulica je poplavljena, ona vi{e ne postoji.
Liberalno-demokratska frakcija priprema proglas koji se zavr{a-
va re~ima: Zar nije bilo bolje onda kad je bilo gore. To je smislio
23.09.05. Nenad Proki}, ali mogu da protuma~im {ta je hteo da kaè. To je
uverenje ve}inskog dru{tva u Srbiji da je u godinama najve}e be-
de i o~ajanja ipak uspevalo da prehrani porodicu i na|e svoju ulo-
gu u dru{tvu. To je bio {verc, sitan kriminal, preprodaja deviza, a
|}-{|
to danas nije mogu}e. I zato Dinki} ima taj negativni imid`, jer
ljudi misle da im je on uni{tio egzistenciju time {to ih tera da pla-
56 }aju porez. S druge strane, kad treba da se le~e, kad treba deca da
im idu u inostranstvo, onda stanu na ulicu i prose, ne razmi{ljaju
o tome da su te zemlje u koje njihova deca moraju hitno da odu ze-
mlje protiv kojih se oni jasno izja{njavaju na izborima, da je to ci-
vilizacija ~iji su oni ljuti protivnici. Kad se razbolite, kad ovi na
VMA treba da vam seku nogu, kad pomislite, pa mo`da na Floridi,
u Arizoni ili u Parizu postoji neka bolja klinika, onda vam Ameri-
kanci i Francuzi vi{e nisu neprijatelji, nego kuku, pomagaj.
Ali potpuno je neprihvatljivo da vi krivite obi~ne, siroma{ne ljude
za tu vrstu hipokrizije. Potrebno je da neko svakodnevno obja-
{njava da je Srbiji mesto tamo gde su najcivilizovanija dru{tva,
ako ni zbog ~ega drugog ono zato {to }e onda na{a deca dobijati
najbolje le~enje, ne}e nam vi{e ispadati zubi i ne}emo imati idio-
te za ministre prosvete nego }e to biti ljudi koji }e pro}i i test in-
teligencije i psihotest, da vidimo da li im je mesto u Aziji ili u La-
zi Lazarevi}u, gde pale arhivu da bi zameli trag za sobom – ili im
je mesto me|u decom. Ja ovog i prethodnog ministra prosvete ne
bih pustio da pri|u mom detetu bliè od 500 metara, zadavio bih
oboje, stvarno.
To je stra{no, ju~e sam video, bila je Mala Gospojina i nosili su Bo-
gorodi~inu ikonu i ljudi su kle~ali pred njom i onim zadriglim po-
povima. Umesto da im kaù – ljudi, nemojte da kle~ite, daj ustani-
te. Pa nije to valjda su{tina religioznosti da vi kleknete, da mora-
te da se ponizite. Valjda postoje i neka pozitivna ose}anja. Ta ose-
}anja mi danas delimo sa 5 odsto ljudi, s kojima mi direktno ko-
municiramo kao politi~ka partija, ali ja verujem da ih ima 95
odsto – samo im treba objasniti da je kad je bilo gore bilo zaista
gore i da }e biti bolje, ali ne kao kad je bilo gore, nego onako kako
mi danas ne moèmo da zamislimo, ali imamo viziju o tome. Mo-
`da trenutno pipamo u mraku, ali neki izlaz mora da postoji, jer
ne smemo ostati sami i ne}emo ostati sami.
Ova budu}a partija izgleda kao skupina ludaka, nikome nije jasno
za{to to radimo 15 godina posle osnivanja prvih politi~kih partija
u Srbiji. Krenuli smo od pretpostavke da postoji najmanje 5 odsto
na{ih gra|ana, koji }e podràti jednu novu politiku. Neka je to sa-
mo kulturna politika, pa je mo`da dovoljno. Ona }e biti nova i kao
odraz jedne politi~ke normalnosti, kontinuiteta koji postoji sa
svih strana, van granica Srbije, ali ne postoji jedino u Srbiji. I valj-
da ovo ipak nije pusto ostrvo, ovde prolaze putevi, opti~ki kablovi,
dolaze neke diplomatske misije, ovo je, izgleda, i neki privla~an Nikola
Samardì}
turisti~ki centar, mada, {ta }e ovde svi ovi stranci, nemam pojma
{ta im se ovde svi|a.
Obja{njenja ni u politici ne moraju da budu samo racionalna. Mo-
`da sam ja ovde samo zato da bih se jednog dana vratio u godine
u kojima sam bio sre}an, recimo 75–76. ili 86–87. Ako zbog toga
treba da se ponovo uhapsi 10.000 ljudi u Sablji II, pa neka se pla-
ti i ta cena. Neka moja porodica i ja budemo sre}ni, a 10.000 ljudi
neka se na|e sa one strane re{etaka. Ali ja mislim da }e to biti do-
bro ne samo za moju porodicu ili 5 odsto gra|ana, nego za 95
odsto ljudi u Srbiji, da se ovi ponovo na|u iza brave, da nastupi
jedna nova politika, neka to bude 6. oktobar. Pitam se {ta 95 odsto
ljudi kod nas o~ekuje od svoje budu}nosti i od svoje sudbine, ako
nastave da pristaju na ovu teku}u bednu politi~ku ponudu.
Na{a politika danas je kao vojni~ka kantina: imate kuvani kupus,
to je Ko{tunica; imate pasulj, to je Tadi}; i imate onaj suvi mesni
narezak, to je Toma Nikoli}. I od jednog i od drugog i od tre}eg je-
la }e vas boleti stomak. I ko je onda tu lud? Za{to pristajati na to?
Dokle }emo da se rukovodimo izborom manjeg zla? To je krenulo
od izbora 1990, kad je bilo glupo glasati za Ivana \uri}a. Mi smo
bili prijatelji i morao sam da mu kaèm – slu{aj, ne mogu da gla-
sam za tebe. I sad smo imali istu situaciju sa Tadi}em i Nikoli}em,
pa kao hajde da vidimo od kojeg }e me jela manje boleti stomak i
{ta je manje pogubno za na{u politi~ku ekologiju, gde }e biti ma-
nje zapaljivih gasova. Ali to nije budu}nost koju smo zasluìli, ia-
ko smo zaradili jedno op{te pokajanje, suo~avanje sa zlo~inima
koji su vr{eni u na{e ime, s politi~kom odgovorno{}u koju imamo
kao dru{tvo koje je biralo Milo{evi}a i ostale zlikovce dovode}i ih
na vlast da bi oni i{li okolo i plja~kali i ubijali druge, i plja~kali i
ubijali nas same.
Ovde mora ne{to da se dogodi. Srbija jeste bedna, uve~e padne
onaj mrak na blato, pa ti na{i nekrofilni, fekalni rituali, ta siva
svakodnevica, ljudi koji su musavi, o~ajni. I oni koji su najlep{e
23.09.05. odeveni i utegnuti, ni od njih se niko ne smeje. Sve je to jedna go-
mila apsurda, ali ja ne èlim da budu}nost ove zemlje bude pred-
met op{te sprdnje, da ovo bude onaj autobus u kojem se loè drva
kao iz one drame Du{ka Kova~evi}a. Ja èlim Srbiju bez drama
|}-{|
Du{ka Kova~evi}a. I bez Du{ka Kova~evi}a.
58 Svetlana Luki}:
U Beogradu nije u toku samo Evropsko prvenstvo u ko{arci, nego i BI-
TEF, a BITEF se isplati i samo zato {to onda Biljana Srbljanovi} do|e
u grad. Ove godine ona je i otvorila BITEF, a pre toga je obavila jednu
jo{ korisniju stvar. Povodom poku{aja smene direktorke i selektora
Sterijinog pozorja, Biljana je zajedno sa Mikijem Manojlovi}em i De-
janom Mija~em oti{la na sastanak sa ministrom kulture Kojadinovi-
}em. Tom prilikom mu je objasnila da je Sterija prvo bio osoba koja je
pisala dramske tekstove, pa tek onda ime festivala. A kako je mini-
stra ube|ivao Miki Manojlovi}, ~u}ete od Biljane Srbljanovi}.
Biljana Srbljanovi}:
Primetila sam da postoje neuralgi~ne ta~ke ovog reìma, koje
ipak moè{ da pritisne{ i udari{. \in|i}evu vladu, bez obzira na
sve, smatrala sam svojim politi~kim izborom i nisam to htela da
radim. Ovo nije vlada mog izbora, a i na raznim stranama su vrlo
slabi, posebno kada su u pitanju kultura i mediji i ja sam shvatila
da tu moè dosta da se uradi, jer tu sede ljudi koji nemaju nikakav
kredibilitet, boje se. Sre}om, moj posao nije vezan za policiju i
pravosu|e, jer to je o~igledno jako udruènje i tu nikakav pritisak
ne dolazi u obzir. Ali ovde pritisne{ ministra, zama{e{ mu autori-
tetom i on kaè – pa dobro. Tako se odvijala pri~a o Sterijinom po-
zorju i u tom smislu je saradnja sa ministarstvom kulture bila od-
li~na, mi smo vrlo zadovoljni ministrom. Zna{, kad ti do|e Miki
Manojlovi} i kaè – nemoj da se {ali{, ovaj shvata da je Miki bog,
a da je on nula, i ne}e da se {ali ~ovek i to se onda tako re{i. U stva-
ri bi bilo dovoljno i da se pojavio samo Miki.
Imali smo dogovor i da se ja ne sva|am i stvarno se nisam sva|a-
la. Jedino sam rekla ministru Kojadinovi}u da je za mene potpuno
isto da li razgovaram sa njim ili sa radikalima. Pre sastanka smo
imali raspravu da li da se uop{te pregovara sa radikalima ili da ih
bojkotujemo. Ja sam rekla da ako ve} pristaje{ da ti ta vlada bude
vlada, ne vidim nikakvu razliku izme|u vlade Maje Gojkovi} i nji-
hove vlade – ni u u~incima, ni u ideologiji, naàlost. To nije dobro,
ali oni sada vladaju zajedno. I ako ti to nije dovoljno gadno, ako si
pristao da u tome ìvi{, onda se bar malo potrudi da im ne da{ ba{
sve. I oni to, kako vidim, po{tuju. Nema on pojma {ta je Sterijino
pozorje, uop{te ga ne zanima, u stvari. A i ovim radikalima, koji-
ma neko uporno radi dobar marketing, odgovara da se malo dis-
tanciraju od [e{elja. On postaje tamo neki ludak zatvoren u ne-
kom cirkusu, a mi ovde ho}emo da dovedemo Dandy Warhols i da Biljana
Srbljanovi}
pravimo Exit.
Ne}e oni dugo, nema {anse, to se drì na po jednom glasu, na to-
me ko }e kome da tutne sto evra – to }e da pukne. Ti ljudi su toli-
ko otvoreno korumpirani. Ovde se uporno govori o finansijskoj
korupciji. Postoji i druga ozbiljna korupcija, a to je mo}, vlast i po-
loàj. Ima{ ljude koje ne zanima lova, koji su ono, askete i mona-
si i vole da imaju vikendicu u Belanovici. Ba{ ga briga da ima jah-
tu ili da ide u Dubai, ali ga zanima ne{to drugo. I ako ti moè{ ne-
{to drugo da mu ponudi{, to je isto korupcija. Oni se drè na jed-
noj ideji koju sprovode, koja je ideolo{ko-politi~ka, li~na i patolo-
{ka i nekrofilska i oni udruèno rade samo na toj jednoj ideji, a ta
ideja }e da ih uru{i iznutra, jer vi{e ne mogu da je isteraju. Kako
da kaèm, ta konspiracija po~inje da se odvija otvoreno pred na-
{im o~ima. Oni moraju da raspi{u izbore.
Sad sebi zvu~im kao 1994. Nisam bila mesec dana u zemlji i vra-
}am se, ono sankcije najgore, u samoposluzi prodaju jednu metlu
i teglu. Odem kod mame jednog mog prijatelja i ona kaè – sad }e
da ukinu ove sankcije. Ja pitam – stvarno, jesu li negde ne{to javi-
li. Ne, kaè ona, ali ovo vi{e ne moè da se izdrì. Ona je apsolut-
no bila odlu~ila da }e sada da nam ukinu sankcije. Isto tako sam
ja odlu~ila da }e ovaj Stojkovi} da se samoukine, po{to to vi{e ne
moè da se izdrì. Tu s jedne strane ima{ grupaciju oko policije i
pravosu|a, koja se bavi zatiranjem semena \in|i}evog, iz opsesi-
je uru{avanja svega {to je uradila i \in|i}eva ~ista~ica. Drugi deo
njih se koncentri{e oko centara finansijske mo}i. Da li ih zanima
li~na korist ili ne, nemam pojma, ali vrlo bi me iznenadilo da ne-
kog ko se bavi lovom ne zanima li~na korist.
Onda ima{ ove ljude koji su potpuno nekompetentni, samo }ute
po ceo dan u kancelarijama, da ih neko ne ukeba da su tu. Zaklju-
~a{ se, èni kaè{ da si kod ljubavnice, ljubavnici kaè{ da si kod
ène, a ti samo sedi{ i }uti{ da te niko ne uhvati. Zna{, taj Milo{e-
vi}ev zlo~ina~ki um, ipak je tu, bre, bilo neke {irine, razume{, a
23.09.05. ovo su neki prcoljci koji su se ostrvili. Ako tebe dve godine vodi
ideja da se sveti{ u~esnicima ove akcije Sablja, odnosno da se sve-
ti{ prijateljima i po{tovaocima lika i dela Zorana \in|i}a, ne mo-
è{ daleko da dogura{. Na kraju to mora{ da radi{ pomo}u mita.
|}-{|
Imam utisak da, koliko god da su se ta udruènja, sekcije, radne

grupe, te njihove trojke ~etni~ke razvile i trudile da to uni{te – da
60 to jednostavno ne}e ba{ mo}i. Kad-tad }e do}i do revizije svega to-
ga. Pa i nad sudom ima sud, {ta god da oni sad urade sa na{im pra-
vosu|em, do}i }e trenutak revizije toga, pa nisu oni sad to zaku-
cali za istoriju, to su flagrantne stvari. Mislim, od te Makine gru-
pe, ako ni{ta drugo, to je toliko flagrantno da }e prosto morati da
do|e do revizije, to jednostavno ne moè da pro|e. Sad je pitanje
kada }e to biti, koliko ljudi imaju ìvaca i za{to nam uop{te to ra-
de. Zar smo mi zaista zasluìli da se u ideolo{kom obra~unu glori-
fikuju zlo~inci i ubice? Da li smo mi zaista zasluìli da na B92 slu-
{amo da su ]uruvija i Stamboli} ubijeni zbog novca?
Jednom }e to do}i na svoje mesto, ali to se ne}e desiti za nas, mi
smo bespovratno izgubljeni. Mislim na nekakvu kosmi~ku prav-
du. Jednostavno ne}e biti, ne}e mo}i – kao {to je Milo{evi} ipak u
Hagu i zavr{i}e svoj ìvot mizerno u mi{joj rupi. Vi sad moète na-
ma svima da upropastite ìvot do kraja, e, ali svejedno, nikad ne-
}ete pobediti, nikad ne}ete okrenuti stvar na to da je \in|i} u
stvari ~ovek koji je ubio samog sebe. To se nikad ne}e dogoditi, ne
znam {ta da nam urade.
Situacija je mnogo gora nego ranije. Bolja je u smislu da nema{
kao rat nad glavom i nema{ to da ti ide neka tvoja vojska da ti ubi-
ja neke druge ljude u tvoje ime, ali s druge strane, po tebe samog
unutra je gore. E pa zna{ {ta, mnogo smo se mi provla~ili, mislim,
mora to da se naplati. To zlo, sa kojim smo mi ìveli i nikad se sa
njim nismo obra~unali, naravno da se ono u jednom trenutku
okrene protiv tebe. Pa ne moè{ ti sejati toliko zla politi~kim, in-
telektualnim, ~ak i opozicionim anga`manom, ~itavu deceniju se-
jati toliko zla za toliko miliona ljudi, a da se to nikad ne okrene
protiv tebe. To dru{tvo u jednom trenutku mora da pro|e kroz ne-
ku mnogo te{ku fazu i svi su mislili da je na{a te{ka faza bombar-
dovanje, ali nije. Na{a te{ka faza je ovo. Ovo je na{a opsada Sara-
jeva i treba da budemo zadovoljni {to te bar niko ne ni{ani sa ne-
ke ~uke snajperom dok ide{ ono, na dènazu, razume{, kao {to je
njima bilo. Prema tome, mi sad ìvimo sa svojim |ubretom dok se
ovaj svet ne presabere i ne odlu~i – prvo da napravi nekog za koga
}e mo}i da se glasa. Mi moramo da ga napravimo, {to bi ti se neko
pojavio, moè{ da ga napravi{. Potrebe dru{tva diktiraju pojavu
politi~ara, pa ako je potreba dru{tva da ima{ nekoga ko slavi Le-
giju i izjedna~ava ubistvo Arkana sa ubistvom Stamboli}a i ako je
to u redu ~ak i za urednike B92, onda, {to bi se ovde pojavio neki
drugi politi~ar? To nije potreba dru{tva, o~igledno je da dru{tvo Biljana
Srbljanovi}
{alje ovakve signale.
Mi sad moramo da se izbatrgamo sa tim, sad je to borba na ìvot i
smrt, ovo sad je prava borba, a ne ono – mi smo svoje odradili bom-
bardovanjem – ma nemoj. Pri~ala sam neki dan sa prijateljima o
bombardovanju, pa jedna kaè – koliko sam se knjiga na~itala za
vreme bombardovanja... to su te pri~e. Mi smo kao bili jadni, koji
jadni, {ta jadni i za{to jadni, jadnih tih hiljadu ljudi {to je poginu-
lo. Mi stvarno kad bismo pro{li neka`njeno, to bi bila kosmi~ka
nepravda, mislim nije u redu, za nas nije dobro, moramo i mi ne-
{to da nau~imo. Prema tome, ja mislim da je na{a kazna sa neba
ovo {to nam je sad.
Tadi} je i{ao na Harvard zato {to su ga napu{ili ovi sa Kolumbije,
jeste to videli? Pa kako, vi ne ~itate NIN? Moram uvek ja da do|em
da vam kaèm {ta neprijatelj misli. Zna~i, na dve ili tri strane u
NIN-u je iza{lo neko ogromno pismo nekog tipa, na primer poddi-
rektora sa univerziteta njujor{kog Kolumbija, gde je trebalo Ta-
di} da do|e da govori, pa je otkazao ne{to u zadnjem trenutku oko
ove zavrzlame da li }e da ide Marovi}, ko je pozvan na ùrku, ko
nije pozvan, razume{, ko je predsednik razredne zajednice. I u toj
nekoj zavrzlami on je to otkazao i onda ga je ovaj razaslao po in-
ternetu. [ta zna~i razaslati po internetu? To zna~i poslati na adre-
su NIN-a, jer nije internet agencija, pa da javlja novinama, zna~i
na ne~iju konkretnu adresu si to poslao. U svakom slu~aju, na{li
su nekog poddirektor~i}a jednog od instituta tog univerziteta da
nagrdi Borisa Tadi}a kako je on tek sad, dragi prijatelji, shvatio
da Kosovo mora da bude nezavisno, jer Boris Tadi} se nije pojavio
na sve~anoj ve~eri. E, tri dana kasnije, nakon te bruke u NIN-u, ko-
ja }e verovatno sad da se nasledi u Politici, ninizacijom Politike –
hop, odoh ja na Harvard, jer se Harvard kotira bolje od Kolumbije.
Sad, {ta taj Tadi} radi, nisam mnogo pratila, ali ne mogu da ka-
èm da je to ba{ samo moja gre{ka. Mo`da nisam imala {ta da ot-
pratim. Razmi{ljala sam o tome kad su napali Rundeka i kad je
23.09.05. Tadi} popio kafu tamo sa njim i meni je nekako to bilo ok, mislim,
da on sa njim popije kafu. Me|utim, problem je {to je to samo to.
Ni{ta se u ovom dru{tvu ne ~ini da nema ovih {to lemaju Runde-
ka, u tome je stvar. I on svojim ne~injenjem doprinosi da je Run-
|}-{|
dek prebijen, a posle {to do|em da ti vidam rane, to je isto kao kad
Ko{tunica do|e kod onih ljudi {to su ranjeni na Kosovu, pa se obu-
62 ~e u ono zeleno i u|e u Urgentni centar. Mislim, do{ao |avo po
svoje. Ti nisi ni{ta na svom radnom zadatku u~inio da ovaj Alba-
nac ne puca na njega. Ho}u da kaèm, oni nisu ispunili normu
zbog toga {to ni jedan ni drugi ne doprinose tome da na Kosovu ne
pucaju na tog srpskog ili bilo kog de~ka, odnosno da huligani ne
{ibaju ostarelog rokera hrvatskog porjekla u Knez Mihailovoj.
Zna~i, ni jedan ni drugi ni{ta ne rade. Pri ~emu Boris Tadi}, svi ga
grde zbog toga, bar pozira, a onaj ~ak ni ne pozira. On je ljut ~ak i
kad pozira, on ne}e da se slika ni za paso{. Ne}e ni na koji na~in
da se obra}a nikome, on nema {ta da razgovara bilo s kim.
Kad je bilo ono oko Velje Ili}a, Petar Lukovi} je na internetu, je-
ste videli to, napisao neki stenogram, ne smem sad da psujem,
majka }e me ubiti. I sad je on kao napisao stenogram razgovora u
vladi Srbije u vezi sa napadom Velje Ili}a na B92. I sad, to je Pera
Lukovi} u svom najtipi~nijem izdanju, kako da kaèm, ali ljudi su
mislili da je to stvarno. Da vidi{ komentare, kao – znao sam da je
nepristojan ovaj Velja Ili}, ali ovo je preterano, pa – kako mu,
bre, ovaj Ko{tunica ni{ta ne kaè. I ti u stvari vidi{ vrhunsku la-
krdiju Pere Lukovi}a, koja apsolutno izgleda kao realnost. [tavi-
{e, ja sam, kad sam po~ela da ~itam rekla – odakle mu ovo, razu-
me{, ko mu je javio ovo, pa sam onda po nekim komentarima tipa
– legalisti~ki diè obrve Voja Ko{tunica – ukapirala da se ~ovek
zeza. Ali to je stvarno stra{no, kad tebi sastanak vlade zami{ljen
u glavi Petra Lukovi}a izgleda realno. To zna~i da smo mi u veli-
koj drami.
Sve mi nedostaje, uàsno mi nedostaje, uop{te, ja sam emigrant-
kinja najgore vrste. Kad sam u Parizu, onda mi fali Beograd, kad
sam u Beogradu ne bih da slomim nogu u rupi na ulici. Gleda{
zgu`vanu facu nekog ministra, ~ove~e, koji je apsolutni imbecil,
gleda{ neke kreature, ljudski otpad. Ja ne znam {ta su ti ljudi ra-
dili, gde su oni bili, bre, do 5. oktobra, nikad nisi ~uo za te ljude, od
kolumniste do ministra, ~ove~e, nikad nisi znao {ta su oni radili,
gde su se oni muvali, u kojim rupama. I sad odjednom ti oni ne{to
tu sole.
Ovde nemam prvi, drugi, tre}i program, imam Pink i B92, tako da
sam dosta tu za{ti}ena, pa mi izgleda Srbija simpati~na. Izgleda
mi kao da se u Srbiji pri~a {panski i da ima dobre vesti. Ja ìvim u
stvari potpuno izme|u dva dolaska ovde. Sve ~ekam kako }e moj
Biljana
ìvot da se okrene da ja opet budem tu. Tamo ~itam knjige, u~im Srbljanovi}
jezik, lakiram nokte, pi{em i ~ekam kad }e da mi pro|e vojni rok,
kad }u da se vratim. U tom smislu mi je dobro po{to imam utisak
da onda imam barem neku energiju kad do|em, pa sad, kao udri,
pi{i peticije i ne znam {ta. Ljudi ovde su u fazonu da, kad im ka-
è{ – radikali ho}e da ukinu me|unarodni karakter Sterijinog po-
zorja, oni te pitaju – pa gde ti ìvi{. U Francuskoj, zato sam i do{la
da potpi{emo peticiju, razume{.
Dosta je tu`no ovde, a onda me jo{ dodatno grize savest, moram
da kaèm. Te{ko ti je da ìvi{ bolje od svojih ljudi, a nisi zasluìo,
a bolje ìvi{ u smislu da nema ba{ nekog apsolutnog skota, krimi-
nalca, idiota koji ti se sa televizije smeje u lice i jo{ ga zovu slu{a-
oci da mu kaù bravo. E, onda meni bude malo te{ko zbog svega
{to neki tvoji ljudi ovde moraju da preìvljavaju. To je kao kad je
bilo bombardovanje, pa da li da ode{ ili ne ode{, pa ne ode{, tu si
sa svojima. Tako mi je sad te{ko {to ovo bombardovanje ne preì-
vljavam sa svojima. Mislim da je ovo bombardovanje mnogo teè
za na{u psihu, du{u, da }e ostaviti mnogo ve}e posledice ta vrsta
nepravde. Ti ovde ìvi{ u crtanom filmu Kalimero. To je nepravda,
jednostavno je nepravda da se potegne krivi~na prijava protiv Na-
ta{e Mi}i}, to je nepravda na svaki na~in, to je glupo i pokvareno
i oni se rukovode glupim i pokvarenim principom. Milo{evi}u ni-
kad nije palo na pamet da potegne krivi~nu prijavu te vrste, on
uzme metak pa ga rokne, mislim, te retke koje ubije. Ali ovi su kao
kad dobije{ buve, pa se ~e{e{ ovde, a tamo te druga ujede. Stvarno
neka stravi~na buva, ne moè{ da je istrebi{. I ti vi~e{ na buvu, a
ona ti se smeje.
|}-{|
PE[ÂNIKFM, 30. 09. 2005.
LUCKY CASH
Dragi prijatelji, moram da vam kaèm da u ovom
trenutku od demokratije u Srbiji nije ostalo mnogo...
Stvoreno je stanje tu`nog haosa, karikature staljinizma,
gde svi oni imaju zle namere, ali nemaju snage ni pameti
da ih sprovedu...
Prave patriote u srpskom dru{tvu su ljudi koji se
pona{aju kao nema~ke okupacione vlasti – do{li smo da
uvedemo red i ta~ka.
Milan St. Proti} iz Demohri{}anske stranke Srbije

Vladimir Popovi}, {ef Biroa za komunikacije u vladi
Zorana \in|i}a
Nenad ânak iz Lige socijaldemokrata Vojvodine
@arko Kora} iz Socijaldemokratske unije
êdomir Jovanovi} iz Liberalno-demokratske frakcije
Vesna Pe{i} iz Gra|anskog saveza Srbije
Milo{ Vasi}, novinar
Ivan Medenica, selektor Sterijinog pozorja
Petar Lukovi}, novinar
Svetlana Luki}:
Dobar dan èlim vama, budu}im pritvorenicima neke od srpskih usta-
nova zatvorenog tipa. Posle hap{enja Bati}a, malo sam se predomisli-
la i sad mislim da ne treba sara|ivati sa Hagom, a posebno ni po ko-
ju cenu ne treba dati Ratka Mladi}a. Evo, poku{a}u da objasnim. Kad
god Ko{tunica mora da se ponizi i bude malo ljubazan sa nekim od
eksponenata Novog svetskog poretka, kao {to je njegova nova druga-
rica Karla del Ponte, on udari po nama. Predsednik na{e vlade li~i na
one muève koji se na poslu kao crvi uvijaju pred {efom, a onda do|u
ku}i i izigravaju despota pred ènom i decom, ne bi li sa~uvali ne{to
od svog mu{kog ega.
Kako je {ef vlade po~eo da udara, svi }emo do}i na red. Mo`da je ovo
~as da se podsetimo na ono {to su jo{ Grci znali, da demokratija ne
zna~i vladavinu naroda, ve} izbegavanje opasnosti od tiranije. Mo-
`da je, dakle, vreme da ovog sitnog, podlog demijurga srpske politi~ke
scene po~nemo da shvatamo ozbiljnije nego do sada.
Ko{tunica ima u rukama ~eki}, ta~nije macolu, i to u vidu ministra
pravde i zato nije ni ~udo {to mu svi politi~ki oponenti li~e na ekser
koji treba jednom za svagda zakucati. Ovih dana je do{ao na red biv-
{i ministar pravde Vladan Bati}, a sutra to moè biti bilo ko. Predsed-
nik vlade svoj osvetni~ki gnev prema svakome ko nije vojnik njegove
partije zove, citiram: neumitnim uspostavljanjem pravne dràve.
Pravna dràva je ovih dana, kao {to znate, ostala bez dvojice zameni-
ka specijalnog tuìoca u procesu za ubistvo Zorana \in|i}a. Jedan je
osumnji~en za odavanje slu`bene tajne, a drugi je odlu~io, i to pred
kraj istorijskog su|enja za ubistvo premijera, da bi mu bilo lep{e da
pre|e u advokate. Ne, njemu nije bilo pre}eno, ali je ipak obe}ao, i to
javno, da se vi{e nikad, majkemi, ne}e baviti krivi~nim pravom. I sad,
tu kao nema ni~eg sumnjivog, su|enje ubicama premijera }e kao te}i
normalno, a mi smo paranoi~ni i zlonamerni {to u to sumnjamo. Naj-
gore je {to se niko ne trudi da nas uveri da je sve u redu, {to nikoga
osim manjeg broja gra|ana ove zemlje nije briga da li }e ubice biti ka-
`njene i da li je mogu}e da }e onih nekoliko virtuelnih stolica, na koji-
ma bi morali da sede pravi zaverenici, ostati zauvek prazne.
Predsednik je opet, naravno, van zemlje, on ovde svrati samo da bi
malo predahnuo, da bi se malo relaksirao i promenio predsedni~ko
odelo. Boris Tadi} se u stvari samoproglasio ministrom spoljnih po-
slova samo da ne bi morao da se suo~i sa o~ajnim stanjem u zemlji.
On tim povodom nema ni{ta da nam kaè, ni on ni njegova partija.
30.09.05. Pre nego {to je oti{ao da papi prenese bratske i hri{}anske pozdrave
patrijarha Pavla, Tadi} je rekao da Srbija ide ka dvopartijskom siste-
mu i da }e te dve partije biti Demokratska stranka i Srpska radikalna
stranka. Ja Srpsku radikalnu stranku, kaè Tadi}, ne opaàm kao ne-
|}-{|
prijateljsku stranku; mi sa tom strankom imamo samo politi~ki spor.

Godine 1936. francuski premijer Blum rekao je svom gostu, nema~-
68 kom ministru spoljnih poslova – ja sam marksista i Jevrejin, ali ni{ta
ne}emo posti}i ukoliko ideolo{ke barijere budemo smatrali nepremo-
stivim. Tri godine posle toga, Gebels se s ~u|enjem osvrnuo na tu vr-
stu diplomatije. Rekao je da je po njegovom, Gebelsovom mi{ljenju,
premijer Francuske tom prilikom morao da kaè – kancelar Rajha je
~ovek koji je napisao Main Kampf i mi Francuzi odbijamo bilo kakvu
saradnju sa njim. Ali Francuzi, kaè Gebels, nisu to rekli, nego su nas
pustili da se na miru naoruàvamo. I sad, ko im je kriv.
Ju~e je povodom hap{enja Vladana Bati}a u Medija centru odràna
uzbudljiva konferencija za novinare na kojoj je prvo govorio Milan St.
Proti} iz Demohri{}anske stranke Srbije.
Milan St. Proti}:

Jasno je da se iza ovoga krije divlja~ki, diktatorski napad vlade
Vojislava Ko{tunice i njega samoga na Vladana Bati}a, samo zbog
toga {to je za ovih poslednjih nekoliko godina, a pogotovo u po-
slednjih nekoliko meseci Vladan Bati} bio najstroìji, najglasniji
i najhrabriji kriti~ar vlade Vojislava Ko{tunice. A ta vlada ne sa-
mo {to je ogrezla u zlo~in, ne samo {to je ogrezla u kriminal, nego
je sad posegla i za policijom, po starom komunisti~ko-staljinisti~-
kom receptu, da goni, proganja, optuùje, blati i kleveta svoje po-
liti~ke protivnike. I {ta smo doìveli danas, pet godina posle 5. ok-
tobra? Da ruku podruku sa strankom Slobodana Milo{evi}a, ruku
podruku sa njegovim najprljavijim izvr{iteljima u pravosu|u i po-
liciji, Vojislav Ko{tunica goni ~oveka s kojim se nekoliko godina
la`no predstavljao kao protivnik Slobodana Milo{evi}a, da goni
~oveka koji predstavlja simbol borbe protiv represije, neslobode i
diktature u Srbiji.
Mi smo se ovde skupili da dignemo svoj glas, ali i vi{e od toga, da
dignemo svoju ruku protiv nasilja koje ~ini vlada Vojislava Ko{tu-
nice, jer ovo nije radio, i te{ko mi je da to kaèm, ~ak ni reìm Slo-
bodana Milo{evi}a. I on je prezao i oklevao da hapsi svoje politi~-
ke protivnike, a pogotovo ne na ovakav bezo~an na~in. Prema to-
me, Ko{tunica i njegovi doglavnici, na ~elu sa ovim bednim mini-
strom pravde Stojkovi}em, ~iju biografiju svi znamo, oni proga-
njaju ~oveka kao {to je Vladan Bati}. I upravo zbog toga je ovo po-
slednja linija na{e odbrane, poslednja linija odbrane Srbije protiv
zloupotreba, kriminala, nasilja koje ~ini Vojislav Ko{tunica i nje-
gova vlast. Odbrani}e se Vladan Bati}, iza}i }e on iz tog pritvora,
ali onda neka se paze ti koji ovakve stvari rade {ta }e s njima biti. Vladimir
Popovi}
Ako treba, neka nas sve pohapse, neka ugu{e svaku slobodnu re~
u Srbiji, pa }e opet ona proklijati, a za ona nedela koja su ~inili oni
}e odgovarati. Ako smo uspeli da oborimo Slobodana Milo{evi}a i
njegov reìm, ovi njegovi pacovi od naslednika su ma~iji ka{alj.
Svetlana Luki}:
Vladimir Popovi}, {ef Biroa za komunikacije u vladi Zorana \in|i}a.
Vladimir Popovi}:
Na dana{nji dan pre pet godina, reìm Slobodana Milo{evi}a pri-
premao je krvavi obra~un sa opozicijom u Beogradu. Nisu uspeli
tog 5. oktobra i izgubili su, ali }e zato za nekoliko dana u ovoj is-
toj zgradi Ko{tuni~ina nevladina organizacija da organizuje pro-
slavu tog 5. oktobra da bi na njoj glavni gosti bili Ko{tunica, Ta-
di}, Baki, Da~i}, Nikoli}; neophodno je da oni koji su taj 5. oktobar
izneli budu uhap{eni. Glavni motor tog 5. oktobra je pod zemljom,
to su zavr{ili, potrebno je da i one druge sklone sa javne scene i da
bude opravdanog razloga zbog ~ega ti ljudi nisu pozvani. Istraga
koja se vodi protiv Vladana Bati}a je privatna hajka ministra Stoj-
kovi}a sa njegovim privatnim tuìocem Vladimirom Manojlovi-
}em, prvim zamenikom republi~kog tuìoca. On je tuìlac koji je
pustio krvoloka Milana Luki}a iz zatvora, onoga {to je sad uhap-
{en u Argentini. Jo{ jedan bitan podatak za vas, koji moète pro-
veriti: istragu sprovodi Drugi sud, ~iji je predsednik Ivana Lali},
njegova neven~ana supruga. Dovoljno podataka da moète da
shvatite da se vodi jedan politi~ki proces, potpuno isfabrikovan,
bez ikakvih argumenata.
Za{to se to radi? Pre deset dana spektakularno je najavljeno da }e
afera korupcije u pravosu|u, ~ijih posledica nismo ni svesni, pot-
puno o~istiti na{e dru{tvo, da osim sudije i tuìoca koji su uhap-
{eni ima jo{ pet sudija koji }e biti uhap{eni, da ima korumpiranih
advokata i politi~ara, i tako dalje. Svima nama kao gra|anima sa
zdravom logikom je jasno da korupciju nisu mogli da naprave Jot-
30.09.05. ka, sudija Tatalovi} i tuìlac Radovanovi}. Za{to nema vi{e tih
imena, za{to se to odlaè? Zato da se ne bi isprljalo ime i ugled
predsednika Tadi}a i njegovog kabineta, po{to svi znate da posto-
ji osoba u njegovom kabinetu koja je u to uklju~ena. Ali danas je
|}-{|
hrabrost u Srbiji kad jedna dnevna novina napi{e da postoji gra-

|anin X. Vladan Bati} nije gra|anin X, Vladan Bati} je imenom i
70 prezimenom i svojom funkcijom dve ili tri godine od istih tih me-
dija bio satanizovan i optuìvan za sva krivi~na dela, za koja se
naravno nikad nijedan dokaz nije pojavio.
Vladan Bati} je tako|e uhap{en da se ne bi saznalo kakve veze
ima privatizacija Nacionalne {tedionice sa Jotkinom grupom i
ko je iz Jotkine grupe suakcionar ili akcionar u Nacionalnoj {te-
dionici. Vladan Bati} je uhap{en da se ne bi dalje pri~alo o tome
da je podneo krivi~nu prijavu protiv funkcionera ovda{nje vlasti,
protiv ~lanova mafija{ke organizacije G17 plus, ministra i pot-
predsednika vlade, da se ne bi pri~alo da je podneo krivi~nu pri-
javu protiv direktora Narodne kancelarije. Vladan Bati} je uhap-
{en da bi se u Srbiji ovo malo o~iju i u{iju zatvorilo, da bi oni ì-
veli u svom idealnom carstvu podele vlasti izme|u njih i opozici-
je koju predstavlja takozvana Demokratska stranka i Srpska ra-
dikalna stranka. Oni koji su danas sazvali ovu pres konferenci-
ju, i jo{ dvadesetak drugih ljudi su za njih pesak u cipeli koji tre-
ba skloniti da im ne smeta u pobedonosnom pohodu ka nastav-
ljanju diktature.
Svetlana Luki}:
Nenad ânak iz Lige socijaldemokrata Vojvodine.
Nenad ânak:
Ju~e, kad su mi javili da je uhap{en Vladan Bati}, najzad mi je lak-
nulo zbog toga {to se Srbija vratila u normalu. Ceo ovaj bal pod
maskama koji smo gledali pro{lih godina, na kome je Vojislav Ko-
{tunica demokrata, Mla|an Dinki} ekspert, a Toma Nikoli} @ena
u crnom, najzad je zavr{en. Ju~era{nji Nedeljni telegraf, u kome
isti gorenavedeni Tomislav Nikoli} kaè – hapsi}emo bez milosti,
pokazao nam je i ko je hapsio i ko }e nas hapsiti. Neuspeh 5. okto-
bra, kada nisu preduzete sve mere da se ovakve stvari vi{e ne do-
ga|aju u budu}nosti, nas je ko{tao toga da je Zoran \in|i} pod ze-
mljom, Vladan Bati} pod klju~em, a mi ostali na uslovnoj slobodi.
Mislim da }emo se svi mi vratiti u normalu, a to je tamo gde pripa-
damo – na ulice, me|u narod koji ho}e bolje da ìvi, a ne da trpi te-
ror Vojislava Ko{tunice, Mla|ana Dinki}a i ostalih ljudi, koje su
nesre}ne istorijske okolnosti izbacile na povr{inu. Najve}i koma-
di plutaju po povr{ini, to je poznato svakom ko se bavi komunal-
nim radom. Hvala lepo.
Svetlana Luki}: @arko

Kora}
@arko Kora} iz Socijaldemokratske unije.
@arko Kora}:
Dan pre nego {to je Vladan Bati} priveden i pritvoren, on je odrào
konferenciju za {tampu na kojoj je najavio nove krivi~ne prijave
zbog korupcije vezane za vrh vlasti. Nisam primetio da je iko pri-
veden zbog onoga o ~emu svi mediji govore, zbog prodaje Nacio-
nalne {tedionice, gde je grupa ljudi s dràvnim parama napravila
{tedionicu koja je trebalo da bude dràvna, pa je vremenom u taj-
nim dokapitalizacijama postala privatna, i sad prodata za 90 mi-
liona evra. Dakle, ta pri~a da je ovo borba protiv korupcije je pot-
puno besmislena. Ono {to ovde imamo je jedan politi~ki obra~un.
Kod politi~kih obra~una vaì pravilo – najva`niji je prvi, zna~i ovo
je prvi takav stvarni obra~un. Neka se ne raduju oni koji nisu pri-
jatelji Vladana Bati}a i njegove politi~ke pozicije, jedanput kada
se upotrebi ovo sredstvo, to je batina koja se vi{e ne ispu{ta iz ru-
ku i koja }e pogoditi mnoge koji mo`da sada seire, pa i one medi-
je koji se mo`da potajno raduju {to je po~eo obra~un sa nekim od
lidera DOS-a.
Najstra{nije je {to je to najavio ~ovek koji je pisac poslednje sta-
ljinisti~ke presude u Evropi, to je sudija, odnosno dana{nji mini-
star pravde Zoran Stojkovi}. U ovoj sali sedi ~ovek kome je ta sta-
ljinisti~ka presuda izre~ena i ~ija knjiga je uni{tena. Dakle, ovde
se radi o obra~unu sa politi~kim protivnikom. Tamo gde se politi~-
ki protivnik na ovakav na~in trpa u zatvor, gde se pre nego {to je
on stigao da odgovori o ~emu se radi izvesti takozvana nacional-
na televizija, koja to objavi – naravno trijumfalno. Ovo je vrlo va-
àn trenutak za Srbiju. Vi }ete re}i – samo jo{ jedna afera na uz-
burkanoj politi~koj sceni Srbije. Ne, ovo je, naàlost, prelomna
ta~ka za ovu vladaju}u koaliciju, koja je ogrezla u korupciji i fi-
nansijskim skandalima. Po svim istraìvanjima, nijedna stranka
vladaju}e koalicije ne moè da pre|e cenzus, a Ko{tuni~ina stran-
ka se upravo sve~ano spustila ispod 10 odsto, pogledajte Cesidovo
30.09.05. istraìvanje iz juna. Zna~i, klize}i ka cenzusu DSS je re{io da na-
siljem i obra~unom sa politi~kim protivnicima poku{a da sa~uva
svoju vlast.
Naravno da }e Vladan Bati} iza}i iz zatvora, Evropa 2005. godine
|}-{|
nije Evropa 1995, ni 1985, ni 1945, ni 1935. Osim toga, za ovim sto-
lom sede ljudi koji }e o ovome govoriti. Ali, zastra{uju}e je to da
72 na proslavi pet godina od oktobarskih demokratskih promena u
Srbiji, koje su toliko nade probudile u ljudima, mi zapravo vidimo
jedan stvarno sistematski poku{aj da se sahrane ideje koje su gra-
|ane izvele na ulicu, njihove èlje da ìve u normalnom dru{tvu,
koje }e li~iti na ona dru{tva u kojima uìvaju uglavnom svi gra|a-
ni dana{nje Evrope. Dakle, ovaj reìm poku{ava da se obra~una sa
ono malo svojih politi~kih protivnika i kriti~ara. Pet godina posle
5. oktobra zatvorili smo puni krug, ovo sada je zaista zatvaranje
punoga kruga. Kao {to znate, i Milo{evi} je odràvao takozvani vi-
{estrana~ki ìvot, i Milo{evi} je dozvoljavao takozvane vi{estra-
na~ke izbore, i Milo{evi} je dozvoljavao izvesne opozicione medi-
je. Dakle, ovo je po~etak ne~ega {to bi zasluìlo da se nazove me-
kom diktaturom ili mekim terorom. Svaka vlast koja iole èli da
bude demokratska, debelo bi odvagala hap{enje svog glavnog pro-
tivnika, biv{eg ministra i predsednika jedne politi~ke stranke, ~o-
veka koji je sve {to je ~inio, moram da naglasim, ~inio javno. Mo-
ram da vam kaèm, dragi prijatelji, da od demokratije i plurali-
zma u Srbiji u ovom trenutku nije ostalo mnogo.
Svetlana Luki}:
êdomir Jovanovi} iz Liberalno-demokratske frakcije.
êdomir Jovanovi}:
On }e iza}i iz zatvora, ali on se nalazi u zatvoru kako bi se na po-
~etku predizborne kampanje, jer se Ko{tunica danas pona{a kao i
Milo{evi}, poslala poruka na{em dru{tvu da }e svaka alternativa
biti brutalno uni{tena. Mislim da ljudi koji su doneli odluku o
hap{enju Vladana Bati}a i potom sa njom upoznali javnost, pre
nego {to su je saop{tili samom Vladanu Bati}u, treba s pravom da
razmi{ljaju o budu}nosti i onim sa ~ime }e se suo~iti u toj budu}-
nosti. Sablja je trajala 40 dana, mislim da ne gre{im kada kaèm
da je period koji je potreban da bi se Srbija o~istila znatno duì.
Na{ politi~ki program je Nova sablja i na{ politi~ki program }e bi-
ti ostvaren. U njemu }e svakako gospodin Bati} igrati zna~ajnu
ulogu, ali u ovom trenutku treba razmi{ljati o onima koji su krea-
tori ambijenta u kojem danas ìvimo. O onima koji politiku rat-
nog zlo~ina nagra|uju automobilima, titulama, zvonima po cr-
kvama, prijemima u vladi i patrijar{iji, a sa onima koji su najogor-
~eniji politi~ki protivnici te iste politike ratnih zlo~ina zavr{ava-
ju onako kako je zavr{eno sa Vladanom Bati}em – u pola no}i, bez
prava na odbranu i bez prava na minimalni princip na kojem mo- Vesna
Pe{i}
ra po~ivati svaki odnos prema gra|aninu Srbije, a to je princip po-
{tovanja zakona i ravnopravnosti. Potrebno je organizovano od-
govoriti na ovako ne{to i mislim da smo du`ni da to u~inimo i
zbog Bati}a, ali i zbog svih onih gra|ana koji danas razmi{ljaju
{ta }e biti sa njima, ako je mogu}e da se tako ne{to desi njihovim
politi~kim predstavnicima.
Svetlana Luki}:
Vesna Pe{i} iz Gra|anskog saveza Srbije.
Vesna Pe{i}:
Vladan Bati} je sino} uhap{en, ali da podsetim, krivi~ne prijave se
podnose tako|e protiv Nata{e Mi}i}, protiv êdomira Jovanovi}a.
Ako saberemo sve to, o~igledno je re~ na prvom mestu o osveti. Tu
se èli zatrti svaki trag demokratskog oporavka Srbije posle 5. ok-
tobra na ~elu sa Zoranom \in|i}em, svega {to je bilo vezano za tu
vladu, za te ljude, za nas koji smo danas prisutni, koji smo imali
nade da }emo da napravimo demokratsku Srbiju u budu}nosti.
Hap{enje Vlada Bati}a i podizanje tih krivi~nih prijava jeste obra-
~un sa svima nama. Ni sama ne mogu da razumem za{to i dokle }e
da ide ova osveta. Ja sam mislila da }e to biti samo nekakve pret-
nje, me|utim, sa sino}nim hap{enjem oni su pre{li na delo i zai-
sta zapretili svima nama i svim demokratskim, misle}im ljudima
u Srbiji da u ovakvom reìmu i oni mogu sutra biti uhap{eni.
Poku{ala bih samo da opi{em kakva je to vlast. Kad pogledate ma-
pu tih ljudi koji danas vladaju Srbijom, ~ini mi se da je velika za-
bluda ako govorimo da su to neki sada{nji i neki biv{i, pa su se sa-
da{nji povezali sa biv{ima. Ne, gospodo, ja vam kaèm, sve su to
biv{i. To je jedan novi talas izlaènja iz podzemlja onih koji su sa-
mo retori~ki kritikovali i bili na demokratskoj strani, koji su de-
klarativno bili na strani Demokratske opozicije Srbije. Oni nikad
nisu bili na toj strani i oni su i onda radili za te slu`be, to je to isto
dru{tvo koje je ponovo do{lo na vlast na ~elu sa Vojislavom Ko{tu-
30.09.05. nicom. Sve je to biv{e. Prema tome, od dana{njeg dana, sa hap{e-
njem Vladana Bati}a, mi ne}emo dozvoliti da demokratska alter-
nativa u Srbiji bude uni{tena; a to je njihov jedini plan sa ovim
hap{enjem. Mi }emo se ujediniti i izboriti da ponovo u Srbiji za-
|}-{|
po~ne proces demokratizacije. Zna~i, prekretnica, novi po~etak i

nova zajedni~ka borba za demokratsku Srbiju.
74
Svetlana Luki}:
Za Pe{~anik govori novinar lista Vreme, Milo{ Vasi}.
Milo{ Vasi}:
Nije me bilo ovde mesec dana, bio sam na odmoru, me|utim, mo-
ram priznati da sam se naiznena|ivao, onako. Pre svega zbog Mi-
lana Radovanovi}a, zamenika specijalnog tuìoca. On je po svemu
{to znam izuzetno korektan ~ovek, sjajan tuìlac, odli~no je vodio
sve ovo {to je vodio do sada. Ali to je kao kad ~ovek vozi auto, pa
trepne u krivom trenutku i zgazi nekog – on je u krivom trenutku
ne{to rekao, ali to definitivno nema veze sa korupcijom u pravo-
su|u. A za ovog sudiju Vu~kovi}a stvarno ne znam, ali ceo se slu-
~aj nekako uklapa u taj jedan dosta mutni background oko pravo-
su|a, gde stalno postoje takozvane osnovane sumnje za korupci-
ju, ali se to uporno ne moè nikako dokazati.
I nije to bez neke, kad se likovi kao {to je ûme, na vrhuncu svoje
karijere hvali{u okolo, dobro, svi se gangsteri hvali{u, ali se ~ovek
hvalisao da su mu 60 odsto sudija i tuìlac u dèpu. Postoji osno-
vana sumnja da je pokojni Du}a Spasojevi} pla}ao ove i one i tu je
IV op{tinski sud jako zanimljiv u smislu onog njihovog pu{tanja
na slobodu u predmetu otmice Mi{kovi}a 2001. Postepeno su je-
dan po jedan izlazili, {to na bazi pretnje, {to na bazi ovoga ili ono-
ga, ali je ~injenica da su se takve stvari doga|ale. Nisam verovao
da je to stiglo do Vrhovnog suda. S druge strane, poznavaoci kaù
da bi Vrhovni sud mogao da radi malo bolje i pa`ljivije te pretrese,
a ne da potpuno birokratsko-rutinerski usvaja ono {to kaè sudi-
ja izvestilac, i pri tome zevaju, piju kafu, i tako dalje. Mo`da }e ovo
biti neka vrsta opomene da se u predmete ulazi malo pa`ljivije.
[to se Neboj{e Mara{a ti~e, ~ovek je izgleda do{ao do procene da
mu se vi{e isplati da bude advokat nego zamenik specijalnog tuì-
oca i moram da kaèm da je me|u osobljem Specijalnog suda s ko-
jim ja tu i tamo ne{to pri~am, to nai{lo na razumevanje. Nije nji-
ma lako: kao prvo, jedva su ih skupili, mnogo njih je odbilo ili sud-
ske ili tuìla~ke poloàje u tom sudu, i to uop{te nije lak posao. To
su pretnje, pratnje, obezbe|enja, razni telohranitelji okolo, to je
jedna atmosfera u kojoj se ~ak ni u vlastitu sudsku straù ne mo-
è ~ovek preterano pouzdati. Ispostavilo se da pet-{est biv{ih pri-
padnika [korpiona radi u obezbe|enju Specijalnog suda. [ta da
kaèm, Mara{a razumem, Radovanovi}a mi je ào, a {to se Ljube Milo{
Vasi}
Vu~kovi}a ti~e, to }e sud pokazati.
Svetlana Luki}:
Da li }e i kako Mara{eva ostavka uticati na proces optuènima za
ubistvo premijera \in|i}a?
Milo{ Vasi}:
Ne verujem da moè da uti~e ovaj odlazak dva zamenika, verujem
da }e oni to sve izgurati do kraja kao {to su krenuli, jer to je suvi-
{e veliki i ozbiljan posao. I mislim da su taj specijalni sud i oba
specijalna tuìla{tva, za ratne zlo~ine i organizovani kriminal,
osvetlali obraz srpskog pravosu|a. Osnivanje i rad te tri instituci-
je su neki kamen me|a{ u istoriji pravosu|a u Srbiji.
Svetlana Luki}:
Kad je podignuta optu`nica protiv sudije Vrhovnog suda za korupci-
ju, iza{la je u javnost njegova biografija. Kad ~ovek ~ita tu biografiju
onda se pita – pa dobro, kako je on uop{te stigao u Vrhovni sud, radio
je u policiji na Kosovu, nikad nije ni bio sudija, a za vreme Milo{evi}a
postavljen je za sudiju Vrhovnog suda. S druge strane, imamo Mara-
{a koji je tuìo NATO u onom fiktivnom procesu, pa je bio tuìlac za
ubistvo Arkana. Da li misli{ da su te biografije relevantne?
Milo{ Vasi}:
Kao gra|anin, intimno, mogu da kaèm da ne}u plakati u jastuk
zbog odlaska Mara{a i Vu~kovi}a. Javni tuìlac koji je uzeo da ra-
di grupu Pauk morao je da ide protiv sopstvene savesti, ako je
ima, jer je to bila svinjarija nevi|enih razmera. Su|enje ~elnicima
NATO-a je bio medijski cirkus od koga bi se svako normalan i sa-
vestan klonio. Ali s druge strane, da bi se proizveo dobar tuìlac,
potrebno je pet do deset godina debele prakse. I to nisu kadrovi
koji se nalaze na berzi rada. Mi imamo pravosu|e koje je debelo
zasi}eno desetogodi{njom kadrovskom politikom Milo{evi}evog
30.09.05. reìma, a ne zaboravimo da je taj reìm bio reìm zasnovan na
principu, {to kaù Rusi, jedinstva komande i kontrole. Ta je zmi-
ja imala samo jednu glavu, bez obzira na svoje razne boje, i sve je
bilo samo u jednoj funkciji. I zato je trebalo ~istiti malo vi{e nego
|}-{|
{to se ~istilo na svim instancama dràvne vlasti.

Da je samo Bati} priveden, onda bih rekao: sa~ekajmo da vidimo
76 {ta imaju protiv Bati}a. Da ne ispadne posle kao za Mileta Dragi-
}a da se stvar svede na 27.000 dinara i dve pu{ke koje su uredno
registrovane. Ali imamo ve} dve godine eksplicitnog tuma~enja
ideolo{ke dogme DSS-a preko njegovog tuma~a i gurua Koste â-
vo{kog, da je vanredno stanje bilo dràvni udar. Sve to, naravno,
uz terciranje raznih Vu~eli}a, 13, 15, 20.000 uhap{enih, novi Goli
otok, katastrofa. Imamo obe}anja Koste âvo{kog da }e Nata{a
Mi}i} da okopava zatvorske njive. Uostalom, to je stranka koja iz-
ru~enje Slobodana Milo{evi}a Hagu smatra isto tako dràvnim
udarom. Dakle, da nema tog jednog konzistentnog ideolo{kog sta-
va i nametanja tog stava kroz njihove medije, kroz kompletnu po-
litiku stranke, ja se ne bih zabrinuo, rekao bih – ok, Bati} ili, kako
ga zove Nenad ânak, Bin Vladan }e se opravdati ili se ne}e oprav-
dati, kao i svako drugi.
Me|utim, u~estalost te pri~e, ta koncentracija mr`nje koja se sad
{iri mene brine. Nekad smo imali Sonju, Nata{u i Biljanu, tri ve-
{tice i ~etvrtu ve{ticu Borku. E, sad se pojavio mu{ki deo te pri~e.
@enskom delu je priklju~ena Nata{a Mi}i}, a mu{ki deo predsta-
vlja dvoglavo ~udovi{te zvano êda-Beba. E, videli su da sa ê-
dom-Bebom nije ba{ tako jednostavno, jer kad se Popovi} razgala-
mio po “Insajderu” i po novinama, pa objasnio neke stvari i poka-
zao dokaze, videlo se da to ne moè ba{ tako. Beba im se takav ka-
kav je, svadljiv, u~inio kao dobra mu{terija za polemiku, ali tokom
svog svedo~enja u Specijalnom sudu on je obrisao pod sa njima.
Beba Popovi} se odbranio sopstvenom sistemati~no{}u, on je ~o-
vek koji vodi bele{ke o svemu. Emocionalno je zreliji, mada je
mentalitetski veoma sli~an êdi Jovanovi}u. êda, koji tek treba
emocionalno da se staloì u, iskreno se nadam, vrlo zna~ajnu li~-
nost u na{oj politici, sad se javlja kao najslabija karika. I hajd’mo
po êdi, za{to – ne znam, êda ima zebru, êda se vozi u dìpu,
oènio se lepom ènom. Po{to ne moèmo da odse~emo obe glave
tom ~udovi{tu, se}i }emo onu koju mislimo da moèmo, a to je ê-
dina. Mada se ja na njihovom mestu ne bih mnogo radovao, jer ko-
liko vidim, optu`be protiv êde i najave optu`bi protiv Nata{e Mi-
}i} su koje{ta i ideolo{ka magla.
Problem sa ideolo{kom maglom je u prirodi Demokratske stran-
ke Srbije, jer oni su sekta. Ta sekta ima dogmu i ako Kosta âvo-
{ki kaè da Nata{a ima da ide da kopa njivu u Padinskoj Skeli, u
Zabeli ili u Sremskoj Mitrovici, onda }e Nata{a kopati, pa mi cr-
Milo{
kli-pukli. Bila kriva ili ne, za{to – zato {to je tako rekao Kosta â- Vasi}
vo{ki, a ono {to kaù Kosta âvo{ki, Nikola Milo{evi} i ta ekipa,
to je upisano munjom u kamenu, to je samo po sebi o~igledna isti-
na. A Ko{tunica `mirka odozgo i jedva primetnim pokretima gla-
ve blagosilja celu tu pri~u. E sad, ne bih ja ni Ko{tunicu potcenji-
vao mnogo, videli smo mi sva{ta u me|uvremenu. On takav, kao
fol tuta-muta, vezana vre}a i koje{ta, ume sva{ta, ume da slaè,
ume da bude besprincipijelan do krajnosti, a i njegova prate}a
ekipa tako|e.
Me|u njima se odigrava jedna skrivena dijalektika koju ja slutim,
ne mogu da je dokaèm, jer kad Jo~i} i Bulatovi} tokom predizbor-
ne kampanje, ne znam, ili Mihajlov i Mar{i}anin pri~aju Ko{tuni-
ci, loè ga i, kako se kaè u Zemunu – gasiraju ga pri~om – tebe pri-
slu{kuju, tebe su hteli da hapse u Sablji, DS ubio Gavrilovi}a, sve
su to narko-dileri, evo, Legija kaè da su narko-dileri – onda on }u-
ti i slu{a. E sad, kad su do{li na vlast, pa je ovaj zaseo u MUP-u,
ovaj u BIA, ovaj u Ministarstvu pravde, ovaj generalni sekretar
vlade, sad on njima kaè – evo, sad ste na vlasti, hajde da vidimo
te dokaze i to. I onda po~inje to ~uveno kopanje po arhivama BIA,
gde Rade, umesto da radi svoj posao za koji je pla}en, poku{ava da
na|e dokaze da je Ko{tunica bio prislu{kivan. I traè}i te dokaze
on previdi taj kobni razgovor izme|u Bagzija i Kajgani}ke. Ovaj
Jo~i}, o njegovoj kadrovskoj politici da ne govorimo. Tu je i Stoj-
kovi}, koji je isto tako sva|alica i koji izgleda pati od osvetni~kog
temperamenta. I sad oni ne mogu tom svom Ko{tuncu da dokaù
ono {to su mu pri~ali i po~inje va|enje iz peta, po~inje drukanje.
Neka se uvrede koliko ho}e, ali oni meni li~e na nekakav staljin-
ski reìm u kome Josif Visarionovi~ sedi i gleda Beriju i ove svoje
i kako ko od njih u|e, on kaè – hajde, izvedite ne{to. I sad ovi jad-
nici poku{avaju ne{to da proizvedu, naravno u svojoj potpuno
u{kopljenoj verziji vlastitog strana~kog staljinizma. I tu postoji
subordinacija, zna se ko je {ef, postoji ~vrsta dogma o sopstvenoj
nepogre{ivosti. Ne znam, imam utisak da kad bi se DSS-u o~igled-
30.09.05. no dokazalo da su negde bili u krivu, da bi oni pregoreli u kur{lu-
su. Problem je u tome {to izgleda da su instinkti samoodrànja
mnogo ja~i od logike, istine i zdravog razuma.
|}-{|
Svetlana Luki}:
Objasnio si nam tu logiku, me|utim {ta je njena posledica, ne samo za
78 Bati}a, Nata{u Mi}i}...
Milo{ Vasi}:
Nego za sve nas!? I za mene, u krajnjoj liniji, i mene progone. Po-
dignut je nekakav optu`ni predlog u III op{tinskom sudu, jer sam
kao biva oklevetao Ko{tunicu i Jo~i}a, Bulatovi}a, Stojkovi}a, ge-
nerala Milo{evi}a, koji je veliki policijski volumen i jadnog Buru
Banjca. Za{to – jer da sam ih optuìo da su u~inili zloupotrebu slu-
`benog poloàja time {to su bili u posedu dokumenta i informaci-
je koja je slu`bena tajna. Dakle, sve to o ~emu govorimo stvara jed-
no stanje tu`nog haosa, jednu karikaturu staljinizma, ali ba{ kari-
katuru, gde oni svi imaju zle namere, ali niti imaju snage niti ima-
ju pameti da ih sprovedu. I to }e se na kraju krajeva sve zavr{iti ta-
mo gde su se zavr{ili Kolesar i Janju{evi} – na nekim vir{lama.
Onda, slu~aj Milana Obradovi}a. ôvek ni kriv ni duàn sedi dva
meseca u pritvoru zbog ne~eg {to nije uradio. Stvar je apsolutno
apsurdna, ali njemu ne mogu da oproste ne{to drugo. Jedan gr~e-
viti proces uzaludne konceptualizacije apsolutne istine da je DSS
uvek u pravu. [to god lanula ona budala od Mihajlova, mislim, ne-
ka me tuì za ovo, magarac jedan, {to god on lanuo, to mora biti da
je istina. Demokratska stranka je narko-dilerska kaè ~ovek, vi
znate ko je ubio va{eg predsednika kaè ~ovek, pa posle kaè da je
to rekao u àru politi~ke borbe. Nemojte mi re}i – bilo je u àru po-
liti~ke borbe – pa niste vi Voja [e{elj koji je lepo proglasio princip
da je u politici sve dozvoljeno, la`, kleveta, fizi~ki napad, terori-
zam, teror, sve. Vi ste kao nekakvi fini ljudi legalisti ili kako kaè
Ko{tunica – nacionalno odgovorni intelektualci, {to god to zna~i-
lo, to on zna, ja ne znam; potpuno slaboumna sintagma.
I onda ti takvi kakvi su poku{avaju da uteraju stvarnost u svoju
dogmu po svaku cenu, makar to i bolelo nekog Milana Obradovi}a
koji sedi dva meseca u pritvoru, i jednog Vladana Bati}a, ako se is-
postavi da je nevin. Ne znam {ta je uradila Nata{a, da li je sebe
proglasila za doìvotnu imperatorku, {ta je bilo? Mislim, ne bih
imao ni{ta protiv da mi Nata{a Mi}i} bude doìvotni imperator u
ovoj dràvi, imam slabost prema toj èni, {ta mogu, svi|a mi se,
eto. Lafica, sjajna cura i po{tena pri tom. E, sad je tu ono veliko pi-
tanje – za{to nema obe}anog ustava. Ili makar da se, recimo u
mom sektoru, malo vi{e bave time kako je Bagzi oti{ao u Gr~ku i
gde je sve tamo sedeo i sa kim, da se vi{e bave Legijinim jata~kim
kanalima po Hrvatskoj, po Bosni i Hercegovini i po zapadnoj Evro- Milo{
Vasi}
pi. Ne, time se niko ne bavi, iako je to prioritetna obaveza ove dr-
àve po potpisanim protokolima, ugovorima i paktovima, da se
bavi spre~avanjem transnacionalnog organizovanog kriminala.
Time se ne bave.
Legija radi sklekove po Centralnom zatvoru i pri~a kako je zatvor
banja, ne mora{ ni{ta da radi{, dràva me hrani, a i ovako }u biti
pu{ten, kaè ~ovek, to je iza{lo u nekom tabloidu pre neki dan. Svi
sre}ni, zadovoljni, divota, cirkus zapravo, {to bi rekao Embrouz
Birs – imamo vladu punjenu strugotinom, ministre punjene stru-
gotinom, zlo~ine punjene strugotinom, jednu dràvu punjenu
strugotinom. Sva{ta smo preìveli, preìve}emo i njih.
Svetlana Luki}:
Jeste, preìve}emo.
Milo{ Vasi}:
Ceco, to je kao virus gripa koji u prvom udaru pobije par stotina
pacijenata, a njih 30.000 leì u krevetu. I onda po~inje da mutira
u kontaktu sa odbrambenim mehanizmima raznih ljudi i sve vi{e
gubi na snazi. Kad smo preìveli onaj Milo{evi}ev {panski grip, e
ovaj Ko{tuni~in belanova~ki grip }emo da preìvimo puno lak{e i
sa puno manje `rtava. Ja se iskreno nadam. Ne padam u o~ajanje,
ve} decenijama ne padam u o~ajanje. Kontam da dok god smo ìvi
i zdravi, dokle god imamo to malo ostatka pameti u glavi, da }emo
se nekako izvu}i.
Svetlana Luki}:
Jednom si nam rekao – verujem u poslednji informativni razgovor.
Milo{ Vasi}:
Pa jeste, da, ja sam ~ovek hri{}anin. Ja verujem u poslednji infor-
mativni razgovor sa velikim P i R. A do tada, e sad }u stvarno da
po~nem da propovedam, hri{}anska du`nost moralnih, ispravnih
30.09.05. ljudi je da se bore do kraja i da ne odustaju, i da ne padaju u o~aj.
I re}i }u jo{ jednom – nemojte mi kukati, molim vas. Dosta mi je
vi{e i te endìoovske i posebno beogradske kuknjave – sve propa-
de, evo sad }e radikali da do|u na vlast. Pa neka do|u na vlast, jer
|}-{|
i oni su taj isti oslabljeni virus kao i Ko{tunica, nema tu velike

razlike. Nisu dàbe deca po Beogradu DSS zvala – ideolo{ka komi-
80 sija SRS-a. Preìve}emo i Tomu Nikoli}a i Vu~i}a, bog ih ~uvao, ni-
su ni oni najstra{nije na svetu.
Narod je sam sebi za svoje muke uveliko kriv. Ono {to meni ina~e
smeta to je ta oguglalost, otupelost, moralna izlizanost i cinizam,
gde se kaè – svako ~udo za tri dana, bilo je i gore, i tako. I stra{an
gubitak saose}anja i empatije. Gledamo na televiziji kako je neko
ubijen – jebiga, dobro ga je pogodio, nije se mu~io – jer smo navi-
kli na to. S druge strane, ba{ to je ohrabruju}e u smislu da su na-
goni samoodrànja i preìvljavanja razvijeni u ovom na{em sta-
novni{tvu do te mere da }emo preìveti i Voju Ko{tunicu i Tomu
Nikoli}a i Aleksandra Vu~i}a i ve} sve mogu}e endìoovske ko-
{mare koji se gaje. Ne treba padati u o~ajanje, ne treba cvileti i ku-
kati. Treba se boriti, brate, na bilo kakav na~in.
Sad }emo videti {ta }e biti sa TV pretplatom, na primer. Ne}u da je
pla}am uz ra~un za struju, ho}u da dobijem ra~un od RTS-a, pa }u
njima da platim, ne}u da pla}am uz struju. Ovi ljudi iz Elektrodi-
stribucije i Elektroprivrede lepo govore – ako to ubacite nama, oni
}e svoj deo da skinu, a mi }emo da se slikamo za manjak onih ko-
ji su oduzeli TV pretplatu od iznosa ra~una za struju. I {ta da radi
sve vi{e nas, govorim o stotinama hiljada ljudi u Srbiji, koji ima-
mo kablovsku televiziju. Ne}u da platim, neka narede mom ka-
blovskom provajderu da mi otkine sva tri programa RTS-a, ali ne-
mojte me terati u istu situaciju u kojoj sam ve} bio. TV pretplata
je u krajnjoj liniji minorna stvar, ali je to simboli~ki test. To je
provereni politi~ki metod koji je bio svojstven Slobi, a bogami i
Slobinim protivnicima: bacanje gumene koske pa{~etu da glo|e, a
za to vreme ja pronosim but. Na kraju svih krajeva, pa{~e ipak
shvati da gumena koska ba{ nije za jelo.
Svetlana Luki}:
Slu{ate Ivana Medenicu, ìlavog selektora Sterijinog pozorja, koji je
ovog leta preìveo sve {to moè da vam priredi radikalska vlast u No-
vom Sadu. I {to je najbolje, dokazao je da ih je mogu}e pobediti.
Ivan Medenica:
Ja mislim da ni po koju cenu su|enje za ubistvo premijera \in|i-
}a ne bi smelo da se relativizuje, dovede u pitanje i tako dalje, jer
to je jedna od klju~nih istina koja je potrebna ovom dru{tvu da bi
ono uop{te po~elo da ozdravljuje. Zna~i, ako vi ne uspete u jednom
dru{tvu da utvrdite ko vam je ubio premijera, o ~emu onda uop{te
moèmo da pri~amo. A kad se istina utvrdi, neka bude i kroz pet Ivan
Medenica
godina i deset godina, ali kad se utvrdi da bude pouzdana, da tu
onda nema prostora ni za kakvo problematizovanje. Onda }emo
mo}i da steknemo utisak da se nalazimo na malo ~vr{}em terenu,
a ne u nekom ìvom blatu u koje stalno propadamo. To je pitanje
svih pitanja, da se ta istina istera na videlo.
Nekad mi se ~ini da ljudi iz DSS-a zaista veruju da su postupci u
akciji Sablja bili protivustavni, protivzakoniti i tako dalje, i da oni
misle da u svom procesu generalnog ra{~i{}avanja moraju i sa
tim da se suo~e. Ne ~ini mi se da je to alibi za razra~unavanje sa
politi~kim neistomi{ljenicima, jer ti politi~ki neistomi{ljenici
trenutno nemaju toliku snagu u srpskom dru{tvu da bi mogli da
ugroze postoje}u vlast.
Svetlana Luki}:
I Milo{evi} je naredio ubistvo Ivana Stamboli}a, koji je u tom ~asu bio
bezopasan ~ovek.
Ivan Medenica:
Dobro, ja se toplo nadam da aktuelna vlast ipak nije postigla taj
stepen autizma, da ne moè da sagleda realnu politi~ku situaciju.
Milo{evi}ev reìm je bio do te mere dekadentan da je smatrao da
Stamboli} moè da mu bude problem. Mislim da ovde ipak nije to
u pitanju. Ipak verujem da se tu pre radi o nekoj vrsti ideolo{ke
zaslepljenosti, koja vas dovodi dotle da vi iskreno verujete da se
suo~avate sa nasle|em nezakonitih postupaka. Mislim, ve}i su im
politi~ki protivnici i SRS i DS, pa ne pokazuju takve namere pre-
ma njima. To deluje zaista veoma dubiozno, mogu}e je da tu ima
nekog ideolo{kog zastranjivanja iz koga su oni onda do{li do za-
klju~ka da sve to treba raditi.
Mi nemamo politi~ke elite. Ideologija se mnogo vi{e formuli{e u
nekim bo~nim aktivnostima kao {to su kultura, mo`da obrazova-
nje i tako dalje, nego {to su partije u stanju da to artikuli{u. Li~no
30.09.05. ne vidim partijsku opciju, zna~i nekoga za koga bih glasao na iz-
borima, koja bi mogla da artikuli{e ono {to su moja ideolo{ka, fi-
lozofska, politi~ka uverenja. Koga od njih interesuje bioetika ko-
ja mene trenutno zanima? Ko od njih moè da artikuli{e jednu so-
|}-{|
cijaldemokratsku, naprednu, emancipatorsku ideju? I to je para-

doks kod nas, uvek su desne opcije ideolo{ki mnogo artikulisani-
82 je, jer ne moraju da koketiraju ni sa kim i ne moraju da odra|uju
nikakvu demago{ku funkciju. A leve opcije uvek imaju tu potrebu
da koketiraju sa nacionalnim, patriotskim, i to }e biti tako dokle
god nam to dràvotvorno pitanje visi u vazduhu. Te{ko da se vi
moète zalagati za neke emancipatorske dru{tvene vrednosti u
trenutku kad protivni~ka strana moè da pita – a Crna Gora koja
se odvaja i ~upa jedno oko iz glave, a Kosovo koje nam se ~upa?
Svetlana Luki}:
Ako su u pozori{noj predstavi svi negativci, kakva je to onda predsta-
va?
Ivan Medenica:
Ne kaèm da su svi negativci, problemati~an stav je u politici re}i
– svi su oni isti, ja sam apoliti~an i sve me to ne interesuje. Ali ~i-
ni mi se, naàlost, da nam politi~ka scena ide jednom blagom sila-
znom linijom. Mislim da }e se broj apstinenata na izborima pove-
}avati i da nema razloga da se tim ljudima mnogo zamera. Ja sam
sâm na granici da na prvim slede}im izborima budem apstinent.
Tu je ono {to se de{ava sa Demokratskom strankom najbolji poka-
zatelj. Imate i G17 plus kao neoliberalnu partiju, ali ja nikad u ì-
votu ne bih mogao da glasam za neoliberalnu partiju. Zna~i, polje
socijaldemokratskih opcija ovde je potpuno upra`njeno. Demo-
kratska stranka je kao Alisa u zemlji ~uda – potpuno izgubljena.
Taj kurs Demokratske stranke je postojao i u \in|i}evo doba, ali
pokojni premijer \in|i} je bio ozbiljan politi~ar i on je poznavao
Makijavelija. Nije on mahao Makijavelijem zato {to je ba{ onako
fensi da cilj opravdava sredstvo. On je poznavao strukturu makija-
velisti~kog politi~kog mi{ljenja. Njegovi naslednici poznaju samo
taj surface Makijavelija i misle – hajde sad, cilj opravdava sred-
stvo. Na tom nivou to nikad kod Makijavelija nije ni napisano.
Celokupna akcija DS-a se svodi na to kako pove}ati popularnost
kod naroda, e da bi se do{lo na vlast. A {ta }ete da uradite onda ka-
da do|ete na vlast, ja zaista ne vidim {ta bi to moglo da bude. Mo-
`da }e taj prostor ispuniti opcija êdomira Jovanovi}a, ali to tek
treba videti. Evo, ovi prvi rezultati u Kuli nisu ba{ i{li u prilog toj
opciji.
Ja imam jednu, govorim krajnje li~no, protestantsku strukturu
li~nosti, imam ose}anje obaveza prema poslovima koje sam preu-
Ivan
zeo da radim i dok god postoji prostor da vi to ~inite, bar osoba Medenica
kao {to sam ja ne pada u neku mnogo veliku depresiju. Mislim da
ljudi koji ovde èle da se bore moraju na neki na~in da ignori{u
ovu sredinu – to je taj paradoks. Prave patriote u srpskom dru{tvu
su oni koji se pona{aju kao nema~ke okupacione vlasti, do{li smo
da uvedemo red zato {to znamo kako red izgleda – ta~ka. Sada
sam upotrebio jednu vrlo grubu metaforu, ali ja se trudim da se u
srpskom pozori{tu pona{am kao nema~ke okupacione vlasti. Sad
}e me mnogi rastrgnuti, ali ovo je, dragi neblagonakloni slu{aoci,
samo metafora. Ako ~ovek ovde èli da napravi reformu u, na pri-
mer, vrti}ima, on ne sme da se mnogo uzbu|uje {to }e 99 odsto
njegovih ili njenih koleginica koji su vaspita~i u vrti}ima biti pro-
tiv toga. Pa naravno da }e biti zato {to ti ho}e{ da mrdne{ u svom
domenu ne{to sa mrtve ta~ke. I naravno da te to negde uzbu|uje,
ali ne sme da te destabilizuje toliko da ti odustane{ od svog pro-
jekta. A mogu}nost da formuli{e{ jedan relevantan, kredibilan
stav jeste samo komunikacija sa svetom.
Svako ko je u svojoj oblasti re{io da se bori, mora da se bori s pu-
nim ube|enjem da je u pravu, da on tu ima misiju da ra{~i{}ava je-
dan teren koji je duboko zapu{ten, uru{en neznanjem, korupci-
jom, nepotizmima i da se ne uzbu|uje. Dakle, ponavljam, da se po-
na{a kao nema~ke okupacione vlasti koje su tu do{le da rade za
dobro te sredine, a ne da bi je eksploatisale ili unizile. Ti si tu do-
veden da nekoga malo nau~i{ redu. E sad, Srbijanka Turajli} je to
lepo formulisala – ~ovek treba da ima potpuno razumevanje pre-
ma ljudima koji nemaju snage i hrabrosti za to. To je isto legitim-
no – nemati snage i ne boriti se. Ali oni ljudi koji smatraju da ne-
{to mogu i treba da menjaju u ovako zapu{tenoj sredini, oni mo-
raju samo sami iz sebe to da vade, da bukvalno kidaju sami svoju
dìgericu, da jednostavno znaju da su u pravu zato {to imaju po-
kazatelje koji to potvr|uju.
Uvek kada dobijem potvrdu iz nekog {ireg konteksta, zna~i iz
sveta, znam da sam na dobrom putu i u 90 odsto slu~ajeva je ta-
30.09.05. ko. I tako, kada ovde imate problema, kada vam ovde podme}u
klipove u to~kove, a neko sa strane vam kaè – to je potpuno izu-
zetno – u vama se stvara jedan {izofreni rascep. Iz relevantnog
konteksta dobijate potvrdu, a iz nerelevantnog kamenje i cigle u
|}-{|
glavu. E sad, neko bi se uvredio, naljutio i rekao – ja radim dobru

stvar, a vi mene ga|ate ciglom u glavu, sad }u da se uvredim i
84 odem. E pa nema vre|anja i nema odlazaka. Ko je u toj pri~i, taj
sa sme{kom primi ciglu u glavu i nastavi da radi po svome ~upa-
ju}i vlastitu dìgericu. Ljudi koji ovde ne{to rade treba da shvate
da smo mi dru{tvo gde su sve su{tinske stvari u svemu u manji-
ni, ali da je to jedna faza u razvoju dru{tva; nadamo se da }e biti
bolje ako sutra napravimo jedan iskorak, pa preksutra dva i tako
dalje, i tako dalje.
îtav jedan, i to onaj najdominantniji, najprisutniji deo stvarno-
sti je potpuno nebitan, ne treba da postoji, i ~ovek ne treba njime
ni da se bavi. Mi sad treba da gledamo emisije turbo folka ili
“Grand paradu” na Pinku da bismo lamentirali kako je to ki~ i
{und. Ne, tu se isklju~i televizor, to je deo stvarnosti na koju se
spusti roletna. A s druge strane, i dobar deo emisija koje se bave
politi~kim temama su irelevantne ukoliko se svode na utvr|iva-
nje malih razlika. Mi ne moèmo da artikuli{emo ozbiljne politi~-
ke strategije tako {to }emo da se pitamo da li je ova partija za ni-
jansu vi{e u pravu od one, jer nama je potrebna politika velikih re-
zova. Ali mi nemamo politi~ke elite koje su u stanju da naprave
politiku radikalnih rezova.
Kada bi meni kao Ivanu Medenici ùta {tampa u ovoj zemlji bila
pokazatelj stvarnosti, ja bih mogao da do|em do zaklju~ka da ja i
moj svet ne postojimo. BITEF u toj ùtoj {tampi nije ni pomenut,
zna~i, njih BITEF ne interesuje. Kao neko ko ìvi za BITEF, ja on-
da imam pravo da kaèm da ni oni ne postoje za mene.
Svetlana Luki}:
Malopre si rekao da ne treba da raspravljamo o tome {ta je to “Grand
{ou”, {ta su to “24 sata svadbe” na RTS-u i tako dalje, nego da ~ovek
to jednostavno treba da isklju~i i ne gleda. Meni je poraàvaju}e kada
u politi~kim emisijama na raznim kanalima ljudi po~nu da razgova-
raju o stvarima o kojima nema razgovora. Nema dijaloga ako ne po-
stoji elementarni zajedni~ki imenitelj – Zoran \in|i} je ubijen i to je
bio atentat, u Srebrenici je ubijeno toliko i toliko ljudi...
Ivan Medenica:
Pri tom, ta relativizacija moè da ide i dublje od ovog {to si ti rekla.
ôvek zaista nekad ima utisak da treba prvo dokazati da ubistvo
nije eti~ki ~in i da ubistvo ni pod kojim uslovima ne moè da se
pravda. Nekad ima{ utisak da ovde zaista treba upotrebiti uàsno
puno vremena da se ljudima dokaè da ujutru kad se ustane treba
da se operu zubi, ali tako je. Mi smo dru{tvo u kome treba po~eti Petar
od nule. Dakle, ~ovek ne treba da se nervira i ako pristane na tu vr- Lukovi}
stu dijaloga, mora svaki put da po~ne sa – znate, dragi kolega, ali
ujutru se prvo operu zubi. Drugo, ubiti nije eti~ki ~in i tako dalje i
tako dalje. Ljudi koji su na javnoj sceni i koji misle ovako kao {to
mislimo mi, moraju stalno da se perpetuiraju, moraju stalno da po-
navljaju jedno te isto. Na{ omiljeni kolumnista Teofil Pan~i}, on
upravo to radi i ukazuje na isti fenomen koji samo ima drugu po-
javnost, iz broja u broj Vremena. Neko bi rekao, Teofile, za{to ne
ohladi{ – zato {to ne treba, zato {to stalno treba po~injati od istog
i stalno nabijati glavu ljudima u kofu sa prljavom vodom da bi
shvatili da je voda prljava. U tome ne sme da bude milosti.
Opet se vra}am na svoju tezu, koja me u poslednje vreme proga-
nja, a to je da smo mi svedoci stagnacije politi~kih elita. Nikad ih
nismo ni imali, a sad su jo{ slabije nego {to su bile, propadaju, ne-
staju. Stvaranje bilo kakve elite je dugotrajan proces, tu mora u
jednom momentu da se do|e do nulte ta~ke, da se stane na ~vrsto
tle i da se onda korak po korak gradi. Ne moè elita da nastane ni
iz ~ega, ne moè da se stvori u jednoj generaciji. Stalno navodim
primer izvesne baronese O’Nil. Pre godinu dana sam bio u Londo-
nu na proslavi 70 godina British Councila i tu je jedan od glavnih
predava~a bila baronesa O’Nil. Dakle, èna je plemkinja, poslanik
je Gornjeg doma lordova i {ef katedre za filozofiju na Kembridù
ili Oksfordu. U jednoj osobi ujedinjeno je aristokratsko poreklo,
politi~ka i intelektualna mo}. Baronesa O’Nil ne moè da nastane
ni iz ~ega, moraju postojati slojevi i slojevi koji se taloè. Elita se
pravi, ona ne moè biti kratkotrajna. Ja mislim da mi politi~ku eli-
tu trenutno nemamo.
Svetlana Luki}:
Bio je ovo Ivan Medenica, a vreme je za Petra Lukovi}a.
Petar Lukovi}:
Po re~ima Bati}a, plja~ka veka nije plja~ka vojne opreme “Mile
Dragi}”, ve} slu~aj Nacionalna {tedionica. I dvanaest sati nakon
30.09.05. toga Bati} je priveden na informativni razgovor, zadràn ili {ta
ve}. Ko malo pomnije prati doga|aje, vidi da je sve to deo nekog
mozaika. Dakle, prijava protiv Nata{e Mi}i}, pa odlazak êde Jo-
vanovi}a na sud, pa sad Bati}. Sve se to vra}a na pri~u o ~uvenoj
|}-{|
fioci Zorana Stojkovi}a u kojoj on drì neke stvari, kao – nemoj ja

da izvu~em svoju fioku i da vam pokaèm {ta tu sve imam, pa ste
86 svi onda najebali. Mislim, u ovoj zemlji ~ovek mora da postane pa-
ranoi~an. I ako nisi paranoi~an postaje{ paranoi~an, vidi{ senke
oko sebe, vidi{ nekakvu zaveru. Dve godine glavni zadatak ove
vlasti je da se obra~unava sa prethodnom vla{}u.
Pazi, Nata{u Mi}i} ho}e da tuè {to je uvela vanredno stanje. Sa-
ma ~injenica da se Nata{a Mi}i} optuùje {to je uvela vanredno
stanje u situaciji kada je ubijen premijer, meni izgleda potpuno
suludo. Pa ne znam {ta je trebalo, da bude potpuno normalno, da
se odràvaju svi koncerti, zabave, fudbalske utakmice. Ubijen je
premijer, pa ko mu jebe mater! Mislim, je li to ideja? Pa {to nam ne
kaù to, hajde, ubijen premijer, velika stvar, pa normalno da je
ubijen. @ivot se nastavlja istog trenutka, dakle, nema nikakve pa-
nike, ni~eg, ni zlo~ince ne jurimo.
Do{ao sam u glupu situaciju, ljudi te pitaju {ta misli{ o aferi pan-
cira, ja ne znam {ta da kaèm. To udario ludak na ludaka, udario
Dinki} na Davini}a. Kako moè normalan ~ovek da se odlu~i izme-
|u Davini}a i Dinki}a? I jedan i drugi su mi gadni. Dinki} mi je ga-
dan ve} duè vremena, iz prostog razloga {to sad njegove pri~e o
Davini}u izgledaju kao bajka, kao da sam ja pao s Marsa. Pa {to se
tog Davini}a nisu re{ili kad je, recimo, bio Top~ider? Pa oni vojni
stanovi, bilo je hiljade afera, nikad se tog Davini}a nisu re{ili. Me-
ne ne mrzi, odem na internet pa pogledam {ta je taj isti Dinki} pri-
~ao o Davini}u kad su ga postavljali za ministra. Pa, jebote, pa da
mu je je ro|eni otac ne bi tako govorio – pa inteligentan, pametan,
pa lep, {armantan, pa zna jezike, zna vojsku, pa me|unarodni fak-
tor, nikad bolji kadar. Sad iznenada – |ubre, kreten, lopov, idiot.
êkaj, je li on u tvojoj stranci?
Jesam li ga ja postavio ili ste ga vi postavili? Je l’ ima neka mala vr-
sta odgovornosti, pa da kaè{, slu{aj, malo smo se zajebali. Ne, ne-
go kao mi smo sad s njim raskrstili. Cela ta afera je mu~na. I onaj
Mile Dragi} mi je ~ak i simpati~an, majkemi. Neki ljudi mi ispad-
nu simpati~niji nego {to bi mo`da trebalo, da li me razume{, jo{ se
i ovaj helikopter sru{io, moja paranoja ide daleko. Taj ~ovek, Dra-
gi}, radio je to ve} ne znam koliko godina, niko ga pominjao nije,
bio je super. To ne moè niko vi{e ni da objasni. Normalan ~ovek
ne moè da se odredi prema toj aferi i da kaè – ovi su u pravu, ovi
su u krivu. Ovde su svi negativni likovi, to bi sve trebalo da bude
iza re{etaka, svi.
ûjem danas, pazi, odbor DS u Novom Sadu raspu{ten, jer su neki
Petar
njihovi poslanici pre{li u radikale. Ko su ti ljudi, ko ih je birao? Lukovi}
Zar ne postoji neka ideja u tim partijama da provere ko su im lju-
di, ~ime se bave? Vrlo mi je jasno ko su radikali, to mi je, hvalim te
boè, jasno. Jasno mi je i ko je Ko{tunica. Ali kod ovih drugih par-
tija moram da kaèm da sam ne samo sjebeno zbunjen, nego ne
znam {ta ti ljudi misle, meni je to te{ko da shvatim. Ne razumem
je li Demokratska stranka opoziciona stranka kod nas? Je l’ jeste?
Ako kaè{ da jeste, verovatno jeste, ali ja kao neki glasa~ to ne vi-
dim.
Nije mi sporno {to je Ko{tunica kupio sve mogu}e ljude koje je
mogao da kupi. Ali jebote, valjda postoji u ovoj zemlji jedan prav-
nik, neki ~ovek koji zna zakone, koji }e njima da kaè – stani, ne
mogu ti Ugljaninovi ljudi da se postave na neka mesta u ministar-
stvima, jer }e da izgube poslani~ka mesta. Ja bih pitao da li moè
to da se uradi. Mene fascinira to da niko nije video da li to moè
ili ne moè. Ovo je definitivni dokaz da tamo niko ni{ta ni o ~emu
ne zna. Ovi iz Sandàka sad kao nisu primili du`nost, nisu popili
kafu, nisu u{li u kancelariju, od kad se to ra~una. Joj, kako je od-
vratna ta pri~a. To je na nivou ovih pancira. I kako sad da kaèm
na ~ijoj sam strani, DS-a, Ugljaninove stranke, Ko{tunice, nesre}-
nog Ljaji}a – novog, nesre}nog Seida Bajramovi}a. To je bedna ku-
povina. Hajde kupite elegantno, nemojte da me optere}ujete time.
Svaki idiot je video da su ljudi u{li u vladu zbog nekih para, funk-
cija. Kao da je postavljen bilbord od 500 metara: mi smo kupljeni.
A se}am se {ta su Ko{tunica i ovi njegovi govorili o Ugljaninu pre
godinu dana – terorista, Tur~in, ekstremista... pa krivi~ne prijave,
pa udri. Sad se on promenio, sad je on fin. Sve mi se gadi.
Danas sam bio suo~en sa nekoliko stvari. Prvo, da je oti{ao u advo-
kate onaj zamenik javnog tuìoca, Mara{, onaj drugi zamenik je
priveden, i tre}e mi je zanimljivo {to sam danas na kioscima video
novu Legijinu knjigu. To sam sve povezao u svojoj glavi, valjda lo-
gi~no, jer ovde postoji jedna èlja u podtekstu da taj legionar sa
naslovne strane bude, ako ne oslobo|en krivice, onda da krivica
30.09.05. bude ublaèna, da bude amnestiran, makar moralno, za ono {to je
uradio. Sve ove hepeninge vidim kao deo toga. Ovo je zemlja u ko-
joj }e zamenik specijalnog tuìoca biti uhap{en za odavanje neka-
kve sudske tajne, zemlja u koji }e drugi zamenik iznenada, iz ~i-
|}-{|
sta mira, da ode u advokate. Onda mora{ da postavi{ pitanje ka-

kav }e biti ishod tog su|enja? [ta je ideja tog su|enja, da se oduì
88 {to vi{e moè, da se ljudima smu~i, ~ak sam i ja po~eo da imam od-
nos prema tome – jebote, pa ne mogu vi{e da gledam i slu{am {ta
kaù advokati ovi, pa oni. Ne vidim kraj svega toga, ~itava pri~a je
u javnosti predstavljena tako da ti se sve zgadi i da po~ne{ da re-
lativizuje{, da ti to bude dosadno; ko sad vi{e da slu{a o tome. Bi-
}e verovatno kao i sa svim ovim aferama, da se zapo~nu i nikad ne
zavr{e i da mi nikad ni{ta ne saznamo. Ko danas pominje aferu
Top~ider, sem nesre}nog Bati}a, koji je sad u zatvoru? Vi{e je ni-
ko ne pominje, ama niko. Mislio sam u onom trenutku, jebote, sa-
zna}emo sve, ovo }e biti stra{no. Ono ni{ta – prc – ni{ta, gotovo,
zavr{ena pri~a.
Hteo sam da kaèm jo{ ne{to. Da se u bilo kojoj normalnoj zemlji
desi da uhapse sudiju Vrhovnog suda, privedu zamenika specijal-
nog tuìoca, po nekoj hijerarhiji ministar pravde bi morao da ode.
Ne mora kao u Japanu da izvr{i samoubistvo, pobije svoju famili-
ju, hajde, ne mora, mada bi mogao, ali bi mogao makar da dâ
ostavku. Da kaè – izvini, stidim se, nije va`no {to ja te ljude mo-
`da nisam birao, ja sam ipak neki {ef svega toga. Ne, ovaj likuje
nad ~injenicom da je to, ne znam, obra~un sa kriminalom, da je to
super {to se desilo i da je to po~etak fenomenalne stvari. Pa stani,
jebote, je l’ smo imali nedavno sve one pri~e oko Mire Markovi},
Marka Milo{evi}a i Milice Gaji}. I to je ministru pravde sve super.
I povrh svega, on opet pominje onu ~uvenu fioku, s kojom valjda
spava, nosi je u dèpu, {ta radi, jebote. On preti svima – nemoj slu-
~ajno da mi ne{to kaète, odmah vadim iz fioke. Pa izvadi ga je-
danput, kona~no da vidimo {ta to tamo ima{.
To nije pri~a koju moè{ da objasni{ strancima kad te pitaju o
ovim na{im aferama. Ja ne pi{em o tome uop{te. Za{to ne pi{em –
zato {to ne mogu da objasnim. Kako da objasnim Hrvatima ili bi-
lo kome ovu pri~u o Omeragi}u i onom drugom poslaniku? Ko }e
to da razume uop{te van nas? Mi ovde sve razumemo, mi koji ìvi-
mo u Srbiji imamo fenomenalno razvijen ose}aj da razumemo ono
{to niko drugi ne moè da razume, ali kad nekome sa strane poku-
{a{ da objasni{, to nema {anse. Objasni Amerikancu za{to Stojko-
vi} nije dao ostavku i za{to je Stojkovi} sre}an {to je uhap{en su-
dija Vrhovnog suda. Jebote, on kao da je dobio unuka ili dete u
ovim godinama, to je takva sre}a. Uhap{en sudija – super, sjajno.
Pa, ~ekaj, jebote, ima{ li ti neke veze s tim – ne, nemam, imam fio-
ku. Ali stvarno, kao da ìvi{ u zemlji ludaka.
Sa ovim Ugljaninovim poslanicima, to je meni finale svega. Ne-
Petar
gde sam pro~itao vest da je ovaj jedan ve} okre~io kancelariju, Lukovi}
ali sad ispade da nije primio du`nost. Da li u nekom zakonu uop-
{te pi{e {ta je primanje du`nosti – kre~enje kancelarije, pijenje
kafe, ulazak u kancelariju, sedanje u stolicu. Da li treba zakon da
ide u te finese, da kaè – od sekunda kad sedne{ u ovu stoliocu
postaje{ zamenik ministra. @ivimo u zemlji u kojoj mi komunici-
ramo na jednom nivou na kome niko drugi ne komunicira. Mi se
razumemo. Kad ti i ja pri~amo ili pri~amo s nekim na{im ljudi-
ma, mi se odmah razumemo, ta~no znamo o ~emu je tu re~, nema
tu sad da se mi ne{to zbunjujemo. Niko me nije zvao da kaè – je-
bote, jesi video ovo sa DSS-om. Ne, nego znamo sve, nemu{to je
nama jasno.
Koga od stranaca interesuje ovo sve {to ti i ja pri~amo, Mile Dra-
gi}, Omeragi}, koga to uop{te interesuje? Oni imaju neke svoje
ideje i ciljeve i oni su potpuno jasni. Oni bi hteli Mladi}a ako bude
uspelo, ako ne bude uspelo, pa boè moj. Ako se vratimo dve godi-
ne unatrag, ja ti mogu dati pedeset datuma koje su oni dali kao
krajnji rok da se Mladi} uhapsi. Na{i su odmah rekli – to nije fina-
lan datum, i bili su u pravu, naàlost, bili su u pravu. Kad su ovi
na{i videli da to moè da pro|e tako, onda laì, bi}e 32. oktobar.
Ima da kaù – 32. oktobra }e ovo sa Mladi}em biti gotovo, a ovi }e
da kaù – u redu je. Svetu vi{e nije va`no kako mi ìvimo, {ta radi-
mo. Ovo su neke na{e stvari, interne potpuno. Gledaju na nas kao
na neku psihijatrijsku kliniku, {ta }e da rade ludaci unutra njih
ne interesuje, va`no je da ne iza|emo iz zgrade. To je ideja, da
nam ne pobegnu iz zgrade, a {ta vi unutra radite, oni ne}e da se
bave time. I mi pri~amo sad unutar te zgrade, mi pri~amo kako da
tu organizujemo ìvot, da li moè da bude malo lep{e. A napolje ne
moèmo da iza|emo, prosto ne}e da nas puste.
Mi }emo decenijama biti zemlja koju gledaju s podozrenjem, kao
neke ludake, s pravom. A imam i super primer kako ova dràva do-
ìvljava nas gra|ane. To je primer jedne reklame, od koje ovih da-
na ne moè{ da ìvi{. To je reklama za neki laki ke{. Ima{ tu ne-
30.09.05. kog tipa koji vozi taksi, izgleda kao apsolutni ludak, isti Albijani},
o njemu }u kasnije da pri~am. Taj tip iz reklame nosi nao~are,
ogroman je, znoj mu te~e niz lice i ~uje da se u nekoj banci deli
ke{. I sad on zaustavlja taksi, tr~i ko lud. Ta slika izbezumljenja,
|}-{|
mentalne bolesti koju vidi{, koja nas predstavlja kao o~ajnike, to

je reklama za o~ajnike, ne za normalne potro{a~e. Ja nikad u mom
90 ìvotu takvu reklamu na svetu nisam video. Taj ~ovek je divljak,
mentalni bolesnik, umobolan potpuno, razume{, njemu znoj curi,
zenice mu izgledaju kao da je potpuno drogiran. Kad ~uje da se da-
je ke{ bez ìranata, samo s li~nom kartom, odmah sad, zaustavlja
taksi koji on vozi, prelazi kao u drugi taksi, zna{ kao fora, i onda
juri kao pomahnitao. Pazi, ti ìvi{ u zemlji u kojoj te posmatraju
kao neku vrstu ìvotinje. Taj ~ovek nije normalan, ali ga svi pre-
poznaju, jer je svima nama ke{ o~ajni~ki potreban. Svi ga razume-
ju. Jo{ ima{ na toj reklami tekst, kao – {ta radite, {ta ~ekate, jo{
ste tu. Nema, kunem ti se, nema zemlje na svetu u kojoj neka re-
klama toliko potcenjuje svoj narod, svoje potro{a~e. Ne kaèm da
nas samo banke tako vide, dràva nas vidi kao ludake, kao krete-
ne, a plus, taj ~ovek podse}a na Albijani}a.
Izme|u ostalih svojih mentalnih aktivnosti, kojima se ba{ previ-
{e ne ponosim, ve} godinu dana imam jednu gde biram ko je ~ovek
koji mi je najodvratniji. Tu stalno vlada borba, da li je to Stojko-
vi}, da li je Dinki}, da li Ko{tunica, Velja Ili}. Uvek ima{ neki plus,
neki minus, neko se na toj mojoj listi probije, pa padne, i tako da-
lje, ali jedini koji ima stalni uspon – to je Miroljub Albijani}. Na
isti na~in na koji ova reklama obeleàva odnos dràve prema gra-
|aninu, tako i Albijani} predstavlja lik koji sublimira svu politiku
Srbije. Jedan polubahati, poluinteligentni, poluselja~ki, sve na po-
lu, ali jedan mentalno usredsre|eni tip ka nekom svom cilju. Ima
pet stvari koje govori, da oboàva Labusa, da oboàva Dinki}a, da
oboàva partiju u kojoj se nalazi, da oboàva funkciju na kojoj se
nalazi, da oboàva sebe. U nekim normalnim okolnostima nekih
drugih zemalja, mislim da bi obi~na ekipa hitne pomo}i tog ~ove-
ka iz bezbednosnih razloga strpala negde na duè vreme. Navikao
sam na Vu~i}a, na Vu~eli}a, na razne ludake sam navikao, ali Al-
bijani} je posebna vrsta. Neki put se stvarno boji{ tih ljudi za ko-
je ne veruje{ da su zdravi. A kad vidim ovu reklamu za ke{ u kojoj
je glavni lik stvarno umobolnik, kad vidim kako nas ona predsta-
vlja, pomislim – pa to smo mi. Ima{ ~oveka koji je replika Albijani-
}a. To smo mi.
Moram da priznam da sam fiksiran na G17 plus. Dinki} se u jed-
nom sekundu pona{a kao ministar finansija, ministar policije,
ministar pravde; on najavljuje su|enja. Stvarno, nikad u ìvotu,
~ak ni u vreme Milo{evi}a, nisam video nekog ministra koji ima
tri funkcije. Da li je to izazvalo neki revolt ovde – ne. Da li je neka
od stranaka ne{to uradila povodom toga – ne. Gde su te ~uvene
opozicione stranke? Sad pratim pute{estvije Borisa Tadi}a po Petar
Lukovi}
svetu, Amerika, Vatikan. On je sentimentalno bljutava slika i pri-
lika svoje stranke. Takva je i stranka, bljutava, }uti, eventualno
se tu i tamo ne{to kaè, ali da se ne ~uje jako i glasno. Moram da
kaèm da ni posle godinu i po dana ne razumem funkciju pred-
sednika republike. Mi danas nemamo opoziciju, niti imamo ne-
kog predstavnika koji ima kriti~ki odnos prema vlasti. Mi jo{ ì-
vimo u toj kohabitaciji. Kako bih mogao da budem ~lan DS-a i da
glasam za to? Ne mogu, i logi~no je {to sam deo LDF-a, i logi~no
je {to sam kod êde.
Da}u ti primer kako javnost percipira ne samo êdu, nego i LDF.
Ve~ernje novosti su na dan kad su sve stranke podnele prijave za
u~e{}e na izborima u Kuli imale naslov – êda ho}e ponovo da vla-
da. Pa je l’ ima pravo taj êda ili bilo ko, jebote, da zucne, da iza|e
na izbore, je l’ ima pravo? Pa pusti ga. ûj, ho}e ponovo da vlada.
[to to ne kaè{ za Ko{tunicu? Za SPO? Ne, zna se ko su neprijate-
lji. Dok mi sve to ne osudimo, ne bacimo na marginu, mi ni{ta ni-
smo uradili. Devedeset odsto energije sada{nje vlasti je upereno
ka tobo`njem raskrinkavanju prethodne vlasti. Ova zemlja se ne
bavi stvarima koje su up to day, dana{nje, sutra{nje, budu}e, ne-
go ljudima i idejama iz pro{losti, ali ne iz daleke pro{losti, samo
iz bliske. Ne}emo Milo{evi}a, ne}emo slu~ajno Marka Milo{evi}a
ili Miru, to ni slu~ajno. Postoji jedna re~ kojom bih ja opisao dve
godine Ko{tuni~ine vlasti, to je ga|enje. Zna{, kad ti se gadi da ì-
vi{ u ovoj zemlji.
Mi smo ve} navikli na tu vrstu ìvota, navikli smo. Nisam se pre-
vi{e za~udio {to su sad Bati}a priveli na informativni. Mi smo ve}
naviknuti da se takve stvari de{avaju, ti samo kaè{ – aha, dakle i
on, i on. Ne vidim na~ina kako da se ta vrsta anti|in|i}evske hi-
sterije zaustavi, ali se tako|e pla{im da i kod ljudi postoji ta vrsta
benevolentne ravnodu{nosti. Muka je svima, ljudima je muka. Mi-
slim da su mediji uspeli u svojoj ideji da se stvari relativizuju, da
ih dovedu do besmisla. To je uàsna situacija za zemlju, neposto-
30.09.05. janje èlje za promenama. Postoji samo èlja da se preìvi. Vidi
onog Lakija na onoj reklami za kredit, to je èlja za golim preì-
vljavanjem, uzme ke{, boli ga dupe. A zamisli kolika je to kamata
na ke{ za na koji ti nije potreban ìrant. Celo ti dru{tvo name}e tu
|}-{|
vrstu paranoje i frke da se bavi{ samo preìvljavanjem, da se ne

bavi{ stvarima koje su van tvog mentalnog i finansijskog toka. I
92 koga }e ove afere da uzbude u takvoj zemlji? Svet je ve} navikao
da tu nema finala, nema osu|enih, nema krivih, nema odgovor-
nih. Niko nije odgovoran, nije odgovoran Dinki}, nije odgovoran
Davini}, nije odgovorna vlada, nije odgovoran Marovi}, niko nije
odgovoran, niko, niko, niko.
Sramota me {to imam ovakvu dràvu. Kako mogu da po{tujem
ovu dràvu; ne mogu da je po{tujem, nikako. Radujem se njenim
neuspesima, naprosto ovakvu dràvu ~ovek mora da ne po{tuje i
da se raduje svakoj lo{oj stvari, jer je to garancija za neke dobre
stvari mo`da u budu}nosti. Tek kada se naviknemo na poraz, ka-
da se suo~imo, udarimo glavom u zid, kada se osvestimo, tek on-
da mogu da pomislim da ova zemlja moè da postane normalna.
Sramota me je {to ìvim u dru{tvu u kome toliko mladih ljudi ima
nekakvu bolest odsustva inteligencije. Nikako ne mogu da zami-
slim mladog ~oveka koji je u G17 plus ili u radikalima. Uvek mi-
slim da taj ~ovek onda apsolutno nije normalan. Mlad ~ovek mora
da ima u sebi, da ne kaèm bunt, ali neku vrstu, jebote, pozitivne
histerije prema svetu u kome ìvi, da èli ne{to da uradi. Kako mo-
è mlad ~ovek da ode u DSS sa osamnaest godina? Pa, jebote, on je
kilav samom svojom pojavom. Kako da ode{ u G17 plus i da ti Al-
bijani} bude idol? Ili êda Anti}, daleko bilo, daleko bilo. Ide{ u
SRS sa dvadeset godina i jo{ si ènsko. Koja je tvoja budu}nost,
koje su tvoje ideje, da bude{ kuvarica kod ku}e, da ~uva{ decu, {ta,
da radi{ protiv bele kuge? Da li neko uop{te ima pameti me|u tim
mladim svetom?
Partije imaju podmlatke, bog te jebo, nisu to pojedinci, ovo su ko-
lektivi retardiranih koji rade u okviru tih stranaka. Zamisli mla-
de demokrate ili mlade iz Pokreta snaga Srbije, pa to je ludilo.
Sem godina, {ta ih karakteri{e kao mlade? [ta, mo`da agresiv-
nost, mo`da pamet, mo`da zdrav razum, mo`da èlja za prome-
nom, {ta – ni{ta. Ni{ta, sem da budu tu i da ìve kao biljke, kao
zombiji. Ne znam generaciju u svetu takozvanih mladih koji su,
ve}ina, ovakvi zombiji kao {to su ovi na{i. Ve~no mi je pitanje ka-
ko neko sa devetnaest godina moè da bude ~lan DSS-a, to je pita-
nje na koje moj mozak ne ume da odgovori.
@ivimo u zemlji u kojoj nema velike razlike izme|u Kari}a, radi-
kala, demokrata, DSS-a, G17 plus. Ne vidim nekakve programske
razlike izme|u tih pet stranaka. Svi su za Evropu, svi su za ulazak
u svet, svi su za demokratiju, nema tu nekih bitnih dilema. Ne,
Petar
potpuno ti je svejedno za koga }e{ glasati. Lukovi}
|}-{|
PE[ÂNIKFM, 07. 10. 2005.
CRTA^ IZ TAMNAVE
Dok ne otvore dosijea, ko zna za kim ide{. [to kaè na{
narod – za muvom pa na govno...
Ne mogu da shvatim formulu po kojoj nije dozvoljeno
pregovarati sa Ko{tunicom, a dozvoljeno je sastati se sa
Legijom...
Mora}u ne{to da promenim u svom ìvotu. Ne mogu vi{e
da ìvim zatvoren u svojoj biblioteci...
Dragoljub Sto{i} iz Unije slobodnih sindikata

Slobodan G. Markovi}, istori~ar
@arko Puhovski iz Helsin{kog odbora za ljudska prava
Hrvatske
Laslo Vegel, knjièvnik
Nenad Proki}, dramski pisac
Svetlana Luki}:
Dobar dan, ne}u vam danas pominjati ove tri tone amonijaka koje su
se prosule u okolini prestonog grada Beograda, ne}u pominjati ni to
da su studenti Prirodnomatemati~kog fakulteta ostali bez struje. Fa-
kultet nije mogao da plati struju i naravno – ona je ukinuta. EPS je bio
energi~an, malo vi{e energi~an nego recimo u Poàrevcu. Pre neki dan
je pristao da pregovara sa poàreva~kim SPS-om da ustanove kako }e
jadni mali Marko i jadna mala Milica Gaji} i jadna mama Mira da pla-
te svoj dug za struju od pola miliona dinara. Vlasnik Bambilenda se
kao i obi~no izvukao. Ne}u vam pominjati ni da deca umiru od menin-
gitisa u vrti}u Bambi u Ni{u. I da smo dobili novog na~elnika general-
{taba, i novog zamenika, koji se svojevremeno isticao u slu`bi koja je
ometala nezavisne medije. On se ju~e kleo da s tim nije imao nikakve
veze, naprotiv, da mu je karijera bila ugroèna, jer je odbijao poslu-
{nost Milo{evi}u. Tako da je, moè se re}i, novi zamenik na~elnika ge-
neral{taba jedan od prvoboraca petooktobarske revolucije.
Ove nedelje su na{i politi~ki lideri i razne njihove maòretkinje u{li u
ozbiljne sukobe, navodno. Demokratska stranka je kao {to znate ba{
5. oktobra odlu~ila da ne u~estvuje u radu parlamenta. Danas je, koli-
ko znam, tek 7. oktobar i ve} nije jasno {ta je glavni odbor DS u stva-
ri odlu~io. Blago i nadasve smiruju}e lice na{eg predsednika Tadi}a
se ovih dana pretvorilo u ljutito, prete}e lice Tadi}a, {efa opozicione
stranke, kojoj je svega dosta, a najvi{e da joj kupuju poslanike, koje je
pre toga po{teno platila.
DS je svojevremeno umesto nastavka saradnje sa Rasimom Ljaji}em
hteo da kupi Ugljaninovu naklonost i to mu je do pre neki dan uspeva-
lo. Sada se pojavio drugi kupac Ko{tunica, ponudio je vi{e i posao je
sklopljen.
Dodu{e, kupovina je obavljena na tako jadan na~in, da bi se svaki pi-
smeniji PR postideo. Ko{tunica je kupovinu obavio protivzakonito, ali
on se ~ovek odavno pobrinuo da sebi dodeli titulu legaliste, da i druge
u to ubedi i sada moè mirno da kr{i zakon svakog dana. To vam je
kao sa onim ljudima koji se sete da sebe proglase za ranoranioce, pa
onda mogu mirno da spavaju do podne.
Dakle, sada kada je ona direktno o{te}ena, Demokratska stranka se
naljutila i to vi{e nego ikad otkad postoji ova vlada. I, {to je za~u|u-
ju}e, o~ekuje da se svi mi solidari{emo sa njihovim bolom. Ko{tunica
i njegova pe{adija u vidu nezavisnih DSS analiti~ara s podsmehom
tvrde da je odluka glavnog odbora Demokratske stranke deo Tadi}e-
07.10.05. vog marketinga. Verovatno i jeste, ali ~oveku malo ide na ìvce {to ho-
}e da nas ubede kako je Tadi} samo maneken, a Ko{tunica skromni,
nacionalni radenik koji jadan ni ne zna {ta je to marketing. Mo`da i
ne zna, ali imao je on pre pet godina zvezdani marketin{ki trenutak.
|}-{|
To je onaj trenutak kada nam se prodao kao demokrata koji sa Milo-

{evi}em nema mnogo veze. Ispostavilo se da je celi Ko{tunica jedan
98 veliki marketin{ki proizvod Milo{evi}eve nomenklature, koja nam ga
je 5. oktobra prodala za skupe pare.
Ovo je Pe{~anik, a na po~etku emisije slu{ate Dragoljuba Sto{i}a,

predsednika Unije slobodnih sindikata.
Dragoljub Sto{i}:
Kada sam ~uo najavu da }e DS imati glavni odbor na kome }e se
izjasniti o izlasku iz skup{tine, nisam verovao. Mislio sam da je to
jedna maskica kao i obi~no, da }e tu biti malo kritike rada vlade u
prisustvu novinara i da }e se sve zavr{iti time {to }e da upute je-
dan ozbiljan demar{ zbog toga {to im se dogodilo. Me|utim, mo-
gu da ti kaèm da sam prijatno iznena|en. To me je obradovalo,
zna~i ipak je neki deo tamo ostao ìv. Sa druge strane, ne{to pro-
sto ne verujem, to mi li~i na one huligane u Rusiji u vreme Bre-
`njeva, kojima je vrhunac huliganstva bio da pozvone na vrata
kom{iji i pobegnu, zna{, tako uznemiravaju ljude. Mada me obra-
duje svaki poku{aj, svaki {amar, svaka najava da }e neko ne{to da
u~ini da ovi odu. Prosto èlim da DS misli ozbiljno to {to je ju~e
najavio.
Ali ne{to drugo me je ju~e mnogo vi{e rastuìlo, a i ulilo mi je na-
du da ljudi ovde ipak nisu potpuno mrtvi i da imaju svoje mi{lje-
nje, da ne{to èle da pokaù. Predsednik vlade nam je ju~e oti{ao
u Tamnavu, ali ovog puta sa onima koji su tamo hapsili rudare i
spre~avali ih da zaustave kopove, sa ~etrdesetak onih njegovih te-
lohranitelja, kojih je bukvalno bilo vi{e nego prisutnih radnika. I
iza{la je fotografija jednog ~oveka koji drì Zoranovu sliku ispred
sebe. To ozbiljno lice ~oveka na kome se u isto vreme ~ita jedan po-
nos i jedna, ne znam da li tuga, ali seta zbog toga {to se Zoranu do-
godilo, jer ono {to se dogodilo Zoranu, dogodilo se i toj ideji.
Svetlana Luki}:
Dvadeset jedan ~lan glavnog odbora DS glasao je protiv odluke da se
napusti skup{tina. ûla sam argument Dragoljuba Mi}unovi}a, koji
je rekao da je to parlamentarna stranka i da mora da se bori u skup-
{tini, mora da se u~lani, ako je potrebno, i u peva~ko dru{tvo i da se
bori za svoje ideje.
Dragoljub Sto{i}:
Ko vodi tu parlamentarnu borbu u skup{tini u ime DS i u ime svih
nas koji ih, eto, podràvamo? Ko? Sneàna Laki}evi}, koja je u{la Dragoljub
Sto{i}
pre tri meseca u stranku i onda onako sa àrom zastupa na{e ide-
je i potpisuje peticije da neki koji su nosili glavu u torbi budu iz-
ba~eni iz stranke. Ko veruje u njenu iskrenost? Naàlost, u toj
skup{tini vi{e nema nikog da replicira Tomi Nikoli}u. Kad on iza-
|e za govornicu, oni kao |aci prvaci prvog dana u {koli, sede pot-
puno oma|ijani. Ja bih èleo da verujem da im mo`da neko ne do-
zvoljava da se oni tamo sukobljavaju, ali nije to, tamo prosto ne-
ma nikoga ko moè da mu se suprotstavi. Prema tome, to {to Mi-
}unovi} govori, mom senzibilitetu i iskustvima koja smo imali do
sada ne odgovara, i mislim da on tu nije u pravu.
Podràvam one ljude koji su ju~e izglasali odluku o izlasku iz par-
lamenta, ako su to zaista èleli, i ako su iskreno rekli – ne}emo ta-
mo vi{e s njima da se druìmo, ho}emo da idemo na mitinge, ho-
}emo da lepimo plakate, ho}emo da se borimo da sru{imo ove.
Svetlana Luki}:
Ne, ali ne zaboravi da je Tadi} rekao da je pro{lo vreme demonstraci-
ja, da nema vi{e tog na~ina borbe.
Dragoljub Sto{i}:
Da, zato ja imam ovu dilemu da li oni misle ozbiljno. Prosto, u ~e-
mu se ta izjava razlikuje od izjave Ko{tunice da ne}e biti 6. okto-
bra? [ta zna~i to – ne}e biti vi{e demonstracija, a {ta ako ih bude,
{ta ako narod oseti potrebu da ih bude, {ta te izjave zna~e? Sad je
demokratija i sad vi{e nema paljenja skup{tine i nema demon-
stracija. Mi smo sjajni, a ako to ne vidite, vi onda ne znate da se
pona{ate. Pa, mislim da to ba{ nije tako. Sa druge strane, ima{ tog
~oveka na kopovima ju~e sa onom slikom Zoranovom, ne izlazi mi
iz glave, to me je onako ba{... voleo bih da ga upoznam.
Bracanovi} je, ~itamo u novinama, oslobo|en neke od optu`bi. Ni-
je uzimao onu pu{ku koju su mu tamo na{li, nije je drào u ruka-
ma. Marko Milo{evi}... valjda nema osnova za gonjenje... Miri
07.10.05. Markovi} su skinuli optu`nicu, Goran Mati} se pojavljuje na svim
televizijama redom, jo{ je ~ovek izgleda bio prikriveni {pijun CIA u
Milo{evi}evim redovima, tako da je on jedan od zaslu`nijih {to je
Milo{evi} uop{te pao. Milica Milo{evi} prosto otvara vrata noga-
|}-{|
ma, drì slovo novinarima na konferenciji za {tampu. Vladan Ba-

ti} je uhap{en, Zoranu \in|i}u – znamo {ta se desilo, a ovi ako bu-
100 du isporu~ili Mladi}a mi moèmo da se pakujemo! Moè biti da
sam ja zbog toga sa~ekao Bati}a ispred zatvora da ga pozdravim,
jer u Srbiji je obi~aj da ide{ na slave, ide{ na svadbe, ide{ na ispra-
}aje, da zaduì{ onog doma}ina da do|e tebi. Po{to nas to sve ~e-
ka, i ja bih voleo da me sa~ekaju, da ne iza|em onako sam. Mi-
slim... ne {alim se.
@ivi{ u zemlji u kojoj se veruje na re~ advokatu Mirjane Markovi}
da }e ona da se pojavi na sudu, a Bati}a drì{ u zatvoru zato {to }e
on da pobegne. [ta re}i o pravosu|u ~iji je ministar ~ovek onako...
ja njega uop{te ne doìvljavam kao da on govori; {to se mene ti~e,
on sik}e, prosto me ~ovek pla{i, one njegove o~i ga odaju, bar me-
ni to tako deluje. On je meni najopasniji od cele te ekipe, iako je to
naravno varka. Sigurno je da je to Ko{tunica, sa onim svojim une-
zverenim pogledom sigurno je da je to on, jer on ih tu sve drì. Pro-
sto, kad ga vidi onako unezverenog, ~ovek bi pomislio da je on tu
slu~ajno, da je u{ao u prostoriju u kojoj je jedina slobodna stolica
bila stolica predsednika vlade i onda je on seo. ôve~e, on je oti{ao
u poplavljeno selo, tamo gde Velja Ili} gradi one ku}e, i onaj {or
koji su tamo napravili proglasili su najve}im gradili{tem u Srbiji.
Pa malo ve}a moba, dva sela da se skupe i da se ljudi dogovore da
pomognu jedni drugima isto bi to uradili, pretpostavljam i za kra-
}e vreme. To je Srbija pet godina posle 5. oktobra.
[to se ti~e ove tramvajske nesre}e, {est tona {ina je bilo natovare-
no na ne{to {to je potpuno improvizovano i {to nema ko~nice. I
kao u najcrnjem hororu, to se otka~ilo i potpuno slobodno jurilo
vozila i zate~ene ljude u Nemanjinoj ulici u nedelju popodne. Zna-
~i, to je slobodno pro{lo raskrsnicu Svetozara Markovi}a i Nema-
njine, niko nije bio tu pa se ni{ta nije desilo, i udarilo u zadnji deo
tramvaja na raskrsnici Resavske i Nemanjine i onako ga probura-
zilo, kao kroz sir je {ina pro{la kroz njega. Zamisli da je taj tram-
vaj bio prepun, na {ta bi to moglo da li~i, ne smem da mislim o to-
me. A drugi deo toga je nastavio do Kneza Milo{a i zario se u jedan
autobus koji je opet, sre}om, bio poluprazan.
Tu skoro je jedan tramvaj napravio sli~nu stvar kad se otka~io, pa
onaj autobus u Gepratovoj je nanizao jedno petnaestak vozila, pa
je onaj privatnik tamo kod [e}erane izgubio potpuno kontrolu i
zakucao se u onaj bedem kod Ade Ciganlije. Ima takvih stvari ko-
liko god ho}e{, prosto te podse}a na vreme kada je Neboj{a ôvi},
moj omiljeni u~esnik kontramitinga, bio gradona~elnik. Mi smo
po~eli da lepimo neki plakat da bismo obavestili zaposlene i put- Dragoljub
Sto{i}
nike o tome {to mi vidimo kao lo{u stranu gradskog prevoza.
Kompletna infrastruktura GSP-a, svi referenti i otpravnici bili su
angaòvani na skidanju tih plakata. Niko se nije potrudio da ispi-
ta da li je to {to mi pri~amo ta~no. I onda ti se dogodi ta nedelja,
ne znam {ta je te ljude sa~uvalo, da li mo`da odbor za verska i na-
cionalna pitanja koji je u GSP-u organizovan, pa je bog pomogao
Beogra|anima i zaposlenima u GSP-u da tamo ne bude masakr, ~i-
ji bi efekti bili ravni teroristi~kom napadu Al Kaide. Ne smem ni
da mislim {ta bi bilo da je bio radni dan.
[to se mene ti~e, za to je odgovoran gradona~elnik, koji se poslom
gradona~elnika bavi onako honorarno, gotovo bi se reklo iz hobi-
ja. Ima va`niji posao u republi~koj skup{tini gde je predsednik od-
bora za finansije, pa je narodni poslanik, pa mora da sedi tamo po
ceo dan i odràva kvorum, i onda je valjda jo{ i zamenik predsed-
nika DS-a, ali mu na svu sre}u to izgleda ne oduzima mnogo vre-
mena. Naravno da su oni odgovorni, naravno da je odgovoran di-
rektor Direkcije za saobra}aj koji redovno, svakog dana, prima iz-
ve{taje saobra}ajne operative GSP-a da privatni prevoznici izra-
bljuju ljude. Hajde {to ih izrabljuju, krivi su oni {to na to pristaju,
nego {to je to u suprotnosti sa zakonom o bezbednosti saobra}a-
ja. Ne moè voza~ u saobra}ajnim uslovima kakvi su u Beogradu
da radi petnaest sati, a oni imaju samo po dve smene da bi se u{te-
delo, a voza~i pristaju da bi vi{e zaradili.
Ne znam da li sam pominjao Bojana Stanojevi}a, ovog dendija ko-
ji izigrava gradskog menadèra, koji je ina~e zaduèn za komu-
nalne sisteme. On je pre neki dan gostuju}i u jednoj emisiji rekao
da svi oni koji imaju izme|u 35.000 i 40.000 platu imaju pravo na
subvencije. Pa zar to nije priznanje da ti sa 40.000 ne moè{ da ì-
vi{ normalno? Nijedan voza~ u GSP-u ne zara|uje toliko, osim ako
ne radi sve slobodne dane, kao {to kod privatnika ljudi rade mese-
cima bez slobodnog dana po petnaest sati dnevno i o tome niko ni-
{ta ne govori. Studio B, gradska televizija, koja se bavi gradskim
07.10.05. temama nije na{la za shodno da danas do|e na na{u konferenciju
za {tampu, da ~uje {ta mi o tome mislimo, da ne bi uvredili Bogda-
novi}a. Direktor GSP-a je sebi kupio luksuznog “sitroena” C5, a
{est tona {ina juri po gradu da pobije ljude voze}i se na zar|aloj i
|}-{|
truloj skalameriji, bez ko~nica.

Re~ je o jednoj pokvarenosti, valjda zadnjem pla}eni{tvu, na {ta
102 sad neko moè da mi kaè – prinu|eni su. Pa ~ove~e, prinu|en
sam i ja, i ti si prinu|ena, {ta ti sad kao vozi{ neke kabriolete, lu-
duje{ valjda po nekakvim fitnes centrima i Bahamskim tamo ostr-
vima. Ni{ta mi odvratnije nije od toga kad pozove{ nekoga na ri-
zi~nu sindikalnu akciju ili uli~ne demonstracije, a on kaè – zna{
{ta, ja imam dvoje dece, lako je tebi. Alo, bre, ~ove~e, pa i ja imam
dvoje dece, ~ekaj. Pa, ba{ zbog toga, ba{ zbog toga. Za slede}e iz-
bore, oni }e da traè na{ glas, ima da se bore za njega, da nas ube-
de da su oni momci kojima mo`da treba dati neko ograni~eno po-
verenje. Ali ja }u da odem i korak dalje – da}u svoj glas samo oni-
ma koji pruè ~vrste garancije da }e prvi korak biti otvaranje do-
sijea i, na osnovu toga, lustracija. Zna~i, ako to ne bude prvi ko-
rak, ja za te ne}u da glasam, jer im ne verujem. Valjda je vreme da
prestanemo da budemo taoci biografija nekih ljudi.
I onda zalepe etiketu ~oveku – ti si Sokrat. Ne znam ja da li on je-
ste Sokrat, pri~aju svi da je to Svilanovi}, Zoran je valjda Filozof.
Ama ljudi, otvorite ta dosijea da vidimo, ako to jeste tako, da sve
bude jasno. Aaa, ne. I ovako smo slu|eni, sludi nas do kraja i onda
vi{e ni{ta ne zna{, i sledi{ ko zna {ta. Ko zna za kim ide{. [to ka-
è na{ narod – za muvom pa na govno. I stvarno, gde moè{ da
stigne{ ako ide{ za muvom.
Pet godina posle 5. oktobra {ta ima{ – svi su se vratili, ali svi. Rad-
ni~ki aktiv JUL-a ovog trenutka ima hiljadu ~lanova u Gradskom
saobra}ajnom preduze}u, oni su najozbiljnije po~eli da priprema-
ju do~ek Mirjani Markovi}. Do|e nekakav ludak radikal u TV-stu-
dio, izgovori najve}u mogu}u glupost i dobije aplauz od klinaca
od kojih niko nema vi{e od dvadeset godina. Pa ~ekaj, ~emu vi
aplaudirate, da li ste vi normalan svet? Da li ste vi normalni? Oni
sino} aplaudiraju Dinki}u {to je Hamovi}u uzeo sto miliona evra.
Ima{ osamnaest godina i nosi{ kapu na kojoj pi{e Bogoljub. Razu-
meo bih da ti je dao ne{to za to, a dao ti je kapu i la`nu nadu. Ej,
sutra je pet godina od 5. oktobra, a Baki An|elkovi} je potpredsed-
nik Republi~ke skup{tine. Potpredsednik republi~ke skup{tine je
i onaj momak iz radikala koji predsedava republi~kom skup{ti-
nom sa [e{eljevim bedòm na reveru. Osamdeset poslanika ima
Radikalna stranka u skup{tini pet godina posle 5. oktobra. êkaj,
{ta mi radimo, ko je ovde lud, ko je ovde izdajnik?
Gledao sam pre neki dan na hrvatskoj televiziji dokumentarni
film o 5. oktobru. Ima{ slike gde Dò bagerista podiè ljude sa
Dragoljub
onom ka{ikom na prozor Savezne skup{tine i oni tako ulaze unu- Sto{i}
tra i osvajaju je. Posle toga sa tim istim bagerom ide na ulaz tele-
vizije, tamo u Takovskoj, dok policajci pucaju na njega. Ovi su sa-
op{tili podatak da je osamdeset i ne{to metaka prona|eno na tom
bageru, on je ostao ìv zahvaljuju}i tome {to je podigao ka{iku.
Taj ~ovek umesto da bude za{ti}en, on sada nema {ta da jede, ide
ulicama kao osobenjak, pri~a sam sa sobom. A raznorazne gnjide
koje si izvla~io ispod kreveta se bogate posle toga. Mislim, da li je
to normalno, stvarno? Imamo, pet godina posle, Bakija An|elkovi-
}a kao potpredsednika republi~ke skup{tine koji ismeva sve to –
to je buldoèr revolucija, to su pla}enici. Mi sad slu{amo pri~u o
pla}enicima, a pri~amo kako }emo da se pridruìmo svetu.
Pre neko ve~e ja u nekoj TV emisiji kaèm Aligrudi}u – dobro, ~o-
ve~e, je l’ ti zna{ da sam ja bio dvaput u zatvoru da bi ti bio na vla-
sti, a on meni – bio si zato {to si kriminalac. To je ta na{a pri~a. Na
kraju krajeva, i Bati} je sad imao prilike da plati deo cene za ono
{to nije uradio onda kada je trebalo. Stvar je potpuno zastra{uju-
}a, jer ovako kako se to odvija, sledi verovatno osloba|anje Mila-
novi}a, biv{eg direktora televizije. A {to se ti~e su|enja za Zorano-
vo ubistvo, mi smo prvo mislili da }e ovi pobe}i, ali ne. Oni }e biti
oslobo|eni, kao Makina grupa. To }e biti nedostatak dokaza. I kad
sam najcrnje raspoloèn, onda stvarno mislim da ovaj ne}e preda-
ti vlast. Da tu normalne smene vlasti ne}e biti, ja ne{to slutim
kordone, slutim da se to ne}e dobro zavr{iti. Da za ovo su|enje iz-
gleda ne}e biti dokaza, na}i }e neki formalni razlog, ne znam ni
ja, opu{ci ne odgovaraju, ovaj nije pu{io te cigare, Bracanovi} ni-
je dirao pu{ku koju su mu na{li u stanu. I onda }e da kaù, to je le-
galizam, ~ove~e, znate {ta ste vi radili. Pa prepodobni Vu~i} kaè,
ima novi imid`, ne znam da li ste primetili, sad se uprepodobljava
ne{to, sav je onako tih, smiren, boè, pa kaè za ovog Tomi}a iz
Vranja – ljudi moji, pa svaki otac bi to u~inio za svoje dete. Ta~no,
samo ne znam odakle mi dva miliona evra da u~inim ne{to za svo-
je dete. Mislim, stvarno, pa makar to bilo dete koje je dalo ~etrde-
set miliona maraka da kupi èlezaru u Skoplju, ali prosto nemam,
07.10.05. ne mogu da spasem dete. Eto, za moje dete u tom smislu nema na-
de, nemam dva miliona.
Ali na su|enju }e se ne{to od ovoga desiti, ovi }e da iza|u na se-
maforu jer ih voze prijatelji. Bilo je tih pri~a da su se ovi koji su ga
|}-{|
ubili vozili u Zoranovom BMW-u na su|enje, a voze ih ljudi koji su

im bili podre|eni u Beretkama, njihovi li~ni prijatelji. Samo }e da
104 iza|u na semaforu i da odu ili }e biti oslobo|eni. Ipak, re~ je o le-
galisti koji ne bi voleo da se desi to beànje, to nije legalno, nije
zakonski, nego }e to da bude pokriveno papirima, zakonski, de-
mokratski. ôvek ne pu{i cigare koje ste na{li na mestu sa koga je
pucano, drìte ~oveka u zatvoru, a to nisu njegove cigare. Pa ti se
onda pojavi Momo Kapor i po~ne da slavi situaciju ovde, jer je u
Parizu i Njujorku dosadno. Pazi te demagoge, molim te, imaju ate-
ljea po tim parizima, imaju {engen naravno, fa{istima niko ne
brani da putuju. Ona Lenard, ~uvena voditeljka TV dnevnika, ona
ìvi koliko ~ujem negde u Frankfurtu. Pa, dobro bre, stvarno, lju-
di, alo! Alo! Najbolje bi bilo da mi svi izginemo, da svaki dan ovde
bude neki pokolj da bi na{i veliki pisci mogli da pi{u epove o na-
ma. Tako ih inspiri{emo. Zna~i, treba da bauljamo gladni, jer ko-
ga interesuje ako si ti opu{ten, sedi{ u nekom kafi}u po prelepom
danu i ba{ te briga. Ludilo, potpuno ludilo.
[ta }e zna~iti i ako êda pre|e cenzus? To }e biti samo jedna ta~-
kica, mo`da ~ak i cvet u reveru, mo}i }e da se pozivaju na demokra-
tiju, eto. [ta }e to da zna~i – ni{ta. Ali ako se okupe, zna~i, treba po-
ku{ati da se pripremi jedan, ne znam da li je to miting, ali treba lju-
dima re}i – znate {ta, toliko smo gre{ili da nas je sramota, izvinite
{to nismo napravili lustraciju, izvinite {to smo zaboravili na vas,
izvinite {to smo zaboravili da su ûvari vatre u ovom gradu {etali
godinu i ne{to dana. Ali ja se odli~no se}am, jer sam svakih
~etrdeset pet dana i{ao u policiju da legalizujem tu {etnju, da ima-
mo pravo da {etamo, da nas ne bi tukli. Ti ljudi su tamo skandira-
li – Maki, Otpor, u ono vreme, ~ove~e, povremeno je bilo vi{e “mari-
ca” i policajaca nego njih u onoj {etnji. Bilo ih je izme|u 50 i 200,
ali {etali su 360 i ne{to dana – svaki dan, do 5. oktobra. Ti ljudi su
zaboravljeni, ti ljudi nisu pozvani kad je pravljen onaj koktel u
skup{tini grada posle promena. A me|u njima je bilo i profesora
univerziteta.
Zna~i, da se izvinimo svi zajedno, svi }emo da se izvinimo jedni
drugima {to smo izdali jedni druge, {to nismo razumeli, {to smo u
nekom delu bili nesposobni, ne znam {ta, ali ljudi, stvarno je vre-
me. I ne moramo mi, ne mora sad Bati} ponovo da bude ministar
pravde, ali neka bude neko ko }e to da radi. êda, Vesna, Nata{a
Mi}i} i onaj prepametni Nikola Samardì}. Svi treba da budu tu i
da probamo jo{ jednom. Pa {ta drugo da radimo, da se predamo,
{ta? Ne mogu da umrem mirno s pomi{lju da mi dete stoji pred ne-
kom ambasadom zato {to je skupio neku kintu da ode u Ma|ar- Slobodan G.
Markovi}
sku, pa ne moè druga~ije nego da dobije vizu da bi oti{ao u Ma-
|arsku. Pa je li to pomisao s kojom ~ovek treba da se pomiri? Pa ja
stvarno mislim da nije. Bar ja ne mogu s tim da se pomirim.
Svetlana Luki}:
Slu{ate istori~ara Slobodana Markovi}a. Slobodan od skoro radi na
Fakultetu politi~kih nauka.
Slobodan G. Markovi}:
Mislim da je pred nama jedna od najteìh borbi od 5. oktobra, jer
niz va`nih politi~kih odluka koje je me|unarodna zajednica odla-
gala svih ovih godina kona~no treba da se razre{e tokom 2006. Tu
pre svega mislim na status Kosova, koji }e verovatno biti re{en
naredne jeseni, mo`da ne kona~no, ali u jednoj velikoj meri. Za-
tim, pitanje opstanka dràvne zajednice i kona~no, pitanje neke
vrste ustavnog ustrojstva Bosne i Hercegovine, to jest, pitanje da
li }e se zadràti u osnovi Dejtonski sporazum ili }e sve vi{e fede-
ralna vlast preuzimati ingerencije i BIH postati jedna centralizo-
vana dràva. Sve te tri stvari }e tokom naredne godine da nas su-
stignu i to u situaciji kada Srpska radikalna stranka nesumnjivo
predstavlja najja~u stranku u Srbiji, u situaciji u kojoj po nekim
istraìvanjima javnog mnjenja obe demokratske stranke zajedno
mo`da nemaju koliko ima Srpska radikalna stranka ili imaju tu
negde. Dakle, naredna godina je godina naplate ra~una iz Milo{e-
vi}evog vremena.
Ja se pla{im da na{a javnost za to uop{te nije spremna. Mislim da
javnost ni izdaleka ne naslu}uje da }e Kosovo najverovatnije biti
nezavisno. Sasvim je svejedno da li }e se to nazvati uslovna ili
bezuslovna nezavisnost, jer taj pridev – uslovan, odnosi se na po-
loàj Kosova prema me|unarodnoj zajednici, a ne na poloàj Ko-
sova prema Srbiji. Zna~i, pitanje je da li }e Kosovo biti uslovno ne-
zavisno u odnosu na klju~ne aktere u svetu, pre svega u odnosu na
~lanice Kontakt grupe, ili }e biti bezuslovno nezavisno. Ali to sa
07.10.05. Srbijom nema nikakve veze, tako da je sasvim svejedno kako se to
naziva. Druga stvar, javnost nije dovoljno spremljena ni na vero-
vatan ishod prekompozicije Dejtonskog sporazuma u Bosni i Her-
cegovini, a tako|e je samo delimi~no spremna i na sve izgledniju
|}-{|
~injenicu da }e Crna Gora biti nezavisna negde verovatno tokom

prole}a naredne godine.
106
Svetlana Luki}:
Sti~e se utisak da ljudi to nekako znaju, ali da mo`da ne shvataju
konsekvence toga.
Za Kosovo ~ak nisam siguran i da znaju, jer kad slu{ate izjave na-
{ih vode}ih politi~ara, oni uporno govore da je nezavisnost nepri-
hvatljiva. To se ponavlja kao u horu, i s druge strane, postoje ra-
zna zamagljivanja kroz razli~ite formule za koje gra|ani ne mogu
da shvate {ta zapravo zna~e, a u stvari skrivaju tu ~injenicu da je
me|unarodna javnost jasno stavila do znanja da smatra da Koso-
vo treba da dobije uslovnu nezavisnost u odnosu naravno na njih,
a ne na nas. Problem je {to }e naredne godine da se zaokruè svi
ti rezultati Milo{evi}eve ru{ila~ke politike.
Sada vi{e nije mogu}e napraviti bilo kakav dogovor sa kosovskim
Albancima posle svega {to se dogodilo 98. i naro~ito 99. godine.
Posle kona~no otkrivene istine o Srebrenici, vrlo je te{ko braniti
bilo kakvu poziciju Republike Srpske. To je sve nasle|e Milo{evi-
}evog vremena i to }e se sve naplatiti na neki na~in naredne godi-
ne. To je ne{to {to se doga|alo gotovo svim nacijama u svetu, to se
dogodilo u [paniji 1898, to se dogodilo u Francuskoj nakon Fran-
cusko-pruskog rata, to se dogodilo Nema~koj nakon poraza u Pr-
vom svetskom ratu, ali u susedstvu se to najo~evidnije dogodilo
Ma|arskoj nakon Prvog svetskog rata, nakon Trijanonskog mira,
kada je Ugarska izgubila dve tre}ine teritorija za koje je tvrdila da
su njene istorijske teritorije. I vi kada odete u Budimpe{tu, vide-
}ete da su danas, nakon skoro 90 godina od kraja Prvog svetskog
rata i dalje oblepljene mnoge knjiàre, mnogi kafi}i mapama veli-
ke Ma|arske. To zna~i da se vrlo te{ko neke nacionalne traume
prevazilaze.
Problem je {to politi~ka elita nedovoljno sprema na{e gra|ane za
to. Dakle, na~in da ih spremi je da kaè da to nije poraz, nego da je
to novi po~etak, zna~i, {ta je bilo – dogodilo se, a sada se kre}e u
evropske integracije. Zna~i, da na neki na~in kroz evropske inte-
gracije osmisli novi po~etak za Srbiju. Me|utim, to se u ovom tre-
nutku ne de{ava i bojim se da onda kada se sve to dogodi naredne
godine, da }e mo}i oni koji ni na koji na~in ne sudeluju u vlasti, a
to je pre svega Radikalna stranka, a isto tako i naàlost na{ vlada-
ju}i tajkun Bogoljub Kari}, oni }e, dakle, poku{ati da iskoriste tu
situaciju da kaù – evo, mi jedini koji nismo u svemu tome u~e- Slobodan G.
stvovali, mi nismo krivi, ovo su krivci, ovi na vlasti, evo, demokra- Markovi}
te su izgubile i Kosovo i Crnu Goru i Republiku Srpsku i sve. Vra-
tite nas na vlast, mi }emo to da povratimo. Dakle, iskoristi}e svu
mogu}u retoriku da bi ponovo do{li na vlast, a u tom slu~aju na-
ravno evropske integracije istog trenutka staju, i naravno, uvode
se sankcije Srbiji. To je vrlo bitno re}i, tu ne treba imati ni najma-
nju iluziju.
Ako je Evropska unija uvela sankcije Austriji, dakle, jednoj Au-
striji koja je neutralna zemlja, vrlo ugledna zemlja, zbog Hajdera
– istina diplomatske sankcije – nema nikakve sumnje da }e u slu-
~aju dolaska Srpske radikalne stranke biti uvedene prvo neka vr-
sta diplomatskih sankcija, a verovatno pre}utno ili otvoreno, sve-
jedno, i neka vrsta ekonomskih sankcija, i onda }e to sa~ekati de-
mokratsku vlast kada se vrati nakon ~etiri godine. Ne samo da }e
izgubiti ~etiri godine, nego }e morati i da pla}a sav onaj dug koji
u me|uvremenu napravi Radikalna stranka, kao {to danas mi mo-
ramo da pla}amo dugove iz Milo{evi}evog vremena. Tako da ja, ni
u kom slu~aju, ne mogu da se sloìm sa onim ljudima koji kaù –
svejedno, neka do|e Radikalna stranka. Ne, to nisu samo ~etiri
godine izgubljene zbog njihove vlasti, nego mo`da jo{ ~etiri godi-
ne izgubljene da se sve to popravi.
Tokom 4. i 5. oktobra u Beogradu je odràna velika konferencija,
Peti oktobar – 5 godina posle. Na njoj su pro~itane poruke najvi{ih
evropskih zvani~nika, Havijera Solane, Olija Rena, i poruka bri-
tanskog premijera Tonija Blera. Iz svih tih poruka jasno se daje na
znanje da je Srbiji otvoren evropski put, da je glavna prepreka u to-
me izru~enje Ratka Mladi}a, ali da Srbija pre svega treba da se
osloni na svoje snage i da Srbija mora da ima jedinstven demokrat-
ski blok. Dakle, to je glavna poruka koju su svi dràvnici sada, pred
po~etak pregovora o pridruìvanju poslali Beogradu i zato je u
ovom trenutku naravno od klju~nog zna~aja da se ipak na|e neki
zajedni~ki jezik i da se dva vode}a politi~ara demokratskog bloka,
predsednik Tadi} i premijer Ko{tunica direktno dogovore.
07.10.05. Ja zaista ne mislim da je pitanje dvojice poslanika sa liste za San-
dàk razlog za napu{tanje Skup{tine, mislim da je to samo povod.
Svi mi znamo da su oni izabrani bo{nja~kim glasovima, dakle, nije
va`no na kojoj su se listi na{li, to su glasovi koji pripadaju bo{nja~-
|}-{|
kom narodu. One no}i kada su objavljeni rezultati u Novom Pazaru

je bila velika pobeda, tamo su se vijorile zastave, istina i Demokrat-
108 ske stranke, ali i zastave Stranke demokratske akcije. Sulejman
Ugljanin je to proslavio kao svoju pobedu, dakle, to su njegovi man-
dati moralno gledano, a za jednu stranku nacionalne manjine, bilo
koje nacionalne manjine, potpuno je normalno da bude u koaliciji
sa vladaju}om ve}inom. Pa zar Srbi u Hrvatskoj nisu u koaliciji sa
strankom koja je organizovala Oluju. Tako da mislim da to nije ni-
{ta neobi~no, ne vidim tu uop{te bilo kakav neobi~an motiv, i veru-
jem da bi poslanici sa te liste i u slu~aju da Srpska radikalna stran-
ka do|e na vlast, bili u vladaju}oj koaliciji. To je prosto usud manji-
na da moraju da sa ve}inom ostvaruju svoja prava.
Ja se zapravo nadam da je ovo takti~ka, a da nije strate{ka odluka,
jer se bojim da ako je strate{ka odluka, da }e to doneti neku vrstu
trajnih, kad kaèm trajnih mislim trajnih u nekoliko narednih go-
dina, podela i da }e jo{ vi{e udaljiti ceo ovaj demokratski blok od
jedinstva.
Mada se ne ~ini da }e vlada da padne. Ukoliko bi vlada pala, mi bi-
smo izgubili jo{ {est meseci u, pre svega, izbornoj kampanji, za-
tim u formiranju nove vlade, koja se mo`da i ne bi formirala, a tu
je onda i jo{ jedan igra~ Bogoljub Kari}, koji sa svojim novcem, sa
svojim uticajem, sa medijima koje kontroli{e, nije neko ko se mo-
è kupiti, kao {to je to slu~aj sa socijalistima. Ne, to je ~ovek koji
ima ogromne aspiracije, koji ima aspiracije da bude premijer Sr-
bije. Zna~i, do{li bismo ponovo u jednu nestabilnu situaciju, ali
ono {to je bitno, sada po~inju pregovori koji treba da traju do kra-
ja juna. Ako nema vlade, nema sa kim da pregovara Evropska uni-
ja, nema zna~i ni{ta od pregovora. Ja mislim da treba da postoji
neka odgovornost svih, jer trenutno nemamo makar taj ugovorni
odnos sa Evropskom unijom da smo pridruèni ~lan, a to je, dakle,
neki minimum da bismo zaista krenuli u jednom pravcu radikal-
nih reformi.
Svetlana Luki}:
Vi govorite o velikim, krupnim ciljevima, ali {ta }emo unutar zemlje,
gde je ta granica gde ~ovek moè da kaè – u redu, cilj je toliko vaàn
da mi sada moramo neke stvari da podnosimo, koje nisu ba{ princi-
pijelne, a po svemu sude}i, ni zakonite, kao {to je prelazak poslani-
ka iz jednog poslani~kog kluba u drugi. Dakle, gde je ta granica, jer
je o~igledno da i vlada nemalo provocira i pri tome i ona kaè – ima-
mo va`ne poslove, nemojte sada da gnjavite oko sitnica i gluposti,
oko Dùdèvi}a, Omeragi}a i eventualnog nezakonitog privo|enja
Bati}a? Slobodan G.
Markovi}
Znate {ta, ne zna~i da zbog evropskih integracija sada treba da
prestane kritika vlade, naprotiv, kritika je potrebnija nego bilo
kada ranije, ali mi se trenutno nalazimo u takvoj situaciji da ne-
mamo ~ak ni Ugovor o stabilizaciji i pridruìvanju, {to ima i Ma-
kedonija. Hrvatska ve} fakti~ki pregovara o ulasku od pre neki
dan, iza nas je samo Bosna i Hercegovina, zna~i, mi smo na dnu.
Dakle, u ovom trenutku, ba{ nekoliko dana pred po~etak pregovo-
ra o stabilizaciji i pridruìvanju ne bi bio dobar signal da ponovo
dolaze u sukob demokratske snage u Srbiji. Mislim da }e to tako
biti shva}eno na zapadu.
Vi stalno imate tu neku vrstu zaklinjanja – ne}emo dozvoliti da
Kosovo bude nezavisno – vode}ih politi~ara, bez obzira iz koje su
oni stranke, zaista tu nema gotovo nikakve razlike. To je vrlo opa-
sno, to {iri jednu vrstu fatamorgane, kao {to je i Rezolucija 1244,
onako kako se ovde interpretira, fatamorgana. Nije bitno kako se
ona interpretira u Beogradu, javnosti treba da se prezentuje kako
se ona tuma~i u relevantnim svetskim prestonicama. To je ono {to
je u ovom trenutku opasno. To je sli~no onome kada je Milo{evi}e-
va propaganda posle NATO bombardovanja 99. tvrdila da smo ih
mi pobedili. Zna~i, videli smo ve} kako se to zavr{ava. Dakle, to je
ono sa ~ime treba suo~iti stanovni{tvo na vreme. Ako vi jedno-
stavno kaète – situacija je takva i takva, kao {to u krajnjem slu-
~aju jeste ju~e re~eno poslanicima parlamenta Republike Srpske
– ili }ete usvojiti ovo ili }e nas ukinuti.
Svetlana Luki}:
To sa policijom?
Da, sa policijom. Zna~i, vi jednostavno morate da kaète, ne}e ni-
ko ukinuti Srbiju, ona }e i dalje tu postojati. Moèmo mi da se su-
07.10.05. protstavljamo neograni~eno, ali onda nema evropskih integraci-
ja, nema saradnje sa svetom.
Vi{e puta je preterano ~vrst jedan stav lansiran sa zapada, koji je
ve} vi{e puta izre~en, a on glasi – birajte izme|u Kosova i Evrope.
|}-{|
Jednostavno, to je re~eno tako otvoreno, gotovo uvredljivo, ali je

re~eno. Javnost jo{ uvek misli da je mogu}e napraviti tu neke ra-
110 zne formule. Ja se pla{im scenarija da demokratski blok po~ne da
prebacuje ping-pong lopticu izme|u sebe ko je odgovoran za to.
Odgovorni za situaciju na Kosovu su pre svega oni koji su vladali
Srbijom i koji su vr{ili teror na Kosovu 98. i 99, dakle, biv{i reìm
Slobodana Milo{evi}a u saradnji sa Srpskom radikalnom stran-
kom. Ja ne vidim da to bilo ko ovih dana bilo gde ponavlja, nigde
se ne pominje ni Srpska radikalna stranka, ni Slobodan Milo{e-
vi}, kao da oni tada nisu bili na vlasti. Ako sada ponovo krenu op-
tu`be unutar demokratskog bloka, to smo ve} jednom imali, zna
se ko }e da poraste, tako da me to jednostavno pla{i.
Ja mislim da to zna~i jo{ jedan veliki talas odlaska ljudi odavde.
Jednostavno, ljudi vi{e nemaju ni strpljenja, ni ìvaca i ko god bu-
de mogao, ako ovde pobede ponovo snage iz Milo{evi}evog vreme-
na, oti}i }e. I mislim da je tu bitna jo{ jedna stvar, a to je {to se
stalno kritikuje predsednik zato {to sara|uje sa premijerom. Ja
mislim da je to bilo u redu, ta kritika, dok premijer nije sara|ivao
sa Ha{kim tribunalom i dok on nije eksplicitno napokon rekao
ono {to smo ~ekali da kaè, da je svaki dan izgubljen u saradnji sa
Ha{kim tribunalom izgubljen za na{e evropske integracije. Sad,
kad je stao na to stanovi{te, u redu, mogao je i ranije da stane, ali
stao je na to stanovi{te, zna~i to treba prihvatiti.
Ne mogu da shvatim tu formulu po kojoj nije dozvoljeno razgova-
rati i pregovarati sa Ko{tunicom, a dozvoljeno je sastati se sa Le-
gijom. Mislim da je to jedna ekstremna formula. Oni su ipak uspe-
li da dobiju i Studiju o izvodljivosti i po~etak pregovora, napokon
smo se odvojili od dna, zna~i, bili smo na dnu dna, sad vi{e nismo
na dnu dna, sad smo samo na dnu i dajte da se makar okon~aju ti
pregovori koji treba da se zavr{e negde do narednog juna.
Mene je prekju~e pitao jedan ameri~ki novinar da li u Srbiji inte-
lektualna i politi~ka elita obja{njava gra|anima koliko bi eko-
nomski ko{talo Srbiju ukoliko bi Kosovo ostalo u njenom sastavu.
To je prva stvar koju treba svima re}i, zna~i, ako Kosovo ostane u
Srbiji, primera radi, da se desi to ~udo, sa neprijateljski raspoloè-
nim stanovni{tvom, zna~i da biste morali da koristite i razne sna-
ge bezbednosti i da tro{ite ogromna sredstva. Zna~i, treba otvore-
no re}i gra|anima – nema jedne penzije, nema jedne plate, nema
pove}anja u {kolstvu, nema pove}anja u zdravstvu, nema nigde,
jer novac ide na to. Druga stvar koju treba vrlo ~esto ponavljati
jeste to da je jednostavno bila la` da postoje neki geostrategijski
interesi da se zadrì Kosovo, da tu postoje neka velika rudna bla- Slobodan G.
Markovi}
ga, velika ~uda, to niko nikada nije utvrdio. Zna~i, re~ je o jednom
obi~nom par~etu zemlje, kao i svakom drugom par~etu Srbije, i je-
dino {to bismo imali u tom slu~aju su politi~ki problemi i, narav-
no, ekonomski problemi. Mislim da je uloga intelektualne zajed-
nice klju~na u svemu ovome, ali nekako vidim i tu neku vrstu sra-
me`ljivosti. Vrlo mali broj ljudi otvoreno èli da se pozabavi ovom
temom. Ja mislim da, kada bismo zaista bili po{teni, ne samo da
bismo rekli da me|unarodna zajednica jednostavno smatra da
Kosovo treba da bude nezavisno, nego, kada bismo bili po{teni, re-
kli bismo – pa na tom Kosovu ipak ìvi u ovom trenutku 90 odsto
Albanaca. Zna~i, valjda i oni treba ne{to da se pitaju.
Naravno, sad bi odmah ponudili kontraargument – za{to se ne pi-
taju i ovi u Republici Srpskoj gde bi oni èleli da ìve. E, pa ne pi-
taju se zato {to je Milo{evi} ovde vladao deset godina, zato jer je
imid` Srbije takav kakav jeste i zato jer su po~injeni svi zlo~ini
koji su po~injeni. Situacija je takva, ali zaista, i trebalo bi da se
ljudi udube u tu dramu koja se dogodila albanskom stanovni{tvu,
u taj dugogodi{nji policijski ~as, gde su isti oni policajci koji su
ovde tukli studente, koji su ovde tukli aktiviste Otpora, koji su 9.
marta nasrtali, da su isti ti policajci bili na Kosovu. Zar bilo ko mi-
sli da su se oni druga~ije pona{ali prema albanskom stanovni-
{tvu? Zna~i, treba se uìveti i u njihovu situaciju i zaista, zar po-
sle svega toga i posle masovnog egzodusa 1999. godine neko misli
da je moralno da Srbija uspostavlja suverenost nad tom teritori-
jom na kojoj se sve to dogodilo?
Jednostavno, mislim da treba da imamo simpatije za sve to {to se
tim ljudima dogodilo, ali ~ak ni mnogo umerenija tuma~enja nisu
mogu}a ukoliko nemamo pre svega jedan politi~ki signal, ukoliko
nemamo jasne naznake s politi~kog vrha da je situacija takva ka-
kva jeste. Ukoliko to nemamo, ~ini mi se da }e i intelektualna za-
jednica zakazati, jer ona je kod nas ipak, moram da priznam, za-
stra{ena. Znamo koliko je procenata profesora potpisalo onaj za-
kon o lojalnosti Slobodanu Milo{evi}u; zna~i, ne treba da imamo
07.10.05. bilo kakve iluzije. Ne treba da budemo u zabludi da }e intelektual-
na zajednica imati snage da iznese to pitanje, ako iz politi~kog vr-
ha ne do|u neki hrabriji tonovi u tuma~enju toga {ta se de{ava na
Kosovu.
|}-{|
Srbija je postojala bez Kosova. Znate da je moderna Srbija nasta-

la u [umadiji i ona je autonomna od 1830. i u toj svojoj autonomi-
112 ji i prvim decenijama nezavisnosti, zna~i, preko 80 godina, Koso-
vo nije bilo deo Srbije, pa je ona ipak postojala. Druga stvar je da
ogroman broj tih srednjovekovnih spomenika za koje vezujemo
srpsku duhovnost postoji i u Makedoniji, pa {ta sada, Makedoni-
ja je druga nezavisna dràva. Tre}a stvar je ta da kad mi kaèmo
da je Kosovo srpsko ne znamo ta~no na {ta se misli. Etni~ki, ono
nesumnjivo nije srpsko od 1878. najkasnije, u stvari, negde izme-
|u Velike seobe Srba i 1878. To je, dakle, prili~no daleka pro{lost.
Tako da mislim da je to pre svega neka vrsta emocionalnog odgo-
vora. U redu, mo`da ljudi zaista ho}e da plate snage bezbednosti
da budu tamo, ali da li su spremni na to da po nekoj rotaciji, ako
bi se napravila federacija, da li su spremni na to da svake druge
godine ili svake tre}e godine, nije bitno, Albanac bude premijer
Srbije i Kosova? Da li su spremni da Albanac bude predsednik Sr-
bije i Kosova? Da li su spremni da zvani~an jezik u Srbiji bude i al-
banski? Ja mislim da javnost nije za to spremna. Zna~i, vi imate
jednu {izofrenu javnost koja ni na {ta od toga nije spremna, ali je
spremna na to da Kosovo bude srpsko.
Svetlana Luki}:
Bio je ovo Slobodan Markovi}. Slobodan je malo~as pominjao me|u-
narodnu konferenciju Srbija pet godina posle 5. oktobra. Na toj kon-
ferenciji je govorio i @arko Puhovski iz hrvatskog Helsin{kog odbora
za ljudska prava.
@arko Puhovski:
Ono {to je pouka iz 2000. u Hrvatskoj i 2000. u Srbiji, koju dugo
civilni sektor nije shvatio, jest da na{i nisu do{li na vlast, jer na{i
ne mogu do}i na vlast, jer oni koji do|u na vlast vi{e nisu na{i. I
tu razliku treba razumjeti, to su dva razli~ita sporta u kojima ne
vaè ista pravila. Ali u Srbiji se, neka bude, dopu{tam, dogodilo
ne{to veoma neugodno zbog toga. Nevladine organizacije koje se
bave ljudskim pravima {utjele su za vrijeme brojnih povreda ljud-
skih prava za vrijeme akcije Sablja, jer su imale simpatije za po-
trebu da se stvari ra{~iste. Ali organizacije koje se bave ljudskim
pravima slede idiotizam ljudskih prava. Dakle, ljudska prava,
ljudska prava i ljudska prava. Pomaè li to ovima ili onima, to ni-
je na{ problem, na{ problem jest da se ni~ija prava ne smiju kr{i-
ti, ako se bavimo ljudskim pravima.
Civilno dru{tvo, nevladine organizacije, mogu ìvjeti ovako ili
@arko
onako, ali umiru uvjek na jedan na~in – gubitkom kriti~nosti. Taj Puhovski
gubitak kriti~nosti, to je moja druga to~ka, vidi se sada kada se
pojavljuje takozvana Evropa. Kad se u Evropi govori kao {to se go-
vorilo u Sovjetskom Savezu 1946. i kad se tre}erazredne, polupi-
smene evropske birokrate doìvljava kao nekada{nje komesare
sovjetske komunisti~ke partije u Jugoslaviji. Ljudi koji se nisu bo-
jali usta{a i Njemaca, bojali su se ruskih komesara. Ljudi koji se
nisu bojali Tu|mana i Milo{evi}a, stoje u stavu mirno pred tre}e-
razrednim evropskim birokratima. Hrvatska je ju~er doìvjela ve-
liki uspjeh, to mi je jako drago, ali ga nije doìvjela zato {to je Hr-
vatska bolja, nego zato {to je Evropska unija lo{ija. Gotovina nije
uhap{en, ali je Hrvatska u{la zbog trokuta Austrija–Hrvat-
ska–Turska. I sad bismo trebali kao navodno ljevi~ari slaviti ulaz
Turske, ~ija je vojska ubila nakon II svjetskog rata dvostruko vi{e
civila nego sve ostale vojske u Evropi zajedno.
Ali to nije Evropa kao simbol vrijednosti nego je ne{to drugo. Ta
Evropa koja s pravom prigovara ovoj Solaniji, kako sad zovu SCG,
da ne zna gdje su joj granice, sama nema pojma o tomu dokle je
Evropa, ali znaju nama re}i gdje je Balkan. Ja nisam uvjeren da su
vojne integracije ne{to smisleno. Uskoro }e ~itav svjet biti u
NATO-u i tko }e biti neprijatelj, mali zeleni s Marsa? Protiv koga
postoji NATO danas? Protiv Al Kaide, koja je policijski problem,
ne vojni.
Ja ovo, ponavljam opet, ne govorim zato {to sam protiv te vrste
unije, dapa~e, ili zato {to sam protiv Ha{koga sudi{ta, dapa~e. Ali
ako Ha{ko sudi{te do dana dana{njeg ne moè Karadì}u ime na-
pisati korektno, ako je objavilo u razli~itim optu`nicama imena
27 navodnih `rtava koje su ìve, ako su dvoje od {ezdeset dvoje
ljudi u pritvoru Ha{kog sudi{ta umrli u sumnjivim okolnostima...
Da su u Poàrevcu, u Karlovcu ili u Biha}u dvoje od {ezdeset dvoje
ljudi u pritvoru lokalnog suda umrli, sve bi nevladine urlale tako
da bi se ~itav svjet tresao. Ali u [eveningenu se to ne uzima tako
ozbiljno.
07.10.05. Ako je istina da je Ha{ko sudi{te, to ja kao Hrvat mogu re}i, za
dvadeset osam radnih dana moglo odlu~iti da nije bilo ratnih zlo-
~ina i povreda me|unarodnog prava u bombardiranju Jugoslavije,
onda je to o~ito politi~ka odluka. Ako su optuìli Karadì}a, Mla-
|}-{|
di}a prije [ljivan~anina, iako se to dogodilo godinu dana ranije i

bilo je dobro definirano, to je bilo zato {to je njih dvojicu trebalo
114 spre~iti da sudjeluju u Dejtonu, opet iz politi~kih razloga. I o tim
stvarima treba govoriti, podràvaju}i Ha{ko sudi{te zato {to su-
dovi u Hrvatskoj, Srbiji i Bosni i Hercegovini ne znaju svoju doma-
}u zada}u ili ne èle obaviti svoju doma}u zada}u. Tu je gospodin
Zoran @ivkovi} u krivu, nije bilo mogu}e da bude Milo{evi} u srp-
skom sudu, kao ni neki u hrvatskom sudu, nije bilo mogu}e u tom
trenutku. Ali to ne zna~i da smjemo pristati na formulu, kako su
dobri katolici govorili – Rim je rekao, stvar je zavr{ena.
Ja plediram na nevladine organizacije i civilni sektor da se pona-
{a evroskepti~ki. Imamo evrofile i evrofobe, to su po mom sudu vi-
{e-manje paranormalne pozicije. Normalna pozicija je evroskep-
ti~ka, zna~i ona koja pita kakvog to smisla ima i koja, da zavr{im
s time, postavlja uvjek jedno temeljno pitanje – politi~ki uspjeh se
mjeri u neto formi, dakle, uspjeh minus tro{kovi. O tro{kovima se
nikad ne govori, tro{kovi ovdje nisu mi{ljeni, naravno, samo fi-
nansijski, nego u smislu gubitka neke vrednosti. Ili }emo imati,
da druk~ije to izrazim, neku vrstu marksisti~kog pristupa, koji ne
polazi od Karla Marksa nego od najuglednijeg od bra}e Marks, ko-
ji je rekao onu poznatu formulu – ne bih èlio biti ~lanom kluba
koji me èli prihvatiti za ~lana. Hvala.
Svetlana Luki}:
Govori knjièvnik Laslo Vegel.
Laslo Vegel:
Te partije imaju jedan dosta nesiguran program. To su programi
bez obala, a uglavnom se kre}u oko nacionalne definicije, nacio-
nalnih interesa i preklapaju se, jako se preklapaju. Tako da, ako
jedna partija izlazi iz parlamenta, {to se ti~e politi~kih ideja, poli-
ti~kog delovanja to ne stvara vakuum, jaz, ni{ta ne nedostaje. Kod
nas su i istina i politika i moral i strategija postali relativni i u ta-
kvom slu~aju jedna partija ne zna~i mnogo. U tom smislu, ja mi-
slim da Demokratska stranka vr{i samo takti~ki pritisak, tako da
}e sve ostati po starom i bi}e ~arki, bi}e te{kih re~i, bi}e malih gu-
`vi, ali to ne zna~i mnogo.
Svetlana Luki}:
Kako biste vi odgovorili na primedbu ljudi iz DS-a ili nekih njenih pri-
stalica koji kaù: Takva je kakva jeste politi~ka situacija u zemlji, ta-
kvi su bira~i, mi moramo to da uradimo iz takti~kih razloga, a kad bu- Laslo
Vegel
demo do{li na vlast mi }emo da radimo. U stvari, stalno nam govore
da se pretvaraju, eto, iz nu`nosti.
Laslo Vegel:
Ali to kaù i kada su na vlasti. Onako kako osvajaju vlast sa ma-
lim takti~kim potezima, ne sa ozbiljnim programima, tako i vla-
daju. Isto tako kaù da su im ruke vezane zbog koalicionih part-
nera, jer su i te koalicije improvizacija, {to nije ~udo, jer su i par-
tijski programi improvizacija. Kod nas je mogu}a svaka vrsta ko-
alicije koju me|unarodna zajednica dozvoljava. Tu u koaliciji mo-
gu biti {iva}a ma{ina i kompjuter, eventualno traktor ne, ali ako
me|unarodna zajednica dozvoli, onda moè i kompjuter i traktor,
to su na{e koalicije. One su potpuno provizorne, ali nisu provizor-
ne zbog nu`nosti, nego su provizorni partijski programi. Jedino
{to je u programima svih partija zacrtano jesu nacionalni intere-
si, razlika je mo`da u intenzitetu, diskursu, ali nema konfrontaci-
ja, nema prave konkurencije, jer me|u tim programima nema raz-
like. Vlada jedna mala trgovina idejama, programima, taktikama,
strategijama. To je, kako da kaèm, ideologija stagnacije.
Svetlana Luki}:
Pre neki dan smo dobili ohrabrenje iz Brisela, me|utim, svi mi koji ì-
vimo ovde vidimo da ne{to jako temeljno nije u redu.
Laslo Vegel:
U ovom slu~aju zaista treba nekome ~estitati, ali ne vladi nego
Evropskoj uniji. Verovatno da je to jedna vrsta edukativne strate-
gije Evropske unije, jer na kraju krajeva, ne bi bilo u redu da Srbi-
ja bude jedina zemlja koja je izvan svih tokova. Prema tome, to je
jedan lep gest, to je jedna lepa {ansa koju naravno, ako tako na-
predujemo kao dosad, ne}emo iskoristiti. U stvari ho}emo, ali u
biblijskom vremenu. Znate, u Bibliji vremenski ni{ta nije defini-
sano. I tako mi imamo taj dugi biblijski hod prema Evropskoj uni-
07.10.05. ji i ja ne vidim mesta za euforiju. Politi~ka elita zavarava sebe, jer
tu postoje dva sveta: postoji jedan svet simulacije, privida, to je ta
elitna politika, i postoji jedno zapostavljeno dru{tvo, koje ne zna
gde idemo. I ovo dru{tvo vidi jednu vrstu dvoli~nosti, u smislu da
|}-{|
imamo zakone, ali ne i preporuku da ih se pridràvamo, vidi ovu

simulaciju, pa i samo po~inje da simulira.
116 Znate, jedna dobra kulturna, politi~ka elita sluì tome da dâ pri-
mer, a na{i politi~ari ne pruàju primer. Kad slu{am neke njihove
grube re~enice, onda se ne ~udim {to se na ulicama deca tuku,
znate, to je povezano. Time sam hteo da kaèm da je ovo dru{tvo
zapostavljeno i na putu ka Evropi, jer ne poznaje detalje tog puta.
Umesto euforije trebalo bi ve} veoma precizno kazati {ta nas ~eka
u prvoj godini, drugoj, tre}oj, petnaestoj, pa }emo onda da u|emo
tamo. Te`nja prema Evropi bi trebalo da izraste iz dru{tva. To ne
treba da bude neka vrsta {argarepe kojom se ma{e pred narodom.
Znate, poslati u Hag a re}i da mi to ne èlimo, nego to nam uslo-
vljavaju, to zna~i da proizvodite u dru{tvu jednu vrstu revolta, jer
svaki ~ovek kaè – pa, ne treba nâs Hag ili Brisel da prisiljava. Ako
politi~ari ne kaù da je to njihovo ube|enje, dobijate jedan jako,
jako moralno kontradiktoran stav, a onda }e i dru{tvo biti takvo.
I dru{tvo }e postati moralno kontradiktorno, pa }e ljudi na rad-
nom mestu re}i – radim zato {to moram, ali ne ba{ rado, pa }u ra-
diti {to manje; pla}am porez, ali ne}u po{teno da platim, nego sa-
mo deo, ho}u da prevarim dràvu. Kao {to mi mislimo da moèmo
prevariti Evropu, i taj ~ovek }e re}i – ako to moè, onda }u i ja da
prevarim dràvu. I onda po~injemo da ìvimo po jednoj koncepci-
ji i ideologiji prevare i laì.
Sad imamo jednu ~udnu vrstu laì, koja vi{e nije samo la`, nego i
istina deluje kao la`. La` je toliko postala banalna i sveobuhvatna
da vi i kad ponekad kaète istinu, s pravom ljudi misle da i vi la-
ète. Nestala je razlika izme|u istine i laì, jednostavno, lagati to
je nu`no i ne moèmo mi kriviti dru{tvo, nego morate kriviti te
izabrane koji name}u takav dvostruki moral. To je nametnuto. Ta-
ko da, kako sam ja primetio, u politici vi{e ni ne moète startova-
ti sa jasnim stavovima – ja mislim to i to, jer onda vas marginali-
zuju, jer je sad u centru jedna maglovita ideja, a jasne ideje, i do-
bre i lo{e, se imenuju kao ekstremi. To je sad jedan poker, tako da
mi sada i zlo i dobro, ako je jasno formulisano, shvatamo kao eks-
trem.
U tome je igra i sa radikalima. Znate, radikali imaju sve ve}u i {i-
ru izbornu bazu, niko od politi~ara, od konkurenata, ne sme da
javno polemi{e sa njima, samo kaù da su oni ekstremi i da su sa-
mim tim lo{iji nego mi. A na tom principu ne moè nijedna parti-
ja da ìvi, nijedna politi~ka filozofija: da postoji ne{to lo{ije nego
{to sam ja; nego treba sebe da defini{e, a niko ne èli sebe da defi-
ni{e, nijedna partija. To nije smeo ni \in|i}, poku{ao je, ali je bio Nenad
jako oprezan. I DS sve vi{e ide ka nekom nedefinisanom stanju. Proki}
Evo, G17 ima nekakvu vrstu ekonomskog liberalizma i ima jednu
nacionalnu politiku XIX veka. Kako to ide zajedno, to samo oni
znaju, ali kod nas je to mogu}e, {tavi{e, ljudi misle da je to prirod-
no. Mislim da mi sad ìvimo u jednom veoma te{kom periodu ka-
da vi{e niko ne veruje u svoje ideje i kada svako misli da ne vredi
~initi ni{ta ni za {ta.
Svetlana Luki}:
Gospodin Laslo Vegel }e nastaviti, ali pre toga da ~ujete proglas, koji
je 5. oktobra gra|anima Srbije uputila grupa intelektualaca, od kojih
su polovina njih sagovornici Pe{~anika. Govori Nenad Proki}.
Nenad Proki}:
Na po~etku XXI veka Srbija je okrenuta prema pro{losti umesto
prema budu}nosti. Na vlasti je ona ista vrsta uverenja i mi{ljenja
koja je Srbiju uvela u diktaturu, izolaciju i ratove. Kultura vlasti
je ponovo kultura arogancije i politi~kog autizma. Ne razumeju se
poruke izgubljenih ratova. Srbiju su napustile sve republike biv{e
Jugoslavije, Srbija je usamljena, u nesporazumu sa svim svojim
susedima. Srbija insistira samo na svojim pravima, dok izbegava
svoje obaveze. Nju ne povre|uje zlo~in genocida koji je u ime za-
{tite Srba po~injen u Srebrenici. Posle deset godina }utanja, na{e
dru{tvo naterano je da progovori o tom zlo~inu kao o slu~ajnom
incidentu prikrivaju}i ga i relativizuju}i u op{toj istoriji strada-
nja svih zara}enih strana. Primorana da ih isporu~uje, ali ne u
sud, nego na novi radni zadatak, vlada je ratne zlo~ince ispra}ala
porukom da se zlo~in isplati i da je u Srbiji zlo~in najunosnije od
svih zanimanja.
Desekularizacija je najdublji pad i dràve i crkve. Deformisana dr-
àva i deformisana crkva nemaju odgovor na politi~ke i duhovne
potrebe dru{tva. Crkva preuzima ulogu dràve zloupotrebljavaju}i
verska ose}anja u politi~ke svrhe. Crkva nastoji da zaustavi mo-
dernizaciju Srbije i zbog toga proizvodi nove sukobe u Crnoj Gori,
07.10.05. Makedoniji, na Kosovu. Crkva opravdava politiku koja je suprotna
svim zakonima Srbije i savremenog sveta i sopstvenim kanonima.
Srbijom vladaju ista vojska i policija koje su bile udarna snaga
Milo{evi}evih ratova, etni~kog ~i{}enja, ratnih zlo~ina i plja~ke.
|}-{|
Vladaju}a Srbija dopustila je javno odricanje od antifa{izma, nje-

govog nasle|a i vrednosti kojima je ostala navodno privrèna sa-
118 mo zvani~no i nimalo ubedljivo. Toleri{e se javno ispoljavanje ra-
sizma, antisemitizma, etni~ke mr`nje i mr`nje prema dru{tvenim
manjinama.
Kulturna politika Srbije svedena je na ideolo{ku kampanju parti-
ja na vlasti, koje insistiraju na reviziji istorijskih i kulturnih vred-
nosti i na promovisanju novokomponovanih ~etni~kih rituala i fa-
{isti~kih ideja. Takva kulturna politika je politika destrukcije.
Akademici koji su podsticali udruèni zlo~ina~ki poduhvat ratne
agresije, etni~kog ~i{}enja i plja~ke, ponovo mobili{u javnost i po-
zivaju na mr`nju i nasilje. Nekolicina ratnih bogata{a i najbogati-
jih porodica uz aktivno u~e{}e vlade putem sumnjive privatizaci-
je otima poslednje ostatke nacionalnih bogatstava, a kapital pre-
bacuje u inostranstvo. Sru{ena je petooktobarska ideja o vladavi-
ni prava i modernoj Srbiji. Poni{teni su uspesi Sablje. Gra|ani ~e-
sto postavljaju pitanje koje je vi{e opasno nego besmisleno – zar
nije bilo bolje onda kada je bilo gore.
Teku}a visoka inflacija ukazuje na odsustvo ekonomske perspek-
tive. Umesto savremenog trì{ta, partijskim otimanjem o unosne
resore i odustajanjem od na~ela tranzicije, Srbija je uspostavila
feudalne odnose zasnovane na strana~kim monopolima. Srbija je
svoje mlade, kao nosioce optimizma i napretka, slala u ratove, one
najobrazovanije i u izgnanstvo, a sve zajedno ih vezala za okrut-
nu hijerarhiju u kojoj su egoizam vlasti, beskrupuloznost, jedina
merila uspeha.
Srbija je zapu{tena i osiroma{ena, srozale su se ili nikad nisu bi-
le verodostojne i pouzdane njene institucije, diplomatija, vojska,
policija, obrazovanje, penzioni sistem, javna preduze}a. Posle
ubistva premijera ponovo je ostala bez ekonomske i dru{tvene di-
namike. Korupcija i licemerje su vladaju}a politi~ka filozofija. U
korupciji su utopljeni politi~ki sistem i postoje}a partijska i par-
lamentarna struktura, koja ne zastupa gra|ane koji su spremni
da u demokratsku modernu Srbiju uloè svoje znanje. Srbiji je za-
to neophodna nova energija i nova odlu~na politi~ka akcija.
Laslo Vegel:
Ponekad gledam televiziju i vidim da je svako kradljivac. Verujem
da jedan deo jeste, ali ako je to mnogo njih onda sve postaje rela-
tivno, mo`da je ovaj, mo`da je onaj, mo`da je i tre}i, peti... i vi{e
nema ~istih ljudi. Ja ne verujem da ima toliko lopova, ali je ve}
svako postao sumnjiv i onda do|e do toga da }e biti sumnjivo i sve
{to je novo, sve {to je druga~ije, jer sumnja je op{ta i radikalna. U Laslo
Vegel
takvoj atmosferi ima {ansu onaj ko je najglasniji i ko stvarno ima
mo} da kupi ljude. To je politika pija~nih tezgi. Vidite, to nije dik-
tatura, ne mogu da kaèm da je to nasilje, ali je moralno destruk-
tivno. Mi smo preìveli vreme vladavine sile i to je ~esto ja~alo
moral, otpor i samopo{tovanje, nekako su ljudi teìli ka istini, a
sada ne vlada sila, nego Srbijom vlada jedna vrsta moralne i etni~-
ke anarhije.
Ljudi su postali malo zahtevni i to s pravom, jer je pro{lo deset go-
dina. S druge strane, akumulirale su se nove generacije koje ne-
maju ni stan, ni ni{ta i koje ìve veoma te{ko. U 90-im godinama
broj mladih je bio manji, akumulirao se broj ljudi koji su na nultoj
ta~ki. Oni mo`da imaju ve}u platu, ali nemaju stanove, nemaju ni-
{ta sigurno iza sebe i nemaju tu zale|inu koju je stvarao socijali-
sti~ki egalitarizam koji je ipak davao ljudima neke {anse. Pristi-
gli su mladi ljudi koji sazrevaju, socijalizuju se u epohi divljeg ka-
pitalizma. E sad, vi uzalud nominalno imate ve}u platu, statistika
ima pravo, ali oni nemaju tu vrstu dobrog konteksta koji su imale
prethodne generacije.
Svetlana Luki}:
Jedna organizacija Ujedinjenih nacija je prosledila predsedniku Tadi-
}u na sto rezultate jednog istraìvanja koje pokazuje da je etni~ka
distanca u Srbiji ogromna. Ono {to je posebno zabrinjavaju}e su {o-
kantni rezultati kada su mla|i ljudi u pitanju, koji pokazuju apsolut-
nu netrpeljivost mladih prema muslimanima i ateistima. Kao da su
ljudi u ranijim generacijama bili druga~iji nacionalisti, po formuli
Adama Mihnjika – nacionalizam kao poslednji stadijum komunizma,
a ovi sada su nekako autohtoni.
Laslo Vegel:
Da, mi imamo na javnoj sceni dve vrste nacionalizma, postoji na-
cionalizam biv{ih komunista i nacionalizam divljeg kapitalizma.
Najve}i nacionalisti su ipak biv{i komunisti i najve}i antititoisti,
07.10.05. koji su pisali pesme Titu. Oni su konvertiti, a ovi novi su to iz ube-
|enja. Ta generacija novih nacionalista ima ~istu biografiju, kod
njih nema kontradikcije. Bog im je podario da budu bez pro{losti,
oni imaju samo sada{njost, ali s druge strane, oni su nasledili od
|}-{|
biv{ih komunista diskurs, ali su jo{ vi{e nasledili taj zatvoreni

svet. U stvari, o~evi nacionalisti su svoju decu ubacili u jednu
120 klopku, ali oni su u toj klopci autenti~ni, to je ta~no. Iz te klopke
oni jo{ uvek ne mogu da iza|u i dugo ne}e mo}i iza}i i verova}e u
tu svoju istinu i to èstoko, iz ube|enja. Ja ipak mislim da su lju-
di sa ube|enjem bolji partneri u dijalogu nego konvertiti, jer sa
konvertitima nikad ne znate gde ste, {ta }e oni biti sutra. Konver-
tit uvek ima jednu agresivnost, jednu gri`nju savesti i ta gri`nja
savesti ga tera ka agresivnosti, a verujem da ovaj ~ovek koji ima
ube|enja mora da po{tuje i onog koji iskreno veruje u ne{to dru-
go. Ja u tome vidim neku {ansu i voleo bih da autenti~ni naciona-
listi iza|u iz {injela svojih o~eva konvertita. @eleo bih da mladi
nacionalisti iza|u samostalno, autenti~no, autonomno na scenu.
Njih njihovi o~evi, u stvari, kompromituju.
Usporeni razvoj dru{tva ~ini da pre svega strada dràva, pojedi-
nac tu strada mnogo manje. Pojedinac to ne moè i ne mora od-
mah da oseti; {tavi{e, on }e pre osetiti muku prelaska neke magi~-
ne linije ka Evropi. Pojedinac ponekad, ako dobro kalkuli{e, moè
da kaè – mo`da se od mene zahteva suvi{e velika `rtva, koju ja
treba da podnesem u ime budu}ih generacija. On moè da odlu~i
da ne èli tu `rtvu i ne}e je podneti ni za sinove, ni za unuke. Po-
jedinac ima pravo na egoizam, jer ne moète vi nikom da naredite
da ne bude egoista, kao {to nikome ne moète silom narediti da
bude po{ten. Dràva je najve}i gubitnik u tim antievropskim pro-
cesima. Tako da mi imamo ljude koji u ime patriotizma govore
protiv Evrope, ali iz istog tog patriotizma oni rade protiv sopstve-
ne dràve, jer dràva zaostaje, dràva postaje siroma{nija. Na{a
dràva ve} zaista jedva stoji na nogama, ona je nokautirana. Ko je
nokautirao, nisu oni mali, bedni, marginalizovani mundijalisti,
oni je ne bi mogli nokautirati, ~ak i kad bi to hteli. Ovu na{u drà-
vu su nokautirali njeni patrioti. Onaj kome je danas pedeset godi-
na, njemu je potpuno svejedno da li }emo mi biti u Evropi ili ne.
Znate kome je najva`nija Evropa? Onome kome je sada deset godi-
na, kome je sada dvadeset godina, jer tu siroma{nu dràvu }e oni
naslediti i oni }e stradati. Prema tome, mi imamo situaciju da jed-
na generacija koja sad vlada tro{i i svoju decu i svoju dràvu.
Svetlana Luki}:
Veliki je broj ljudi koji su razo~arani rezultatima 5. oktobra, pogotovo
su razo~arani zbog delimi~ne, a u nekim sferama, ~ini se, i potpune re-
stauracije Milo{evi}evog sistema vrednosti. I to razo~aranje se neka-
ko, a mo`da tu sad projektujem i sopstveni gnev, usredsre|uje na Vo-
jislava Ko{tunicu. Kako vi obja{njavate to da ljudi njega markiraju
kao simbol izneverenih o~ekivanja? Laslo
Vegel
Laslo Vegel:
Pa zato {to je on prihvatio da bude taj simbol, a sem toga iza nje-
ga je i pet godina posle 5. oktobra. Sve vreme postoje snage koje
veruju u budu}nost i snage koje veruju u pro{lost. Nije ~udo da so-
cijalisti podràvaju njegovu vladu, ta ideja je ro|ena jo{ 4. okto-
bra: da je Ko{tunica rezervna varijanta, jer je jednog trenutka ce-
la jedna nomenklatura, a pre svega novi kapitalisti, uvidela da sa
Milo{evi}em njihov kapital ne vredi. Dràvni mo}nici su uvideli
da }e Milo{evi} uni{titi tu dràvu i trebalo je ne{to preduzeti. Mi-
lo{evi}a su ipak sru{ili njegovi ljudi, a ne mladi idealisti, i narav-
no da su traìli odgovaraju}eg ~oveka koji }e mo}i da napravi je-
dan iskorak, ali i da sa~uva kontinuitet. I Ko{tunica je za njih bio
taj sre}an izbor. Kako da kaèm, ni njegove mogu}nosti izbora ni-
su bile {iroke, on je to mogao da prihvati, i prihvatio je, a mogao
je i da odbije, ali onda vi{e ne bi igrao nikakvu ulogu na politi~koj
sceni. U tom smislu, on je `rtva. On je ~ovek rezervne varijante
pro{losti, koji je tu ulogu prihvatio i radi to dosta savesno.
êdomir Jovanovi} u stvari zauzima najnezahvalniji prostor. Tu
treba da pogledate istoriju Demokratske stranke. DS se uvek ce-
pala ka desnici, mada je i sama stalno i{la udesno, ali neki su ta-
mo hteli da idu jo{ brè. I sad, kada je DS pod Tadi}em zauzeo ne-
ki desni centar, prvi put se u njemu pojavila jedna liberalna frak-
cija. To je jako interesantno, a za{to? Ako dobro pogledate, pro-
stor nacionalne desnice je prepun, tamo je ogromna gu`va kao na
autoputu sa mnogo kamiona koji su se zaglavili i vi{e ne mogu da
napreduju. Nijedna desna struja ne moè da napreduje, jer napra-
vi}e se karambol, a imate jedan prazan put u Srbiji, to je ta liberal-
no-demokratska opcija, ali taj prazan put ujedno je i brisani pro-
stor. Nacionalna desnica svoje jedinstvo i snagu pokazuje tako
{to èli da elimini{e taj prazan put. êdomir Jovanovi} je stupio
na taj rizi~an put u najteèm trenutku, kada }e svi, od ve}ine me-
dija do politi~kih funkcionera biti slo`ni u jednoj stvari – da budu
07.10.05. protiv êdomira Jovanovi}a. U toj veoma atomiziranoj politi~koj
strukturi nastaje jedno novo jedinstvo – biti protiv êdomira Jova-
novi}a i jedne grupe ljudi oko njega.
|}-{|
Svetlana Luki}:
[ta, oni pokazuju da postoji jo{ neka traka na tom autoputu?
122
Laslo Vegel:
Ne da postoji jo{ jedna traka, nego da postoji jedan drugi put. To
je danas najve}a opasnost, jer ovde vlada jedan skoro arhetipski
antipluralizam. Politi~ari ovde govore o pluralizmu, u smislu da
se odre|ene razlike mogu tolerisati, ali u nacionalnim stvarima
razlike nisu dozvoljene, tu moramo da budemo slo`ni. Pa to nije
pluralizam. Nacionalno pitanje nije ne{to sporedno, ono je svuda
prisutno, od ekonomije do kulture. Gde onda smemo da budemo
pluralni, u modi? E, to je ta ideologija jednog puta i to kr{i êdo-
mir Jovanovi}, koji kaè – a mo`da u svetu postoji i pluralizam,
mo`da postoji i jedan drugi put. To je veliki greh u ovom dru{tvu,
vi ne moète imati drugi put, tu smo svi mi jo{ uvek komunisti.
Njegov zna~aj je u tome {to je ideju drugog puta stavio na dnevni
red, ali protiv toga }e se di}i ceo politi~ki establi{ment, jer je to
najve}a opasnost za njih. Tako je bilo za vreme Milo{evi}a, isto je
i danas.
Mora}u ne{to da promenim u svom ìvotu. Ne mogu vi{e da bu-
dem zatvoren u svojoj biblioteci. Malo izlazim, malo kontaktiram
sa ljudima, vidite, moja biblioteka je moj grad. Mnogo sam razmi-
{ljao i onda sam do{ao do zaklju~ka da ne moète ~oveka prisilja-
vati na to da izabere dobar ìvot. Ne moète ~oveka prisiljavati da
izabere slobodu, kad on to ne èli. Kod nas ipak ljudi ne èle slo-
bodu, generacije su tako vaspitavane, nismo jo{ svesni koliko je
to socijalisti~ko nasle|e ìvo u ljudima, bio je to jedan duga~ak
period. Ne znam koliko generacija je potrebno da ta pro{lost bude
prevazi|ena.
I postojala je jedna zabluda, koju su gajili i opozicijski politi~ari,
da postoji samo jedan zlo~inac i ime mu je Slobodan Milo{evi}.
Nije ta~no, to je u dru{tvu. Znate, u jednome je \in|i} bio potpu-
no u pravu, to vi{e niko ne citira sem Latinke Perovi}. \in|i} je
govorio da svi mi nosimo u sebi Slobodana Milo{evi}a. Ja mislim
da je u ovom dru{tvu samo mali broj ljudi umeo da se oslobodi od
svog Slobodana Milo{evi}a. Da budem jo{ precizniji, od svog li~-
nog nasle|a, onoga {to smo nau~ili u ìvotu. Mi nismo bili u sta-
nju da napravimo iskorak iz sebe, zato je te{ko danas biti optimi-
sta. Promeni}ete predsednika vlade, ne, ne, nikako, sad ve} ljudi
treba da razmi{ljaju kako da promene sebe. Znate, ja sam dva pu-
ta gubio prijatelje, prvo sam gubio prijatelje 1987, 88, 89, 90. On-
da sam drugi put gubio prijatelje posle 2000. godine. Ne bih èleo Laslo
Vegel
sad i tre}i put da gubim prijatelje, pa sam zato i oprezan u i{~eki-
vanjima.
|}-{|
PE[ÂNIKFM, 14. 10. 2005.
BRANIOCI MASADE
... Demokratskoj stranci trenutno jeste te{ko, ali ko kaè
da mora da bude lako...
Sve stranke ìve u strahu i da bi smanjile rizik,
upakovale su se na isti Titanik...
Pravoslavlje je jedino pravo hri{}anstvo, ta~ka,
pravoslavlje ili smrt, ta~ka...
Miljenko Dereta iz Gra|anskih inicijativa

Miroslav Prokopijevi} iz Centra za slobodno trì{te
Milan Vukomanovi}, sociolog religije
Jelena Mili} iz Foruma za me|unarodne odnose
Svetlana Luki}:
Dobar dan. Vest o pojavi pti~ijeg gripa mesecima je putovala od nemi-
la do nedraga i evo, najzad je stigla i kod nas. Kakvu organizovanu dr-
àvu imamo, najvi{e bi trebalo da se uzdamo u same ptice i njihovu
kondiciju. Kaù da one mogu da bez odmora, to jest, bez sletanja na
na{e bare, dnevno prelete oko 400 kilometara. Kako nam se dràva
smanjila, mogle bi bez velikog napora da nas prelete – ako ih lepo za-
molimo.
Me|utim, po{to sa pti~urinama, kao sa partnerima u pregovorima, ni-
kada niste na~isto, na{a dràva je spremila akcioni plan borbe sa naj-
novijim neprijateljem. I dok neki epidemiolozi emituju zabrinutost,
njihova koleginica iz Centra za prevenciju i kontrolu bolesti nam po-
ru~uje da moèmo biti spokojni, jer je vlada donela plan akcije u kome
lepo pi{e {ta ko treba da radi od ljudi, a od ptica se o~ekuje minimum
– da ispo{tuju odluku koja je iza{la u Slu`benom glasniku Republike
Srbije. Ako do te pandemije i do|e, valjda }e nam na nadle`nom mestu
kao olak{avaju}u okolnost uzeti to {to smo po~eli pregovore o stabi-
lizaciji i asocijaciji i {to je PTT ve} izdao po{tansku marku koja se zo-
ve ‘pregovori o pridruìvanju Evropskoj uniji’, na kojoj je prikazana
kapija na kojoj lepo stoji putokaz ka Evropi.
Nezamislive i neizrecive stvari nam se mogu uskoro dogoditi. Preìveli
smo Milo{evi}a, ali pitanje je da li }emo ovaj virus. Me|utim, strah bi
opet mogao biti na{ saveznik, kao kada smo se toliko upla{ili pomra~e-
nja Sunca da smo se svi sakrili u ku}e. Tako i sada jedno od re{enja mo-
è da bude da se zatvori{ u ku}u i ~eka{ da po{ast pro|e. Ipak, mora}e-
mo da iza|emo po hranu, po vodu, da pro{etamo pse ili da bacimo |u-
bre. Iz toga sledi da najve}u {ansu da preìve pandemiju imaju ha{ki
optuènici, izolovani, paèni i vakcinisani, i ha{ki begunci, sakriveni,
izolovani po vojnim objektima, manastirima ili zemunicama.
O pandemiji treba razmi{ljati i kao o mogu}nosti da napravimo pri-
vredni bum i postanemo, brè nego {to to i ~udesni ministar Parivodi}
misli, privredni tigar na Balkanu. Moèmo, na primer, na Torlaku da
proizvodimo mnogo vakcina i da ih prodajemo za devize, da Dinki} jo{
pove}a devizne rezerve, a u Gornjem Milanovcu moèmo da pravimo
maske od ~ije bi prodaje mogli da zavr{imo \ur|eve Stupove i oslika-
mo svih 1,2 hektara freski u Hramu svetog Save. Mi smo, kad malo bo-
lje pogledate, ne budu}i privredni tigar, nego Herkul koji ubrzano ra-
ste u kolevci Balkana.
I najzad, nadam se da }e se Ko{tunica dosetiti da malo odugovla~i
pregovore o statusu Kosova dok ne sa~ekamo na{u saveznicu pan-
14.10.05. demiju. Kad ona pro|e, da se prebrojimo mi i Albanci, da vidimo ko-
liko je kojih ostalo. Mo`da nam se pregovara~ka pozicija naglo po-
pravi.
U o~ekivanju pandemije treba da se izborimo sa meningitisom i prlja-

|}-{|
vim rukama, treba da uni{timo 3,5 miliona protivpe{adijskih mina,

treba da po{aljemo Mladi}a u Hag, treba da do~ekamo da se re{i smrt
128 vojnika u Top~ideru. Kao {to znate, jo{ jedan mladi} je u kasarni izgu-
bio ìvot, roditelji sumnjaju da se radi o samoubistvu. Dràva se nije
oglasila, a i kako bi kad nema ni ministra vojnog ni na~elnika general-
{taba. Ali zato ima ministra spoljnih poslova koji smatra da je nor-
malno i da je moralno da izda saop{tenje i to u ime ministarstva spolj-
nih poslova, a ne u li~no ime ili ime SPO-a, u kome sumnja u samoubi-
stvo. Izlu|uju}i je taj brlog od politi~ke scene u kojoj se ne zna ko ko-
ga glumi, u kojoj se ne zna ko koji tekst treba da izgovori. [to bi rekao
Didro – logi~no je da biskup prodaje bule, a da trgovac vara na mere-
nju, nemoral po~inje kada trgovac prodaje bule, a biskup vara na me-
renju.
Ovo je Pe{~anik, na po~etku emisije slu{ate Miljenka Deretu iz Gra-

|anskih inicijativa.
Miljenko Dereta:
Ako je nama, a jeste, prioritet pitanje Kosova, onda ne stavite San-
du Ra{kovi} da vodi takav jedan proces. Iz ovoga vidite da je nje-
no imenovanje, kombinovano sa Davini}em i svim sli~nim doga-
|ajima, proces u kome DSS zauzima sve klju~ne pozicije u politi-
ci, dru{tvu, vladi, a pri tom nisam siguran da razumeju kolika je
to odgovornost. Imate utisak da se priprema teren u kojem }e jed-
na stranka, koja ima jedva 10 odsto podr{ke gra|ana, preuzeti
kontrolu nad dràvom i iz vi{ih nacionalnih interesa, kako se to
onda kaè, zaustaviti proces demokratizacije, ~ak mo`da izbe}i
neke procedure, kao {to su izbori. Ne bi me ~udilo da se pred sle-
de}e izbore dogodi ne{to vrlo ru`no vezano za Kosovo, {to bi onda
moglo da te izbore odga|a, pomera, stavlja pod znak pitanja, stva-
ra klimu u kojoj se ljudi ne}e opredeljivati po dugoro~nim priori-
tetima nego po vrlo kratkoro~nim, emotivnim reakcijama.
Svetlana Luki}:
Kako onda da ~itamo pohvale Oli Rena, posle kojih nam ovi kaù – eto
dokaza da smo na dobrom putu, mi imamo me|unarodno priznanje.
Miljenko Dereta:
Oko tog me|unarodnog priznanja je bilo nekoliko javno izre~e-
nih laì upravo iz vlade. U dva dana na istoj televizijskoj stanici
B92, gostovala su dva ministra iz vlade koji su dali potpuno raz-
li~itu informaciju o tome da li se sudstvo pominje u dokumentu
Me|unarodnog monetarnog fonda ili ne. Jedan je rekao da, drugi
je rekao ne, zna~i jedan od ministara laè. To je jedno, drugo: po- Miljenko
Dereta
stoji ne{to {to je inercija evropskih integracija. Vi vidite kako su
bili te{ki pregovori oko Turske i Hrvatske. îni mi se da smo mi
u{li u tom paketu po nekoj inerciji i to iz dva razloga. Prvi je taj
{to je sve prisutniji regionalan pristup procesu integracije. Dru-
gi razlog jeste to {to se o~igledno kroz taj proces vidi neko re{e-
nje za Kosovo. Evropa re{ava svoje probleme, ne re{ava na{e pro-
bleme. Podse}am na one }u{ke i zau{ke koje smo dobili kada nam
je re~eno da }e sve stati ukoliko – i sad idu svi oni uslovi koje ve}
znamo.
Vidite koliki je pritisak iz Evrope i u vezi sa pitanjem manjina.
Rasim Ljaji} }e imati vrlo te{ku ulogu da sada pred Savetom
Evrope odbrani na{u politiku prema manjinama, ne zato {to je
ona lo{a, nego zato {to je ona uvek mogu}i predmet manipulaci-
je. Li~no mislim da je na{a politika prema manjinama bolja nego
{to je bila, ali da istovremeno pokazuje ogroman stepen nerazu-
mevanja potreba manjina, pre svega u javnim istupima politi~a-
ra koji neodgovorno pri~aju stvari koje manjine druk~ije ~uju ne-
go {to ih oni izgovaraju.
Svetlana Luki}:
Oli Ren je u stvari imao najozbiljnije lice, ovi su bili veseli, sa {am-
panjcem, on je sve vreme bio ozbiljan.
Miljenko Dereta:
Zato {to je za Evropsku uniju pro{irenje veoma ozbiljno pitanje,
ne samo zbog toga {to dolaze neki za koje ne znaju ta~no kako }e
se pona{ati, nego zato {to imaju unutra{nji problem oko pro{ire-
nja. I moèmo se mi postaviti naglava~ke, na trepavice, o svemu
}e odlu~iti referendumi u okviru Evropske unije. Nama se moè
dogoditi da nam, recimo, Francuska kaè ne. Ono {to ja ne razu-
mem, bez obzira kada }e taj referendum biti, za pet, deset, pet-
naest, dvadeset godina, da mi ve} danas nismo po~eli jednu vrstu
predstavljanja Srbije francuskoj javnosti. Ne pozivanje na vekov-
14.10.05. na tradicionalna prijateljstva, jer su to mitovi, nego na prikaziva-
nje evropskog kapaciteta Srbije. Ja mislim da Srbija ima evropski
kapacitet u ljudstvu, nema tehnolo{ki, jer smo bili izolovani, ali
ima ljudski kapacitet koji moè doprineti Evropi.
|}-{|
Vi imate tu aferu koja je prosto neverovatna po svom trenutnom

ishodu, a to je da je ustanovljeno da je u ministarstvu odbrane ne-
130 ko optuèn za korupciju, za nano{enje {tete dràvi, a jedini koji je
pritvoren je ~ovek koji je proizvo|a~ vojne opreme. Ja uop{te ne
znam da li je on nekoga korumpirao ili nije, ali jedini sedi u zatvo-
ru. Razgovara se o tome da li }e ministar odbrane biti na{ pred-
stavnik u Ujedinjenim nacijama, dakle, stvara se jedna namerna
konfuzija oko toga, gde se pokazuje da je najslabija karika na kra-
ju uvek gra|anin, da je on najmanje za{ti}en. Dakle, taj Mile Dra-
gi} eto sada, ja imam utisak, na pravdi boga sedi u zatvoru – ni
kriv ni duàn, zbog unutra{njeg obra~una u G17 plus, koji je o~i-
gledno predao DSS-u ministarstvo odbrane, time zapravo trguju}i
unapred oko predizborne koalicije. Postizborna koalicija nikome
od njih ne}e biti potrebna, jer ne}e pre}i cenzus. Dakle, trgovina u
kojoj se traì predizborni koalicioni partner da bi ta grupa koja
upravlja finansijama u ovom trenutku ostala u vlasti i ostala na
mestima gde }e kontrolisati finansijsko poslovanje cele zemlje,
svih nas zajedno.
Svetlana Luki}:
U slu~aju Mileta Dragi}a, u zatvoru je onaj koji je dao mito, a onaj ko-
ji ga je primio nije.
Miljenko Dereta:
Ta~no tako. O~igledno je da onaj koji je mislio da i njemu pripada
deo mita nije primio svoj deo pa je onda i pokrenuo celu tu akciju.
U celoj stvari potpuno neverovatno jeste to moralno srozavanje
klju~nih ljudi iz vlade. Posebno mi je bio neprijatan razgovor Ve-
rice Bara} i ministra Dinki}a na nekoj televiziji u kojem ju je on,
u nedostatku pravih argumenata, javno optuìo da je falsifikova-
la podr{ku u okviru G17 plus. To nije ~ak ni prljav ve{ iz dràve, to
je prljav ve{ iz jedne stranke, koji neko ko je na vrlo odgovornom
mestu iznosi u javnost, i moram da kaèm da me je gospo|a Bara}
u tom trenutku zadivila svojom mirno}om, jer je rekla – ovo se mo-
è re{iti samo na sudu, ali {ta to vredi kad }e se gospodin Dinki}
sigurno pozvati na svoj imunitet. [to on u prvom trenutku nije de-
mantovao, a tek na kraju je onako promrmljao – u va{em slu~aju
se ne}u pozvati na imunitet.
On nam tu preti na vrlo zanimljiv na~in, dakle, ako se ne re{i do
kraja slu~aj Davini}, ja izlazim iz politike. [ta sad mi treba da ra-
dimo? Srbija treba da stane i da kaè – o, ne, Mla|ane, vrati se,
Dinki}u, gde si? [ta misle ti ljudi? [ta misle, da su nezamenljivi.
Miljenko
Ako se to ne re{i onako kako on misli da treba da se re{i, onda }e Dereta
on da nas napusti i oti}i }e valjda na neko mirno mesto da uìva u
svemu onome {to je stekao poslednjih pet godina kontroli{u}i sve
finansijske tokove u ovoj zemlji. Takvu vlast, takvu mo} ja ne
znam da ima bilo ko drugi u bilo kojoj drugoj dràvi na svetu.
Ova vlada je dostigla ideal kome teì svako dru{tvo, a to je potpuna
transparentnost. Dakle, oni transparentno laù, transparentno
kradu, transparentno kr{e zakone, zapravo nam govore – {ta nam
moète. Ta bahatost se ogleda i u ~injenici da jedna stranka koja se
di~i po{tovanjem prava, legalizmom i tako dalje, napravi takav
stra{an previd, pa dva poslanika – prebega imenuje za zamenike
ministara. Dakle, oni se toliko ose}aju sigurno u zloupotrebi da
prave tako kardinalne gre{ke. I moram da kaèm da se i druga stra-
na u svemu tome pona{a krajnje iznena|uju}e. Dakle, vi ste uhva-
tili vladu kako krade i umesto da sad na tome radite kroz instituci-
je, vi se pona{ate kao i oni nekad, kao uvre|ena primadona, i kaè-
te – parlament nije legitiman i zato mi ne}emo u~estvovati u njego-
vom radu. Takve stvari nas mogu spre~iti da u|emo u Evropu.
Ja mislim da je odluka o izlasku iz parlamenta bila brzopleta, da
je to bila odluka ljudi koji ne vide kako bi u ovom trenutku mogli
da budu efikasni na neki drugi na~in. Njihova pozicija u parla-
mentu zaista jeste te{ka, utoliko {to bi oni morali da na ru{enju
vlade rade zajedno sa radikalima, kojima ru{enje vlade nije ni na
kraj pameti. Dakle, jeste njihova situacija te{ka, ali ko kaè da
mora da bude lako. Ta odluka je pogre{na iz vi{e razloga. Prvo, taj-
ming je katastrofalan, na godi{njicu 5. oktobra, tri dana pre nego
{to }emo zapo~eti taj bolan i dugotrajan proces dogovora sa Evro-
pom, vi povla~ite potez kojim pokazujete da ne pristajete da delu-
jete unutar institucija. Druga oteàvaju}a okolnost jeste to da je
Tadi} istovremeno predsednik dràve i predsednik partije, te vi
imate predsednika dràve koji kao predsednik partije pozove svoje
~lanstvo da ne u~estvuje u radu jedne institucije. Normalna situa-
cija po meni bi bila da Tadi} kao predsednik dràve pozove predsed-
14.10.05. nika partije i kaè mu – je li, bre, {ta to radi{? Budu}i da ne èli ili
ne moè da se odrekne funkcije predsednika partije, on dovodi pod
sumnju i svoju i sve druge institucije dràve i ugroàva ih.
Tre}a stvar koju treba uzeti u obzir jeste to da je ceo Savet Demo-
|}-{|
kratske stranke jednoglasno smatrao da to nije dobra odluka. Mi-

slim da je ovo bila izvanredna prilika, koja se namestila kako bi
132 ~ovek samo poèleti mogao, da se pokaè jedna druga~ija politi~-
ka kultura i da se kaè – u sli~noj situaciji pre par godina, DSS je
iza{ao iz parlamenta i time pokazao nepo{tovanje prema institu-
cijama. Mi }emo ostati u institucijama i u okviru njih }emo se bo-
riti za po{tovanje zakona i na{ih prava. To je marketin{ki fanta-
sti~an potez i zabrinjava me to {to je gospodin Tadi} okruèn lju-
dima koji bi trebalo da prepoznaju takvu marketin{ku priliku. A
ako se pokaè da su oni u pravu, svaka im ~ast.
Vi ste imali hap{enje Bati}a, apsolutno nedopustivu stvar. Imali
ste predsednika dràve koji je ~ekao dva dana da traì da mu se
dostave dokumenta. To se ne radi tako. Predsednik dràve pozove
predsednika vlade i kaè – sutra u dva sata kod mene, da mi obja-
sni{ {ta se to dogodilo. Ako ovaj kaè – zauzet sam, onda, {to bi re-
kao moj kolega iz jedne susedne dràve, po{alje{ specijalnu jedi-
nicu da ga dovede, diskretno. Zato {to si ti predsednik dràve i
predsednik vlade mora da se odazove tvom pozivu na razgovor.
Ne, ovde je ta kohabitacija dovela do me|usobnog tolerisanja mla-
ke, neodlu~ne politike. I ja mislim da se tu gospodin Tadi} ljuto
vara, jer bez obzira na sve – Ko{tunica vu~e poteze. A Tadi} po svo-
joj funkciji predsednika nema te instrumente. On bi mogao da
ima autoritet koji zahteva obja{njenja, ali on ga ne koristi. On oko
sebe ima vrlo mlade saradnike i ~udi me da ga ti mladi ljudi u ode-
lima i sa kravatama ne guraju ka jednoj takvoj politici.
Svetlana Luki}:
Rekli ste {ta nam predsednik vlade poru~uje kada Sandu Ra{kovi}-
-Ivi} postavi na mesto {efa Koordinacionog centra za Kosovo, ali i
predsednik Tadi} nam ne{to poru~uje kad Batakovi}a uzme za savet-
nika za Kosovo.
Miljenko Dereta:
Naravno, i ono {to se svi trudimo da nekako defini{emo, a da ne
uvredimo Demokratsku stranku, jeste to da se ona jo{ uvek nije
profilisala kao dovoljno nenacionalisti~ka da bi bila zaista proe-
vropska i promoderna. Ja moram da citiram jednu osobu koja je
nedavno razgovarala sa nekim ljudima iz Demokratske stranke.
Zna{, kaè, da nisam znao gde se nalazim, mislio bih da sam u Ra-
dikalnoj stranci. Oni zapravo ne znaju {ta njihovi bira~i èle da
~uju, oni svi govore na osnovu nekih stereotipa o tome kako je za
gra|ane Srbije klju~no pitanje zadràvanje Kosova u okviru Srbi- Miljenko
Dereta
je. Kao da su gra|ani glupi. Ljudi ho}e da ~uju dugoro~nu strate-
giju i trenutnu taktiku da se pobolj{a ekonomska situacija u ze-
mlji. Ja nisam ekonomista, ali vidim na svakom koraku da prosto
ljudi grcaju, neizvesnost je ogromna me|u gra|anima i nezapo-
slenost je ogromna, posebno me|u mladima.
E sad, hajde malo optimizma. U svemu tome mislim da stasava
jedna generacija mladih koja je reafirmisala solidarnost i prija-
teljstvo. Svi mi smo se borili za sopstveni opstanak u vrlo malim
grupama, jedna od najmanjih je ova okupljena oko Pe{~anika, ali
ne postoji otvorenost ka {irenju tog kruga. Nedavno se pojavila
deklaracija koju je potpisala jedna vrlo zanimljiva grupa intelek-
tualaca, me|u kojima ima nekih koji su uvek samo potpisivali ta-
kve peticije, a nema mnogo onih koji su ne{to u tom smislu i ~ini-
li. To nije ~ak ni javna obznana jedne peticije, jednog stava, ne, to
je bio zaklju~ak koji je serviran javnosti i koji je jedna grupa for-
mulisala i kao takvog ga ponudila, dakle, ne na dijalog, nego na
usvajanje. I meni je to jedan nedostatak demokratske kulture, gde
vi ne otvarate dijalog o pojedinim pitanjima, nego izdajete saop-
{tenja.
Da, Most slobode je iskori{}en da se slobodno izrazi vlastita poli-
ti~ka volja. Meni je to zapravo vrlo duhovita akcija ali, naàlost,
sa porukama koje nisu dobre. Dakle, ta~no je da gra|ani treba da
po~nu da koriste most onog trenutka kad je on zavr{en, a ne da ~e-
kaju kada }e do}i neko iz Evrope da pro{eta tim mostom, ali se sve
to moglo uraditi uz po{tovanje i institucija dràve i institucija
Evrope. Dakle, sa Evropom je bilo dogovoreno da most bude zva-
ni~no otvoren tada i tada, a onda je gradona~elnica revolucionar-
no pro{etala preko mosta, ali u dru{tvu socijalista zbog kojih je
taj most sru{en. To jeste primer dobrog marketin{kog kori{}enja
politi~ke prilike koja ti se pruì, ali mislim da je to trebalo malo
druga~ije inscenirati. Trebalo je prosto re}i – evo, ja kao gradona-
~elnica dajem dozvolu da se most otvori, a onda }emo ga zvani~no
otvoriti onako kako je dogovoreno sa institucijama dràve.
14.10.05. Ja razumem i njenu poziciju, jer ona na to otvaranje nije ni bila po-
zvana, {to tako|e otvara jednu temu s kojom }emo morati da se
suo~imo, a to je – imamo li mi prava da na taj na~in ne po{tujemo
izbornu volju gra|ana. Dobro, znamo za{to su radikali pobedili u
|}-{|
Novom Sadu, ali oni su sad tamo na vlasti i bilo bi logi~no da je u

{etnji sa predsednikom Izvr{nog ve}a Vojvodine, sa predsedni-
134 kom Skup{tine i sa Oli Renom i gradona~elnica Novog Sada, ma
kako bi meni ta slika bila neprijatna. To je neprijatnost demokra-
tije. Izabrali su nekoga ko meni ne odgovara, ali on je sada tu i mo-
ramo ga kao instituciju gradona~elnika po{tovati. Va`no je to da
je taj most otvoren i da gra|ani Novog Sada sad mogu da ga kori-
ste, to je zapravo jedino va`no.
Svetlana Luki}:
Da, to je izborna volja gra|ana Novog Sada, kao {to je izborna volja
gra|ana Ni{a da im gradona~elnik bude Smiljko Kosti}, ali volja je i
mo} predstavnika me|unarodne zajednice da odbiju da sara|uju sa
Smiljkom Kosti}em zbog njegovog odnosa prema Lazarevi}u, odno-
sno Ha{kom sudu, kao i da ne}e da sara|uju sa radikalima – mi smo
finansirali ponovnu izgradnju mosta i ne}emo da pri~amo sa radika-
lima. I kakva je to sad stupica, s jedne strane imamo izbornu volju
gra|ana, a s druge strane imate ljude koji kaù – ne, jer gradona~elni-
ca podràva sve ono zbog ~ega smo mi taj most sru{ili.
Miljenko Dereta:
Da, vi ste u pravu, ali ja }u to porediti sa procentom prostora koji
u medijima u Francuskoj dobija Le Pen. Dakle, on je politi~ki ne-
prihvatljiv za ve}i deo javnosti, ali on ima jedan demokratski pro-
stor u kome dràva ima obavezu da mu dozvoli da se ogla{ava, ali
istovremeno mu ona jasno svaki put poru~i, i mediji mu poru~e, i
javnost mu poru~i da su njegovi stavovi neprihvatljivi. Dakle, ja
nisam o~ekivao da se Oli Ren grli, ljubi i srda~no razgovara sa gra-
dona~elnicom Novog Sada, mada negde mislim da je to bila prili-
ka da se radikali prevedu na drugu stranu mosta, da im se pokaè
da u nekim stvarima mi po{tujemo demokratske procedure i mi-
{ljenje gra|ana. Vi{e ni Radikalnu stranku ne moèmo gledati
kao monolitnu. Meni je indikativno njihovo }utanje povodom sve-
ga {to je [e{elj izgovorio u Hagu. Oni nisu rekli – evo, to je na{ pro-
gram, sad ste ga ~uli ponovo od na{eg {efa, nego su se pravili da
taj prenos gledali nisu i da te novine ~itali nisu.
Postoji tu neka unutra{nja dinamika koja poku{ava da promeni
njihovu situaciju ve~ite opozicije u poloàj prihvatljivog partnera
demokratskih institucija. Moramo prona}i jezik na kojem }emo
radikalima re}i da su njihovi stavovi neprihvatljivi. Ako taj dija-
log ne postoji, nego je to samo udaranje {amara, pa ko }e ja~e, on-
da ni{ta ne}emo posti}i. Prosto mislim da je proces privo|enja Ra-
dikalne stranke nekom razumu, nekom demokratskom jeziku, de- Miljenko
Dereta
mokratskom procesu, ne{to {to nam predstoji, hteli mi to ili ne.
Ne moète negirati volju 30 odsto gra|ana, prosto ne moète. Ne
moète ne ~initi ni{ta da promenite taj radikalizam i taj ekstrem-
ni nacionalizam, koji probija iz svake njihove re~i.
Oni imaju nekoliko lica, isti ljudi iz te iste stranke. Jedno je prepo-
dobljeno, civilizovano, a drugo je ru`no, agresivno, radikalno. Me-
njaju}i TV kanale, video sam Vu~i}a koji je govorio neverovatne
stvari, izme|u ostalog da postoji cela zavera komunista i njima
sklonih medija da promovi{u glumce koji su prikriveni komuni-
sti, jer su njihovi o~evi i dedovi bili direktno vezani za Tita, te je
rekao – zar vi mislite da je slu~ajno da su glumac Ki~i} i glumac
Kapi~i}, ~iji su dedovi bili Titov lekar i general, najprisutniji u me-
dijima. Dakle, ta teorija zavere, ta bolest, ta paranoja je duboko
ukorenjena, ali istovremeno, mi moramo na}i jezik, to je ~esto go-
vorila Borka Pavi}evi}, kojim }emo ih podu~avati demokratiji.
Svetlana Luki}:
Strogi ameri~ki podsekretar Nikolas Berns ju~e je na Kosovu postro-
javao albanske politi~are, a u to dru{tvo se vratio i Ramu{ Haradinaj.
To je posebna pri~a, ta sramotna odluka Ha{kog suda da mu dozvoli
da se bavi politikom. Me|utim, Petersen je toliko o~ajan bez Haradi-
naja da su ovi iz Haga morali da mu u~ine uslugu samo da bi se on
pred predstoje}e razgovore bolje ose}ao. Se}ate se kako je Petersen
i{ao na kafu u ku}u kod Haradinaja i toplo ga prigrlio pre nego {to je
poslat u Hag. Tu je vladala ona ista toplina koju su pokazali na{ pa-
trijarh i na{ predsednik vlade kad su ispra}ali ove na{e. Dakle, Berns
je danas u Beogradu i kao i obi~no kad se neko od visokih ameri~kih
politi~ara pojavi u regionu, tek tada se vidi koliko su sve dràve koje
su nastale na ru{evinama Jugoslavije postale, {to bi rekao Slobodan
[najder – teledirigirani sustavi. Tradicija se, dakle nastavlja, Ameri-
kanci nam kao i obi~no dolaze u goste sa {tapom, a Evropljani sa {ar-
garepom. Pre nekoliko dana Oli Ren je do{ao sa {argarepom. [ta o toj
{argarepi misli Miroslav Prokopijevi} iz Centra za slobodno trì{te.
14.10.05. Miroslav Prokopijevi}:
Da je sve zavisilo pre svega od nas, pitanje je da li bi do sada dobi-
li Studiju o izvodljivosti i da li bi sad ve} bio najavljen proces sta-
bilizacije i pridruìvanja. Jednostavno, kad se gledaju zakoni, kad
|}-{|
se gleda {ta vlada radi, kakvu politiku vodi, Srbija ide u suprot-
nom pravcu od onoga {to traì Unija. E sad, za{to Evropljani poku-
136 {avaju da nas stave na te {ine – moj utisak je da je to deo njihove
globalnije strategije. Oni kaù ovako: sad }e biti regulisanje pita-
nja statusa Kosova sa vrlo lo{im izgledima za Srbiju, bi}e reguli-
sanja odnosa Crne Gore i Srbije i statusa Republike Srpske, tako-
|e sa lo{im izgledima po Srbiju. Sve te tri stvari }e stra{no podi}i
nacionaliste, a da bismo podigli ove prodemokratske snage mi }e-
mo da otvorimo evropsku perspektivu za Srbiju. Zna~i, to je deo
jedne skroz druge igre, skroz drugog skupa stvari, a ne toga u
kom se mi stanju nalazimo i koliko smo, u stvari, za to podobni. Ja
nisam siguran da }e taj ra~un dobro da ispadne.
Ova tri pitanja }e toliko podi}i nacionalisti~ke snage da to ne mo-
è kompenzovati nikakvo pridruìvanje ni pribliàvanje Evrop-
skoj uniji, jer ovde se, naàlost, ne samo u ovim tradicionalno na-
cionalisti~kim strankama, nego i ovim koje se zovu demokratske,
vodi jedna skroz pogre{na politika. Stvara se iluzija da je Kosovo
jo{ uvek tu, da se Srbija tu ne{to pita, da }e Kosovo, u nekoj verzi-
ji, ostati u Srbiji. To nije mogu}e. Zna~i, cela stvar se vrti oko toga
koliko }e me|unarodna zajednica dati nezavisnosti Kosovu. A {to
se ti~e odnosa sa Srbijom, me|unarodna zajednica Kosovo ve} po-
smatra kao nezavisno. Samo treba gledati dokumenta i ne pri~ati
naprazno.
Zapanjuju}e je kod nas to da smo mi izgubili sposobnost da sami
re{avamo na{a klju~na pitanja. Da bi se re{ili odnosi s Crnom Go-
rom, do|e Solana, da bi se re{ilo pitanje Kosova, do|e neki Hol-
bruk, da bi se re{ilo pitanje isporuke Hagu, do|e ameri~ki podse-
kretar i sli~ne stvari. Ovi u Uniji nemaju iluzija kada smo mi u pi-
tanju, jer kada bi nas pustili da radimo sami, mi se sto godina ne
bismo reformisali, i za to i sluì ovaj proces stabilizacije i pridru-
ìvanja: da se defini{e {ta treba da se uradi i u kom vremenskom
roku. I verovatno u slu~ajevima nekih zemalja poput Srbije, to sa-
mo tako moè i da funkcioni{e.
Ve}ini gra|ana Srbije je u interesu da krene proces pribliàvanja,
jer time dobijamo sve tri klju~ne stvari koje su va`ne za moderna
dru{tva. Dakle, i nivo demokratije i vladavinu prava i ekonomske
slobode. U sve ove tri sfere situacija je mnogo gora nego i u najlo-
{ijim zemljama Evropske unije. Za nas je po~etak procesa pridru-
ìvanja napredak, za ogromnu ve}inu stanovni{tva to je ovde do-
bitak, to je na~in da se stvari pobolj{aju.
Na rang-listi Svetske banke mi smo bili na 92. mestu, a Hrvatska
tek na 118. Tu nas ne bi stavio niko od ovih ozbiljnih privatnih in- Miroslav
Prokopijevi}
vestitora. Ispred Hrvatske su ~ak i Belorusija na 106. mestu, Iran
je na 108, a Irak na 116. mestu. A tamo ljudi svakog dana gledaju
kako da golu koù sa~uvaju. O~ito je da je ova rang-lista velika
gre{ka. Naravno, svaka administracija }e to dobro da iskoristi, pa
dok se Sanader Hrvatima, jadan, pravdao kako su se na{li tu gde
su se na{li, ovi ovde su udarili u talambase da je to ne{to super.
Me|utim, vi ne moète da prevarite ~oveka koji svakog dana ìvi
tu i koji svakog dana gleda ovo i koji po svom nov~aniku zna gde
smo. Sa to malo reformi koje smo napravili i sa dosta pomo}i ko-
ja je stigla sa zapada, mi smo privremeno popravili ìvotni stan-
dard. Dugoro~na pitanja preìvljavanja nisu re{ena kao {to su re-
{ena u Ma|arskoj, Bugarskoj ili u Hrvatskoj. Zna~i, mi klju~ne od-
luke nismo doneli i sad }e biti zanimljivo videti kako }e izgledati
izlazak iz te idile koja traje od 2000.
Od promena pa do danas pobolj{anja su rezultat novca koji smo
dobili iz zapadnog sveta, donacija ili kredita i ne{to malo od priho-
da od privatizacije. Sada proti~u poslednje nedelje pre jednog peri-
oda u kome }e, za razliku od ovog mira, makar u siroma{tvu, do}i
jedan period znatnih turbulencija. Vlast se hvata pregovora sa EU
kao za neku vrstu anestetika i onda, naravno, kad imate silne ne-
prijatnosti od kojih su neke rezultat ~iste gluposti, kao {to je hap-
{enje Bati}a, onda naravno da taj anestetik poku{avate da koristi-
te na svim ta~kama gde boli. Bez obzira {to im se nudi anestetik,
ljudi }e videti da ako ne bude sporazuma sa MMF-om, ima}e niè
dohotke, a vide}e i odlazak Crne Gore i Kosova, vide}e i isporuke u
Hag. Prema tome, to je prosto neki dnevni poku{aj da vlast skine
pritisak sa sebe. [ta je svrha tih poku{aja? Pa, da bude na vlasti.
Koji proizvod su ponudili bira~ima? To je demagogija, u jednom
pakovanju ekonomska, u drugom politi~ka ili nacionalisti~ka. To
je sve kao nekada{nji Savez komunista, koji se raspao na nekoli-
ko stranaka i sad, naravno, njih servisira odgovaraju}i ogranak
Udbe iza scene. To je u stvari jedna partija, koja se u jednom delu
zove SPO, u drugom G17, u tre}em DS ili ne znam kako, i sve {to se
14.10.05. de{ava su neka sitna zajedljiva prebacivanja. Demokratska stran-
ka se toliko iscrpela da nema snage ni za to. Nije joj valjda ostalo
ni{ta drugo nego da se izbri{e iz parlamenta i to bez ikakve ideje
{ta }e joj biti naredni korak. To pokazuje jednu totalnu ispra`nje-
|}-{|
nost politi~kog potencijala i snage da se lansira neka jasna politi-

ka. Da se kaè – mi ho}emo ovo, a ne ono.
138 Da je to tako, najbolje se vidi po G17. Nema te stvari koju su oni re-
kli da ne}e uraditi i da onda to nisu prekr{ili. Rekli su – ne}emo u
vladu sa socijalistima, pa su u{li. Rekli su – ne}emo u parlament
bez demokrata, pa su u{li. Rekli su da je MMF dao pozitivan sud tri
puta, a onda se tri puta ogla{avao MMF u zadnjih godinu i po dana
i rekao da to nije ta~no. Rekli su sad nedavno – pregovori su super
zavr{eni, a MMF posle tri dana rekao da to nema veze. Rekli su –
kada bude otkriven prvi na{ korumpirani funkcioner oti}i }emo sa
vlasti, eno ga, oni su ga optuìli – a i dalje su na vlasti. Rekli su, in-
flacija ne}e pre}i neku cifru, pre{la je, a oni i dalje sede gde su. To
je neozbiljno. U politici nema nekog stra{no velikog morala, ali po-
litika totalno bez morala jeste besmislica. Jo{ je ja~a moralna po-
zadina ekonomije, tu neke norme moraju da vaè, mora da se zna
{ta je vlasni{tvo, {ta je obe}anje, ina~e stvari ne funkcioni{u.
Ogromna je svinjarija za jednu zemlju, za vladu svake zemlje, da
prodaje imovinu koja je ju~e nacionalizovana, koja bi sutra treba-
lo da bude vra}ena. To nisu smeli da rade, time su napravili veliki
problem, jer to nema ko drugi sutra da plati vlasnicima kad dobi-
ju sporove. Jer, kad se sporovi ovde zavr{e neuspe{no, oni }e u
Strazburu ili na me|unarodnoj arbitraì te procese lako dobiti.
Onda }e to dràva morati da plati, to }e biti sume koje se verovat-
no sad kre}u preko milijardu dolara ili evra. Neka privatna imovi-
na nije prodavana samo kad je vlasnik neki poznati ameri~ki gra-
|anin, pa ima dobre veze sa administracijom. Onda ameri~ka am-
basada telefonira nekome ovde i onda se njegov plac, ne znam, ta-
mo u Raji}evoj ili na nekom drugom mestu ne proda, {to pokazu-
je koliko su ovde vlasti jake. Zna~i, ~im se neko pojavi i mahne
malo prstom, gotovi su.
Veliki je problem kada ìvite u stanju ovolike dezorijentisanosti.
S jedne strane imate politi~are koji ne vide dalje od sutra ujutru,
a s druge medije koji su zatvoreni. Pogledajte na {ta li~i RTS, to je
jedno cenzurisano glasilo koje sad jo{ ho}e da nam prodaju kao
javni servis. Pogledajte na {ta li~i B92, koji je izvr{io samoeutana-
ziju, delom verovatno zbog politi~kih, a delom zbog poslovnih pri-
tisaka. Pogledajte Pink, doju~era{nju perjanicu JUL-a, ko moè da
zamisli ozbiljnu raspravu na toj televiziji. Neke manje televizije
su sad postale otvorene, ali tamo ne moète da vidite predstavni-
ke vlasti. Oni pani~no beè od toga da iza|u na crtu, jer kako ob-
jasniti da oni skrivaju Mladi}a umesto da ga isporu~e, kako obja-
sniti da su rekli inflacija }e biti 9 odsto, a ona je duplo ve}a, kako Miroslav
Prokopijevi}
da objasne da stalno postoji problem zaduènosti, servisiranja
duga, a zemlja se ove godine do sada zaduìla jo{ osamsto milio-
na dolara neto. Kako objasniti sme{ne poteze poput hap{enja Ba-
ti}a, kako objasniti to da lansirate aferu samo da biste zamaglili
istraìvanja oko Nacionalne {tedionice i onda je na brzinu, ba{
pod ki{obranom te afere, prodajete. Dakle, te stvari jednostavno
ne mogu da se objasne, to je {estorazredna politika.
Onda mediji to gledaju i, po{to nema {anse da se to promeni, i oni
padaju u jeftini oportunizam, jure neku tabloidnu politiku, bave
se time za{to je ~a~kalica za{iljena na dva kraja, a ne samo na jed-
nom i sli~nim stvarima. Dakle, vidite jednu metastazu gluposti i
onda nije ~udo da je obi~an ~ovek koji to gleda potpuno izgubljen.
On samo misli {ta }e sutra da jede i kako }e da preìvi sutra{nji
dan, a o tome {ta }e biti prekosutra – o tome }e ve} da razmi{lja su-
tra nave~e.
E sad, sve stranke su u strahu i zato sve li~e jedna na drugu. Zna-
~i, one su se, da bi smanjile svoj rizik, upakovale na isti Titanik.
Me|utim, po{to su se ukrcale na Titanik, njihov rizik kao skupi-
ne, kao grupe je porastao, i vrlo lako im se moè desiti da klecnu
kao {to je u Italiji klecnuo ceo politi~ki establi{ment i nestao. Da-
kle, nije nemogu}e, jer pitanja traè odgovore. Ovih nekoliko koje
smo pominjali kroz razgovor traè vrlo jasne odgovore i ako ne
moète da date odgovore, da progutate to kao pitanja, gotovo je.
Zna~i, ni{ta ne vredi {to su se svi {}ukali na jednu palubu, brod je
potonuo i do vi|enja.
Svetlana Luki}:
Da li je i u ~emu paradigmati~an taj slu~aj Nacionalne {tedionice?
Miroslav Prokopijevi}:
Taj slu~aj isto pokazuje da su se svi ukrcali na Titanik i da je po-
stignut, recimo u toj stvari, sporazum da se to ne istraùje, jer po-
go|eni bi bili i Demokratska stranka i njeni doju~era{nji neki mi-
14.10.05. nistri, kao i sa ove druge strane, iz sada{nje vlasti neki ministri.
Tu se vidi da se o~ito dozira {ta }e ko re}i i da se jako dobro pazi
da se ne kaè previ{e. Prema tome, dok taj dogovor postoji besmi-
sleno je o~ekivati da }e se tu ne{to istraìvati. Bilo je obe}ano, UB-
|}-{|
POK kao istraùje, i sam vicepremijer je obe}ao, 13. decembra bi-

}e re~eno {ta se desilo u slu~aju “Knjaz Milo{“, nikad nismo ~uli
140 tako ne{to. Onda smo sedam meseci po{to je izbila afera ~uli da
nema nikakvih radnji u slu~aju afere “Erikson”, koje podleù kri-
vi~noj odgovornosti. Nismo ~uli na osnovu ~ega su ustanovili da
nema takvih radnji.
Onda oko Nacionalne {tedionice ~ujete s jedne strane da se ~ovek
koji je tada bio guverner hvali da je to njegovo ìvotno delo, kaè
nije ni{ta prekr{io. S druge strane se postavlja elementarno pita-
nje, na po~etku cele stvari, da li su nacionalna centralna banka i
guverner ti koji osnivaju komercijalne banke. Odgovor je – narav-
no da nisu, to se nigde u svetu ne radi, zna~i prekr{io je pravilo
broj 1. Kaè, dao je na kori{}enje prostor da se ne bi otpu{tali za-
posleni. Nije ta~no, zaposleni su kasnije otpu{tani i nije ta~no da
su ovi odmah po~eli da ih pla}aju, prvu godinu ih je pla}ala drà-
va, i tako dalje. To su la` do laì. Dakle, vi ne moète da ra~unate
na rasplet te ili bilo koje druge afere. Osim toga, ovi bezazleniji
kao Janju{evi}, setite se da je Janju{evi} – Kolesar zavr{ilo na vir-
{lama od 16.000 dinara, verovatno imaju debele dokaze protiv ove
ekipe i oni zato ne smeju da ih taknu.
Setite se da od afere Bodrum nije bilo ni{ta. Zna~i, Demokratska
stranka koja sad pretenduje da se vrati kao moralno o~i{}ena, ni-
jednu svoju aferu nije ni takla. I po{to su i onako politi~ki prazni,
uradili su pravu stvar, bar da se sklone, mo`da posle odmora bu-
du efikasniji. I mislim da oni relativno brzo moraju da u~ine ne-
{to. Ako za ovim potezom izlaska iz skup{tine nisu imali drugi po-
tez, recimo privla~enje SPO-a na svoju stranu, da mogu da obore
vladu, potez je besmislen. Ako ostanu tako u stanju statiranja, po-
sle decembra ne moraju ni da se vra}aju, jer posle decembra }e bi-
ti stra{no veliki pritisak ovih nacionalisti~kih snaga i prosto mo-
gu da zamislim radikale koji, ni~im izazvani, dobijaju svakim da-
nom sve vi{e glasova i jednog dana }e se na}i u ofisu i ne}e znati
kako da otvore i zatvore vrata od pritiska ~itave situacije.
Ali, bukvalno }e se na}i u ofisu ni~im izazvani, jer sama situacija
proizvodi ogroman broj frustracija. Zna~i, to je ono, kad ne}ete da
napravite reformu, vi ne samo da ne re{avate pitanja i ne kreirate
bolji ìvot, nego ni ne izbacujete lo{e opcije iz igre. E, sad }emo da
vidimo koliko smo zapravo napravili veliku gre{ku time {to ni-
smo radili reformu i {to nismo izbacili lo{e opcije iz igre, kad se
one jednog dana vrate.
Svetlana Luki}: Miroslav

Prokopijevi}
Beko je tu, Mi{kovi} je tu...
Miroslav Prokopijevi}:
Pa svi su tu, oni jedino tu znaju da igraju, oni ne znaju da igraju
na me|unarodnim trì{tima gde je normalna konkurencija. E, sad
postoji jedna stvar gde je tajkunizacija pozitivna u odnosu na ono
{to je bilo, a to je da je ona efikasnija kao na~in privre|ivanja ne-
go {to je dràvni socijalizam i tu nema nikakvog spora, svi|alo se
nama ili ne, to je prosto bolje i efikasnije. Bolje to da se desi nego
ono da se nastavi. Sad racionalne vlasti kaù – dobro, nasledili
smo tajkune, nemamo kud, da vidimo {ta }emo sa tim da radimo.
Otvaranja tog pitanja ovde nema, a lek za tu stvar je ekonomsko
otvaranje zemlje.
Naravno, tajkuni znaju da ne znaju da rade u konkurenciji, da
znaju oni bi bili napolju, a ne ovde, i oni pla}aju ove ekipe da ne
otvaraju zemlju. Zato se carine podiù umesto da se smanjuju, za-
to se ne ukidaju barijere za poslovanje u smislu ogromnog broja
procedura, a ovi su ve} zaposeli trì{te. Zato se propisuju glupa
ograni~enja, da svaki trgovinski lanac koji do|e i ima preko 4.000
kvadrata prodajnog prostora, mora da traì posebnu dozvolu od
ministra. A znate kad }e dobiti od ministra, koga je ve} platio kon-
kurentski tajkun ovde – dakle, nikad. Prema tome, stvar je u tome
da se otvori zemlja, da se njihov ekonomski uticaj smanji, a time
automatski i njihov politi~ki uticaj. Ovako postaje sve perverzni-
je, jer ovi likovi postaju toliko bogati da, kad uzmu narednu ekipu
nekih siroma{aka koji dobiju izbore, bi}e dovoljno i manje novca
da ih kupe. Kao {to u Holivudu zvezda traì honorar od sto milio-
na dolara, a oni izaberu novo lice, koje }e da igra i za milion. Isto
tako je i ovde. A onda igri nema kraja.
Svetlana Luki}:
Jedna od tih ve~nih tema jeste Kari}. I {ta sad, njega ne diraju kao po-
tencijalnog korisnog partnera ili {ta?
14.10.05. Miroslav Prokopijevi}:
Potpuno je nejasno, jer o~ito se tu vodi ra~una o tome da se ne za-
merite nekom fundamentalno, nekom ~iji glas moè da vam bude
vaàn; a drugo, ne zatvarate mu vrata da biste uvek mogli da mu
traìte pare, a da zauzvrat gurnete njegovu aferu pod tepih. S tre-
|}-{|
}e strane, afere postoje i ne moète nikako da ih gurnete pod te-

142 pih, jer ih stalno neko izvu~e. I onda nastaje ta suluda situacija,
~ini mi se, gde vi ne znate da li }e neki lik sutra biti premijer, da li
}e biti u Zabeli ili }e biti neki tajkun ili }e biti sve to odjedanput.
Ono {to je verovatno najteè kada se pogleda Srbija, ja ne znam
kako drugi ljudi to doìvljavaju, ali za mene je najteè da gledam
tu nesposobnost da kao dru{tvo – to ne moèmo kao pojedinci – re-
{avamo odre|ena pitanja. Dakle, i kada se ukaè {ansa, mi je
upropastimo. To je jedna nesposobnost da donesemo iole valjane
odluke da bi ta dràva ipak postala minimalno pristojna, ne bog
zna kako pristojna, ali minimalno pristojna i da kao takva ima si-
stematsku politiku protiv lo{ih pojava, a ne da im povla|uje i ~ak
da ih podsti~e. Zna~i, to je ono {to je u celoj pri~i, bar po meni, naj-
gore i zbog ~ega u stvari i pla}amo ovu cenu i pla}a}emo sve dotle
dok ne promenimo na~in pona{anja. Kao da vladaju}e ekipe po-
vla|uju onom najgorem u na{im karakterima i obi~ajima, jer u
svakoj zemlji vi imate i lo{e i dobre obi~aje, ali im vlasti ne samo
da ne povla|uju, nego se direktno tome suprotstavljaju.
Kriminala ima i u Austriji, ali zato, kad se desi kra|a, ubistvo, dr-
àva to istraùje. Ovde ne, ovde se bacaju dimne zavese, kontra-
afere, hapse se skroz deseti ljudi samo da bi se zaturilo, da se ne
bi videlo u stvari ko je pravi krivac, a pravi krivac je uvek izvr{na
vlast. Zna~i, ima korupcije i na drugim mestima, tu je carina, voj-
ska, {kolstvo, sudstvo, ima, ali centar korupcije je izvr{na vlast.
Za{to? Zato {to je tu skoncentrisana najve}a odgovornost. Izvr{na
vlast kuka, kao ima korupcije, ali samo da re{imo pitanje Kosova
i Crne Gore, pa }emo se i time pozabaviti. To su gluposti, jer na
ono tamo ionako ne moè da uti~e, a na ovo ovde ne sme. To iznu-
tra potpuno razara dru{tvo, tro{e se neproduktivno resursi, {alje
se pogre{na poruka – da nema potrebe po{teno raditi, bolje je biti
politi~ki lopov ili tako ne{to. Rastura se moralni sistem, na kraju
krajeva, i jednostavno se {alje jedna odvratna poruka o jednoj ta-
kvoj zemlji i situaciji i ljudima koji su u tom paketu.
Glavni problem }e biti politi~ki i ekonomski tro{ak, jer ne moète
da u|ete u Uniju i da imate ovako ekonomski zatvorenu, a politi~-
ki perverznu dràvu. Carina i vancarinske barijere moraju da bu-
du duplo niè. Ne moète da u|ete u Uniju, a da vam ~ak i na trì-
{tu mleka ili piva, gde je konkurencija najve}a, dominiraju mono-
polisti i da ni{ta ne preduzimate protiv njih zato {to vas verovat-
no pla}aju i onda se bogatite kroz korupciju i finansirate svoje
kampanje da ostanete na vlasti. Dakle, tu }e biti najve}i problemi.
To vam je kao kad do|ete na Olimpijadu, Evropska unija je ne{to Miroslav
Prokopijevi}
takvo, i sad, naravno, ne mogu svi da budu pobednici. Ali u su{ti-
ni, ako ho}ete da tr~ite na 100 metara, pretpostavlja se da, ako po-
bednik tr~i 9,8, vi moète da ih istr~ite za nekih 11-11,5 sekundi.
Ina~e je besmisleno da idete na Olimpijadu. E, a mi to mo`da mo-
èmo da istr~imo za minut. A treba da se spustimo ispod tih 11 se-
kundi, je li tako. Zna~i, ne da budemo svetski prvaci, ali da, eto, ne
kvarimo drugima igru zbog toga {to sami nismo u stanju da mini-
malno izvedemo neku stvar. Setite se samo koliko je njih izjavlji-
valo – 2004, 2007, deveta, deseta i tako dalje. Istina je da pre 2014.
ne moèmo da u|emo tamo, jer nismo predvi|eni u strukturnim
kohezivnim fondovima, to kaè finansijska perspektiva, koja je
zvani~an dokument Unije. Onda neki ministar ili neka glupa koza
koja to vodi iza|e i kaè – mi }emo da usvojimo sva pravila Evrop-
ske unije, pa i ono koliko su banane zakrivljene. To je sme{no, va-
ma ne radi Ustav ili krivi~ni zakon, vama ne rade sudovi, vama ne
radi ni{ta, a vi ho}ete da usvojite koliko banane smeju da budu za-
krivljene, {to je ina~e fakultativna odredba Evropske unije, ili ko-
liko paradajz sme da bude veliki i tako dalje. Kao ono – videla à-
ba da se konj potkiva, pa do{la i ona i podigla nogu. Ima tu i dru-
gih àba, i niko o tome ne brine, nego se kaè – hajde bar da bude-
mo nobl, ako smo u blatu.
Svetlana Luki}:
Gradske vlasti u Pri{tini su najavile promenu urbanisti~kog plana
grada. Ispostavilo se da im ba{ smeta crkva Hrista Spasitelja, hteli bi
da je pretvore u no}ni klub ili u neki atelje. [efu UNMIK-a je tim povo-
dom, dakle Petersenu, pisao vladika Artemije, a bolje da nije. Zani-
mljivo je kojim se re~ima vladika obratio ~oveku od koga o~ekuje spas
jedinog pravoslavnog hrama u Pri{tini. Pismo po~inje re~ima – kao
najodgovornije lice za sva zla koja su nam naneli albanski teroristi,
pitamo vas, gospodine Petersen, da li }ete dopustiti da institucije ko-
je ste vi stvarali posegnu za imovinom Srpske pravoslavne crkve, i ta-
ko dalje, te~e niz umilnih re~i vladike Artemija.
14.10.05. U ovoj sezoni jo{ nismo pominjali crkvu. Zamislite da svakog dana
morate da se bavite Srpskom pravoslavnom crkvom, da vam je to po-
sao, kao {to je to posao Milanu Vukomanovi}u, sociologu religije.
|}-{|
Milan Vukomanovi}:
U savremenoj literaturi izvedena je ~itava jedna tipologija religij-
144 skog fundamentalizma. Fundamentalizam, recimo, karakteri{e
protivljenje sekularizaciji, Evropi, zapadu, ekumenizmu, kao i su-
protstavljanje modernoj nauci i nametanje kreacionizma nasu-
prot Darvinovoj teoriji evolucije. êsto je tu prisutan i jedan mit o
mu~eni{tvu, shvatanje vlastite tradicije kao stradalni~ke, kao i
nespremnost na dijalog s drugim verskim zajednicama. Moj kole-
ga s Filolo{kog fakulteta i va{ ~est sagovornik, profesor Ljubi{a
Raji}, u jednom svom radu naveo je zanimljivo odre|enje funda-
mentalizma: to je politi~ki program zasnovan na religiji, ali sa
stvarnim ciljevima izvan nje.
Nedavno je jedna izjava predsednika Srbije izazvala kontroverzu
u javnosti. To je bila ona izjava Borisa Tadi}a da crkva treba da se
pita o dru{tvenim problemima. Ono {to mi vidimo ovde kod nas je-
ste, zapravo, to da se crkva pita u vezi s mnogim stvarima koje se
nje direktno ne ti~u, a to su, recimo, vojska, lai~ko obrazovanje,
nauka, me|unarodno pravo i politika. Evo, pogledajte samo tu fi-
nu saradnju s vojskom, odmah nakon 5. oktobra. Ne samo da pra-
voslavlje pruà jedan novi ideolo{ki okvir za vojsku, nego odne-
davno vidimo da i vojska pruà logisti~ku podr{ku crkvi. Daje im,
na primer, helikopter kada treba spustiti onu “kiosk crkvu” na
vrh Rumije. Kada sam to video, prvo sam bio radostan: hvala Bo-
gu, vojni helikopteri ne prevoze vi{e atentatore da ubijaju na{e
politi~are. S druge strane, osetio sam i malu zebnju, jer znate – de-
monstracija sile je jo{ stra{nija kada je Bog na va{oj strani. Imao
je Bob Dilan jednu pesmu s po~etka 60-ih, ‘With God on our side’,
to je bila antiratna pesma, ali i ironi~ni podsmeh Sjedinjenim Dr-
àvama koje su mnoge svoje ratove pravdale boànskim provi|e-
njem.
Dakle, crkva lepo sara|uje s vojskom, a njeno me{anje u obrazo-
vanje ide mnogo dalje od uvo|enja veronauke. Tu je sad, recimo, i
predlog za preuzimanje mati~nosti nad onim predmetima koji
imaju nekakve veze s hri{}anskom civilizacijom, i to od fakulteta
kao {to je Filozofski. Ta ponuda je stigla s Bogoslovije, a mi smo
ovde na Fakultetu zauzeli pomalo stav onog ~i~ice iz filma Ko to
tamo peva: samo preko nas mrtvih! Nismo mi tu obi~an faks kao
Pravni, s onim svojim paraklerikalnim tribinama, mi smo poseb-
no osetljiviji na tu vrstu uzurpacija. Pogledajte samo koliko u Pe-
{~aniku gostuje profesora s na{eg fakulteta, a koliko s drugih, pa
to odmah postaje jasno. Filozofski je oduvek bio slobodarski bun-
tovan fakultet i nije dozvoljavao da mu se mnogo me{a ni komu- Milan
Vukomanovi}
nisti~ka dràva, ni Milo{evi}eva policija, pa sada ni crkva. Sre}om
je to tako, jer se ovde dovodi u pitanje smisao sekularnog obrazo-
vanja i uop{te odnos crkve i dràve, tj. sam Ustav.
Mnogi bi izgleda voleli, i van crkvenih krugova, da SPC bude dr-
àvna crkva, a da se na{a dràva konstitui{e kao pravoslavna. To
je u stvari ~itav jedan politi~ki program, i tu se ne treba zavarava-
ti. Cela ova pri~a oko demokratije, to je samo kozmetika koja pri-
kriva su{tinsku poziciju crkve. Informativna slu`ba Srpske pra-
voslavne crkve je svojevremeno dala nedvosmislenu izjavu da se
“modrice od demokratije jo{ ose}aju na telu srpskog naroda”. O~i-
to je da se tu radi o jednom politi~kom programu. Crkva je sada
postala i “stru~njak” za me|unarodno pravo, Ha{ki tribunal. A je-
dan profesor knjièvnosti iz Novog Sada je nedavno, na saboru
pravoslavne omladine jugoisto~ne Srbije, izjavio da na Kosovu da-
nas ìvi 750.000 Srba. Kako je do{ao do te cifre, to je sad vrlo za-
nimljivo. On kaè – tamo ima 150.000 muslimana koji govore srp-
skim jezikom, prema tome, oni su Srbi; ima 50.000 Goranaca i
150.000 “Cigana”, koji “prirodno gravitiraju” ka Srbima; i, najzad,
tu ima oko 50.000 Srba katoli~ke veroispovesti, jer veli on – gde
ste videli da ima Hrvata na Kosovu. Srba moè da ima i u Austra-
liji, ali Hrvata nipo{to ne moè da bude na Kosovu! I sve to zajed-
no ~ini 750.000 Srba, s ovih postoje}ih 350.000. Zamislite da se
takve stvari predaju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a one
bi se predavale ukoliko bi Bogoslovski fakultet dobio mati~nost
na na~in na koji se to predlaè.
Mene novinari u poslednje vreme skoro svaki dan zovu u vezi sa
nekom ve{}u koja se ti~e crkve. Toliko toga ima, ali sve, na ovaj ili
onaj na~in, jeste u vezi s politikom. Evo, patrijarh sedi tamo na
onom mra~nom radikalskom skupu u Sava centru, ili mu Milovan
Boji} ljubi ruku na otvaranju privatne klinike. Pitam se {to nema
patrijarha da ~estita Nata{i Kandi} nominaciju za Nobelovu na-
gradu, ili {to nekog iz crkve nema na dodeljivanju nagrade Osva-
14.10.05. janje slobode u spomen Maji Tasi}? Nije da bi laureatkinje volele
tamo da vide nekog popa, ali bio bi to lep gest. Sam Hristos je bio
veliki humanista, aktivista, antitradicionalista. To je bio jedan re-
volucionarni, reformski program u ono vreme, i to ba{ osvajanje
|}-{|
slobode, o tome se radilo.

Nedavno je mitropolit Amfilohije dao neki intervju koji je naslo-
146 vljen – Nisam u stanju da upotrebim blagu re~. Je li mogu}e da je-
dan hri{}anin kaè da nije u stanju da upotrebi blagu re~? Hajde
za ministra Velju Ili}a da razumemo da tako ne{to izjavi, ali mi-
tropolit Amfilohije? Pa onda Atanasije Jevti} kaè: ja sam morao
da urlam na one moje u Hercegovini, pa sad tamo imamo jedan bo-
lji narod. Pazite, da jedan episkop izjavi kako je morao da urla. I
neko sad do|e i kaè – dobro, nije samo to Srpska pravoslavna cr-
kva. A onda ja velim – pa hajde da vidimo {ta je to Srpska pravo-
slavna crkva: je li to Nikolaj sa svojim antisemitizmom, ili Justin
Popovi} sa svojom mr`njom prema ekumenizmu, sekularizmu,
Evropi, zapadu? Ili je to, mo`da, onaj kalu|er {to tu~e monahinje
i ~upa ih za kosu u Ostrogu? Je li to vladika optuèn za pedofiliju,
ili onaj s mitraljezom? Da li je to ova {tampa crkvena?
Bio sam, na primer, potpuno {okiran jednim brojem Pravoslavlja
koje je iza{lo uo~i Uskrsa ove godine, gde se na zadnjim koricama
nalazi natpis – Vapaj deteta iz logora smrti Jasenovac, kao i mu~-
na dokumentarna fotografija deteta pored pruge. Je li to ono ~ime
se pozdravljaju vernici uo~i Vaskrsa? Da stvar bude jo{ tragi~nija,
taj list izlazi dvonedeljno, i ba{ u tom periodu je umro papa Jovan
Pavle II. Postoje toboè sestrinski, bogzna kakvi odnosi s Rimoka-
toli~kom crkvom, ali se u Pravoslavlju tek na 40. strani spominje
da je umro papa! âk sedam strana pre toga je intervju s Canetom
iz Partibrejkersa, pod naslovom – Bog je na{ najbolji prijatelj. Sva-
ka ~ast Canetu, ja sam iz rokerskih generacija, se}am se kad su se
pojavili u Rolingstonu, ali, uz sve du`no po{tovanje za Partibrej-
kerse, je li papinoj smrti mesto na 40. strani?
I sad se pitam {ta je to Srpska pravoslavna crkva? Ja to zaista ne
znam, bavim se religijom i trebalo bi o tome ne{to da znam. Voleo
bih da mi neko to objasni i bi}u zahvalan da mi se kaè: ne, nije to,
nego ovo drugo, jer stvari koje, naàlost, dolaze do nas su ove ko-
je sam opisao. Vladika Grigorije je u Pravoslavlju nedavno izjavio:
{ta to ho}e zapad od nas, da postanemo Bo{njaci? E, onda je dele-
gacija Srpske pravoslavne crkve, zajedno s vladikom Grigorijem,
oti{la u Sjedinjene Dràve, primili su ih u Ujedinjenim nacijama,
primio ih je dràvni podsekretar. Odjednom, potpuno druga pri~a,
ljudi imali direktan kontakt s ovima na zapadu koji donose neka-
kve va`ne odluke, ovi ih lepo primili, pa i vladika sre}an zbog to-
ga, vra}a se ovde i odjednom – druga pri~a. Jedna mnogo umereni-
ja klima u kojoj daje onu svoju izjavu oko Karadì}a: kad bi on bio
na njegovom mestu, on bi se predao, itd. Milan
Vukomanovi}
To govori da su predstavnicima jerarhije Srpske pravoslavne cr-
kve potrebni kontakti s drugim ljudima i dràvama, jer kod nas se
i dalje sudi na osnovu stereotipa, nekakvog imaginarnog koncep-
ta zapada i Evrope. [to se ti~e Save Janji}a (cyber monk, tako ga
zovu u krugu kompjutera{a), on se stvarno pozitivno angaòvao
na Kosovu u pratnji vladike Artemija. Ali on je u svojoj knjizi Eku-
menizam i vreme apostasije iz 1995. davao neke potpuno neodgo-
vorne izjave o ekumenizmu, zapadu, sve na tragu Justina Popovi-
}a: ekumenizam je svejeres, reinterpretacija hri{}anstva vodi u
smrt i tako dalje. To je jedan potpuno isklju~ivi koncept, koji nas
vi{e podse}a na monahe iz manastira Esfigmen na Svetoj gori, ko-
ji naoruàni pu{kama ne dozvoljavaju nikome iz Vaseljenske pa-
trijar{ije ni da im pri|e.
@ivi kontakti s ljudima, s realno{}u, vode do toga da se gledi{ta
menjaju, prilago|avaju. Srbija mi sad opet pomalo li~i na ovaj po-
ster {to visi u mom kabinetu, taj Swingindunum (umesto Singidu-
num), sliku Beograda iz 90-ih godina, u vreme kada su se devize
jo{ prodavale na ulicama i delile one polutke iz kamiona, pa su tu
nacrtali i Miru Markovi} na spomeniku umesto knjaza Mihaila.
Danas bi, valjda, to mesto gde je sedela Mira Markovi}, taj ideolo-
{ki sektor, zauzeli patrijarh Pavle, ili eventualno Amfilohije Ra-
dovi}, jer oni sada nude nove ideolo{ke reference. U celom tom
meteù koji danas vlada i u politi~kom ìvotu ja vi{e ne mogu da
se sna|em, znam samo da mi je muka od svega toga. Muka mi je
od anatemisanja politi~kih neistomi{ljenika, ljudi koji su zapo~e-
li reforme nakon 5. oktobra, muka mi je od progona ~asnih, ugled-
nih ljudi, pri ~emu se neke hulje i kriminalci pu{taju na slobodu.
Muka mi je potom od progona na{ih èna aktivistkinja iz nevladi-
nih organizacija koje su izuzetno doprinele izgradnji civilnog
sektora u ovoj zemlji. To je jedna nezapam}ena mizoginija, to {ta
se o tim damama govori i pi{e u {tampi. Ova vlada svojim delova-
njem ne uliva ama ba{ nikakvu pozitivnu energiju gra|anima, a
14.10.05. veliki entuzijazam je potreban da bi se stvari bar malo promenile.
To je ono {to bi ovde trebalo da bude nova ideologija, taj nedosta-
ju}i optimizam i elan, a ne povratak u srednji vek. Ja se li~no sad
opet ose}am kao da ovo nije moja zemlja, u najmanju ruku kao i
|}-{|
‘93. kad sam bio u Americi i i{ao da produàvam paso{, pa u|em

tamo u na{ konzulat, gledam onu mra~nu atmosferu, vi{e pri~aju
148 o tome koliko }e Panasonika da kupe i kako }e to da liferuju na-
zad, nego {to se bave svojim poslom. Kao da ne ulazim u ambasa-
du svoje zemlje, tada sam prvi put imao taj ose}aj. Onda sam na-
kon 5. oktobra nekako ose}ao da je to ponovo moja zemlja, da smo
zadobili, najzad, svoju dràvu i da zajedno na ne~emu radimo. Sad
opet imam ose}aj da ovo vi{e nije moje.
Gledajte samo tu aferu do afere, neki ministri toboè otkriju afe-
ru zbog koje bi sami trebalo da podnesu ostavku, onda obe}aju da
}e oni sve to da re{e, a ako ne, onda }e sami da odu. Pa niti re{e
aferu, niti podnesu ostavku, i pita{ se za{to uop{te idu u javnost,
za{to ne }ute o svemu tome. Idu u javnost verovatno zbog toga {to
uop{te nemaju poverenja u na{e pravosu|e. Kada bi te stvari i{le
nekim normalnim pravosudnim kanalima, pretpostavljam da bi
tu do{lo do raznih blokada, stopiranja, intervencija i cela stvar bi
stala. Evo, {ta be{e s ona dva vojnika ubijena u Top~ideru, samo tu
da stanemo, ne moramo dalje da idemo. Mislim da je re~ o jednom
svesnom mehanizmu, ne vlada ovde toliki haos koliko, mo`da, iz-
gleda na prvi pogled. Mislim da se tu radi o jednoj strategiji odla-
ganja, podiè se pra{ina da se stvori utisak da postoji nekakva
briga. U slu~aju Specijalnog suda, mogu da zamislim da istekne
“rok trajanja” nekim slu~ajevima, da se na jedan fini, legalisti~ki
na~in operu ruke od svega toga.
Ukoliko bi se to desilo sa su|enjem za ubistvo \in|i}a, smatram
da je to ona ta~ka, ona Maìno linija u Srbiji koja, ako se pre|e, mi
ovde vi{e nemamo nikakvu dràvu, pa moèmo da pakujemo kofe-
re. To je linija preko koje jednostavno ne sme da se pre|e, za me-
ne je to ta~ka s koje nema uzmicanja. Ukoliko tu do|e do nekog
muljanja i otezanja iz ko zna kakvih razloga, ja li~no zaista vi{e
ne bih mogao da ìvim u takvoj dràvi.
Postoji taj takozvani kompleks branilaca Masade. Na kraju rim-
sko-jevrejskog rata od 66. do 70. godine Rimljani su zauzeli Jeru-
salim i njegov hram, i ostala je jo{ ta tvr|avica Masada, koju su
njeni uporni branioci dràli sve do 74. godine. S njima su bile è-
ne i deca i kad su videli da vi{e nemaju nikakvih {ansi – preostali
branioci su izvr{ili kolektivno samoubistvo. Kompleks Masade je
termin koji se obi~no dovodi u vezu s istrajavanjem na nekoj una-
pred izgubljenoj stvari. Zna~i, to je ne{to iracionalno, koliko god,
mo`da, izgledalo kao herojstvo ili mu~eni{tvo. Fundamentalizam
jeste, zapravo, vejanje te iluzije da se toboè brane tradicionalne
vrednosti. Vrlo sli~an slu~aj je bio ‘93, se}ate se, mo`da, opsade Milan
Vukomanovi}
onog ran~a u Vejku, u Teksasu. Dejvid Kore{ i njegova zajednica
do{li su u sukob s ameri~kim federalnim vlastima, nastalo je pu-
{karanje, poàr i mnogo mrtvih. Branioci tog poseda su smatrali
da ìve u vremenu apokalipse, u vreme otvaranja petog pe~ata iz
Jovanovog Otkrivenja, i da je tu jedini mogu}i scenario i izlaz da
oni u sukobu s tim “modernim Vavilonom” na kraju i sami budu
`rtve. Re~ je tu o nekakvom samoispunjuju}em proro~anstvu. To
je i kult mu~eni{tva, gde ti unapred sebe vidi{ kao stradalnika, pa
onda iz ne~ega {to je u po~etku bio samo imaginarni koncept,
konstrukcija, odjednom ulazi{ u sferu realnosti. Ono {to je ranije
bila no}na mora, sad odjednom postaje stvarno. No}ne more koje
smo imali pre ratova 90-ih za~as su nam se zbivale pred o~ima i
nismo odmah znali da li sanjamo, ili se to zaista de{ava.
Isto se dogodilo braniocima ran~a u Vejku – oni su na jedan fun-
damentalisti~ki, bukvalisti~ki na~in ~itali Otkrivenje Jovanovo. U
pregovorima s njima u~estvovala su i dva stru~njaka za Novi za-
vet, koji su vrlo takti~no poku{avali da im ponude izlaz nude}i im
alternativna tuma~enja Biblije. Ali fundamentalizam upravo i je-
ste odbijanje bilo kakvih alternativnih tuma~enja. Na primer, pra-
voslavlje je jedino pravo hri{}anstvo, ta~ka. Bilo koja reinterpre-
tacija hri{}anstva vodi u smrt, ta~ka. Pravoslavlje ili smrt, ta~ka.
To je deviza onih monaha u manastiru Esfigmen na Svetoj gori.
Iako je nakon 5. oktobra SPC ostvarila impresivan odnos sa srbi-
janskom dràvom, mislim da ona nema nikakvog realnog kontak-
ta s dru{tvom u Srbiji. Na {ta tu zapravo mislim? Upravo na jedno
kolektivisti~ko, masovisti~ko shvatanje dru{tva kao nekog neiz-
diferenciranog puka, naroda, koje su, recimo, imali Milo{evi},
Tu|man i ostali lordovi rata na Balkanu. Neki od njih sada sede u
Hagu i obja{njavaju do u beskona~nost svoje pri~e – kako su, eto,
oni bili u pravu. Nemam vi{e ìvaca da to slu{am, ni te njihove
svedoke, ni same optuène. Jer tu se i svedoci odjednom na|u u
ulozi optuènih, i obratno. Jo{ samo nedostaje kombinacija da op-
14.10.05. tuèni budu tuìoci, da im daju bar malo {anse: dajte nam pet mi-
nuta, samo malo da zamenimo Dèfrija Najsa! Taj masovisti~ki
koncept dru{tva nas je skupo ko{tao sve ovo vreme. Mi moramo
da shvatimo da ovde ìve razli~iti ljudi s razli~itim imenima, iden-
|}-{|
titetima, sklonostima, politi~kim orijentacijama.

Da ne govorim o tome da je srpska crkva ovde potpuno u sukobu s
150 civilnim dru{tvom. Ona svesno ide na dràvu da tu zavr{i posao, a
dràva apsolutno ne zna gde su granice religijskih sloboda, prava,
gde je mesto crkvi u jednom sekularnom dru{tvu. Ok, ako mi vi{e
nismo sekularna dràva, neka se to kaè u novom zakonu o prav-
nom poloàju verskih zajednica – crkva u Srbiji vi{e nije odvojena
od dràve. Ja bih to razumeo, kad bi to tu pisalo. Uzgred budi re~e-
no, u ve}ini ovih novih prednacrta zakona o pravnom poloàju
verskih zajednica nisam video formulaciju da postoji pravna di-
stinkcija izme|u crkve i dràve u Srbiji. Mo`da je to program koji
se priprema za budu}nost, ali treba o tome da budemo obave{teni,
ba{ zato {to kao gra|ani jo{ uvek moèmo da ~inimo odre|ene iz-
bore. Pa da vidimo da li èlimo da ìvimo u pravoslavnoj dàmahi-
riji ili negde drugde.
Pravi kontakt s dru{tvom bi zapravo podrazumevao mnogo vi{e
sluha za ono {to se ovde realno de{ava. Meni uop{te nije jasno za-
{to se crkvi pridaje toliki zna~aj, za{to se oni pripu{taju u taj nor-
mativni sektor, tu gde se odre|uju vrednosti i kriterijumi za bu-
du}nost. Videli smo iz niza ovih primera da, ukoliko bi im se do
kraja iza{lo u susret, pod jedan – mi profesori na Filozofskom fa-
kultetu ne bismo imali vi{e {ta da radimo, ostala bi nam, mo`da,
zgrada, klju~evi, ali bi nam bili oduzeti predmeti. I onda bih i ja
mogao da ponesem taj Swingindunum poster sa sobom, da me
opet podse}a na pro{la vremena, jer ovde nikad ne zna{ da li je to-
me zaista do{ao kraj.
Svetlana Luki}:
Bio je ovo Milan Vukomanovi}, a sada slu{ate Jelenu Mili} iz Foruma
za me|unarodne odnose.
Jelena Mili}:
Da, Nikolas Berns, ameri~ki podsekretar za politi~ka pitanja, u re-
gionu je, i ~ula sam da je poru~io Srbima s Kosova da im je vreme
da se odlu~e u kojem }e pregovara~kom timu u~estvovati. Mislim
da je taj proces kosovarizacije Srba, naàlost, nepovratno onemo-
gu}en. âk i ta `vaka Sande Ra{kovi}-Ivi} i drugih o decentraliza-
ciji, imam blagi ose}aj da oni nikad nisu shvatili da bi eventualno
trebalo da zagovaraju decentralizaciju u odnosu na Pri{tinu, koja
nikako ne zna~i automatsku centralizaciju u odnosu na Beograd.
U vezi sa srpskom pregovara~kom stranom, tu vlada odsustvo
svake dràvotvorne i istorijske odgovornosti. Te budala{tine tipa Jelena
Mili}
– sad }emo mi da krijemo na{e startne pregovara~ke pozicije, to
izgleda pokera{ki, neodgovorno, nemam re~i. Sad ~ujem sugesti-
je da bi trebalo da Ko{tunica bude na ~elu pregovara~kog tima.
[to kaè Goran Svilanovi} – alo, to }e biti {atl diplomatija, tu su
potrebni ljudi tehnokrate, premijer treba da bude nosilac te poli-
tike, da se pojavi tu i tamo, ali ne moè on sad da ~u~i na svakoj
konferenciji. To je ono, zatvori{ ih u neki dvorac i onda Madlen i
ekipa kaù kako }e sve da se zavr{i i to je to otprilike.
Sad, uloga Sande Ra{kovi}-Ivi}. Ne znam da li je ona tu kao medij
koji prenosi ne~ije poruke, pa onda nije shvatila ~ije i kako treba
da ih prenese. Se}am se dok sam radila u UNMIK-u na {ta je li~ilo
to sa glasanjem za raseljena lica sa Kosova i koliko je tu bilo mal-
verzacija, kad je ona bila uklju~ena u sve to. Tako da mi je to ona-
ko malo ru`no jo{ uvek, ali to je manje bitno. Mnogo bitnije je ko-
liko ta osoba zna da javnosti objasni {ta se de{ava. Gledala sam je
pre neki dan na televiziji, moram priznati da sam se slatko smeja-
la, kaè – sad }e pitanje Kosova da se povezuje sa pitanjem Kine, i
onda pokaè rukom prema centralnoj Aziji, gde pretpostavljam
treba da bude Indu{etija, Osetija i sli~no. Koliko puta ~ovek treba
da kaè da Rezolucija 1244 ne kaè da }e Kosovo ostati u Srbiji za
vjek vjekova, nego dok se ne omogu}e uslovi, koji su se sad stvori-
li, za otvaranje razgovora o kona~nom statusu.
I za{to sada niko radikalima po stoti, jubilarni put ne za~epi usta
oko toga meni nije jasno. To {to Toma Nikoli} kaè da s njima ne
treba pregovarati mi je jednostavno – jednostavno; ali kad mi ovaj
ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Parivodi} kaè
da mi nismo na beloj {engenskoj listi zato {to Albanci s Kosova
jo{ uvek imaju na{e paso{e, a skloni su kriminalu, pa su zbog to-
ga i srpski gra|ani izolovani od Evrope, a nismo izolovani zbog
ove autisti~ne politike koju vodimo – i na to niko ne reaguje. Kad
bi stvarno neko hteo kona~no re{enje statusa Kosova koje je u in-
teresu gra|ana Srbije, gra|ana Kosova i raseljenih lica koja jo{
14.10.05. jadna ne mogu da se odlu~e da li }e da budu gra|ani Kosova ili Sr-
bije, onda bi mo`da trebalo da pogleda ovaj izve{taj Kai Eidea na
drugi na~in i da primeti, to sam opet ~ula da je Svilanovi} jedini
primetio, da su Albanci prihvatili ovaj izve{taj. Aha, a u izve{taju
|}-{|
se kaè da standardi nisu ispunjeni, da postoji mnogo propusta u

poloàju manjina, slobodi kretanja i sli~no. Zna~i, Albanci su taj
152 izve{taj ocenili kao prihvatljiv, iako u njemu ima mnogo toga ne-
gativnog po njih. [ta bi to moglo da zna~i za srpsku pregovara~ku
stranu – evo ne~ega u ~emu se slaèmo, hajde da vidimo kako pr-
vo to da re{imo, da prevazi|emo u op{tem zajedni~kom interesu i
da se pokaè{ aktivan u celoj toj pri~i, a ne da samo vi~e{ odbijam
ovo i ono, da}u otkaz ili ostavku. Potre{}e se neko zbog toga.
Elem, {to se Ahtisarija ti~e, ~ovek ima iskustva, to je pod jedan, a
pod dva, on delivers, to mnogo zna~i u me|unarodnim krugovima.
On je u zadnjih par meseci, kad god je do{ao u region, ne{to posti-
gao. Meni se bar ~ini da je postigao vi{e od Sorena Jesena Peterse-
na, tako da ja sa Ahtisarijem nemam nikakvih problema, ali mi ni-
je jasno da i ako srpska strana ima problema, za{to je to onda ta-
ko odvalila, ne znam koju bih drugu re~ upotrebila, kad je to ve}
skoro izvesna stvar. Imali su toliko vremena, mogli su nekim dis-
kretnijim na~inima eventualno da kaù da imaju problema sa
njim, ako iskreno misle da tim pregovorima ne{to moè da se po-
stigne, insistiram na tome, za dobrobit gra|ana Kosova, gra|ana
Srbije i raseljenih lica, koja jo{ ne znaju gde }e. Ali sa ovakvim pri-
stupom mi smo ponovo `rtve nefer pristupa me|unarodne zajed-
nice, koja nam {alje odvratnog Ahtisarija, ina~e da nije Ahtisarija
mi bismo to sve druk~ije. Mislim, u startu se viktimizira{, u star-
tu se konfrontira{ sa celom me|unarodnom zajednicom koja je
napravila konsenzus i Ahtisarija izabrala za pregovara~a. Potpu-
no kontraproduktivno.
I kad je ispalo da se Boris Tadi} neprijatno iznenadio na aerodro-
mu u Londonu kad je video Sandinu izjavu u novinama, pita{ se
da li je mogu}e da su oni stvarno toliko rasturena vojska ili je to
ona fora – hajde sad kao da lansiram iz backgrounda neku ideju,
pa da vidim kako }e da reaguju na nju, kao {to imam utisak da se
tu negde ponovo gura podela Kosova kao jedna od opcija. Ali naà-
lost, {to vi{e stvari ~uje{ i vidi{, sve vi{e shvata{ da su oni izgleda
stvarno pijana vojska.
Isto mi nije jasna ta pasivnost u vezi sa referendumom u Crnoj
Gori. Ja mogu da ukapiram da je za evropske zvani~nike neki ko{-
mar da se taj referendum desi onda kad je to sultan Milo odlu~io
da bi sultan Milo ostao vladar do kraja ìvota, i onda recimo da ga
Bosna i Hrvatska priznaju, a mi ni{ta. Mislim, ako je taj Ko{tuni-
ca stvarno nacionalista i ako on stvarno vidi te Crnogorce tamo
kao Srbe, pa onda oni kad se otcepe ne mogu nikako da nam budu
isti kao i drugi susedi. Za{to on ne krene sa nekim proaktivnim
stavom, pa ne kaè – dobro, ljudi, hajde da to raspetljamo, mi ne- Jelena
Mili}
}emo sa ove strane da uti~emo, ne}emo ni na koji na~in pogor{ati
status va{ih dràvljana u na{oj dràvi, i {ta moè da dobije? Moè
da dobije da Milo zvani~no dobije referendum, pri ~emu je njego-
va politi~ka karijera i ovako i onako gotova. Ho}u da ti kaèm, mi
iznutra apsolutno delujemo kontraproduktivno i ni na koji na~in,
hajde da iskoristim tu frazu, ne pomaèmo me|unarodnoj zajed-
nici i onima koji su jo{ uvek zainteresovani za ovaj region da na-
ma pomognu.
Ko{tunica je darling me|unarodne zajednice, pa i Tadi}. U stvari,
Tadi} se u posednjih par meseci pre vidi kao neko ko ne daje podr-
{ku ili opstrui{e ono {to Ko{tunica, eto, radi. Ali sa aspekta me|u-
narodne zajednice, je li oti{lo njih ~etrnaest u Hag – jeste, odli~no.
Jesmo li uhitili ~etiri [korpiona – odli~no. Ho}emo li to oko penzi-
ja da re{imo na ovaj ili onaj na~in – ho}emo. Je li po~inju pregovo-
ri o kona~nom statusu Kosova – po~inju. Je l’ }emo slomiti ki~mu
vojsci Srbije i Crne Gore – ho}emo. Zna~i, sve to ide svojim tokom
sa aspekta interesa onih iz me|unarodne zajednice, i za njih Ko-
{tunica delivers. E sad, koja je cena toga po na{e dru{tvo i dràvu,
to je ne{to drugo. To {to je tih 14 ratnih zlikovaca bilo iznad zako-
na, to mi iznutra treba da se pobunimo, to je na{a stvar. I mislim
da je u tom kontekstu Ko{tunica darling me|unarodne zajednice
– pa umereni nacionalista, nije ni{ta stra{no.
Pogledaj kakva je trenutna politika SAD, oko ~ega se sve oni ho-
mogenizuju. Ali u zemlji u kojoj ima{ ovako tragi~no nedavno is-
kustvo i kojoj su ovako slabe institucije, umereni nacionalista ni-
je isto {to i Le Pen u Francuskoj. Ti kad pogleda{, Ko{tunica radi
sve isto {to i Sloba – odbija, odbija energi~no, tvrdi da ni{ta ne}e i
onda je samo pitanje brzine kojom }e on da skine ga}e i okrene du-
pe. Da se ne laèmo, a pri tom, institucije su sve slabije, moja ko-
rupcija se gura pod tepih a iznosi se tu|a korupcija i na taj na~in
se dodatno uru{ava kredibilitet institucija. Na tvoj populizam ja
reagujem svojim populizmom, umesto nekim proedukativnim i
prohrabrim stavom i na kraju se mi ponovo vrtimo ukrug. I samo
14.10.05. oni koji ne u~estvuju direktno u realizaciji politi~kog ìvota, zna-
~i ne u~estvuju na izborima, imaju hrabrosti da kaù ne{to kon-
kretno i da povremeno lupe i neki {amar srpskoj javnosti, koja je
glasala za Slobu, koja je toliko dugo bila u socijalnoj i politi~koj
|}-{|
infantilnosti. Ja, na kraju krajeva, polako prestajem da krivim ak-

tere na javnoj politi~koj sceni, pogotovo ne ove moje razjedinjene
154 ili pogre{no okupljene, od demohri{}ana do Vesne. Sve vi{e ipak
mislim, to su ljudski resursi s kojima raspolaèmo, a vi, dragi gra-
|ani, po~nite malo sami da razmi{ljate o politi~kim i ìvotnim po-
sledicama va{ih odluka na izborima. I va{ih preferenci, dokle }e-
te da se povodite za {arenim laàma, a kada }ete da sednete malo
da se skoncentri{ete, pa da vidite {ta stvarno mo`da ima mozga i
{ta ima logike.
Moj li~ni politi~ki problem jeste ta pri~a oko Gra|anskog saveza i
Liberalno-demokratske frakcije. Kao prvo, ja uop{te ne vidim da
mi treba da se merdùjemo, jer je Gra|anski savez jedna vrsta
stranke i ideologije, dok êda pravi ne{to kao Otpor 2, ne{to popu-
listi~kije, agresivnije i malo pli}e. Ima prostora i za to, raspada se,
fala bogu G17, ima prostora za to. Vi{e mi je zlo od te pri~e – nije
Srbija spremna za to, vraga nije spremna, nego i ne poku{avamo.
Vrati se Vesna Pe{i} iz Meksika, luta izme|u Bati}a, Tadi}a, êde,
Bebe, Nata{e. Pa da li je mogu}e da mi jedni drugima treba i dalje
da smo najgori politi~ki neprijatelji, da se civilni sektor me|usob-
no deli, da jedna Sonja radi protiv druge Sonje, da pola grada dis-
kvalifikuje Nata{u. Nije dobro.
Pet godina mi pri~amo da je to ~ar{ijski, pa ~ekaj, mi smo postali
ista ta ~ar{ija na kraju, ista ta ~ar{ija. Moj Gra|anski savez, tu
ima klinaca koji vi{e nisu ni klinci, Ceco, koji su fenomenalni, ko-
ji pri~aju o liberalnom feminizmu, koji otvaraju teme ìvota i smr-
ti, eutanazije, abortusa, koji idu na seminare o tome da li su regi-
oni prepreka ili korak po korak ka globalizaciji, koji se bave pita-
njima XXI veka. A kad otvorim Kurir, Balkan, Nacional, Politiku –
samo êda, Beba, Vesi}, Bati}. Pa nije samo Milo{evi} u Hagu, ne-
{to se ipak i desilo za ovih pet godina, da li je sporo, da li je malo,
ali nije, brate, samo Milo{evi} u Hagu, pomerilo se malo unapred,
ima{ neku makroekonomsku stabilnost. Ima neke predvidljivosti,
ima investicija, nisu one greenfield, ali dobro. Ima tu prostora, ali
mislim da se mi i dalje ne grupi{emo oko vrednosti.
Slu{am dve godine – Srbiji se ùri. Milo mi je, ali hajde mi sad re-
ci kuda se to Srbiji ùri? Modernizovati Srbiju, odli~no, daj mi,
molim te, sad reci deset re~enica o tome kako ti vidi{ tu moderni-
zaciju Srbije. Da li si ti za intervenciju dràve u ekonomiji, za ma-
nju intervenciju dràve u ekonomiji. Da li si ti za multikulturali-
zam, interkulturalizam, asimilacioni model, da li ti vidi{ neku
razliku izme|u toga {ta su uradili Francuzi, {ta su uradili Ameri-
kanci ili {ta su uradili Englezi. Da nema B92 kod nas bi pti~iji grip
bio uveden kao senzacija, a to {to je u Foreign Affairsu uvodna te- Jelena
Mili}
ma u zadnja dva meseca isklju~ivo pti~iji grip, to je ne{to drugo.
Ministarka poljoprivrede, mene du{a boli {to je èna u G17 plus,
potpuno mi je super, ona je danas rekla – daj vi{e da ta goveda ne
budu opoziciona ili goveda onih na vlasti, nego da su goveda gove-
da i da vidimo {ta je tu potrebno uraditi da bi se standardizovalo,
da bi se za{titilo, da bi se uvozilo i izvozilo. Zna{ {ta, ako do toga
do|e, sa radikalima }u u koaliciju oko toga radije da idem, nego
oko pitanja statusa Kosova. Ljudi su se ionako lepo deklarisali da
ih boli uvo i da ne}e da preuzmu odgovornost. Mislim, to je po{te-
nije nego ova trevestija, ja to zovem toplo-hladno, kohabitacija,
zna{, Ko{tunica, Tadi}, pa Sanda nesretna u sredini.
Ne mogu ja jo{ uvek da podnesem da meni Demokratska stranka
bude glavni politi~ki neprijatelj u ovoj zemlji. A ko drugi postoji?
Odem na Adu, pa vozim rolere, pa svaki put kaèm – hvala onom
Nenadu Bogdanovi}u, jesam se nervirala celo leto, upada{ u {ah-
tove, ali menja se neki asfalt. Nije ni ta Demokratska stranka mo-
nolitna toliko, ja to ipak kaèm s nadom da oni imaju neku struk-
turu i uticaj da ne{to deliver. Pa je to, uslovno re~eno, konstruk-
tivna kritika ili apel nekog gra|anina izgubljenog u 2005. godini
usred Beograda. Platili su oni ve} puno puta cenu, osim {to onu
cenu koju im je Ko{tunica nametnuo da se pro~iste nije trebalo da
plate, to je bilo preskupo. Ko{tunica im je tu fakturisao nepotre-
ban ra~un. Sad bi mogli, uz mali tro{ak, da obore vladu vrlo lako,
pa da vidimo ko je vera, ko je nevera.
U me|uvremenu, {ta se de{ava? Tebi Doris Pak prima Bogoljuba
Kari}a po logici – pa bolje Bogoljub nego radikali. Za{to je bolje?
Sve je to isto. I kad kritikujem Demokratsku stranku, pa kad kri-
tikuje{ i G17 i DSS, sve ne{to kritikuje{ u nadi da }e neko ne{to da
poveè, da shvati, da se mo`da oseti neprijatno, da ga pozove{ na
neku principijelnost. Ali ne bih ba{ to jo{ uvek gurala u isti ko{ sa
Bogoljubom i sa radikalima. Ali se guraju sami. To je ono {to je
sad moj najve}i problem, u istom danu Drakuli} primi plaketu od
Bogoljuba Kari}a i izjavi da }e da podrì 5. oktobar. U tom 5. okto-
14.10.05. bru sedi Nenad ânak, koji traì da se radikali politi~ki ukinu sa
javne scene, za {ta ima moju punu podr{ku, a s njima kooptira na
lokalnom nivou u Somboru. Vesna Pe{i}, gra|anska opcija, idol
moje zrelije mladosti, sedi sa Vladanom Bati}em i sa St. Proti}em,
|}-{|
politi~kim klubom Odbrana, sa Bebom koji je otkrio Srebrenicu i

koji je verovatno pre toga bio i monarhista i pitaj boga {ta sve dru-
156 go ne.
To imam s jedne strane, s druge strane imam tu te neke koji vode
politiku oko marketin{ke agencije i sad im je glavna fora u vezi sa
êdom – ne komentari{em rad civilnog sektora. Pazi sad ti, neko
ko pretenduje da bude dràvnik tako diskvalifikuje celu ulogu ci-
vilnog sektora. Mislim, hajde {to on ho}e da umanji ulogu êde Jo-
vanovi}a, ali ~ekaj, stani malo, kakav si ti to, bre, visoki politi~ar,
savetnik ili {ef nacionalne kancelarije ili koje ve} od tih promi-
skuitetnih institucija za koje ne znam uop{te ni kako su osnova-
ne. Ne dao ti bog da je \in|i} tako ne{to napravio, jao. I sad on ka-
è – ne zanima me rad civilnog sektora i posle toga ja treba da ka-
èm sebi – }uti, nemoj mnogo da kritikuje{ Demokratsku stranku.
U, da, to mi je najnoviji biser, grupa intelektualaca koja se preko
medija obratila javnosti. E, nemoj mi se vi{e preko medija obra}a-
ti. Mislim, izvoli malo tour Srbija, i Bu{ iza|e iz voza povremeno.
Mislim, ta komunikacija preko Medija centra vi{e mi je stvarno
malo na vrh glave, to saop{tenje javnosti koje prenese Danas. I svi
se znamo, je l’, i toga mi je malo preko glave isto kao i pozivanje
ljudi na ulice stoti put. Hajde malo da idemo na radna mesta, ma-
lo da ih prizovemo pameti i socijalnoj i politi~koj zrelosti, umesto
svih infantilnosti svih ovih godina.
Moj problem vi{e nije koliko ima afera, nego {to nijedna nema is-
hod, a nijedna nema ishod zato {to su institucije potpuno kompro-
mitovane, zato {to su svi upetljani kao jedno veliko interesno
bratstvo. I dalje mislim da to ne moè da se re{i druk~ije osim str-
pljenjem. Da smo se zajebali {to smo 5. oktobra... izvinjavam se,
opominju me mama i tata – nemoj da psuje{ mnogo u tim emisija-
ma, ali ne vredi, kad me poga|a. Ne moè{ ti da proglasi{ 5. okto-
bar za pobedu. I ovi u Ukrajini su pogre{ili, ne treba te {armer re-
volucije progla{avati odmah velikim uspesima. To je uspeh samo
za onoga koji je to indukovao, on sad ima svoju pr}iju kuda }e da
mu idu naftovodi, odakle }e da mu se lansiraju rakete da se bori
protiv terorista, koje je sam proizveo.
Na{ problem je ovo iznutra. Kako ja da se borim sistemski i {ta
zna~i to sistemski. Verica Bara} koja pri~a protiv Sartida, e pa ne
moè. Bajo, hajde se malo odlu~i, svet nije idealan, ima stvari o
kojima pri~amo i o kojima se ne pri~a. Koji je najve}i pogodak Sr-
bija postigla od 2000. naovamo. Razmontiravanje Vin~e, izru~e-
nje Milo{evi}a i prodaja Sartida. Jedino smo se tu deklarisali na
kojoj smo strani. I ~ini mi se da nam sad vi{e pomo}i spolja nema. Jelena
Mili}
Vrlo dugo su se na{i gra|anski interesi poklapali sa nekim geo-
strate{kim politi~kim interesima onih koji su izvozili demokrati-
ju, nasilno, nenasilno, koji su eksperimentisali na ovaj ili onaj
na~in, ali jednog momenta putevi mogu da se razdvoje. Ko{tuni-
ca je za njih ok, za mene i dalje nije i ne vidim za{to bih ja ulazi-
la na bilo kakav na~in u sukob s njima. Ne, ja sam sad ta koja iz-
nutra treba da vidi koliko mogu moje dru{tvo da pomerim napred
i na koji na~in i sa kojim resursima. Da sumiram ovo {to lupetam
ve} sat i po.
Uàsno je bitno u ovom momentu ne izgubiti konsenzus oko ono-
ga {to je legitimno, ali mo`da jo{ uvek nije legalno. To kad je kre-
nulo da se gubi, kad su se poka~ili DSS i DS jo{ 2001, tad smo iz-
gubili i taj unutra{nji konsenzus i konsenzus sa me|unarodnom
zajednicom – {ta je legitimno, a nije legalno. Zna~i, to je druga ka-
rika koja nedostaje. A prva karika koja nedostaje je to da se bolji
deo dru{tva homogenizuje i skupi oko nekih vrednosti i izazova
XXI veka: {ta nama zna~i socijalni liberalizam, postojanje unutra-
{njeg konsenzusa oko toga {ta je legitimno uraditi, s kim je to le-
gitimno raditi i postizanje istog konsenzusa prema boljem delu
me|unarodne zajednice.
|}-{|
PE[ÂNIKFM, 21. 10. 2005.
Svetlana Luki}:
Dobar dan. Kakve su vesti stizale ju~e, bilo bi dobro kada bi mogli da
nekom platimo da ìvi ove dane umesto nas, pa kad ovo ludilo malo
pro|e da otkupimo ostatak sopstvenog ìvota. Ovu na{u dràvu su
neki na{i sagovornici nazvali slabom, zarobljenom, podivljalom drà-
vom, a lepo bi joj stajao i epitet Nade`de Milenkovi} – neprijateljska
dràva.
Upravo u ovom ~asu petoro beogradskih maturanata je pred istra-
`nim sudijom u Budimpe{ti. No} su proveli u zatvoru, a tamo su do-
speli, po verziji ma|arske policije, jer su u jednoj diskoteci kr{ili jav-
ni red i mir, a po verziji dece koja su se vratila u Beograd, jer su Srbi i
napadnuti su na nacionalisti~koj osnovi. Kaù da je sve po~elo tako
{to su na{i gimnazijalci zatraìli da se u diskoteci pevaju srpske pe-
sme, na {ta je obezbe|enje podivljalo i po~elo da ih tu~e.
E sad, u ovoj pri~i ima nekoliko potpuno neshvatljivih stvari. Na pri-
mer, kako i za{to smo dospeli do toga da nam deca, i to iz takozvanih
elitnih prestoni~kih gimnazija, na ekskurzijama u inostranstvu peva-
ju srpske pesme. Da li ih je neko, recimo profesor ili roditelji, obave-
stio {ta se u ovom delu Balkana doga|alo kada su oni bili bebe, kakav
je odnos susednih naroda, prakti~no svih naroda, prema Srbima? Me-
|utim, ovo pitanje ni ju~e kad su deca bila uhap{ena, a ni no}as dok
su upla{ena sedela u zatvoru, nije najva`nije pitanje. Najva`nije je, i
tu dolazimo do ove na{e neprijateljske dràve Srbije, kako je mogu}e
da su upla{eni i uspani~eni roditelji ju~e ceo dan ~ekali da ~uju {ta je
sa njihovom decom, da im se niko od takozvane vlasti nije obratio, da
iz ministarstva prosvete niko nije odmah oti{ao u Budimpe{tu vode-
}i sa sobom roditelje uhap{ene dece, advokate i koga god treba.
Roditelji su se sami organizovali, prona{li ma|arske advokate, naba-
vili vize i oti{li po svoju decu. Onaj jadni ministar prosvete }e se jav-
nosti obratiti tek danas. Ne moè ~ovek li~no da ide u Budimpe{tu, ta-
mo ide privatno po kobasice i ka~kavalj, a na posao ide na Bogoslov-
ski fakultet da im se izvini {to \in|i} nije iskreno uveo veronauku,
nego pokvareno, onako kako je samo on to umeo. Izgleda da ministar-
stvo prosvete nije reagovalo kako treba na hap{enje dece, jer proce-
njuje da nije trenutak da se zameramo Evropi, tj. u ovom slu~aju Ma-
|arima. Upravo su dakle na ovom primeru na{li da se ne zameraju
Evropi, a kada je Drnov{ek rekao ono {to svi manje-vi{e misle o Koso-
vu, poseta mu je odmah otkazana. Da je kojim slu~ajem be~ki konju-
{ar do{ao do Beograda BIA bi ga uhapsila i vezala za Merkator.
21.10.05. Na{a vlast ne da ono {to ve} odavno nema, a gimnazijalce koje jo{
uvek ima prepu{ta samima sebi. Sve bi nas prodali za jednu pogre{nu
re~ o Kosovu. I desi}e se na kraju ono {to je logi~no, od ove zemlje ko-
loniju }e napraviti ne {aka mundijalista ili {to bi rekao DSS-ov ideo-
|}-{|
log, misionarska inteligencija, nego navodni dobri nacionalisti koji

misle da je dovoljno to {to se krste pred kamerama i mole se posle sva-
162 ke nesre}e koja zadesi Srbe van Srbije.
A dobri nacionalista Ko{tunica idu}e nedelje }e govoriti o Kosovu u
Savetu bezbednosti. Kako izgleda nema ni{ta od one istorijske mirov-
ne konferencije na kojoj bi zablistao njegov dràvni~ki um, koju je to-
liko prièljkivao njegov savetnik Jankovi}, Ko{tunica }e morati da se
zadovolji jednim govorom u Savetu bezbednosti. A o ~emu }e da govo-
ri na{ dobri nacionalista? Vladeta Jankovi} kaè da }e im pri~ati ka-
ko je Srbija osniva~ Lige naroda, kako je Srbija osniva~ Ujedinjenih
nacija, o tome kako je Srbija osvedo~ena demokratska dràva.
Mi moèmo da se pozivamo na lepotu, na hrabrost i genijalnost, ali na
demokratiju te{ko. Te{ko da jedna demokratska dràva proizvodi ta-
kve strahote drugim narodima, kao i sopstvenom, te{ko da osvedo~e-
ne demokrate brane ratne zlo~ince, kao {to to ~ini partija profesora
Jankovi}a. On kao profesor anti~ke knjièvnosti sigurno zna da je i
gr~ka demokratija ~inila zlo~ine protiv ~ove~nosti. Grci su uni{tili De-
los, svi mu{karci na ostrvu su poubijani, a ène i deca prodati u rop-
stvo. Me|utim, atinska demokratija ima i primer za koji ova na{a
osvedo~ena nikada ne}e znati, ako ovi dobri nacionalisti ostanu na
vlasti. Kada se jednom jedno drugo ostrvo pobunilo i raskinulo svoj
pakt sa Atinom, Atina ih je brzo pokorila. Onda su Atinjani poslali
brod sa generalom koji je dobio nare|enje da pobije sve stanovni{tvo
ostrva. Ipak, slede}eg dana Atinjane je uhvatila grià savesti.
Tukidid opisuje zasedanje narodne skup{tine na kojoj se jedan posla-
nik zalagao za milost, on je na kraju zadobio malu ve}inu i odmah je
bio poslat drugi brod. Posada je neprestano, dan i no} veslala i to sa
takvim zanosom da je stigla na vreme da opozove naredbu da neprija-
telj bude pobijen do zadnjeg.
To je osvedo~ena demokratija. A ovo je Pe{~anik, na samom po~etku
emisije slu{ate direktorku Instituta za uporedno pravo, profesorku
Vesnu Raki}-Vodineli}.
Vesna Raki}-Vodineli}:
Imamo li{enje slobode zbog dosta te{ke optu`be sudije Vrhovnog
suda jednog zamenika specijalnog tuìoca i imamo oklevanje jed-
nog od zamenika specijalnog tuìoca da se pojavi u sudnici u jed-
nom vru}em slu~aju kao {to je ubistvo premijera \in|i}a. Sve su
to samo simptomi politi~ki zavisnog pravosu|a. Osim toga, posto-
ji i zavisnost pravosu|a od neinstitucionalizovanih pojedinaca ili
grupa koje imaju veliku dru{tvenu mo}, koji se mo`da ne vide to-
liko na javnoj sceni. Tu mislim pre svega na nove bogata{e i moè
se na nekoliko primera vrlo lako videti da i sa te ta~ke gledi{ta sa Vesna Raki}-
-Vodineli}
srpskim pravosu|em ne{to nije u redu.
Kada je do{lo do ste~aja velikih banaka, koje su ranije bile dràv-
ne ili dru{tvene, kao {to je recimo Beobanka, niko nije podnosio
nikakva pravna sredstva nijednom sudu zbog prestanka rada tih
banaka. Ali kada su iste takve mere bile izre~ene od strane Narod-
ne banke prema nekim privatnim bankama, tu mislim pre svega
na banku koju kontroli{e kompanija Kari}, onda su se odmah pro-
sledili pravni lekovi Vrhovnom sudu i odmah je Vrhovni sud iz
proceduralnih razloga stavljao van snage re{enja Narodne banke,
i to se vi{e puta de{avalo.
E sad, ja ne bih htela da budem neprijatna i nekolegijalna, i li~no
poznajem veliki broj sudija koji su izuzetno ~asni ljudi i koji sebi
ne bi dozvolili manifestaciju bilo kakvog uticaja ili bilo kakvog
pritiska, ni politi~kog ni finansijskog, ali kod nas se gotovo uvek
nezavisno drànje sudije progla{ava ~inom vrhunskog heroizma.
I to je ono {to nije normalno, znate, neke sudije se jako mnogo po-
nose tim svojim heroizmom ne shvataju}i da u stvari taj individu-
alni, pojedina~ni heroizam sudija pokazuje da je dràva u vrlo lo-
{em stanju.
Mislim da predstavlja problem to {to na{i politi~ari vrlo ~esto tvr-
de da je pravosudna reforma okon~ana time {to su zakoni donese-
ni. I hajde {to se na{i politi~ari hvale, to im je u opisu radnog me-
sta da se hvale i da se prave mnogo boljim nego {to jesu, me|utim,
ono {to mene naro~ito poga|a jeste da neki predstavnici me|una-
rodne zajednice koji sede ovde u Srbiji, prikazuju promene do ko-
jih je ovde do{lo, a sad govorim pre svega o promenama u pravo-
su|u, mnogo boljim nego {to one jesu. Sad, za{to oni to ~ine te{ko
je re}i, jednim delom verovatno zato {to smo im se popeli na gla-
vu, pa su proglasili posao zavr{enim, iako nije zavr{en. A drugim
delom, i to mi se ~ini vrlo cini~nim, dok god se isporu~uju okrivlje-
ni u Ha{ki tribunal ili postoji ozbiljno obe}anje te isporuke, na
svim drugim podru~jima ova vlast moè da radi {ta god joj padne
21.10.05. na pamet. Mislim da ljudi iz me|unarodne zajednice uop{te ne
razumeju koliko je to ozbiljna stvar. Ja naravno potpuno shvatam
da ljudi moraju da idu u Hag, ali uop{te ne razumem da bilo ko
moè da podràva jednu ovakvu vlast kakvu mi imamo sada, koja
|}-{|
isporu~uje u Hag, a na drugim podru~jima ne radi ni{ta ili se pra-

vi da ne{to radi, na {ta svi mi treba da kaèmo – jeste, jeste, ne{to
164 je ura|eno. To meni nekako ne izgleda kao normalno pona{anje
od strane predstavnika me|unarodne zajednice.
Tako|e je tipi~no, ne samo za Srbiju, nego pretpostavljam za ceo
Balkan, da se osvajanje politi~ke vlasti tretira kao osvajanje ple-
na i onda vi kada osvojite odre|eni plen, moète sa njim da radite
{ta god ho}ete. Tako recimo i na{a policija moè da hapsi biv{eg
ministra pravde bez dovoljnog razloga ili bez ikakvog razloga, pa
da ga onda pu{ta, a da zbog toga niko ne pravi nikakav problem.
Onda, poslanici mogu da svoje mandate stavljaju na raspolaganje
onome ko im se vi{e svidi i na taj na~in se stvara atmosfera nedo-
stojne trgovine. Sve to se moè videti na javnoj sceni.
Stra{no u ovoj vladi jeste to {to je predvodi premijer Ko{tunica
koji se izdaje za legalistu, znate, i koji nije propu{tao ni jednu je-
dinu priliku, od svog stupanja na vlast kao predsednik biv{e Save-
zne Republike, a da se ne pozove na legalizam. Vrlo ~esto poziva-
ju}i se na legalizam on je spre~avao radikalne politi~ke promene,
~iji je zagovornik bio pokojni premijer \in|i}, a i neki drugi ljudi
iz njegove vlade. E sada, mnogo opasnije nego za vreme pro{le vla-
de je to {to se takva silna bezakonja i izigravanja zakona de{ava-
ju dok je na ~elu izvr{ne vlasti ~ovek koji se zalaè za legalizam.
Utoliko je uloga te vlade mnogo teà i odgovornija i nadam se da
}e ih neko ozbiljno pozvati u budu}nosti na odgovornost. U tom
smislu je odgovornost \in|i}eve i @ivkovi}eve vlade manja, jer se
oni nisu nikad pravili da im je pravo i pravosu|e prioritet. Napro-
tiv, obojica su dosta glasno stavljali svima do znanja da im je pra-
vo i pravosu|e u drugom ili tre}em redu prioriteta, iza makroeko-
nomske stabilnosti i iza preduzimanja nekih drugih politi~kih
mera. Dakle, nisu bili licemerni da ni u jednom trenutku tvrde za
sebe da su legalisti i onda smo znali na {ta moèmo s njima da ra-
~unamo, to jest da se zakon ba{ ne{to ne}e ni po{tovati i da }e se
primenjivati mo`da neke metode tranzicionog prava, koje nisu ja-
ko popularne i koje se primenjuju u postrevolucionarnim razdo-
bljima.
E, sada smo dobili vladu koja se klela u pravnu dràvu ili u vlada-
vinu prava, {to je manje-vi{e jedno isto samo u razli~itoj teorij-
skoj obradi, i u legalizam, da bismo dobili pravno okruènje koje
je mnogo vi{e zaga|eno nego {to je bilo zaga|eno u vreme vlasti
onih koji su tvrdili da ih pravo ba{ mnogo ne zanima.
Legalizam kao ideologija, da, ja sam upotrebila taj izraz. îtala
Vesna Raki}-
sam jako dobar tekst koji je posve}en premijeru \in|i}u, koji je -Vodineli}
posle njegovog ubistva napisao kolega Nenad Dimitrijevi}, profe-
sor ustavnog prava na Centralnoevropskom univerzitetu u Bu-
dimpe{ti. I ja se slaèm sa njegovom tezom da je taj legalizam na
koji se poziva DSS njima posluìo prvo kao izgovor da ne menjaju
ni{ta iz politi~kog i pravnog okruènja Milo{evi}eve vlasti, tj. da
zadrè kontinuitet sa pravnim poretkom koji je postojao u Milo-
{evi}evo vreme. Drugo, da je taj legalizam upotrebljen kao brana
smeni klju~nih li~nosti, pogotovo onih na va`nim mestima u voj-
sci i policiji. Na taj na~in, kaè profesor Dimitrijevi}, oni su mo-
`da i protiv svoje svesne volje za promenama u dru{tvu, do{li na
pozicije Milo{evi}evog resantimanskog nacionalizma u maniru
XIX veka. Ja se sa tom njegovom ocenom duboko slaèm, ona po-
kazuje kako pozivanje na odre|ene pravne principe moè da po-
stane politi~ka ideologija. Da se razumemo, to se uop{te ne de{a-
va prvi put, znate, to se de{avalo u istoriji dràve i prava ne znam
koliko puta, ali je nama interesantno zato {to smo savremenici
svega toga i zato {to veoma mali broj ljudi i prime}uje taj feno-
men kao fenomen preobraàvanja jednog navodno pravnog prin-
cipa u poguban politi~ki princip. Prvi je to zapazio i na jedan zai-
sta sistemati~an na~in obradio Nenad Dimitrijevi} i mislim da
njegova dijagnoza moè da posluì i kao obja{njenje za mnoge po-
jave ~iji smo svedoci danas.
Meni se ~ini da mi kao gra|ani nemamo dràvu tamo gde bismo
morali da je imamo, a da je imamo tamo gde nam je ona vi{ak. Na
primer, nemamo dràvu da nam sasvim jasno objasni kako izgle-
da prelaz tog virusa sa ìvotinje na ~oveka, da li ima veze ova pan-
demija sa time {to su u Americi, na primer, iskopali patolo{ki ma-
terijal iz 1914, kad je vladala {panska groznica. Dakle, nemamo dr-
àvu koja bi mogla na na~in jasan ~oveku koji nije zavr{io ni
osnovnu {kolu da objasni kako izgleda mutacija toga virusa i {ta
mi ovde u Srbiji moèmo da o~ekujemo i da li svaki put kad vidite
mrtvog goluba treba da zovete neku veterinarsku stanicu. Dakle,
tu vam treba dràva, a vi tu dràvu na primer uop{te ne ose}ate. A
21.10.05. kada zakasnite pet minuta u samoposlugu i ho}ete da kupite hleb,
onda ne moète da ga kupite zato {to dràva od vas traì da vam
bude izdat fiskalni ra~un, a kasa je zatvorena. Prema tome, kao i
svaka druga tranzicijska dràva, i ova je sebi~na i gadna, sebe je
|}-{|
jako lepo obezbedila. Tamo gde ona izvla~i pare, profit i mo}, stva-
ri funkcioni{u, a tamo gde mi gra|ani treba da imamo neke blago-
166 deti za sebe, da znamo ko je za {ta nadleàn, kome za {ta da se
obratimo, da znamo da kad tuìmo ne}emo umreti, pa }e na{i na-
slednici morati da nastave postupak – e, tu se dràva za nas uop-
{te ne interesuje. Dakle, nije stvar u tome da smo mi prepu{teni
dràvi, mi smo prepu{teni sami sebi, a civilizovan ~ovek ne voli da
bude prepu{ten samom sebi.
Dràva nije samo nasilje, dràva je jedna civilizacijska tvorevina
bez koje ~ovek koji je navikao na pravni okvir, na dru{tvenu za{ti-
tu, u stvari ne moè da ìvi. Ova na{a dràva je izme|u ostalog ta-
ko grozna i zato {to smo mi apati~ni, znate. E sad, naravno da je
apati~an ~ovek koji nema izvesnu budu}nost, koji ne zna da li uju-
tru kad se probudi da se umije ili da se ubije, ne zna da li da svoje
dete nau~i da se bije ili da svima kaè dobar dan. Naravno da nam
borba za na{a prava nije prioritet, sve dok nam je prioritet kako
da se prevezemo sa mesta na mesto. Zato se gra|anska svest koja
nas je izvodila 96. i 97. na ulicu da protestujemo protiv izborne
kra|e sada ~ini potpuno pritajenom. To je taj problem demokrat-
skog deficita, verovanja u samog sebe, to je ono {to je grozno i to
je ono {to je ova vlast donela sa sobom kao jedan manir. Oni pro-
sto tako izgledaju, kad ih vidite na televiziji vi odmah pomislite –
e, pa ja sa ovima, a ni protiv ovih ne mogu ni{ta.
Mislim da je ranija vlast, pogotovo kad je predsednik vlade bio
premijer \in|i}, budila potpuno druga~ije strasti. Bilo je ljudi ko-
ji su ga voleli, ljudi koji su ga strahovito mrzeli, ali i jedne i druge
on je pokretao na neku akciju, i jedni i drugi su verovali. Oni koji
su u njega verovali, verovali su u bolju budu}nost, oni koji nisu ve-
rovali, verovali su da }e mu skoro videti le|a, ali on je svakoga po-
kretao. Ovi sada nekako svakog udrvenjuju i okamenjuju.
Naravno da je poniàvaju}e gledati nas kako stalno tonemo, a ka-
ko se drugi diù i kako postaju u relativno kratkom vremenu bolji
nego {to smo mi, ali mi ne moèmo ni{ta drugo da o~ekujemo.
Znate, od 89, kad je zba~en âu{esku, Rumunija je imala razne
vlade, ali ipak su oni ne{to gradili. E, mi smo smatrali da je najva-
`nije da razgra|ujemo, da prvo ratujemo protiv drugih dràva u
sastavu biv{e Jugoslavije, da koljemo, da ubijamo i da od toga pra-
vimo nekakav mit `rtve. Mi smo potro{ili najmanje deset, a ja se
bojim i ~itavih petnaest godina bave}i se ne~im ~ime se niko dru-
gi ne bavi i mi to moramo da platimo. Tih petnaest godina ne mo-
gu da se nadoknade za godinu dana, ne mogu, jednostavno ne mo-
gu. Ma koliko se trudili, davali koncesije kome god, ali ne moè se Vesna Raki}-
-Vodineli}
taj put pre}i za godinu dana, jer mi smo izgubili petnaest godina,
mora da nam bude ovako kako jeste.
Nije bilo dovoljno glasova ni protiv rata, a uop{te nije bilo glaso-
va koji kaù – umesto da ratujemo, hajde da se bavimo privre-
dom. Meni nije padalo na pamet, dok sam bila u nekim antirat-
nim akcijama, da bilo koga pozivam da ne{to radi u nekoj fabri-
ci. I ja sama uop{te nisam uvi|ala ogromnu rupu u koju smo mi
zapali. U onom trenutku ljudi koji su bili u tom antiratnom po-
kretu, eto, ja sam bila, nama je bilo va`no samo da prestane ubi-
janje i uop{te nismo mislili o tome {ta }e biti sutra, a ljudi koji
su mislili o tome {ta }e biti sutra stavljali su pare u svoj dèp. Mi
to moramo da platimo, na{a generacija to mora da plati, daj bo-
è da plati samo na{a generacija, a ne i slede}a. Deca koja su se
ra|ala za ovih petnaest godina nisu kriva, apsolutno nisu. Bilo
bi vrlo dobro da plati samo na{a generacija. Ali ja se bojim da se
to tu ne}e zaustaviti.
Ono {to je stra{no i pogubno za dràvu i za one koji vode dràvu,
to je da socijalno najvredniji deo stanovni{tva, a to su najobrazo-
vaniji, relativno mladi i zdravi, iz svog nagona za samoodrà-
njem unapre|ivanje kvaliteta svoga ìvota vide jedino van Srbije.
To je ono {to je zaista tragi~no i nad ~im svaka vlast mora da se
zamisli, i re{enje tog problema bi moralo da bude prioritet svake
vlasti. Postoje individualni napori da se ljudi zadrè ovde. Ja }u
vam ispri~ati svoju li~nu pri~u bez imena, ne bih volela da se hva-
lim, ali sam zaista sre}na {to }u uspeti da jednu me{ovitu mladu
porodicu, ja se nadam, zadrìm ovde tako {to }u uspeti da na|em
posao za jednog ~lana te porodice koji je strani dràvljanin i koji
je nekim institucijama u ovoj dràvi jako potreban, jer poseduje
znanja koja su ovde retka. Ako to tako bude ja }u zaista biti sre}-
na da zadrìm drugog ~lana porodice koji je odavde i koji je izu-
zetno dobar stru~njak. To bi mi bilo najlep{e {to mi se desilo za
poslednjih godinu dana, ako sve to bude nekako uspelo. Ja sam
mnogo starija od tih ljudi, oni su bili moji |aci i ako oni budu
21.10.05. ostali ovde, ja }u to smatrati svojim li~nim uspehom, najve}im
uspehom u svojoj profesionalnoj karijeri. Ali to ne sme da bude
individualni napor.
Odlazak mladih mora da bude dràvni prioritet, a koliko ja vidim
|}-{|
dràvni prioritet ministarstva koje se o tome stara jeste kako pen-

zionerima smanjiti penzije. To je dràvni prioritet Lalovi}evog
168 ministarstva, a ne kako }e zadràti ljude tridesetih godina koji su
dobro obrazovani, koji treba da ostanu u ovoj zemlji. Naàlost, to
je tako, mo`da bih se ja pona{ala isto na njegovom mestu. Da se
razumemo, on je jedan od retkih koji su mi simpati~ni iz ove vla-
de, on izgleda te{ko proìvljava taj svoj ministarski posao, ali on
ne bi smeo da ima takve prioritete kakve ima, jednostavno ne bi
smeo, a ipak ih ima.
Svetlana Luki}:
U prvom delu emisije govorila je gospo|a Vesna Raki}-Vodineli}, di-
rektorka Instituta za uporedno pravo, a sada slu{ate Dimitrija Boa-
rova, novinara lista Vreme, dakle Novosa|anin i Vojvo|anin, gospo-
din Dimitrije Boarov.
Dimitrije Boarov:
Ako me pitate {ta je u Srbiji u najve}oj krizi, mada sam ekonom-
ski novinar i znam koje su sve privredne te{ko}e, i mada sam po-
smatra~ politi~kih zbivanja i vidim da su mnoge stvari na ivici
tragi~ne lakrdije, moj ose}aj je da je u najdubljoj krizi intelektu-
alna elita Srbije. A da ne govorimo o institucijama, koje su redom
ili zanemele ili i dalje po nekoj idiotskoj inerciji pu{taju svoje sta-
re plo~e. Samo jedan primer. Ako vi na Pravnom fakultetu uvek
imate pedeset profesora koji }e potpisati svaku peticiju za beati-
fikaciju nekog Karadì}a ili Mladi}a, onda je to katastrofa, to zna-
~i da moderna Srbija u tom fakultetu ne moè imati oslonac.
Ja sam za jednim okruglim stolom rekao da je gotovo nemogu}e
problematizovati bilo koji od klju~nih srpskih problema u vreme-
nu bez ~asopisa. Niko se ne bavi ozbiljnijom analizom, sve se sve-
lo na nekoliko kabineta {efova politi~kih stranaka i sad ti ljudi
treba da emituju neke ideje. U tih ukupno 200-300 vlada Srbije po
pravilu je ulazilo i nekoliko vode}ih intelektualaca. Danas na vla-
sti imate mali broj intelektualaca, a i pitanje je kakvi su to inte-
lektualci bili pre nego {to su u{li u centre vlasti. Tu imate raznih,
grubo da kaèm, bilmeza, strana~kih pentra~a, ljudi koji gotovo
nemaju elementarno obrazovanje. Otuda nije neobi~no {to se ne-
ki ministar psuje sa novinarima i opsednut je umobolno{}u, {to je
opet samo po sebi jedan zanimljiv problem, i {to su polemike na
politi~koj sceni Srbije ispod svakog nivoa. Ja nisam tanko}utan,
meni to ne smeta, ali to su pija~ne sva|e koje samo kompromitu-
ju javni rad u celini. I ko je pametan, taj se sklanja odatle.
Dimitrije
Mi smo imali jednu iluziju, naro~ito pod kraj Titovog vremena. Boarov
sedamdesetih godina, znate, mnogo ljudi se sru~ilo na te asfalti-
rane ulice, pa se izgradilo dosta stanova, kupatila, ljudi su otkrili
da se moè{ tu{irati svaki dan i stvorila se jedna urbana civilizo-
vanost, kakva-takva. Me|utim, {ta kad se do takvih stvari do|e pre-
ko stranog kredita i pomo}i, a ne pro|ete pakao industrijalizacije
kakav su pro{li Englezi ili Japanci, kada su generacije japanskih
èna radile za tanjir pirin~a i no}ile u fabrici na asuri izme|u ma-
{ina? Taj pakao industrijalizacije Srbija zapravo nije pro{la, nego
su ljudi preko no}i od ku}a sa ognji{tem nasred sobe dopali luk-
suznih stanova. Stuklo se to uglavnom u javni sektor, a onda, kad
nisi ne{to zaradio, kad nisi pro{ao sve to na jedan logi~an na~in,
onda se kasnije ispostavi da tu ostaju nekakvi defekti prosto u do-
menu shvatanja, ~uvanja, {tednje, shvatanja {ta se sme, {ta se ne
sme. U velikoj meri taj brlog dràvnog aparata, ti lopovluci, preva-
rantske karijere koje se smatraju legitimnim posledica su toga.
To su fundamentalni, izvorni problemi koji na izvestan na~in blo-
kiraju Srbiju iznutra, a s druge strane imamo taj gigantizam, tri-
jumfalizam, to {to Srbin sve moè i tako dalje, kao posledicu jed-
nog u su{tini ose}anja manje vrednosti, jer ljudi realno ipak zna-
ju ko su. I otuda je i strah u Srbiji od trì{ne privrede tako uàsan,
jer kad ljudima kaète – sad ti moè{ voditi ra~una sam o sebi, ~o-
vek se pita – a kako }u ja to mo}i, i onda se prikrpljuje nekom vo-
|i, nekoj grupi, jer ljudi su svesni da nemaju dovoljno znanja i
snage da na jedan normalan, logi~an na~in, izbore sebi normalne
i dobre ìvotne uslove.
Problem na{e politi~ke elite je taj {to ona ima mnogo vi{e vlasti
nego autoriteta. Vi imate, na primer, ministra finansija koji tro{i
50 odsto bruto nacionalnog dohotka ove dràve i koji ho}e da ra-
di, ali nema dovoljno autoriteta u javnosti. Naravno, autoritet je
jedna specifi~na stvar, on se ne zasniva samo na znanju, na do-
brim namerama, on mora da ima osnovu u jednoj moralnoj verti-
kali.
Zar nije jedno vreme najbliì tome bio sada{nji predsednik vlade, Ko-
{tunica? Verovalo se da on ima moralnu vertikalu o kojoj vi govorite.
|}-{|
Dimitrije Boarov:
Mislim da je to 90 odsto njegovog uspona, da on sem toga ni nema
170 mnogo ~ega drugog, a njegova stranka pogotovo. I bez obzira {to
njegovi politi~ki protivnici smatraju da je on u{ao u politi~ku tr-
govinu, ljudi jo{ uvek dobro razumeju da pluralizam to podrazu-
meva. Druga je stvar {to se u Srbiji ne trguje ustupcima u pro-
gramskim usmerenjima, ne ograni~ava se na krupna politi~ka pi-
tanja, nego se sve ~esto zavr{ava na poslani~koj plati ili ~lanstvu
u upravnom odboru. Tako da vi imate neku gospo|u êkovi} u
upravnom odboru NIS-a, {to je ~ista sinekura, ni{ta drugo, a na to-
me je recimo zapeo ~itav zakon od koga je zavisila restrukturaci-
ja nacionalne naftne kompanije, pa je od toga onda sledstveno, po
domino efektu, zavisio i odnos sa MMF-om. Od toga da li }e neka
gospo|a êkovi} dobiti 100.000 ili 200.000 kao ~lanica upravnog
odbora Naftne industrije Srbije zavisio je odnos Srbije sa MMF-
om. Pa izvinite, je li to ozbiljna dràva?
Ali ja govorim o ve}ini vode}ih ljudi u Srbiji, oni jednostavno ne-
maju autoriteta, a imaju mogu}nost da, recimo, poni{te ugovor sa
nekim Kari}em, da utvrde da je taj Mobtel vlasni{tvo gra|ana Sr-
bije, a ne neke interesne grupe. Imate sve po papirima, fiokama,
propisima, istina ima i Kari}, ali imate uslove da ve} jednom za-
tvorite tu aferu, ali po{to nemate autoriteta jednostavno nemate
snage, ne usu|ujete se to da uradite. Tako dràva pokazuje da ni-
je u stanju da iza|e na kraj sa nekim Kari}em i da mora da nekog
Mi{kovi}a, Radulovi}a i Beka moli da podele na ravne ~asti jedan
trgovinski lanac, a ne da dràvnim autoritetom postavi pravila iz
kojih }e proiza}i rezultat. Kad vi morate da ulazite u dogovore i
pregovore sa takvim centrima finansijske mo}i, onda je naravno
legitimno govoriti da je glavni problem Srbije to {to zapravo nema
dràvu. Ali, nije da ona nema dràvu, ona nema vo|stvo sa autori-
tetom i kredibilitetom.
Ta vojna afera dobija razmeru skandala. Vi kao predsednik dràv-
ne zajednice ne morate da znate po{to je neki pi{tolj ili neki top,
ali ako vi nekakav {lem ho}ete da platite onoliko koliko ko{ta je-
dan kompjuter, onda, ako ste zavr{ili osnovnu {kolu, ne moète
da kaète – nisam znao. Prema tome, razmere tih zabuna su takve
da je re~ o skandalima. Meni se ~ini da nema nikakve diskusije da
ti podaci, ti ugovori i te afere pokazuju uàsne razmere korupcije
u Srbiji. E sad, znate, i korupcija ima svoje granice, imala ih je i
pod sultanima, ali drskost s kojom se u korupcione aran`mane da-
nas ulazi, ~ak sa vrlo visokih nivoa, kod obi~nog ~oveka stvara uti-
sak da je Srbija jedan klozet u kome je sve dozvoljeno. Jednog da- Dimitrije
Boarov
na }e ljudi kazati – za{to ja moram platiti kaznu za parkiranje kad
onaj koji je ukrao, ne znam, pet miliona evra, eno i dalje sedi na te-
leviziji i pri~a o nacionalnim interesima.
Problem \in|i}eve vlade i jedan od glavnih problema Ko{tunicine
vlade je to ministarstvo pravosu|a, jer u oba slu~aja su bile iza-
brane li~nosti koje ne zadovoljavaju elementarne kriterijume za
ministra pravosu|a. I sad vi imate tu jedan politikantski duel ak-
tuelnog i eks ministra. I ovaj ima u fioci protiv Bati}a ove ili one
slu~ajeve. Da je ta fioka pa`ljivije pravljena, bilo bi protiv Bati}a
deset fioka, bar tako ja mislim. Ali svejedno, ta fioka se otvara kad
se Bati} razmahao i krenuo u ogor~enu bitku za tekovine 5. okto-
bra. Skandalozne stvari se de{avaju oko tih kriminalaca, ali niko
ne raspravlja o trgova~kom sudstvu, a tek tu ima svega. Vode}i po-
liti~ari ove probleme obrazlaù sa – pa, znate {ta, sudska vlast je
nezavisna. Pa Srbija ne moè sto godina da ~eka smenu generaci-
ja, da se tu autonomno, unutar same srpske vlasti stvari same po-
prave. Mislim da se tu mora ne{to uraditi, makar se i politi~ki pri-
tisak na sudski sistem poja~ao, da bi se unutar njega stvari po~e-
le razbistravati.
Slu~aj Nacionalne {tedionice mi je karakteristi~an po tome {to je
on u srcu sva|a na toj demokratskoj strani politi~ke scene Srbije
i pokazuje do koje mere se me|u strankama DSS, G17 plus i DS
oko te Nacionalne {tedionice zaplelo mnogo toga {to se ne vidi na
prvi pogled. Svaka od tih stranaka ima svoje neke tajkune, svoje
sponzore, svoje finansijere, ~iji interesi su uzdrmani posle uvo|e-
nja PDV-a, fiskalizacije i Dinki}eve opsesivne èlje da u jednoj go-
dini od deficita do|e do suficita i dokaè se kao gvozdeni ministar
finansija, koji je omogu}io ovoj dràvi da ima ne znam kakve pri-
hode. I sad se izvadila ta Nacionalna {tedionica da bi se poku{ao
oboriti taj ministar, a taj ministar je pogre{no razumeo da on mo-
è na nekim televizijskim talk-showima ubediti narod da je on ne-
vin. Uop{te se ne radi o tome, svi dobro znaju da on li~no nije tu
21.10.05. ni{ta zaradio, a on stalno poku{ava to da dokaè, a to nije ni spor-
no. Tako da je on zapravo u{ao u jednu stupicu i ta afera Nacional-
ne {tedionice zapravo je svojevrsna priprema da se kroz izvesno
vreme kaè – dobro, taj Dinki} mora da ide, jer se zapleo oko Naci-
|}-{|
onalne {tedionice.
Prema tome, afera Nacionalne {tedionice nema veze s Dinki}em,
172 ve} ima veze sa jednom fiskalnom disciplinom koja je primenjena
na postoje}u strukturu op{te potro{nje, a stvar je u tome da se ta
struktura promeni. A Dinki} nema dovoljno snage da podse~e pra-
va penzionera, da podse~e prava bolesnika, a ne radi se o tome da
su ta prava preterana, nego se radi o tome da Srbija ne moè da
plati ta prava. I ako Srbija ho}e da ìvi od realnog dohotka, ona
mora da `rtvuje interese penzionera, u~itelja, doktora i tako dalje.
To je ono {to ubija privredu u Srbiji, {to imate jednog agilnog mi-
nistra koji skuplja novac za onaj nivo potreba koji Srbija ne moè
da izdrì, i to je po mom mi{ljenju i glavna Dinki}eva zabluda.
Uspeh ministra finansija nije da zadovolji sve postoje}e potrebe,
nego da smanji te potrebe, zna~i dràva mora postati daleko jefti-
nija i mora se smanjiti civilizacijski nivo zadovoljavanja javnih
potreba. Ja sam to ve} pre deset godina pisao: zemlja koja ima iz-
me|u 1.000 i 1.500 dolara per capita ne moè da se bavi transplan-
tacijom srca, bubrega, da ima elitne medicinske ustanove i tako
dalje, jednostavno ne moè.
Dopada mi se {to je vojvo|anski premijer Bojan Pajti} po~eo da
govori o funkcionalnoj autonomiji. To je mo`da igra re~i, zamena
za socijalisti~ku autonomnu pokrajinu ili, kako je ânak govorio,
pa odustao od te formule – Vojvodina republika. Ako se identifiku-
ju rezoni za jednu funkcionalnu autonomiju Vojvodine i ako to,
eto, sada zagovara jedna veoma sna`na stranka koja ima sedi{te
u Beogradu, Demokratska stranka, onda se vi{e ona nabe|ivanja,
koja su upu}ivana vojvo|anskim politi~kim grupacijama koje su
se zalagale za autonomiju, da su to separatisti i tako dalje – vi{e
ne mogu upu}ivati. I mislim da je u tom smislu do{lo do pada ten-
zije oko Vojvodine.
Postoje tu i zna~ajne razlike, naro~ito oko tretmana dràvne svo-
jine na teritoriji Vojvodine. Me|utim, to je ve} jedno pitanje na ko-
me ne moè do}i do politi~ke sva|e starog tipa, koja bi dovela do,
kako se to kaè, destabilizacije Srbije ili Vojvodine. U ovoj nesre}-
noj gu`vi oko NIS-a se ogleda zapravo to {to ja govorim, problem
tretmana dràvne svojine, i sada tu svako ima svoje interese, a u
demokratskom dru{tvu je osnovna stvar da je legitimno zastupa-
ti svoje interese. Moèmo mi kazati da treba odbaciti zahteve Voj-
vodine, ali ne moèmo joj oduzeti pravo da zastupa svoje interese.
Osnovno pitanje je da se ta autonomija Vojvodine opremi i finan-
sijskim sredstvima, to ostaje rak-rana celog problema, jer vidite,
u Vojvodini se skupi najmanje 30 odsto budètskih prihoda Srbi- Dimitrije
Boarov
je, zna~i najmanje 30 odsto poreza se skupi tu, a vojvo|anski par-
lament samostalno odlu~uje o samo 1 odsto tih prihoda.
Vojvodina danas nema autonomiju, ali prema vladinom projektu,
koji je potpisao predsednik republike, ide se dalje na fiskalnu de-
centralizaciju i niko ne spori da }e posle novog ustava Vojvodina
dobiti zna~ajniju ulogu i u finansijskoj oblasti, zna~i neku bazu
odlu~ivanja. To je smirilo dràvno-pravni teren na kome su se ra-
nije vodile bitke o autonomiji, republici, centralizmu, regionali-
zmu i tako dalje. Me|utim, ostaje taj problem na vojvo|anskoj te-
ritoriji, problem sti{avanja nacisti~kih strasti, pogotovo kod ve-
}inske nacije i evo, imate ovih dana evropsko reagovanje, pre sve-
ga na ranije me|unacionalne incidente. îni mi se da se Ko{tuni-
~ina vlada manje od \in|i}eve trudi da prikrije taj problem. Ovo
govorim u prilog Ko{tunici i iznena|en sam zbog toga.
Svetlana Luki}:
Dimitrije Boarov je govorio o krizi intelektualne elite u Srbiji, i evo, mi-
nistar kulture Kojadinovi} kao da je ~uo gospodina Boarova. Danas je
u Ministarstvu kulture, kod vo{tanog ~i~a-Draè, uprili~io promociju
knjige o Mihajlu Pupinu, poznatog srpskog intelektualca Radomira
Smiljani}a, osniva~a antirasisti~kog dru{tva za pravo “Bela ruà”. Da
li se neko se}a njegovog proglasa iz 90-ih, koji po~inje sa: ‘Cenjeno ~o-
ve~anstvo, uvaèni svete, obra}a vam se najusamljeniji i voljom svet-
skih silnika na zatiranje osu|eni srpski narod’. A u tom narodu je, ce-
njeno ~ove~anstvo i uvaèni svete, i slikar i pisac Mileta Prodanovi}.
Mileta Prodanovi}:
Ja bih svoju poziciju ovih dana opisao kao neko aktivno odustaja-
nje od pra}enja bilo ~ega, zato {to mislim da je ovo nekakva situ-
acija koja se moè opisati kao ono kada pas krene da juri svoj rep.
To je prosto jedno vr}enje ukrug. Ja prosto nisam osoba koja je po-
gre{no, bar tako verujem, izabrala svoju profesiju i zaista vi{e vo-
lim da svoje vreme provodim u ateljeu, a ne, kako je to definisao
21.10.05. jedan moj prijatelj, da ìvim u bra~nom trouglu sa televizorom.
Bilo je i takvih dana, kada su razni likovi, od kojih vidim nikako
ne moèmo da se oslobodimo, ulazili u na{ stan. Pre svega mislim
na bra~ni par Milo{evi}, oni su bili uku}ani gotovo u svakoj ku}i
|}-{|
u ovoj zemlji. To je bilo malo neprirodno, je l’?

Pomenula si Milosku Veneru. Na nekoj imaginarnoj mapi nove ar-
174 hitekture Beograda, te divlje arhitekture koja je nastala u posled-
njoj deceniji XX veka, meni je naro~ito istaknut taj Kari} style, tih
sedam ili osam prekrasnih ku}a u rezidencijalnom delu Beogra-
da. Jedna od tih ku}a na balkonu ima dva primerka Mikelan|elo-
vog Davida i dva primerka Miloske Venere, ali za ovu priliku ta ~u-
vena skulptura, prona|ena na ostrvu iznad kojeg ovih dana lete
zaraène ptice, dobila je nu`nu dopunu – ruke. Ruke Miloske Ve-
nere jesu neka vrsta stalne metafore.
Ta ~uvena skulptura, koja je danas u Luvru, prona|ena je u vreme
kada turska imperija vi{e nije dopu{tala da se anti~ka dela tek ta-
ko iznose iz zemlje, pa je donet zakon da se mogu izneti samo
o{te}ene skulpture. Po nekim verzijama Miloska Venera je bila
cela kada je bila prona|ena i navodno su joj ljudi, koji su poèleli
da je vide u zapadnoj Evropi, odbili ruke. Ruke Miloske Venere su
povod za zanimljive pri~e, postoji i stih ~uvene grupe “Televi-
sion”, kada Tom Verlen kaè da je pao u naru~je Miloske Venere.
Vrlo ~esto mislim da je ta dopuna ono {to se vrlo ~esto de{ava u
na{oj kulturi.
Problem na{e kulture je jedna trajna nekompetentnost, jedno
trajno o{ljarenje, jedna nemogu}nost da se udubimo. I to je ono
jurenje za sopstvenim repom. Zna~i, mi smo uronjeni u politi~ke
doga|aje, i zbog toga nemamo vremena da se posvetimo ozbiljno
svojim poslovima, i zbog toga }e nam ljudi oprostiti {to smo po-
vr{ni, {to ne znamo mnogo, i u tom smislu je meni gotovo meta-
fori~an primer ova panciklopedija, mo`da bi Vinaver to tako na-
zvao, zna~i ova Enciklopedija Britanika koju na{ nepismeni na-
rod dobija u nastavcima preko dnevnog lista svake dve nedelje.
Vrlo je zanimljiv podatak da u toj enciklopediji nedostaje odred-
nica Dositej Obradovi}. Zna~i, jedna izdava~ka ku}a kroz likove
svojih urednika procenjuje {ta na doma}oj kulturnoj ili javnoj
sceni treba da se na|e, a {ta ne. Ima tu jo{ bisera. Recimo, obrati-
te pa`nju da su neki na{i pesnici dati pod svojim imenom, a ne
prezimenom.
Dositej i sveti Sava nisu ba{ toliki antipodi kao {to neki poku{a-
vaju da nas uvere. Istorija i tradicija su ono {to sami odaberemo
da to bude, neki korpus vrednosti, ali 90-e je ~esto obeleàvala ta
rasprava ili sva|a oko takozvanog mondijalizma, jednog kosmo-
politskog pogleda na svet i ne~ega {to bi bio uè nacionalni. Sveti
Sava i Dositej su tu vi|eni kao antipodi, ali oni to nisu. Tvrdim
prosto da su to dve najve}e li~nosti na{e kulturne i uop{te pro{lo- Mileta
Prodanovi}
sti. Svako od njih bi danas mogao i morao biti prepoznat kao tako-
zvani mondijalista, jer mislim da su oni koji su najve}i mondijali-
sti ujedno i najve}i, ne nacionalisti, ali u nekom nacionalnom
smislu najzna~ajnije li~nosti. I Dositej i sveti Sava su poznavali
horizont svoga vremena, zna~i ono {to bi se danas reklo – global-
nu politiku.
Vidim da kod nas ljudi misle da je mogu}e uspostaviti linearnu ve-
zu sa na{im srednjovekovljem. To nije mogu}e ~ak ni u jednoj
Francuskoj, koja je imala odre|eni dràvni kontinuitet, a pogoto-
vo je to nemogu}e kod nas, gde je postojao vrlo jasan prekid dug
nekoliko vekova. Ali ako bismo uop{tili stvar do te mere, mogli bi-
smo re}i da je sveti Sava dobro poznavao globalni raspored snaga,
znao je {ta traì i gde se to moè dobiti i na koji na~in – i on je to
dobio. Dositej je iz jednog apsolutnog mraka krenuo u neku vrstu
individualne misije, koju odre|eni krugovi u na{oj sredini konti-
nuirano ve} skoro dva stole}a bacaju na marginu. Odsustvo Dosi-
teja iz Enciklopedije Britanike sa kioska je verovatno pre slu~aj-
nost nego namera, ali to je ona frojdisti~ka oma{ka. Percepcija
Dositeja u vreme kad je on ìveo bila je potpuno druga~ija nego
danas. On je, od ljudi koji su poznavali i njega i Vuka Karadì}a,
vrlo jasno bio vi|en kao predvodnik i kao neko ko je prvi kr~io pu-
teve ka Evropi, a Vuk Karadì} je bio u njegovoj senci. Kasnije se
taj redosled izmenio, tako da, vrlo paradoksalno, danas u Beogra-
du imate muzej Vuka i Dositeja, umesto da imate muzej Dositeja
i Vuka. To bi bilo kao kada bi u ono zlatno doba neko pravio sabra-
na dela Engelsa i Marksa.
Vi pogledajte ko je bio elita srpske dràve na kraju XIX veka, a ko
je to bio na kraju XX veka i do}i }ete do toga da je elita na kraju
XIX veka bila mnogo solidnija nego ona na kraju XX. Recimo, ako
je jedan Stojan Novakovi} bio paradigmati~ni intelektualac tog
vremena, vi danas kao paradigmati~nog intelektualca kraja XX
veka imate jednog Dobricu ]osi}a, ~oveka koji ne zna nijedan je-
21.10.05. zik, uklju~uju}i i svoj sopstveni. U jednom trudu XIX veka svi in-
telektualci su poku{avali da prona|u mesto te Srbije u evropskoj
konstelaciji i nisu bili toliko proèti tim mitovima i svetskim za-
verama kao ovi na kraju XX veka. Na kraju krajeva, ti intelektual-
|}-{|
ci s kraja XIX veka su bili manje-vi{e ono {to i treba da budu inte-
lektualci, zna~i, neke individue, nisu se okruìvali kamarilama
176 koje }e da im govore kako su oni najlep{i, najpametniji, najtalen-
tovaniji, {to ovi s kraja XX veka i te kako jesu ~inili i to je ono {to
mi ìvimo danas.
To sa Kosovom je pri~a za sebe, zna~i, ne bio u koì onih koji ima-
ju bilo koji mandat da bilo {ta o tome ozbiljno pregovaraju. Za-
{to? Zato {to tu postoji jedan set mitskih interesa ovoga naroda,
kneève kletve i sli~nih stvari. Zna~i, to je jedan horizont koji
moraju da imaju u vidu oni koji kre}u u bilo kakve pregovore. Po-
stoji druga stvar, to je realnost na terenu, koja je svakako druga-
~ija nego {to bilo ko od nas moè da zamisli. Evo, ju~e je prokla-
movano ograni~enje kretanja za slu`benike UNMIK-a, to zna~i da
je to jedna zona koju u stvari ne kontroli{e niko, i pitanje je da li
je jednoj dràvi koja kre}e ka Evropi potrebna takva zona i koli-
ko bi ko{talo hendlovanje te zone. Tu su, naravno, i interesi tako-
zvane me|unarodne zajednice koja poku{ava da na|e takvu for-
mulu da to ne bude jednostrano menjanje granica, jer mnogi u
svom dvori{tu imaju problem te vrste. Zna~i, svi se unapred pri-
bojavaju toga {ta se moè dogoditi u Makedoniji, a tu je i problem
Bosne i Hercegovine.
Me|unarodna zajednica je vrlo ~esto sklona da neki problem za-
tvori pre vremena i kaè – dobro, sve }e to da sazri i onda se pomo-
le bogu da stvari krenu same od sebe u pravcu re{avanja situaci-
je. Stvari naàlost nikada ne krenu u pravcu razre{enja. Na~in na
koji je zavr{en konflikt u Bosni uz pomo} me|unarodne zajedni-
ce mi govori o tome da se stvar moè ponoviti, a ne znam koliko su
ljudi okolo toga svesni, kao {to ne znam koliko su recimo svesni
{ta se moè dogoditi u samoj Crnoj Gori u trenutku njenog odva-
janja. Tako da me ~udi da zajedno sa tim independisti~kim proce-
som nije krenuo proces nekog pridobijanja i pacifikovanja. Ne
moè se stvoriti kriti~na masa za nezavisnu dràvu tako {to }e 30
odsto ljudi koji tamo ìve ostati bez sopstvenog jezika. Mislim, u
zemlji Srbiji se organizuje nastava na jeziku svih manjina, a u Cr-
noj Gori svi u~e maternji jezik. Pa oni nisu pripadnici maternje
nacije, oni su pripadnici neke nacije.
Da se vratimo na Kosovo, sva re{enja su na stolu, od onoga od pre
mnogo godina, da to treba zaviti u 100 maraka. Drugo je da tamo
postoje realni interesi te manjinske zajednice, postoji deo nasle-
|a koji ne moè biti prepu{ten. Vrlo je lepo da se deklarativno ka-
è da je to sve skupa evropsko nasle|e, ali vi tamo fakti~ki imate
crkve iz XIV veka koje su minirane i kojima se ne moè ni pri}i da
se izvade te freske iz gomile kamenja. I imamo vrlo jasno lobira- Mileta
Prodanovi}
nje da se kreira nova istorija. Do ruku mi je do{la jedna publikaci-
ja na engleskom, neka nevladina organizacija iz Albanije je radi-
la istoriju albanske kulture. Po{to sad kao nije moderno biti u
Evropi musliman, onda ~ovek koji ~ita tu knjigu moè da stekne
utisak da su 80 odsto Albanaca u stvari katolici, a 20 odsto onako
slu~ajno muslimani. Ne znam, nemam ba{ neke naro~ito dobre
slutnje oko svega toga.
Setio sam se nekih stvari, poslednje faze smanjivanja teritorije
one zami{ljene Srbije, koja nikada nije ni postojala. Se}ate se,
postojale su okolo te srpske banana republike i poslednja faza
njihovog nestanka bila je pojava velikog broja automobila sa re-
gistracijama tih gradova. Setio sam se da su u Bosni jedno vre-
me bile uvedene ~ak i }irili~ne registracije, pa smo imali ono SS,
odnosno Srpsko Sarajevo, imali smo KNN, imali smo VU i to su
uvek bila neka besna kola, neki audiji koji su se vozili ovuda. Za-
molio bih vas da obratite pa`nju na tablice koje se ovih dana vi-
|aju po Beogradu. Nisam znao da ljudi iz Gnjilana voze ba{ ta-
kve dìpove. Zna~i, Beograd je preplavljen kosovskim i crnogor-
skim tablicama. To bi za one koji su u dilemi mogao da bude vr-
lo jasan znak.
Ne mogu da gatam, da gledam u kristalnu kuglu i da znam da li je
me|unarodnoj zajednici u ovom trenutku potrebno neko stalno
re{enje, jer vidimo da je na Kipru provizorijum opstajao 20–30 go-
dina, u Bosni }e opstajati ko zna koliko i ja mislim da bi mi sami
morali da u~inimo sve da budemo {to kra}e provizorijum. I narav-
no, onda se ponovo vra}amo na ono – da nije ubijen premijer Zo-
ran \in|i}, mnoge od tih stvari bile bi uveliko otvorene, bolno ili
nebolno. Ne znam ko }e biti istinski ba{tinik nasle|a Zorana \in-
|i}a, ali neko }e svakako to biti. Trenutno imamo olako prelaènje
preko procesa za njegovo ubistvo, vidim pre neki dan na televiziji
neka èna govori o tome za{to se Cema zove Cema i kako je on bio
ba{ zgodan u teretani. To smo imali tokom 90-ih, heroizaciju ni-
21.10.05. tkova, a o~igledno da vladi Vojislava Ko{tunice to ne smeta i da su
oni vrlo radi da popri~aju i akomodiraju se sa nekima od njih.
Svetlana Luki}:
|}-{|
Kada pita{ – {ta bi sa onim jadnim zamenikom specijalnog tuìoca,

kaù ti – on je osumnji~en za odavanje slu`bene tajne. A {ta bi sa
178 onim – on je oti{ao u advokate, to se de{ava. [ta bi sa ovim, pitam, za-
{to ne}e u sud – pa ne}e ~ovek da u|e u sudnicu. Odjednom se ose}a{
kao budala {to uop{te pita{, odgovor je da su to stvari koje se svuda
de{avaju i da proces te~e normalno! Sti~e se utisak da proces vi{e ne
zanima nikoga od tih ljudi na javnoj sceni, pa ~ak ni ljude iz Demo-
kratske stranke, koje ba{ ne{to ne ~ujem da s vremena na vreme jav-
no pitaju kako proces napreduje.
Mileta Prodanovi}:
Ispada da je za sudbinu tog procesa zainteresovana samo jedna
mala grupa, ali ne znam, mo`da }e se na kraju pokazati da ta gru-
pa i nije ba{ tako mala. Ja mislim da svako ko je bio na ispra}aju
Zorana \in|i}a, ima i te kakav interes da to iza|e na svoje. Ako
bih morao da za kraj ipak dam neko svoje o~ekivanje, ja mislim da
izbora skoro biti ne}e, ali isto tako mislim da su mogu}i i razni
~udni savezi koji }e dovesti do jedne potpuno nove vlade. To sada
izgleda nemogu}e, ali spomenuli smo tu tranziciju, tokom koje
milioni evra skre}u sa puta. A najve}i zalogaj dolazi upravo u na-
redne dve godine. To je privatizacija NIS-a, to su koncesije za pu-
teve, to su vodovodi. Sve {to preostane posle toga bi}e malo dete.
Za{to bi to oni dali nekome drugome, ovo je suvi{e nestabilan te-
ren, ovo otimanje poslanika na par~e komplikovano je i grotesk-
no, ne vidim za{to se dva bloka ne bi ujedinila i lepo to obavila ne
daju}i mogu}nost radikalima da do|u do tog blaga.
Tako da ja vi{e nemam nikakve iluzije kada je u pitanju Demo-
kratska stranka, mislim da }e oni igrati vrlo pragmati~no. Kakav
}e biti rezultat toga, pre ili kasnije }e izbora ponovo biti, {ta }e to
biti na kraju, ~ime }e sve to da rezultira – verovatno nekim ka-
rambolom ili katastrofom, ali podsetimo se, za dve godine situa-
cija }e biti sasvim druga~ija i mo`da }e zaista biti svejedno ko je
na vlasti.
Na pozadini svega toga sasvim je druga pri~a i sasvim je svejedno
zapravo kako se mi subjektivno ose}amo. To je onako dosta bru-
talno re~eno, ali ne znam koliko smo mi jo{ sposobni za samoper-
cepciju. Jedan moj prijatelj, koji dolazi iz Zagreba svakih {est me-
seci, veoma je iznenadio moju ènu i mene kad nam je rekao da on
prime}uje ogromni napredak svaki put kada do|e. Na{ kontraar-
gument je bio da se mi subjektivno vrlo lo{e ose}amo, a on je na to
onako sasvim hladno rekao – to je va{ problem. On i krug ljudi oko
njega u Zagrebu se neprekidno subjektivno lo{e ose}aju mo`da Ivan
Kuzminovi}
petnaest godina, ali to prosto ide tim putem. Tako da, eto, neka to
bude najgore, da se mi subjektivno lo{e ose}amo, a neka sve osta-
lo bude u redu, pa }emo mo`da i mi subjektivno bolje da se ose}a-
mo na kraju.
Svetlana Luki}:
Bio je ovo Mileta Prodanovi}, a sada slu{ate studenta sociologije Iva-
na Kuzminovi}a.
Ivan Kuzminovi}:
Sad sam se setio jednog filma. Taj film se bavi izvesnom konferen-
cijom koja se odràvala u okolini Berlina jednog januarskog dana
za vreme II svetskog rata 1942. To je sastanak na kome su nekih
petnaest ~lanova Hitlerove vlade, partije i uop{te tog sistema od-
lu~ili da sprovedu kona~no re{enje jevrejskog pitanja. I to je jedan
vrlo birokratski jasan plan koji je tog dana osmi{ljen, kako u {to
kra}em vremenskom roku poubijati pet–{est miliona ljudi. Sasta-
nak je bio u jednoj vili ~iji je vlasnik, ironi~no, bio Jevrejin, oduze-
ta mu je, a on je bio u koncentracionom logoru sa celom porodi-
com. Oni su do{li negde oko deset–jedanaest sati pre podne i do
{est sati uve~e uz ru~ak, onako vrlo opu{teno odlu~ili kako }e po-
ubijati ljude, decu, ène. Zna~i, to je ono – dajte mi dansko pecivo,
zna~i, {est gasnih komora puta 3.000 ljudi i tako ceo dan. Ono {to
se desilo tim ljudima sa sastanka nakon II svetskog rata me je ja-
ko iznerviralo i {okiralo. Hajdrih i Ajhman su dva poznata lika na
tom sastanku; general je poginuo u Poljskoj tokom rata, a Ajh-
man, to je kao poznato, njega je MOSAD uhvatio {ezdeset i neke
godine, sudilo mu se i on je pogubljen. Me|utim, od ovih ostalih
trinaest prisutnih, osmorica su doìvela duboku starost; jedan je
bio bankar, jedan je bio u osiguravaju}em dru{tvu, drugi je ~uvao
unu~i}e.
Ti ljudi su dogovorili smrt ~etiri–pet–{est miliona ljudi, njima je-
ste su|eno, ali je ve}ina progla{ena nevinim ili bolesnim. Naà-
21.10.05. lost, to je ta stalna mana organizovanih dru{tava, {to se zlo~in u
su{tini nikad ne ka`njava. Zlo~in se u svakom dru{tvu XX veka is-
platio. Sli~nost izme|u nas i te pri~e jeste u tome {to }e ve}ina zlo-
~inaca u svim ovim na{im ratovima i u doma}em organizovanom
|}-{|
kriminalu pro}i neka`njeno, tu nema nikakvog spora. Zna~i, ve}i-

na ljudi koji su snajperom u Sarajevu skidali decu, ga|ali Dubrov-
180 nik, ve}ina tih ljudi ne}e oti}i sa planete kao zlo~inci. Oni }e oti}i
kao moleri, kao taksi voza~i, voza~i GSP-a, kao tajkuni, kao bizni-
smeni, {ta god, ali ne}e oti}i kao zlo~inci. I to je na{a sli~nost sa
Nema~kom s kraja II svetskog rata – zlo~in prosto ne}e biti ka-
`njen.
Stvari se razlikuju u drugom momentu, kad je moralna odgovor-
nost u pitanju. Dakle, ne postoji spor oko toga da li su Nemci ili Sr-
bi krivi; postoji jedno shvatanje u sociologiji da kada neko do|e i
kaè – svi Srbi su krivi, to je {kolski primer etnonacionalizma, za-
to {to je nacionalista taj koji to tvrdi. Ali postoji taj prostor da mi
razgovaramo o odgovornosti. Nemci ose}aju i dan-danas nekakvu
odgovornost za zlo~ine po~injene u II svetskom ratu, to ose}aju i
generacije koje su se rodile posle II svetskog rata. Ali generacije
koje su glasale za Milo{evi}a, koje su doprinele zlo~inima 90-ih
godina danas se apsolutno ne ose}aju odgovornima za ono {to se
desilo. Tu je razlika izme|u nas i Nemaca, oni se ose}aju odgovor-
nima, Srbi se danas ne ose}aju odgovornima, kao {to se nisu ose-
}ali ni 95, kad se desila Srebrenica i iskreno mislim da se ni za pet
ili deset godina ne}e javiti taj ose}aj odgovornosti.
To odsustvo odgovornosti se prenosi na sve sfere ìvota. Kao {to
gra|ani Srbije ne smatraju da treba bilo ko da odgovara za zlo~i-
ne iz 90-ih, da njihovi politi~ari treba da odgovaraju za ono {to su
ukrali od njih; ni Bogoljub ne treba da odgovara za ono {to nam je
drpio; ni Legija ne treba da odgovara za ono {to je u~inio. U svim
aspektima javnog i privatnog ìvota ljudi vlada odsustvo odgovor-
nosti. Drugo, kao uskoro sociolog, ja sam stvarno fasciniran pro-
blemom mladih i pla{im se za ovu generaciju koja je socijalizova-
na u vreme 90-ih. Kad je bio desetogodi{njak, njemu je bio uzor
Arkan, danas mu je uzor Legija, to je potpuno prirodni nastavak
stvari. Mladi }e svojim pona{anjem ovu zemlju kazniti tek za pet
ili deset godina, od kriminala do na~ina na koji }e glasati. Ja tvr-
dim da su te dve komponente, mladi i neodgovornost, dva dovolj-
na dokaza da u Srbiji 2005. dru{tvo nije mogu}e. Ovde vlada pot-
puno odsustvo normalnog dru{tva.
U toj situaciji gde vi nemate dru{tvo – sad bih prizvao um [erloka
Holmsa; mislim, ~ovek nikad nije postojao, ali postoji jedan logi~-
ki aparat – dedukcija. Vas dve budite Votson i sad }u ja, [erlok
Holms koji je upoznao slu~aj Srbija, da vam ispri~am nekoliko pri-
mera. Zamislite da posle 5. oktobra izvesnog generala policije ne-
ko ubije na parkingu kod hotela “Jugoslavija”, zamislite to. I taj
imaginarni general, koji zapravo nije imaginaran jer je postojao, Ivan
Kuzminovi}
Bo{ko Buha, ubijen je. Na|en je mrtav, akcija se pokrenula, poli-
cija se pokrenula, napravila se velika istraga, prislu{kivanja, ovo-
ono i na{la se neka grupa, kako se zove, Makina grupa koja je op-
tuèna za to da je ubila policijskog generala. I sad oni njih pohap-
se, ne uhvate naravno Maku, Maka je izgleda vrlo veliki lisac, on
je zbrisao odavno. I uhvati se ta grupa i do|e do su|enja i na kra-
ju su|enja gospodin uvaèni sudija pro~ita da on njih osloba|a
odgovornosti za to zlodelo. Izme|u ostalog eto, ima taj sitni do-
kaz, snimljen razgovor, ali oni se brane }utanjem, pa on ~ovek ne
moè da ih prepozna.
Ista grupa izlazi iz zatvora i onda njihov advokat – zamislite jed-
nog Crnogorca onako krupnog, ro|enog pod Cetinjem i dospelog u
Beograd, kako odjednom postaje generalni inspektor policije u toj
istoj Srbiji – on pokre}e istragu protiv generala koji je uhapsio
Makinu grupu. Dakle, taj general biva zatvoren; postoji teorija da
je on u zatvoru zbog Sablje, a ne zbog toga, ali zgodno je i zbog to-
ga. Mislim, koga oni zajebavaju, rekao bi Holms, majkemi.
Evo drugog primera, koji je meni skoro bolan. Zamislite jednog
~oveka koji je po mom skromnom ube|enju disao za Srbiju, to je
jedan vrhunski obrazovan ~ovek, obrazovan na zapadu, do{ao je u
ovu zemlju, dao je deset godina svog ìvota za prosperitet demo-
kratije u ovoj zemlji i postao je premijer ove zemlje nakon 2000.
godine. I sad zamislite, Votsone, da taj isti ~ovek biva ubijen jed-
nog dana na svom radnom mestu i da je od tog trenutka pro{lo dve
godine, a ~ini se, kada se prate mediji, kao da je pro{lo dvadeset
godina. Dakle, taj ~ovek je ubijen, tvrdi se da je to bio Legija i ta-
mo neki klan, a ja tvrdim da ljudi koji su, ako ne organizovali, a
ono barem inspirisali ubistvo tog ~oveka, danas sede u vlasti. I
sad, Votsone, {ta da radimo, ja mislim da bi [erlok Holms posle
ovoga oti{ao i predozirao se, majkemi, ne bi izdrào ovo.
Meni se ~ini da bi bilo dobro da donesemo zakon da svakog dana
emisije na televiziji po~inju – dobar dan, drugovi i drugarice, gra-
21.10.05. |ani i gra|anke, pro{lo je dve godine, {est meseci, tri dana i {est
sati od ubistva premijera. Ja zaista mislim da se taj doga|aj pola-
ko zaboravlja. Zaboravlja ga naravno trenutna vlast za koju se,
opet ponavljam, mogu kladiti da ima ne{to sa ubistvom tog ~ove-
|}-{|
ka. Zaboravlja se njegovo ime u samoj stranci ~iji je on bio pred-

sednik. Njegov prirodni naslednik, pod znacima navoda, Boris Ta-
182 di}, danas ima krizu identiteta, on ne zna {ta ho}e da bude. Da li
on ho}e da bude tatin sin nacionalista, da li on ho}e da bude de-
mokrata? On bi da ponedeljkom bude demokrata, utorkom nacio-
nalista, sredom da se dopadne crkvi, ~etvrtkom glasa~ima radika-
la; on kao da je promenio tim usred utakmice, mislim, to je sve
potpuno nenormalno. I sad dobro, Holms bi verovatno zaklju~io
da je ovde postoje}e dru{tvo nemogu}e. To je stanje anomije dru-
{tva, klasik sociologije Dirkem je skovao taj termin – anomija. To
je situacija kada formalne (pravne) i moralne norme ne uspevaju
da reguli{u svakodnevno pona{anje pojedinaca. I onda je tim po-
jedincima ostalo da oni sami smisle kako treba da se pona{aju.
Naàlost, u ve}ini slu~ajeva obi~ni ljudi nisu u stanju da pravilno
osmisle svoje pristojno pona{anje. Dakle, u tom stanju apsolutne
anomije, koja je ve} jedina konstanta u ovom dru{tvu, ja se pla{im
da se stvari polako zao{travaju.
I sad bih opet usmerio va{u pa`nju na jednu grupu u dru{tvu, to je
pristojna grupa ljudi. Osnovni problem tog pristojnog sveta je pre-
vi{e pristojnosti, kao da smo presocijalizovani, progutali smo sve
te norme koje svi drugi u dru{tvu nemaju. Ali, ta grupa ljudi u dru-
{tvu nije mala. Na autoputu imate tri trake, je li tako, leva, sred-
nja i zaustavna, zna~i, imate dve tre}ine Srbije koja kada je gu`va
stoji u levoj i srednjoj, i jednu tre}inu idiota koji idu onom de-
snom trakom. I onda mi ~ekamo da oni naprave gu`vu, pa ih ~eka-
mo da pro|u. Kada volim Srbiju, onda smatram da je dve tre}ine
ljudi ovde pristojno. E sad, ti pristojni ljudi imaju taj problem vi-
{ka pristojnosti i sad ja upozoravam, dakle, ja ovo govorim kraj-
nje hipoteti~ki, i ogra|ujem se u startu.
Ali da vam kaèm ne{to ovako. Kada jednom malom delu te pri-
stojne populacije stvari jednog dana postanu potpuno nepodno-
{ljive, onda mogu da se dese u dru{tvu neke stvari, ne moraju, ali
mogu da se dese i postoje presedani u modernoj novijoj evropskoj
istoriji, da bilo mladi, bilo sredove~ni pripadnici tog ve} isfrustri-
ranog dela pristojne populacije, po~nu da pizde, izvinjavam se, ali
postaje im nepodno{ljivo. To je bilo u Italiji, prosto, mladi ljudi su
se organizovali u neku poluteroristi~ku grupu. Ja samo na~elno
govorim, nije mi te{ko da zamislim situaciju kada stvari postanu
dovoljno, dovoljno zajebane ovde, a stvarno su zajebane, pla{im se
da je hipoteti~ki mogu}a pojava neke grupe, koja }e po~eti da igra
po pravilima tih jebenih nepristojnih ljudi, zemunskih klanova,
tog DSS-a, desni~ara, svih tih, {to bi Dòrd` Bu{ rekao, osovina Ivan
Kuzminovi}
zla.
I {ta ako ta grupa ljudi koji su se iznervirali, kojima je dosta, po~-
ne da igra po tim pravilima igre koja su vrlo surova, svaki dan su-
rovija. Pitam {ta bi bilo kad bi Vu~eli}, na primer, oti{ao na dò-
ging u Ko{utnjak i onda mu pri|e beli kombi, uhvate Vu~elu i uvu-
ku ga u kombi i odvezu ga na Fru{ku goru i prospu mu tri metka
u glavu. I onda ga, u ve} pripremljenu rupu ubace i prekriju ìvim
kre~om.
[ta bi bilo kad bi te jebene sudije na{eg Vrhovnog suda, ti koji je-
dino sluè da obaraju presude i vra}aju Miru ku}i, {ta bi bilo kada
bi neko od njih osvanuo mrtav u Dunavu sa suvom li~nom kartom
u dèpu.
Ja se samo pitam, {ta bi bilo kad bi [uvakovi} i{ao gradom sa svo-
jom ènom i u{ao u ulaz zgrade u kojoj stanuje, a onda im pri{la
dva ~oveka i tresnula mu ènu u glavu, a njemu prosuli mozak, {ta
bi onda bilo.
Mislim, bila bi anarhija, bila bi katastrofa po ovo dru{tvo, ali ja
vam kaèm to nije nemogu}e. To je malo verovatno zato {to taj
pristojni deo populacije ne ume da igra na taj na~in, prosto se ne
snalaze u toj igri, njima je stran taj na~in, ali nije nemogu}, toga
je bilo, toga je bilo 70-ih i 80-ih godina.
Dakle, ja sam ~lan studentske grupe koja se zove Stalkeri. [ta mi
sad radimo, po{to se mi ne razumemo u pu{ke, ne razumemo se u
batine, to nam je sve strano, mi retardi sednemo i smi{ljamo kako
}emo Albance sa Kosova, studente sociologije ili psihologije dove-
sti u Beograd da sednemo, organizujemo konferenciju i tri dana
se sa njima mirimo. A da je slede}i korak da ve} u decembru me-
secu oni opet do|u i ovaj put dovedu svoje profesore. Njima je ve-
lika frka da do|u ovde, oni s punim pravom ne èle da do|u ovde.
Onda posle konferencije u pauzi ~ujemo kako je neki tamo srpski
vojnik ovom oteo oca, ubio mu oca, ubio mu brata, sedi{, stid te je,
21.10.05. jebiga, Srbin si, iz Srbije si. Eto, to je na{ zadatak, zna~i mi ne
umemo da se organizujemo i da idemo da ru{imo ustavni poredak
ove smrdljive zemlje i to smrdljivi ustavni poredak Slobodana Mi-
lo{evi}a. Mi, zaista retardi, pravimo pomirenje sa Albancima. Za
|}-{|
to nas niko ne pla}a, to je krajnje volonterski, to je vrlo te{ko ra-

diti i organizovati.
184 Poku{avam da vam objasnim slede}u stvar. Ja se iskreno pla{im,
ja vidim da ljude koje ja znam s fakulteta, iz dru{tva, iz srednje
{kole, ja vidim da njima stvarno ìvot postaje nepodno{ljiv i da tu
postoji nekoliko na~ina na koje }e kanalisati taj svoj problem. Jed-
ni }e se spakovati i oti}i u inostranstvo, jedni ne mogu da odu u
inostranstvo, osta}e ovde da rade za 15.000 mese~no, a tre}i, inte-
ligentniji deo stvarno }e da sedne i da kaè – majku mu, daj da se
organizujemo da ne{to radimo. Oni ne znaju {ta da rade i njima ne
pada ovo ludilo na pamet koje sam ja sad ovako hipoteti~ki izlo-
ìo, ali sva{ta je mogu}e.
Ko je meni onako najo{triji, a da mi je najvi{e pristojan, to je Ve-
sna Pe{i}. Ona èna sedne i kaè sve u lice {ta ima, ali dakle, ako
je ona najekstremnije {to mi imamo, onda stvarno imamo proble-
ma, mislim, bez zezanja. Ja ne znam kako bi to trebalo da izgleda,
ja pri~am s ljudima koji na primer nastupaju javno. Mislim, kaè,
sedne{ sa radikalom, stvarno je te{ko sa njim, on ima petnaest go-
dina treninga, odmah krene sa nekim obave{tajnim podacima o
ocu, majci da ti pri~a, ti onda izgubi{ ìvce, zna kako da te takne.
Ali ja vi{e ne znam kako sa tim ljudima treba pri~ati, ja ne znam,
mo`da treba uzeti ~a{u i slomiti mu glavu kad te iznervira, ali pro-
sto se pitam {ta }e s nama biti, ovako finima, pristojnima, maj-
kemi.
Ko{tunica je kao tunjav, ali ja nisam vi{e destrukcije video nego
sad. Mirko Marjanovi} ne bi stigao, onako hiperaktivan, vi{e sra-
nja da napravi za manje vreme. Kao Ko{tunica je spor, a gledaj ga,
~ove~e, gde god je stigao, uspeo je ne{to ozbiljno da uradi {to je
opasno. Ali, ono {to je posebno zanimljivo sa ovom vla{}u to je da
njoj nije dovoljno to {to su dobili izbore i {to su napravili vladu.
Ne, oni moraju da ostave, kao ona biv{a ministarka prosvete, svoj
li~ni pe~at. I to je jedna specifi~na poruka koju oni {alju svima u
politi~kom polju – ne moè{ ti da do|e{ u politiku i obavlja{ vlast
dve godine, nego }e ti ubiti premijera, onda }e{ i}i u zatvor. I ne-
mojte da se ka~ite sa nama, zato {to mi imamo Radeta, mi imamo
Slu`bu. Zar mislite da je slu~ajno {to je Ko{tunica uzeo dràvnu
bezbednost? Njega zanima ministarstvo pravde, ministarstvo po-
licije, na kraju gola sila.
A Tadi}, on sve nekako polako, hladnokrvno, kao on sve ne{to raz-
mi{lja. I sad se ja pitam, kad je on u tim unutarpartijskim izbori-
ma postao predsednik stranke i kad je pobedio na predsedni~kim
Ivan
izborima, a u slu~aju da slu{a neko iz Demokratske stranke, pod- Kuzminovi}
se}am ga da su ljudi koji su glasali za njega – mi, a ne ovi radika-
li, crkva, nisu ga oni doveli na vlast – kad je on do{ao na vlast, on
mora da je seo jedno pet minuta i razmislio – pa, da li vredi da se
pogine za Srbiju. Mo`da je stao i zaklju~io – pa ne}u da ginem za
Srbiju, ja }u da budem predsednik, ja }u da tvrdim da sam i vlast i
opozicija, ja }u da iza|em iz parlamenta sa godinu dana zaka{nje-
nja. On se igra, on ni{ta su{tinski ne radi. Ja ga amnestiram samo
utoliko {to objektivno jeste vrlo riskantno u}i u ozbiljan obra~un
sa silama zla u Srbiji.
Te{ko onome ko upali svetlo u Srbiji, mislim da je to ba{ \in|i} re-
kao u jednom intervjuu, i to je stvarno ta~no. \in|i} je upalio, ne
znam da li je to svetlo, on je pre upalio sve}u i to je odmah moralo
da bude poko{eno.
Jedna koleginica sociolo{kinja mi je rekla – {to si tako negativan,
hajde da sednemo u kafi} da popijemo kafu, a ja sednem u Plato i
razmi{ljam – ~ekaj, {to bre studenti Filozofskog fakulteta pla}aju
toliku {kolarinu, kad mi imamo 350 kvadrata najelitnijeg prosto-
ra u gradu, i ja sad ho}u da idem kod dekana to da pitam. Mene sve
nervira, ja ne mogu ni kafu da popijem na miru. Ali dobro, imam
potrebu da kaèm ne{to u ~emu ima malo optimizma. Postoji jed-
na grupa mladih ljudi, to nije grupa u smislu neke povezane, uje-
dinjene grupe, to su ra{trkani ljudi najpre po ovom gradu, to su vr-
lo vredni ljudi, oni vredno rade, vredno u~e, zavr{avaju fakultete i
imaju neko znanje. Postoji prosto taj jedan korpus me|u mla|ima
koji mogu vrlo lako, za pet do deset godina da na~ine neku novu
elitu u ovom dru{tvu. Ne moraju, najverovatnije i ne}e, ali moglo
bi da se desi. Neko }e usko~iti u politiku, neko }e usko~iti na uni-
verzitet, oni }e imati priliku ne{to da menjaju.
Ovi ljudi koji su sad asistenti, oni su se umorili za vreme Milo{e-
vi}a. Skinuo si onoga, gde }e{ jo{ i Ko{tunicu, oni lepo ljudi na
mojoj katedri rade istraìvanja, neku lovu da zarade, oti}i }e u
penziju kao ubogi. Ali postoje mladi ljudi sa kojima ne moram da
21.10.05. raspravljam oko opravdanosti Sablje. Jedino {to mi u glavi posto-
ji kao slika vrhunskog optimizma, to je ono koliko je bilo, bre, lju-
di, 500.000, milion, na ulicama Beograda kad je sahranjivan \in-
|i}. Trebalo je stati i videti to, ne verujem da }e ti ljudi opet da se
|}-{|
okupe na jednom mestu, ali postoje ljudi, nije da smo mi toliko

propali, nisu svi Aligrudi}i, nisu svi Velja Ili}, nisu svi Vojislav
186 Ko{tunica. Postoji {ansa i ja, ako je to uop{te normalno od mene
koji sad imam dvadeset pet godina, {aljem poruku mladima. Da-
kle, mi moèmo da ozdravimo samo ako budemo imali neku elitu
koja }e nas povu}i negde, Srbiju neko mora da uhvati za ruku i da
je vu~e. To ne moè da radi Velja Ili}. I ja za te mlade ljude imam
poruku.
Mi mo`da to svi ne znamo, ali na nama je u izvesnom smislu ve-
lika odgovornost. Lako je oti}i u inostranstvo, ali hajde da malo
razmislimo. Ako smo mi jedina {ansa i ako smo mi taj korpus iz
kog treba da se pojave neki novi ljudi koji }e da vuku Srbiju, ja
moram da apelujem na te ljude, mi moramo da se obrazujemo...
radite ljudi... nek ljudi idu nek ukradu knjigu ako im je skupa, je-
dino legitimno je krasti knjige. Neka u|u u onaj “Plato”, nek
uzmu neku knjigu, samo da paze da ne propi{ti ona sprava na iz-
lazu, ali moramo da ~itamo, mi moramo da budemo spremni da
napravimo sa~eku{u ovim ljudima, pod znacima navoda sa~eku-
{u. Da ih sa~ekamo, te skotove, da se negde spotaknu, za nekih
pet godina, pa da usko~imo u to polje, pa nije nemogu}e. Kad je
ubogi G17 mogao da napravi stranku, moè da napravi bilo ko. Ni-
je nemogu}e da se pojave novi ljudi, pazite, nama je ovo jo{ gora
situacija, nama treba deset Zorana \in|i}a. Ali ja znam deset bu-
du}ih Zorana \in|i}a, to su brzi ljudi, sposobni ljudi koji ~itaju,
koji idu na taj glupi internet, koji ~itaju na engleskom ne{to, ali
njihov zadatak je da ostanu ovde, da odu malo, naravno, na izlet
u inostranstvo i da nam se vrate i da sa~ekamo priliku, jer je mo-
gu}e promeniti stvari.
Dve godine \in|i}eve vlasti mi dokazuju da je mogu}e menjati
stvari. Eto, neka to bude minimalna doza patriotizma, ako èlimo
da pomognemo ovoj zemlji da prestane da bude uboga, nego da po-
stane normalna zemlja, nije nemogu}e, stvarno nije nemogu}e.
Hrvatska je uspela da postane normalna zemlja, tvrdim da je mo-
gu}e. Zoran \in|i} je i{ao na one tribine, na{ao onog tamo radni-
ka i objasnio mu – ne moè{ da dobije{ kredit, nema kredita za te-
PROCES
... Kad ih vidite na televiziji, vi odmah pomislite – pa ja
sa ovima, a ni protiv njih ne mogu ni{ta...
Generacije japanskih èna radile su za tanjir pirin~a i
no}ile u fabrici, na asuri izme|u ma{ina...
Osnovni problem pristojnog sveta je previ{e pristojnosti,
kao da smo progutali sve norme kojih u ostatku dru{tva
nema...
Vesna Raki}-Vodineli} iz Instituta za uporedno pravo

Dimitrije Boarov iz lista Vreme
Mileta Prodanovi}, pisac i slikar
Ivan Kuzminovi}, apsolvent sociologije
be jer si glasao za Slobu, sad radi za dvesta evra pet godina, pa kad
budemo reforme izvukli dobi}e{ trista evra, pa }e{ mo}i da digne{
kredit. [to sam ja zapeo za tog \in|i}a, stvarno, ali {ta da radim?
|}-{|
Ivan
Kuzminovi}
PE[ÂNIKFM, 28. 10. 2005.
DOBRI DUH
Moje }erke tvrde da postoji nekakav dobar duh u
njihovoj generaciji...
Svi nacionalizmi su odvratni, a naro~ito balkanski...
Postoje ljudi koji su se od po~etka borili za sve `rtve
podjednako, priznajem da ja nisam...
Srbijanka Turajli}, profesorka

Vojin Dimitrijevi} iz Beogradskog centra za ljudska
prava
Ljubi{a Raji}, profesor
Vesna Goldsvorti, knjièvnica
Svetlana Luki}:
Dobar dan. Napolju su nestvarno lepi oktobarski dani, blago onima
koji mogu i blago onima koji znaju da uìvaju u njima, ja vi{e ne
umem i zato volim, ba{ kad je ovako sun~ano i ba{ kada je ovako pe-
tak da se setim re~i baksuznog Borhesa: “Svet je na nesre}u stvaran,
ja sam na nesre}u Borhes.”
Zavidim novinarima u Saudijskoj Arabiji, oni prvo ne smeju, a i ne bi
mogli sve i da smeju da postignu da prate {ta rade svih 22.000 prin-
~eva i princeza iz najve}e vladaju}e porodice na svetu Al Saud. Na{a
vladarska porodica, zvana koaliciona vlada, ima mnogo manje prin-
~eva i princeza, ali su prili~no dobro raspore|eni i izgleda kao da su
zaposeli svako par~e zemlje, osim opustelih srpskih sela, gde se ovih
dana namerava uputiti predsednik Tadi} kako bi zapo~eo svoju naj-
noviju akciju Probudimo Srbiju. To mu je organizovala, ko drugi neko
takozvana Narodna kancelarija, koja za svog predsednika igra razne
uloge – privatnu vladu, Crveni krst, turisti~ku agenciju, pecaro{ko
dru{tvo, jednom re~ju, {ta god predsednik poèli.
Mada, kad vidi{ ovog iranskog predsednika Ahmadinedàda kako
preti da }e Izrael biti zbrisan sa mape sveta i koji je na poslednje iz-
bore do svog glasa~kog mesta gazio po ameri~koj zastavi, onda ovaj
na{ lepotan izgleda jo{ lep{e.
Bes, koji izgleda ponekad zra~i iz ovog mog malog obra}anja svetu,
mada ja nisam primetila, proisti~e iz toga {to mnoge na{e frustracije
nisu nabrojane u ugovoru sa ìvotom nekoga ko ìvi u elementarno ci-
vilizovanoj i elementarno pristojnoj zemlji. U tom ugovoru ne pi{e, na
primer, da je potrebno pet godina da se uhapse ljudi koji su ubijali be-
be, starice i trudnicu u Suvoj Reci, ne pi{e da su sve ubice do ju~e ra-
dile u policiji, ne pi{e da je slu~aj Batajnice otvoren uprkos ovoj poli-
ciji i uprkos volji ove dràve i ovog mog naroda. Prakti~no, sve {to je
omogu}ilo da se slu~aj Batajnica otvori dobijeno je od Ha{kog suda, a
tuìlac Vladimir Vuk~evi} je morao da ~eka da se promeni zakon da bi
mogao sam da saslu{ava svedoke, a ne da ~eka da to u~ini policija,
koja je, kao {to smo znali i pre ovog slu~aja, puna ogavnih ljudi koji
su se u na{im oslobodila~kim ratovima proslavljali egzekucijama de-
ce i stogodi{njih starica.
Da je u ugovoru sa ìvotom pisalo da }ete svoj vek proìveti u zemlji
koja ~ini sve, dokle god moè, da ubice ostanu neka`njene, pitanje je
da li biste taj ugovor potpisali. Da li biste potpisali da ste znali da }e
va{a vlada sprovoditi organizovanu odmazdu protiv ljudi koji su or-
28.10.05. ganizovali Sablju, a pla}ati od{tete svima onima koji su tada bili
uhap{eni, po~ev od ~uvenog vojvode Vu~ini}a. I evo sada sudija Dò-
in~evi} nije zadovoljan sa 740.000 dinara, traì 20 miliona za naru-
{avanje ugleda, koji je tako dugo sticao pre nego {to je priveden. Bati-
|}-{|
na{i Marka Milo{evi}a, koji su zlostavljali onog nesre}nog otpora{a

iz Poàrevca osu|eni su da plate kaznu od 40.000 dinara. Gospo|a
192 sudija je bila blaga, jer su Markovi drugovi u stvari dobri momci, pre
toga nikad nisu bili osu|ivani. Da li biste potpisali ugovor sa ìvotom
da vam je neko rekao da vam je za prebivali{te odre|ena zemlja u ko-
joj vas vlada pravi majmunom, jer ministarku, koja je htela da iz {ko-
le izbaci Darvina jer je svinja, kompjutere jer zra~e, engleski jer je je-
zik neprijatelja, dakle, da tu ministarku koju je sama ta vlada smeni-
la – nagradi mestom predsednice Upravnog odbora Studija B.
I tako dalje, a po{to su sva velika pitanja kao {to su Kosovo, kao {to
su pregovori sa Evropskom unijom, pregovori sa MMF-om, pitanje pti-
~ijeg gripa, asteroida, crnih rupa, u sigurnim rukama Vojislava Ko-
{tunice, ~oveka koji je pun nemogu}ih atributa, ~ime onda mi mali lju-
di da se zabavimo nego rekonstrukcijom Nemanjine ulice. Slu{ate
profesorku Elektrotehni~kog fakulteta u Beogradu, gospo|u Srbijan-
ku Turajli}.
Srbijanka Turajli}:
Koliko god da to deluje kao mala stvar, ja mislim da je to paradig-
ma onog {to nam se de{ava. Nisam na taj na~in razmi{ljala o to-
me dok nisam sino} slu{ala razgovor moje }erke i njene drugari-
ce, koje nameravaju da ìve u ovom gradu i ovom dru{tvu i koje su
nekako rezignirano konstatovale da njih vi{e i ne interesuje ko je
na vlasti, da su izgubile svaku nadu da bi na vlasti mogao da bude
neko po{ten. Pa su se onda popravile i rekle – ne po{ten, nego ne-
ko ko bi pored sebe mislio i na nas, mislio da mi postojimo, jer sa-
mo se tako, kaù one, moè objasniti da neko u petak u podne za-
tvori ulicu Kneza Milo{a i ne misli da je u~inio ne{to stra{no, ne-
go iza|e i zahvali se gra|anima na razumevanju. Ne znam kom
razumevanju, po{to ih niko ni{ta nije ni pitao.
A ovo sa Nemanjinom, po{to ja igrom slu~aja ìvim pored Nema-
njine, dakle, u Bir~aninovoj ulici, da je nekome palo na pamet da
rekonstrui{e tu ulicu, to je fantasti~na ideja. Ali nekome je palo
na pamet da je zatvori kompletnu i da onda tamo u jednom vrlo
ograni~enom periodu dana ostavi nekoliko radnika. Dakle, to je
ulica koja no}u vi{e nema ni uli~nog svetla i u njoj se ni{ta ne de-
{ava. Pore|enja radi, kada je Hrvatska re{ila da napravi autoput
do granice sa nama, po{to ja ~esto idem tim putem za Banjaluku,
u slavonskim {umama su svetleli reflektori i radilo se celu no}.
Dakle, ja apsolutno ne mogu da razumem za{to svi misle da mi
gra|ani ne zasluùjemo ba{ ni{ta, za{to misle da je normalno da
– rekli su ~etiri meseca, a daj boè da to bude i za {est – tako pone-
ko {etka po toj ulici umesto da sva operativa koju ova zemlja ima Srbijanka
Turajli}
iza|e da radi dvadeset ~etiri sata dnevno, pa onda ako im stvarno
treba ~etiri meseca, ja }u to naravno prihvatiti i po{tovati.
Prosto mislim da to spada u ona maltretiranja gra|ana o kojima
vi{e niko i ne razmi{lja i zato kaèm da to jeste paradigma onoga
{to se u ovoj zemlji de{ava. Dakle, vi, narode, ste stoka, i mi }emo
se spram vas pona{ati kako nama padne na pamet, a vi nemojte ni
da se usudite da pitate za{to mi to radimo. Ja priznajem da sam
me|u onima koji su gorljivo branili radove na ulici Mar{ala Tita,
odnosno ne, ona se danas zove, nije ni Srpskih vladara, nego Kra-
lja Milana smatraju}i da je lepo da se glavna gradska ulica uredi,
mada i dalje ne razumem za{to smo morali da stavimo one plo~e
koje ne valjaju ni{ta, pa ta ulica ve} ni na {ta ne li~i, ali sam to za-
ista gorljivo branila. Pa sam gorljivo branila Njego{evu ulicu, pa
sam vikala – pa dobro ljudi, pa imajte strpljenja, pa evo tek se u~i-
mo, pa sad moramo da rekonstrui{emo. Ali ovo vi{e uop{te ne
znam odakle da po~nem da obja{njavam.
Najvi{e me iznervirao, sino} se pojavio na televiziji neki gospodin
koji se zove Sini{a, on je neki funkcioner gradske vlade, koji se
opet zahvalio gra|anima na razumevanju, ne znam kom razume-
vanju i za{to on misli da radi savr{en posao time {to je napravio
potpuni haos u gradu. Pazite, u tom krugu izme|u Nemanjine i
bolnice postoji jo{ jedna ulica, ona se zove Pasterova, ona je u du-
ìni od dvadeset metara prekopana ve} mesec i po dana i taj pravac
je neprohodan, i nikome nije palo na pamet da makar to prvo zako-
pa, pa da jo{ jednu ulicu osposobi pre nego {to se upusti u
rekonstrukciju Nemanjine.
Nemanjina ulica se proteè od èlezni~ke stanice do Slavije i celom
duìnom mora da se radi. Ne moè biti skuplje ako se petnaest po
petnaest metara te ulice radi nego ako se radi, makar u radno vre-
me, cela ta ulica odjednom. Nemanjina ulica je ulica duhova, gra|a-
ni pone{to {etaju i nema nikoga i ne vidi se da se ne{to radi i vi kad
ste na vrhu ulice nemate pojma da tu postoje neki radovi, vi misli-
te da neko pravi va{ar ili ono, kako se zove, subotom, pe{a~ka zona,
28.10.05. vi{e nemate ideju da se ta ulica rekonstrui{e. Dakle, ta ulica ne li~i
na gradili{te, a zatvorena je ve} ~etvrti dan, to je nedopustivo. A to
da je skupo raditi no}u, pa valjda je jo{ skuplje maltretirati sop-
stvene gra|ane, i kako je mogu}e da nikom drugom na svetu nije
|}-{|
skupo da radi no}u, svima na svetu je u interesu da se posao zavr{i

{to je brè mogu}e. Ne znam gde prona|u jednu firmu koja }e to da
194 radi s vremena na vreme, pa kad se uradi. Pa na {ta to li~i.
Ajd’mo mi na jednu drugu temu, koja mi se ~ini da je zasluìvala
mnogo ve}u reakciju, to je ova afera sa tetanusom. Da vi nebroje-
no mnogo ljudi vakcini{ete za{e}erenom vodicom i da zbog toga
nema ni skandala, nema ni utiska, razumete, to vi{e nije ni uti-
sak. Vi u|ete kod lekara puni poverenja, on vam da ne{to, vi iza|e-
te napolje, kroz par meseci shvatite da niste dobili ni{ta i to posta-
ne najnormalnija pojava na svetu. Boè moj, jo{ jedna afera, jo{ je-
dan skandal. I meni se stvarno ~ini da bi u svakoj normalnoj ze-
mlji ~injenica da je neko uvezao to {to je uveèno zahtevala da taj
neko bude uhap{en za dvadeset ~etiri sata i da mi kao gra|ani bu-
demo obave{teni {ta je preduzeto da se tako ne{to nikada vi{e ni-
kome ne desi. Jer, pazite, mi imamo ovu proizvodnju afera u kojoj
je gospodin Dinki} zaista glavni ceremonijal-majstor, za njim pla-
~u neki dvorovi, on je ~ovek u stanju da izmisli dve afere dnevno i
da nijednu ne zavr{i.
Dakle, ja bih prosto zabranila gospodinu Dinki}u da otvori usta i
o jednoj jedinoj aferi dok ne zavr{i onaj slu~aj Janju{evi}a i Kole-
sara od kojih je sve po~elo, ima tome tri godine. A kad to zavr{i,
idemo na slede}u. Ovako je to jedan neprekidan niz dr`’te lopova,
koji se zavr{ava naravno s time da smo u stvari svi lopovi, pa uop-
{te nema razloga da o tome i razgovaramo. I onda kaè{ – dobro,
to je neki njihov me|usoban politi~ki obra~un, ja tebi – ti meni, ja
tebe proglasim lopovom, tebi padne rejting, ti mene proglasi{ lo-
povom, meni pada rejting i sad se svi mi tako valjamo u blatu. A
tetanus nije to, naravno da i iza tetanusa stoji neki lopov, ali pro-
sto ne vidi se direktan politi~ki interes i onda to nije afera.
A postavlja se pitanje ko je ugrozio zdravlje gra|ana ove zemlje i
makar je to ta~ka na kojoj bi neka odlu~nost mogla da se pokaè.
To nije ni neka Jotkina grupa, ni Mali Bidà, ne znam ni gde se iz-
mi{ljaju sva ta imena, to je prosto pitanje zdravlja ~oveka, ène ili
deteta, i to je nestvarno. Niko ne misli da je to doga|aj i onda pro-
sto ja ne znam vi{e {ta je va`no. Moè Nemanjina ulica nikad vi{e
da se ne otvori, razumete, izgubila sam skalu, jer ako razmi{ljam
o tetanusu onda je nebitno {ta je u Nemanjinoj ulici, a jo{ manje
je bitno da li }e Kneza Milo{a biti zatvorena dva sata, to jest onda
vi{e ni{ta nije bitno.
Na primeru ovoga {to se de{ava sa Crnom Gorom, ja mislim da je
svaki gra|anin ove zemlje shvatio da je odnos Srbije i Crne Gore
ne{to {to }e se odlu~iti u Briselu ili negde drugde, i nije ni ~udo da
Srbijanka
zemlju u kojoj mi trenutno ìvimo anegdotski u zapadnoj Evropi Turajli}
zovu Solanija, po naravno Havijeru Solani. Dakle, mi smo u tim
njegovim dolascima, odlascima, potpisivanju, nepotpisivanju; za-
ista je svako mogao da shvati da se Srbija, a mislim i Crna Gora,
apsolutno ne pitaju kako }e izgledati zemlja u kojoj oni zajedno
ìve. Mi prosto ~ekamo da nam oni saop{te {ta su oni odlu~ili ka-
ko }e ta zemlja izgledati, sa referendumom, bez referenduma. Me-
ni je prosto nestvarno kad vidim kako se ozbiljni ljudi oko toga
ne{to kao prepisuju, dopisuju, diskutuju, a da im je jasno da oni o
tome uop{te ne}e odlu~ivati. Nisam sigurna kako bi izgledao
eventualni razlaz Srbije i Crne Gore, ali se meni ~ini da su tu emo-
cije ve} davno potro{ene, da smo mi shvatili da ìvimo u nekoj ze-
mlji koju je tako neko drugi uredio, pa da to ne mora izazivati ne-
ke potrese kako god se zavr{ilo.
[to se ti~e Kosova, tamo je situacija jako tu`na. Tamo objektivno
ìvi neki narod koji je ugroèn. Ja moram da vam priznam, ni{ta
mi nije, meni li~no, teè od saznanja da je to moj narod, dakle, ta-
mo ìve ljudi ~iji je ìvot u ozbiljnoj opasnosti, jer imaju naspram
sebe jednu mnogo brojniju grupu ljudi i imaju uzajamnu mr`nju,
koja je sistematski razvijana tokom dugog niza godina. Dakle, pi-
tanje na koji na~in }e se zavr{iti ta pri~a na Kosovu je pitanje ko-
je jedan broj ljudi moè da ko{ta glave i u tom smislu to je kraj-
nje ozbiljno pitanje. Pre neki dan je bila pri~a na BBC-u, pokaza-
li su Ra~ak i razgovarali sa Albancima koji ìve u Ra~ku, onda su
pokazali jednu srpsku enklavu i par povratni~kih porodica i uàs
koji su oni pro{li i u ~emu ìve, i onda su rekli – ovo je toliko du-
boko zava|en narod da ne postoji na~in da se oni oko bilo ~ega
dogovore. Dakle, me|unarodna zajednica mora da smisli re{enje
i mora da ga nametne obema stranama da ga potpi{u. Ja prosto
imam strah, li~ni strah, za taj narod koji strada. Nikad nisam raz-
umela do kraja teritorijalno pitanje, ja razumem pitanje ljudskog
ìvota, radi se o ljudskim ìvotima. I prosto mislim da bi taj na-
rod do kraja morao da bude obave{ten o svemu {to mu se moè
desiti sutra iz ovog ili onog razloga, da se ne bi desilo ono {to se
28.10.05. desilo u raznim drugim krajevima na{e zemlje, kad su se ljudi do-
govorili a zaboravili da o tome obaveste one kojih se taj dogovor
najvi{e ticao.
Vrlo je neizvesno kako }e se Kosovo zavr{iti i vrlo je neizvesno da
|}-{|
li }e to neko mo}i da knjiì sebi kao neki veliki uspeh. Nisam si-
gurna da to neko treba sebi da knjiì ni kao neuspeh, a knjiì}e
196 mu se, zato {to prosto nikad nije bilo dovoljno gra|anske kuraì
da se objasni ovom narodu da je neko ko se zove Slobodan Milo{e-
vi} potpisao kapitulaciju juna 99, kojom je prepustio deo teritori-
je svoje zemlje nekom drugom. I da je to pri~a koja je od po~etka
prosto ispri~ana faktima. Ne mislim da je trebalo da se i{ta izmi-
{lja i onda bi narod shvatio da sad mi u pregovorima zapravo raz-
govaramo o tome moèmo li deo teritorije koju smo izgubili kapi-
tulacijom vratiti i ako odatle pogledate stvar, svako re{enje do ko-
ga do|e ova ili neka druga vlada – bi}e uspeh. Ali ako mi po|emo
od toga da je to na{e i da mi to nikada nikome nismo dali, {to nije
ta~no, jer tamo dole {eta neka tu|a vojska, a ne na{a vojska, onda
}e svako re{enje biti neuspeh, razumete.
Dakle, mi smo `rtve sopstvene retorike, mi smo `rtve retorike –
vas niko ne sme da bije, a u stvari je cela pri~a u tome da su oni ve}
svi tu~eni i sad je samo pitanje mogu li da budu tu~eni manje. Mi-
slim, cela pri~a je izvrnuta.
Ja pripadam, naravno, onima koji misle da se Srbiji ùri i u tom
kontekstu potpuno delim stavove gospodina Jovanovi}a. Rekla
bih da verujem u tog mladog ~oveka i nekako mislim da je to novi
vetar koji je ovoj na{oj politi~koj sceni definitivno potreban. Da li
}e on biti u stanju da okupi prave ljude, da li }e on biti u stanju da
napravi jedan tim mla|ih ljudi, koji zaista moè zemlju da neka-
ko gurne napred, ne znam, ja najiskrenije verujem da moè, jer
ako on ne moè, onda vi{e ne znam ko }e mo}i.
Me|utim, tragedija je {to, ako na kraju vlada i padne, ne}e pasti
zbog njegovih aktivnosti. Vlada }e pasti zato {to }e bogati tajkuni
kupiti nekoliko poslanika, razumete, to je onako dodatna kata-
strofa, jer njima ne odgovara trenutni fiskalni sistem ili poreski
sistem, sve se u stvari vrti oko nekih druga~ijih vrednosti. Moj bi-
znis pati zbog ove vlade, pa }u ja kupovinom poslanika da je sru-
{im. Uzgred, gospodin Vu~eti}, koji je to omogu}io, jednog dana bi
ipak morao da odgovara, ali svejedno. Ja }u kupovinom poslanika
zapravo re{iti to pitanje i oboriti vladu, a za to vreme ovi mladi
ljudi idu po Srbiji, obja{njavaju koja se nama katastrofa de{ava
na nekom globalnom, ljudskom planu i niko se ne uzbu|uje. To je
poreme}eno i skoro da se u mojoj glavi vi{e ne postavlja pitanje ko
}e biti na vlasti u ovoj zemlji, nego ko je taj koji }e imati snage da
nametne ponovno uspostavljanje sistema vrednosti. Kad to uradi-
mo, onda smo na putu oporavka i onda }emo biti i u Evropi i u sve-
tu i sve. Skoro mi se ~ini da je to ona nulta ta~ka. Kad se vi upri- Srbijanka
Turajli}
stojite onda vas svi zovu, razumete.
Vidim da moje }erke i dalje èle da ìve ovde, {to je meni jako dra-
go i simpati~no i one tvrde da ovde postoji nekakav dobar duh u
toj njihovoj generaciji. Dakle, to je generacija koja jo{ o~igledno
nije potro{ena, ima nekog potencijala i, prosto, one misle da se s
tim dobrim duhom jo{ uvek ne{to moè uraditi. Stvarno imate tih
nekih iskri~avih mesta, gde mladi ljudi stvarno zablistaju, od
Exita do ovog uspeha na{ih studenata u Americi, od svetskog do-
ga|aja muzi~kog do svetske nagrade u oblasti elektronike. Zaista
je raspon fantasti~an. Dakle, klinci vide da tu jo{ uvek ima ili ose-
}aju da ima potencijala i spremni su jo{ neko vreme da ne{to ra-
de. Ja se u stvari pla{im da kada u|u u rane tridesete, kada odje-
danput po~injete da ulazite u kolote~inu i entuzijazam nestaje, a
vi ste vrhunski profesionalac, vi tog momenta u stvari pakujete
kofere i kaète – pa dobro, ja sad treba da gajim neku decu, sad }u
ipak da ih gajim na nekom pristojnom mestu na kome postoji us-
postavljen sistem vrednosti.
I jo{ jedna stvar mora da se pomene, to je ova fudbalska utakmica
SCG–Bosna. Dakle, fascinantno je da se na stadionu pojavi parola
– No`, ìca, Srebrenica – i da nema reakcije. Fascinantno je da tog
momenta policija ne uleti i ne uhapsi te ljude i ne saop{ti nam pre-
ko televizije da je to ne{to {to se nikada vi{e u ovoj zemlji ne}e do-
goditi neka`njeno, jer su ti i ti ljudi, sa imenom i prezimenom
zbog toga i toga pohap{eni. To je vest koja je pre}utana, sakrive-
na. Kaù mi ljudi koji su gledali prenos da se to tokom celog pre-
nosa nije videlo. Dakle, neverovatno je, pazite, mi imamo nekog
kamermana, imamo nekog reìsera, koji ne smatraju da je to ne-
{to {to publika treba da vidi, imamo policiju koja ne smatra da je
to ne{to na {ta treba da reaguje. E, to je u stvari ono {to je stra{no
i {to ugroàva opstanak ove zemlje u smislu opstanka nekog po-
tencijala, mladih, sposobnih ljudi da ne{to stvore. Dakle, da li vi
stvarno èlite da ìvite u zemlji u kojoj ta vrsta parola postaje mo-
to na fudbalskom stadionu? Ne znam, ne znam, hajde da vidimo,
28.10.05. sad imamo tu neku mladu partiju u najavi i imamo Gra|anski sa-
vez, da vidimo prosto ima li tu jo{ nekog mla|eg sveta.
Ja stvarno po~injem da verujem samo u mla|e ljude. Rekoh vam,
u ovome {to je ve} na sceni, stvarno svako drì sva~iji dosije u fi-
|}-{|
oci. Hajde da vidimo da li tu mogu da se skupe neki novi ljudi, ko-

jima se stvarno ùri, o njihovom ìvotu se radi, o mom ìvotu se vi-
198 {e uop{te ne radi. Moj ìvot je sre}no okon~an ovako kako je okon-
~an, mogu jo{ da ìvotarim, pet godina imam do penzije, pa onda
jo{ ne{to malo posle toga. Dobro, {eta}u neke unuke u parku. I sa
te ta~ke gledi{ta, irelevantno je u kom ste parku, mo`da }e to biti
park kod Manjeà, verujem da }e biti zavr{en dok ja dobijem unu-
ke, po{to se, evo vidim, i on ure|uje poslednjih {est meseci. Ja ni-
sam sigurna da su Versajski vrtovi ra|eni toliko dugo koliko se
radi park kod Manjeà, pa se nadam da }u kroz pet godina kada
bude zavr{en i bude najlep{i na svetu i po~nemo da ga prikazuje-
mo kao japansku ba{tu mo`da i ja tu da {etam.
Zato vam kaèm, meni je svejedno, odnosno, moglo bi da mi bude
svejedno, ali tim mladim ljudima nije svejedno. Pa dobro, da vidi-
mo da li mogu ne{to da urade. Kako da vam kaèm, ne bih ni èle-
la da se neko na mene osloni, mislim da sam ja sve {to sam znala
i umela potro{ila, o~ito ne preterano uspe{no. Ne vidim {to bi mi
neko dao slede}u {ansu, probali su pa nije i{lo, pa probali pa nije
i{lo, ne moète sad da kaète – ej, sad }u ja, ono sve dosad nije va-
ljalo, ali sad }u ja da vam pokaèm. Pa ako za {ezdeset godina ni-
{ta niste uspeli na taj na~in korisno da uradite, mala je {ansa da
}ete u {ezdeset prvoj ili pedeset petoj. Ovi mladi treba da dobiju i
drugu {ansu ako treba, oni imaju pravo i na drugu {ansu, mi vi{e
nemamo, potro{eno.
Svetlana Luki}:
Pre nekoliko minuta po~eo je zavr{ni sastanak predstavnika Srbije i
MMF-a. Kad vidim onu gospo|u koja predvodi delegaciju MMF-a, do-
|e mi ào Mla|ana Dinki}a, èna izgleda surovo, kao da umesto srca
ima registar kasu. [to bi rekao gradona~elnik Londona, crveni Ken –
video sam masovne ubice, ali me niko nije toliko upla{io kao Marga-
ret Ta~er. E, ~eli~na lejdi prema ovoj {efici izgleda kao majka Tereza.
Pregovori su, kaù, te{ki, ali }e biti uspe{ni, a ako ne budu uspe{ni ne-
ka nam je bog na pomo}i.
Naravno, opet }emo o rezultatima pregovora sa MMF-om morati da
saznajemo tako {to }emo odlaziti na sajt MMF-a, jer ovi na{i laù. Mi-
nistar Naumov je, na primer, sino} uspeo da izgovori, a da ne pocrve-
ni pri tome, da je MMF zapanjen brzinom na{ih reformi, kako mi ima-
mo izvanredan tempo i sli~ne stvari. E, tako je jednom davno Lenjin u
Dràvi i revoluciji i to u celom poglavlju zabrinuto pisao o tome kako
da se granice Sovjetskog Saveza obezbede od navale proletera sa za-
pada, koji }e èleti da ìve u besklasnom dru{tvu.
Vojin
Dobro, vi slu{ate na{eg drugog sagovornika, profesora Vojina Dimi- Dimitrijevi}
trijevi}a.
Vojin Dimitrijevi}:
To moè da se uporedi sa pti~ijim gripom. Vidite da se sprema ne-
{to stra{no, da }e to ne{to neminovno biti, ali onda nastaje neka
inercija da nekako ne misli{ na to. Podse}a me to i na Bosnu i Her-
cegovinu, na Sarajevo. Do po~etka sukoba u Bosni oni su ìveli mi-
sle}i da }e to da ih mimoi|e. Bojim se da smo na neki na~in otupe-
li. Silom prilika sam u poslednje vreme ~itao dve nove istorije XX
veka, one op{te preglede. Mi tu zauzimamo dosta mesta zato {to
smo jedinstveni po tome {to smo kasnih 80-ih, kada se raspadao
sovjetski blok i menjala svetska konstelacija, uspeli da niko od
nas ne bude svestan nikakvih istorijskih pouka. Imate i sada ovu
vrstu tih politi~kih analiti~ara, koji se bave ljudima kao etimolo-
zi bubama. Pa evo, gledaj, sad }e ve}a buba da pojede manju, eto
to je neminovno, ve}a buba jede manju, otrovnija je i tako, kao da
nije re~ o ljudima. To odsustvo bilo kakvog vrednosnog stava me
nervira, a to se smatra ne~im kao nau~nim.
Mnogi takvi komentatori misle da su stvari kod nas neminovno
morale tako da se dese, me|utim, kada pitate za{to su neki to iz-
begli, za{to u êhoslova~koj nije bilo rascepa kao kod nas, dobi}e-
te one ofucane odgovore – nikad nisu ratovali. Pazite, Slova~ka je
imala u II svetskom ratu jedan ogavan fa{isti~ki reìm, drugo,
ona se izvukla, a ostavila ê{ku da strada pod Hitlerom posle
onog minhenskog sporazuma. Prema tome, nije da nije bilo nekih
istorijskih ra~una, nije da nije bilo mogu}nosti da se oni iskoriste
za sukob, pa nisu. Jo{ je pou~niji slu~aj Sovjetskog Saveza, sa ta-
kvim mogu}im latentnim sukobima, ra~unima, narodima koji su
bili preseljavani. Neka elita je re{ila to da izbegne, Gorba~ovu je
Jeljcin pomogao da se izvu~e iz onog protivnapada. Ko je jedini
pljeskao tom pu~u protiv Gorba~ova? Odavde se pljeskalo.
[panija je nau~ila posle Franka da ne bi smela ponovo da se desi
1936, pa su pristali na kralja, koji je u po~etku bio sme{an. Jedino
28.10.05. mi nismo ni{ta nau~ili, {to govori o nemogu}nosti da se postavi{
istorijski, da shvati{ posledice svojih dela. To svedo~i o nekoj ne-
zrelosti elite. Indirektno mi pada ne{to drugo na pamet, za{to je
kod nas sve manje ljudi koji su moralno nesporni. Kad se desi neki
|}-{|
problem u Velikoj Britaniji, onda se prave te takozvane komisije i

uvek se na|e nekakav ~ovek koji je na ~elu te komisije, lord ovaj ili
200 onaj, nekada potpuno nepoznati ljudi i niko ih ne osporava. Kod
nas je mali broj ljudi kojima se ne}e odmah podmetnuti neki greh,
naro~ito izdaja i sli~ne stvari. Nije ni ~udo {to imamo problema sa
sudskom vla{}u, sa Vrhovnim sudom i tako dalje, jer smo ostali sa
jednom spornom elitom bez moralne snage i ~ini mi se da je to sa-
da problem u suo~avanju sa svim novinama koje nas ~ekaju.
Prvo, mi smo jedna siroma{na zemlja, mi nismo nikakav tigar na
Balkanu. Ne moè se toliko dugo ratovati, a ne biti duboko o{te-
}en. Dok smo mi ratovali, neko drugi je radio. Te pare koje su po-
tro{ene na ratovanje, one nisu odnesene na front i spaljene, nego
ih je neko stavio u dèp i taj neko sad ima prili~no veliki uticaj.
Na{i tabloidi, 90 odsto njih, imaju jednu jasnu antievropsku lini-
ju. Iza toga se krije èlja vlasnika tih tabloida ili finansijera tih ta-
bloida da nikad ne u|emo u Evropsku uniju, jer }e onda nastati
prozirnije, transparentnije vreme. Mislim da je gospodin Prokopi-
jevi} ba{ u ovoj emisiji rekao da ti na{i tajkuni ne bi bili nikakvi
tajkuni da su u me|unarodnoj konkurenciji, nego to mogu da bu-
du u na{oj konkurenciji i sa pravilima igre kao {to su eliminacija
ljudi ili nastavljanje onog komunisti~kog principa – nek je na{ ~o-
vek, pa makar ne znao ni{ta. Onda mi kao dràva, kao dru{tvo, ni-
smo sposobni da se nosimo sa tim problemom na razli~itim fron-
tovima, iako se stalno pri~a o nekoj sabornosti i stalno se govori
da mi svi zajedni~ki treba jedinstveno da istupamo, ali ko god iz-
rekne to, uklju~uju}i i crkvu, kaè – jedinstvo je da ti mene slu{a{.
Nemamo mi resurse, ni materijalne ni ljudske, ali treba neki put
shvatiti da iz zla moè da proistekne ne{to dobro. Mo`da }e do}i
do nekog opame}enja. Po~etak rasprave u Savetu bezbednosti o
Kosovu je doveo do jednog naglog otre`njenja, mada ~ujem neke
koji pri~aju ono {to smo slu{ali i za vreme bombardovanja – da je
Kosovo prebogato, pa zato svi ho}e da ga osvoje. Jednog divnog ~o-
veka sam ~uo na radiju koji kaè – mi moramo da razvijamo voj-
sku i mi smo, kaè, stra{no bogati, lako je Slovencima koje niko
ne}e. E sada, to otre`njenje bi bilo razumevanje da se u Srbiji ni-
kad nije moglo vi{e od onoga {to je me|unarodno bilo mogu}e, da
su se na{e granice od Prvog srpskog ustanka naovamo, kao i na{
poloàj u svetu, re{avali na me|unarodnim konferencijama. Mo-
`da }e to dovesti dotle da se na{a elita delimi~no promeni ili da
bude na neki na~in obnovljena. Mada jo{ uvek imamo to {to se zo-
ve politi~ki tabu, to jest, da niko ne sme da govori o Kosovu, a bo-
gami ni o Ha{kom tribunalu, niti i{ta od onoga {to stvarno misli.
To }e jo{ dugo da nas optere}uje, to samozavaravanje. Vojin
Dimitrijevi}
Trenutno svuda ~ujemo kako se mi borimo za na{e shvatanje na-
{eg poloàja u svetu, na{u suverenost, na{ teritorijalni integritet
time {to se pozivamo na to da smo osvedo~ena demokratska drà-
va. Pa, na osnovu ~ega? Ja sam mislio da smo mi bili demokratska
dràva od 1903. do 1914, pa vidim ~itaju}i novije radove Olge Po-
povi} i drugih, da ni tada nismo bili nekakva demokratija. Onda,
vi i ja verovatno smatramo da smo poslednjih pet godina mi demo-
kratska zemlja. Me|utim, postoje politi~ke stranke, kao {to je
DSS, koje smatraju da smo mi demokratska zemlja samo posled-
nje dve godine. Naslu{ali smo se da su tri godine \in|i}eve vlade
najstra{nija stvar koja se Srbiji ikad desila. I onda u ime ~ega mi
sada tvrdimo da smo osvedo~ena demokratska zemlja? U ime ~e-
ga govorimo da imamo veliki me|unarodni ugled, kad smo najve-
}i ugled imali pod Titom. Znamo ~ime smo ga unutra platili. Na-
ravno, ti koji pominju taj ugled ne pominju Tita uop{te, mrze Tita
kao psa. I tu dolazimo do najàlosnije ~injenice, da se ve}ina na{e
politi~ke elite, naàlost, ne odri~e Milo{evi}eve spoljne politike,
jer sve ono {to se i danas brani – posledice su Milo{evi}eve vlada-
vine. Naravno, to ima i onu svoju opaku dimenziju, a to je da bi-
smo mi rado sudili Milo{evi}u za zlo~ine ovde, ali da sudimo za
zlo~ine prema drugima – to nema veze.
Evo, napravite jedan eksperiment, stavite re~ dràvnik ispred
imena na{ih politi~ara, vide}ete da ne ide. Za Tita moète da ka-
ète dràvnik, moète da ga mrzite kao psa, ali je dràvnik. Za
\in|i}a moète da kaète da je dràvnik, ne samo zato {to je mr-
tav, mogli ste da kaète i onda. A ni za koga od ovih ostalih, kao ni
za mnoge druge iz istorije, ne moète da kaète da je dràvnik. E,
ono {to je Srbiji potrebno jesu dràvnici, makar mali dràvnici, ali
nekakvi dràvnici. [to rekao onaj Ma|ar – mi drugih nemamo, pa
se ja nadam da }e tu do}i do nekog urazumljivanja, shvatanja ve-
likih opasnosti.
Nijedan nacionalizam nije dobar i mene nerviraju oni koji napa-
daju}i srpski nacionalizam i nehotice veli~aju neki drugi. Pogle-
28.10.05. dajte na primeru ma|arskih pritu`bi na stanje ljudskih prava ma-
|arske manjine kod nas kako se sti~u poeni na jednoj dràvi koja
je slaba. [to rekao Henri Kisindèr – ja nisam paranoik, ali to ne
zna~i da mi svi ne rade o glavi. Ja ne smatram da se treba zanosi-
|}-{|
ti srpskim nacionalizmom i suprematijom Srba, ali ne treba zabo-

raviti da u na{oj okolini postoji ista takva vrsta ljudi koji èle da
202 profitiraju na slabostima Srbije i oni }e to poku{ati da urade. Ne-
ma tu zano{enja da nam neko èli dobro, tim pre {to je na{ presti`
nikakav i {to mi ne ~inimo ni{ta da ga pobolj{amo. Malo-malo, pa
{aljemo signale kao {to je izbegavanje da se izjasnimo da li je ne-
ko koga traì Ha{ki tribunal stvarno kriv i za{to je kriv. Ni za jed-
nog od tih heroja koji su oti{li u Hag, mada ti koji su ih ispratili
kao heroje u stvari ne misle tako, nismo jasno ~uli za {ta je optu-
èn, nego se stvorio utisak da u Ha{kom tribunalu sedi nekakav
moloh, koji jede jednog Srbina mese~no. Pa kad god je gladan on
traì, a mi mu ga {aljemo – sa du`nim po~astima.
Svetlana Luki}:
Pominjete mogu}nost da se politi~ka elita, koja }e voditi ovu zemlju
kroz sve te procese, urazumi. Da li moè da nam se dogodi da budemo
kooperativni kada su u pitanju pregovori o statusu Kosova, da bude-
mo kooperativni kada je u pitanju Crna Gora, a da se iznutra u stvari
pona{amo sli~no kao i u saradnji sa Ha{kim sudom: da {aljemo ljude
u Hag, a ovde ih progla{avamo za heroje. Mo`da ovi koji ih tamo {a-
lju ne misle da su to heroji, ali ona deca iz VIII gimnazije su im pove-
rovala i misle da su heroji, pa odu u Ma|arsku, pa dobiju batine. Raz-
umete, da li mi tu uvodimo dvostruki sistem vrednosti, koji za nas
ima lo{e posledice.
Vojin Dimitrijevi}:
Naravno, ako odajete utisak da ste sve uradili pod pritiskom, ako
ne moète da prestanete da Albance zovete [iptarima i dok god
gledate TV pri~aonice, gde se svakog puta iznova mora dokaziva-
ti da i ovde vaè boìje zapovesti, i to ljudima koji tvrde da su ve-
liki hri{}ani. Ne ubij, kvalifikuje se kao priznata zapovest, ali s
tim da nekog ipak moè{ neka`njeno ubiti. Ako osporite osnovne
vrednosti i ako to traje dovoljno dugo, onda dobijate te ~udne di-
skusije, u kojima morate da dokazujete i osnovne premise. Znate,
to da se desio zlo~in u Srebrenici nije mi{ljenje, nego je ~injenica.
Kada se dva advokata spore na su|enju za ubistvo, obojica se sla-
ù da vaì krivi~ni zakonik u kojem pi{e da je ubistvo ka`njivo.
Oni se samo spore oko toga da li konkretno ubistvo moè da se
kvalifikuje kao ubistvo, ali normu ne dovode u pitanje.
To me podse}a na ove jadne poku{aje na{ih u~tivih ekstremista
da dokaù da se u Srebrenici desila osveta, ali da nije bilo zlo~ina,
a onda za njima idu njihovi masovni podràvaoci i vi~u – no`, ì-
ca, Srebrenica, trebalo ih je jo{ vi{e ubiti, Ratko, {to ih nisi dotu-
kao. Time mi samo potvr|ujemo da je re~ o genocidu, to je neka za- Vojin
Dimitrijevi}
raènost koja prelazi na mla|u generaciju, koja se na{la na toj
trakalici zbog grehova na{e elite i zbog oklevanja da se {to brè
iza|e iz Milo{evi}evog ko{mara. Zbog toga mladi sad ne dobijaju
vize, zbog toga oni ne putuju. Izolacija podiè nivo ksenofobije i
stvara potrebu da pred strancima iz inata pokaèmo da ne po{tu-
jemo njihove vrednosti. Mada, moram da kaèm da imate ve} jed-
nu generaciju koja je rasla posle 2000, to je ipak pet godina. I u
novije vreme, kad sam i{ao po srednjim {kolama u Srbiji, otkrio
sam opet neke mlade ljude od sedamnaest–osamnaest godina, ko-
ji su iza{li iz tog za~aranog kruga. Njihovi roditelji, me|utim, ni-
su i ve}ina tih mladih ljudi, koji deluju najtrezvenije, oti}i }e na
tehniku, na prirodne nauke, a mi }emo opet da se vrtimo sa ovima
iz dru{tvenih nauka, koji su isti kao i oni pre.
U zemlju je stigao jedan talas ljudi iz inostranstva, koji se bave
na{om zemljom, ali koji ne pamte {ta je bilo pod Milo{evi}em, ne
znaju ko je tu ko. A kod nas se, opet, pojavila jedna serija velikih
boraca za slobodu i demokratiju, koje ja nikad nisam video. Neki
moji drugovi imaju test – da li si bio na demonstracijama, kako to
da te nisam video. Ali dolaze novi ambasadori koji ne znaju {ta je
bilo pre 2000. I onda tu radi jedan birokratski poriv, on se mnogo
bolje razume sa ministrom nego sa mnom, on je sujetan, on voli
da ga primi predsednik vlade, a ne da se aka sa nekim nevladinim
organizacijama. Pri tome, ti ljudi imaju i neki svoj zadatak da ne-
{to urade. Zadatak je – izvr{i}emo pritisak da se predaju svi optu-
èni. Onda se oni predaju tako kako se predaju, ali on moè sebi
da uknjiì da je to uradio, a da li i kakve to posledice ima ovde, to
je njemu komplikovano da izu~ava. Ja se se}am, meni su govorili
– kako vama da verujemo, vi ste Milo{evi}ev politi~ki protivnik,
prema tome vi govorite pristrasno. I kako sad ja njega da ubedim
da za mene Milo{evi} nije bio politi~ki protivnik nego egzistenci-
jalno biti ili ne biti.
Stalno govorim da mi li~imo na vi{ijevski reìm u Francuskoj,
mnogo je ljudi bilo povezano, mnogo }e se braniti, mnogo je para
28.10.05. na toj strani, mnogi su novci zlo~ina~kog porekla. I za mene nije
toliko dramati~no to, koliko ono da }emo trunuti u tome. Dodu{e,
treba imati u vidu, i to ~ujem od stranaca, da Evropa, me|unarod-
na zajednica, imaju neki utisak da je Srbija va`na za ovaj region. S
|}-{|
druge strane, nekoliko ljudi iz inostranstva mi je reklo da, u pore-

|enju sa ostalim centrima u ovom podru~ju, Beograd ima mnogo
204 ve}e intelektualne kapacitete. Mi zaista imamo jednu elitu prirod-
nja~ke orijentacije, koja je sasvim za po{tovanje, a sre}om nisu
mogli svi da emigriraju. E sad, tu je problem {to oni ili ne mogu ili
ne}e da vr{e adekvatan dru{tveni uticaj. A {to je najgore, imate lju-
di koji su sjajni, takvih Srba najvi{e ima u dijaspori, koji su sjajni
nau~nici, vrlo racionalni u svojoj struci, a onda kad po~nu da lupe-
taju o sudbini srpskog naroda, o mitovima i tako dalje, prosto ne
znate kako to da ispravite. Onda mislim, pa i kapitalizam }e po~e-
ti da radi, raspada se svako ratni~ko raspoloènje, ljudi ne èle vi-
{e da sluè ovakvu vojsku niti da pristaju da se zbog bilo ~ega `r-
tvuju. Najvi{e nam fali neki vrh elite, koji bi to usmeravao.
Svetlana Luki}:
Dobro, oni hvale Beograd, ali za{to se mi tako lo{e ose}amo? Mo`da
zato {to mi sa sobom vu~emo svih ovih petnaest godina?
Vojin Dimitrijevi}:
Zato {to su na{a o~ekivanja ve}a i znate, vi i ja kad vidimo nekog
gada koga znamo od pre deset godina, mi ga prepoznajemo i on
nas nervira, a ovi ne znaju da su to gadovi, jer se oni pred njima
pretvaraju. Neki od tih gadova su vrlo inteligentni ljudi i vrlo
adaptabilni, toga ima posle svakog velikog poreme}aja. Moète da
mislite kako je bilo ljudima posle Francuske revolucije da gledaju
Napoleona i sve to {to stiè, ali to je neminovnost. To razumem.
Samo sam se nadao da }u da ìvim u manje zanimljivom razdo-
blju, ali, eto. Otputujem na ~etiri dana, ne gledam televiziju, ne
slu{am radio, pa sam kad se vratim zapanjen stvarima koje su se
u me|uvremenu desile.
Svetlana Luki}:
Bio je ovo profesor Vojin Dimitrijevi}, a sada govori Ljubi{a Raji}, pro-
fesor Filolo{kog fakulteta u Beogradu.
Ljubi{a Raji}:
Imam utisak da ovde ve}ina politi~ara smatra da }e svet da re|a
pasijans deset, petnaest ili petsto godina dok se oni ne odlu~e {ta
ho}e. A u me|uvremenu }e da smognu vremena i snage da ukradu
ono {to jo{ moè negde da se ukrade i tu ne vidim vi{e nikakvu su-
{tinsku razliku izme|u SPS-a, radikala, JUL-a, Stranke srpskog je-
dinstva u svoje vreme ili onoga {to je bilo pod jednim i drugim Zo-
ranom ili ovoga {to je sada. Prosto, ~ini mi se da oni po~inju jedni
od drugih da preuzimaju iste navike ra~unaju}i – mi smo jo{ neko
vreme tu i daj da zgrabimo ono {to moèmo. Naravno, ja vidim da Ljubi{a
Raji}
se u Beogradu mnogo radi, Beograd stvarno izgleda danas druga-
~ije nego ranije, ali razmi{ljam i o tome {ta je sve moglo da se ura-
di da je postojala politi~ka volja.
I ono {to im najvi{e zameram, to je {to ni u jednom trenutku, koli-
ko god se pozivali na narod i narodnu volju i narodne potrebe, ni ne
poku{avaju da iskreno postupaju prema nama. Najvi{e bih voleo da
su, kad su vodili pregovore oko gradske vlade u Beogradu, ti prego-
vori izme|u DS-a, DSS-a, G17 i ko je ve} sve u njima u~estvovao, bi-
li vo|eni pred kamerama. Ho}u da znam {ta oni rade, zato {to oni
odlu~uju o meni i oni treba meni da posluè, tebi, bilo kom drugom
obi~nom gra|aninu. A pona{aju se kao da svet sluì njima, mi smo
samo potro{na roba, a Zapad je lepo mesto gde }e oni jednog dana
do}i, samo da srede malo ovo ovde {to je njima potrebno.
Kod nas vlada jedna vrsta polusenilne prostatokratije. U ovom tre-
nutku najva`nije za jedan ogroman broj ljudi na univerzitetu, re-
dovnih profesora, jeste da iskoriste mogu}nost iz ovog zakona o
visokom {kolstvu da jo{ dve godine ostanu preko granice za odla-
zak u penziju. Ove godine }e desetine takvih ostati, slede}e godine
jo{ desetine, to je poruka mladima – vi nama niste potrebni, idite
na neku drugu stranu, {ta }ete nam ovde, mi matori moèmo jo{ i
jo{ da sedimo. Ja sam ~uo kolege, kaù – za{to, pa u svetu profesor
moè da ostane dokle god ho}e. Dakle, oni bi i na nosilima da ih
unose u u~ionice. Ne, trebalo bi doneti zakon, uneti u Ustav da ni-
ko ko je napunio {ezdeset pet godina ne moè vi{e ni{ta nigde da ra-
di. Moè da sedi kod ku}e, moè da ide na Kalemegdan da hrani go-
lubove, ako ho}e moè da igra {ah, ali ne moè u u~ionicu, ne mo-
è u skup{tinu, ne moè nigde. Pogledajte neke od najstarijih po-
slanika, sede polusenilni u onoj sali, jedva znaju gde se nalaze.
Sve je to rezultat nedostatka politi~ke volje, li~nih sujeta, gomila
gluposti i zlobe. Znate, kad politi~ar ovde izjavi – ja moram da uve-
dem veronauku jer je moj deda bio sve{tenik, onda to pokazuje sa-
mo apsolutno najniì nivo primitivizma, nesposobnosti da shvati
28.10.05. – ti vi{e nisi privatna, pojedina~na li~nost, svejedno je {ta se desi-
lo tebi, a {ta tvom ocu, {ta dedi, babi, {ta je ko bio, ti si ovde da ura-
di{ ne{to {to je dobro za celu zajednicu, za dràvu i za sve ljude u
njoj. I naravno, tu imamo onaj kona~ni problem, {to na{i politi~a-
|}-{|
ri i danas vide Srbiju kao da je ona negde u 1900-oj, od Save i Du-

nava, pa ne{to malo na jug, i tu ìve samo Srbi, ima ne{to malo Ro-
206 ma, ali njih i onako ne prime}ujemo. Oni ne shvataju da je Srbija
danas u jednom drugom svetu, drugom okru`ju, sa druga~ijom
strukturom stanovni{tva. Oni jednostavno ni{ta ne shvataju, jer
ih to ne zanima. I bojim se da na kraju ova Srbija sa na{im politi-
~arima, ne po kvalitetu ljudi, jer ovde ima predivnih ljudi, ali po
na~inu na koji oni koji odlu~uju poimaju Srbiju, moè da se svede
na deset s lukom i malo belo, prese~eno.
Svetlana Luki}:
Ne znam da li ste videli vest da je gospo|a Ljiljana ôli} postavljena
za predsednika Upravnog odbora Studija B?
Ljubi{a Raji}:
Video sam, i to me ni{ta ne iznena|uje, ja znam Ljiljanu ôli} sa
na{eg fakulteta jedno dvadesetak godina. Mene je strahovito iz-
nenadilo kako je u vrlo kratkom roku iz nje izbilo ono najlo{ije u
njoj, a ono dobro {to sam znao u njoj, negde je potpuno nestalo u
trenutku kad je postala ministar. Niz fakultetske hodnike se ~ulo
kako razgovara telefonom i uvek je otprilike re~enica bila – stavi
njega, to je na{ ~ovek. Pazite, za Talibane u Avganistanu i na mno-
gim drugim mestima idealna budu}nost je u povratku u Muhame-
dovo doba. Za DSS, kao i za Srpsku pravoslavnu crkvu, idealna je
budu}nost povratak u doba Nemanji}a, dakle, ideal stare patrijar-
halne porodice, zadru`ne porodice sa doma}inom na ~elu kome su
svi drugi podre|eni, eventualno u doma}inovom dogovoru sa seo-
skim popom. Onda politi~ar kao {to je Ljiljana ôli} savr{eno od-
govara nameri da se Studio B i cela medijska scena polako svedu
na nekoliko poslu{nih medija. A tu se vra}amo na sam po~etak,
kada je Vuk Dra{kovi} prvi rekao – hajde da prvi program televizi-
je bude vladin, drugi program da pripadne opoziciji, a tre}i da pro-
damo privatnicima.
Ljudi ovde ne}e da pojme, Srbija je stra`nje dvori{te NATO-a, Sr-
bija je stra`nje dvori{te Evropske unije i oni }e odlu~ivati o nama,
nas ne}e ni{ta ni pitati. To na{i politi~ari savr{eno znaju, privred-
nici isto dobro to znaju, pa se prilago|avaju tome. DSS i njegovi
koalicioni partneri su u velikoj meri intelektualno nesposobni da
u|u u utakmicu sa Evropom. Ima sposobnih ljudi u G17, ali njih
zanima isklju~ivo taj mali segment finansija i kontrola finansija
u skladu sa njihovim interesima, {to onda naravno ne zna~i ni{ta.
Oni pu{taju da ostatak dru{tva propada, samo da bi oni mogli da
uvedu ovakav ili onakav poreski sistem i sli~no. Ljubi{a
Raji}
âk ni DOS to nije hteo javno da kaè – SPS, radikali, JUL, Stran-
ka srpskog jedinstva, to su stranke koje su kriminalne, one su vo-
dile rat i svakoj od njih bi trebalo da bude dvostruko su|eno, je-
danput za sve ono {to su po~inili ljudima, gra|anima, dràvama
van svoje zemlje, i jedanput za sve ono {to su po~inili gra|anima
svoje zemlje. Oni su strahovito jak blok, uz koji se ovi drugi {lepu-
ju na ovaj ili onaj na~in. Zato moè G17 na jednoj strani da pri~a
velike pri~e o potrebi savremenog obrazovanja, a da na drugoj
strani u~estvuje u dono{enju krajnje lo{ih odluka po obrazovni si-
stem ili da podrì da Ljiljana ôli} ode za predsednicu Upravnog
odbora Studija B. Ljiljana ôli} je za osam meseci napravila osam
velikih gluposti, od kojih su ispravljene prakti~no samo te {to kre-
acionizam nije zamenio evolucionu nauku i {to je izokola dozvo-
ljeno da ipak ostanu i strani jezik i kompjuteri, a mnoge druge
njene gluposti su ostale. Ako ni{ta drugo, ostale su u glavama lju-
di kao shvatanje da to u stvari treba tako da bude.
Svetlana Luki}:
Da li ste mo`da pratili ovo {to se doga|alo sa |acima iz VIII gimnazi-
je u Budimpe{ti?
Ljubi{a Raji}:
Prvo vam moram re}i da sam strahovit protivnik svih tih glupih
ekskurzija. Ekskurzija mora da bude sredstvo u~enja, dakle, to je
jedna vrsta nastave koja se odvija van u~ionice. Ona mora imati
potpuno jasan cilj – za{to se negde ide, {ta u~enici treba da stek-
nu kao znanje nakon toga i sve to mora da bude pod odre|enom
kontrolom. Naravno da organizatori ho}e u inostranstvo, vi{e za-
ra|uju, profesori ho}e u inostranstvo, jer }e najzad i oni mo}i to
da vide, deca ho}e zato {to im to izgleda privla~no, a roditelji se to-
me povinuju, jer je jeziv pritisak. [kola, ~ija deca tako ne{to na-
prave, morala bi da bude u blokadi slede}ih pet godina, da nema
pravo ni{ta da organizuje, njena deca moraju da sede u Beogradu.
28.10.05. Profesor koji ih je vodio i koji je dozvolio tako ne{to mora biti su-
spendovan ili dobiti otkaz.
Ja se stalno vra}am na to, postoje samo dva na~ina stimulisanja
ljudi, jedan je da nekog nagradi{, drugi je da bude ka`njen. Hajde
|}-{|
da primenimo i jedno i drugo. Ja sam levi~ar celog ìvota, ali mno-

go mi se svi|a {to kapitalizam, koji ovde dolazi, neke ljude po~i-
208 nje da u~i – hej, bre, mora{ da radi{ svoj posao. Pri~ala mi je nedav-
no jedna koleginica da su se njeni u~enici u Gr~koj potukli sa u~e-
nicima Srbima iz Banjaluke, jer im se u~inilo da nisu Srbi nego
muslimani, jer druga~ije govore. U~enici nemaju ose}aj po{tova-
nja razlike. Jeste, on govori druga~ije, pripada drugoj veri i {ta se
to sada tebe ti~e? Pusti ga na miru.
U septembru 2000. nas ne{to profesora je stajalo kod onog ~uve-
nog kioska na Studentskom trgu, koji je sad sklonjen u rekon-
strukciji Trga, i protestovalo pred 5. oktobar. I onda smo shvatili
da mi tu stojimo od 1968, ogroman je taj period, stalno se boriti za
ne{to i videti da rezultati ba{ i nisu ne{to impozantni. Ali hajde da
zanemarim to, to su istorijski procesi, oni se ne re{avaju uve~e do
osam sati da bismo stigli posle da gledamo utakmicu ili neki film,
to traje godinama i to mora tako da traje. Ali ono {to mene uàsa-
va u ovom trenutku i zbog ~ega postajem depresivan jeste to {to ja
gledam kako nam vreme isti~e.
U ovih nekoliko godina mi smo samo na Univerzitetu izgubili
ogromnu koli~inu mogu}nosti saradnje sa drugim univerzitetima
zato {to nismo pre{li na sistem bodova. A sad kad neki ho}e da
pre|u na sistem bodova, po~inju da rade profesorske sujete i ume-
sto da se sistem bodova shvati kao puki izraz potrebnog vremena
da se savlada jedan program, to se kod nas shvata kao da onaj ko-
ji ima vi{e bodova, mora da je ugledniji. Pa onda redovni profesor
treba da ima te~aj koji daje petnaest bodova, pa tako redom. I on-
da strani studenti ne dolaze ovde, na{i ne mogu vi{e da odu, ne
priznaju nas. Ne znam koliko puta vredi ponoviti, ako 80–85
odsto studenata Univerziteta u Beogradu èli da se iseli, to je tra-
gedija za ovu dràvu. Moja generacija, koja ima pedeset pet godi-
na, pa navi{e, nije budu}nost ove zemlje, na{a jedina uloga u
ostatku na{eg ìvota jeste da pripremimo teren da ovi mladi {to
pre preuzmu. Ako ti mladi ho}e da odu, mi moèmo samo da pod-
vu~emo debelu crtu i kaèmo – gotovo, ova dràva ne postoji, drà-
va bez mladih ne postoji.
I onog dana kada budem video da predsednik Vlade ili Republike
ispred Savezne skup{tine do~ekuje de~aka od ~etrnaest godina,
koji je pobedio na evropskom takmi~enju u matematici i to preno-
si televizija, kad vidim da do~ekuju invalida u kolicima, koji je po-
bedio na invalidskom sportskom takmi~enju, kada budem video
da do~ekuju i prave fe{tu za najbolje studente Univerziteta u Be-
ogradu ili Kragujevcu, e, onda }u poverovati da neko od njih misli Ljubi{a
Raji}
o srpskom narodu. Do tada s punom odgovorno{}u mogu da ka-
èm – oni laù kad pri~aju da ih zanima interes srpskog naroda.
Nije interes srpskog naroda da pobedi u ko{arci ili fudbalu, inte-
res srpskog naroda i gra|ana Srbije jeste da imamo petsto takvih
~etrnaestogodi{njaka koji su pobedili iz fizike ili matematike, ali
njih to ne zanima. Taj ~etrnaestogodi{njak njima ni{ta u dèp ne
donosi, a njih zanima isklju~ivo ono {to ide njima u dèp. Dakle,
oni su doìveli tranziciju kao prelivanje para iz dràvne kase i pri-
vatnih dèpova u njihov dèp i time su zavr{ili.
Idu}a godina }e biti ekonomski frustriraju}a za gra|ane ove drà-
ve zato {to dolaze na naplatu krediti, oni iz predmilo{evi}evskog
perioda, sve ono {to je proar~eno i uni{teno za vreme Milo{evi}a i
sve {to je iza toga ura|eno, a nije dora|eno. U trenutku kada eko-
nomska frustracija bude najve}a, jer }e kroz privatizaciju jo{
mnogo ljudi ostati bez posla, savr{eno je gurati napred }irilicu i
kojekakve druge gluposti da se ljudi time zanimaju i da ne prime-
te da su im dèpovi sve prazniji, a vile na Dedinju sve ve}e i boga-
tije. A ako je ovima stalo do kulture srpskog naroda, neka pokre-
nu opismenjavanje naroda, sve one koji su nepismeni neka opi-
smene. Neka uvedu klozete u onih 25 odsto {kola u Srbiji koje ne-
maju klozete, neka uvedu teku}u vodu u onih 40 odsto {kola koje
nemaju teku}u vodu, neka uvedu telefone u onih 50 odsto {kola u
Srbiji koje nemaju telefone. U krajnjoj liniji, u Srbiji je podignuto
stotine novih crkava u poslednjih petnaestak godina, a u celoj Sr-
biji je u poslednjih dvadeset pet godina napravljeno svega ~etiri-
pet novih {kola. Ako je nekome stalo do srpske kulture i do razvo-
ja Srbije, onda pre svega mora da obrazuje narod, a njih to ne za-
nima. Obrazovan narod nije poslu{an, vrlo jednostavno.
Radikali se vi{e ne busaju u srpske grudi, radikali se busaju u so-
cijalne grudi, Kari} se busa u socijalne grudi, iako je verovatno je-
dan od najve}ih krivaca za tih 30 odsto koji ìve ispod granice si-
roma{tva i 15 odsto koji ìve ispod granice gladi. Niko ne govori o
tome {ta se zbivalo na Kosovu, pa da kaèmo – to i to je po~inio Mi-
28.10.05. lo{evi}ev reìm, to i to je po~injeno pre njega, a to i to su po~inili
sa albanske strane. Ti ra~uni po~inju da stiù sada i sti}i }e u pu-
noj meri slede}e godine. Ja se toga bojim, za sada se teret prebacu-
je na jo{ uvek naivne stvari, }irilica i tome sli~no, ali {ta }e biti ka-
da se ekonomski ra~un koji stiè bude pome{ao sa ovim ra~unom.
|}-{|
Ne moèmo o~ekivati ne znam kakve velike napretke pozivaju}i se

210 na pet godina demokratije pod kraljem Petrom, u trenutku kad je
u Srbiji bilo 10 odsto pismenih ljudi. Tek kad ovde budemo brojali
broj nepismenih sa 1 ili 2 odsto, tek kada nam kompletne generaci-
je budu zavr{avale srednju {kolu, ne osnovnu nego srednju {kolu,
onda }emo mo}i da govorimo da se Srbija i{~upala iz nekulture i
neobrazovanja. I uostalom, pogledajte koliko ljudi ume da koristi
lift – kad stoje na petom spratu i ho}e u prizemlje oni pritisnu stre-
licu nagore da pozovu lift. Ne, pritisne{ strelicu nadole, jer ho}e{
da ide{ dole, to je signal da se lift popne gore. Svima savetujem,
ako imate ikakvu finansijsku mogu}nost i mogu}nost da dobijete
vizu, sedite na avion i sletite u Frankfurt i sedite na tom aerodro-
mu dvadeset minuta i vide}ete koliko smo mi na nekoj desetoj
strani sveta. Za ve}inu ljudi onde mi nismo ni geografski pojam.
Ali mi bismo da nas neko voli, da nas neko mrzi, da se neko bavi
nama. Ne, mi smo eventualno jedna smetnja usput, koju }e re{iti
u nekom trenutku. Kao kada se pravi put, pa prvo ucrtaju trasu
koja je optimalna, pa onda po~nu da se raspituju ~ije je zemlji{te,
od koga treba da otkupimo, kome treba da ekspropri{emo, kome
}emo da ponudimo neku zamenu. Ali mi bismo voleli da neko do-
|e da nas pita: A {ta vi ho}ete? Pa ne}e nas pitati, za{to bi nas pi-
tali, jednostavno nismo bitni.
Evo, razgovaram sa mojom novom lektorkom iz [vedske, ona ka-
è da se u Beogradu u bilo kom trenutku dana ili no}i na ulici ose-
}a neuporedivo sigurnije i bezbednije nego {to se ose}a u Upsali.
Onde se boji one gomile pijanog mladog sveta koji postaje drasti~-
no agresivan, ili narkomana, sklonih da prebiju, da udare ili bilo
{ta drugo. Mi nemamo taj tip nasilja, mi imamo jedan sasvim dru-
gi tip nasilja, koji je usmeren – hajde da ratujemo sa nekim. Dakle,
jedna op{ta atmosfera u dru{tvu gde }u moj problem sa dràvom,
moj problem sa susedom, moj problem sa drugim u~enikom naj-
bolje re{iti pesnicom. E, taj tip nasilja ne postoji gore. Dakle, kad
policajac prebije nekog, tog ~asa policajac mora biti uhap{en, od
tog ~asa sva istraga mora biti javna, jer je klju~na stvar da obi~ni
ljudi imaju poverenje u policiju.
Ja se ne bojim toliko nasilja tipa sukoba sa Kosovom, NATO je svu-
da oko nas i ne}e to dozvoliti. Ja se vi{e bojim toga da }e se dozvo-
liti interno nasilje, gde neko ode u op{tinu pa je spali jer je neza-
dovoljan porezom, ili se dva u~enika posva|aju oko ne~eg, pa je-
dan izvadi no` i ubije drugog. Kao {to je ono nasilje na fudbalskim
terenima devedesetih bilo kanalisano ka ratu, bojim se da }e ovo
nasilje biti kanalisano – hajde, tucite se vi me|usobno, da bi se ti- Ljubi{a
me nekako zaba{urilo da stiù ra~uni na naplatu. I doga|a se ono Raji}
{to se doga|a u zemlji koja je izgubila rat, sve se odvija onako kao
{to je Stevan Jakovljevi} tako lepo opisao u Srpskoj trilogiji: kad
krene rat, prvo idu vojnici, pa podoficiri, pa niì oficiri, pa vi{i ofi-
ciri, pa general{tab, pa politi~ari, pa ratni profiteri, liferanti. Kad
do|e mir, padne komanda nalevo krug, pa prvo idu profiteri, life-
ranti, pa general{tab, pa redom, na kraju idu vojnici, ako koji
ostane ìv. Dakle, na kraju idu obi~ni gra|ani ove dràve, ko je
preìveo i kako je preìveo, a u prvom redu sada idu oni koji su za-
radili na tom ratu. I ko je izgubio i ko je dobio lepo se vidi, pro{e-
ta se do Karaburme, do onog romskog naselja onde, pro{eta se do
narodne kuhinje u Jevrejskoj ili gde li se nalazi i ode se do Tolsto-
jeve, Uì~ke. Rat je i ekonomska stvar, mi smo izgubili rat vojno,
a oni su dobili ekonomski rat koji su vodili protiv nas.
Svetlana Luki}:
U Beogradu je, kao {to znate, Sajam knjiga, a ovogodi{nji Sajam u ime na-
{e zemlje otvorio je pisac prve verzije Kosovskog boja, pisac druge verzi-
je Kosovskog boja, akademik Ljubomir Simovi}. Evo kojim re~ima.
Ljubomir Simovi}:
Nekad smo verovali da srpski jezik i }irilicu potiskuje nesrpska
vlast sa svojom antisrpskom politikom. Te vlasti i te politike
odavno nema, ali se rastakanje srpskog jezika i i{~ezavanje }irili-
ce nastavljaju nesmanjenom brzinom. Pro|imo kroz na{e grado-
ve, pa i kroz na{a najzaba~enija i najnepismenija sela, pogledaj-
mo firme marketa, minimarketa, supermarketa i hipermarketa,
pogledajmo firme seoskih prodavnica i kr~mi, nigde ne}emo vide-
ti ni srpske nazive, ni srpsko pismo. ]irilicu jo{ moèmo na}i na
~ituljama izlepljenim po provincijskim banderama, tarabama i
grobljima i na preostalim firmama izumrlih i izumiru}ih zanata.
Svetlana Luki}:
A do kraja emisije upoznajmo ènu koja je otvorila Sajam knjiga, ali u
ime Velike Britanije, zemlje po~asnog gosta Sajma, Vesnu Goldsvorti,
28.10.05. nekada Bjelogrli}, nekada Beogra|anku, koja od 1986. ìvi u Londo-
nu. Geopoetika je izdala prevod njene nove knjige êrnobiljske jago-
de, u kojoj Vesna poku{ava da Britancima objasni kako je bilo ìveti
u socijalizmu. Ona tu, izme|u ostalog, priznaje da je bila ~lan Saveza
|}-{|
komunista i kao dokaz prilaè faksimil svoje partijske knjiìce. U

Londonu je posle podràvala Margaret Ta~er, a {ta je bilo posle ~u}e-
212 te od nje same, dakle, Vesna Goldsvorti.
Vesna Goldsvorti:
U ameri~koj knjièvnosti postoji jedan lik, Rip Van Vinkl, koji u
jednom trenutku zaspi i probudi se dvadeset godina kasnije, ali
svi su u me|uvremenu ìveli ne{to drugo. E, {to se Srbije i Beogra-
da ti~e, ja sam spavala od 1984. donedavno i sad sam se probudila
i sad bih ja htela da taj Beograd i ta Srbija budu nekako bogatiji i
sjajniji i aktivniji, kao {to su bili kada sam oti{la. Prate}i ono {to
se de{avalo ovde 90-ih iz Londona, ja vrlo ~esto zapravo nisam
znala {ta se de{ava. Sa jedne strane sam bila u privilegovanom po-
loàju, da mogu da pratim i jedne i druge vesti, a s druge strane
sam se sama sebi nekad ~inila zbunjenijom nego {to je bio moj
mu` koji je Englez, koji je sve to ~itao samo u Gardijanu ili Taj-
msu i imao tu, uslovno re~eno, crno-belu sliku. Poku{avaju}i da
zamislim da je sve sivo, ja sam u sebi stvarno komplikovala stvar.
/~ita/ Prilikom jedne od na{ih {etnji, zabavljala sam Petra teori-
jom skrojenom sasvim po meri moje frankofilije, da lepe zemlje
imaju crveno-belo-plave zastave, dok one gadne uvek imaju i ùtu
na zastavi. Ta je teorija odraàvala moju politi~ku nezrelost, bila
sam jedna od onih koji uvek novine ~itaju otpozadi i staju na dve
tre}ine puta, neposredno posle kulturne stranice. Svesno sam se
trudila da o politici znam {to je manje mogu}e –
{to ovaj intervju sasvim pori~e, u me|uvremenu sam se izgleda
promenila. Mi smo, jednostavno, sa nipoda{tavanjem gledali lju-
de koji su se upu{tali u politi~ku karijeru, a to je imalo neke posle-
dice u smislu da, ako va{i najbolji ljudi ne idu u politiku, onda i
politika to pokazuje, onda im vi prepustite to polje. Naravno, ne
èlim nikome da popujem, ali mi smo na neki na~in svoju odgo-
vornost delimi~no voljno, delimi~no nevoljno, mo`da i izbegli svo-
jom apoliti~no{}u. Ja sam se i u Londonu potpuno isto pona{ala,
tako da izme|u mene i te beogradske generacije nema mnogo raz-
like. Ja sam se i u Londonu uàsavala i stalno govorila da se tu ne-
ki tre}erazredni ljudi bave va`nim stvarima; mo`da sam ja mogla
i u Londonu ne{to da uradim, ali nisam ni{ta uradila, pustila sam
druge da pri~aju. To je deo tog koda, apsolutno.
Svetlana Vukovi}:
/~ita/ Moja generacija i ja mislili smo da }emo mo}i nekako da izbeg-
nemo bol. Takvo obe}anje je bilo sadràno u na{em obrazovanju, sve-
tlija budu}nost bez oblaka, skupa nova zora za koje su stotine hilja- Vesna
Goldsvorti
da poloìle ìvote u II svetskom ratu. Sve su u nas nabili, zahvalnost
za bezbri`na jutra za koja su drugovi unapred platili, izobilje u zame-
nu za poslu{nost, dok god smo bili zahvalni i dràli se reda ni{ta nije
moglo da krene naopako. Kada je drug Tito umro vratio nam je klju~e-
ve od na{eg zamka, moète slobodno svuda tumarati, ali nipo{to ne-
mojte da otvarate vrata od ove sobice, kakve god zvuke da ~ujete unu-
tra. Vidite, ovo je klju~, a ovo je brava, ali nikada ne smete da otvorite
vrata, razumete li me, ba{ nikada, rekao je drug Tito i oti{ao skaku}u-
}i na nozi koja mu je preostala.
Vesna Goldsvorti:
Zamislite ludost nekoga ko ulazi u partiju 1980, brod tone, paco-
vi plivaju prema povr{ini, a ja ulazim, i to iz nekih romanti~nih
razloga koje tu opisujem. Naravno, bilo je tu i nekih sitnih karije-
risti~kih razloga, ali moram priznati da je romantizam pretezao.
E sad, meni je bilo simpati~no i stra{no i fascinantno posmatra-
nje cele te pri~e sa Komunisti~kom partijom iz Londona. U Londo-
nu se ~lanstvo u Komunisti~koj partiji smatra ne~im krajnje ro-
manti~nim. Znate, po njima navodno ako niste komunista pre
svoje dvadesete godine i torijevac posle dvadesete sa vama ne{to
nije u redu. Zna~i, to {to sam ja bila komunista kao 18-godi{njak
je sasvim ok, dobro je {to sam se posle promenila. Tako da Engle-
zi to prihvataju sasvim onako zdravo za gotovo, nema tu njima ni-
{ta ~udno.
Ali sam ja posmatrala to kako sam od te osobe koja je 1980. u{la u
partiju, ve} negde 1984. postala jedna onako fina beogradska gra-
|anska burùjska devoj~ica koja se te partije uàsno stidela. Zna~i,
jedne godine u|em, a slede}e godine to ne pominjem. Sad, mene je
to zanimalo za{to sam se tako promenila, da li je to ne{to {to se i u
dru{tvu doga|alo ili je to mo`da samo moja li~na prevrtljivost. U
stvari, tada se jesu de{avali po~eci svesti o sebi kao o gra|anskom
dru{tvu, tih ranih 80-ih i mi smo to prihvatali. Cela ta gra|anska
pri~a je posle propala na razne na~ine, koje ja na sre}u nisam mo-
28.10.05. rala da pratim. Ali mi je zbog toga bilo stalo da izvu~em tu partij-
sku knjiìcu, da je fotokopiram i da kaèm – u{la sam, {ta mogu.
Ja sam 1992. po~ela da radim doktorsku tezu na londonskom uni-
verzitetu i znate kako, radite doktorsku tezu, treba od ne~ega da
|}-{|
ìvite i ja sam po~ela honorarno da radim na BBC-u. Oti{la sam ta-

mo, sasvim u skladu sa svojim izuzetno dobrim ose}ajem za taj-
214 ming u potpuno pogre{nom trenutku. Ja odem na BBC u svetsku
slu`bu u vreme kada rat po~inje, s idejom da }u biti pozori{ni kri-
ti~ar. Malo sutra, znate kako je biti 1992. pozori{ni kriti~ar sa srp-
skim jezikom? Naravno, prva stvar koju sam dobila je bila da pre-
vodim vesti sa raznoraznih boji{ta. Moja strategija apoliti~nosti,
da se mene sve to ni{ta ne ti~e, vi{e nije palila, jer bez obzira koli-
ko se vi pretvarate, vi ~itate vesti. Ja sam se pi{u}i ova se}anja su-
o~ila i sa jednom za mene zanimljivom stvari, da sam se svih tih
godina, od 92, pa mo`da ~ak do 96–97. u stvari stalno mnogo vi{e
brinula za Srbe u Krajini nego za sve one uàsne stvari koje su se
de{avale oko Sarajeva i tako dalje. Nije da nisam smela, ja nisam
znala kako da reagujem.
Bila sam programirana u onom socijalisti~kom kodu da pripadam
jednom herojskom narodu, koji je uvek na strani pravde, znate, i
onda to nije bilo lako. Kada sam iz ovog mog apoliti~nog ugla po-
gledala na te svoje ratne godine u BBC-u, jedino {to mogu da ka-
èm je da, ukoliko sam se u me|uvremenu pribliìla istini, to se
odvijalo samo kroz tu zbunjenost. Ukoliko sam se pribliìla istini,
ona se sastojala u priznanju da sam bila pristrasna tamo gde sam
bila pristrasna, ali i da sam bila mo`da mnogo manje pristrasna
od drugih. Pa eto, to je mo`da neki ènski na~in suo~avanja sa
ogledalom.
Radila sam no}nu smenu svetske slu`be ba{ one no}i pred Oluju i
kolega iz hrvatske slu`be je do{ao u tri sata i rekao – nemoj da pre-
vodi{ tu i tu prvu vest, bi}e ne{to drugo. I onda sam u {est ujutru,
pro~itav{i vest jednostavno pobegla u toalet u BBC-u i po~ela da
pla~em ni ne pitaju}i se za{to pla~em. I plakala sam, naravno,
zbog tog mu~eni~kog naroda, koji je bio `rtva svega i sva~ega. Ta-
da jo{ nisam znala da }e do}i do kolona, operacija je tek po~inja-
la, ali sam bila svesna da je gotovo, da je stvar zavr{ena. A onda
sam plakala dalje, jer sam u drugom stupnju te potresenosti shva-
tila da ja nisam na taj na~in plakala zbog `rtava drugih. Da sam ja
bila bolji i ve}i ~ovek, {to nisam, verovatno bih i zbog njih plaka-
la, ali mislim da postajete bolji ~ovek ako se suo~ite sa time i to
jednostavno priznate sebi. Znate, postoje ljudi koji su se borili za
sve `rtve podjednako od po~etka, ja nisam, moram to priznati.
/~ita/ Budu}i da su ~lanove moje {ire porodice, ako brojimo samo
civile, u poslednjih sto godina ubijali vojnici bar pet razli~itih na-
cionalnosti, moj optimizam bio je zaprepa{}uju}e naivan. Nijed-
nom se nisam zabrinula za ro|ake u Sarajevu, na primer. [ta bi se
Vesna
moglo desiti stricu Mladenu i njegovoj èni Hrvatici ili ro|aku Da- Goldsvorti
miju i njegovoj èni muslimanki? Moji planovi za budu}nost neka-
ko su uvek predvi|ali zime na sne`nim padinama oko bosanske
prestonice, uz tufahije sa orasima i vi{njama u “Egiptu”, najboljoj
poslasti~arnici u gradu. Upravo je u “Egiptu” jedan od mojih ro|a-
ka jednom smeju}i se uzviknuo – ala ima finih Beogra|anki ovde,
ma{ala. Iscerio se i razvukao vrhove brkova posutih {e}erom, ot-
kriv{i niz blistavih belih zuba. A koliko traì{ za te dve slatke ja-
buke, pone}u ih u Carigrad, Bog mi pomogao, uzvratio je drugi is-
keèni ~ovek s brkovima. Pani~no smo povukle ro|aka za rukav,
zabrinute da bi nas mo`da stvarno prodao. Sada se pitam da ni-
smo na kraju mi prodale njega.
Ukoliko sam po ne~emu postala Engleskinja, onda je to po tome
da vodim ra~una o politi~koj korektnosti u smislu da pazim {ta
govorim, da nekog ne uvredim. Moja baka bila je potpuna suprot-
nost tome, ona nije pazila, naprotiv, uvek je govorila po onom na-
{em – {to na umu, to na drumu – bez obzira da li }e to nekoga uvre-
diti ili ne. Bila je u sva|i sa 90 odsto svojih kom{ija. Me|utim, pa-
radoksalno je da je i moga muà Engleza i njegovog oca i njegovu
{iru rodbinu, od svih ~lanova moje porodice ta moja baka najvi{e
zanimala, i u nju su nekako prosto bili zaljubljeni. Ona je za njih
predstavljala neku su{tinu onoga {to je za njih ovaj jugoistok
Evrope. Onda je ona to i pothranjivala, kad oni do|u u posetu ona
je i preterivala, verovatno i da bi ih pomalo upla{ila, da bi me slu-
{ali. Ona po svom karakteru, bar {to se Engleske ti~e, pripada jed-
nom tipu ljudi koji vi{e ne postoje, a to su ljudi puni uàsnih pred-
rasuda. Ima tu stvari koje ja nikako ne mogu da odobrim, ali s dru-
ge strane, ti ljudi su po{teni i otvoreni i iskreni na jedan poseban
na~in, tako da sa njima uvek znate {ta misle. Sa mojom bakom bi
bilo vrlo lako politi~ki pregovarati, zato {to bi u svakom trenutku
njen stav bio jasan. Umrla je 1990, a 2005. postala je jedan od omi-
ljenih engleskih knjièvnih junaka. Ne mora da zna~i da je to ~ast
na koju bi ona bila ponosna, naprotiv, verovatno bi me grdila {to
sam se uop{te upu{tala u opisivanje njenog lika na taj na~in.
28.10.05. Svetlana Vukovi}:
/~ita/ Moja baka Crnogorka recitovala bi jedan ili dva klasika de~ije
poezije i ogroman izbor epskih balada i u jednom i u drugom pokazuju-
}i jaku sklonost ka krvoproli}u. Odsecanje glave, nabijanje na kolac,
|}-{|
~upanje srca i dìgerice, to je bila gra|a bakine poezije. I sada se se}am

turskog junaka Muse kojeg je ubio hri{}anski kraljevi} Marko, a koji je
216 bio toliko hrabar da se ispostavilo da ima dva srca i dvostruka rebra.
Za ~etiri godine koje su protekle izme|u mog preseljenja u London i nje-
ne smrti, baka mi je pisala samo jednom. Podse}ala me je da redovno
pose}ujem roditelje i pozivala me da se pona{am tako da ne obe{~astim
svoje poreklo. Bez smejanja na javnim mestima, bez glasnog razgovo-
ra, skromnost u obla~enju i u svemu drugom. U njenom svetu smatralo
se da se Crnogorci koji su ìveli daleko od svog plemena mnogo lak{e
odaju bludnom ili razuzdanom pona{anju. Mada je bilo napisano u
kontinuiranim redovima, njeno pismo bilo je od prve do poslednje re~i
niz ritmi~kih deseteraca kojima je ispisana srpska epska poezija.
Svetlana Luki}:
Slu{ate Vesnu Goldsvorti, do sada je bilo re~i o njenoj knjizi êrno-
biljske jagode, Svetlana je ~itala delove te knjige, a ovih dana je iza{lo
drugo izdanje Vesnine knjige, koju ja jako volim, zove se Izmi{ljanje
Ruritanije, sa zanimljivim podnaslovom: “Imperijalizam ma{te”. Za-
molila sam Vesnu da nam objasni i naslov i podnaslov.
Vesna Goldsvorti:
Putovala sam u Rumuniju i shvatila da iako je to susedna zemlja
i tako blizu, ja o Rumuniji imam samo predrasude. A shvatila sam
tako|e, po{to sam putovala sa Dunav stanice, da te predrasude de-
le i svi moji sunarodnici, zato {to je u devet od deset slu~ajeva ko-
mentar na moj plan da putujem u Rumuniju bio – {ta }e{ tamo. A
onda sam tako|e otkrila i kako se u Engleskoj zami{lja Rumuni-
ja, pa i Balkan, jer na~in na koji se ovde zami{ljala Rumunija je
sli~an na~inu na koji Englezi zami{ljaju ~itav Balkan: to je divlje,
drugo, nazadno, mra~no, orijentalno. Zna~i, na~in na koji smo mi
razmi{ljali o Rumunima, a Englezi o svima nama zajedno je sli-
~an, po{to iz daljine te razlike zaista nisu velike. Vi jednostavno
kaète da je taj deo sveta primitivan, zato {to na taj na~in sebi ku-
pujete neku superiornost. Postala sam svesna tih procesa, traìla
knjige o Rumuniji i na srpskom i na engleskom, na engleskom ih
je bilo mnogo vi{e i doìvela sam paradoks da putujem kroz Ru-
muniju ~itaju}i {ta engleski knjièvnici pi{u o njoj.
E, tu je po~elo istraìvanje, postalo mi je jasno da su neki od tih
britanskih proizvoda, likovi, karakteri mnogo ja~i nego bilo {ta
{to se autohtono proizvodi na samom Balkanu. Mo`da je Ivu An-
dri}a ~italo nekoliko stotina, mo`da hiljadu prosve}enih Engleza,
a oni koji su ~itali Drakulu se broje na milione, a i oni koji nisu ~i-
tali znaju. Tako da te neke vrlo frivolne slike jednostavno okupi-
raju va{u ma{tu i vi to stalno imate u vidu i kad ~itate ono {to na Vesna
neki na~in mo`da treba da predstavlja pravi Balkan. To sam ja na- Goldsvorti
zvala imperijalizmom imaginacije – izmi{ljena stvar postaje ja~a
od stvarne stvari, ako iza nje stoji mo}nija kultura. Druga je stvar
to {to Brem Stoker, koji je pisao Drakulu, nikad nije kro~io nogom
u Rumuniju, ali sad Rumuni, po{to razvijaju turisti~ku industri-
ju, sve zidaju ta~no kako je on opisao, tako da se stvari i na tere-
nu povratno menjaju. To je tako|e imperijalizam, kada imaginaci-
ja ima snagu da promeni mapu, kada vas natera da pravite neke
ekvivalente Diznilenda od sopstvene zemlje.
A za{to Ruritanija – balkanske zemlje su stra{no komplikovane,
sve se sli~no zovu, da li ste vi u Sloveniji, Slavoniji, Slovakiji, Her-
coslovakiji, to je Englezima komplikovano. Da bi izbegli uvrede, a
i da bi izbegli konfuziju, Englezi su tokom poslednjih sto pedeset
godina izmislili ~itav niz potpuno imaginarnih i zaista fascinant-
nih balkanskih zemalja, kao {to su Hercoslovakija, Kravonija, ili
recimo Slaka. Ruritanija je bila jedna od njih. Zbog toga {to je ro-
man o Ruritaniji Zato~enik Zende doìveo nekoliko filmskih ver-
zija postala je jednostavno najpoznatije ime za tu izmi{ljenu bal-
kansku zemlju. Onog trenutka kada izmislite zemlju, va{a ma{ta
je slobodna. Vi jednostavno moète da projektujete sve {to misli-
te o tom regionu, a da pri tom ne uvredite ni Srbe, ni Hrvate, ni Bo-
{njake, ni Bosance, ni nikog, razumete. Tako da mi je Ruritanija
kao jedno ogledalo stereotipa bila korisnija nego pisanje nekih ja-
ko dobrih pisaca, koji su mo`da na Balkanu proveli godine i godi-
ne studiraju}i.
Zanimljivo je da je pre dve-tri nedelje u Gardijanu bio jedan ~lanak
koji je Engleze ohrabrivao da posete Ljubljanu za vikend, gde se
kaè – Ljubljana je pravi ruritanski grad, u Evropi nema takvog ru-
ritanskog grada. To {to oni zami{ljaju su kule, mostovi, neki sim-
pati~ni ljudi, u narodnim no{njama ako je ikako mogu}e, malo Ti-
rola, malo Mediterana, tako neka me{avina, kao {opska salata.
Bajron je neka po~etna ta~ka u tom kulturnom smislu, on je bio
fantasti~na figura, me{avina Mika Dègera i nekog nobelovca, za-
28.10.05. to {to je bio i neverovatno dobar pesnik i jedna od prvih medijskih
zvezda. I on je obukao gr~ki kostim i oti{ao da se bori za Grke. Od
tog trenutka po~inje interesovanje za oslobodila~ke borbe balkan-
skih naroda. Me|utim, ova ruritanska slika o Balkanu po~inje da
|}-{|
se razvija od 1870-ih, kada po~inju da se umnoàvaju nezavisne

dràvice koje su dosta komplikovane kad gledate na njih sa dru-
218 gog kraja kontinenta. Jedino {to shvatate je to da su one stalno ne-
kako zara}ene, one jedne sa drugima ratuju. Tu nastaje ta re~ bal-
kanizacija, to su zara}ene zemlje koje spolja izgledaju potpuno
isto, a unutra vidite da su u nekom stalnom sukobu i nekako se
stalno dele i odvajaju jedna od druge. Ta dijalektika spajanja i raz-
dvajanja na Balkanu se stalno de{ava, a u Engleskoj nikome nije
jasna. Oni su to imali i u svojoj istoriji, ali pre jedno tri-~etiri ve-
ka, tako da su zaboravili.
A slika majskog prevrata i 1903. je zanimljiva zato {to je to stvori-
lo ~itav niz gotskih romana tipa nekog blagog horora, po{to je dir-
nulo u jedan tabu, tabu kraljeubistva. Za mene je otkri}e tih knji-
ga bio trenutak dosta velikog optimizma, a iz slede}eg, pomalo
perverznog razloga. Ve} 1914. Srbija je postala hrabra, mala Srbi-
ja, jedna od zemalja u Evropi kojoj su se Britanci najvi{e divili,
Britanci i Francuzi, saveznici naravno. I onda mi je bilo prosto mi-
lo da smo od tog nekog parije, groznog mu~enika koji je 1903. na
najniòj mogu}oj stepenici, samo jedanaest godina kasnije, eto,
uspeli da taj imid` potpuno promenimo. Zna~i, ima nade,
jedanaest godina i sve se menja.
Svetlana Vukovi}:
/~ita/ Jer danas je jasno, isto onako kako Srbija ne moè bez Evro-
pe, tako i Evropa ne moè bez Srbije, izjavio je novi jugoslovenski
predsednik Vojislav Ko{tunica u svom prvom obra}anju narodu. I
sa ove strane La Man{a nagla{eno je srpsko evropejstvo. Demon-
stranti u Beogradu nisu se jo{ uspeli ni uz ono nekoliko stepenika
do ulaza u Saveznu skup{tinu, a britanski premijer ve} im je pru-
ào ruku prijateljstva i upozoravao nas Britance da se spremimo
da demokratsku Srbiju prihvatimo u evropsku porodicu naroda.
Srbija je pred o~ima britanske publike simboli~no napu{tala Bal-
kansko poluostrvo kao poslednji putnik koji ska~e s broda koji
uveliko tone. Tajmsov komentator Metju Peris skrenuo je pri tom
pa`nju na to da se Srbija lako moè vratiti na Balkan – Bolje bi bi-
lo da gospodin Ko{tunica malo pripazi, to postolje na koje ga je go-
spodin Kuk za sada postavio napravljeno je od iste one {perplo~e
kao i postolje na koje smo uzdigli Hrvate, onog kratkog rascveta-
log leta pre neku godinu, kada smo onako ludo razbijali Jugoslavi-
ju u parampar~ad.
Vesna Goldsvorti:
A onog trenutka kada je pao Berlinski zid i kada je cela isto~na Vesna
Goldsvorti
Evropa krenula napred u slavu i svetliju budu}nost, mi smo kre-
nuli unazad, u svetliju pro{lost. I Englezima je za tu svetliju pro-
{lost u koju smo mi krenuli jednostavno ponestajalo re~nika, imi-
dà, slika. Englesko novinarstvo je, izme|u ostalog, jedno od naj-
boljih novinarstava na svetu ba{ zato {to o stvarima tako slikovi-
to pi{e. I kada je trebalo na}i te slike morali su da se vrate u Ruri-
taniju. Naàlost, tome smo i mi doprineli. Zna~i, vi{e ta hladnora-
tovska literatura o zapadu i istoku, blokovskoj podeli i tako dalje,
nije ni{ta zna~ila i prvo neko vreme koje vas je podse}alo na 90-e
su mo`da bile 1870-e i balkanski ratovi. I istori~ari to kaù, da su
na neki na~in ratovi u Jugoslaviji iz 90-ih nastavak ratova koji su
zamrznuti 1913–1914, tako da to i nije iznena|uju}e. Jedino {to
mnogo iznena|uje je da su te slike bile tako pogodne. Ja sam ne-
gde u êrnobiljskim jagodama poku{ala sa tim da se suo~im, ba{
u smislu – to sam ja, to je ono {to sam ja, to je ono u mom srpskom
identitetu ~ime se ponosim, to je ono ~ega se stidim. Svi u taj
evropski prostor izlaze sa svojim senkama, znate, i treba te svoje
senke jednostavno poznati i prihvatiti ih, a ne poku{avati na neki
autisti~an na~in da ponavljate jednu istu pri~u, zato {to ste onda
vi robovi te pri~e, koja vi{e nikoga naro~ito ne zanima.
|}-{|
PE[ÂNIKFM, 04. 11. 2005.
STRAH OD LETENJA
Jednog dana na ovoj teritoriji }e ve}ina ljudi biti sre}na,
sa Srbima ili bez njih...
Ako ga ima, bog bi morao da za na{u sanaciju odvoji bar
80 odsto svog kreditnog potencijala...
Sve smo dobro isplanirali, osim iracionalnog
me|unarodnog faktora...
Nenad Proki} iz LDP-a

Miodrag Zec, ekonomista
Tribina Nomokanona na Pravnom fakultetu: Smilja
Avramov, Kosta âvo{ki, Mihajlo Markovi}
Tema – Dobrica ]osi}: istori~ari Nikola Samardì} i
Predrag Markovi}, advokati Dragoljub Todorovi} i
Rajko Danilovi}, filozof Nenad Dakovi}
Vesna Pe{i} iz GSS-a
Opro{taj od glumca Ljube Tadi}a
Svetlana Luki}:
Dobar dan, u{li smo u novembar, uskoro }emo da u|emo i u 2007. go-
dinu, ~ak i mi, a u njoj na{e politi~are ~ekaju zastra{uju}e te{ki poslo-
vi. Tu su Kosovo, Crna Gora, pa pregovori sa Evropskom unijom, na-
stavak pregovora sa MMF-om. Kad ~ovek na to pomisli i seti se ko }e
da nas vodi kroz sve te klisure uhvati ga panika. A ovih dana su nam
nagovestili i kakva je njihova pregovara~ka strategija. Na primer, ka-
da mu je postalo jasno da se vidi da pregovori sa MMF-om nisu rutin-
ska stvar, kao {to nam je on to obe}avao, ministar finansija je usred
razgovora pobegao u Japan, jer tamo ima va`nija posla nego da se
mlati ovde sa Peritom Solsom. Predsednik vlade, kao nekad sveti Sa-
va, iz dvora beì na Hilandar i tamo u manastirskom miru daje reè-
}u izjavu da Kosovo nikad nikome ne}emo dati. Ako je to na{a prego-
vara~ka strategija, onda se Ko{tunica sa slede}eg putovanja na Hi-
landar vi{e ne}e ni vra}ati. Kad je Napoleon onomad izgubio svoje
carstvo i bio proteran na Svetu Jelenu, kaù da je ~esto prelistavao
francusku gramatiku, da oseti da je i dalje Francuz. Tako }e i ovaj na{
vojskovo|a Ko{tunica, kad njegovo virtuelno carstvo nestane, mo}i u
miru da prelistava “@itija svetog Save”.
I Tadi} je beè}i od problema i dilema, i to dilema raznih, po~ev od to-
ga koje odelo da obu~e, pa do toga {ta da radi sa Kosovom – zavr{io u
naru~ju svetog Save, ta~nije na donatorskoj konferenciji, koja je tre-
balo da obezbedi zavr{etak Hrama i po~etak oslikavanja tih 1,2 hek-
tara fresaka, o kojima govori protomajstor Hrama. Politi~ka jalovost
predsednika Tadi}a po~inje da sluì sama sebi, pretvara se u njegovu
misiju, koju on sprovodi u stanju neke uvrnute ekstaze.
Bez obzira na ignorisanje stvarnog sveta od na{eg dràvni~kog para,
on, svet, odbija da nestane, ~ak i u obli~ju Fife. Oni su, za razliku od
na{e policije, tuìla{tva, fudbalskog saveza, pa i ve}ine sportskih ko-
mentatora, zaklju~ili da je na fudbalskoj utakmici SCG–BIH bilo inci-
denata i zbog toga }e sa nekoliko stotina hiljada {vajcarskih franaka
da kazne na{ fudbalski savez. Kog incidenta, pitaju se policajci i tu-
ìla{tvo na{e osvedo~eno demokratske dràve? Pa onog koji je postao
deo na{eg navija~kog repertoara. Kada ho}emo da obodrimo na{e, mi
vi~emo – no`, ìca, Srebrenica.
Ju~e je za kaznu i “Zvezda” igrala pred praznim stadionom. Ako ova-
ko nastavimo, sport }e u Srbiji dobiti novu dimenziju, nesta}e gledao-
ci, a onda igra~i, treneri, maseri i stative, pre~ke, bele ta~ke. I ofsajd
}e nam ukinuti, ako ne odustanemo od toga da sebi srce grejemo sta-
rim navija~kim pesmama.
04.11.05. Naravno, u me|uvremenu nam po kasarnama umiru ili se truju vojni-
ci, i naravno da novog ministra vojnog to ne brine, nego nam obe}ava
novu, ve}u i lep{u vojnu aferu. Vuk Dra{kovi} iskopava Draù, Velja
Ili} divlja, pa ~ak je i ministar zdravlja Tomica Milosavljevi} uspeo da
|}-{|
ispusti pet-{est miliona dolara ili evra donacija za pomo} obolelima

od side, jer nije lepo popunio prijavu i jo{ se ljuti – ne}emo mi da se
224 pretvorimo u prosjake. Najva`nije je naravno da na{ gospodstveni
ministar zdravlja sa~uva dostojanstvo.
Obi~no se kaè da svuda ima ovakvih blesavih stvari na politi~koj sce-
ni, da su u pitanju samo nijanse. E pa jeste, ima jedna teorija da je uni-
verzum sa~injen od jedne jedine supstance, koja se neprestano preo-
braàva primaju}i na sebe povremeno oblik drve}a, kriminalaca, {raf-
cigera, Velje Ili}a, Mla|ana Dinki}a. Nama se, eto, zalemilo da ìvimo
ba{ kada je univerzalna supstanca poprimila obli~je ovih poslednjih.
A sutra u podne u Beogradu, u Domu omladine, bi}e formirana jo{ jed-
na politi~ka stranka u Srbiji, zove se Liberalno-demokratska partija i
jedan od ~elnih ljudi te stranke je stalni sagovornik Pe{~anika Nenad
Proki}.
Nenad Proki}:
Mi smo svi bili oko politike, stalno smo delili neke savete drugim
ljudima, bili neki opominja~i, i onda, u jednom zrelom ìvotnom
dobu pomislio sam da bi mo`da trebalo preuzeti tu vrstu odgovor-
nosti. Poklopila se ta neka sre}na ideja da sam ja zavr{io jedan pe-
riod u svom ìvotu koji se ti~e pozori{ta, i u pozori{te se ne}u vi-
{e vra}ati, bar ne kao tehni~ko lice, mo`da samo kao umetnik. I
onda sam jedan deo slobodnog vremena, koji se tom prilikom po-
javio, mogao da plasiram u ne{to. Simultano se pojavio êdomir
Jovanovi}, tako da sam to shvatio kao znak da ja to moram da ura-
dim.
Svetlana Luki}:
Kakva je bila druga opcija?
Nenad Proki}:
Druga opcija je bila da odem ponovo iz zemlje i imao sam ponude
da odem, ali ja jo{ uvek o odlasku iz zemlje mislim konzervativno.
Ja, koji mogu da se sna|em bilo gde i nisam stranac nigde, ipak mi-
slim da ~ovek moè da bude slobodan samo u svojoj zemlji. To je
jedno dosta konzervativno mi{ljenje, ali u bilo kojoj zemlji da si,
me|u najlep{im, najboljim ljudima, najdobronamernijim, ~im ode{
da zavr{i{ neki ~isto tehnolo{ki posao, tebi uvek jasno stave do
znanja da si ti stranac i meni to te{ko pada. To mi je te{ko padalo i
u Sloveniji ~iji jezik govorim, gde sam skoro na doma}em terenu.
Kad ode{ da produì{ radnu vizu, uvek ti jasno stave do znanja da
si stranac. Mene to vre|a kao misle}e bi}e, s te strane sam jako ose-
tljiv. U Sloveniji ~ak imaju ru`nu re~ za stranca, oni kaù tujec, kao Nenad
kad bismo mi ovde rekli tu|inac. Nije sad ovo ni{ta protiv Sloveni- Proki}
je naravno, naprotiv, ja Sloveniju neuobi~ajeno mnogo volim.
To je ne{to {to me je odredilo da ipak ostanem ovde, a pri tome ja
o~igledno imam to neko prokletstvo da uvek moram da imam ne-
ku misiju u ìvotu. To je jedna ohola ambicija. Bilo je dilema, tre-
balo je u}i u politi~ki ìvot u Srbiji posle pro~itanih istorijskih
knjiga o tome kako se taj politi~ki ìvot vodi i kako se nimalo ni-
je promenio i {ta te sve tu ~eka. Nije nimalo lepo predvi|anje kroz
kakve situacije }u sve morati da prolazim, ali ja mislim da ljudi
oko mene i ja, za sebe garantujem, a u njih verujem, imaju jednu
prednost u odnosu na ostale politi~are. Mi imamo sigurnost vi{e
zbog toga {to to {to mislimo stvarno mislimo. Ja ne primenjujem
politi~ka iskustva, jer ih nemam. Odre|ena politi~ka naivnost, u
zemlji u kojoj je hipertrofirala politi~ka lukavost na jedan dosta
primitivan na~in, mo`da moè da ponudi ljudima sveì start.
Ne bojim se da ne}emo imati dovoljno pristalica, bojim se samo da
li }emo uspeti da se organizujemo. Da ne zali~imo na one ljude ko-
ji ho}e da budu kauboji a lo{e govore engleski, to bi bilo razo~ara-
vaju}e. Za sada, ja ne znam kako se osniva partija, ali znam kako
se ne osniva.
Svetlana Luki}:
Kako obja{njava{ ono {to se i golim okom moè primetiti, a to je neu-
obi~ajena panika ostalih politi~kih stranaka oko nastanka LDP. Broj
va{ih pristalica je mali problem za velike stranke, pa ~emu onda toli-
ki vi{ak strasti?
Nenad Proki}:
Znam odgovor na to pitanje, boje se autenti~nosti. Ja sam radio
dugo u pozori{tu i tamo se uvek prepozna me|u trideset-~etrdeset
glumaca onaj koji autenti~no glumi. I onda se svi ovi ostali uzbu-
ne, upla{e i poku{avaju da ga ometu. Gluma~ko pleme u ovoj ze-
mlji je vrlo ~udno i nedobronamerno, sli~no politi~kom. Oni su
04.11.05. osetili tu autenti~nost i zbog toga {to sami nisu autenti~ni, a ào
mi je {to nisu, mislim da je, u principu, njihov strah opravdan. Po-
liti~ki ìvot u ovoj zemlji, koji je u poslednje vreme uvredljiv za Sr-
be, mora da dobije diskurs istine. Kad god kaè{ istinu, oni se
|}-{|
uvrede ili ti odgovore ne{to u{reh, ne{to {to nema veze sa tim {to
ti pri~a{. To je adolescentska reakcija. Ako govorim o ovom stolu,
226 nemoj da mi pominje{ stolicu, daj da zavr{imo prvo sa stolom, pa
}emo onda da krenemo na stolicu.
Tu postoji odre|ena vrsta logike, Srbi stalno razvijaju neke line-
arne ideje, a nikada ne priznaju da postoje i te neke nelogi~ne
ideje, neke lateralne ideje. To je dobro zapisano negde kod Um-
berta Eka, on kaè kako su ljudi dugo razvijali linearnu ideju ce-
pelina. To je jedna logi~na ideja da, ako ho}e{ da leti{, mora{ da
bude{ lak{i od vazduha. Ali su u isto vreme, naro~ito posle pada
Hindenburga, ljudi po~eli ubrzano da razvijaju ideju da, ako ho-
}e{ efikasno, brzo i sigurno da leti{, mora{ obavezno da bude{ te-
ì od vazduha. I tako je izmi{ljen avion. I sad se Srbi ljute na
avion, u stvari.
U rimskom carstvu su postojali inspektori utrobe. Na njih me ~e-
sto podse}aju na{i politi~ari. Inspektori utrobe su bili ljudi koji
su vadili utrobe iz ìvotinja i na osnovu njih gledali budu}nost.
Ciceron je o njima rekao – meni nije jasno kako oni mogu da po-
gledaju jedan drugom u o~i, a da se ne nasmeju. E, ti na{i inspek-
tori utrobe su poklonici linearne istine i oni su napravili ovo {to
sada ìvimo. I kad se pojavi ne{to autenti~no, naravno da nasta-
je uzbuna.
Ukoliko pojavu LDP-a ne misle da iskoriste kao dobrodo{lu prili-
ku da promene svoj na~in delovanja, onda imaju razloga za brigu.
Osim Jovanovi}a niko tu i nije politi~ar, svako od nas ima svoju
karijeru, kakva je, takva je. Nama sve to nije potrebno u smislu ne-
ke li~ne prezentacije ili ambicije, naprotiv, svima nam to smeta.
Meni zaista smeta da se pojavljujem u javnosti i da raspravljam o
ne~emu {to sam ja u sebi davno raspravio. Sutra }u morati da go-
vorim iste stvari u Domu omladine, posle petnaest godina u istoj
sali, pred istim ljudima. Da mi je neko kompetentan to rekao pre
petnaest godina, ja bih mu sad poslao jedno pozdravno pismo sa
juga Afrike ili severa Amerike ili makar iz Slovenije. Ali, po{to ni-
sam to o~ekivao, mora}u da ponovim sve {to sam govorio 1991. I
to je, u principu, jedna dosta tu`na slika o tih petnaest godina, a i
o meni samom.
Svetlana Luki}:
Ovih dana nam se javio jedan prijatelj, ~ovek koji je zaista petnaest
godina svog ìvota posvetio borbi protiv Milo{evi}evog reìma. Poka-
zao je neverovatnu strast i agresivnost zbog toga {to se u emisiji po-
javljuju osniva~i LDP-a, budu}e stranke. Poruka je bila da vi naru{a-
vate demokratski blok, koji je ionako jadan i bedan, da }ete uzimati
glasove od stranke koju svi treba da podrìmo kao stub demokrat- Nenad
Proki}
skog bloka.
Nenad Proki}:
Ta stranka jeste na vlasti ve} nekoliko godina. Ona nije promeni-
la dràvu nego sebe. LDP za svoju osniva~ku skup{tinu nije mo-
gao da dobije salu Jugoslovenskog dramskog pozori{ta, poru~ili
su nam da nijedna sala u Beogradu ne dolazi u obzir. Jedva smo
dobili Dom omladine, kada je ve} pretilo da }e izbiti skandal. Pret-
postavljam da je to i{lo ovako: direktor pozori{ta je pozvao sekre-
tara za kulturu, sekretar za kulturu je pozvao gradona~elnika,
gradona~elnik je pozvao predsednika partije, predsednik partije
je pozvao predsednika dràve, a ovaj mu je rekao – ne. Nisu grad-
ske sale njihove, gradske sale su za Beogra|ane, oni manipuli{u
tim salama.
Problem Demokratske stranke, kojoj sam davao podr{ku svih
ovih petnaest godina, nikad nisam bio ~lan, ali sam pripadao tvr-
dom glasa~kom telu, jeste da se ona promenila nagore. Tamo su
postavili neke ljude sa najgorim skupom ljudskih osobina, kao
{to je recimo Darijan Mihajlovi}: on je gradski sekretar za kultu-
ru. Nije on bitan, bitno je da su takvi ljudi verovatno svuda do{li i
to je problem te stranke. I ào mi je zbog toga, ne gledam to rado,
ali DS je trenutno bez ideja. Ne mogu da ~ekam da se oni rekon-
strui{u, to }e morati da odlu~uju na svojim odborima i da pogleda-
ju istini u o~i, a to je da su po~eli da prave negativnu selekciju.
U poslednje vreme oni dobre kolju, lo{e tove. Meni je uàsno ào
zbog toga. [to se ti~e demokratskog bloka, iako to mo`da nikad
ne}e biti ozvani~eno, mislim da se DS i DSS vrlo pribliàvaju. On-
da ima{ radikale kao jedinu opoziciju, gubi{ demokratsku opozi-
ciju u zemlji. To je vrlo opasno stanje. Mi }emo poku{ati da popu-
nimo taj prazni prostor, to je potpuno legitimno i time mi nikoga
ne ru{imo. Naprotiv, ono {to mi je najvi{e na pameti jeste èlja da
inauguri{emo jedan novi politi~ki na~in govora, dakle, da se sa
svima razgovara na jedan uljudan, odmeren, pristojan na~in, da
04.11.05. se zaigra na ono {to je dobro. U svakom ~oveku postoji ne{to do-
bro. A ako ho}e{ da veruje{ u cepelin, veruj ti u cepelin, moè{ s
njim i da leti{, ali ja }u da letim avionom.
To je diskurs u kome se ne igra nogom ispod stola, u kome se ne
|}-{|
vre|a, u kome se ne sva|a dok zemlja u me|uvremenu propada.

Mi se kao zadu{ne babe sva|amo preko plota. I novinari su u{li u
228 taj krug i ti ìvi{ u bu|avoj sobi, i ti si bu|av. Citirali su me u Vre-
menu kao izjavu nedelje, da se ja emotivno slaèm sa gospodinom
Vu~i}em kad je re~ o Kosovu. Pa {to se ja ne bih slagao, zar oni mi-
sle da gospodin Vu~i} nema nijednu emocionalnu ideju, s kojom
ja ne bih mogao da se sloìm? Za{to mi ne bismo oko jedne iste
emocije pravili dve razli~ite politike? Upravo je to ono {to èlim da
promenim ovde.
Malopre sam se sva|ao {to nisu pozvane sve partije na inaugura-
ciju LDP-a. Svi su morali da budu pozvani, pa ko ho}e da do|e, ne-
ka do|e. Ne moè{ ti da osniva{ partiju, a da ignori{e{ svoje budu-
}e politi~ke protivnike ili saradnike, svejedno, i zato sam bio di-
rektno ljut. Pravi{ novu politi~ku partiju, a ne zove{ predsednika
dràve, pa makar on bio taj koji te je izbacio iz partije pre neki
dan. Kakva je to liberalna partija, ako ti njega nisi pozvao? Zna~i,
ima{ ambiciju da promeni{ dràvu, a nema{ snage da promeni{
sebe. Da li je to de~ija bolest ili }e to biti pravilo ne znam, ali ja se
zaista, evo, izvinjavam onima koji nisu bili pozvani.
Svetlana Luki}:
Pomenuo si da ti je ào {to se Demokratska stranka promenila nago-
re, da je na neki na~in i formiranje LDP-a iznu|eni potez, jer postoje
ljudi koji su èleli da ostanu u Demokratskoj stranci, ali su izba~eni
iz nje. Pri tom mislim pre svega na êdomira Jovanovi}a. U ponede-
ljak smo bili na promociji Pe{~anika u Zrenjaninu i pri{lo nam je ne-
koliko mla|ih ljudi koji imaju isti emocionalni problem. Nesre}ni su,
ali su jo{ uvek u Demokratskoj stranci, jer smatraju da bi izlazak iz
stranke bio izdaja Zorana \in|i}a.
Nenad Proki}:
Zorana \in|i}a ne izdaju oni, Zorana \in|i}a je izdala sama De-
mokratska stranka, jer je o~istila svako | iz svojih redova. Ti mla-
di ljudi nemaju tamo koga da iznevere. U radu te stranke Zorana
\in|i}a vi{e nema ni fizi~ki, ni duhovno, ni mentalno. Zoran \in-
|i} se odselio odatle. Njegovo eteri~no telo se negde preselilo, a mi
}emo se potruditi da to bude kod nas.
Ne moè nekoliko nas stalno da obja{njava i time nekako snosi i
odgovornost za to {to je realnost da je, ne samo Kosovo, ve} i da je
Crna Gora oti{la. Mi raspravljamo o tome da li }e ona oti}i, a avion
je ve} odleteo. I mi stojimo na gejtu i ~ekamo da u|emo. I ~im to
kaè{, donedavno je bilo da si nacionalni izdajnik, a sad ti odje-
danput kaù da si hrabar. U jednoj emisiji sam tako opet odvalio
lopatom neku istinu, za koju svi znamo da je istina, a onda mi je Nenad
voditelj rekao – ja }u da rizikujem, pa }u da kaèm da je to po{te- Proki}
no. Ja rekao, a on }e da rizikuje. I onda mi je onako dobronamer-
no, ali pred javno{}u, rekao – ko }e za vas da glasa kad tako ne{to
kaète. I nije svestan da u tom trenutku upra`njava idealni dis-
kurs naopake etike, naopakog morala. Dobronamerno me savetu-
je da ne govorim istinu.
Zna~i da ovde vi{e ni eti~ka mrvica nije preostala, kad niko ne pri-
me}uje da je uàsno naopako zameriti nekome {to govori ne{to
{to svi svojim o~ima vide. To je zaista poslednji stadijum bolesti i
vreme je da se zasnujemo na nekoliko prostih i jednostavnih prin-
cipa. Da po~nemo sebe da preispitujemo kao deca. Po{to im je ma-
lo znanje i malo iskustvo, oni se stalno preispituju, stalno onim
okicama ne{to gledaju i misle da li je to ovako, da li je onako. Mi-
slim da je to na{ stupanj, adolescentsko doba je jo{ daleko pred
nama. Moramo da budemo epohalno hrabri da bismo uspeli da se
skupimo i napravimo promenu vektora. Sve {to je manje u odno-
su na taj dru{tveni zahtev, koji je i u programu Liberalno-demo-
kratske partije, ne}e biti dovoljno da u ovoj zemlji po~ne bolje da
se ìvi.
Svetlana Luki}:
Problemi su realni da realniji ne mogu biti. Stavi}e se neki paraf kada
su u pitanju i Kosovo i Crna Gora. Realnije ne moè biti nego {to je
MMF prekinuo pregovore. I {to su stvari realnije, odnosno ogoljenije,
utoliko vi{e politi~ki diskurs i stanovi{ta postaju virtuelni. Ovaj ode
na Hilandar i kaè – ne}e nama niko da otme Kosovo, ovaj ode da pra-
vi donatorsku ve~eru za Hram. Opet su i jedan i drugi pobegli u crkvu.
Nenad Proki}:
To je kao injekcija morfijuma. Me|utim, oni znaju {ta mora biti
potpisano i {ta sve mora da se ispuni, samo ne}e da oni budu taj
Pera pisar, koji }e to da obavi, nego o~ekuju da ti i ja i Pe{~anik to
objavimo i snosimo krivicu. Pitanje je ko }e imati hrabrosti da
snosi sramotu i krivicu za ratne zlo~ine, za izgubljeno vreme, za
04.11.05. sve one inflacije, za sva ta ubistva, za sve te prognane. Ko }e da ka-
è da se to dogodilo? Ako ne}e niko drugi, evo, ja kaèm da }emo
mi u Liberalno-demokratskoj partiji to re}i, a Srbija }e morati da
bira – ili }e hteti da slu{a Grimove bajke, koje su vrlo surove kao i
|}-{|
sve bajke, ili }e se suo~iti sa istinom, koja je tako|e surova, ali ba-
rem nije bajka, nego je realno stanje. A po{to se ìvi u realnosti a
230 ne u bajci, onda }e verovatno, kada se suo~e sa realno{}u, biti spo-
sobni da organizuju i dràvu, tako da u toj realnosti bolje ìve.
Ali ne mora da dogori do noktiju, pa ne mora da bude bombardo-
vanje, dajte sednite, razmislite. Ali da bi oni seli i razmislili, neko
mora da im po{alje takvu poruku. Po{to im ovakvu vrstu poruke
niko ne {alje, nastali smo mi, ne zbog toga da bismo ru{ili demo-
kratski blok, nego zbog toga da bismo tu poruku kona~no poslali,
kad niko drugi ne}e. Pa {ta meni treba u pedeset prvoj godini, pro-
fesor sam, {ta }e meni da se ja sad upli}em u srpska politi~ka vr-
zina kola. Ali ne}e niko drugi, a meni je stalo i ja zato sebe sma-
tram patriotom. Ja to stvarno ne radim zbog sebe, radim zbog to-
ga da na{a generacija bude ta koja }e snositi krivicu i odgovor-
nost. Od kad je sve po~elo ja sam se pitao – ko }e snositi krivicu,
ko }e snositi sramotu. E, pa kad ne}e niko drugi, hajde da je ja
snosim. Ja sam 1991. osnivao Beogradski krug, oni su nosili Milo-
{evi}eve slike, bacali cve}e na tenkove, kuvali ~orbu na poàru su-
seda i sad se niko od njih toga ne se}a. Iskoristi}e poslednju mo-
gu}nost da o sebi ne misle lo{e. A bez toga nema ni pomirenja sa
susedima, nema ni uklju~enja u evropsku zajednicu, ni u svetsku
zajednicu, a pogotovo nema unutra{nje obnove, ako ne kaè{ {ta
je {ta, ko je zlo~inac, a ko heroj, {ta je podvig a {ta sramota. To ni-
je nikakav mazohizam, to se dogodilo.
Razlika izme|u slika iz Srebrenice i Au{vica je samo u koloru, ko-
ji je u ovim prvim pristupa~an, jer je tehnologija napredovala. Ne-
ma nikakve druge razlike, genocid je genocid, gde god da se dogo-
di. Ne moèmo to da nazivamo nekim drugim imenima. Kad se de-
fini{u stvari, nazovu svojim imenima, onda postoji jedna dobra,
zdrava polazna ta~ka i onda dolazi na red nacionalni ponos, izme-
|u ostalog i zbog toga {to si bio u stanju tako ne{to da kaè{. Pre
toga nema ni~ega.
Na ovoj teritoriji }e jednog dana ve}ina ljudi biti sre}na, sa Srbima
ili bez njih. Ako se Srbi ne uzmu u pamet, ako nastave da ìve u ovoj
smrtonosnoj mutaciji, onda }e ovde ìveti neki drugi, sposobniji,
sre}niji ljudi. Nas su napustile sve republike biv{e Jugoslavije upra-
vo beè}i od te smrtonosne mutacije. Tebi je nacionalni pisac broj
jedan i glavni ideolog ~ovek koji nema ni srednju {kolu. Kako moè
da ti imponuje neko ko ima {est razreda osnovne {kole? Morao bi da
bude stvarno neki volumen, ne{to {to se ra|a jedanput u petsto go-
dina, a to o~igledno nije slu~aj. Pa imamo boljih i mla|ih, daj da se
oko toga okupimo. I to je u su{tini ono zbog ~ega sam ja u{ao u ovo. Nenad
Proki}
Nisam u{ao lako, nezavisna pozicija uzgaja odre|eno dostojanstvo
koje si morao da sam pravi{ oko sebe da se ne bi raspao u op{tem
raspadu i pomoru, koji su ovde divljali petnaest godina.
I sad, nikom ni{ta, idemo u Evropu – pa ne moè. [ta }emo mi u
Evropi ovakvi kakvi jesmo, neoprani, neo~e{ljani. Mene zanima
da mog sina niko vi{e nikad ne regrutuje. [ta }e nama vojska? Po-
stoje te globalne sigurnosne varijante i u to moramo da u|emo.
Ne}emo valjda, kao u vreme vojvode Mi{i}a, da izvu~emo top na
neku ~uku, pa oèì. Ta pri~a je zavr{ena, pro{lo je to, to moèmo
da gledamo u filmovima, kad nemamo pametnija posla, ako bude-
mo imali vremena da uop{te gledamo filmove od posla koji ~eka
ovo dru{tvo.
Svetlana Luki}:
Kao {to ste sami videli, pregovara~ko ume}e na{ih eksperata nije za-
senilo ~ike i tete iz MMF-a, oni su spakovali fascikle i oti{li. Da je u
na{em pregovara~kom timu bio magistar Velja, ne bi ga oni majci iza-
{li, makar ne bez batina, a da ne potpi{u. Ovako, onaj meku{ac guver-
ner Jela{i}, odmah je najavio pove}anje kamata na potro{a~ke kredi-
te. Nema za nas kredita na svetskom trì{tu novca, a i {ta }e nam. Sr-
bija nije, na primer, iskoristila ni sto osamdeset miliona odobrenog
kredita Svetske banke, a krediti koji su odobreni, ~ak i ako nisu potro-
{eni, ko{taju dràvu. A kad se zna da u budètu nema dovoljno sred-
stava za investiranje, potpuno je nelogi~no i neshvatljivo da se ne is-
koristi tih sto osamdeset miliona. Najmanje su iskori{}eni krediti za
zdravstvo, svega 6 odsto. Kaù da glavni razlog neiskori{}enosti leì
u komplikovanoj proceduri. Pomenula sam ministra zdravlja Tomicu
Milosavljevi}a, ~ije ministarstvo je napravilo gre{ku, zbog koje nismo
dobili pomo} od pet-{est miliona dolara, koja bi pomogla obolelima od
AIDS-a. Dakle, on je poku{ao da do|e do tog novca, a sada svoju gre-
{ku bahato prebacuje na nekog drugog.
Svaki od na{ih politi~ara bi voleo da bude na mestu premijera Rumu-
nije Tari~anua. Rumunija je, naime, posle petnaest godina, prekinula
04.11.05. saradnju sa Me|unarodnim monetarnim fondom. Rumunska vlada je
odlu~ila da novac od privatizacije koristi za infrastrukturu, zdrav-
stvo i obrazovanje, a MMF smatra da ta sredstva treba da idu na vra-
}anje spoljnog duga. Mi }emo to vreme jo{ da sa~ekamo, za sada jo{
|}-{|
uvek molimo MMF da nam se vrati kad-tad, a vi slu{ate na{eg drugog

sagovornika, profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu. On studen-
232 te filozofije i sociologije u~i osnovama ekonomije, to je profesor Mio-
drag Zec.
Miodrag Zec:
Dramati~no kod nas je {to mi, kad odemo u Ameriku, mi se ne{to
dogovorimo i potpi{emo, pa kad do|emo ovde, mi kaèmo da smo
ne{to drugo uradili. Zna~i, mi imamo sindrom kori{}enja infor-
macija za doma}u politi~ku upotrebu. Isto je radio Milo{evi} – ode
u Dejton, vrati se i kaè – ja sam doneo pobedu, a doneo nam je po-
raz. Ovde sad imamo sli~an model, samo {to nije u pitanju tako
katastrofalna stvar. Zna~i, vlast se nije mnogo promenila, nije se
promenio civilizacijski obrazac po kome se stanovni{tvu kaè ono
{to ono èli da ~uje, a napolju, opet, ono {to se mora kazati. Napra-
vljen je taj trogodi{nji aran`man sa MMF-om, tu je bilo malo po-
pu{tanja, ali sada se do{lo do kraja i sada vi{e popu{tanja nema.
Sad se mora ispuniti ono {to je tamo potpisano.
[ta je MMF? MMF je jedna institucija u koju ulazite dobrovoljno,
ali kad u|ete, morate to po{tovati. MMF se bavi kratkoro~nim kre-
ditima i likvidno{}u sistema. Mi smo sklopili aran`man sa njima,
{to zna~i da oni vode ra~una o likvidnosti na{eg sistema, podrà-
vaju nam budèt – to je ono ~ime se Dinki} hvali – doneo sam toli-
ko i toliko kredita. Ok, to je sve lepo, ali ti dobija{ te kredite pod
odre|enim uslovima. I ovo {to sada vidimo je briga ~inovnika
MMF-a o tome da li }e du`nik do kraja po{tovati sve svoje obave-
ze. E sada, krediti su uzeti iz jednih razloga, a verovatno su tro{e-
ni za druge i ostala su otvorena pitanja restrukturiranja javnog
sektora, {to nije ura|eno. Javio se i problem prevelike doma}e li-
kvidnosti i prevelike potro{nje, {to gura stopu inflacije navi{e, a
platni bilans u deficit. I oni znaju, ako se nastavi tako, dràva ne-
}e mo}i servisirati svoje obaveze u budu}nosti i zato su sad do{li
i presli{avaju nas ta~ku po ta~ku.
Za mnoge stvari, koje su ovde hit, MMF kaè – to ne moè, gospo-
do. Recimo, jedan od hitova je da smo mi napravili najbolju refor-
mu finansijskog sektora. Evo, gospodin Dinki} kaè da to nikada
nije napravljeno i da }e dobiti Nobelovu nagradu za to. Mo`da i
ho}e, ali evo da ja onako puko {kolski kaèm {ta mislim o tome.
Mi smo na na{e finansijsko trì{te pustili banke kao {to smo pu-
stili Kineze. I kao {to niko ne moè ovde sada da proda ni{ta od
tekstila, tako }e biti i sa bankama. Mnogo hvaljene banke, da ne
imenujem koje, na primer, {tedi{ama koji {tede u {vajcarskim
francima, daju kamatnu stopu nula. Zna~i da te strane banke ni- Miodrag
su do{le ovde da afirmi{u klju~nu stvar, znate ono, dan prvi u Bi- Zec
bliji – prvo je {tedi{a. Ovde se {tedi{a i dalje ka`njava negativnim
kamatnim stopama, visokom inflacijom i nerealnom politikom
kursa. [tedi{a, koji je baza ekonomskog sistema, klju~ zdravog si-
stema, ovde je ka`njen. A ko se nagra|uje? Nagra|uju se du`nici
kroz inflatornu dobit, i to ne gra|ani nego preduze}a, jer ona ne
vra}aju kredite. Ti, zna~i, emituje{ kredite, kredite, kredite, a
MMF {ta kaè – ne, obustavi kredite stanovni{tvu.
Drugi hit ministarstva finansija je to da je iz budèta odvojeno
devet milijardi da bi se subvencionisalo re{enje privatnog pitanja
kao {to je stan. Za{to bi se subvencije davale dobrostoje}im mla-
dim ljudima, koji su naj~e{}e dràvni ~inovnici ili rade u me|una-
rodnim organizacijama. Oni dobijaju kredite na dvadeset godina
sa 0,1 odsto kamate, jer oni jedini imaju dovoljno visoke plate da
to vrate. Ako moramo subvencionisati penzionere, pa raditi danas
da bi oni primali penziju sutra, jer su oni kao ne{to zaradili, a mi
smo potro{ili, u redu; ako moramo subvencionisati preduze}a na
kratak rok, jer }e biti socijalnih {trajkova koji }e sru{iti vladu – i
tu ima neke logike. Ali za{to davati povoljne kredite onima koji su
ve} u boljem poloàju, pa da zbog njih dràva osniva agenciju za
osiguranje depozita, pa agenciju za kredite. I dok svi oni dobiju
stanove, mislim da }e se ta sredstva i iscrpsti, ne}e ih ostati ni za
koga drugog. I onda MMF, naravno, kaè – ne, ne, to nemojte radi-
ti, vi ne smete pumpati likvidnost, vi ste u{li u zonu inflacije od 17
do 20 odsto.
Zna~i, svako ko je u{tedeo i stavio i sto dinara u banku, iza}i }e na
kraju godine sa osamdeset dinara. Svaka dràva koja to radi, po-
ru{ila je ugaoni kamen ~itave logike sistema. Zna~i, {ta je klju~
ekonomije, {ta je vrlina – {tednja je vrlina, a ovde se {tedi{e i da-
lje ka`njavaju. Kad {tedi{ – kamata je nula, ne moè{ kupiti ni ak-
cije tih banaka da u~estvuje{ kao doma}i akcionar u preraspodeli
visokih profita. Ne moè{ kupiti akcije osiguranja, ne moè{ ku-
piti akcije Telekoma. Srednja klasa, u koju se svi zaklinju, nema
nikakve {anse, ona nema u {ta da investira.
04.11.05. Za vreme komunizma ljudima je bilo dozvoljeno da imaju devizni
ra~un. I ti sad putuje{ u London i ho}e{ da kupi{ automobil, uvo-
zna cena je deset hiljada dolara, plus carina 50 odsto. Ti uvoznu ce-
nu plati{ sa svog deviznog ra~una a carinu plati{ u dinarima. Sada
|}-{|
to ne moè, sada ti mora{ uzeti svojih deset hiljada dolara, pa i}i u

ovla{}enu menja~nicu, kojih ima vi{e nego proizvo|a~a {argarepe,
234 da to proda{ po manjem kursu, da bi onaj kome si ti te pare dao
opet kupio te iste devize po ve}em kursu kod Narodne banke. Ti
ima{ 5–6 odsto tro{kova i pitanje je za{to bi jedna dràva to radila.
Ne moè se zvati investicijom ako ste vi prodali fabriku duvana i
uzeli trista pedeset miliona evra i podelili ih penzionerima. Ako
sam ja prodao svoj stan i propio ga, ja nisam ni u kakvim investi-
cijama, ja sam u potro{nji. Mi nemamo novih, sveìh greenfield in-
vesticija, one su klju~. A mi imamo onu fabriku konzervi, koja se
otvara ve} sedamsto puta. I koja je god vlast do{la, i{la je da otva-
ra te konzerve. Nije to bezna~ajna investicija, nisam ja hteo da bu-
dem zao, ali gde su te nove investicije? Samo nove investicije su
investicije, investicije iz privatizacije ne postoje, ali sve se to sa-
bira. Sabiraju se donacije, sabiraju se krediti, sabiraju se privati-
zacioni prihodi i onda ispadnu neke neverovatne cifre.
Mi }emo zaista imati veliki problem, ako se nastavi trend koji nas
je uni{tio, da je proizvodnja manja od potro{nje. Mi ostajemo du-
`ni~ko dru{tvo i taj deficit se samo na razli~ite na~ine pokriva i
prolongira. Ljudi sumanuto ulaze u kredite, za koje misle da ih ne-
}e vratiti. Oni jo{ uvek imaju matricu da, ko god je dobio kredit,
nije ga vratio. E, ovi }e biti vra}eni i to }e biti jo{ jedan {ok za mno-
ge, mnogi }e izgubiti imetak zbog hipoteka. Ljudi kod nas pozajm-
ljuju pare, pod pretpostavkom da dràva ~asti i da banke ~aste. Za-
to su ovi spolja do{li da nas upozore – nemojte to raditi. Prema to-
me, nama su potrebne prvoklasne strane banke, a mi to jo{ nismo
dobili. Sve su ovo evropske banke i igra~i za prvo poluvreme.
Ja sam pre neki dan bio u banci i pitam ih – {ta vi imate za mene,
ja ne traìm kredit, ja ho}u da uloìm. Kaè, evo vam na{ih proiz-
voda. Ne interesuju me va{i proizvodi, ne}u nikakve kredite, daj-
te mi da ja budem poverilac, imate li {ta za mene, imate li oro~e-
nu {tednju po 2 odsto. Ako imate {tednju sa nula posto kamatom,
{ta }e meni takva banka?
Ovde se tranzicija svela na veliko pregrupisavanje i veliku prera-
spodelu i ~esto tako biva, ali je problem {to dràva to dopu{ta. Za-
{to nisu doneseni neki klju~ni zakoni? Evo, primera radi, nije do-
net zakon o preuzimanju, zbog ~ega je mogu}e da za jedne te iste
pare pedeset firmi kupi sva velika preduze}a u Srbiji. Taj zakon o
preuzimanju {titi male akcionare, za koje se svi zalaù. Dobi}emo
taj zakon kad se taj posao zavr{i. Mi nemamo zakon o poljopri-
vrednom i gra|evinskom zemlji{tu, tako da sad ljudi kupuju ima-
nja za milion evra, kupuju 8000 hektara zemlje, pa }e sutra zara- Miodrag
Zec
diti 10:1. Stranci ne dolaze zato {to nemamo zakone i mi sad pro-
dajemo kombinate za sme{ne pare, kombinate koji su potpuno
propali, ali svejedno. Pre neki dan ~ujem za prodaju Kara|or|eva,
pa to je crtani film. Zemlja je ograni~eni resurs, sve se moè pro-
izvesti sem zemlje. I mi }emo taj najre|i resurs rasprodati za dà-
be. Ja ne verujem da je posredi neznanje, verujem da su posredi
neki kratkoro~ni ili dugoro~ni interesi. Shvatam ja da je i kapita-
lizam nastao tako {to se ja prvo obogatim, pa onda {titim svoju
imovinu.
Kako su nastala velika bogatstva kroz istoriju? Prvo kolonijalnim
osvajanjima. Neko je osvojio Meksiko, pa je uzeo zlato, doneo ga u
[paniju i napravio katedralu. I tu imamo prvu strahovito veliku
inflaciju. Kad je zlato stiglo u [paniju, cene su oti{le gore, a niko
vi{e ni{ta nije hteo da radi. Svi sanjaju – da mi je negde na}i }up
zlata, sve bi bilo u redu. To vaì za pojedinca, ne za dràve. Kad su
[panci osvojili centralnu Ameriku i doneli zlato, odjednom je zla-
ta bilo vi{e, a patlidàna i pomorandì isto i odmah su relativne
cene sko~ile. Imate, recimo, popis stanovni{tva, negde pre {pan-
skog osvajanja Amerike, u gradu Burgosu. Tu vidite koliko je bilo
vunovla~ara, koliko je bilo sedlara, vidite jedan bogati srednjove-
kovni grad. Posle osvojenja Novog sveta, u Burgosu imate vi{e hi-
dalga, vitezova, nego zanatlija. Zna~i, svi su postali vitezovi, svi
su plemi}i, niko ni{ta ne radi i industrija se seli iz Burgosa i iz ce-
le [panije. Tada rastu Amsterdam, Antverpen, oni se diù u XVII
veku. Zna~i, ne mora da zna~i da zlato donosi dobrobit.
Drugi na~in boga}enja je klasi~no gusarenje, neko nekom otme i
zaradi. Tre}e su velika tehni~ka otkri}a, Edison, Majkrosoft, zna-
~i, ~ovek iz glave napravi proizvod. I ~etvrto, moè se radom zara-
diti, to traje dugo, to je sporo. Kod nas pod firmom rada, ~ovek, ko-
ji je imao kiosk pre deset godina, sad ima imperiju. Kad odete u
Trst imate radnje stare dvesta godina, iste su sad kao i pre dvesta
godina. Zna~i, ne moè se normalno radom toliko zaraditi, sem u
velikoj tranziciji. Tako imate ove japije u Rusiji, bio je prvi sekre-
04.11.05. tar komsomola ili {ef DB-a, a sad ima pedeset milijardi i kaè da
je preduzetnik. Tranzicija mora biti preraspodela, ali pitanje je
osetljivosti dru{tva i elite da li }e ta preraspodela zavr{iti u eko-
nomskom krahu ili u novom razvoju, da taj {to je uzeo novac ne
beì s novcem napolje, {to se desilo u Rusiji, ve} da ostane tu, pa
|}-{|
da na kraju tu po~ne ne{to i da proizvodi.

236 Kod nas je tako|e ogroman deo novca zavr{io napolju. Mo`da se
on sad i vra}a kroz privatizaciju, ali vra}a se da opet zauzme imo-
vinu, ne vra}a se kroz investicije. Mi }emo na srednji rok imati
ogroman problem, jer pitanje je da li }e vlast imati politi~ke sna-
ge da suzbije rastu}a o~ekivanja stanovni{tva, jer o~igledno je da
nema ekonomske snage koja ta o~ekivanja moè da pokrije. I sad
je ovo jedno driblanje u kaznenom prostoru. Ovde se sad traì ne-
ki genije, koji bi davao kredit koji }e mo}i da se vra}a 3050. Ovde
to traì i stanovni{tvo i politi~ka elita, da neko odnekle donese pa-
re, koje }e po~eti da se vra}aju 3500; jedino bi nam taj rok i takav
grejs period bio dobar.
Jedni kaù – privatizuj, tako {to EPS podeli{ radnicima. Drugi ka-
ù – privatizuj, tako da proda{ strancu to sve skupa, strate{kom
takozvanom partneru. Ja mislim da tu ima velike zablude. EPS je
javni monopol, NIS je javni monopol, Telekom je javni monopol,
po prirodi stvari i po zakonu takva preduze}a moraju biti takozva-
na otvorena akcionarska dru{tva. Mi sad imamo besprizornu situ-
aciju, mi drìmo kao otvoreno akcionarsko preduze}e, recimo,
“Napredak” iz Donjih Boljevaca, oni su na berzi, a Sartid je zatvo-
reno dru{tvo, Sartid je D.O. Kad bi prodali EPS ili Telekom jednom
kupcu, prodali bi mu i monopol i regulaciju i tako dalje i ostavili
doma}e stanovni{tvo bez ikakve mogu}nosti da ne{to uloì.
Kaè{, ima{ devizne rezerve od pet milijardi dolara. Devizne re-
zerve po prirodi stvari pripadaju stanovni{tvu. Gde da uloì{ te
pare? Gde da sad pojedinac uloì pare? Zna~i, ne moè u banke,
mala je kamata, ne moè u osiguravaju}a dru{tva, donet je zakon
po kome se osiguravaju}e dru{tvo, koje je idealno za biznis, pro-
daje samo strancu. A {to ga ne bi prodao nama, gra|anima. Je li
Telekom u vlasni{tvu jednog ~oveka? Nije, nigde na zapadu nije,
to su otvorene akcionarske kompanije, za{to bi ba{ ovde bile za-
tvorene. Evo, imamo Telekom, u kome udeo ima dràvna italijan-
ska kompanija. I {ta se desilo Telekomu, je li bilo investicija, je li
bilo razvoja? Pa, nisu dali da se napravi ni onaj sistem beì~nog
prenosa. Beograd je premreèn provajderima koji su potpuno ne-
regularni, bezveze, s drveta na drvo idu antene, jedni drugima se-
ku, cirkus je op{ti. Kod nas je skuplji telefon nego u Americi.
Mislim da se zatajilo na nekoliko klju~nih pravaca – to su javna
preduze}a, ona nisu restrukturirana, ona su sad politi~ki plen,
plen politi~ara i sindikalista. Naredna stvar je zemlja, to je straho-
vito va`no, gra|evinsko zemlji{te, poljoprivredno zemlji{te, to su
jedini resursi koji ovde jo{ postoje. Jedini strate{ki resurs Srbije Miodrag
Zec
su veliki konglomerati zemlji{ta, koji su ostali posle raspada
kombinatskog sistema. Vi nigde u Evropi ne moète odjednom da
kupite 8000 hektara, takav predmet ne postoji. To sad imate ovde
u Srbiji. I mi imamo jednu tragediju upravljanja procesom tranzi-
cije, gde je problem {to je sve odjednom na prodaju, a cene mora-
ju zakonito pasti. I ako imamo tako veliki budètski suficit, za{to
bi vlada Republike Srbije ba{ sve morala da proda za vreme svog
mandata, za{to mora sve i odjednom.
Onda imamo saop{tenja koja nisu ta~na, kao u vezi sa ovim dugo-
vima i MMF-om. Sudbina je htela da isti ljudi koji su napravili
aran`man sada imaju problem da ga zatvore. Se}ate se onih pro-
slava, kad se jela torta i kad su se pevale partizanske pesme, kad je
otpisan dug od 65 odsto. E, sad je zla sudbina donela da taj dug
ipak nije otpisan, to jest, on je otpisan uz jedno ako. A to ako, ti isti
koji su to potpisali nisu uradili. Prema tome, ja razumem Me|una-
rodni monetarni fond. Tu se radi o ~inovnicima, koji ispred sebe
imaju jednu {emicu i oni {tikliraju, kao kad pregledate studentu
test i samo {tiklirate – u redu, u redu, ali nisu u redu penzije, nije
u redu javni sektor, nije u redu platni bilans, nije u redu kurs, pa
{ta je u redu. To je kao kad odete doktoru, pa imate i pove}anu se-
dimentaciju i pritisak i belan~evine u mokra}i. I {ta onda oni kaù
– ovaj ne moè otplatiti dugove, ovo je bolesnik, odmah na terapi-
ju. I to su ljudi uradili i tu nema ljutnje, samo treba paziti kad pot-
pisuje{.
Svetlana Luki}:
Slede}e godine nam stiù na otplatu i neki politi~ki dugovi. Uz celu
ovu pri~u sa ekonomijom, imamo i pitanja Kosova i Crne Gore. To
stvarno zvu~i malo zastra{uju}e.
Miodrag Zec:
Zastra{uju}e je za ~oveka koji drì do svoje odgovornosti pred
istorijom, pred svojom decom, pred sobom samim. Ja li~no sam za-
panjen kako to ljudi smeju, kako se ne boje boga? Kako smeju da
04.11.05. se upu{taju u ne{to za {ta znaju da se moè zavr{iti katastrofal-
no? Kako smeju da tako seju optimizam? Ako ga ima, bog bi treba-
lo da za na{u sanaciju odvoji bar 80 odsto svog kreditnog poten-
cijala. Danas sam imao ~asove sa studentima, pitaju oni mene {ta
|}-{|
da se radi. Vrlo jednostavno, mora se raditi vi{e, a primati manje.

Kaù oni – da li je to mogu}e, ko sme to da nam traì. I Ko{tunica
238 to treba da nam kaè, ali ne, on kaè – radi}ete manje, a dobija}e-
te vi{e, ako glasate za mene.
Ja, dakle, mislim da jo{ nije napravljen radikalan vrednosni zao-
kret. Ali kako, kad ti od Kosova, od 1389. laè{ da si pobedio, pa la-
è{ 1991, pa 2001, pa ti stalno tvrdi{ da si pobedio i da si nekog
nadigrao, a na kraju nama lopta kroz noge ode u gol. Nema prego-
vara~a u srpskoj istoriji koji nije tvrdio da je ne{to dobio, nema u
zadnjih pet godina onoga koji se vratio sa zapada, a da nije rekao
– sve smo dobili. Ja ne}u te ljude da kritikujem, ja samo kritiku-
jem na~in njihovog izve{tavanja {ta se tamo desilo, to ja kritiku-
jem, ni{ta drugo. Tamo se ba{ i ne moè mnogo dobiti, ta~no dobi-
je{ ono {to ho}e da ti daju. A mudar pregovara~ bi se ta~no prila-
godio onome {to zna da moè da dobije i onda bi to izvr{io i ne bi
imao problem. A ovako imamo problem, jer penale dobijamo ovde.
Od Milo{evi}a, mi neprekidno primamo kaznene udarce, zato {to
driblamo u kaznenom prostoru, a to se ne sme raditi. I ovi zadnji
pregovori sa MMF-om su to.
Svetlana Luki}:
I {ta se de{ava ako ti pregovori stvarno ne uspeju?
Miodrag Zec:
Pa ni{ta, onda plati devetsto miliona dolara, a ako nema{, onda
daj naftnu industriju i zdravo, daj avione, daj brodove, {ta ja znam
{ta. Kad u|e{ u banku, taj scenario je jasan, samo je pitanje koji
kolosek }e{ da izabere{. Sa na{e strane, pregovara~i su ekonomi-
sti, koji kao profesori vrlo dobro znaju da kaù studentima – prva
lekcija iz ekonomije je {tednja. Ali kao politi~ari, oni kaù – bi}e
izbora, do}i }e neko drugi, {ta me briga, ja sad moram da obe}am
glasa~ima penzije, moram da im kaèm ono {to ho}e da ~uju. Vre-
me je da polako po~ne da sazreva svest o odgovornosti u politici.
Trenutno ni{ta nije ka`njivo, mi nemamo dràvu, nemamo politi-
ku, imamo samo jednu personalnu nagodbu. Ovde vi{e ne postoje
ni partije ni programi, postoji 2.000 ljudi, razni koncentri~ni kru-
govi uticaja, sve je zasnovano na personalnim dogovorima i sve je
mogu}e.
Pa vidite kako funkcioni{e na{ politi~ki ìvot. Ne postoji tu prin-
cip, pa da je jasno da se ovi mole ovom bogu, a oni onome. Ne, ov-
de vlada mnogoboà~ka religija, razni kultovi u stvari, to je na{
nivo, jo{ nismo u{li u monoteizam. Vidimo {ta se de{ava, trguje se
Miodrag
poslovima kao robom. Ja jednostavno nemam vi{e ni èlje ni volje Zec
da bilo {ta govorim zato {to mislim da je na{a generacija odgovor-
na pred nacijom, pred istorijom i pred save{}u. Kako moè{ da ka-
è{ da se ni{ta nije desilo sa MMF-om, kad jeste? I za tri meseca to
}e te opet sa~ekati i na kraju }e pasti dug, i ko }e to da plati, ko }e
da plati to? Plati}e stanovni{tvo.
Evo, otkad ova vlada vlada, ve} tre}u godinu, zar nije mogla doneti
zakon o preuzimanju, zakon o investicionim fondovima! Stalno im
je neki cajtnot. Postoje dva na~ina da se svetu to objasni, jedan je
da to rade u neznanju, drugi je da je to namerno, jer ti kad upadne{
u cajtnot, ti onda moè{ da nalazi{ re{enja koja pravda{ cajtnotom.
Kao kad radite u preduze}u, gde vam stalno kaù – ovo treba uradi-
ti za ju~e. E, tako se sad pona{a cela dràva. Pa kako za ju~e? Ali,
naàlost, to ko{ta – odloì, prebaci, reprogramiraj, obe}aj, ne izvr{i.
De{ava se potpuno suluda stvar. Ovde }e svaki gra|anin zavr{iti
menad`ment i svaki }e biti narodni poslanik. Za{to toga nema, re-
cimo, u Hrvatskoj? Za{to nema u Nema~koj? Ova Bolonjska dekla-
racija je postala op{ta po{tapalica za sve i sva{ta. Koliko ja razu-
mem, ta Bolonjska deklaracija je zasnovana na praksi iz srednjeg
veka, kada su studenti i{li za profesorom. Neko predaje pravo ili
filozofiju u Rimu, pa ode, recimo, u Pariz, a studenti odu za njim.
Naravno, uz pretpostavku da govore latinski jezik i da imaju para
da to mogu da plate. Zna~i, studenti idu iz grada u grad i studira-
ju, idu za svojim profesorom. A kod nas je obrnuto. Tamo gde slu-
~ajno ìve tri studenta, dolaze dva univerziteta. Nemam ja ni{ta
protiv kad je u pitanju moja struka, me|utim postoje neka zani-
manja koja su u tom smislu problemati~na. [ta ako to sutra po~-
ne sa medicinom? Od menad`menta glava ne boli, ali {ta ako su-
tra zbog toga neki ~ovek umre?
Dinki} kaè – ja vam vra}am {tednju. Ko si ti da vra}a{ {tednju,
{tednja se vra}a iz javnih prihoda. Ja sam dao za puteve, {ta si ti
dao, nisi ti ni{ta dao za puteve, ti si javni slu`benik koji se tu na-
mestio, ima{ dobru platu i distribuira{ javni novac. A ovi mu kli-
04.11.05. ~u – evo ga, dao! Ti si sluga, re~ ministar zna~i sluga, nisi ti dao
svoju dedovinu za to? Ovde se vlast uvek shvata kao neka prera-
spodela, od noja do AVNOJ-a, a gra|anin se izgubio. Postoje drà-
ve u kojoj postoje podanici i postoje dràve u kojoj ìve gra|ani, to
|}-{|
je prva vododelnica. Mi se ~udimo – norve{ki kralj ide biciklom. A

ovde kad vidi{ pomo}nika pomo}nikovog pomo}nika, ti se odmah
240 sklanja{ sa ulice, da on pro|e.
Svetlana Luki}:
Da li ste se umorili, zvu~ite rezignirano.
Miodrag Zec:
Ne, nego onako, kao dobro}udnom ~oveku prosto mi je ào. Ne go-
vorim ja ovo da bih re{io svoje probleme. Ja, u stvari, ni{ta ne tra-
ìm, ja bih mo`da ne{to i dao, ali nema{ mogu}nosti ni da da{. Ka-
ko ne bismo bili rezignirani kad vidimo da se ogromni problemi
stalno odlaù. Dugovi se ne smanjuju, generacije su u o~ajnom
stanju. Kad ljudi sa pedeset godina izgube posao, ne mogu ga vi{e
nikad na}i. A penzioni sistem je propao, zdravstveni sistem tako-
|e. I ti ìvi{ u takvoj zemlji i pita{ se – za{to bi mi tako ìveli. Gle-
da{, ide{ ulicom, kopa, stavlja kanalizaciju, zatrapa, kopa, stavlja
telefon, zakopava. Nema ulice koja se ne kopa dvanaest puta da bi
se dovela do nekog zavr{enog stanja. Za{to mi to radimo?
Ja mislim da je poniàvaju}e da celo dru{tvo proizvodi matricu da
je najva`nije biti u nekoj stranci. I zar nije sramno da vrhunski hi-
rurg ima 30.000 platu, pa onda krade i otima. Mnogima je nepri-
jatno, uzimaju oni mito, ali imaju du{evne more, nepristojno je. A
onaj tamo sedi, u~lanio se u partiju, odmah ga stave u javno ko-
munalno preduze}e za pomo}nika direktora. Je li to normalno? Je
li to ne{to {to treba da izaziva radost? Da li to mora da bude tako?
Pa ne mora. Odgovorni su ljudi na vrhu, vlada, dràva. Crkva tre-
ba da pokrene ta pitanja. Gde nam je ta matrica o civilizaciji? I svi
se àle kako mnogo rade i svi se zaista ubijaju od posla, a rezulta-
ta nema. Zaista mislim da se ljudi po preduze}ima ubijaju od po-
sla. Ti kad u|e{ u dràvnu administraciju, vidi{ da ljudi padaju u
nesvest, no}, a on radi. A gde je rezultat? Nema ga. Tako da, {to ka-
è Krleà – nigdar nije bilo da nekak nije bilo.
Mo`da je taj Ustav jedna ta~ka kojoj moramo da se vratimo, da u
tom temeljnom dokumentu uredimo jedno jednostavno, funkcio-
nalno, razumno dru{tvo, ako je to mogu}e. Naàlost, verovatno }e
se i to zavr{iti nagodbom. Hiljadu ljudi su neki ministri, na svakih
desetoro ima{ jednog ministra. Mi imamo vi{e poslanika nego
SAD, a sve te institucije smo napravili da bi se neko zaposlio,
razumete. Nema optimizma, to ste traìle, danas je maglovit dan.
Svetlana Luki}:
Kao i vas, sve mi je teè da privolim neke ljude da govore. îni mi se Tribina
Nomokanona
da je mnogima ve} postalo poniàvaju}e da izgovaraju neke najele-
mentarnije stvari.
Miodrag Zec:
Normalno da je poniènje, kad ti vidi{ da postoje neke dràve ko-
je za sve te elementarne stvari imaju re{ene. Pa pi{i i to, i onako
si sve prepisao, prepi{i i to. Ali onda se pona{aj u skladu sa tim. A,
ne. Nismo mi dru{tvo pisane re~i, kod nas se naknadno sastavlja-
ju zapisnici. Ovde nema dokumenata, u Imenu ruè Umberta Eka
sve se vrti oko sakrivenog dokumenta. Ovde toga nema, ovde mi to
spalimo. Ovde u svemu ima{ potpunu zamenu teza. Suludo je bilo
da su komunisti na Dedinju, a antikomunisti u Rakovici. To je pa-
radigma Beograda, da je levica na Dedinju, a desnica u Marinko-
voj bari. I onda se ne zna ko je liberalan, a ko nije, ko je za trì{te,
a ko nije. Ovde vlada apsolutna eklektika, koja je divna kad je, u
arhitekturi na primer, napravi uman ~ovek. A kod nas je to kao ka-
da se na dvospratnicu doda sedamnaest spratova bezveze. E, tako
je u dru{tvu, tako je u politici – eklektika Made in Balkan.
Svetlana Luki}:
Slu{ali ste profesora Filozofskog fakulteta Miodraga Zeca. A sino} je
na Pravnom fakultetu, u organizaciji udruènja Nomokanon odràna
tribina na temu nevladinih organizacija. Povod je bila knjiga, koju je
o tome napisala gospo|a Smilja Avramov. Na promociji su govorili
Mihajlo Markovi}, Kosta âvo{ki i autorka Smilja Avramov.
Smilja Avramov:
Nevladine organizacije su prosto u jednom juri{u. U Zagrebu je
1990. godine odmah do{lo dvesta me|unarodnih nevladinih orga-
nizacija. Zamislite, a na Kosovo istovremeno dvesta {ezdeset. Da-
kle, i{li su sasvim planski u ovu zemlju. Pre svega, one su do{le da
podriju parlamentarni sistem. Na koji na~in se dràve bore protiv
te rak-rane, tog malignog tkiva, koje se {iri u svetu pomo}u tih la-
`nih nevladinih organizacija? Na Dalekom Istoku, recimo u jed-
04.11.05. nom Singapuru, {ef dràve je naredio, te ih je jednog dana pohap-
sio sve. Drugog dana doneo je odluku da ih istera sve iz zemlje. I ta
Burma, koja je kapitalisti~ka zemlja, ne moète re}i da je ona soci-
jalisti~ka, je isto to uradila. Druge zemlje su zavele najstroìje
|}-{|
kontrole nevladinog sektora, a znate ko ima danas najstroìju

kontrolu nevladinog sektora? Pa SAD. Ja sam sasvim slu~ajno, ra-
242 de}i u jednom arhivu, prona{la jedan podatak da je u tom cilju sa-
mo u jednom gradu, Denveru, 3000 dosijea napravljeno tih aktivi-
sta nevladinih organizacija, koje se nisu uklapale u ameri~ki kon-
cept nevladinih organizacija.
Kosta âvo{ki:
U ovoj knjizi se navodi da je iz te nacionalne zadu`bine za demo-
kratiju, koja je dakle agencija ameri~ke vlade, finansirana delat-
nost Na{e borbe, koja je nestala, zatim Vremena, koje jo{ uvek po-
stoji, lista Danas, agencije Beta, Radija i televizijske stanice B92,
koje se i dan-danas finansiraju iz stranih izvora, zatim Udruènje
elektronskih nezavisnih medija ANEM, Fond za humanitarno pra-
vo, koji je najzna~ajniji izvor informacija za Ha{ki tribunal, onda
Beogradski centar za ljudska prava, koji predvodi na{ penzionisa-
ni profesor Dimitrijevi}, Centar za antiratnu akciju, koji je pred-
vodila dugo vremena Vesna Pe{i}, Alternativna obrazovna mreà,
koju predvodi Srbijanka Turajli}, biv{i zamenik ministra prosve-
te, sindikat Nezavisnost i tako redom.
Pored ostalog, postoje podaci da je u pripremi ovih opozicionih
stranaka, koje su se pojavile pod naslovom Demokratska opozici-
ja Srbije, u~estvovao jedan broj stranih fondacija, naj~e{}e ame-
ri~kog porekla i da je za tu svrhu izdvojeno sedamdeset miliona
dinara. Postoje podaci da je tolika suma do{la, iako ti strani izvo-
ri vele da oni smatraju da je samo ~etrdeset miliona utro{eno u
kampanji, a da je trideset miliona nestalo, najverovatnije da je za-
vr{ilo u dèpovima ili na ra~unima najistaknutijih ~elnika. Po
mom sudu, ja sam to i napisao, glavni pregovara~ za dobijanje tih
sredstava bio je Zoran \in|i}, a onda kada je Vojislav Ko{tunica
prihvatio da on bude kandidat za predsednika, ja sam to tako|e
napisao, u njegovo ime je profesor Svetozar Stojanovi} dva puta
putovao u Budimpe{tu, i po svoj prilici je tada tada{njem ameri~-
kom ambasadoru za Jugoslaviju, ambasada je bila izme{tena u
Budimpe{tu, preneo da Vojislav Ko{tunica prihvata one obaveze
koje je preuzeo Zoran \in|i} primiv{i tolike pare za izvo|enje tog
prevrata, odnosno vo|enja predizborne kampanje.
Mihajlo Markovi}:
Ima ovih koje su normalne nevladine organizacije, kao {to je Ota~a-
stveni pokret Obraz ili Dveri isto tako, a onda imaju ove druge koje
su u stvari instrumenti stranih sila. Direktorka Centra za humani-
tarno pravo je snabdela odre|enim informacijama dopisnika ame-
ri~kog lista US Today i ti podaci su bili la`ni, a taj ~lanak je onda
u{ao u dokazni materijal u Ha{kom tribunalu. Jo{ za vreme reìma Tema:
Slobodana Milo{evi}a Soro{ fondacija je bila zabranjena. Onda je Dobrica ]osi}
li~no Medlin Olbrajt èstoko intervenisala da im se ponovo dozvo-
li, i to je velika gre{ka {to je to dopu{teno, jer Soro{ kupuje ljude.
Uop{te, to je jedna nova pojava u svetu, da vode}e svetske sile ku-
puju ljude. One ih prate jo{ od mladi}kih dana, daju im novac za
stipendije, za u~e{}e na konferencijama, za putovanja, sve do mo-
menta dok oni ne{to u ìvotu ne postignu, a onda moraju da vra-
}aju dugove. Evo, Solana ili ovaj Ahtisari, koji }e rukovoditi prego-
vorima o Kosovu, ili ljudi iz Haga, recimo i onaj tuìlac Goldston i
Luiz Arbur i Karla del Ponte i Najs, sve su to ljudi koji su davno ku-
pljeni, koji moraju da vra}aju dugove.
Svetlana Luki}:
Slu{ali ste hit Bitlsa “@utu podmornicu”, nedostaje im samo kapetan,
a kapetan je stari morski vuk, neuni{tivi Dobrica ]osi}. U poslednjih
nekoliko meseci, on je objavio bar dve knjige, jedna je objavljena o nje-
mu, dao je i jedan od svojih istorijskih intervjua Politici, gde nam opet
obja{njava {ta sve treba ~initi sa Kosovom. Dobri~ina bitka za sop-
stvenu biografiju ulazi u finalnu, furioznu fazu. Pro{le godine je sve
svoje kriti~are nazvao zlim ljudima, a sad su trend prijatelji, naro~ito
Borislav Mihajlovi} Mihiz, sa kojim odjednom kao da se nije ni razila-
zio. Mi smo sve ovo sakupile na jedno mesto, pa vi procenite dokle je
stigao Dobrica ]osi} sa nama i dokle mi sa njim.
Dobrica ]osi} †promocija knjige Prijatelji u Zrenjaninu‡:

Oprostite mi, ne vidim dobro, pa vas ne}u zadovoljiti kako ~itam
tekst... Mihiz je najinteligentniji ~ovek koga sam upoznao. Telefo-
nirao sam mu – zar si se ti zaista odlu~io da se nas dvojica ne opro-
stimo pre nego {to po|emo za Mi}om? A zar ti, Dobrice, misli{ da ti
i ja imamo jedan drugome ne{to da kaèmo {to odavno nismo re-
kli?... Dosta je, Dobrice, od tebe meni i tebi od mene. Ispratio me je
do vrata, rukovali smo se, lanac na njegovim vratima je zveknuo.
Po{ao sam niz stepenice uveren da sam poslednji put razgovarao
sa Mihizom, zaplakao sam.
04.11.05. Nikola Samardì} †promocija Knjige o ]osi}u Dragoljuba Todo-
rovi}a‡:
[to se ti~e samog ]osi}a, ja ne bih voleo da on bude neki neposre-
dan predmet ve~era{nje rasprave. Pre svega, on to nije zasluìo,
|}-{|
njegova dostignu}a, njegovo mesto u ovom dru{tvu ukazuju na ~i-

njenicu ne samo da je na{em kolektivu potreban jedan otac, nego
244 i ~injenica da taj otac moè da bude svako ko je u stanju da bere
kukuruz i paprike. On je uspevao da izbegne sve brodolome, da
kao antropolo{ki staljinista izbegne Goli otok i tamo se pojavi kao
islednik, da kao rankovi}evac preìvi njegov pad i da tokom svoga
politi~kog i pseudointelektualnog delovanja krajem 60-ih i tokom
70-ih godina stvori ne{to {to bi se moglo nazvati drugom rankovi-
}evskom generacijom, naravno, rankovi}evskom po politi~kom i
svakom drugom mentalitetu, koja danas vlada Srbijom.
Ja ga ne bih ni pomenuo, jer mi ni po ~emu nije blizak i time se po-
nosim, da se Matija nije {etkao okolo sa Ko{tunicom po Mokroj
Gori, da nisu ponovo po~eli da se javno krste i klanjaju, naravno,
to sve izgleda kao da to prvi put ~ine u ìvotu, i da kona~no Beba
Popovi} nije otkrio te misteriozne Dobri~ine posete Jovici Stani{i-
}u, jednom od organizatora, ne samo paravojnih formacija, nego
ratnih zlo~ina, plja~ke, holokausta i politi~kih obra~una koji su
ispunili deceniju i po koja je za nama, da se njegova ponovna po-
java ne moè posredno ili neposredno vezati sa \in|i}evom likvi-
dacijom u kojoj je u~estvovala ~itava nomenklatura koja se na{la
u toj jednoj neobi~noj obnovi, gde se pribliàvaju staljinizam i
pravoslavlje, gde se kolektivizam razmatra u potpuno izmi{lje-
nim i somnabulim vizijama o naciji i nacionalnom identitetu.
]osi} posle kona~nog razlaza sa Titom, od kraja 60-ih godina, po-
~eo je da izgra|uje paralelne strukture vlasti i mo}i. Te strukture
su se domogle vlasti krajem 80-ih godina. Svojim mi{ljenjem, svo-
jim porukama, svojim traganjem, svojim nedoumicama i iznad
svega neukim lupetanjem koje se iskoristilo u populisti~koj poli-
tici, doprineo je, ne samo kao ideolog, nego i kao su{tinski pokre-
ta~, jednoj nesre}i u kojoj smo se davili i koja ponovo preti da se
nadvije nad na{e dru{tvo.
Predrag Markovi} †promocija Prijatelja u Zrenjaninu‡:

Dobrica ]osi} je ~ovek koji je verovatno imao najburniji ìvot od
svih Srba u XX veku. Nijedan Srbin, kao {to i on sam kaè, nije do-
ìveo to {to je on doìveo, nijedan Srbin nije upoznao tolike va`ne
ljude u svetu i nije bio u situaciji da donese tako velike odluke. A
sad imate ljude koji su petnaest minuta proveli na vlasti i napisa-
li biografiju, od Mileta Isakova do êdomira Jovanovi}a i Du{ana
Mihajlovi}a. ]osi} je pedeset godina bio u svim va`nim doga|aji-
ma, pisao je dnevnike ne da bi uveli~ao sebe, ve} on vodi jedan
mu~ni dijalog s istorijom. Kaè – jesam li ja odgovoran za narodno
stradanje, za ovaj uàsan rat, zato {to sam svojim knjigama budio Tema:
slobodarsku i demokratsku samosvest i dostojanstvo Srba. Istorij- Dobrica ]osi}
ski je njegov govor na Palama 1993. godine, kad on kaè – svet se
promenio i mi moramo da se menjamo sa svetom. Jednom ga je ne-
ki strani diplomata pitao – da li ste vi knez Pavle ili Vuka{in Kati}.
Odgovorio mu je – i knez Pavle i Vuka{in Kati}. U jednom drugom
trenutku, Sajrus Vens mu kaè – nas dvojica smo jedini ljudi koji
nemamo nikakav interes da se bavimo politikom i diplomatijom,
mi to radimo iz ~isto moralnih razloga.
Dobrica ]osi} †promocija Prijatelja u Zrenjaninu‡:

Slabo vidim, malo je slabo svetlo za mene, a malo sam i star, pa ne
mogu vi{e ni da ~itam.
Dragoljub Todorovi} †promocija Knjige o ]osi}u u Domu omla-

dine‡:
Na Veliki petak, 1984. godine drào je \ilas predavanje u stanu Dra-
gomira Oluji}a o nacionalnom pitanju u Jugoslaviji. To je bio taj Slo-
bodni univerzitet, koji su oformili Dobrica i ovi praksisovci. I onda
je Dobrica, normalno, po{to je bio mo}an i tad, dobio informaciju da
}e biti pohap{eni i on tu informaciju ne prosle|uje svojim drugovi-
ma, ne prosle|uje \ilasu, ne kaè Vladi Mijanovi}u, Oluji}u i Pavlu-
{ku, ne kaè im da }e da budu uhap{eni, nego ih pu{ta da ih uhapse
da bi bio skandal, da bi on mogao da se pojavi kao opozicionar. On
to priznaje u svojim Pi{~evim zapisima, da su oni to ~uli i da su on i
Sveta Stojanovi}, Ljuba Tadi} i Mihajlo Markovi} oti{li kod Jago{a
\uri}a na ve~eru, a kaè – oni su uhapsili sitne ribe. Zna~i, njegovi
prijatelji, ljudi s kojima se on sastaje, Milovan \ilas, prvi disident,
oni su sitne ribe. To je Dobri~in metod rada, to je metod rada svih tih
siminovaca i praksisovaca. Mnogo primera ima tog njihovog ~udo-
vi{nog delovanja, koje je finalizirano Memorandumom i Milo{evi-
}em.
iz publike †promocija Knjige o ]osi}u Dragoljuba Todorovi}a‡:

Bilo je to, naime, 1972. godine kad je objavljena knjiga Dobrice ]o-
si}a Mo} i strepnja, ako sam dobro izgovorio ~ak naslov. Tada sam
04.11.05. ja zbog toga izgubio radno mesto, izba~en na ulicu sa etiketom da
sam nepodoban za bilo kakav dru{tveno odgovoran rad. Ja sam
bio, naime, upravnik tog Centra za kulturu, u okviru kojeg je ta
knjiga izdana. I gospodin Rajko Danilovi} je tada bio jedan od
|}-{|
glavnih ljudi u Gradskom komitetu, upravo zaduèn za takve

stvari. Gospo|a Latinka Perovi}, veliki demokrata danas, ja je slu-
246 {am ~esto na televiziji, ~udom se ~udim, bila je izvr{ni sekretar
Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije. Dakle, ti ljudi mi
nisu ostali u dragoj uspomeni.
Rajko Danilovi}:
Pa kome bi ostali, ako gubite posao?
iz publike:
Ali ve~eras moram re}i da je ru`no ovako govoriti o jednom ~ove-
ku ~ije delo }e svakako da nadìvi ova sitna pljuckanja koja sam
ve~eras ovde slu{ao. Bez obzira {to mnogo ne volim, kaèm, Do-
bricu ]osi}a, smatram ovo maltene nekom vrstom kampanje. Mo-
lim vas, na {ta ovo li~i?
Nenad Dakovi}:
Pa kako biste vi nazvali tog ~oveka, ako ovde moète da pro~itate
da je Dobrica ]osi} organizovao pobunu Srba na Kosovu, da su ga
oni zvali deda, da su dolazili kod njega u podrum, imali tajne sa-
stanke. Ako je epilog tih tajnih sastanaka bilo 200.000 ubijenih
ljudi i sva ostala strahota u ovih petnaest godina.
Dragoljub Todorovi}:
Samo sam hteo da kaèm da je Dobrica ]osi} bio predsednik re-
publike, ali tu njegovu delatnost ja ne tretiram u ovoj knjizi, ne-
go }u u drugoj. E, vidite {ta se desilo, za vreme dok je Dobrica ]o-
si} bio predsednik republike, od 1992. do 1993. i vrhovni koman-
dant Vojske, rezervni sastav JNA je izvr{io etni~ko ~i{}enje u jed-
nom velikom prostoru, 39 sela; selo koje se zove Bukovica, koje je
na 184 kilometra granice od Pljevalja do Fo~e, to je potpuno etni~-
ki o~i{}eno. Za vreme dok je Dobrica ]osi} bio predsednik repu-
blike on je bio obave{ten da }e ta~no odre|enog datuma biti odu-
zeti ljudi kao taoci, nije reagovao, oduzeto je devetnaest ljudi na
stanici [trpci iz voza i ubijeno. Za vreme Dobrice ]osi}a sprovo-
|en je teror u Sandàku, on je hteo da protera muslimane iz San-
dàka, da izvr{i etni~ko ~i{}enje da bi se podelila Bosna kako je
on napravio dogovor sa Franjom Tu|manom u @enevi 30. septem-
bra 1993. godine. Dakle, sva zla koja su se desila jednoj populaci-
ji u Sandàku napravio je isklju~ivo Dobrica, ne Milo{evi}, nego
Dobrica ]osi}, on treba da ide u Hag.
iz publike:
Ja sam ~uo ovih dana, od kako je ova knjiga iza{la, od, ne}u re}i Tema:
Dobrica ]osi}
imena, pametnih ljudi, da je ova knjiga rezultat orkestriranog na-
pada na sada{nje stanje u Srbiji. Napadaju se poznate li~nosti i cr-
kva, armija, a sve sra~unato da se u zavr{noj fazi su|enja u Hagu
ljudima presudi {to je mogu}e o{trije. I da to sve jedna ruka orga-
nizuje i pla}a i zato smo dobili jednu ovakvu knjigu.
Nenad Dakovi}:
Teorija zavere, da, teorija zavere. Samo da vas podsetim da je za
ovim stolom Mihajlo Markovi} izjavio – sve smo dobro isplanirali,
osim iracionalnog me|unarodnog faktora.
Dobrica ]osi} †promocija Prijatelja u Zrenjaninu‡:

Ja sam samouk, nemam ni razred gimnazije, nemam fakultet, ne-
mam obrazovanje, ja sam ovako do{ao, {to bi se reklo, iz {ume, iz
sela i nisam se pripremao da budem pisac.
Rajko Danilovi} †promocija Knjige o ]osi}u u Domu omladine‡:

A u stvari Milo{evi}a i Milo{evi}eve diktature ne bi bilo bez ]osi-
}a, gde je u stvari ]osi} taj koji prethodi Milo{evi}u. Milo{evi} je
nekakav njegov klimaks, neki njegov vrhunac, te njegove politike,
i to kao pragmati~ar. Vi se se}ate da je on rekao takvu budala{ti-
nu koje bi se svako stideo, da je Slobodan Milo{evi} najve}i srpski
politi~ar XX veka. To be{e, ako se se}am, Republika italijanska,
tek uglavnom ]osi} je igrao izuzetno va`nu ulogu i uop{te ga ne
treba nimalo potcenjivati. Ne treba, jer je on bio ta personifikaci-
ja tog zaista ruralnog, predindustrijskog mentaliteta Srbije, mo-
ravskog, koji je najzaguljeniji, koji ne moè da mrdne iz onih leja
paprika. Ali to je ne{to {to je u ovoj zemlji igralo presudnu ulogu,
molim vas. Pa on bi po svim pravilima trebalo da sedi pored svoga
najboljeg politi~ara XX veka, u Hagu.
Svetlana Vukovi}:
Dobrica ]osi} u intervjuu listu Politika, 2. oktobra 2005: U ~itavom
XX veku Srbi i Jugosloveni su potcenjivali dubinu i snagu te`nje hr-
04.11.05. vatskog i slovena~kog naroda da ìvi u svojoj samostalnoj dràvi.
Proces dovr{etka razbijanja Jugoslavije nije, po mom mi{ljenju, uzro-
kovan toliko pogre{nom politikom tada{njeg srpskog reìma, koliko
energijama nacionalisti~ko-separatisti~kih ideologija i stavom Ne-
|}-{|
ma~ke i Evropske zajednice da joj Jugoslavija nije vi{e korisna. Srpski

narod je pre pola veka skupo platio moskovske ideolo{ke diktate iz-
248 gradnje socijalizma, da bi se danas potpuno podredio briselskim ide-
olo{kim diktatima. Briselski komesari su nas i bombardovali i sme-
stili u dràvni provizorijum u kojem se raspinje i grca narod Srbije i
Crne Gore, a prete nam i novim integracionim asocijacijama rastura-
ju}i Republiku Srpsku i primoravaju}i Srbe da ìve u logoru multiet-
ni~kog Kosova, sa svojim ubicama.
Vesna Pe{i} †predavanje mladim politi~arima‡:

Ja sam mislila da danas zapo~nemo raspravu, ali ne verujem da je
ovde neko danas ~itao Politiku i intervju sa Dobricom ]osi}em. Tu
imate ceo jedan ekspoze jednog veoma zna~ajnog ideologa ovog
dru{tva, koji je prakti~no u svakom detalju odbranio ideologiju
reìma Slobodana Milo{evi}a. Ko god pogleda taj intervju, on vidi
da smo mi okupirani jednom ideologijom koja se jednostavno ni-
je sklonila. Peti oktobar je bila podvala zbog toga {to se iz te ideo-
logije nije iza{lo. Tu se radilo o nacionalnom programu i ]osi} da-
nas obnavlja ideju da je najve}a gre{ka bila {to mi nismo 1915. go-
dine prihvatili Londonski sporazum, koji je ~ista fatamorgana. A
to je poku{ao da napravi Milo{evi}, razumete, Karlobag, Viroviti-
ca, to je on probao da uradi, a ]osi} i dan-danas pri~a da je to pra-
va stvar.
Kad pogledate Ko{tuni~inu politiku, vi vidite da on insistira i ta-
mo gde se Milo{evi} povla~io, zbog toga {to postoji nekakav svet,
nekakva kota preko koje se ne ide. Kada smo okupirali tre}inu hr-
vatske teritorije, Milo{evi} je rekao – hajde da izaberem onog
Marti}a umesto onog radikalnog Babi}a, a Ko{tunica se tada
opredelio za Babi}a. On je i u tom pogledu bio mnogo o{triji i ra-
dikalniji nego {to je to bio Milo{evi} – zato je i pro{ao na izborima
2000. Pola tog DOS-a su bili duboki simpatizeri Milo{evi}evog re-
ìma. Kad pogledate {ta se sada de{ava, kad vidite sada{nju vlast,
to su ti Milo{evi}evi simpatizeri, koji su uvek voleli tu nacionalnu
politiku. Zanemarimo sad one sitne profitere, G17, Kari}e, {ta ja
znam, koji nemaju nikakvu politiku, oni se i ne me{aju u celu tu
pri~u, a ta pri~a je glavna. I sa tom pri~om nismo iza{li na kraj i tu
pri~u moramo da raspetljamo – {ta je Srbija i {ta mi kao Srbi ho-
}emo, {ta je na{ nacionalni plan. Kaè ]osi} – kao {to smo nekada
slu{ali Moskvu, sada slu{amo Brisel. Pa, mislim, to je potpuno ne-
verovatno {ta taj ~ovek pri~a. I na vlasti su eksponenti te politike.
Kad su videli da }e onaj drugi deo DOS-a suvi{e daleko da ide u
promene, onda su likvidirali \in|i}a, oni su ga likvidirali.
Ali kad objavi gospodin Dobrica ]osi} taj intervju, mi smo ga da- Vesna
nas pre}utali, a to je su{tina problema poslednja, da ne kaèm, Pe{i}
dva veka. Treba da u|emo u analizu tog intervjua, da vidimo {ta
taj ~ovek izgovara. Nije to sve neta~no, recimo, on kaè – mi Srbi
smo bili naivni i od po~etka XX veka i u I svetskom ratu smo pot-
cenjivali èlju Slovenije i Hrvatske da postanu samostalne drà-
ve. Ok, slaèm se da smo mi potcenili njihovu èlju da postanu sa-
mostalne dràve, ali pitanje je za{to smo mi bili toliko nerealni.
Zato {to smo mi imali ludilo od mita o Du{anovom carstvu. I sad
vidimo, svi su se ti narodi konstituisali kao dràve. Za{to mi jo{
uvek nemamo dràvu? Gde je na{a dràva? U ritama nekakve ne-
buloze Srbije i Crne Gore. Nemamo je zato {to nikad Srbi nisu re-
kli koje su njihove granice. I sad se vidi ko je taj uznemiravaju}i
faktor na Balkanu, to jesmo mi, zato {to mi jedni jedini nismo re-
{ili nacionalno pitanje, jer smo jo{ uvek opsednuti teritorijama.
Za{to su toliko va`ni Karadì} i Mladi}? Za{to? Kako, odo{e svi u
taj Hag, sem te dvojice. Naravno da vlast zna gde su oni, naravno
da znaju, ali za{to su toliko va`ni – zato {to je to ta spiroheta, to
ludilo, ta nerealnost na{a. Mi ne moèmo da se spustimo u real-
nost uop{te od tog ludila. Zato su oni najve}i heroji tih ratova. I
Dobrica ]osi} se poziva na taj Londonski sporazum, koji je bio taj-
ni sastanak, ~iji sadràj nikada nije obelodanjen, ali zna se da je
po tom ugovoru trebalo da, na primer, Split bude srpski. Pa kako
bismo mi sa tom na{om svinjarijom integrisali te silne ljude, kad
]osi} i danas kaè da mi ne}emo da ìvimo na Kosovu, tako zavr-
{ava, u toj multietni~koj kasarni. Pa kako bi onda ìveo u toj veli-
koj Srbiji iz Londonskog sporazuma, pa ili bi pobio te ljude ili bi
te ljude proterao. To smo prakti~no i uradili i taj se put slomio. Ne
bi bila Radikalna stranka jaka da nema toga, znate, oni ìve od
Haga, ìve od Kosova, ìve od Crne Gore. Radikalizam u Srbiji ìvi
ve} samo i od toga {to nacionalno pitanje i dalje stoji u vazduhu i
{to ga i dalje reprezentuju ovakvi ljudi kao {to je Dobrica ]osi}.
04.11.05. Dobrica ]osi} †promocija Prijatelja u Zrenjaninu‡:
Mi }emo morati da istinito sagledamo sebe i svoje zablude, te{ke
zablude.
|}-{|
Svetlana Luki}:
Malo }emo da produìmo emisiju, da ne zavr{imo ba{ sa Dobricom
250 ]osi}em. Ove nedelje nas je, kao {to znate, napustio i glumac Ljuba
Tadi}. Tokom 90-ih smo povremeno sedele sa njim u Maderi, zajedno
smo àlili za Jugoslavijom, uàsavali se rata i Milo{evi}a i od duga
vremena ~itali pesme kosovskog ciklusa.
Ljuba Tadi}:
Propast carstva srpskoga, e sad, pazite {ta sam ja prona{ao u toj
pesmi. Kaè, vitezovi i tako dalje – ako }e{ se privoleti carstvu ne-
beskome, a ti sakroj na Kosovu vojsku, pri~esti vojsku, tako dalje,
a kad cara saslu{a{e re~i, mili Boè, {ta }u i kako }u, kome }u se
privoleti carstvu, da li }u se carstvu nebeskome, da li }u carstvu
zemaljskome. E, sad pazite, kaè – ma~e vojsku Bogdan Juè sta-
ri, s devet sina, devet Jugovi}a, kako devet sivih sokolova, u sva-
kog je devet iljad vojske. Obratite pa`nju, devet puta devet je 81, a
u Juga 12 hiljada. Po{li su Jugovi}i sa 93.000. Idemo dalje, mako{‘
vojsku tri Mrnjav~evi}a, Ban Uglje{a i vojvoda Gojko i sa njima
Vuka{ine kralju, u svakoga 30 iljad vojske. Pa, bila je Mari~ka bit-
ka, {to laù. Ovi nisu ni bili na Kosovu, Mrnjav~evi}i, oni su izgi-
nuli tamo pijani na Mari~koj bici. Kaù da je cela vojska bila pija-
na, izginula. [to uturaju 90.000 njihovih vojnika ovde?
Pazite, to je 90.000 njih trojica i tamo smo rekli – 183, narodna pe-
sma pominje tu, sad }emo dalje da na|emo vojske. Ma~e vojsku
srpski knez Lazare i tako dalje, tada Laza nadvlada{e Turci i pogi-
be i tako dalje, a njegovo, ~ekaj, Laza, da vidim samo ovde koliko
kaè, u Laze je silni Srbalj bio – 77.000. To je 270, ne{to mi fali,
njih 50 sam negde zaturio, ali nije va`no. Pazite sada, ovde su na-
gomilali toliko vojske i toliko ~uda boìjeg, da, na primer, to su bi-
le razdeljene zemlje, kako je to knez Lazar odjedanput postao ne-
gde car, kad on nije bio car.
Meni se iz tog ciklusa najvi{e dopada Obretenje glave kneza Laza-
ra. Tamo je on u nekoj vodi i prolazi Tur~e jedno i prona|e glavu
Lazarovu, a telo je stajalo tamo malo daleko. On je poku{ao da sa-
stavi glavu, me|utim, ta je glava oti{la u nebo, a to telo ostalo ov-
de. I cela istorija, ~ini mi se, srpskog naroda stalno nastoji da spo-
ji to telo i tu glavu, ali uvek se prona|e ta laìglava, ta laìglava
nas ubi! Samo se ona na neko telo prikalemi, pa tek posle sazna-
mo da je to potpuno laìglava, da to nije ona glava. I mi jurimo tu
glavu, a ona oti{la gore, u carstvo nebesko.
Ja sam jedanput za novine rekao da mnogo li~im na Srbiju, pa su
me pitali kako sam ja to mogao da kaèm da li~im na Srbiju. Ja
Ljuba
uvek odgovorim – pogledaj kako sam omatorio, okljakavio, ne- Tadi}
mam pojma, pa zar ne li~im na Srbiju? Mi smo utabani do kraja.
Moja pokojna majka je govorila – doveli su nas do lipsa}a. To mi
se dopalo, pa sam zapamtio. I zaista smo u lipsa}u.
U Hamletu sam na Lovrijencu igrao kralja. On ubije svoga brata,
Hamlet ga juri, pravi mi{olovku, a kralj molitvu pravi, pa kaè:
“sve }e biti dobro”. [to sam mrzeo tu re~enicu, pa sam Mencla mo-
lio da izbri{emo tu re~enicu. On mi kaè – to je va`na re~enica. Do-
bro, va`na je. Pa je ja jedanput ovako promucam, drugi put je,
opet, kaèm da niko ne ~uje, pa opet mislim – besmisleno je da oni
misle {ta rekoh, pa onda kaèm tu re~enicu. Toliko sam se mu~io,
a sad se isto mu~im ovako razgovaraju}i s vama, mu~im se da slu-
~ajno ne kaèm tu re~enicu – sve }e biti dobro. Grozna re~enica, je
l’ da? [ta }e to biti dobro? Drage moje, nema kraja ovoj pruzi.
studenti 1996/97:
/skandiraju/ Vreme je za istinu/ Vreme je za pravdu/ O, o, kakva
sre}a/ Disciplina sve je ve}a.
Ljuba Tadi}:
Pita}e nas svet odakle smo, a mi }emo odgovarati – mi smo iz Sr-
bije. A oni }e nam govoriti – a to ste vi {to doìvotno {etate.
Svetlana Luki}:
Bio je ovo Ljuba Tadi} kakvog èlimo da pamtimo, sa bu~nih {etnji
1996, odakle je kona~no od{etao u svoja mirna polja.
|}-{|
PE[ÂNIKFM, 11. 11. 2005.
ORIJENT
Mi ovde ne palimo automobile, nego jedni druge...
Traìm da Pe{~anik objavi Du{anov zakonik...
Kultura je kao pekmez, {to ga manje ima, vi{e se
razmazuje...
Vesna Raki}-Vodineli} iz Instituta za uporedno pravo

Aleksandar Lebl iz Saveza jevrejskih op{tina SCG
Filip David, knjièvnik
Pavle Rak, publicista
Desimir To{i}, publicista
Dragan Babi}, TV novinar
Svetlana Luki}:
Nadam se da ste se no}as lepo odmorili, svanulo je i po~inje na{e iscr-
pljuju}e utrkivanje sa ovim bunilom. Evo jo{ jednog Pe{~anika i jo{
jednog malog poku{aja da ve`bamo da govorimo o onome {to smo se
osmelili da uradimo, da govorimo o onome {to jeste, a ne da se i dalje
kre}emo svetom kao da je senka koja postoji samo zato da bi istakla
na{ lepi profil ili lepi stas.
Nema sumnje da je kretati se me|u utvarama prednost, i to velika
prednost. To najbolje zna na{ premijer, koji je posle obe}anja sveto-
gorskim monasima da Kosovo ne}e dati, da ne}e prodati veru za ve~e-
ru, i u izjavi za B92 potvrdio prednost sveta utvara. Kaè da su na{i,
tj. njegovi argumenti u pregovorima oko Kosova neoborivi. Kao {to vi-
dite, Ko{tunica daje samo izjave, ne izlaè se pitanjima novinara, {to
je mo`da i bolje. Tog ~oveka bilo ko, bilo kojim pitanjem moè potpu-
no da izbezumi i to je pomalo zastra{uju}e.
Danas se navodno sastaje na{ trenerski tandem, Ko{tunica-Tadi},
ne bi li jednom, makar za ve~nost odredio sastav ve} legendarnog
pregovara~kog tima za Kosovo. Ne znam {ta }e Tadi} re}i, ni {ta }e
bilo koji sagovornik na{eg predsednika vlade ikad u susretu sa njim
re}i. Ko{tunica mi mnogo li~i na onog Pirona koji je kad bi sa nekim
razgovarao, nastavljao da govori kao da se ni{ta nije desilo, ~ak i ka-
da bi njegov sabesednik oti{ao. Takva ravnodu{nost, takav discipli-
novani prezir krasi na{eg predsednika vlade, pogotovo kada je re~ o
Kosovu.
Na{i pregovara~i su zapo~eli lo{e i kada je re~ o pridruìvanju Evrop-
skoj uniji. ûla sam negde tezu da se ljudi u svakodnevnom ìvotu
obi~no pona{aju prora~unato, ali kad do|e do sudbonosnih opredelje-
nja, pona{aju se onako kako im tog ~asa padne na pamet. Na{a vlast
ovih dana demonstrira svoj jak odbrambeni refleks pred obi~nom
opasno{}u kao {to su novinarska pitanja i kako taj refleks nestaje
pred katastrofom koju nam spremaju, iz dana u dan.
Srbija nije stigla tamo gde je Ko{tunica nameravao da je odvede, da-
kle, u ve~iti umiruju}i }orsokak. Ona je evropski geto, koji moè da
plane kao i ona geta na obodima Pariza. Jedino {to mi ovde ne palimo
automobile nego jedni druge. U Novom Sadu su, kao {to ste ~uli, neo-
nacisti upali na Filozofski fakultet i {amarali koga su hteli. Predsed-
nik se uzbudio – pa to ne moè tako, u Srbiji zig hajl nije prihvatljiva
parola. A da li moè parola – no`, ìca, Srebrenica? Ne znam u stvari
kako bi na{ predsednik reagovao na to? Tek da se podsetimo, branio
11.11.05. je Nomokanonovu tribinu pod nazivom “Deset godina od oslobo|enja
Srebrenice”. Ne znam i da li bi bilo i ovakve reakcije na doga|aj u No-
vom Sadu da su mladi fa{isti nosili krstove i brojanice, {amari bi ta-
da bili samo mali izliv pravoslavne du{e ili {to bi rekao Nikola Baja
|}-{|
Pa{i} – bio bi to jedan mali narodni odisaj.

Kad smo kod radikala, Milorad Mir~i} je rekao za profesora Perovi-
256 }a, koji je govorio na tribini o antifa{izmu, da je separatista i da je
ljudska i nau~na krpa. Nije problem {to je to rekao, on je visoki
funkcioner te odvratne stranke koja je polusvet mobilisala i slala
kao dobrovoljce na front, a oni su branili Srbiju od Hrvata tako {to
su u Zemunu zauzimali zgradu Magistrata, zauzimali kafi}e i kio-
ske i sve to, bra}o moja draga, da usta{ama ne padnu u ruke. Radi-
kali su navodno stranka kao i svaka druga, oni su samo malo pri-
mitivniji i zastupaju desni~arske ideje koje postoje svuda u svetu.
Ma ne}e biti.
Kada Paolo di Kanio da gol na utakmici Lacio – Roma i proslavi ga fa-
{isti~kim pozdravom, konzervativac i desni~ar Roko Butiljone, ~ovek
koji zbog svojih seksisti~kih i {ovinisti~kih ideja nije pro{ao na me-
stu evropskog komesara, kaè – Di Kanio je trebalo da misli na potom-
ke onih koji su ubijeni i kako se ose}aju kad vide njegov pozdrav. U
isti mah, Mir~i}, ina~e {ef Odbora za bezbednost parlamenta ove
osvedo~eno demokratske zemlje, kaè da je profesor Perovi} separati-
sta i ljudska krpa.
Se}ate se potom britanskog princa Harija, koji je na ùrci nosio traku
sa nacisti~kim simbolom, svastikom. Pre svega, on je bio prezren i na-
padan u britanskom dru{tvu, a biv{i ministar odbrane je traìo da
princ bude izba~en sa vojne akademije. A kad se princ Hari ponudio
da ode na obeleàvanje {ezdeset godina od oslobo|enja Au{vica orga-
nizatori su rekli – ne, hvala, mo`da neki drugi put.
Pro{le godine grupa francuskih mladi}a oskrnavila je groblje jevrej-
skih `rtava u jednom francuskom selu koje je simbol stradanja civila
od nacista. Ti mladi}i su privedeni, Jevreje {ef Odbora za bezbednost
francuskog Parlamenta nije nazvao krpama, a kazna za Le Penove
mlade sledbenike je izvr{ena tako {to su oni proveli nekoliko dana u
tom selu i vodi~ im je detalj po detalj pri~ao kako je ubijeno petsto è-
na i dece. Na kraju, mladi nacisti su pokazani na prvom kanalu dràv-
ne televizije, gde je novinar razgovarao sa njima o tome {ta sada mi-
sle o nacisti~kim zlo~inima, posle kratkog istorijskog ~asa na jevrej-
skom groblju.
Ho}u da kaèm da sve ovo {to se desilo u Novom Sadu nije nimalo
~udno. Policija je podnela prijavu protiv dekana fakulteta zbog odrà-
vanja neprijavljenog skupa. Uhapsila je jednog od dvadeset pet neo-
nacista, a kada je pro{le godine protiv njih podnela prijavu zbog ispi-
sivanja nacisti~kih parola, tuìla{tvo nije reagovalo. Da li nam to na-
{a draga dràva poru~uje da su rodoljubi u Hagu, a da smo mi doma-
}a fukara, koja se raduje se~i tih knezova, kako je jednom rekao Raj- Vesna Raki}-
-Vodineli}
ko Petrov-Nogo. Imam ne{to da poru~im u ime doma}e fukare – ako
ne}e dràva da nas brani, brani}emo se sami, kako znamo i umemo.
Govori Vesna Raki}-Vodineli} iz Instituta za uporedno pravo.
Taj doga|aj mi izgleda zastra{uju}e i smatram da je on ozbiljan
signal za gra|ane Srbije da zaista kaù ho}e li fa{izam ili ho}e de-
mokratsku dràvu. Meni se ~ini da ima jako mnogo ~inilaca koji
su doveli do toga da se ovako ne{to desi u Srbiji, u Srbiji koja odi-
sta nema nacisti~ku, pogotovo ne antisemitsku tradiciju, bar ne
jako ra{irenu. Mislim da najpre za to treba okriviti sada{nju
vlast, vlast koja je svojim odnosom prema najteìm krivi~nim de-
lima, prema ratnim zlo~inima, uzdigla nasilje koje se de{avalo u
pro{losti na pijedastal heroizma i time mladim ljudima na neki
na~in otvorila vrata da i oni sami postanu nasilnici.
Znam da }e biti mnogo ljudi koji }e poku{ati da sve to racionalizu-
ju i umanje zna~aj ovoga {to se desilo, da }e re}i – pa dobro, to je
samo nekoliko {amara. Neonacisti su, recimo, u Slova~koj ubili
jednog ~oveka, ali mislim da mi nemamo pravo, upravo zbog toga
{to se de{ava u Evropi, da ~ekamo da neko pogine i da neko bude
mrtav, nego moramo da traìmo od na{e policije da radi ono {to
joj je du`nost. Oni su do sada prijavili dekanicu Filozofskog fakul-
teta za odràvanje neprijavljenog skupa. To je jedan neverovatan
apsurd, to je jedno stra{no ruganje zato {to niko nije duàn da pri-
javi odràvanje skupa u zatvorenim prostorijama univerziteta.
Znate, svako predavanje na univerzitetu je skup. To je jedna nevi-
|ena glupost, drskost i bezobrazluk ove sada{nje vlasti.
Zato bih ja veoma volela da se na|e dovoljan broj gra|ana, nevla-
dinih organizacija, pa i politi~kih stranaka koje bi bile spremne
za jedne ozbiljne demonstracije protiv policije, pre svega. Dakle,
kojima bi se pozvala policija da radi svoj posao, a to zna~i da {titi
gra|ane od nasilja, a ne da {titi nasilnike. A ako to nije spremna
11.11.05. da radi, onda oni koji ~ine vrh te policije moraju da odstupe, da
podnesu ostavke kao u svakoj normalnoj zemlji. S jedne strane,
oni pregovaraju sa MMF-om, sa Evropskom unijom, a s druge pri-
javljuju dekanicu Filozofskog fakulteta za odràvanje javnog sku-
|}-{|
pa. A oni koji su {amarali ljude, uzvikivali odvratne parole, treba

da budu mirni i da se ose}aju kao svoji na svome.
258
Svetlana Luki}:
Zanimljivo je da je Mir~i} iz Srpske radikalne stranke dao zvani~nu
izjavu, dakle, kao {ef Odbora za bezbednost republi~kog parlamenta,
u kojoj je krivicu prebacio na u~esnike skupa. Evo, ja citiram ono {to
sam ~ula direktno od njega, dakle da je profesor Perovi}, koji je tamo
bio verbalno napadnut – ljudska i nau~na krpa.
To pokazuje ono {to sam rekla, oni koji sada vr{e vlast, a radikali
su u pre}utnoj koaliciji s onima koji vr{e vlast, krivi su zbog toga
{to se ovo desilo. Oni uzdiù nasilje na jedan nivo normalnog po-
na{anja, a da li je Mir~i} uop{te osoba koja moè da ocenjuje jed-
nog profesora univerziteta, pa ~ini mi se da je o~igledno da nije.
Neka prvo on to postane, pa neka napi{e {ta ima da napi{e protiv
tog ~oveka. Govoriti o nekome da je krpa, govoriti o nekome da je
izmet, kao {to je jedan od ~elnika te stranke nedavno rekao za mi-
nistra spoljnih poslova, to pokazuje da su ti ljudi mentalno sprem-
ni da dele {amare. Verovatno }e slede}i korak biti da nam takvi
politi~ari i fizi~ki dele {amare. Ako mi kao gra|ani ove zemlje to
dopu{tamo, onda u redu, neka nam dele {amare.
Ja sam to nekoliko puta govorila, mo`da ba{ i u va{oj emisiji, mi
imamo pogre{no postavljenu dràvu, imamo je tamo gde nam
uop{te nije potrebna i gde nam pravi probleme, a nemamo je tamo
gde nam je neophodna. Dakle, imamo je onda kad treba prijaviti
dekanicu jednog fakulteta za odràvanje skupa na tom istom fa-
kultetu, a nemamo kad treba da za{titi od {amara ~oveka koji se
nalazi u zgradi fakulteta. E, tamo policiju nemamo. Sada, me|u-
tim, ta dràva koja je formirana u demokratskom procesu, kakav
je – takav je, sada ta dràva ide protiv procesa u kome je formira-
na tim svojim ne~injenjem ili tim svojim licemerstvom ili tim svo-
jim neverovatnim cinizmom. Ono {to naravno ostaje jeste neka-
kav poku{aj gra|ana da se od takve dràve odbrane, da takvu dr-
àvu promene. Dakle, mislim da treba iza}i na demonstracije, po-
zvati na njih, ne zbog tih nekoliko neonacista, nego zbog dràve
koja toleri{e neonacizam i koja ga mo`da nekim svojim radnjama
~ak i podsti~e, jer pokazuje da joj se svi|a.
Svetlana Luki}:
Pro{le nedelje u organizaciji Helsin{kog odbora za ljudska prava odr-
àn je okrugli sto “Nova srpska desnica i antisemitizam”. Govorili su Aleksandar
Lebl
izme|u ostalih knjièvnik Filip David i Aleksandar Lebl iz Saveza je-
vrejskih op{tina.
Aleksandar Lebl:
[to se ti~e antisemitizma u Srbiji, svedoci smo da ga ima. Zapra-
vo, bilo bi ~udno da ga nema ako znamo kako ga je bilo, ima ga i
bi}e ga svuda, ~ak i tamo gde Jevreja nema. I kad je re~ o oblicima
ispoljavanja, moè se re}i kako onih najgrubljih, pre svega fizi~-
kih napada na pojedince ili na objekte, nema, bar zasad. Karakte-
risti~no za Srbiju je kori{}enje antijevrejskih stereotipa u me|u-
strana~koj borbi. Protivnik se poku{ava diskvalifikovati time {to
se kaè kako je Jevrejin. Da vas podsetim, Labus – Jevrejin, Ko{tu-
ni~ina majka – Jevrejka i sli~no. Moram re}i da ni radikali nisu is-
poljavali, niti danas to ~ine, netrpeljivost prema Jevrejima. Dok-
tor Vojislav [e{elj izjavljivao je kako ima dobrih i lo{ih Jevreja,
kao {to ima dobrih i lo{ih Srba. Dodu{e, {tampanje Protokola si-
onskih mudraca u partijskom listu ili progla{avanje za po~asne
gra|ane Zemuna Lepena i @irinovskog u prvom radikalskom man-
datu nisu ba{ prijateljski gestovi.
Sinod Srpske pravoslavne crkve pre gotovo ~etiri godine objavio
je svoje saop{tenje za javnost u kojem je osudio antisemitizam i
ogradio se od onih koji ga propagiraju. Ovo ne zna~i da izme|u je-
vrejske zajednice i Srpske pravoslavne crkve vladaju idili~ni od-
nosi. Glavna sporna ta~ka je kanonizovanje vladike Nikolaja Veli-
mirovi}a, autora jednog od najè{}ih antisemitskih tekstova.
Mnoge izrazito antisemitske grupe – Dveri, justinovci, Obraz, ra-
sonalisti i drugi, zaklanjaju se iza Srpske pravoslavne crkve, a da
iz nje ne dolaze opomene i distanciranja. Srpska pravoslavna cr-
kva nije napustila dogmu o Jevrejima kao deicidnom narodu, {to
je katoli~ka crkva u~inila pre vi{e decenija. Obja{njenje je da o to-
me moè odlu~ivati samo Vaseljenski sabor, a on se nije sastajao
u proteklih hiljadu i vi{e godina. Da na kraju pomenem i suprot-
nost antisemitizma – filosemitizam. U Srbiji ima dosta ljudi koji
11.11.05. javno iskazuju svoje simpatije za Jevreje, ~ak ljubav prema njima,
{to je i zna~enje re~i. Tu treba razlikovati dve stvari – pravi filose-
mitizam i la`ni, koji je u stvari zasnovan na uverenju da se preko
takozvanog jevrejskog lobija u SAD moè ostvariti neki sopstveni
|}-{|
interes.
260 Filip David:

Doga|a se ono {to smo nau~ili da se doga|a u sli~nim situacija-
ma. Sve se malo gura pod tepih, a onda kada manjine progovore i
po~inje stvar da se {iri, kad se vi{e ne moè gurati pod tepih, on-
da kre}e jedna ekipa na ~ijem je ~elu ministar, da kre~i fasade. Ali
ono {to oni okre~e preko no}i, izjutra se ponovo pojavi i bojim se
da }e se Ministarstvo za manjine postepeno pretvoriti u jedno mo-
lersko-farbarsko preduze}e, koje ni{ta drugo ne}e raditi nego }e
i}i po Srbiji i kre~iti grafite. Umesto da se ozbiljno shvate sve te
primedbe koje stiù. Pa ~ak i ako su nekada preterane, one opomi-
nju da ne{to nije u redu. Pre manje od godinu dana na B92 sam do-
neo jedan spisak, gde sam pro~itao naslove, imena autora, oko
osamdesetak antisemitskih knjiga. U me|uvremenu bio je jedan
mali sajam u Domu sindikata, ja sam tamo ponovo beleìo, taj
broj je porastao na preko stotinu. Posle ovoga Sajma beleìmo da
antisemitske literature u Srbiji ima blizu sto ~etrdeset naslova.
Kako izgledaju neki od tih naslova: Jevrejska zavera, Srpski narod
u kandàma Jevreja, Za{to mrzim Jevreje, Pod {estokrakom zve-
zdom, Vladika Nikolaj o Judejcima, neprijateljima hri{}anstva i
hri{}ana, Zli i prokleti, Zavera nad zaverama, 3000 godina u slu-
`bi Satane, Pet krvavih revolucija Judeo bankara i njihove Judeo
masonerije, Holokaust – dogma judeizma, Judejska zavera protiv
Boga i ~oveka, Prokleti Hanaan, Demaskirani Talmud, Za{to se di-
vim Adolfu Hitleru, Protokoli sionskih mudraca, Mrtve krave pro-
tiv {est miliona Jevreja, Za{to je rasizam ispravan, Jevrejsko ritu-
alno ubistvo i tako dalje i tako dalje.
Svetlana Luki}:
Promakla nam je jedna veoma va`na knjiga, a to je Nacionalisti~ka
internacionala, koju je napisao Pavle Rak, koji dobar deo godine ìvi
u Rusiji. To je knjiga koja govori o ruskim neofa{istima i mnogi od
njih su na{i stari znanci, odnosno prijatelji srpskih politi~ara i inte-
lektualaca. Naravno, jedan od njih je i Limonov, koji kaè na primer
slede}e – Kome je u Rusiji potreban fa{izam? Svima je potreban fa{i-
zam, Rusija o~ekuje fa{izam sa trepetom i strahom, kao {to jedinstve-
nog, silnog, lepog mladoènju o~ekuju u razru{enoj ku}i. Taj mladoè-
nja }e uni{titi neprijatelja i sve }e popraviti svojom mladom rukom.
Slu{ate Pavla Raka.
Pavle Rak:
Tu je interesantno primetiti da su Rusi stvarno dublji, ozbiljniji u Pavle
Rak
tom svom pronacizmu nego ovi na{i. Ovi na{i su epigoni, i uglav-
nom oni to preuzimaju od Rusa. Jedan od izrazitih primera je Li-
monov, koji je imao tu svoju malu nacionalsocijalisti~ku stranku.
Ta stranka je okupljala neke klince, to je sredina iz koje su stalno
frcali molotovljevi kokteli i tako, svim klincima je to interesant-
no. Usput, on to poveè sa nekom umetni~kom avangardom, sa ne-
kim prosedeima literarnim, bitnici i ovo i ono. Sve je to bilo sme-
{ano u jednu ka{u i iz toga je s vremena na vreme dolazilo do pra-
vih sukoba i pesni~enja. U jednom trenutku je Putinu to dosadilo,
pa su ga strpali u zatvor, Limonova, zbog nekog posedovanja oru`-
ja i zbog nekih akcija njegove stranke u vezi sa Pribaltikom. I on
je odsedeo tamo, ne se}am se ta~no koliko, dve-tri godine, {ta li.
Inteligencija kao i svaka inteligencija, bole}iva na zatvaranje lju-
di zbog politi~kih motiva, krenula je da {titi tog Limonova. Sad je
Limonov iza{ao iz zatvora, ta podr{ka je nekako ostala u svesti
ljudi kao njegova izvesna legitimizacija.
I desilo se da je pre godinu i ne{to Putinova vlada re{ila da li{i
penzionere i ratne invalide svih njihovih povlastica, koje su im u
stvari omogu}avale da ìve. To su bili besplatan prevoz u javnom
saobra}aju, besplatni lekovi. Umesto svega toga dato im je pone-
kih hiljadu rubalja, {to bi bilo oko 2.000 dinara mese~no, a cene
prevoza su se odmah digle toliko da im je samo to u jedan mah
zbrisalo tu takozvanu monetarizaciju povlastica i ti ljudi su iza-
{li na ulice. E, Limonov je krenuo njih da koristi, on im je glavna
podr{ka. I sad odjednom, on se pojavljuje kao uvaèni sagovornik
u svim televizijskim emisijama i ispada odjednom kao neka
ozbiljna opozicija. A nije se odrekao svojih nacionalsocijalisti~-
kih pozicija.
Svetlana Luki}:
Limonova znamo, da se podsetimo na njegove dolaske u Srbiju s vre-
mena na vreme, razni su dolazili da opale pokoju po Sarajevu ili po
Vukovaru, Limonov je bio jedan od njih.
11.11.05. Pavle Rak:
Limonov je imao ovde zvani~ne veze, ali u nekim parakulturnim
krugovima je mnogo prisutniji bio jedan njegov saratnik, koji je
glavni teoreti~ar evroazijstva, neki Aleksandar Dugin. E, taj je bio
|}-{|
ovde prisutan i mnogo hvaljen u sredinama kao {to je Obraz i ve-

rovatno ovo {to je posle Obraza nastalo, Srpske dveri i takvi po-
262 kreti. Sem toga, znam jednog ~oveka ovde koji je ~ak u Institutu
za dru{tvene nauke i koji je bio povezan ba{ sa Duginom i ovde se
pojavljuje kao autor ~lanaka u Politici koji prividno nemaju sa tim
neke veze, ali u su{tini on ovda{nju nacionalnu situaciju i nacio-
nalne interese interpretira preko te vrste ideologije.
Kod nas se svi ovi kriptofa{isti deklari{u kao antifa{isti, to u Ru-
siji nije slu~aj. Tamo imate bar toliko samosvesti, ja~e kulturne
osnove i tradicije da oni, kad ne{to jesu, oni se ne stide da to i ka-
ù. I zato se tamo ~uju mnogo o{trije re~i i kad je u pitanju samo-
identifikacija. Kod nas u Beogradu sve se to pomalo prikriva. Du-
gin i Limonov u Rusiji se ne dovode u vezu sa nekim pravoslavnim
pokretom. Oni su ideolo{ki jasno opredeljeni i po{to se vezuju za
tu vrstu konzervativne revolucije njima je te{ko da uspostave ba{
direktan priklju~ak sa crkvenom ideologijom. Crkva u Rusiji, u
tom svom krajnje desnom politi~kom krilu, ima koza~ki pokret.
Kod nas sve to ne postoji, sve je nekako smu{eno i zbunjeno i zbog
toga kriptonacisti~ki pokreti ovde i mogu da se vezuju direktno
uz neke crkvene velikodostojnike, da uìvaju njihovu podr{ku i da
im dolaze vladike da govore na tim njihovim skupovima.
Kad sam bio na skupu ruskih nacionalista u Peterburgu to nije bio
slu~aj, oni nisu mogli da dovuku nijednog vladiku. Jedan koji im je
bio sklon upravo je umro tih dana, tako da su na{li nekog samozva-
nog vladiku koptske crkve u Rusiji, ne{to potpuno izvrnuto. I taj je
do{ao i sa nekim krstom blagosiljao sve to. Naàlost, po{to je ovde
mutnija situacija, mutna je i ta veza, ali je ona znatno ~vr{}a izme-
|u na{e crkve i tih krugova, nego {to je slu~aj u Rusiji.
Svetlana Luki}:
Koji od na{ih ljudi se pominjao u ruskoj nacionalisti~koj {tampi?
Pavle Rak:
Tamo je kolalo mo`da dvadesetak imena. Najprisutniji, najhvalje-
niji bio je Kalaji}, izrazito. U krugovima nacionalisti~ke inteligen-
cije, koja je imala neke vi{e intelektualne pretenzije, jako je popu-
laran bio Pavi}. Njegove su se knjige masovno tamo kupovale, naj-
ve}u popularnost je imao naravno Hazarski re~nik, o narodu koji
je `rtva zavere svih ostalih. Hazari su jadni bili Srbi, ali u su{tini
su to Rusi, tako su oni to interpretirali i jako im je godilo da se
ose}aju `rtvom. Pored toga, ali u relativno uskim krugovima je po-
znat Bokan, i to su ba{ oni najtvr|i krugovi, koji se otvoreno de-
klari{u kao nacisti. Pavle
Rak
Vi|ao sam publikacije u kojima se pominju na{e vladike, naj~e{}e
Amfilohije i Atanasije. Pokojni mitropolit peterbur{ki organizo-
vao je ne{to {to je on mislio da }e biti jezgro budu}e koza~ko-~et-
ni~ke vojske. Kako su njemu predstavili ovu na{u situaciju ja ne
znam, ali rezultat je o~igledno bio taj. Krugovi koji su u~estvovali
u takvim poduhvatima, u stvaranju jezgara koja se nikad nisu ni
u {ta razvila, bili su skloni da uzdiù srpsku dana{nju crkvu i te-
ologiju u nebeske visine, kao da je ovde jedino pravo hri{}anstvo,
da u Rusiji ono tek treba da sledi ovaj primer. Naravno, ti ljudi ni-
su znali {ta se ovde zbiva i neki koji su putovali ovamo, pa videli
kakav je molitveni ìvot po ovda{njim parohijama, predomislili
su se i rekli da ovde ne treba pomagati stvaranjima nekakvih za-
jedni~kih vojski, nego prosto treba poslati par stotina misionara.
Ko je jo{ bio tamo ~esto pominjan?
Svetlana Luki}:
Mira Markovi}, Kari}?
Pavle Rak:
To su drugi krugovi, oni su imali poslovne i politi~ke veze i u ovim
nacionalisti~kim publikacijama se ne pominju mnogo. Sam Milo-
{evi} jeste poslednji njihov heroj, zato {to se odupire ovoj svetskoj
zaveri judeo-masonskoj, i u tom pogledu je on kultna figura, ali za
to nije on direktno zasluàn, tj. nije on odlazio tamo i pravio neka-
kvu propagandu. To je radio njegov brat i to radio isklju~ivo u ko-
munisti~kim i neokomunisti~kim krugovima. Tako da ovo o ~emu
sada razgovaramo, a to su neonacisti, Milo{evi} je njima samo bio
objektivni saveznik i idol, ali nije bio neko ko pripada njihovoj
sredini. Neke publikacije zaduène za tu propagandu su bile fi-
nansirane od strane na{ih tajkuna koji su vr{ljali i po Rusiji. A oni
i ne kriju da su tamo bili i da su tamo zaradili svoje pare. Nedav-
no je Kari} rekao da su njegove pare zara|ene u Rusiji tih godina,
molim lepo.
11.11.05. Na prvu godi{njicu 11. septembra, ~uo sam u vozu dogovor slu`be-
nika na{e èleznice kako }e da proslave ru{enje tornjeva u Njujor-
ku, doneli su bili i prase, pi}e je ve} bilo nabavljeno. To govori o
stepenu samoizolacije ovog naroda. Za sada su oti{li mnogi, a ako
|}-{|
se ovo nastavi oti}i }e svi koji ne{to vrede u ovom narodu. Ne

znam {ta da kaèm, meni se kad o tome mislim toliko smu~i da
264 bih plakao, ali znam da ni{ta ne vredi. U obra~unu sa Milo{evi}em
se stalo na pola puta i onda se ispostavilo da su se ljudi borili pro-
tiv Milo{evi}eve vlasti zato {to je njima u~inila ne{to naào, a ne
zato {to je bila takva kakva je bila. Mo`da je re{enje da se cela
stvar izvede na ~istac, onako potpuno do kraja, stopostotno, pa da
sve bude svima jasno.
Svetlana Luki}:
[ta podrazumeva{ pod tim – na ~istac?
Pavle Rak:
Na{a samoizolacija je mutna, smuljana, nedovr{ena. Mo`da bi
trebalo de se ona zaista objavi urbi et orbi, kao ne{to {to pripada
na{em nacionalnom bi}u, pa da onda vidimo {ta }emo s tim. I ta
kriptonacisti~ka ideologija neka se objavi urbi et orbi, da ne bude
kripto nego da bude jasna i neka nam to vlada deset godina, pa
kad nas satre, onda }emo znati za{to nas je satrlo. Ovako, dok sve
ostaje nedore~eno, moèmo za to {to nam se de{ava da krivimo
druge, kao zatvorili smo se od celog sveta, jer nas ceo svet mrzi. To
da u stvari sami sebi radimo najgore stvari tako ostaje zavijeno u
razne dimove i magle.
Razumljivo je psiholo{ki da se ljudi umore od tolikih godina mu-
ke i da ho}e da ìve normalnim ìvotom, a on pretpostavlja da im
se ne ponavlja stalno da imaju zlo~ince me|u nama koji se slobod-
no {etaju gradom i da treba po~istiti institucije, zakonodavstvo
pre svega. Ljudi ne}e to stalno da slu{aju, ho}e da ìve kao nor-
malno, a onda ispada da sve to ne postoji. Neka to postoji, mi }e-
mo se praviti da ne postoji. Vrlo je karakteristi~na bila polemika
u Vremenu tim povodom pre par godina. Ljudi koji su se za vreme
Milo{evi}a i te kako borili protiv njega, odjednom su se izjasnili
da ne}e da ratuju protiv svoje li~ne karte, {to zna~i – dosta je, ra{-
~istili smo. E, onda se desilo ubistvo premijera i neki od njih su
uvideli o ~emu se radilo i promenili stav, ali ve}i deo javnog mnje-
nja i dalje ostaje pri tome da po{to ne moèmo da promenimo ovu
stra{nu realnost, onda je bolje da se pravimo da je nema.
Ja sam uzbu|en dok ovo govorim, zato {to mi je stalo da se ovde
ne{to promeni, a ljudi koji sve probleme trpaju pod tepih i jo{ to
pravdaju time da su oni na strani ovog naroda, pa ne}e o njemu da
govore lo{e, oni treba da se zamisle do ~ega im je u stvari stalo. Da
li im je stalo do imidà ili im je stalo do neke realnosti. Mislim da
je to glavna linija podele me|u onima koji stvarno vole svoju ze-
mlju i ljude oko sebe i onih koji bi samo èleli da ìve mirno. Kad Desimir
To{i}
bi shvatili koje su posledice njihovog stava, neki ne bi to terali ce-
log ìvota. Me|utim, tragedija je u tome {to je ovda{nje javno
mnjenje kreirano od strane nekih institucija koje istrajavaju na
takvom stavu. I sve dotle dok je to u ovda{njoj kulturi toliko pri-
sutno, oni mogu jedni druge da ube|uju i zavaravaju time, tim pre
{to sami èle da budu prevareni.
Svetlana Luki}:
U Domu omladine traje serija predavanja o nacionalizmu. Jedne nede-
lje je govorio profesor Filozofskog fakulteta Slobodan Antoni}, i nje-
govo predavanje je imalo naslov “Dobri nacionalizam”. Pro{le nedelje
je na istu temu govorio gospodin Desimir To{i}.
Desimir To{i}:
Ovde se vodi kampanja protiv nacionalista. I sad naravno, po{to je
javno mnjenje ve} u jednoj nacionalisti~koj groznici, kampanja
protiv nacionalizma nam je potrebna, ali ja li~no mislim da je ova
kampanja, koju vr{e neke nevladine organizacije, kontraproduk-
tivna. Ne diskutuje se o problemima nego se samo frontalno napa-
da, i kritika crkve je frontalna, tako da ljudi kaù – a, to su ateisti.
Zato ja uvek dajem svoju li~nu legitimaciju, da sam iz sve{teni~ke
porodice, da mi vladike ne bi spremile loma~u. Tri srpska kralja
su se tokom vekova nudila papi da Srbi pre|u u katoli~ku veru.
Na{i su kraljevi hteli da podvale, tek da se zna, po{to mi smatra-
mo da svi drugi podvaljuju sem nas. Tako je i u pogledu naciona-
lizma, znate, morate prvo da po|ete od neke teorije, a to je da dok
god je nacije bi}e i nacionalizma.
Nema dobrog i r|avog nacionalizma, nego je pitanje u kojoj je on
funkciji. Kad se Francuska branila od Nema~ke 1914. i razvila je-
dan |avolski nacionalizam, znate, on je u{ao u funkciju pobede
Francuske nad Nema~kom. Ili ako ho}ete, neka izvine drugovi par-
tizani, ali i oni su bili izuzetno antinema~ki, antigermanski raspo-
loèni 1941, pa i antiusta{ki, {to se vrlo ~esto pretvaralo u antihr-
11.11.05. vatsko raspoloènje. Pro~itao sam knjigu koja se zove Partizansko
prole}e, koju je napisao jedan veliki ~ovek iz Hrvatske, Srbin, koji
vodi Letopis Matice srpske. I tu vidite, kada se misli da Srbi nisu
vr{ili odmazde po Hrvatskoj, da se mi tu te{ko zavaravamo. Uosta-
|}-{|
lom, i procenat ratnih gubitaka je vrlo sli~an kod Srba i Hrvata,

bez obzira ko je koga ubijao. Za jedan narod vaàn je gubitak, tu se
266 ne ulazi u pitanje koji su motivi, to }e, naravno, objasniti istorija.
Najve}e gubitke u II svetskom ratu imali su Rusi, Nemci, Jevreji,
Poljaci. Na{i su najve}e gubitke pretrpeli od bombardovanja, sad
se to vidi po dokumentima. A prvi ~ovek koji je traìo jo{ 1942. sa-
vezni~ko bombardovanje klju~nih ta~aka Srbije bio je Draà Mi-
hajlovi}. A ovde nam neki prota drì govor i kaè da je na bomba-
ma 1944. pisalo – sre}an Uskrs. To su takvi mangupluci, to nije
prera|ivana istorija, nego je to rat protiv istorije. I takav naciona-
lizam je naravno katastrofa i mi smo tu katastrofu doìveli i to
traje i traja}e sve dok [e{elj, Kari} i Milo{evi} imaju ve}inu ovog
naroda. Nema nam pomo}i dokle god su oni ve}ina, dotle }emo bi-
ti prokazani, bez obzira na lepe izjave da nam divno idu inflacija
i investicije i tako dalje. Kod svih u podsvesti postoji misao da je
to jedan narod koji ne moè da se izvu~e.
Ja sam nekada bio za povratak Kosova, me|utim sad je dockan. To
je Milo{evi}, magarac, mogao da uradi, on je bio u mo}i i nisam si-
guran da bi ba{ rekli ne, ali on to nije uradio. Pazite, u istoriji kad
se ne{to propusti to je gotovo. Tako je bilo i sa Jugoslavijom, mi
smo {ansu za Jugoslaviju propustili. Priznajem Milo{evi}u da je
vrlo privrèn svojoj supruzi i deci i tako dalje, ali politi~ki on je
jedna velika budala, koja nas je uvukla u blato do kolena i preko
kolena. Srbi se nikad ne}e vratiti na Kosovo tako kao {to su bili
1912, 1918 i 1945, to treba izbiti iz glave. E, sad je pitanje kako na
tom Kosovu na}i mogu}nosti da mi tamo budemo za{ti}eni, po{to
mi nismo za{ti}eni, to ne treba kriti. Moja ideja da se nekako ude-
si, ako je Evropa dobronamerna, da Kosovo i nas u isti mah ugura
u Evropu – tako da nam se ~ini da smo zajedno. Tako sam ja shva-
tio i ideju podele Kosova pre deset godina – da se taj mali broj op-
{tina dodeljuje Srbima da bi im stvorio iluziju, po{to smo mi ze-
mlja mitova i farsi, da je Kosovo sa nama.
Svetlana Luki}:
Predsednik vlade Ko{tunica, rekao je u Hilandaru da nema odvajanja
Kosova od Srbije.
Desimir To{i}:
Da, to je politikantski, to nema nikakvu vrednost, sem ako ti kalu-
|eri mogu da glasaju za njega na izborima, u slu~aju da mu zafa-
le glasovi. Onda bi to imalo vrednost za njega, ali ne i za nas.
Sino} sam u Domu omladine pomenuo svoje putovanje, kada sam
kao de~ko iz niìh razreda gimnazije, od ~etrnaest godina, za Us-
Desimir
krs i{ao na Kosovo. I kad sam se vratio u Ni{, pitao me je otac ka- To{i}
ko je bilo. Bio mi je dao nekih 20 dinara za tro{kove, a ja sam mu
vratio 18 – samo sam kupio alvu u Skoplju, preko Skoplja smo i{li.
Pa, kaèm, ja nisam video Srbe nigde, sem u Pri{tini. I sada, mo-
lim vas, upore|ujem popis stanovni{tva na Kosovu od 1921. po sre-
zovima, tu se vidi da su Albanci, sem u Kosovskoj Mitrovici, svu-
da bili ve}ina. Taj problem je svakog prose~nog gra|anina morao
da natera da postavi pitanje – {ta }emo sada. A niko nikad nije po-
stavio to pitanje. Politi~ke partije su, poku{avaju}i da mobili{u
ljude zbog glasanja, privla~ile i Albance, ali to nije bila prava
emancipacija. Partije do 1941. su samo omogu}ile da se izvr{i ne-
ka vrsta, ne asimilacije, ali recimo adaptacije izme|u dva stanov-
ni{tva. Imam ~asopis Demokratske stranke iz tog vremena, koji
se zvao Budu}nost, i tu imate nekih deset Albanaca i Turaka, koji
su u stranci funkcioneri.
Raspad Jugoslavije je zemljotres za nas Srbe. Za Hrvate i Sloven-
ce to je odlazak u slobodu. Pad Jugoslavije remeti celokupnu na{u
politi~ku filozofiju od 1918, na{u psihologiju, svi smo mi osetili
taj raspad. I ja sam u tom pogledu jugonostalgi~an. Jedino mesto
gde svi Srbi mogu da budu ujedinjeni je Jugoslavija i trebalo je da
~uvamo Jugoslaviju, kako bi rekao drug Leka, kao zenicu svoga
oka. Me|utim, mi to nismo radili, mi smo ne{to gledali silom, ne-
{to prevarom, tako da je taj raspad Jugoslavije otvorio niz proble-
ma, me|u kojima je i Kosovo. Ali na{ generalni problem jeste pre-
krajanje istorije i laì. Mi jesmo tolerantni sve dok ne do|e do ru-
{enja dàmija, onda se zaboravimo. Onda, molim vas, Srpska pra-
voslavna crkva osnuje u tom delu Hercegovine duhovni centar,
srpska crkva pristane da se Fo~a prozove Srbinje.
Sve nacionalne crkve, takozvane pomesne crkve, sklone su da u~e-
stvuju u nacionalisti~koj propagandi i da podsti~u nacionalizam.
Toga nije bilo u moje vreme, ja to nisam ose}ao, moram da vam ka-
èm, crkva tada nije imala funkciju koju sebi danas daje. Dràva
je bila monarhija, a crkva je hodala pozadi i slu{ala. Kralj Alek-
11.11.05. sandar nikad nije oti{ao kod patrijarha, to je la` koju pronose iz-
vesni episkopi, nego su patrijarsi dolazili kod kralja i kod kneza.
Cela dva veka dràva je iznad crkve, pa ~ak i u srednjem veku.
Uzmite Du{anov zakonik da vidite ko ka`njava korupciju u crkvi,
|}-{|
ne ka`njava je sabor ve} dràva.

Ja traìm od vas da Pe{~anik objavi Du{anov zakonik. Pazite, Al-
268 banci se priznaju u Du{anovom zakoniku. Du{anov zakon ih po-
minje, pored Srba naravno, mada ne spominje srpsku dràvu, to je
vrlo interesantno. Ali se pominju Albanci, Vlasi i Grci kao ne{to
posebno i oni dobijaju stroìje kazne. Ako vi ubijete va{eg supru-
ga, vi kao Srpkinja moète da dobijete deset godina robije, ali ako
ste Albanka, onda }ete da dobijete dvadeset. Ali u srednjem veku
nema Srba nacionalno, a to {to su Albanci, Vlasi i Grci bili drugo-
razredni gra|ani, za feudalnu dràvu je bilo relativno normalno.
Posle toga nastaje turska vladavina. Albanci mogu da govore o na-
{oj vladavini izme|u 1912. i 1995, ali oni su imali jedan ogroman
kadar u turskoj vlasti. Mi smo imali jednog, koga smo napravili
Srbinom, Mehmed Pa{u Sokolovi}a. Posle 1912. mi vladamo nad
Albancima, i ne samo {to vladamo, nego mi o njima ne vodimo
uop{te ra~una. Da je postojao neki pokret za emancipaciju Alba-
naca, nije postojao. Da je postojalo neko udruènje albansko-srp-
sko na Kosovu, pa neka bude 1 odsto stanovni{tva, nije. Dakle, tu
postoji jedna zaostav{tina za koju moète da kaète da nije geno-
cid, ali o njoj mora da se raspravlja potpuno otvorenih o~iju. Kao
{to morate da raspravljate o okupaciji 1941–1945. Albanija je, po-
red NDH, jedina dobila veliku Albaniju. Tako da sve to morate da
znate da biste imali jedan normalan pristup, politi~ki, da moète
da vr{ite debatu. Ali ako vi kaète – Kosovo mora da bude na{e, to
je isto kao da ste izrekli la`.
Svetlana Luki}:
Ali, neverovatno je da Srbi na Kosovu, koji su ìveli posledice Milo{e-
vi}eve politike i dalje to podràvaju.
Desimir To{i}:
Kopaju sebi grob, a onda podsvesno ho}e da iskopaju grob i Srbi-
ji. To je onako zastra{uju}e, moram da vam kaèm. Niko ne}e da
potpuno otvori svoje srce i poku{a da razume ljude koji ve}
petnaest godina glasaju za [e{elja i Milo{evi}a i uni{tavaju Sr-
biju.
U poslednje vreme su me dva ~oveka pitala da li je Tadi}, predsed-
nik republike, Jevrejin. Ako biste vi tim ljudima rekli da su antise-
mite, oni bi vam odgovorili – taman posla. Tako da mi na{e rasi-
sti~ke, nacionalisti~ke, ekstremisti~ke nastupe ne vidimo kao ta-
kve. Pazite, ovde postoji veliki broj diploma, ali je intelektualni
standard nizak. I vi treba da ste na oprezu od ljudi koji su u svo-
jim profesijama daleko oti{li, kao {to su slikari i lekari. Jer kad vi Desimir
To{i}
po~nete s njim politi~ki da razgovarate, vi odjedanput vidite ili
jedno dete ili jednog glupana. Molim vas, sad kad je Francuska
glasala protiv Ustava, treba da vidite delirijum na{e dijaspore u
Parizu, curi im voda na usta koliko su sre}ni. Jedan na{ veliki
knjièvnik, koji je odavno poludeo politi~ki, rekao je da je Francu-
ska prvi put progovorila istinu. Oni misle da }e se Evropa rasturi-
ti. A drugi, koji je slikar i to poznati, koji ìvi tamo pola veka i ta
sredina nimalo na njega nije uticala, on kaè – {ta }e nam politi-
ka. Kako }emo da se razvijamo, da damo fudbalskom timu da nas
vodi? Pazite, slikar, i on je ~lan Akademije nauka. Pa izvinite, ja
nikad nisam u~estvovao u kampanji protiv Akademije nauka, ali
tu izgleda sedi prili~an broj budala.
Svetlana Luki}:
Ne znam otkud vam to.
Desimir To{i}:
Ne, ali to je neverovatno, on nije samo ~lan Akademije nauka zato
{to je sposoban u svojoj profesiji. On predstavlja moralno, intelek-
tualno bi}e, koje je iznad svoje sredine, on je predstavnik elite. Ali
Akademija je postala steci{te vrlo agresivnih neznalica.
Gra|ani Srbije moraju da znaju da imaju tri stra{na srama koja
nose na svojim le|ima. Prvi je apstinencija, da 50 odsto naroda
koji ìvi u ovim uslovima ne iza|e da glasa. To je ve} jedna tre}i-
na katastrofe. Druga tre}ina katastrofe je [e{elj, a tre}a je Kari}.
Kako moè ~ovek, koji se obogatio u najteìm vremenima pomo}u
jedne vlasti koja nas je dovela u ovu situaciju, da dobije na izbori-
ma 19 odsto, {to zna~i da je korupcija zahvatila ogroman prostor
u na{oj masi, po{to je to svet koji koruptivno misli – aha, bi}e sa
Kari}em para kao blata. Tako da, neka gra|ani vode ra~una.
Sreo sam jednog profesora, vrlo fini gospodin, i on je apstinent i
onda mi to obja{njava kako je on obi~an gra|anin koji se razo~a-
11.11.05. rao. A {ta ste vi o~ekivali, vi ste nezadovoljni, jer ne poznajete
stvarnost svoje zemlje. Ja uvek citiram najve}u misao koju sam
~uo u Srbiji. To je bilo 1990, izgovorio ju je Mihiz, ~ovek koga po-
liti~ki nisam cenio, i on je bio jedna velika neznalica, ali je pri-
znao svoj greh – mi nismo poznavali svoj narod, Srbija je jedno za-
|}-{|
pu{teno prigradsko naselje. Ako po|ete od toga saznanja, onda vi

270 morate da budete aktivni. To ne zna~i da }ete vi svojim glasom da
re{ite komunalne probleme ili pitanje puteva u Srbiji, ali vi tim
u~estvovanjem stvarno formirate neku snagu koja dejstvuje u jed-
nom pravcu. Mi moramo da smanjimo apstinenciju, to je na{ prvi
greh, na{a prva srbijanska sramota. U [vajcarskoj moè da iza|e
45 odsto bira~a, to je jedna organizovana, solidna zemlja; mi smo
zemlja u kojoj svaki gra|anin treba ne{to da uradi, pa ako ne mo-
è ni{ta drugo, bar da glasa, to nije nikakav napor.
Druga stvar je ako na glasanju Kari} i [e{elj dobiju ve}inu zajed-
no sa socijalistima. Sad, zavisi mnogo i od izbornog zakona, zna-
te, vlada se o~evidno priprema da se provu~e. Ali vi moète da se
prevarite, znate. Demokrate su 1923. napravile novi izborni za-
kon. Oni su u parlamentu 1920. imali 92 poslanika, pa su bili radi-
kali sa 91, pa su komunisti sa 58. Za one koji ne znaju ni{ta, koji
uop{te ne priznaju komuniste pre 1945, ponavljam da je 58 njiho-
vih poslanika bilo u ustavotvornoj skup{tini 1920. I sada, demo-
kratama je 92 bilo malo, ali novim izbornim zakonom sebi su od-
sekli noge i umesto 92, na novim izborima dobili su 57, takore}i
pola. Tako da ova vlada poku{ava, ali to moè da se promeni, ja ni-
{ta ne}u da kaèm, ali to je ovako za istoriju najva`nije, znate, da
ako ve}inu imaju Kari} i [e{elj to Srbiju vodi u katastrofu, tako da
to treba slomiti. Znate, po{to to ne vodi nigde, vi onda nemate ni-
jedan argument, nijednu nadu. Vi ste mogli pre pet godina da gle-
date u Rusiju kad Kina zapreti, a kad nas Kuba uzme u za{titu.
Sve to je nestalo, i tu moram da kritikujem stranku kojoj pripa-
dam, mora da se vr{i ve}i juri{, treba voditi bespo{tednu borbu
protiv stagnacije u kojoj se nalazimo i za razvoj dru{tvene svesti
u Srbiji. Ne znam da li ste to gledali na selu, kada se kolju pili}i,
mnogi ih i ne kolju nego im otkinu glavu i ostave pile, a pile ska-
~e. Mi ostavljamo utisak naroda koji nema glavu.
Svetlana Luki}:
Slu{ali ste publicistu i ~lana Demokratske stranke, gospodina Desi-
mira To{i}a, a sada govori na{ omiljeni televizijski novinar Dragan
Babi}.
Dragan Babi}:
To {to se toliko razmnoìla ùta {tampa, ja mislim da je samo po-
sledica tog podla~kog manipulisanja svetom u kome je 60 odsto
ljudi nepismeno. To smo pre neko ve~e videli, kada smo videli onaj
prekrasan primer sa Prokletom avlijom, kada se prokletom avli-
jom odjedanput nazvala ~itava Srbija. Kad napravite jednu takvu
anketu na Sajmu knjiga i dobijete onakve odgovore, onda je pita- Dragan
nje ko je napisao Prokletu avliju isto kao pitanje da li ste vi ikada Babi}
i{ta u ìvotu pro~itali. Ne, nisu pro~itali. A kada se otvori Sajam,
tamo nagrne 250.000 ljudi. Mene to podse}a na kupovinu ove ne-
sre}ne srpske revidirane Britanike, onako kako Srbi zami{ljaju
Britaniku. Video sam kako je odjedanput bila ogromna panika,
gu`va oko kioska, igra me~ka, ne{to se doga|a – delilo se besplat-
no. Sli~na je verovatno i ta va{arska, narodnja~ka atmosfera koja
se uvek pravi oko Sajma knjiga.
To gubljenje vremena, to ~ega najvi{e ima u ovoj zemlji – vreme.
Toga ovde beskrajno mnogo ima kao i na svakom Orijentu. îni se
da se svi problemi odlaù beskrajno i kao {to je kod vas rekla Du-
bravka Stojanovi} – u me|uvremenu je neki drugi svet za toliko
puta vi{e i dalje odmakao za koliko mi nismo uspeli da ni{ta od
svega toga re{imo. To odlaganje sa Kosovom istovremeno zna~i
jedan apsolutni nedostatak pragmatizma, to je jedna tradicionali-
sti~ka bolest. Ja sam uvek tvrdio da je najve}i neprijatelj srpskog
naroda olovka i hartija – meni je to sinonim za kompjuter, ra~una-
nje, matematiku, pragmatizam. Dakle, sposobnost da vidim {ta
dobijam a {ta gubim, a to podmetanje u vidu tih ve~itih odlaganja
je pre svega rezultat uverenja da to tako i treba da bude. Potom je
to jedan stra{an kukavi~luk, kao, kad god treba ne{to gadno da
uradimo – dajte da poturimo Rasimu Ljaji}u, jer on je musliman,
pa neka njega tamo nabijaju na kolac, {to bi oni jurili po Beogra-
du Vuka Dra{kovi}a, Ko{tunicu, Tadi}a ili ve} koga god ho}ete,
kad imamo Rasima.
To je toliko providno, a malo pokazuje i taj nedostatak te eti~no-
sti kojom se mi toliko hvalimo. Mi smo eti~an svet, pa kad smo to-
liko eti~an svet, onda bi trebalo valjda na prvom mestu uzeti na
sebe taj jedan teàk, krupan istorijski test za ovaj narod, pa re}i –
to tako mora da se uradi. To je ono – recite ve} jednom tu mu~nu
istinu. To je isto kao da su rekli – prestanite da se zavaravate tim
tradicionalizmom, po~nite da mislite racionalno. Pragmati~an ~o-
vek bi rekao – hajde onda, shvatite {ta }ete dobiti tim ustavom, ko-
11.11.05. ji je jedna tako|e temporalna smicalica. Se}ate se da je Ko{tunica
dolazio na vlast sa obe}anjem da }e prvo da napravi novi ustav.
Svetlana Luki}:
|}-{|
I da ode, odmah potom.
272 Dragan Babi}:

I da ode. Niti je oti{ao, niti je napravio ustav, pa sad, ako te stvari
poveète, kako be{e – vi{e od autonomije, manje od nezavisnosti,
niko ne zna {ta to zna~i. Imate dva miliona Albanaca za koje bez
ikakvih iluzija kaù da nas stra{no mrze, tj. ta~no onoliko koliko
njih mi mrzimo, koji su nepismeni, koji, kaù, imaju tamo vi{e
kriminala, vi{e trafikinga, vi{e droge, vi{e plja~ke nego ~itava
Evropa zajedno – to }ete tada morati da unesete i u Srbiju. Da li
razmi{ljate o tome? Nisam ~uo nikoga da kaè – da, razmi{ljamo,
pa da ga pitam – a {ta ste razmislili?
Na jednoj strani imate u radikalima najbolje oli~en jedan prepo-
tentni nacionalizam, koji prisvaja za sebe i svoju stranku sve ono
{to ja mislim da krasi normalnog ~oveka u Srbiji. Rekao je jedan-
put, se}am se, Tomislav Nikoli} – ako vi ne}ete u vojsku, mi }emo
slati svoju decu. Koju to decu? Koja su to njegova deca? Dakle, to
prisvajanje nekih radikalizama nacionalisti~kih za sebe, {to ovde
vrlo lepo prolazi, jo{ uvek stra{no pali. Vi moète od toga da pra-
vite jednu veliku politiku ra~unaju}i na to iracionalno pona{anje
na{eg sveta koji o tome zna samo jedno – zna nekoliko tih stvari o
tom kosovskom mitu, nikada nije ~uo za Ilariona Ruvarca, pojma
nema {ta je taj pisao, a bio je i ostao otac moderne srpske istorio-
grafije.
Ute{na stvar u svemu tome je ~uti iz usta nekog politi~ara koji ka-
è, ~ak sa jednom arogancijom – mi ne}emo ratovati. Kao da to od
nas zavisi. Jer ako se mi re{imo da ratujemo, pa to }e biti ~udo, sad
}emo to sve da spalimo. Oni ne}e ratovati, vojska istrulila, deca se
tamo ubijaju, nemaju {ta da jedu. Kad se pojavio ovaj novi gospodin
lekar, koji je iz VMA do{ao na mesto ministra odbrane, kad je odr-
ào onaj neute{ni govor o korupciji, o tome da je budèt probijen za
vojsku, vi biste se onda zapitali – pa da vidimo mi to malo u kom
smo mi to sosu ovde. Da kaèmo – pa, mo`da ta nezavisnost i nije
toliko lo{a. Mora biti, ako smo mi u nekakvom fantasti~nom eko-
nomskom poletu, kojim se opet pa hvali onaj ministar za trgovinu
sa inostranstvom, onaj {to }e da pravi male tigrove i Singapure.
Takvog klovna ja u ìvotu nisam video, da sa takvim osmehom go-
vori, kao u “Veseloj ve~eri”, on je zaista òvijalan, krasan jedan tip
i uop{te ~ovek velikog formata. Dakle, taj bi trebalo prvo da kaè
– pa divno, mi smo sposobni da uposlimo, kao {to ~itav svet ùdi
za radnom snagom, ne dva miliona, milion i sedamsto, niko i ne
zna koliko tamo ima Albanaca, kao {to ne zna dovoljno dobro ni
koliko nas ima, ali recimo da zaposlimo 200.000 Albanaca. Ja mi- Dragan
Babi}
slim da je to razumno razmi{ljanje, ali ovo navla~enje na tom ka-
fanskom, nacionalisti~kom, mitskom, iracionalnom nivou, to vi{e
ne mogu da razumem. Sve to {to sam video od te rupetine kakvo
je Kosovo, to je bilo pre ~etrdeset godina, da prostite, to je otprili-
ke bilo – neadaptiranost, mr`nja i re{enost da po svaku cenu ode-
mo odatle. Tako je i bilo. Bilo je sedamnaest nekih Albanaca u toj
~eti gde sam ja bio i posle nekoliko dana, po{to niko nije hteo da
govori srpski, pre ~etrdeset godina, vratili su ih ku}i. Koji bi to ci-
vilizacijski plan bio, ~iji mi osobiti majstori nismo nikada bili. Ni-
je u stanju Francuska danas da apsorbuje pet miliona muhameda-
naca, a kamoli Srbija. Dakle, stavio bih u taj svoj pragmatizam
ono {to najbolje znam o tome i poku{ao bih da to gledam otvore-
nih o~iju. Ne vidim {ta drugo. Dakle, treba verovatno ne{to uradi-
ti radikalno, {to ovaj svet osloba|a jedne strahovite traume, koju
on vu~e ve} {eststo godina. Ja mislim da bi se tako on oslobodio te
traume.
Pa kaè – ako to uzmete, to je okupacija. Ima naravno toliko dru-
gih re~i koje ste mogli da iskoristite, ali vi time podjarujete onu
traumu. Ju~e je patrijarh bio na Kosovu i onda osve{tao tu crkvu
za Mitrovdan, Dimitrija velikomu~enika. Nema od velikomu~eni-
ka ni{ta, {to vi{e velikomu~enika, sve je ve}a ta trauma. Za{to je-
danput ne osve{taju Milutina Milankovi}a, koji je moj heroj, heroj
srpske nauke i civilizacije. Stvaraju}i sve vi{e velikomu~enika,
nikakvoga zdravlja iz toga ne moè da bude. Proteklo je svako vre-
me da se tom vrstom rezonovanja re{ava taj stra{an problem na
Kosovu. Ne velikomu~eni{tvo. To {to morate da re{ite morate rav-
no da gledate u to, ne moète da gledate u stranu i da se ve~ito va-
dite na istoriju.
Ja Ko{tunicu ponekad vidim kao samoprogla{enog sveca za{titni-
ka srpskog naroda, koji misli da mu je poslanstvo da ga za{titi, a
{titi ga tim mitskim, arhai~nim sredstvima, tako ga on {titi. Ja ve-
rujem da to on misli, da je to njegova misija, ta vrsta jedne sveta~-
11.11.05. ke za{tite, koja ne trpi prigovore – jer je sveta~ka, koja ne trpi di-
leme hamletovske – zato {to je sveta~ka. On je re{en, on nema ni-
kakve sumnje da je u pravu i da je to taj jedini put.
Taj afektivni jezik kojim se sluì ve}ina srpskih politi~ara vrlo la-
|}-{|
ko vam otkriva to njihovo neprosve}eno mentalno stanje – {to gla-

snije, to bolje, {to lu|e, jo{ bolje. Taj vrtlog uvla~i sve vi{e ljudi u
274 nekakav jezik, koji vi{e nije onaj jezik kojim su ovde govorili lju-
di nego jezik nekih drumskih razbojnika, plja~ka{a, nekog ko-
rumpiranog sveta koji se {titi vrlo ve{to. Pogledajte ono od pre ne-
ko ve~e, kad su ministra za kapitalne investicije optuìli da je ta-
mo napravio ne{to sa tim ku}ama, a on je rekao – to je moje prade-
dovsko ognji{te. Re~ ognji{te ovde je kao ikona. Niko te ne pita za
pradedovsko ognji{te, nego da li je to gra|eno tako da podleè ne-
kim zakonskim sankcijama. Ovde ne postoji zakon, postoji re~nik
– ako kaèm da je to moje pradedovsko ognji{te, ja sam za{ti}en.
Dakle, ne moè se govoriti o gra|evinskim dozvolama i korupciji,
nego se moè govoriti o ognji{tu. Oni opet kaù – pa ne}emo mi va-
ma ognji{te, nego samo ho}emo da znamo kako ste vi podigli ovu
ku}u, to mi ho}emo da znamo. Onda on kaè... “onaj tamo koji vas
pla}a”. I taj luda~ki krug uzajamnih optu`bi je stvorio taj jedan
neverovatan vir, koji uvla~i sve to unutra. To ludilo tone kroz taj
vir i niko vi{e ne zna kuda to ide.
Nema te sile koja moè da razlu~i jedno, drugo, tre}e, ~etvrto, gde
{ta stoji. Jo{ bi hteli da vode te razgovore o beloj kugi, o negativ-
nom demografskom rastu; pa ne moète na taj na~in, aman, to je
besmisleno. Kojom }ete vi to silom naterati narod da se razmno-
àva kao pacov, zato da bi bila sre}na ova vlada i crkva? To ljudi
ne rade ni zbog crkve ni zbog vlade, rade zbog sebe. To je taj vir u
kome se sve to nalazi i ne vidim da dolazi neki dobar pliva~ koji }e
malo to da sredi. Sve se to nekako ujedna~ilo. Ja sam jedno vreme
imao tezu da je to ta sabornost kojom Ko{tunica èli da vaspita
politi~ku scenu Srbije. Za njega je sabornost kada su svi u parla-
mentu, pa su onda prirodno tu i ovi i oni. Ne traìmo nikakvu od-
govornost, nikakva uzro~no-posledi~na veza tu vi{e ne postoji,
sad imamo tu sabornost. To spada opet u onaj oreol koji on sebi
pravi, odnosno, ovde ne postoji parlament, on je ustanova zapada,
nego smo mi sabor.
A na saboru znamo kako se stvari doga|aju, ima mnogo pijanog
sveta koji urla sve {to mu padne na pamet, to je sabor. Na sabor se
dolazi pod oru`jem, sa zastavama, to nije demokratija. Sad smo
napravili tu vrstu sabornosti, tu ima i zastava i pi{tolja. Mislim da
je to bila ta te`nja, ne osobito higijeni~arska, ne tako izbirljiva.
Radilo se na toj vrsti jedinstva, a to, malo samo promislite, nije ni-
{ta drugo nego ono prezreno, toliko bla}eno jednoumlje komuni-
sti~ko. Sabor je prili~no jednouman, ta vrsta okupljanja pod jednu
zastavu nije ni{ta drugo nego jednopartizam. Nema nikakvih fi- Dragan
Babi}
nih razlika izme|u mene, vas, nego ako smo sabor, onda }emo da
duvamo svi u jedne diple, diple su dobre, je l’ da? Nema violine, ~e-
la, nego diple.
Ako ve} govorimo o tom viru, mo`da na kraju tamo ~u~i ta me|u-
narodna zajednica, ako ne bude imala previ{e poslova. Oni su pot-
puno shvatili – jedno dete ne moète da ostavite samo u ku}i, do-
hvati}e {ibicu kako je blesavo, pa }e da zapali celu ku}u, otvori}e
~esmu pa je ne}e zatvoriti, dohvati}e se sa kom{ijskim detetom
oko neke igra~ke, pa }e jedno drugom noseve otkinuti. Mislim da
me|unarodna zajednica to zna i da se sad pona{a kao staratelj, za
razliku od onoga {to se jedno vreme doga|alo sa odbijanjem Milo-
{evi}a do bombardovanja. Shvatili su da je zdravije da staratelj s
vremena na vreme dolazi i da se malo raspita kako stoji stvar sa
detetom, dokle je dete stiglo, ho}e li da po|e u {kolu ve} jednom,
hajde da iza|e iz zabavi{ta, hajde da ga nau~imo da se obla~i, da
sedi, da se hrani, ne da jede, da se hrani, hajde da mi to malo po-
mognemo. Nekako nemam utisak da bi oni voleli ponovo da vide
ovde neku gu`vu.
Pogledajte koliko je novca skrkano u Srbiju od dolaska \in|i}a na
vlast. Ili Norveàni koji vodu na Zlatiboru dovedu, jer mi vodu ne
moèmo da dovedemo, u pitanju su ~etiri kilometra. Video sam to
na Zlatiboru, ne znam kad su do{li stari Sloveni, u V, VI veku, ni-
sam bio tu, ali od tada nisu mogli da naprave ~etiri kilometra vo-
dovoda. Dakle, to su ti poslovi za koje svet kaè – pa ~ekaj, da im
damo tu vodu. U tom smislu mo`da na kraju tog vira stoji ta ve}a
briga, ukoliko Evropa ne bude imala drugih poslova u me|uvre-
menu, jer svet ne stoji, doga|aju se poàri u Parizu, {ire se na Ne-
ma~ku, Amerikanci imaju svoja posla, svi imaju neka svoja posla.
Ako se ta svoja posla ne pretvore u neki veliki op{ti ko{mar, onda
je sva prilika da }e ti ljudi koji su postali staratelji po nu`di, ja ne
verujem da se neko prihvata tog posla zato {to je lud za time, ne-
go zato {to zna da }e on imati {tete ako ne bude staratelj onome
maloletnome i maloumnom, pa kaè, hajde da to zbog sebe uradi-
11.11.05. mo. Gre{i svaki onaj koji uobraàva da su te velike, te{ke, va`ne
re~i kao {to je demokratija, jednakost, parole velike Francuske re-
volucije itd. ta~no to {to jesu. Ne, nisu, one su varijabilne, prema
snazi i mo}i onoga ko vodi kolo tog trenutka. Nikakvo mi kolo,
|}-{|
sem na va{aru u Topoli, ne vodimo. Procenite svoju ljubav prema

Rusiji od pre dva dana kada je do{ao Lavrov, a Vuk rekao – vreme
276 je da ovde u|e ruski novac. Stvarno zanimljivo, ta beskrajna slo-
venska ljubav i tako dalje, odjedanput ima cenu.
Posle e = mc², pa onda kvantne fizike, tre}i veliki magistralni na-
u~ni poduhvat svakako je autoput sa osam traka Valjevo–Negotin.
Znate {ta zna~i pravo misliti, pa to zna~i direktno u}i u ve~nost.
Pravo, sve pravo, sve pravo, Valjevo–Negotin.
Svetlana Vukovi}:
A ni{ta im ne smeta da ga naprave.
Dragan Babi}:
Jes’, ne smeta im. Na{a je pamet takva kakvi su ti putevi, ovako
sve nekakve spirohete, neke neispravljive vijuge. A najkra}e ra-
stojanje izme|u dve ta~ke je prava linija. Ja i dalje mislim da je
ovo dru{tvo malih potreba ne misle}i pri tom na pla}anje kirije,
struje, ve} na dru{tvo koje nema velike intelektualne, civilizacij-
ske prohteve, bilo da su u pitanju institucije, materijalni objekti,
poljoprivreda, sport, bilo {ta. To je dru{tvo koje po~iva na tom
gnjecavom, bajatom, ustajalom konceptu dru{tva malih potreba.
Na {ta danas li~i Beograd, na {ta li~e ti drumovi? Nema no}i da ne-
ko ne pogine, za{to, zato {to su ludi. Na|ite neku bolju re~ da
opravdate to {to neko nekoga ubije na drumu svake no}i. Samo
zato {to ne vide koliko je ograni~enje brzine ili nemaju svetla ili
su pijani. Ili su kao onaj od pre neku no} koji je rekao – {ta, da ne
pijem, pa idem na slavu! Taj nedostatak ja lepo zovem ljudskom
bezobzirno{}u, on je u dubini ove kulture, on je herojski, on je ep-
ski. Epizam nije ni{ta drugo nego bezobzirnost, gaènje drugog.
Vi imate tamo na radiju, oni prikazuju ameri~ku NBA ligu kao da
je njihova, svakog dana, na glavu su mi se popeli. Pa onda kaù –
Divac pobedio. To je ta kompenzacija sirotinjska i onda oni tako
pobe|uju. Imaju Francuzi divnu jednu izreku, kako be{e – kultura
je kao pekmez, {to ga manje ima, vi{e se razmazuje. To se tanko
razmazuje u Srbiji, do poslednje mrvice tog pekmeza, svako }e
morati da zna u kojoj smo mi ~orbi miro|ija, a ceo svet gleda da u
tu ~orbu ta miro|ija ne u|e nikako, jer }e se otrovati od te miro|i-
je. Kaèm vam, pekmeza ima sve manje, tanko se to maè, dr`, ju-
ri. Najsme{nije je {to niko od njih ni o sportu ne zna ni{ta, to je jo{
sme{nije. Zato mi se svi|aju vaterpolisti, to je prili~no artikulisan
svet. ôvek koji ne zna da pliva, to je tragedija. To nas navodi na
razgovor o srpskoj hidrofobiji. Srpski seljaci imaju stra{an pro-
blem, oni kad se skinu, tamo gde su kopali, orali, tu su osun~ani. Dragan
Babi}
Tih nepliva~a u Srbiji ima na milione, oni se uàsavaju vode, {to
vas navodi i na pomisao o kupanju. Oni su hidrofobi, {to bi se ku-
pali. Pa mi ne}emo na te reke, to je stra{an urbanisti~ko-istorijski
problem, socijalni problem, taj silazak na reke. Sad sam ~itao De-
roka koji govori o tome, pa on je ro|en 1895 – neki narodi se obli-
zuju da imaju takve reke, poludeli ljudi, a mi ni{ta.
Svetlana Luki}:
Koliko tu ima potencijala za nasilje?
Dragan Babi}:
Ima ogromnog potencijala za nasilje. Ja mislim da je sem socijal-
nih uzroka, jedan dublji i trajniji razlog za nasilje i taj potpuni iz-
ostanak stvaranja gra|anskosti, ono {to je civic. Ta implozija je
sasvim mogu}a. Odbijanje prihvatanja tog kodeksa o po{tovanju
drugog, jedno potpuno nepo{tovanje ljudskosti. Mi i dalje razmi-
{ljamo na taj mitski na~in. Ako niste pobedili, niste ni{ta postigli,
ako ustuknete, vi ste izgubili. Otuda ovde re~ kompromis ima pe-
òrativno zna~enje, a kompromis je su{tina civilizacije. Ja nisam
stoka, ja sam gra|anin. Setite se lica onog radikala koji je pre{ao
kod Kari}a. Koga }e on da prevari onom izjavom, da mu mi pove-
rujemo da to nije zbog novca. Ni u svetu se iz tog kola ne izlazi, a
kamoli ovde, ne}e, nije lud. Jo{ se ovde doga|alo toliko stvari, da
bi svaki izlazak iz kola zna~io gubitak za{tite. Iako se ovde sudo-
vi ba{ nisu pretrgli, svejedno, izgubiti tu za{titu, izgubiti tu okla-
pinu, kako lepo kaè srpski narod, da ga jednom i ja pomenem u
boljem svetlu. To je oklapina, `deri, pij i, naravno – imunitet.
Svetlana Luki}:
Da li pratite, Dragane, su|enje za ubistvo \in|i}a?
Dragan Babi}:
Pa, meni se desilo isto {to se desilo i tom sudu, ja sam to po~eo da
zaboravljam. Ni traga, ne zna se {ta se desilo. Sada je do{ao jedan
11.11.05. glas o onom strancu koji je prelazio granicu iz Hrvatske, sa hrvat-
skim paso{em, on je sad stranac, taj je ubica. To se tako gubi u
tom pesku zaborava, ovde sve nestaje, sve se gubi. Jedna vest tra-
je dvadeset ~etiri sata, ako i toliko, sutra je ona zadavljena, vuca-
|}-{|
ra se po nekim budàcima, nestaje, nemam pojma. I jedan op{ti,

konsenzualni veseli zaklju~ak – sve je dobro. Mali tigar }e sad po-
278 ~eti da gricka Evropu. Veseo neki ~ovek, òvijalan, vedar, optimi-
sti~an, ~ovek budu}nosti, zvani mali tigar.
|}-{|
PE[ÂNIKFM, 18. 11. 2005.
Svetlana Luki}:
Osamnaesti je novembar, za tri dana }e biti Aran|elovdan, ali onaj
specijalni Aran|elovdan, koji }e budu}a pokolenja Srba pamtiti po to-
me {to }e biti doneta rezolucija o Kosovu, kojom }emo jo{ jednom po-
kazati da kada biramo izme|u dva zla, uvek izaberemo oba – za sva-
ki slu~aj.
Sabra}e se, dakle, u ponedeljak u Skup{tini sve sveto i ~estito, po~ev
od onih koji su doveli do rata i kapitulacije u Kumanovu, pa sve do
onih koji su dobrovoljno, ni~im izazvano pristali da jo{ jednom ukrat-
ko, i ovaj put bez oru`ja koje nam je oduzeto, pre|u put od Gazimesta-
na do Kumanova. Ovaj Aran|elovdan }e biti Ko{tuni~in Gazimestan.
Na sre}u, oruàne bitke su isklju~ene, isklju~io ih je iz opcije onaj {to
mu je glava te{ka pola tone. Da nije, ovaj {to nas stalno sabira oko se-
be i DSS-a, poveo bi rat za odbranu srpskog Jerusalima, a blagosiljao
bi ga li~no patrijarh, koji nam je sa sve svetim Sinodom ve} poru~io da
}e eventualno odvajanje Kosova zna~iti njegovu okupaciju.
Dimitrija Rupela Slovenci su zvali raketa bez navo|enja, nisu znali
{ta }e i kada ovaj da izjavi. Na{a raketa bez navo|enja, predsednik
Tadi}, sva{ta je ispri~ao u Moskvi, gde je opet bio u crkveno-dràvnoj
poseti. Da li mu je slovenska krv udarila u glavu ili ga je inspirisala
neka lepa Ruskinja koju je sreo {etaju}i se po Crvenom trgu, tek odan-
de nam je ‘ladno poru~io da Kosovo treba podeliti i pri tome se pozvao,
ne na ]osi}a, nego na Zorana \in|i}a. Kao, to je i bila \in|i}eva ide-
ja, a poznato je kako je on, Tadi}, veran sledbenik i po{tovalac ideja
Zorana \in|i}a. On je u stvari isto {to i Zoran \in|i}, samo mnogo
lep{i.
Tadi} je, naravno, posetio i moskovskog patrijarha Alekseja, to je, ka-
ko kaè moskovski patrijarh, tre}i put kako se njih dvojica sastaju u
ove dve godine. Kao da mu je na{ predsednik ve} pomalo dosadio. Me-
|utim, ne zna on kako je na{em patrijarhu, koga predsednik pose}uje
kad god mu se ukaè rupa u satnici. Osim plana o podeli Kosova, Ta-
di} je ove nedelje iza{ao sa istinom na videlo i kada je u pitanju Rat-
ko Mladi}. Kazao je da se, citiram – Mladi} krije u {umama negde oko
granica Srbije, da ga ne krije vojska, nego general dobro poznaje teren
jer je tamo ratovao, a i jako je lukav. [to bi rekao Tadi}ev veliki pret-
hodnik êr~il – glupost je ne{to {to svako ima pravo da kaè, ali nek
je bar ne izri~e sa dostojanstvom.
I na{ najnoviji aran|elovski krsta{ki rat za Kosovo }e propasti, Pri-
{tina ne}e biti oslobo|ena, pitanje je samo kako }emo ovaj poraz isko-
ristiti. Negde u vreme onih ranijih, pravih krsta{kih ratova po~inje us-
18.11.05. pon zapada i to zahvaljuju}i nekolikim okolnostima: izgubljena je na-
da u skori dolazak carstva boìjeg na zemlju, uspostavljen je mir u
evropskim gradovima posle vekova borbi i razaranja, ponovo su otvo-
reni sredozemni saobra}ajni putevi. Dakle, nisu osvojeni ni Sveti
|}-{|
grob, ni Konstantinopolj, ali su iznova uspostavljeni trgova~ki putevi

ka istoku.
284 A kad se zavr{i sve ovo sa Kosovom, koji trgova~ki put }e nama osta-
ti? Slede}ih godinu dana }e sve po~injati i zavr{avati se sa aran|elov-
danskom rezolucijom. Kad to pro|e mi }emo pitati – a sad da vidimo
{ta je sa privatizacijom, a oni }e nam re}i – e, pa to je ve} gotovo. Del-
ta je kupio 20.000 hektara zemlje, Radulovi} “C market” i tako dalje,
sve je rasprodato, a vi ste kmetovi na njihovim imanjima. A sad svi na
svoje radne zadatke. Eto, tako }e nam re}i.
Slu{ate Veru Markovi} iz Socijaldemokratske unije.
Vera Markovi}:
Dokument koji je sro~ila vlada zapravo nema nikakvog sadràja i,
po meni, ne treba ni da ga ima. Oni traè mandat od skup{tine Sr-
bije da vode pregovore i to je u redu. Ono oko ~ega treba da se an-
gaùje skup{tina, to je sastav pregovara~kog tima. îni mi se da,
osim predsednika vlade i ~lanova vlade, te pregovore treba da vo-
de i predstavnici dru{tva, po{to je dru{tvo organizovano i vrlo za-
interesovano za mnoge od tih tema. [to se ti~e politi~kog dela pre-
govara~a, oni ne treba da budu, po meni, isklju~ivo iz Demokrat-
ske stranke Srbije, kao {to ima izgleda da }e biti, nego treba da bu-
du upravo iz onih stranaka koje imaju druga~iji stav. Mi smo vi-
deli da je predsednik vlade razgovarao prvo sa radikalima i socija-
listima, zna~i tu nema spora izme|u njih, prema tome, socijalisti
i radikali ne treba ni da budu predstavljeni, nego oni koji imaju
druga~iji stav. Zna~i, oni ~ije politi~ko delovanje u Srbiji sada de-
luje onako stra{no subverzivno, oni koji kaù da je u Kumanovu
potpisana kapitulacija Srbije na Kosovu. Ovde se svi vra}aju u 99.
i kaù kako bi oni sada modifikovali to {to je tada potpisano. Tu
su prvi socijalisti i radikali, koji su to potpisali i prihvatili i dove-
li do toga kori{}enjem sile na Kosovu.
Trebalo bi ~uti onaj drugi deo i politi~ke scene i drugi deo dru{tva.
Postoje u na{em dru{tvu organizacije i pojedinci koji imaju izu-
zetno dobre kontakte na Kosovu. Srbijansko dru{tvo i kosovsko
dru{tvo treba da naprave neki sporazum zbog toga {to Kosovo i
kad bude nezavisno, uslovno ili bezuslovno, osta}e tu gde jeste.
Zna~i, treba pacifikovati granicu izme|u Srbije i Kosova i treba
re{iti ona pitanja koja su prioritetna, a to su pitanja bezbednosti,
i to ne samo bezbednosti sakralnih objekata i Srba koji ìve na Ko-
sovu. Ranije je bezbednost zna~ila samo jedno – dosta vojske na
granicama, dosta oru`ja i jasno opredeljenje oko toga ko su nam
potencijalni neprijatelji. Sada, i to se potvr|uje ovim doga|ajima Vera
Markovi}
u Francuskoj, koncept bezbednosti odnosi se pre svega na ispu-
njavanje ljudskih prava u samoj zemlji, zna~i i nacionalnih i èn-
skih prava i svega onoga {to ~ini korpus ljudskih prava gra|ana
te dràve. Dràva koja ih ne ispunjava na adekvatan na~in nije
bezbedna i to se pokaè. Zna~i, bezbedna Srbija, bezbedno Kosovo
bi}e samo onda kada se dva dru{tva me|usobno prepoznaju.
Neki se ve} i poznaju, odmah }u re}i i imena. Zna~i, neko ko dobro
poznaje situaciju tamo, ima dobre kontakte, ima sagovornike za
teme koje su zajedni~ke za Srbiju i za Kosovo, to su Sonja Biser-
ko, Nata{a Kandi}, Sta{a Zajovi}. To su osobe koje jako dobro ko-
municiraju i koje otvaraju ona pitanja ovde i tamo koja su bolna
za obe zajednice, ali se moraju prevazi}i da bi ta dva dru{tva na-
predovala. To bi bio potpuno druga~iji pristup pregovorima. Pred-
sednik vlade je posredno biran, ali po{to je biran u parlamentu on
ima legitimitet za te pregovore, me|utim nemaju ga zaista svi ti
savetnici, pogotovo ako su ~vrsto vezani za samo jednu partiju,
koja u bira~kom telu ima vrlo mali obim podr{ke. To onda nije u
redu, da neko ko ima malu podr{ku bira~a odlu~uje o sudbini svih,
odnosno, o sudbini jednog dela (kako kaù budu}i pregovara~i),
suverene teritorije Srbije.
Neka proba neko od njih da kro~i na teritoriju Kosova, pa da vidi
da li Srbija tamo ima suverenitet ili nema. [to se ti~e Pri{tine, i
oni govore o suverenitetu, me|utim, svaku odluku njihovog parla-
menta mora da apostrofira njihov patron, da kaè da li je ta odlu-
ka u redu ili ne. Isto tako je i u vezi sa na{om rezolucijom, ona }e
biti prihva}ena u ponedeljak u skup{tini Srbije, u smislu da neko
ima mandat za pregovore, u kojima }e poku{ati da dobije suvere-
nitet Srbije nad Kosovom. Ali kad pogledamo drugi korak posle to-
ga i ~ujemo {ta je u Americi rekla Sanda Ra{kovi}-Ivi} – mi se za-
laèmo za suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, a to je jedna
stolica u Ujedinjenim nacijama, meni je to zaista sme{no i total-
no neodgovorno. To nije ono {to gra|ani Srbije èle, oni èle pre
svega bezbednost Srba koji ìve na Kosovu, èle prolazne granice.
18.11.05. Su{tina pregovora je da se razgovara o tome kako }e dva dru{tva
da ìve jedno pored drugog, da jedno drugom ne budu opasnost i
bezbednosni izazov, ve} da sara|uju.
Mogu da zamislim referendum na kome }e nas pitati – da li prista-
|}-{|
jete da nam otcepe deo teritorije. Patrijarh je ve} rekao da bi to bi-

la okupacija. Izgleda da on od 99. nije ~itao novine. Za{to bi nam
286 neko sada poklonio Kosovo koje u me|uvremenu nije bilo na{e. I
to je u stvari bilo veliko olak{anje izuzimaju}i brigu za Srbe na
Kosovu. Ako te pregovore zamislimo kao partiju karata u kojoj je-
dan igra~ koristi samo floskule, zna~i igra karte vezanih o~iju, a
onaj drugi ima iza le|a veoma dobru podr{ku, onda }e to na kraju
izgledati tako {to }e onom prvom na kraju neko skinuti povez i re-
}i mu – evo, na talonu je ostala jedna karta. Onda }e se on uvre|e-
no di}i od stola i re}i – ja tu kartu ne mogu da prihvatim i onda ide-
mo na referendum gde nas pitaju – da li vi pristajete da se otcepi
Kosovo. I mi treba da iza|emo i kaèmo – ne, mi ne pristajemo. I
{ta posle toga? Da li onda pada vlada, da li neko drugi treba da na-
doknadi ovo vreme koje je vrlo bitno za re{avanje ~itavog niza pi-
tanja.
Danas se ~esto govori da smo mi sada demokratsko dru{tvo. To za
mene ima samo jedno zna~enje a to je – da je sada 1999, mi ne bi-
smo potpisali Kumanovski sporazum. I tu po~inje cela nevolja, za-
to {to se podiè nacionalisti~ka temperatura i kod gra|ana se
stvara privid da }e Kumanovski sporazum biti pocepan i da je mo-
gu}e vratiti se u period pre 99, da }emo ponovo odlu~ivati o Koso-
vu na na~in na koji je odlu~ivano tada.
Naravno da je malo ljudi koji bi uzeli oru`je i i{li na Kosovo da
brane srpska prava, toga nije bilo ni pre 99. Ljudi ni tada nisu bi-
li zainteresovani za to, osim onih koji su na Kosovu radili to {to su
radili i neki od njih su sada pod ozbiljnim optu`bama za ratne zlo-
~ine i plja~kanje stanovni{tva, {to albanskog, {to srpskog. Dakle,
to podizanje nacionalisti~ke temperature ne}e se zavr{iti ratom
na Kosovu, nego jednom bolnom traumom i opet zaustavljanjem
razvoja Srbije. Zna~i, Srbija mora da se okrene sebi, da vidi {ta po-
stoji u ovoj na{oj zemlji, dokle smo do{li sa tranzicijom, {ta je sa
javnim preduze}ima, da li se ne{to privatizuje, ne privatizuje, u
kom pravcu ide ova dràva, gde mi stojimo vrednosno, {ta je sa
tim antifa{izmom. Jesmo li mi fa{isti~ka ili antifa{isti~ka drà-
va? Kako to da kada se dogodi neonacisti~ki ispad, istog momen-
ta ne ustanu svi da kaù – ovo je zemlja u kojoj takve stvari ne mo-
gu da se govore. A ne da iza|e neko iz takozvane legitimne stran-
ke i da kaè – taj koji je dobio batine je krpa od ~oveka.
Neke stvari ne bi smele da se izgovaraju, ako se kunemo da smo
demokratska dràva. A to definitivno nije ta~no. Situaciju u No-
vom Sadu stvorilo je podizanje nacionalisti~ke temperature, a ne
to {to je na dan kada je primereno odràti antifa{isti~ku tribinu
Vera
neko odrào antifa{isti~ku tribinu, kako se u javnosti prikazuje. I Markovi}
istovremeno se odmah kaè da su oni koji su antifa{isti isto kao i
fa{isti – oni su ekstremisti. Ej ~ove~e, govori se o jednoj funda-
mentalnoj evropskoj vrednosti. Dakle, podizanje nacionalisti~ke
temperature zbog svega {to se trenutno doga|a u vezi sa Kosovom
i Crnom Gorom ra|a takve situacije i mislim da je trenutak za ve-
liki oprez. Mislim da bi dru{tvo trebalo da se tome odupre organi-
zovano. Ako ve} ne}e dràva, a dràva izgleda ne}e. Ono spektaku-
larno hap{enje je bilo iznu|eno i danas se tek provuklo kroz me-
dije da kolovo|a te akcije nije zadràn mesec dana u pritvoru. On
je platio 1.000 dinara za dva {amara. Slede}i put }e platiti 5.000
da lupi deset {amara, mo`da i unapred, za{to da ne.
Zna~i, ako dràva to ne moè da re{i, to }e uraditi dru{tvo. Kada
dru{tvo to radi, to nije tako dobro kao kada to radi dràva, zato {to
dràva ima sredstva prinude. A ako ih dràva ne koristi u tom
pravcu, koristi}e ih u suprotnom spre~avaju}i nas, dru{tvo, da se
branimo od fa{izma.
Tadi} se poziva na ono {to je \in|i} hteo u nekoj davnoj fazi, ka-
da je hteo da otpo~ne razgovore o Kosovu. I on je u javnosti slobod-
no govorio o svim tim idejama ra~unaju}i da }e se kroz sukob raz-
li~itih ideja, raspravu i argumentaciju do}i do nekog stava. Ja ne
mogu da zamislim \in|i}a kako sedi u nekom zamra~enom kabi-
netu i pi{e neku rezoluciju, pa onda organizuje njeno prihvatanje
u skup{tini Srbije, pa malo ode do Hilandara ili da vidi patrijarha.
Apsolutno ne mogu to da zamislim. Ideja o podeli Kosova je uvek
bila ideja jednog jedinog ~oveka, svi znamo ko je, to je Dobrica ]o-
si}. To je njegova ideja i ona je potpuno suprotna onome {to je
kontakt grupa postavila kao okvir za pregovore. Ta ideja ne}e bi-
ti prihva}ena. Ali ~ini mi se da je pritisak intelektualne ili politi~-
ke javnosti koja }osi}evski razmi{lja dosta jak i ào mi je {to je
Tadi} izneo ba{ tu ideju.
Kada govore o potpunoj decentralizaciji, oni podrazumevaju da se
ona odvija po etni~kim linijama. To nije mogu}e i to znaju i posla-
18.11.05. nici sa te srpske liste. Kad smo bili u Pri{tini u junu mesecu, vide-
li smo se sa ve}im brojem njih. Oni prihvataju decentralizaciju na
na~in na koji se ona ina~e sprovodi – gde Srbi ~ine ve}inu, oni }e
imati lokalnu vlast, to je potpuno u redu, a tamo gde ~ine manji-
nu, ima}e za{titnu kvotu i obezbe|en na~in za ulazak u mehani-
|}-{|
zme lokalne vlasti. Ali decentralizacija po etni~kim linijama bi

288 zna~ila saterivanje Srba u jedan mali tor, koji bi bio na severu Ko-
sova. To bi zna~ilo zatvorena vrata za sve Srbe raseljene sa Koso-
va ili bi oni isto tako morali da se naguraju u taj tor. Etni~ka de-
centralizacija podrazumeva da }e Srbi na Kosovu imati svoje
zdravstvo i {kolstvo. Sad zamislite da nekoga u nekom delu Koso-
va zaboli stomak i da bi stigao kod specijaliste Srbina, on mora da
ide u Kosovsku Mitrovicu i usput moè da umre. A u tom mestu
gde ga je zaboleo stomak postoji hirurg Albanac. Da li je to sudbi-
na koju oni èle Srbima na Kosovu? Dakle, decentralizacija po
zdravim, normalnim, modernim standardima je ono {to je potreb-
no Srbima, integracija u kosovsko dru{tvo i {to manje gledanja u
Beograd.
Svetlana Luki}:
Slu{ate Veru Markovi} iz Socijaldemokratske unije, jo{ nekoliko re~i
o omladini srbskoj, Nacionalnom stroju i akciji policije.
Vera Markovi}:
Pomenula sam izjedna~avanje antifa{ista i fa{ista u javnosti, u
smislu da su i jedni i drugi ekstremisti. Onda su ekstremisti i oni
koji kaù da je Kosovo nezavisno od Srbije. Dakle, ekstremisti su
svi ljudi koji iskaù druga~ije mi{ljenje. Ta te`nja da svi u|emo u
neku kohabitaciju oko praznih floskula je ono {to mene zaista
pla{i, jer svaki druga~iji glas bi}e sve grublje osu|ivan, u to sam
sigurna. Kamera koja je snimala to hap{enje o~igledno je bila na-
ru~ena, mislim, nijednu policijsku akciju vi ne moète da snima-
te. Akcija je snimana da se javnosti po{alje signal da je ovo efika-
sna dràva, koja sa takvim stvarima izlazi na kraj. Da izlazi na
kraj, onda bi vo|u ponovo priveli i odredili mu taj pritvor od me-
sec dana dok traje istraga. Oni to nisu uradili, zna~i to je bio samo
spektakl za jedan dan. Po ikonografiji, to je trebalo da podseti na
Sablju, zbog toga {to je sada ljudima koji su na vlasti jasno da su
se gra|ani ose}ali jako sigurno za vreme Sablje.
To {to je ljudima koji su bili hap{eni za vreme Sablje ispla}ena od-
{teta, nije uverilo gra|ane da su ti potezi bili pogre{ni. Dakle, lju-
di su se ose}ali bezbedno, nestala je droga iz {kolskih dvori{ta,
nestali su oni kratkovrati, kratko o{i{ani mladi}i sa ulica. Mislim
da oni idu za tim sentimentom, da su napravili ne{to {to je treba-
lo da li~i na reprizu Sablje, ali jednokratno i bez njenih efekata. Ti
ljudi }e biti neko vreme u zatvoru, tiho }e biti pu{teni ku}i, jer su
to, kako je ve} navedeno u nekim komentarima, zbunjeni mladi}i.
Nemam dokaza, ali sigurna sam da je bilo poziva premijeru iz Vera
Evropske unije ili iz OEBS-a i da su mu ti ljudi rekli – {ta je vlada Markovi}
uradila u vezi sa tim. I onda je napravljena ta pokazna ve`ba sa
snimanjem reprize Sablje. I sigurna sam da }e na tome da se zavr-
{i. Sve mi to izgleda jako ve{ta~ki, za jednu upotrebu, manifesto-
vanje ne~ega ~ega u su{tini nema.
Verujem da }e nacionalisti~ka temperatura rasti i da }e broj inci-
denata, kakav je bio u Novom Sadu, rasti. Postoje i incidenti koje
proizvode sami ministri iz vlade, recimo, ministar Velja Ili}. I on-
da njegov kolega Jo~i} kaè – pa s obzirom na to koliko radi na iz-
gradnji Srbije, on moè da govori {ta ho}e. To je stav te vlade. E
sad, ko }e jo{ da se prepozna kao osoba ili organizacija koja ima
pravo da radi {ta ho}e i da govori {ta ho}e. Ja mislim da }e takvih
biti mnogo i mi idemo prema jednoj opasnoj situaciji, budu}i da
idemo prema jednoj ozbiljnoj traumi. Vlada ne ~ini ni{ta da uma-
nji posledice one situacije kada ostane ona jedna karta na stolu.
Suprotno od toga, vlada pripu{ta i crkvu i sve ono {to je ekstrem-
no da stvori ambijent u kome vlada, navodno, re{ava ogromne na-
cionalne probleme na jedini mogu}i na~in zastupaju}i legalizam
i teritorijalni suverenitet.
[ta me briga {ta }e da radi premijer? On je premijer, to jeste, pri-
znajem, ali ne moè to pitanje da re{ava ~ovek koji je na ~elu
stranke koja ima tako mali ugled i malu podr{ku u javnosti. On
mora da traì, ne od patrijarha, nego od ljudi koji politi~ki misle u
ovoj zemlji, da iznesu svoje ideje i da se onda u toj konkurenciji
ideja do|e do re{enja.
Istraìvanja pokazuju da gra|ani Srbije u ogromnom broju sada
ose}aju da im nedostaje premijer \in|i}, njegova energija, njego-
va vizija, ~ak i oni koji nisu bili pristalice njegovog na~ina. Gra|a-
ni u ve}ini ocenjuju da je tranzicija zaustavljena, da nemaju nika-
kvih naznaka po kojima bi znali kuda Srbija ide ovog trenutka i
koliko }e to da ko{ta, {ta se traì od svakog od nas li~no – {to su
kod premijera ipak znali. To daje dovoljno prostora za borbu. Pro-
sto, za Srbiju se treba boriti i Srbija zasluùje da se za nju borimo,
18.11.05. za svakoga od gra|ana, samo da oni prepoznaju jedni druge kao
razli~ite, da prihvate razli~itost i da u tim svim silnim traumama
koje su preìveli prihvate da je neko imao drugu vrstu traume
zbog toga {to je gej ili zbog toga {to je druge nacionalnosti. I da
kaù – njegova trauma nije ni{ta druga~ija od moje, svi mi zbog
|}-{|
ne~ega patimo, bilo zato {to nam se ne priznaje razli~itost, bilo

290 zato {to Srbija jo{ uvek nije u{la u razvoj. I to siroma{tvo je isto
tako ogroman problem, i za vrednosno pomeranje i za prihvatanje
razli~itosti, jer kad vlada siroma{tvo, svako je jedan drugome ne
konkurent, nego neprijatelj. Kada postoji razvoj, ljudi su konku-
renti i to stvara dobar entuzijazam, a kada je siroma{tvo veliko
kao {to je ovde i kad se ne zna u kom pravcu dru{tvo ide, onda su
oni jedan drugom neprijatelji.
Svetlana Luki}:
Slu{ate kolumnistu lista Ekonomist Milo{a Markovi}a.
Milo{ Markovi}:
Ovde je jeftino biti neka vrsta PR-a bilo kog politi~ara zato {to su
apsolutno svi tako spremni da zamene teze, da ne pri~aju o su{ti-
ni, a onda i javnost to vrlo hladno prihvata. Pitate Velju Ili}a za lo-
komotive, a onda on kaè dva-tri puta bre, opsuje dva-tri puta i on-
da svi raspravljamo o tome da li je on primitivan. A {ta je s loko-
motivama? To nema veze, to istog trenutka prestaje da bude va-
`no. Ista pri~a vaì i za pregovore sa MMF-om. Iza|e Labus, kaè
kako je on spasao pregovore u trenutku kad se njima smu~ilo, a
navodno se i na{oj delegaciji ne{to smu~ilo. Ne znam {ta im se
smu~ilo, jedino ako nisu pojeli ne{to pokvareno, tako je moglo da
im se smu~i. I onda on kaè da je spasao pregovore, koje }emo na-
staviti. Kako su ih nastavili, sutradan je delegacija MMF-a oti{la.
I sad mi opet pri~amo o tome da li je Labus bio taj ~ovek koji je
spasao pregovore i niko ne pri~a o ~emu su ti pregovori. Prvo, re~
pregovori je te{ki eufemizam za ne{to {to ljudi donesu iz sveta, pa
onda do|u da provere da li su za svoj novac dobili ono {to im je
obe}ano. Dakle, nikakvih tu pregovora nema. Labus, Dinki}, Jela-
{i} mogu da pri~aju beli dan do podne kako su oni neki ravnoprav-
ni sagovornici, ali nisu, ni blizu. I ta gomila obmana apsolutno
prolazi kod na{e javnosti. Taj Jo~i} moè da kaè kako Velja radi
svoj posao, ali mi vidimo samo dva kilometra puta i ne znamo ko-
liko je tu u{lo para, odakle, da li je to mo`da ra|eno duplo skuplje
nego {to je trebalo da bude. Jeste, postoje dva kilometra puta, ali
da li je za te pare moglo da se napravi deset kilometara puta ili ne
znam ni ja koliko. Da li je posao morao da se da tom ko je radio ili
nekom drugom? Sve to mi ne znamo.
Socijalni mir je opet eufemizam za odràvanje na vlasti. Dakle, so-
cijalni mir treba nekome da bi on ostao na vlasti, ni{ta drugo. Oni
ni o ~emu drugom ne misle i ja mislim da je ta politika potpuno be-
Milo{
smislena, mislim, to zavla~enje sveta, ta na{a {umadijska pamet Markovi}
– ~ovek za`muri na jedno oko, pa kao sad }e nekoga da prevari. Ne-
}e{ prevariti nikog, jer ne moè{ da ga prevari{. Tu nema onoga –
ja za`murim na jedno, pa on za`muri na drugo oko, pa }emo da se
na|emo negde na pola. Ljudi iz sveta jednostavno drè samo do
onog {to tamo pi{e, drè se toga kao boìjih zapovesti. I oni prove-
ravaju da li je to ispunjeno ili nije. Nemam nekakve iluzije o MMF-u
i uop{te o tim svetskim finansijskim institucijama, oni zaista de-
le recepte i potpuno im je svejedno da li je to Ju`na Amerika, Evro-
pa, Afrika, Azija, ùti, beli, crni.
Kao kad odete kod lekara i on kaè – uzmite aspirin, a ne pita vas
da li ste mo`da alergi~ni na aspirin. Tako ni ovi ne pitaju, oni sa-
mo ho}e da imaju neku vrstu mira i kad vide da se u globalnom
smislu pravila ne po{tuju, oni kaù – ho}emo budètski deficit
toliki i toliki ili ho}emo budètski suficit. Ako to ne ide kako tre-
ba, oni pitaju – za{to, pa im vi objasnite – znate {ta, kod nas ima
puno penzionera, oni su veliko glasa~ko telo, pa prosveta je ose-
tljiva, zdravstvo je osetljivo. Oni kaù – izvinite, ali mi }emo da
vam propi{emo {ta da radite i u zdravstvu i u prosveti. Ako ne ide
druga~ije, oni }e to na kraju spustiti do tog nivoa da }e re}i – u
ovoj {koli ova tri profesora dobijaju otkaz, ovima se smanjuje
plata. Oni nemaju drugog na~ina, ako im ne ispunite one global-
ne zahteve, oni }e i}i sve niè i niè i niè i na kraju }e – sva je
sre}a {to jedino Englezi voze levom stranom, jer da voze i ostali,
na kraju bi nam rekli – slu{ajte ljudi, morate da vozite levom
stranom.
S te strane su ove stranke koje govore da smo mi neka vrsta kolo-
nije u su{tini u pravu. Problem je jedino taj {to to {to oni nude vo-
di ka tome da budemo jo{ gora kolonija, da budemo pod okupaci-
jom. Ali da jesmo kolonija, jesmo, mi smo na izvestan na~in ista
vrsta protektorata kao i Kosovo, kao i Bosna, bez obzira {to tre-
nutno ovde nema njihovih vojnika. Verovatno svet nema drugog
izbora, ne moè druk~ije sa nama, to je tako.
18.11.05. Ni Hag nije morao da postoji, mi smo mogli sami to da uradimo,
ali mi smo uradili ono drugo pre toga i posle nismo imali snage da
prelomimo i kaèmo – e, sad }emo da razgovaramo o tome {ta smo
uradili. Naravno da smo mogli da uradimo hiljadu stvari, mi to
|}-{|
moèmo i danas. Ne znam, skoro sam napisao ili nekom rekao, na

pitanje kako }e se nastaviti pregovori sa MMF-om – pa da uhapsi-
292 mo Ratka Mladi}a. To je ne{to {to bi omek{alo stvari, bez obzira
{to MMF nije institucija koja je povezana direktno sa politi~kim
institucijama, ali to bi bio signal. Pa, kaè, to bi bilo privremeno
re{enje. Pa dobro, privremeno. A {ta }emo posle – pa posle }emo da
uhapsimo Ra{u Karadì}a. Kad bi mi to mogli da prelomimo, to bi
bilo potpuno druga pri~a. Naravno da smo mogli da uradimo hilja-
du stvari i u ekonomiji i svuda, ali vlast je vlast, jedina ideja joj je
da opstane ceo mandat, valjda im je to dovoljno da se izbore za sve
svoje privilegije, pozicije, pare i tako dalje, jer oni posle ove ~etiri
godine zaista nemaju na {ta da ra~unaju, nijedna od tih pet stra-
naka koliko ih je sada na vlasti.
Ni za DSS nisam potpuno siguran da }e, ako ga ne spuste na 3
odsto, uop{te pre}i cenzus. I onda se drè za te svoje ~etiri godine
kao davljenik za slamku. Niko nema ovde snage da, kad dobije
mandat, kaè – ljudi, ne}u da vas pitam ni{ta, uop{te me ne inte-
resujete, dali ste mi ~etiri godine, a sad }u da vam – dobro, da ne
upotrebim neki ruàn izraz. Mislim, mo`da je pokojni \in|i} pro-
sto imao tu snagu da to kaè – dali ste mi ~etiri godine, pitajte me
posle ~etiri godine, a da li }ete za to vreme da patite ili ne, nemoj-
te me pitati. A posle ~etiri godine, ako smo toliko zabrljali, {to ka-
ù, obesite nas, u redu je. Ova vlast nije od te vrste, ona nema sna-
ge za to, ona baulja okolo, pristaje na mnogo vi{e stvari. \in|i} si-
gurno na pola tih stvari ne bi pristao, ljudi bi imali preko puta se-
be pregovara~a koji je jak. A ovi tako, drè ravnoteù, mora i me-
|unarodna zajednica da ih voli, a mora i narod da ih voli, pa sad
narod ube|uju kako oni zezaju me|unarodnu zajednicu, a me|u-
narodnoj zajednici obja{njavaju kako njih zeza narod.
Nije mi jasno kako taj Dinki} moè da pri~a sa ljudima sa kojima
nikada nije hteo da pri~a. On je upao u socijalisti~ku Narodnu
banku sa heklerima, kao {to svi znamo i nismo imali ni{ta protiv
tog trenutka kad je upadao, neka je upadao, {ta sad, to je bilo ta-
kvo vreme i gotovo. Ali kako sad moè da ra~una na njihovih ne
znam koliko glasova i da im se udvara. Kako on moè da sara|uje
sa jednim Vukom Dra{kovi}em, koji je iz svoje sujete odbio 5. ok-
tobar, po principu – ako nije moj 5. oktobar, onda nije ni~iji. A Mla-
|a je zaista bio u vrhu svega {to se tada de{avalo. I kako on moè
sad da ra~una na takve ljude, ako je on budio Ko{tunicu sa \in|i-
}em i sa êdom, i{li su da mu zvone na vrata, da ga drmaju, umi-
vaju, kuvaju kafu – hajde, Vojo, iza|i, ~eka te narod. I sad on moè
da pristane da ostane u takvoj vlasti.
Tu po~inju te laì i oni prvo sami sebe laù, pa laù okolinu, pa Milo{
Markovi}
kad se tako lepo skupe, tek izlagati narod nije nikakav problem –
tako se te laì {ire. Gebels je izmislio ono o sto puta ponovljenoj
laì koja postaje istina. Ovde je fenomen to {to ne treba sto puta
da se ponavlja, ovde je dovoljno jednom da se kaè i gotovo je, te-
ze su zamenjene. Dakle, nije problem u lokomotivama i vagonima
nego u tome da li Velja psuje ili ne psuje. I onda }emo mi kao pra-
va ma~o populacija, naravno, kakvi smo svi balkanski, da se opre-
delimo i da kaèmo – ma nek {utne novinara.
Sad idu i ti razgovori o budu}em statusu Kosova. Prvo treba biti
na~isto s tim {ta je sada{nji status Kosova. Onda imam utisak da
se kod nas, onako iz inata, insistira na izrazu – Kosovo i Metohija.
[ta zna~i Metohija? Metohija zna~i crkveno imanje i trebalo je od
prvog trenutka insistirati na tome da je crkva tamo imala svoje
posede i da je to imovina koja mora da ostane u njenom posedu.
Naj~istije je stati iza imovinskih odnosa. Bilo mi je neverovatno
kada sam posle ne znam koliko godina ~uo da oni i dalje uzimaju
struju od nas. Za{to uzimaju struju? Hajde da utvrdimo sada{nji
status Kosova, priznaj ga takav kakav je, pa onda pitaj {to bismo
mi slali struju, koju oni ne pla}aju. Ba{ me briga, neka ne pla}aju
oni, neka pla}aju Ujedinjene nacije, neka neko to pla}a, ali ne mi.
Ali ta pri~a o statusu, pa da li }e na nekom papiru da pi{e da je to
uslovna nezavisnost. Kakva uslovna nezavisnost, to nikakve veze
nema sa onim ljudima tamo.
Gledaj ono {to jeste i {to niko u svetu ne moè da ospori – jesam li
ja tamo imao stan, jesam. Jesam li ga otkupio po zakonu, je l’ mi
se neko uselio u stan – pa ne moè, to je moj posed. I to je najjed-
nostavnija stvar, jedina oko koje treba insistirati u tim pregovori-
ma. Niko to ne pominje, pominju manje od ovoga, vi{e od onoga,
to je neka poezija, neke lirske ili epske formulacije koje ne zna~e
ni{ta. Meni bi pregovara~ki tim mnogo vi{e odgovarao ukoliko bi
bio sa~injen od pravnika, ekonomista i tako dalje, a ne od politi~a-
ra. Da oni jednostavno prvo utvrde sada{nji status, {ta je to – pro-
tektorat, to je jasno. Je l’ mogu da se vrate ljudi tamo, mogu ili ne
18.11.05. mogu? Jesu njihovi stanovi njihovi ili nisu njihovi? Jesu njihove
njive njihove ili nisu njihove? E, to treba utvrditi i tu nema boga,
nema te me|unarodne zajednice koja moè da kaè – e vi{e nije ta-
ko. Niko ne moè da kaè – znate {ta, jeste taj Petar Petrovi} ìveo
|}-{|
u tom stanu, ali mi kao Ujedinjene nacije odlu~ujemo da }e tamo

da bude Beri{a ili ne znam ko. To Ahtisari sigurno prvi ne bi mo-
294 gao da proguta. To je ono od ~ega se po~inje, to je osnovno, a ma-
nje od ovoga, vi{e od onoga, to su prazne pri~e.
Kad bi neko to nekome objasnio i pitao ga na ulici – ~ekaj, stani
de~ko, stavio si kokardu, nosi{ krsta~u, sve je to u redu, ho}e{ Ko-
sovo, ho}e{ da ide{ da gine{ za Kosovo, ~ekaj, a to te ko{ta svakog
dana toliko i toliko. On }e onda da kaè – e brate, pa ne}u ja to da
pla}am. Pa, ~ekaj, idi tamo, gini odmah, pa zavr{i taj posao ili ka-
ì ne}u da pla}am, vrlo jednostavno. Tamo }e{, naravno, da pogi-
ne{ bezveze, a ovde }e{ makar ne{to da u{tedi{, stavi{ sebi u dèp;
vodi devoj~icu u kafi}, u bioskop, ne{to uradi s tim.
Ja sam bio ube|en da je to relativno benigna stvar, da su to klinci
koji ho}e da se pokaù, me|utim, bojim se da, s obzirom na eko-
nomsku i socijalnu situaciju, ako ta deca ostanu nezaposlena, ako
nemaju od ~ega da ìve, zaista se bojim da ta deca u jednom tre-
nutku mogu da polude. Mislim, ako im neko pokaè – ej, oni su
krivi {to ti je tako. Tog ludila ve} ima, samo je potrebno da neko to
jo{ malo pumpa, pa da to ludilo opet postane masovno kao {to je i
bilo. Petnaest godina smo gledali masovno ludilo. Ima u ovoj ze-
mlji i te kako sposobnih da ih usmeravaju na taj na~in, ali bojim
se da ti klinci ni{ta ne}e dobiti, mogu da idu da poginu. Pa, nemoj,
de~ko, {to da gine{ tamo, evo ti ga Brankov most, pa lepo sko~i i
zavr{i posao, ako ne zna{ {ta }e{ sa sobom.
Svetlana Luki}:
Zanimljivo je to {to oni negde znaju da ne mogu da idu da ginu na Ko-
sovo, ali da zato mogu da upadnu na Filozofski fakultet u Novom Sa-
du. Kao {to 17. marta nisu krenuli na Kosovo, znali su da je to nemo-
gu}e, nego su opet vijali ljude po Srbiji.
Milo{ Markovi}:
Znam, naravno, super, ako neko opet napravi paradu homoseksua-
laca, razbi}emo pedere. Ljudi koji su mirni, kultivisani, koji su do-
{li da pokaù neko svoje opredeljenje, e sad ti iza|i i razbij im ta-
mo zube, odli~no, ba{ si heroj. Hajde, ako si toliki mangup do|i me-
ni u kafanu, pa mi popij pivo ispred mene, pa }e{ da vidi{ {ta }e da
ti se desi. Naravno, oni idu na fizi~ki slabije: studente, ène, homo-
seksualce. To je i civilizacijski problem, ali kaèm, ako neko na-
merno to krene da usmerava, pa opet budu krivi Albanci, Hrvati,
Ma|ari i koga god na|emo, Romi, nije bitno, toga se bojim, jer tu
onda postoji jedan vrlo ozbiljan sukob. Ali nema te vrste svesti da
se na to mora reagovati. Kad se tako ne{to desi, da neko zakaè za Jelica
Greganovi~
sutra skup – do|ite ljudi na Plato, i koliko }e da ih do|e, sto ljudi.
Prosto nema te dru{tvene svesti, da se kaè – ~ove~e, to se ne radi.
Uvek se setim pokojnog Mladena Deli}a, kad je prenosio onu ~u-
venu utakmicu protiv Bugarske u Splitu, pa kad je golman istr~ao
do pola terena, on kaè – joj Simovi}u, to se ne radi. Prosto posto-
je neke stvari koje se ne rade.
Pro{li put sam rekao da me vi{e ni{ta ne interesuje. Sad mogu da
ti kaèm da se u me|uvremenu to promenilo. Postalo mi je onako
zanimljivo. Prematori{, do|e{ u neke godine i onda kaè{ sebi – ili
}u da odustanem ili }u da se borim. A ne o~ekuje{ vi{e da }e nekad
da ti bude dobro i lepo. Pa, rekoh, {to ih ne bih zajebavao jo{ pet-
naest godina. Eto, prosto bori se i poku{aj {to vi{e ljudi da animi-
ra{ da se i oni bore, zato {to svi vidimo da ne valja. To je taj motiv,
kaèm – ~ekaj, de~ko, izvini, pa ne}u da te pustim, pa ne mogu ba{
da pustim Velju Ili}a ili Jo~i}a ili Ko{tunicu da me prave budalom.
Osnovna stvar mi je to {to pi{em, a i preko toga sve gde mogu i {ta
mogu radim. Ne}u, brate, da ih pustim, makar nek im malo bude
te{ko. Makar, ako nemam drugog na~ina, ali nek im bude te{ko,
nek se malo potrude oko toga da budu vlast, a ne ba{ onako da do-
biju blanko i sastavljaju vlast i niko ih ne dira. E pa ne}e{, ne}e{.
Svetlana Luki}:
Slu{ali ste Mi{u Markovi}a, kolumnistu nedeljnika Ekonomist. Kao
{to znate, Janez Drnov{ek nas je nekoliko puta naljutio u poslednjih
mesec dana. Na svog predsednika ljuta je i na{a dopisnica iz Ljublja-
ne, Jelica Greganovi~.
Jelica Greganovi~:
Puno ljudi je zauzelo stav – Drnov{ek je u pravu, on je prvi koji
nam je otvoreno rekao kako stoji stvar sa Kosovom, hajde da to
prihvatimo, pa da po~nemo da razmi{ljamo {ta dalje. Za mene je
problem {to je to uradio Drnov{ek. Mislim da bi bilo mnogo nor-
malnije da je to rekao, kada bi to smeo i usudio se, neko od na{ih
18.11.05. politi~ara ili neko od politi~ara u svetu, koje stvarno neko za ne-
{to pita. Ono {to je Drnov{ek uradio mene podse}a na onu ni{ku –
koj te pita bri~i li se vladika. Ko si ti da istr~i{ sa takvim stvarima?
U Sloveniji je ve} prvi njegov nastup izazvao trileme.
|}-{|
Jedna teorija je bila da Drnov{ek to radi jer sebi hvata du{i mesta
u nekoj me|unarodnoj instituciji gde }e on mirno da sedi, da do-
296 bija neku platu i tako zavr{i politi~ku karijeru. Druga teorija je bi-
la da cela stvar predstavlja diplomatski lakmus. To zna~i da je ne-
ka ekipa iz me|unarodne zajednice na{la ~oveka koji je predsed-
nik, ali ne predsednik neke uàsno bitne zemlje ili zemlje iz Kon-
takt grupe, i dala mu da odradi ne{to {to bi kad bi bilo ko drugi od-
radio, predstavljalo mnogo ve}i skandal. Ovako, to nekako ostaje
u na{oj regiji, a mi smo ovde navikli da se ~upetamo na razne te-
me, pa dobro sad i ovo, nije bitno. Tre}a stvar koju su Slovenci po-
mislili u prvi mah je bila da Drnov{ek poku{ava da se vrati na sce-
nu unutra{nje politike sa koje je svojom odlukom nestao. Naime,
on kao predsednik u Sloveniji ima jako, jako ograni~ene ingeren-
cije, to je do te mere protokolarno da se sve svodi na pri~u – ikeba-
na, ja, i malo rukovanja. Me|utim, on je to sveo na tu meru da je
Vojislav Ko{tunica za njega pop zvezda.
Drnov{eka nema, on je jednostavno nestao, ìvi u {umi, ali fizi~ki
sada ìvi u {umi, tako da su mnogi shvatili da Drnov{ek poku{ava
da se vrati i zauzme neku poziciju na doma}oj politi~koj sceni. Pi-
tanje je {ta je od toga ta~no. Meni je u prvi mah izgledalo da on
igra diplomatskog lakmusa, to je kao fudbaler koji tr~i duboko u
ofsajd da vidi da li }e sudija uop{te da zvi`di, da vidi da li }e publi-
ka da ga ga|a fla{ama. Me|utim, moram da kaèm da je njegov
drugi predlog za re{avanje Kosova za mene bio problemati~an i
utoliko {to ga je on kao predsednik jedne vrlo sekularne dràve
namenio prevashodno patrijarhu Pavlu. Ja sam se pitala, {ta ima{
ti s njim da se dopisuje{? Stvar koja je meni najvi{e zasmetala u
njegovom predlogu namenjenom patrijarhu Pavlu je ta~ka broj 5.
Drnov{ek predlaè ne{to {to nijedan predsednik dràve iz Evrop-
ske unije ne bi smeo da predloì, da se izbegli Srbi sa Kosova ne
vra}aju po dosada{njoj politici me|unarodne zajednice u svoje
ku}e, ve} da se vra}aju u tesno naseljena naselja oko pravoslavnih
crkava, koje }e ~uvati me|unarodna zajednica. Ja se pitam, dobro,
ne bi bilo lo{e predvideti i neko minsko polja od pet kilometara.
Evropska unija u liku Kristine Galjak je reagovala na prve Drnov-
{ekove predloge, rekav{i da Evropska unija ne stoji iza toga. Ali
posle toga se desio drugi predlog sa vrlo jasnim zahtevom da se iz-
vr{i getoizacija Srba i Evropska unija koja se kune u ljudska pra-
va o tome nije rekla nijednu re~. Za mene je to skandal.
Ministarstvo spoljnjih poslova Slovenije je reklo da je savetovalo
Drnov{eku da ne ide na Kosovo. Njega niko nije zvao od predstav-
Jelica
nika me|unarodne zajednice, a Albanci ne znam ni da li mogu da Greganovi~
ga pozovu u ku}u na kafu. O~igledno je, a to je on i rekao, da ga je
pozvala Srpska pravoslavna crkva. Drnov{ek je dve nedelje ne sa-
mo govorio o Kosovu, ve} je zapisao to {to je govorio, ne samo da
je zapisao nego je Srpskoj pravoslavnoj crkvi to i poslao, oni su to
imali na stolu. âk je Drnov{ek znao ta~no i kada da im svoje ide-
je po{alje, to je bilo onog dana kada je odràna sednica Svetog si-
noda. Dakle, oni su pro~itali sve o ~emu smo mi sada pri~ale i po-
sle svega toga Srpska pravoslavna crkva ga zove u goste i zapre-
pasti se kad on izjavi ne{to {to su oni lepo imali na stolu napisa-
no. To je isto kao kad bih ja svog kom{iju koji tu~e ènu, lupa zi-
dove, prozore i pravi skandale po zgradi pozvala kod sebe na kafu
i zaprepastila se kad bi me o{amario, bacio sto kroz prozor i istu-
kao moju decu.
Dakle, u ovom slu~aju se radi o tome da sve {to je Drnov{ek rekao
nije uop{te bilo novo. Zbog ~ega ga je onda Srpska pravoslavna cr-
kva pozvala – zato da se napravi skandal? Ja stvarno ne znam {ta
bih drugo pomislila. To da nisu znali {ta }e da se desi je razlog ko-
ji ja ne mogu da kupim, kao {to, moram da kaèm, ne mogu da ku-
pim ni poku{aj ogra|ivanja slovena~ke dràve od onoga {to Dr-
nov{ek govori. Slovena~ki premijer je rekao da je to Drnov{ekova
neformalna izjava. Ja jednostavno ne mogu da prihvatim argu-
ment da dràva svog predsednika tretira kao formalnu osobu, a
njegove izjave kao neformalne. Uprkos ograni~ene ingerencije
predsednik mora da pazi {ta radi i {ta pri~a. Ne postoji neformal-
na izjava predsednika. Ja sam se zavitlavala skoro pa sam rekla,
da Drnov{ek i ja da sednemo na kafu, pa da mi on ispri~a recept za
neku pitu ili tortu, ja bih u svoj kuvar napisala – predsednikova
torta.
Meni je tako|e problem kad se neko prodaje kao stru~njak. Nai-
me, slovena~ki predsednik uporno ponavlja da je on stru~an i da
se ose}a odgovornim za temu Kosova. Sad, ako }emo ba{ o stru~-
nosti, Drnov{ek u svom predlogu, navode}i spisak manastira za
18.11.05. koje predlaè teritorijalnost, da zanemarimo da je manastir De~a-
ni, mo`da im se } omaklo, govori o katedrali Bogorodice Ljevi{ke
u Prizrenu. Jedan stru~njak bi te{ko proma{io {ta je pagoda, {ta je
katedrala, a {ta se zove crkvom, ako ni{ta drugo iz pristojnosti
|}-{|
bar. I onda, kao za inat odnesu krov ba{ sa te katedrale, i {ta }emo
sad? I ne ~uh da je rekao da to nije u redu, ljudi, to ne sme da se ra-
298 di, to nije lepo.
Sada se pojavljuju predlozi da se u kontekstu razgovora o nezavi-
snosti Kosova pri~a i o privatizaciji. Hajd’mo da stavimo na papir
koliko su oni nama du`ni, koliko mi kredita pla}amo, pa na {ta to
li~i, mo`da nemamo kontrolu nad teritorijom, ali pla}amo. Pre
dve-tri godine, u Sloveniji je delegacija sa Kosova predstavljala tu
privatizaciju. Je l’ neko tada mislio da to nije bitno? Neko je tada
bio pla}en da zna da }e to sada biti bitno. Kada je albanska delega-
cija predstavila model privatizacije, neki spin off, pojma nemam
{ta je to, tada{nja potpredsednica slovena~ke Privredne komore
Marta Kos rekla je da lep{i model privatizacije u ìvotu nije ni ~u-
la ni videla, Slovenija to podràva, odu{evljena je i jedva ~eka da to
krene, ali Slovenija èli ili zahteva da iz te najfenomenalnije priva-
tizacije bude izuzeto dvadeset pet preduze}a u koje je Slovenija to-
kom poslednjih pedeset godina ulagala pare. [to mi to nismo re-
kli? A ne stalno neka mitologija, kao niko se ne pita koliko Zevs
pla}a struju, pla}a li Zevs struju, po{to ko{ta kirija za oblake, to je
problem.
Ja sam jo{ pre tri godine imala sve papire o privatizaciji na Koso-
vu, pa nije to tajna. Ja sam imala spisak prvih dvanaest preduze}a
koje nameravaju da prodaju. Ja se izvinjavam, ali za{to ih nisu
imali ljudi koji su kod nas pla}eni da ih imaju? Alo, bre, stani, ~e-
kaj, da vidimo koliko smo para uloìli, po{to, pa crtica, ho}ete pri-
vatizaciju, dobro, a koliko }emo mi da dobijemo, znate, mi smo
uloìli toliko i toliko.
Ja o~ekujem od policije da u trenutku kad neko pravi antifa{isti~-
ku tribinu, kao {to je bila ona u Novom Sadu, da ista ta policija
pretpostavi da }e se tamo pojaviti i oni drugi, jer ti drugi se bude
kao vampiri iz grobova. Videli smo sve one {to smo mislili da su
svoju karijeru zavr{ili u filmovima, ~etnike, usta{e, ovakve, ona-
kve, sve smo videli, samo nije bilo partizana i {umara, svi drugi su
ustali. Dakle, pobrini se kao dràva, kao grad, kao mesna zajedni-
ca, da ne do|e do toga do ~ega je do{lo. Zabraniti, uhapsiti, kazniti.
Imam ose}aj da se povodom ovog u Novom Sadu ne{to odigralo,
kao jedna lepa predstava, neko pokazivanje da ipak u ovoj dràvi
neke institucije rade kada one imaju interes da rade. Drugo, ja ne
mislim da je mnogo efikasno hapsiti tre}i dan. Prema tome, neko
je tamo ipak seo pa razmislio, je li nam je u korist da hapsimo,
aha, da, bi}e da je bitno, bitno je, evo, sutra }emo u deset. Nemam
ose}aj da je bilo spontano, nemam ose}aj da je to isklju~ivo bilo u Jelica
Greganovi~
opisu radnog mesta ljudi za to zaduènih, a isto tako verujem da
postoje fa{izmi u drugom obliku. Ovaj fa{izam je eto takav kao iz
filma, pa smo ga prepoznali, a {ta }emo da radimo sa gomilom fa-
{izama koji se pojavljuju, a ljudi su samo druga~ije obu~eni. [ta,
to kao nije fa{izam?
Ali ja moram da priznam da se na teritoriji Balkana te stvari sve
~e{}e de{avaju. Bude se junaci zaboravljenih filmova. Pa ~ekaj, ni-
je Izrael dàbe odbio Antu \api}a kad je re{io da ih malo poseti,
ne moè, zabranjeno, kraj i ta~ka. Nemoj da misli{ da se to ne po-
javljuje i u Sloveniji, tamo je pre nekoliko godina za parlamentar-
nom govornicom sada{nji predsednik slovena~kog parlamenta
pro~itao domobransku zakletvu. Problem je u tome {to na ovom
Balkanu izgleda stvari nisu ne{to ba{ ra{~i{}ene. Pa onda itali-
janska dràva ove godine finansira snimanje filma koji predsta-
vlja takvu rasisti~ku propagandu da bi Gebels ustao iz groba i
pljeskao im dva dana kad bi to video.
Film Srce u bunaru je tipi~na rasisti~ka propaganda i niko u
Evropskoj uniji nije rekao – alo ljudi, jeste li vi normalni? Pazi, mi
u tom filmu imamo romansku italijansku rasu duguljastih obra-
za i crne kose, s druge strane imamo vojsku, ne partizana, ne Slo-
venaca, nego imamo vojsku Slovena koji govore slovenski jezik i
koji imaju kvrgave glave i iz nepoznatih razloga su niì od Italija-
na. To je jedna banda koja li~i na one {to su pretr~ali s Karpata. Za
mene je sramota da Evropska unija nije na to reagovala, posebno
zbog toga {to se taj film desio samo godinu dana posle velikog {i-
renja Evropske unije. U okviru tog {irenja, u Evropsku uniju je
u{lo oko {ezdeset miliona Slovena, slovenskih naroda, da kroz go-
dinu dana ista ta EU ne bi reagovala na rasisti~ki film, kojim se ti
Sloveni predstavljaju kao varvari.
U austrijskom Parlamentu su pre nekoliko meseci izglasali pro-
menu ustava zbog poslanika koji je izlajao nekoliko fa{izama i
tom promenom ustava Austrijanci su dosegli da moè da se skine
18.11.05. poslanik bez mnogo razgovora, kad mu padne na pamet da tako
ne{to laprda. Ljudi su promenili ustav, sad i odmah.
Fakat je da Slovenci stra{no vole da dolaze u Beograd, {to su na
kraju krajeva pokazali i sad za vreme Evropskog prvenstva u ko-
|}-{|
{arci. Radi se o tome da je Beograd veliki grad, u kome oni za sli-

~an ili malo manji novac mogu da na|u mnogo vi{e zabave. Pro-
300 sto, u Sloveniji je statistika problem. U Beogradu se super prove-
du, a pri tom ne moraju da znaju engleski. [to mi ne brendiramo
zabavu? Nismo u stanju da napravimo proizvod koji je sposoban
da konkuri{e severnije od Hrvatske, ali smo uspeli da napravimo
to da se ljudi dobro zabavljaju, dobro jedu, da dobiju ne{to {to kod
ku}e nemaju. Pa ajde da to upakujemo u ma{nu i proglasimo svo-
jim brendom, ajd’mo, je l’ to moèmo da prodamo, ajd’mo. Splavo-
vi, na stolove, pod stolove, prasi}i, pa {to da ne, pa ljudi idu u Rio
de @aneiro da se skidaju, pa mahnitaju, dobiju pneumoniju za de-
set dana i sre}ni se vrate ku}i, je l’ tako?
Pa ajd’mo i mi, {ta ima veze, ne vole svi perje. Dakle, da se mi dr-
ìmo ne~eg {to imamo, a {ta imamo – imamo veliki grad koji u Slo-
veniji ne postoji, koji nudi razli~itim ciljnim grupama razli~ite
oblike zabave. Hajde da to upakujemo pa da prodamo, jer o~igled-
no ni{ta drugo ne moèmo da prodamo. Dàbe mi pakujemo slat-
ki}e i ne znam {ta, malo kajmaka i cvrc. I uvek nas ukeba fitopa-
tolo{ka kontrola, to dok uradi{, dàba turizam, razume{, a ovo, za-
bava, how, yes, no, do|ite kod nas da se zezate.
Dodu{e, s druge strane, od nas nikad turisti~ki radnici ne}e biti.
Ne moè{ ti od hajduka da napravi{ kelnera, ne moè{, njemu je
to, bre, ispod nivoa. Pazi, jedini oblik turizma koji mi poznajemo
je presretanje trgovaca na drumovima. Oni traè racionalizaciju,
oni traè da im kaè{ da ih voli{, da ih ceni{, da su oni dostojan-
stveni, ja jesam kelner, ali ja ne sluìm nikome, zna{ ti, bre, ko
sam ja.
Ali nemoj da misli{ da toga nema i u Sloveniji. Ima{ Bled i to je po-
mozi boè. Ali ima{ i Bohinj i taj centar Slovenije okruèn plani-
nama. Tamo su ljudi generacijama najdalje oti{li do prodavnice
me{ovite robe, jedva su ih dresirali da budu tolerantni prema sve-
mu {to ne ìvi u njihovom selu. To je ekipa koja je ìvela s ovcama
na planini vi{e od pola godine, sad on treba odjednom da se pre-
tvori u nekog ko }e da se pokloni. Nas je sramota da prodajemo,
nas je sramota da ponudimo uslugu. Ja sam {kolovana i vaspitava-
na kao u {vajcarskom internatu i taman sam lepo obrazovana da
se udam za engleskog lorda i da u pet pravim ~aj i malo popri~am
o Kafki, Dostojevskom, Koko{ki. [ta sam drugo nau~ila u {koli,
imam li i{ta opipljivo u rukama od ~eg znam da ìvim? E, sad ti
probaj ekipu koju si prvo drndao sa Dostojevskim da nau~i{ da bu-
de kelner. Kako? On se u svakom trenutku ose}a superiornijim i
pismenijim od svake stranke; to nije zgodno. U belom svetu ne Jelica
Greganovi~
moè{ da se zaposli{ ako si prekvalifikovan, samo kod nas se za-
po{ljavaju {oferi sa fakultetom i doktoratom i vrlo brzo se pokaè
da to nije dobro. On mnogo pita, on razmi{lja o su{tini ìvota. Ti
mu kaè{ – vozi me, a on kaè – da, ali da li vi razmi{ljate o tome
kako je to relativno. U svetu ne moè{ da se zaposli{, oni traè {o-
fera, jesi {ofer – jesi, taman {kolovan za {ofera, izvoli i vozi.
Pazi, Legija sedi u apsu i napisao je tre}u knjigu. Ja bih mu uzela
olovku, nema da pi{e{ ni{ta. Isto kao {to sam govorila da papi ne
treba dozvoliti da se vozi automobilom, da ide u bolnicu na opera-
ciju, ne moè. Ima sve lepo po dostignu}ima {panske inkvizicije
da se obavlja, zabranili su sve {to se zabraniti moglo, zabranili su
civilizaciji da se razvija, uzeli elementarne slobode, spaljivali,
ubijali, zatvarali, zato da bi sad rekli – ups, izvinite, i sad }emo mi
da koristimo sva dostignu}a koja smo vama zabranjivali. E, pa ja
se izvinjavam, meni se to uop{te ne svi|a, ne volim. Idi pe{ke, le-
po si propagirao da treba i}i pe{ke, da su sve ostalo |avolske rad-
nje, motkicu u ruku kao sveti Petar i idi kud si po{ao. Operacije,
kakve operacije, pa ène su pora|ali zamotane u dàkove da slu-
~ajno ne proviri nokat na nozi, ko zna koliko je njih glavu ostavi-
lo zbog toga i sad kao papa osamnaest operacija. Ne moè. Idi i
moli se.
Tu ima{ ose}aj kod ovih stvari da su ti sve pooduzimali i sad oni
pi{u knjige. êkam da Milo{evi} napravi neku knjigu, sad je mo-
`da zauzet malo, malo ta odbrana i tako, ali ja imam ose}aj vrlo
~esto da je narod kome pripadam ka`njen za Milo{evi}evu krivicu
i prosto moram da kaèm da nisam sigurna da je uop{te i mogu}a
selektivna kazna, i to je problem. Ma koliko stra{no zvu~alo, iz-
gleda da je to jedino {to je izvodivo. To su stra{ne stvari.
Kada su se Slovenci pre desetak godina ponadali da }e u Madridu
u}i u krug za NATO, pa nisu u{li, u{li su Poljaci, pojavila se na na-
slovnoj strani Dela karikatura, koja je prikazivala zgradu na kojoj
pi{e NATO i portira koji gura lepo obu~enog Slovenca, a pu{ta Po-
18.11.05. ljaka koji je obu~en samo u ga}e. Zna{, to je taj na{ problem, jer su
oni svima nama objasnili kroz {kolovanje da mi treba da budemo
dostojanstveni, digni glavu visoko, mi moèmo da putujemo, vidi
ove slepce na {ta li~e, a svi su zaboravili da nam kaù da je za jed-
|}-{|
nu Poljsku ili jednu Ma|arsku trideset ili pedeset godina socijali-

zma pu{-pauza u odnosu na njihovu dràvnost i tradiciju. Trebalo
302 je samo da im neko otvori one stare zaklju~ane arhive i da oni lepo
izvade dokumenta i da vide kako to radi dobra dràva. E, to je bio
problem sa Slovencima i to je problem koji ja prepoznajem i u na-
ma, svi imamo iste karakteristike, svi stra{no volimo da prezire-
mo druge i svi zaboravimo kako smo se mi od te lepote tako stra-
{no poklali; kad je do{ao kelner i rekao calen zi bite, a mi du`ni do
gu{e.
To vam je kao ona ekipa za stolom, koja je naru~ila ve~eru i kad je
do{ao kelner da naplati oni se potuku, ko je {ta i koliko pojeo i ko
ima pare i za{to nema pare, ja sam naru~io butku, a ti si je izjeo,
hajde sad ti plati. I dan-danas mislim da najve}u odgovornost,
uprkos svim teorijama zavere, nosimo mi sami.
Sedela sam pre neki dan u kafani i potpuno sam zaboravila da
sam u Beogradu i kad mi je Sloba s ekrana progovorio iza le|a,
oduzela sam se. Ju~e sam gledala Poslednje Hitlerove dane i u nji-
ma videla par fantasti~nih re~enica, koje treba da nau~imo napa-
met. Na kraju je jedan od Hitlerovih generala rekao – {ta narod,
kakav narod, pa narod je ovo hteo i sada }e ìvotom da plati svoj
izbor, ~emu samilost. Krivica je individualna, ali kazna je kolek-
tivna i mi tu nemamo mnogo izbora. On nas je kaznio sve, on je
oti{ao u sud, a i mene koja ìvim u Sloveniji je ostavio bez mogu}-
nosti izbora, a vas koji ìvite ovde da ne govorim. Vi nemate mo-
gu}nost izbora. O~igledno je da zbog te kolektivne kazne svi mo-
gu da nas ja{u. Jedino mi smeta kad Drnov{ek vi~e – |iha!
Svetlana Luki}:
Na dana{nji dan 1991, u pet sati popodne, posle osamdeset {est dana
opsade, pao je grad Vukovar. Slu{amo se}anja jednog oficira artilje-
rijske brigade tada{nje JNA, obi~nog vojnika i bra~ni par [e{eljevih
dobrovoljaca, koje smo zatekli u osvojenom gradu.
Oficir JNA:
Vukovar je mogao bez problema da bude re{en mnogo ranije, jer
nije bilo mnogo otpora, maltene smo prolazili kao kroz sir. Ipak
je to jaka brigada, to je oklopna mehanizovana brigada, koja bro-
ji u punom sastavu 2.600 ljudi. To su tenkovi, to su minobaca~i,
to su haubice, to su vi{ecevni baca~i raketa, ali naàlost, bilo je
ono pred Vukovarom stani-pani, po{to je izgleda bio potreban i
nama i njima. Njima kao simbol otpora, nama kao simbol nekog
osvajanja. Ja nisam mirovnjak, daleko od toga, evo, rekao sam
vam da sam u DSS-u. Nisam ni za rat, jer verujte, protiv rata su Godi{njica
pada
najè{}e oni koji su bili u ratu. Vi nikad ne moète biti toliko pro- Vukovara
tiv rata, koliko sam ja koji sam bio u njemu i koji imam stravi~na
iskustva. Ali ve} kad je neko po{ao u rat, ho}e da se otcepi, onda
treba da dobije, znate ono. Ja nikad nisam bio komunista, mislim,
vernik sam, hri{}anin, nije to sve va`no, ali sam mislio, kad sam
davno bio u vojsci ja sam tamo potpisao da }u ako se desi oti}i da
branim to.
Oti{ao sam, da li je to bio pravedan rat, da li je bio potreban, u to
ne}u da ulazim, oti{ao sam i ono {to je bilo na meni ja sam uradio.
Ne mogu da kaèm da mi je ào, jednostavno nikad nisam razmi-
{ljao o tome da mi je ào {to sam bio u tom ratu. @ao mi je {to sam
ru{io, ja sam izme|u ostalih rukovodio tom artiljerijskom va-
trom, ru{io sam i Vukovar, ru{io sam i deo Osijeka, ru{io sam i An-
tunovac i tako dalje. @ao mi je, ja verovatno ne znam koliko sam
ljudi ubio, koliko je ljudi poginulo od tih granata i te artiljerijske
vatre kojom sam ja rukovodio, ja sam to u sebi izmirio, imam
zdrav odnos prema sebi, prema svetu, pogotovo {to mi u tome po-
maè to {to sam vernik.
Vojnik JNA:
Hvala bogu da je ovo gotovo, ja se radujem, a opet, nekako, ne
znam, ne znam, nije ovo nikom trebalo.
Svetlana Vukovi}:
Kad }e{ ku}i?
Vojnik JNA:
Kad zavr{im vojsku, ja moram do juna tamo neke da ladim, pa on-
da paso{ svoj u dèp i preko bare. Ne}u, ne}u u ovoj dràvi da ì-
vim, ja ovako nisam zamislio ovo, ne svi|a mi se i gotovo. Ne mo-
gu, ne mogu uop{te da podnesem sve te stvari, ovde sam ve}
pedeset dana, maltene od po~etka borbi, bilo je gadno, bilo je ~u-
pavo. Hiljadu puta sam za dlaku izvla~io ìvu glavu, mi smo svi
18.11.05. imali po jednu bombu za sebe, zna{, da im ìv ne padne{ u ruke.
Ne verujem da }u se lako naviknuti ponovo na onaj civilni ìvot.
Bilo je svega i sva~ega. Zna{ kako je grozno kad ti mora{ da gura{
celu {aku u plu}a ortaku da mu vazduh ne ulazi u plu}a. Dosta
|}-{|
njih ima kojima su oslabili ìvci, koji su na VMA, leè na nervnom.

Ne znam, ja ne znam kako sam ja uspeo sve ovo izdràti. Meni je
304 poginuo moj potporu~nik, poginuo mi je kapetan, gomila ortaka,
a najbolje je ne razmi{ljati o tome, zna{. Strah, strah kad te uhva-
ti gotov si. [ta imam, osamnaest i po godina, meni ovo uop{te ni-
je potrebno. Ja sam mislio odsluìti lepo svojih dvanaest meseci,
do}i ku}i, odmoriti jedno {est meseci, pa onda upisati fakultet, pa
u Beogradu ìveti i tako. Sad mi se zgadio i Beograd i Jugoslavija
i sve i odoh odavde, {to pre to bolje. [to kaù ono, savremeno do-
ba, a ljudi se kolju motornim testerama. Oni }e jako te{ko u Beo-
gradu to poverovati. Ne znam, beì odavde, to ti je moj savet.
Dobrovoljac:
Iz Ni{a, ~etnik, êtni~ka stranka, [e{eljeva stranka, mi osloba|a-
mo, a JNA ni{ta, ljudi, oni samo artiljerijom biju, a mi smo vod ko-
ji ~isti, udarni vod. I ginemo, ju~e sam pet drugara izgubio kraj
sebe.
Svetlana Luki}:
A od kad si ti ovde?
Dobrovoljac:
Ovde? Veruj mi da ne znam, da se ovde gubi pojam o vremenu. Sad
}emo polako Osijek, Vinkovce ~istimo, sve. Zagreb je veliko upori-
{te usta{a isto.
Svetlana Luki}:
A {ta ti je ovo?
Dobrovoljac:
Ovo? I ovo? [ta misli{ za {ta sluì? I ovo? S tim ubijam isto, a du-
ìo sam i snajpersku pu{ku, snajperista sam ina~e.
Svetlana Luki}:
Je l’ niko nije imao primedbe {to nosi{ ovo?
Dobrovoljac:
Ne, ne, svi smo ovde naoruàni, ne. Mora, to je preka potreba.
Svetlana Luki}:
Koliko misli{ da si ubio ljudi do sada? Pitam onako, ne mora{ da ka-
è{.
Dobrovoljac:
To se nikad ne govori. Na primer, evo sino} sam imao no}ne more.
Ili }emo mi da nestanemo ili Hrvati. Tu mi je supruga, zajedno sa Godi{njica
pada
mnom se bori. Vukovara
Svetlana Luki}:
@ena ti je tu?
Dobrovoljac:
Da, da, tu je i imam sina od pet godina, ostavio sam ga tamo, ali ri-
zikujem, ja sam sebe otpisao ~im sam do{ao ovde.
Svetlana Luki}:
ûla sam da si ostavila dete od pet godina?
Dobrovoljka:
Pa, zbog deteta sam i do{la ovde. Gledala sam, zna{ {ta, one repor-
taè onog popa, ne mogu da se setim kako se zove, sa onom de~i-
jom glavom, {ta su radili onom detetu.
Svetlana Luki}:
Filareta?
Dobrovoljka:
E, da. Kako su mu sekli glavu i igrali fudbal, {ta ja znam, i onda
onaj {lem na kome su krvlju upisivali usta{ko ime. I onda mi je
pukao film, kaèm, pa ne}e valjda moje dete meni neko da kolje,
pa idem pa {ta bude. Ja mog sina volim vi{e od svega, svako svoje
dete voli.
Svetlana Luki}:
Dobro, ali pogine ti mu`, pogine{ ti, kome }e ono...?
Dobrovoljka:
Moje dete je zbrinuto, kod mame je super, on je i onako stalno kod
mame, po{to smo mi ovako malo nesre|eni.
Svetlana Luki}:
A kaì mi, za ovih deset dana koliko si ovde, {ta se doga|alo?
18.11.05. Dobrovoljka:
Pa doga|alo se, imali smo dosta akcija i to uspe{nih, mada mogu
da kaèm imali smo i ranjenika dosta. Prepolovili su nam udarni
vod, gre{kom vojske, prebacila vojska za petsto metara i tako ma-
|}-{|
lo su nas sredili, ali dobro, nema veze.
306 Svetlana Luki}:

Koja ti je to pu{ka?
Dobrovoljka:
Automatska.
Svetlana Luki}:
Pa, je l’ zna{ da rukuje{?
Dobrovoljka:
Kako ne znam, pro{la sam ja obuku.
Svetlana Luki}:
A je l’ si pro{la obuku? Gde si bila?
Dobrovoljka:
Moj mu` vodi obuku, on me je obu~avao.
Svetlana Luki}:
Jesi li ubila nekog ovih dana?
Dobrovoljka:
Ja bih volela, zna{ kako bih volela, samo zbog one dece, ali ne vide se.
Svetlana Luki}:
Ti ima{ maskirnu uniformu, ima{ automatsku pu{ku, a tvoj mu` ima
noève.
Dobrovoljka:
Imam i ja noève, ho}e{ da vidi{? Samo {to, zna{ kako, mora{ ma-
lo da se trudi{. Da, imam ja jo{.
Svetlana Luki}:
Odakle ti, jesi li to donela od ku}e ili...?
Dobrovoljka:
Da, imam ja kod ku}e kolekciju noèva.
Svetlana Luki}:
Posle ovog susreta 18. novembra 1991, Sa{u i Nata{u smo srele jo{
dva puta: pet meseci posle pada Vukovara i 1994. godine u prole}e.
†1994‡ Ako zanemarimo one pri~e kada si govorio – Srbi, Hrvati, nego
kad gleda{ kroz snajper, kad vidi{ jednog ~oveka, da li bi mogao da mi
kaè{ {ta si pomislio, ko je s druge strane? Godi{njica
pada
Vukovara
Dobrovoljac:
Neprijatelj, takva je psihoza. Mogu ta~no da ti nacrtam olovkom
na papiru kroz okular {ta vidi{. To je ovako krug jedan, ovako, ov-
de strelica, i onda su ovako crtice i ovde su mere, ovde je 2, ovde je
4, ovde je 6, ovde 8. Eto, to je to, i vidi{ siluetu ~oveka na primer,
to je ovako, i ti sad ovako kako je ~ovek na primer, ovu strelicu
uperi{ mu tu, u srce ili u glavu ili zavisi, uglavnom gleda{ da ga ra-
ni{, bolje je, onesposobi{ ga, izbaci{ ga iz stroja i pored njega iz-
baci{ jo{ dvojicu iz stroja, zato {to moraju da ga nose, da mu po-
mognu, da ga iznesu ako ho}e, ako ne, osta}e tu, razume{. I onda
vidi{ tako, odredi{ daljinu, ima{ daljinomer, ovde ima jedan kru-
ì}, to je daljinomer, ima od nule do 1.200 metara, a ovde ti je za
levo-desno, ako baca levo ili desno metak tu podesi{ ta~no.
Svetlana Luki}:
A {ta kaè{, nema{ ose}aj da nekome oduzima{ ìvot?
Dobrovoljac:
Ne, nema{ nikakav ose}aj, mo`da je malo prvi put i neprijatno,
kad padne. Ali navikne{ se, zna{ kako je. Ja sam mislio da nikad
ne}u mo}i u ìvotu, ali sve se moè, za sve postoji prvi put.
Ne znam {ta ti voli{, mo`da voli{ da slika{ ili da ~ita{ neku dobru
knjigu, meni je na primer pasija da skupljam noève, oru`je i ta-
ko to, kao {to neko skuplja markice, pisma, razglednice, tako ja
to. Uvek sam neki opasan ìvot vodio, uvek. Pa u svim zemljama
gde su se ratovi vodili, na primer, gde se rat zavr{i i ti borci koji
su ostali ìvi... na primer, sad u kafani, obi~an konflikt, on moè
da izvadi no` ili pi{tolj da te ubije bez razmi{ljanja, to je njemu
normalna stvar. Kako ja sad to tebi da objasnim, da sam ja navi-
kao na to, da meni ruka sama ide. Svako ima svoju pasiju, razu-
me{.
Sa{a, hajde kad se ovo zavr{i, pa se ispostavi jednog dana da te ne}e
ovde u Ni{u, da ti ne daju pomo}, ~ak ni socijalnu, da su se dogovorili
politi~ari kao nema veze, vra}amo se na administrativne granice, Vu-
|}-{|
kovar je hrvatski grad. Da doìvi{ da te se svi odreknu na neki na~in

i da svi pre}utkuju to {to je bilo, {ta }e{ onda da radi{?
308
Dobrovoljac:
Mora{ da se pomiri{ sa sudbinom kao i svi, {ta }e{. Da vodim sam
svoj neki privatan rat, to ne moè, u stvari mogu, ali na svoju {te-
tu i na {tetu moje porodice i svih oko mene. [ta }e{, to se mi obi~-
ni ljudi ne pitamo.
Svetlana Luki}:
Da bi u{ao u svoju sobu, ti mora{ da ulazi{ kroz prozor?
Dobrovoljac:
Pa ti ljudi {to su ìveli ovde, to su ljudi koji rade ovde po op{tini,
koji su na poloàjima i ja njima apsolutno ni{ta ne mogu. Mogu
im ovako li~no, fizi~ki mogu da im naudim, ali time }u opet sam
sebi da na{kodim. Rekao sam, opet }u da otvorim vrata, a ako opet
ne{to urade, ja }u ovo sve zapaliti, di}i }u u vazduh sve.
Dobrovoljka:
I tako, okrivljujem se zato {to sam ja mnogo o~ekivala i mnogo è-
lela da pruìm tom detetu, mom muù, to mi je ào, nisam uspela,
nisam uspela i to me jede, to me kida i to me ubija. Ne, oni meni
kaù – pa daj radi. Pa daj, na|i mi posao, pa daj, na|i mi stan, ja
samo malo traìm, ja sasvim malo traìm, dopustite mi, dajte mi
jedna stan~i} sa kupatilom, sa vodom, dajte njemu i meni posao i
pustite nas da ìvotarimo, majku mu, kako znamo i umemo.
Dobrovoljac:
Uglavnom volim francusku knjièvnost, omiljeni pisac mi je Zola.
Volim realiste na primer, volim sve {to je realno u ìvotu. îtam i
ruske pisce, njih volim dosta. Imam Dostojevskog, Pu{kina. îtao
sam i Kapital svojevremeno, marksizam mi je stra{no i{ao. Tre-
balo je da upi{em faks, nego eto, uhvatilo me lo{e dru{tvo malo.
Svetlana Vukovi}:
Rekao si da voli{ realiste?
Dobrovoljac:
Da. Volim Remarka na primer, ba{ pi{e o te{kom ìvotu, o bedi.
Svetlana Vukovi}:
A kaè{ da si ~itao Tihi Don od [olohova?
Dobrovoljac: Godi{njica
îtao sam, a evo, na primer, ovo mi je donela njena drugarica, ispada
Vukovara
kidao sam se od smeha – Tebi, moja Dolores.
Dobrovoljka:
îtali smo tu knjigu da bismo se smejali, samo zna{ ono.
Dobrovoljac:
ôve~e, dobro, ja znam da pobednici pi{u istoriju, ali toliko su di-
gli te komuniste u nebesa. Ono, ima scena kao dete joj umire od
gladi, mleka nigde, a ranjenik traì mleka, ona u lon~etu {to je bi-
lo malo mleka dala ranjeniku, a detetu nije i dete umre posle ne-
koliko dana i tako to. E, to me nervira, ina~e u su{tini, nije lo{e ni
to ba{.
Dobrovoljka:
To je ono kao sneg, kao evo tebi ~izme, ja }u da idem bosa. Ja toli-
ko volim ljude, ali ipak toliko, to je bezveze.
Svetlana Vukovi}:
Koji je tvoj filmski junak?
Dobrovoljac:
Mel Gibson mi se na primer svi|a, i Miki Rurke.
Dobrovoljka:
Meni je dobra Modesti Blejz.
/dve tri godine kasnije/ Sa{a nije tu, Sa{a je u zatvoru, nije on bio
ne{to savr{en kao mlad, pravio je tako gre{kice, tukao se, ali ovog
puta uop{te nije bio kriv.
Svetlana Luki}:
I na koliko je osu|en?
Dobrovoljka:
Godinu i po dana. Pa zna{ {ta, kad smo se mi videli u Beogradu,
posle toga sam ja do{la ku}i, pa dva dana posle toga su mi javili da
18.11.05. je ranjen, pa sam i{la i ja u Trebinje. Pa smo dolazili, pa je on oti-
{ao, pa smo zajedno i{li u Bratunac, tamo sam malo lo{e pro{la.
Psihi~ki sam bila malo popustila sa ìvcima. Zna{ {ta, Kravica, u
Kravici sam ba{ lo{e pro{la.
|}-{|
Svetlana Luki}:
310 /detetu/ Se}am se, kad smo se pro{li put videli da je tvoj tata tebi
spremao na zidu kolekciju noèva.
Dete:
I sekire.
Dobrovoljka:
Verujem, verujem u boga. Kaè – ljubite neprijatelje svoje i molite
se bogu za one koji vas gone. Ili ovo – ~uli ste da je re~eno: oko za
oko i zub za zub, a ja vam kaèm, ne protivite se zlu, nego ako te
ko udari po desnom obrazu okreni mu i drugi i koji ho}e da se su-
di s tobom i haljinu tvoju da ti uzme, podaj mu i ogrta~. I ko te na-
tera jednu milju, idi s njim dve. Zna{ {ta, to mi se ba{ svi|a.
/citat iz ratnog Dnevnika/ Na njihovim mladim licima nema ni
straha, ni neizvesnosti, samo volja, nesalomljiva volja prastare
srpske krvi ratnika. Kada sam ih upitala za{to su tamo, za{to su
tako daleko od ku}e, skoro svi su odgovorili – tu se brani Srbija i
srpski rod, i niko ne zaustavi vi{e te hrabre ratnike, niko im vi{e
ne vrati mir sem osvete i kona~ne pobede. Posle obuke, u{la sam
u udarni vod i osetila kako mi krv brzo kola venama, kako duh sta-
rih ratnika ulazi u mene i nisam imala straha. Ispred o~iju mi leb-
di dragi lik mog petogodi{njeg sina, njegove nasmejane plave o~i,
u u{ima glasi} kao najlep{a muzika i ja, rame uz rame, kre}em u
akciju. Kao vu~ica koja brani svoj dom stupam bez straha, sa è-
ljom da pravda pobedi i da se svi vratimo nose}i deli} pobede, ko-
ju }e nam sam bog podeliti. Gledam muà, lice kao isklesano, sam
àr borbe svetluca u o~ima, àr koji ga je vodio s jednog rati{ta na
drugo. Oko mene gledam njegove saborce, moje saborce, svi preve-
jani, prekaljeni borci, svi mladi}i ogromne hrabrosti spremni na-
praviti ~udesa sa ono malo {to imaju.
Po~inju zavr{ne borbe za osloba|anje Vukovara. Nema treme. Na
odredi{te odakle treba da se dejstvuje ide se s pesmom, {alama.
Stièmo do mesta gde je vojska, mladi nas vojnici radosno do~e-
MANJE OD OVOGA,
VI[E OD ONOGA
U javnosti se stvara privid da }e Kumanovski sporazum
biti pocepan...
Narod ube|uju kako oni zezaju me|unarodnu zajednicu,
a njoj obja{njavaju kako njih zeza narod...
Ne znam koliko sam ljudi ubio u Vukovaru, ali ja sam to
u sebi izmirio, jer sam vernik...
Vera Markovi} iz SDU-a

Milo{ Markovi} iz lista Ekonomist
Jelica Greganovi~, dopisnica B92 iz Slovenije
Godi{njica pada Vukovara
kuju i radosno nas gledaju. Nismo tako lepo i jednako obu~eni
kao oni, ali oni znaju ko smo mi – udarna grupa, grupa koja }e jo{
danas zauzeti nove poloàje i poterati usta{e. Pri~aju sa nama,
dele nam cigarete dok ~ekamo da se zavr{i s protokolom. Nama je
svejedno. Dolaze borbena kola sa zvu~nikom, ~uje se – pripadnici
Zbora, Narodne garde i MUP-a Hrvatske, ovde JNA, predajte se na-
{im jedinicama, prema vama }e se doli~no postupati, garantuje Godi{njica
pada
vam se bezbednost, va{a vas je vlada otpisala, predajte oru`je i je- Vukovara
dan po jedan iza|ite kod pumpe. U suprotom, prema vama }e se
postupati bez milosti. Zatim zvuci, ne`ni zvuci trube, Mar{ na
Drinu.
†Darko Rundek, “Aj Karmela”‡
|}-{|
PE[ÂNIKFM, 25. 11. 2005.
KIBUC
Sve do smrti i sudnjega dana / Brani}emo brata
Radovana...
Se}am se rezervista koji su gutali metke – bilo je to
fanati~no oboàvanje rata...
Ko{tunici je va`nije {ta }e biti sa Crnom Gorom nego s
Kosovom...
Domovina je kao zdravlje...
Zoran Ostoji} iz GSS-a

Velimir ]urgus Kazimir iz Medijske dokumentacije
Ebart
Vjekoslav Perica, sociolog
Sa{a Ili}, pisac
Jelena Trpkovi}, slikarka
Svetlana Luki}:
Marti Ahtisari je u Beogradu, od sada pa do ve~nosti svake jutarnje
vesti }e nam po~injati izve{tajima o njegovoj mar{ruti. Svaka srpska
porodica }e znati gde je zano}io, a gde osvanuo me|unarodni posred-
nik, da li je mo`da u ljutnji na Albance zbog lo{eg sme{taja, lo{e hra-
ne zgu`vao i progutao Kumanovski sporazum, pa sad moèmo sve iz
po~etka. Kad bi nam dali samo jo{ jednu {ansu, sve bismo druga~ije
uradili. Ne bismo na primer le{eve zakopavali u Batajnici, gurali hlad-
nja~e u Dunav. To je bilo glupo i to je bilo neozbiljno. Slede}eg puta
bismo pametnije postupali.
Osvanuo je i taj dan, saop{tili su nam ko su ~lanovi pregovara~kog
dream tima, sve savetnik do savetnika, kao {to ste videli. U Srbiji je
ovih dana lak{e sresti savetnika nego odà~ara i putara. Dakle, od sa-
da pa dok Ahtisari ne kaè – dosta, gleda}emo kako savetnici i njiho-
vi {efovi biju bitku za svaki znak interpunkcije u budu}em sporazu-
mu. Bi}e mnogo besanih no}i za Samardì}a i Batakovi}a zbog sum-
nje da }e ih istorija prezreti zbog toga {to su zarez stavili na pogre{no
mesto, jer da nisu – Kosovo bi opet bilo na{e.
Dok se savetnici budu nadmetali u gramatici, Tadi} i Ko{tunica }e
spremati govore za zavr{nu konferenciju o Kosovu. U stvari, Tadi} ne-
}e da ih sprema, jer on je ro|eni orator i ne èli da gubi na spontano-
sti. I Ko{tunica veruje u magijsku mo} retorike. Kad im bude objasnio
{ta sve nije mogu}e po me|unarodnom pravu, Kontakt grupa }e osta-
ti bez re~i i rasturi}e se, zauvek.
Kad su se onomad Rimljani naljutili na pobunjene Grke i poslali voj-
sku na Atinu, neki gr~ki Ko{tunica je poslao dva retora da ubede rim-
skog predvodnika da prekine opsadu. A ovaj mu je odgovorio – Senat
i rimski narod me nisu ovde poslali da uzimam ~asove iz retorike, ve}
da vas kaznim.
Mi smo i do ovoga sa Kosovom i sa Crnom Gorom imali premijera i
predsednika koji su svoj posao shvatali – do|e{ bilo gde, kaè{ bilo
{ta i onda lepo ode{ svojoj ku}ici, svojoj slobodici. Sada kada su
avanzovali u pregovara~e, ne}e nas ni pogledati. Ko }e smeti ne{to da
ih pita {to ima veze sa nama koji ìvimo van Kosova i Crne Gore. Sva
pitanja }e biti ukinuta, a pokretanje bilo koje druge teme bi}e progla-
{eno naru{avanjem na{e pregovara~ke pozicije. Pitanje je ko }e da vo-
di ovu zemlju u slede}oj godini. Izgleda da se selektoru Ko{tunici svo-
jom igrom nametnuo magistar Ili}, koji je pre neki dan u Zagrebu ne-
{to potpisivao, boga pitaj {ta. Mo`da je kupio jo{ neke vagone, nek
stoje, ne traè ‘leba da jedu.
25.11.05. Vizija velike propasti koja nam se opet sme{i moè da parali{e i najo-
dva`nije me|u nama. Navodno, na nesre}u ~ovek treba da odgovori
hrabro{}u. Pitanje je, me|utim, u odnosu na koju nesre}u i kojom vr-
stom hrabrosti. [ta da uradi{ ili kaè{ kad su idioti svuda? Na pri-
|}-{|
mer, kako da se odupre{ ljudima koji UNESCO-u kao najbolji uzorak

srpske epike {alju novokomponovane guslarske pesme o Karadì}u i
316 Mladi}u. A {ta tek da kaè{ kada ministar kulture na sve to kaè – ma
dobro, nema veze, posla}emo im lep{e lirske pesme jednog dana.
Kosta âvo{ki:
U nadi smo da brata Radovana Karadì}a, dok je po{tenih i ~asnih
ljudi oko njega, niko i nikada ne}e uhapsiti, a da se ni on sam, ako
se i na|e neki Brankovi}, ne}e ìv predati. Treba naposletku obja-
sniti za{to ga njegovi progonitelji s toliko upornosti traè. Zato
{to je on ve} uveliko u{ao u mit i legendu i {to svaki novi neuspeh
Atlantskog pakta da ga uhvati, tu legendu samo poja~ava i u~vr-
{}uje. To je imao na umu i narodni guslar kada ga je kao jedinog
od ìvih Srba uveo u narodnu pesmu. Moèmo slobodno re}i da je
dr Radovan Karadì} tokom verskog i gra|anskog rata postupao
vite{ki.
Momo Kapor:
Mi prisustvujemo jednom istorijskom periodu kada se jedan na{
sunarodnik, prijatelj, pesnik, psihijatar pretvara u mit koji }e biti
ve}i od ê Gevare.
^lan Odbora za za{titu R. Karadì}a:

U ladici imam ve} ~etiri ili pet kaseta, diskova sa pesmama koje se
o njemu pevaju.
Momo Kapor:
Hvatati Radovana Karadì}a, to je kao da hvatate vetar {lemom.
Hvatati legendu, to je apsolutno nemogu}e.
Kosta âvo{ki:
U srpskim kafanama pevaju pesme koje pored ostalog imaju i ove
stihove: Sve do smrti i sudnjega dana / Brani}emo brata Radovana.
Svetlana Luki}:
Ovo su bili ~lanovi Odbora za za{titu Radovana Karadì}a, prepozna-
li ste verovatno akademika Kostu âvo{kog, i jednog od najtira`nijih
srpskih pisaca Momu Kapora. Eto, gra|ani i gra|anke, ova zemlja jo{
jednom po~inje da izmi~e svakom poku{aju deskripcije, ali ne i Zora-
nu Ostoji}u iz Gra|anskog saveza Srbije.
Zoran Ostoji}:
Konzervativnim snagama u Srbiji odgovara ta tema, to je njihova
tema i bilo kakva pri~a o normalnom ìvotu u ovoj zemlji, o mo- Zoran
Ostoji}
dernizaciji, o {kolama, bolnicama, penzijama, pokrivena je tim
Kosovom, jer to je, kaù, veliko dràvno pitanje. Devedesetih je to
bio rat, kada nisi mogao da govori{ o drugim temama, kada je pri-
oritet bio da se rat zavr{i da bi se otvarale te druge teme; tako je
sad Kosovo ta jedina tema. O~igledno da je neko u me|unarodnoj
zajednici ipak shvatio da odlaganje re{enja pitanja Kosova ide na-
ruku ekstremistima u Srbiji, a da brzo re{enje ipak ide u korist ne-
kakve moderne, reformske Srbije budu}nosti. I otuda mi sad mo-
ramo da sko~imo u tu vodu, jer nam je stalo da se s tim zavr{i {to
pre, a i sa Crnom Gorom, da bismo znali {ta je Srbija. Jer dok ne
budemo znali {ta je Srbija, uvek }e nas oni koje smatramo politi~-
kim protivnicima, to su snage pro{losti, uvek }e nas dràti na toj
temi. Tako da moramo da kaèmo da ovo {to radi vlada, pa i pred-
sednik, nije u funkciji nekakve dobrosusedske saradnje u budu}-
nosti sa recimo albanskim narodom koji ìvi na Kosovu. To je na-
stavak nekakve politike koja je doìvela svoj istorijski poraz, i 99,
kad se Srbija odrekla suvereniteta na Kosovu, pa i 5. oktobra. Ia-
ko oni misle da je 12. mart i ubistvo \in|i}a nekakvo izjedna~enje
i da smo sad 1:1, mislim da }e se uveriti da gre{e, jer prosto ja ve-
rujem u ljude koji ìve u Srbiji.
Ja nisam od onih koji kaù – Srbija je takva, radikalska, nazadna i
tako dalje. Ne, mislim da to prosto pokazuju i brojevi, na izbore iz-
lazi tek 40 odsto ljudi, {ta je sa onih 60 odsto – }ute, zato {to im
se ne dopada ono {to vide. Red je da ti ljudi dobiju alternativu i on-
da }emo tek videti kakva je Srbija. Mislim da }e se mnogi iznena-
diti. Prosto, jedna gra|anska, liberalna, tolerantna politika nije
nikada uspela da se predstavi kao alternativa ovim ludacima koji
vladaju ve} petnaest godina. Cilj je, bar moj, ja sam po~eo da se ba-
vim pod stare dane politikom, da doprinesem da to bude alterna-
tiva, pa da vidimo koliko nas stvarno ima.
Evo {ta rade radikali – ako vi to, mi }emo, ne znam, haos po ulici.
Oni znaju da je sudbina Kosova odlu~ena kada je njihov predsed-
nik bio potpredsednik vlade i sada se samo zarad politi~kih poe-
25.11.05. na, u bici za to bira~ko telo koje ga|aju i Ko{tunica i radikali, po-
na{aju kako se pona{aju. I Tadi}u je valjda po svemu onom {to ra-
di otkad je izabran za predsednika Srbije izgleda mnogo milije to
bira~ko telo, nego ono koje je glasalo za njega. înjenica je da se
|}-{|
to koristi za unutra{nju upotrebu, ali to ne}e pro}i, ne ide se ni na

kakav sud me|unarodne pravde, ve} }e o tome odlu~ivati Ahtisa-
318 ri. Ovo je politi~ko pitanje, a ne pravno.
Mi smo kao dràva i kao narod izgubili pravo da odlu~ujemo o
sudbini ljudi koji tamo ìve. Ve}inom su to Albanci, ali smo zadr-
àli pravo da odlu~ujemo o sudbini Srba koji tamo ìve i to je na-
àlost prili~no onespokojavaju}e za te Srbe. Kada su u Beogradu
prethodnici ove politike odlu~ivali o sudbini Srba u Hrvatskoj, za-
vr{ilo se tako da su Srbi u kolonama i na traktorskim prikolicama
do{li u Srbiju. Bojim se da se to sprema i ovim Srbima dole na Ko-
sovu. Ja nisam ìveo na Kosovu, niti nameravam. Znam sigurno da
ni Ko{tunica ni Tadi} ne nameravaju da u budu}nosti ìve na Ko-
sovu. Prema tome, prili~no je hrabro govoriti u ime nekih koji
mnogo bolje znaju {ta je njihov interes, osim ako nije cilj da ih
presele u Srbiju i da ostave ~isto Kosovo, ali zauzvrat da im Alban-
ci daju zastavu Srbije na granici Kosova i Makedonije i Kosova i
Albanije. Koliko shvatam, oni reko{e da im je to prioritet i da on-
da mogu ovde svojim bira~ima da kaù – mi smo sa~uvali Kosovo.
A to {to na Kosovu nema Srba, nije toliko va`no.
Ne vidim nijedan smisao u tvrdnji da je Kosovo srpsko, a tamo ne
ìve Srbi. Sada ih ima malo, ko ih je iselio – pa, oni koji su vodili
tu politiku 90-ih, ona dvojica koji vode dve stranke koje trenutno
u parlamentu imaju preko sto poslanika. Ovu vladu podràva par-
tija kojoj je na ~elu Milo{evi}, zna~i i Labusa, i Vuka Dra{kovi}a
podràvaju socijalisti, ne samo Ko{tunicu ili Velju Ili}a. Oni èle
da se njihove vo|e amnestiraju od onog {to se desilo 99, posle
slavne pobede nad NATO-om. Oni ne èle da se kaè da je tad to iz-
gubljeno, ne, ne, tad smo ga kao sa~uvali, pa ga sad valjda brani-
mo. To je to varanje naroda, to je bekstvo od odgovornosti. Zna~i,
kao {to se politika zlo~ina brani time {to se oni koji idu u Hag {a-
lju tamo kao nacionalne veli~ine i time se politi~ki amnestiraju
kreatori politike tih zlo~ina.
Na kraju krajeva, da budemo po{teni, kreatori te politike zlo~ina,
koji su doveli do mnogo, mnogo toga ru`nog, nisu u Hagu, oni su
ovde. Kreatori politike zlo~ina su u Beogradu i dan-danas, u Hagu
su izvr{ioci uklju~uju}i i Milo{evi}a. Mislim da je i Milo{evi} sa-
mo izvr{ilac, dodu{e najva`niji. Jeste, i on je tu ne{to kreirao, ali
drugi su mu konja osedlali i u sedlo ga bacili.
Ja li~no mislim da je njima motiv da odlaù, da nikakvog re{enja
ne bude posle dugih pregovora i da nekome u me|unarodnoj za-
jednici popuste ìvci, pa da predloì podelu Kosova. I na kraju kra-
Zoran
jeva, mislim da je Ko{tunici apsolutno mnogo va`nije {ta }e biti Ostoji}
sa Crnom Gorom nego s Kosovom. Mislim da je spreman bilo {ta
da dâ na Kosovu, ako mu se glava Mila \ukanovi}a preda na tanji-
ru, kao i Crna Gora. Na Kosovu mu je cilj da iseli Srbe s Kosova ka-
ko bi pobolj{ao rasno-nacionalnu strukturu Srbije, ali i da dobije
zastavu Srbije iznad albanskih carinika i vojnika na makedonsko-
-kosovskoj granici kako bi mogao da kaè da je Kosovo deo Srbije.
Otuda mislim da on ulazi u pregovore da bi mogao da kontroli{e
njihovo odlaganje. A vidi se da je i Tadi} deo te pri~e, bez obzira
{to je iza{ao sa predlogom o podeli Kosova, zato {to on tvrdi, evo
danas kad snimamo ovaj razgovor, da pregovori nisu po~eli i da }e
po~eti tek u januaru. Zna~i, sve je u odlaganju. A Ahtisari bio u
Pri{tini, dolazio ovde, kaè – pregovori su po~eli. Ali oni tvrde da
nisu po~eli i oni }e gnjaviti, gnjaviti, gnjaviti. Ali Kontakt grupa
je, koliko znam, usvojila princip iz Rambujea – kad se do|e do ne-
kog re{enja i neko se sloì, za onoga ko odbije smatra se da je pri-
hvatio. Mo`da im je cilj da to bude tako – nismo mi to uradili, ne-
go nam je nametnuto, to je sila, mi }emo proglasiti okupaciju. û-
li smo to o okupaciji iz one nevladine organizacije, neregistrova-
ne politi~ke organizacije. Pretpostavljam da je po tom principu i
Krajina trenutno zaposednuta teritorija od strane Hrvatske. Tako
}e oni pri~ati, samo da bi se ona dvojica i njihova politika i ]osi-
}eva politika amnestirali od onog {to je objektivno zavr{eno 1999.
Svetlana Luki}:
Slu{ate Zorana Ostoji}a iz Gra|anskog saveza Srbije. Zamolile smo
ga da objasni svoju tezu da je Ko{tunici va`nije da sa~uva Crnu Goru
nego Kosovo.
Zoran Ostoji}:
Ja se se}am kada je on prihvatio ponudu da bude predsedni~ki
kandidat DOS-a, bio sam ~ak u sali, bilo je puno ljudi. Rekao je –
imam samo dva uslova, prvi je da se vi ovde zakunete da ste za op-
stanak Srbije i Crne Gore i drugi je da ja imam sam kampanju, od-
25.11.05. nosno, ne trebaju mi va{e pare, ho}u da imam sopstvene pare. To
su dva uslova. Zna~i, on ima fiksaciju na Crnu Goru, to su ve} ge-
ostrate{ki razlozi koji su va`ni u nekim glavama uniformisanih
lica, vojnika, ono – kakva je to vojska bez mora. Od toga, pa do to-
|}-{|
ga {to on stvarno veruje da su Crnogorci Srbi, ~ak i oni koji kaù

da nisu. Mislim da mu je to ba{ prioritet u odnosu na Kosovo. Za-
320 to mislim da je on spreman da ovde gnjavi, gnjavi i odlaè, odlaè,
pa ako neko ponudi podelu, eto, moè, a ako ne, oti}i }e Srbi sa Ko-
sova, bi}e to nametnuto re{enje, progla{ena okupacija, mi smo he-
roji, Sloba i [e{elj su ga jednom sa~uvali, mi smo to potvrdili, a Cr-
na Gora mora biti na{a.
Postoji jo{ jedan motiv zbog ~ega je mogu}e da on sada preuzima
dirigentsku palicu diktiranja tempa oko Kosova i {pricanja javno-
sti sa ve}im ili manjim dozama ludila i patriotizma, a to je priva-
tizacija naftne industrije. To se dokazalo i 90-ih, kada su velike
re~i na delu, uvek je iza toga bila neka velika kra|a para. Ne sme-
mo zaboraviti da smo mi pred privatizacijom naftne industrije,
koja }e biti najve}a strana investicija u ovom delu Evrope i samo
zbog toga se isplati biti deo vlade. Zna~i, ako bude jo{ zao{trava-
nja oko Kosova, pumpanja atmosfere, to zna~i da se odra|uje veli-
ki posao oko privatizacije naftne industrije i da nekome odgovara
da se to obavi u miru i ti{ini.
Vidimo da je ova vlada ogrezla u aferama, afera aferu sustiè, a
privatizacija NIS-a je najve}i posao. Pa logi~no bi bilo da to bude i
najve}a afera, a re{avanje pitanja Kosova, nacija, istorija, crkva,
okupacija, moè da pokrije sve {to se de{ava u vezi s tim poslom.
Zamislite samo 3 odsto provizije na tu cifru od milijardu i koliko
}e biti. Mislim da i radikali tu svakako imaju neki svoj interes, jer
Ko{tunica je, se}ate se, dok je \in|i} bio jo{ zvani~no ìv, oko
~etrnaest sati 13. marta, èleo koncentracionu vladu. Nije uspeo
da dobije koncentracionu vladu, ali je napravio koncentracionu
vlast, tako da su i radikali deo te pri~e i njima je ovako dobro, ne
preuzimaju odgovornost, ~ekaju svojih pet minuta, ako Ko{tunica
uspe da ih dovoljno opere da budu prihvatljivi koalicioni partneri.
Mislim da bi bilo maksimalno dobro kad bismo mi uspeli da zavr-
{imo za godinu dana i Kosovo i Crnu Goru i Hag. Za tih godinu da-
na ovi }e odraditi jo{ kombinacija, poslova i tako dalje, ali samo je
jedan prioritet – da ne sru{e su|enje za ubistvo \in|i}a, odnosno
\in|i}evim ubicama, i da ne sru{e Specijalni sud i da ne uspeju da
naprave neke kombinacije kroz Vrhovni sud sa Vidom Petrovi}-
[kero, koje bi i{le u tom pravcu, ako ve} ne mogu direktno da ru-
{e su|enje. Zna~i, to bi bio prioritet, a ako }e pokrasti jo{ para, mi-
slim da tu ni{ta ne moè da se uradi, mislim, si}i }e oni s vlasti,
do}i }e neki normalni ljudi, ako ne na ovim izborima, onda na sle-
de}im. Ne}e niko izbe}i svoju odgovornost, na kraju krajeva, i to
}e biti deo na{e pro{losti. E, kad po~nemo da je raspli}emo, do}i Zoran
Ostoji}
}emo i do njih. Otuda, pomozimo im da zavr{e s Kosovom, da ga
odbrane, kako kaù. Crna Gora bi tako|e u tih godinu dana treba-
lo da bude re{ena, da oni obave taj referendum. I da smo pametni,
mi bismo im olak{ali time {to bismo prihvatili taj Milov predlog o
savezu nezavisnih dràva, jer koliko god mi pri~ali o srpskom ka-
rakteru Crne Gore, to je neka istorija. A s druge strane, niko nor-
malan ko zna malo istoriju, ako i negira crnogorsku naciju, ne
moè negirati dràvnost Crne Gore. Zna~i, i tada kada su se, haj-
de da po|emo od te pretpostavke, smatrali Srbima, oni su imali
svoju dràvu. Ali mislim da su ovi krugovi, zovimo ih udbo-mafi-
ja{ki krugovi zlo~ina~kog udruènja, antiha{kog lobija, uspeli da
Milu \ukanovi}u i DPS-u nametnu zamenu teza i da pri~u o dr-
àvnosti prevedu na pri~u o naciji.
Pravosu|e je apsolutno rak-rana, pogledajte ga, na {ta li~e sudovi,
pogledajte. Pa Ko{tunica otvoreno kaè da Divac ne treba da ide
pred sud. Ina~e ne mislim da svima koji su pobegli od vojske tre-
ba da bude su|eno, mislim da je odavno trebalo da se proglasi am-
nestija, ali luda~ki je da se predsednik vlade me{a na taj na~in u,
pod navodnicima, nezavisno sudstvo, samo zato {to se radi o Div-
cu. Ok, u ovom slu~aju verovatno }e korist izvu}i neki obi~ni lju-
di, jer }e ipak biti licemerno sad nekog drugoga procesuirati, ako
ve} Ko{tunica ne da da se dira Divac.
Zna~i, sudstvo je apsolutni prioritet i zato mislim da je ba{ su|e-
nje za ubistvo \in|i}a taj kamen temeljac na kome }e se napraviti
pretpostavke da se to moè u budu}nosti graditi efikasno. Mislim
da je tu pritisak me|unarodne zajednice toliko veliki da se ne}e
usuditi da izigraju su|enje, pa ni preko Vrhovnog suda. Moramo
biti oprezni i stalno to pratiti, jer se tu lomi mnogo {to{ta. Ne za-
boravimo da se Legija predao, jer je imao poverenja. To poverenje
do sad nije opravdano, je li tako. Zamislimo da ga Ko{tunica ne
opravda, {ta moè da se desi? U svakom trenutku do izricanja pre-
sude, prvooptuèni moè da kaè – e, sad }u da pri~am {ta je bilo,
ko mi je ~uvao le|a i tako dalje. Otuda je vrlo zna~ajno to {to je su-
25.11.05. dija Kljajevi} odbio da Bagziju da status za{ti}enog svedoka, jer,
ako je ta~no ono {to je objavljeno da je Bagzi pri~ao, Bagzi je rekao
– ideja da se ubije \in|i} je Legijina. Zna~i, da je dobio status za-
{ti}enog svedoka, onda bi i kroz presudu Legija bio ne samo izvr-
|}-{|
{ilac i organizator nego inspirator i nalogodavac. Tada bi se sve

formalno zavr{ilo s njim, otuda je Vrhovni sud i ljut {to Kljajevi}
322 to nije dao, jer bi se onda sve zavr{ilo s Legijom i nikad se vi{e ne
bi otvaralo pitanje {ta su Kum i Spasojevi} i onaj Lukovi} radili u
kabinetu Ace Tomi}a sa Bulatovi}em, Ko{tuni~inim savetnikom, o
~emu su pri~ali? Po{to su ona dvojica mrtvi, ovi sad mogu da kaù
da su pri~ali o bici na Sutjesci ili o nogama Ksenije Paj~in, ali oni
nisu do{li na sud da kaù {ta su pri~ali s onima koji su iza stakla.
Samo su \in|i}evi prijatelji i saradnici bili na sudu da kaù {ta su
pri~ali i radili s onima iza stakla i to su po meni êda i Beba vrlo
jasno objasnili. Ostali smo uskra}eni za \in|i}eve politi~ke pro-
tivnike, koji su imali veze sa onima iza stakla i, na kraju krajeva,
imali veze sa ~ovekom koji sad sedi u \in|i}evoj fotelji. Ja nisam
policajac, ali nekako gledam te filmove, pa se taj motiv uvek javlja
kao ideja vodilja, odakle da se istraga po~ne, ali oti{li smo daleko.
Da, treba da ~uvamo to su|enje i da vodimo ra~una o pripremama
za takve stvari kakve su se desile \in|i}u, jer \in|i} je prvo sata-
nizovan u medijima, setimo se, pa je ovo bila egzekucija, oni vero-
vatno misle – revan{ za 5. oktobar. Ne{to sli~no se de{ava i sa ê-
dom, pogledajte, sada kad je predloìo re{enje za Kosovo odjedan-
put se u nekim medijima ponovo otvara pitanje njegovog obezbe-
|enja. Onaj ko to radi, o~igledno èli da se s njim zavr{i na ulici.
O tome moramo voditi ra~una zato {to su ti mehanizmi ve} jed-
nom dali rezultat, a i ti ljudi i ti mediji – to jo{ uvek funkcioni{e.
Posle 5. oktobra bilo je nekih odluka, koje ja mislim da }e moja de-
ca u~iti u istoriji, to su one va`ne odluke, i neki ljudi su u~estvo-
vali u tim odlukama i mislim da oni zasluùju sve po{tovanje.
Zna~i, Jovanovi} je obezbedio da se Milo{evi} preda bez upotrebe
sile, niko nije poginuo. Zoran \in|i} je na sebe preuzeo politi~ku
odgovornost i doneo politi~ku odluku da se izru~i Milo{evi} i zbog
toga je stradao. Pomenu}u i Gorana Petrovi}a, taj je kao {ef tajne
policije tehni~ki odradio predaju Milo{evi}a. Posle ubistva \in|i-
}a, vlada se ve}inom ~lanova sloìla da treba uvesti vanredno sta-
nje, ali Nata{a Mi}i} je preuzela tu odgovornost. Kad to pore|amo,
vidimo da su u jednom trenutku za nas, u na{em interesu, neki
ljudi doneli odluke zbog kojih se moè izgubiti ìvot, odmah ili ka-
snije. Neko je rekao, ~ini mi se jedan socijalista – svi }e oni plati-
ti, jedan je ve} platio. Tako da ja mislim da }emo tek u budu}nosti
biti svesni tih odluka i u budu}nosti }emo videti {ta su oni koji su
bili spremni da to urade 12. marta jo{ spremni da urade. Ja sad ne-
}u da pri~am kakve pretnje prima Nata{a i tako dalje, kako nema
nikakvo obezbe|enje sa obrazloènjem da ona nije izabrani pred-
sednik Srbije, nego je bila vr{ilac du`nosti. To je tuma~enje Jo~i}a Zoran
i Ko{tunice. Otuda ponovo i ova pri~a u vezi sa êdom, pare, obez- Ostoji}
be|enje, ovo, ono. To je u stvari pri~a – ah, ba{ bi nam odgovaralo
da se slobodno i neza{ti}eno {eta ulicom.
Meni je ào {to Demokratska stranka, ako je ve} mislila da pokrije
politi~ki prostor, zovimo ga, gra|anskog centra ili gra|anske levi-
ce, ako je èlela da ga pokrije, onda je morala taj prostor i da ispu-
ni. Zna~i, sama èlja da ti ljubi{ ruku patrijarhu svaki drugi dan i
da za tebe glasa neko ko uop{te nije Srbin, a ìvi u Srbiji, jeste am-
biciozna, samo diktatori mogu takve ambicije da imaju. Po{to taj
prostor nije popunjen, to {to mi ho}emo nije ru{enje demokratskog
bloka, ve} da animiramo deo ljudi koji deli na{a uverenja, da ne
ostanu kod ku}e. Nije nam cilj da mi demokratama uzmemo glasove,
mada }emo uzeti koliko budemo mogli. Da li je to ne{to nepo{teno,
ne razumem, ali je ~injenica da je mnogo ljudi zbog Tadi}eve koha-
bitacije oti{lo u apstinenciju. Zna~i, to direktno ide naruku radika-
lima. Ljudi su ovde prestali da glasaju samo protiv, oni ho}e da taj
neko ne{to realno ponudi. Mi nudimo to, pa daj da se prebrojimo.
Jedno je jasno, ko bude na slede}im izborima za nas glasao, ne}e
glasati za koaliciju sa Vojislavom Ko{tunicom. E, mo`da je tu pro-
blem, ali ja razumem da su Tadi} i Ko{tunica realnost Srbije. Mo-
`da }e oni napraviti vladu uz pomo} ne znam koga, Bogoljuba Ka-
ri}a, ali valjda }emo se sloìti da su radikali i ovi socijalisti pro-
{lost Srbije, da su Ko{tunica i Tadi} sada{njost ili realnost Srbije.
Dopustite nama da probamo da budemo budu}nost Srbije, da li }e-
mo uspeti ne znam, to }e re}i bira~i, ali ne konkurenti. I ta neka
}osi}evska ambicija da se od Srbije napravi dvopartijski ili tropar-
tijski sistem gde }e svi biti na pozicijama takozvanog nacionalno-
demokratskog, ne}e uspeti, a ja }u u~initi sve da to ne uspe, jer
mislim da je to lo{e, da je to pogubno, da je to ista politika i isti
ljudi, smo umiveni i u novim realnostima. Je li tako, sve se prome-
nilo. Umro Tu|man, stao rat, izvr{ioci u Hagu, e pa ne moè to da
preìvi, u Evropu se ne moè sa tim rankovi}evsko-ljoti}evskim
baljezgarijama. Da, radi se o ljoti}evskom jedinstvu, to je ono kon-
25.11.05. centraciono, pa ajd’mo svi, ali tata je negde u Tolstojevoj. Ne dao
bog da sve to bude pod kontrolom te udbo-mafije i da sve to bude
kao mi smo levica, vi ste centar, oni desnica i sad se mi kao menja-
mo. To je ambicija nekih.
|}-{|
Svetlana Luki}:
324 Evo jednog ~oveka koji vi{e ne èli, ta~nije vi{e nema snage da govori
o velikim dràvnim i politi~kim pitanjima, Velimir ]urgus Kazimir iz
Medijske dokumentacije “Ebart”.
Velimir ]urgus Kazimir:

Op{ta je javna tajna da se neko ko je novinar snajperista moè ku-
piti za male pare da plasira neku aferu i mi smo se ve}, hajde, i na-
vikli na to. Sve te novine uàsne, grozne, od kojih se neke direkt-
no pretvaraju u porno dnevne novine, ne potresaju vi{e nikoga.
Ono {to nas istinski potresa jeste kad s vremena na vreme do|e-
mo u kontakt sa ljudima koji su, tako da kaèm, dizajn mejkeri, sa
ogromnom lovom i ogromnim uticajem, pa se onako frapiramo i
kaèmo – {ta, tolike pare u rukama toliko malo ljudi. Potresa i ka-
da se suo~imo sa tehnologijom pranja para, koja je postala deo uo-
bi~ajene tehnologije vlasti. Pare se raspore|uju ovde i onde, peru,
ubacuju, izvla~e i to je ne{to apsolutno stra{no. Devedeset odsto
mog vremena apsorbuje opstanak firme koju vodim, koja nije mo-
ja, zna~i ja tu nemam vlasni~ki interes, ali imam interes nekoga
ko pokre}e jednu novu stvar i koji sve vreme misli o ~etrdeset pet
ljudi, koji svakog meseca treba da dobiju redovnu platu, mislim
na njihove familije i sve ostalo. I naravno da se suo~avam sa pro-
blemom pravljenja novca, naplate i svega ostalog.
Ja sam pod stare dane promenio struku i sad se bavim pravljenjem
para, odnosno preìvljavanjem i to je uàsno te{ko, ali moram pri-
znati da mi to manju brigu predstavlja od suo~avanja sa tim mono-
polima, sa izazovima na koje ja u stvari ne umem da odgovorim.
Potpuno sam nevin u celoj toj stvari i ne znam kome {ta treba dati.
Nisam spreman da dam, a opet, s druge strane, kaèm – a jesi li
spreman da ostavi{ ~etrdeset pet ljudi bez posla i da ceo posao zau-
stavi{ – pa nisam spreman ni na to. Pa onda, hajde izmeri, je li tvo-
ja moralnost tolika da nisi spreman da nekoga potplati{, ali kad ka-
èm – hajde, spreman sam, vidim da ne znam kako se to radi.
Dobro, sve je to toliko stra{no da vam onda ono {to je politi~ko, od
tog Nacionalnog stroja do saop{tenja Obraza, do pretnji, odnosa
izme|u radikala, demokrata i DSS-a – sve to vam prosto do|e kao
neka vrsta epifenomena. Onda vi kaète – to je uàsno, treba ih po-
hapsiti, potrebna nam je pravna dràva, ali u stvari vas mnogo vi-
{e pritiska ovo, da ste vi sa normalnim po{tenim radom i sa pri-
stojnim ljudima suo~eni sa takvim problemima da ne znate vi{e
gde vam je glava. I da vas sve gura u to da vi treba ipak ne{to is-
pod ìta da radite, a ne}ete to da radite, a onda opet ne znate kako Velimir
}ete da opstanete. I to je jedan takav krug, stra{an, zamoran, da se ]urgus
Kazimir
onda pitate ~emu sve to. Da li bi bilo bolje ipak se negde povu}i, pa
preìvljavati sa najbednijom platom, sa 200–300 evra, kao {to ve-
}ina ljudi u ovoj zemlji tavori i ìvi. Pa ne moète ni to, ne moète
ni da se pomirite, ne moète da ne u~estvujete.
Moj politi~ki izbor danas je krajnje suèn, ali u su{tini vrlo jedno-
stavan. Ja na slede}im izborima ne}u glasati kao {to sam dosad
sve vreme glasao, a to je – daj da se moj glas ukrupni, daj da moj
glas ne propadne. I u tom smislu mi je lak{e, ali ako govorim o sa-
mim politi~kim strankama, vi u stvari danas i nemate neki izbor.
Znam da }u glasati za ne{to {to je kriti~ki, {to daje neku alterna-
tivu, ali ne verujem ba{ da }e taj glas i ta opcija imati presudan po-
liti~ki zna~aj. Govorim o ovim prvim, neposrednim izborima, koji
}e se sigurno odràti slede}e godine. I to zna~i da }emo mi opet
morati da na|emo neko mentalno skloni{te koje }e nam omogu}i-
ti da preìvimo do onih slede}ih izbora, kada pretpostavljam da }e
zemlja ipak da iza|e iz ovog }orsokaka i da }emo onda mo}i naj-
zad da biramo onako sa sve{}u da }e taj glas pomo}i nekoj drugoj
Srbiji, nekoj drugoj opciji.
Sve to zahteva uàsno mnogo vremena i imam utisak, ja za sebe
govorim, mada i za moju generaciju, da imamo sve manje vreme-
na i naàlost ne vidim neki veliki boljitak za moju decu i unuke.
To }e sve uàsno dugo trajati i tu nema spasa preko no}i. Desi mi
se neki put, iako ja nemam direktne veze sa tim strankama, ni sa
tim centrima odlu~ivanja, ali desi mi se neki put da prisustvujem
nekim razgovorima i onda od tih ljudi slu{am {ta oni govore o svo-
jim politi~kim protivnicima, o svojim koalicionim partnerima i
onda se osetim bolesno. I onda je jedino {to mogu da kaèm – jaoj
nama svima. Jednostavno, to je jedna stra{na bole{tina. Neka je
90 odsto od onoga {to ~ujemo la` i verovatno i jeste la`, a neka je
10 odsto istina, to je dovoljno stra{no.
Ja ne govorim o korupciji na sitno, kada je u pitanju sudija, poli-
cajac, novinar, ja govorim o mega korupcijama. Kad vam zbirno
25.11.05. na televiziji objave da recimo “Delta holding” kupuje valjda
20.000 hektara u Vojvodini, onda vi vidite da je to jedna igra koja
nema vi{e nikakve veze ni sa ekonomskim preporodom ove ze-
mlje, ni sa promenom sistema od dràvnog ili socijalisti~kog u ka-
|}-{|
pitalisti~ki, liberalni i tako dalje, nego da je re~ o jednoj sistemat-

skoj otima~ini i zauzimanju monopolskih pozicija u svim sferama
326 ekonomskog i dru{tvenog ìvota. Zna~i, zauze}emo pozicije u me-
dijima, kupi}emo reklamni prostor, otkupi}emo svu zemlju, tako
da }e ovi nesretni seljaci koji su ostali po selima biti u okruènju
velikih latifundija i mo}i }e da rade samo kao najamni radnici. I
to ako ove uop{te bude zanimalo da tu zemlju pretvaraju u neku
obradivu zemlju, ko zna {ta planiraju sa njom. Tako }e biti i u ban-
karstvu, gra|evinarstvu, u svim poslovima i to vi{e nema nikakve
veze sa idealima slobode izbora, kapitalizma, liberalizma i tako
dalje. Re~ je o monopolima koji }e nas udaviti.
Ja ne vidim politi~ku alternativu takvoj sutra{njici Srbije. Tu ne-
mate ~iste politi~ke opcije i {to je najstra{nije, tu ne vidite ~iste
ljude za koje moète da kaète – slu{ajte, ovaj nije u tome, a isto-
vremeno nije lud, jer ovde kad za nekog kaète da je ~ist i po{ten,
onda kaù da je lud. I to – ili lud ili lopov, to je srpska tranziciona
alternativa. Ne znam {ta nam je ~initi, potpuno sam zate~en, zabi-
jen u taj }orsokak iz koga je jedini izlaz da radim ono {to sam i do-
sad radio, a to je – hajde, dok biolo{ki izdrìm radi}u. Zna~i, radi-
}emo svi koliko god moèmo da izdrìmo, i poku{a}emo da izgra-
dimo neki prostor, bilo da su to firme, bilo da su to neke instituci-
je, izgradi}emo ih kao neke male kibuce. To je ideja koja mi pada
na pamet, hajde da poku{amo da napravimo ta~ke pristojnih fir-
mi, institucija koje }e biti samoodrìve, da niko ne ose}a strah i
poniènje kad ide na posao. Mo`da je to jedan od mikrokosmi~kih
modela opstanka u ovoj Srbiji, jer politi~ki to te{ko da }e se usko-
ro i brzo razre{iti. Pa, hajd’mo da poku{amo da to uradimo u na-
{oj ulici, u na{oj firmi, koliko moèmo.
Svetlana Luki}:
Pomenuo si kibuce, nekad mi se ~ini da }emo biti primorani da ih bu-
kvalno fizi~ki branimo.
Velimir ]urgus Kazimir:

To je ta~no, posve}en si svemu tome, to nije posao kada kaè{ – u
tri sata ja odlazim, odradio sam svoju {ihtu i gotovo. Ja kad kaèm
– kibuc, mislim ba{ na to, na opredeljenje da vi branite svoje me-
sto pod suncem. To je vrlo te{ko u trì{nim uslovima i kapitali-
zmu, jer za sve vaè ta pravila. Kada ste na trì{tu vi ne o~ekujete
privilegije nego o~ekujete sve najgore, kazne i pritiske. Zna~i, taj
kibuc nije na ~arobnom bregu.
Ova vlada, uprkos velikim obe}anjima, pogotovo gospodina Dinki-
Velimir
}a, nije uradila ni{ta u smislu olak{avanja zapo{ljavanja ljudi. Ov- ]urgus
de konkretno mislim na dve stvari. Oni su obe}ali da }e ljudima Kazimir
koji imaju preko pedeset godina i nalaze se na Birou, biti omogu-
}eno da se zaposle bez doprinosa, da }e doprinose preuzeti dràva
i na taj na~in pomo}i. Ja bih sutra zaposlio pet-{est ljudi, koji ina-
~e honorarno rade kod mene, kad bih imao tu mogu}nost, to bi bi-
lo dobro i za te ljude i za firmu. Drugo, obe}ali su da }e za prvo rad-
no mesto mladom ~oveku koji je na Birou dràva davati 30 odsto
doprinosa, a ostalo poslodavac. I to bi mi tako|e sutra omogu}ilo
da zaposlim za stalno ve}i broj ljudi. A da ne govorim o onom pred-
izbornom obe}anju da }e sa 74 odsto doprinos za zaposlene pasti
na 50 odsto – ju~e je Dinki} najavio da }e se to odigrati 2007.
Zaista ne vidim kako }e se sutra ovde zaposliti ve}i broj ljudi i on-
da, naravno, tu dobijamo taj socijalni potencijal koji je opasan,
nasilni~ki. Ne kaèm da }e ljudi koji ostanu bez posla nu`no i}i i
razbijati izloge, ali ne bih isklju~io ni takav scenario, koji je opa-
san u trenutku kad se po~ne prosipati veliko nacionalno sir}e,
kao {to je problem Kosova, kao {to je odnos sa Crnom Gorom. Sve
su to opasne stvari, koje u takvom trenutku mogu da se iskoriste
i za akcije tipa Nacionalnog stroja. Moja deca imaju decu, zna~i
ve} su ljudi i te{ko mogu o njima da govorim kao o deci, ali kako
}e se svi oni sna}i postaje kremansko pitanje. Gledam njihove vr-
{njake, generacija izme|u dvadest pet i trideset godina, i vidim da
su umorni, vidim njihovu skepsu i ogroman otpor da se u~estvuje
ili angaùje u bilo ~emu.
Vidim u toj generaciji vrstu zamora, koji u ovoj na{oj, starijoj, za-
ista ne mogu da vidim. To je ne{to {to me istinski pla{i, ali valjda
i vreme ima neke svoje formule i nikad ne moète unapred da zna-
te kad }e se neka nada probuditi i kad }e nova energija da se ulije.
Ni{ta u vremenu nije tako besprizivno i kona~no, pa je i sa ovom
zemljom tako. I jeste ispunjenje kad radite negde i imate zadovolj-
stvo u tom poslu i kad vidite da se taj posao razvija i da je ljudima
oko vas bolje. Jeste to kibuc, ali ako ne{to ovde deluje, onda delu-
25.11.05. je snaga dobrog primera. Ako bude vi{e tih pojedina~nih primera
i vi{e nade, jednoga dana }e se oni ujediniti.
Svetlana Luki}:
|}-{|
A do tada – ko preìvi.
328 Velimir ]urgus Kazimir:

Da, ko preìvi.
Svetlana Luki}:
U nastavku emisije ~u}ete Vjekoslava Pericu. Onaj ko malo vi{e prati
ko{arku mo`da }e se setiti da je Vjekoslav Perica igrao za omladinsku
reprezentaciju Jugoslavije, on je negde iz generacije Mihovila Naki}a,
Rajka @iì}a i Ra{e Radovanovi}a. A Vjekoslav Perica je sada socio-
log, ve} petnaest godina radi i ìvi u Americi, tamo predaje jedan pred-
met koji je kod nas prakti~no nezamisliv – Religija, konflikti i ljudska
prava. Vjekoslav Perica je posle petnaest godina ponovo do{ao u Beo-
grad, a povod je izdavanje njegove knjige Balkanski idoli. Religija i
nacionalizam u jugoslavenskim dràvama, u izdanju Biblioteke XX
vek Ivana ôlovi}a. Knjiga je u originalu iza{la na engleskom jeziku
2002. u New Yorku i Londonu u izdanju Oxford University Pressa. Da-
kle, slu{ate Vjekoslava Pericu.
Vjekoslav Perica:
Istraùju}i balkanski nacionalizam i krizu, te rat, kad je religija
postajala sve uo~ljivija u javnoj sferi, shvatio sam da je ona kod
nas tada postala zapravo sekularna religija. U tom smislu nove re-
ligije su supstituti za pravu religiju, koja je meni religija na{ih ba-
ka, ona molitva za one koji su bolesni u obitelji, tih baka koje su
skromne, koje idu u crkvu. Onda mi se ~inilo da su to religiozni
ljudi, oni koji se mole, koji ho}e da bude dobro. I to je u biti ono {to
sam ja nau~io da bi trebala bit religija, nasuprot ovom fenomenu
koji sam otkrio osamdesetih i devedesetih kod nas.
Kad sam kao novinar i{ao nekoliko godina prije rata okolo, razgo-
varao sa vjerskim ljudima, njihovom hijerarhijom, onda sam po-
mislio – ~ekaj malo, pa ovo je ne{to sasvim drugo. Sve se to mje{a
sa idejom dràve, sa idejom mo}i i onda sam zaklju~io da je ono
{to se tu oboàva idol dràve. Se}am se jednog od glavnih spornih
pitanja 80-ih, u stvari sva|e izme|u Katoli~ke crkve u Hrvatskoj i
Srpske pravoslavne crkve, oko uloge Stepinca. Od njega se pravi-
lo sveca, to je bio jedan politi~ki ~in. I onda se sjetim Ni~ea koji je
rekao – ubili smo boga, ali je zato svetac narastao do ogromnih
razmjera, univerzalnih, svemirskih razmjera, i, kaè Ni~e, zbog
toga danas milioni ne vjeruju u boga, ali oboàvaju svece.
E, to je jedan dio malo vi{e teoretski i ozbiljniji, a onda me je zani-
mala i ta pri~a na razini popularne kulture, jer pop kultura na na-
Vjekoslav
{e ìvote utje~e stra{no puno, i muzika i sport i sve to skupa. ê- Perica
sto puta umjetnici po nekom instinktu kuè {to se doga|a bolje
nego pisci, nego nau~nici. I onda sam se sjetio kad sam prvi put
slu{ao beogradske “Idole”, i to naro~ito Odbranu i posljednje da-
ne, album objavljen posle Titove smrti. I sjetio sam se onog pravo-
slavnog pojanja u bekgraundu, kao u pjesmi Moja si. Oni su tu
osjetili da dolazi vrijeme te tradicije, da religija ulazi u modu.
Imamo najprije onu slu`benu interpretaciju povjesne uloge Ste-
pinca i Nikolaja Velimirovi}a za vreme komunizma. Stepinac je
bio varijanta nekog katoli~kog klerikalnog nacionalizma, a Veli-
mirovi} ovog pravoslavnog. Tito je uvjek pravio neku ravnoteù:
ako strpa u zatvor Stepinca, onda istovremeno strpa i onog Varna-
vu Nasti}a, pa onda trojicu-~etvoricu muslimana i tako dalje, jer
se cjeli taj II svjetski rat gledao kroz model kolaboracija i otpor. I
onda su se Stepinac i Velimirovi} u biti smatrali kolaboratorima.
To su ljudi koji nisu bili uz narodni otpor okupaciji i u tom smislu
su po tom starom diskursu bili ono {to se zvalo doma}i izdajnici.
Ja sam zaklju~io da treba malo druk~ije razmi{ljati o tome.
Bile su odre|ene razlike izme|u Stepinca i Velimirovi}a, a bile su
i odre|ene sli~nosti. Me|utim, na kraju sam zaklju~io da nije toli-
ko ni bitno da ulazimo u svaki detalj, nego je bitno da gledamo ka-
ko se, negde od kraja 70-ih, po~ela ponovo pisati povjest ta dva cr-
kvena lidera. I jedan i drugi postali su, s jedne strane, `rtve komu-
nizma, kao neki mu~enici, a s druge strane su postali vizionari, pa
su ih nacionalisti prikazivali kao neke vjerski nadahnute ljude
koji su vrlo rano, prije bilo kog drugog, uvidjeli neke stvari.
Hrvatski nacionalisti su, na primjer, prikazivali Stepinca kao ne-
kog ko je vidio da postoji nekakva zavjera velikosrpstva da uni{ti
hrvatstvo, da ga asimilira, da u~ini da hrvatstvo nestane. Prikazi-
vali su Stepinca kao nekoga ko je to shvatio i ko je to spre~io. A on-
da su isto tako prikazivali Stepinca kao nekoga ko je prozreo opet
neki pakleni plan komunista koji su to isto htjeli. Onda je stvoren
mit da je zapravo cilj komunista bio da se Stepinca upotrebi da bi
25.11.05. se Katoli~ka crkva odvojila od Rima i da je navodno Tito to traìo
od njega. Teza je bila, tako|e, da je Tito obe}ao Stepincu da bi cr-
kva mogla funkcionirati normalno i uz potporu dràve, ukoliko bi
se on odvojio od Rima.
|}-{|
Kasnije se pokazalo da to u biti nije to~no, nego da su svi ovi seku-

larni politi~ari u Hrvatskoj traìli od crkve da bude malo vi{e na-
330 cionalna. Traìli su da popovi i kler podrè tu ideju hrvatstva, ko-
ja je bila u biti sekularna, a ne klerikalna. To nije bilo ni{ta novo,
niti je to bila srpska zavjera, kako su hrvatski nacionalisti govori-
li. Tito je u tom trenutku to traìo od Stepinca, jer Jugoslavija je
bila u sporu sa Italijom, skoro do granice rata, ali nije nikada bila
ta varijanta da je on zbilja od njega traìo da se odvoji od Rima. Ali
kasnije, kad su ovi nacionalisti pravili mit o Stepincu, oni su to
onda naglasili kao najva`niju stvar i zbog toga je on kao zavr{io u
zatvoru.
Onda, kad gleda{ ovamo sa druge strane kako su srpski naciona-
listi koristili Nikolaja, onda se vidi da je to po~elo sa Nikolajevim
insistiranjem da se ne sura|uje sa komunistima, ni na koji na~in.
Onda je tu bio taj problem Jasenovca, Velimirovi} nije bio zadovo-
ljan kako se komemorira Jasenovac, za njega Jasenovac nije bio
neko mjesto stradalni{tva svih patriota, i Srba i Jevreja i partiza-
na i komunista i Roma i svi ostalih, za Velimirovi}a je to prije sve-
ga bilo strati{te srpskog naroda. I onda je on imao ideju da se tu
napravi taj veliki hram, koji je on onda zamislio kao hram neka-
kvog pokajanja, pomirenja i tako dalje. Te rasprave su po~ele u
emigraciji izme|u ovih emigrantskih krugova, a kad je Tito umro
onda se to preselilo u zemlju. Do{lo je u biti do javne debate u vre-
me kada je srpski nacionalni pokret ja~ao, a hrvatski je jo{ bio re-
zerviran, jo{ Tu|man nije do{ao na vlast, jo{ je tu bilo hrvatsko
partijsko rukovodstvo.
U Hrvatskoj je bila je ta ~istka poslje 1971. i od tada je u Hrvatskoj
bila ta, kako su je oni zvali, hrvatska {utnja. I ja sam im govorio –
vidi{, poslije 1970, mo`da su oni trebali vi{e protestirati, vi{e ga-
lamiti, me|utim, umjesto toga oni su {utjeli. E, sad 80-ih, kad je
do{lo do uspona srpskog nacionalnog, primarno zbog Kosova, on-
da se meni ~inilo da bi bilo pametno da se {uti. Na{i su nas stari
u~ili da je {utnja zlato i onda mi se ~inilo – e, sad bi bilo pametno
{utjeti. Nema nikakve sumnje da je taj srpski nacionalni pokret
apelirao na narod, narod je to osjetio, uzvratio je i do{lo je do ra-
sta emocionalnog u srpskom narodu. Sad, {ta je tu trebalo napra-
viti – ni{ta. Najpametnije je bilo – ni{ta.
Me|utim, ja sam vidjeo da ovi u Hrvatskoj rade upravo suprotno,
da nacionalisti koriste svoju {ansu, da vide {ansu za konflikt i on-
da je po~elo: Glas koncila i Kusti} i rehabilitacija Stepinca, pokre-
tanje beatifikacije i to je u biti onda bilo mahanje crvenom krpom.
Vjekoslav
To je zapravo ono {to su srpski nacionalisti i htjeli – aha, uhvatili Perica
su se na udicu, super, sad }emo mi. Mislim, tako su se ta dva kul-
ta i ta dva politi~ka mita po~ela graditi i onda je na kraju do{lo do
toga da je to sve zavr{ilo krajem 90-ih sa beatifikacijom Stepinca
i kanonizacijom, ne samo Velimirovi}a nego i devet ili deset mu-
~enika koji su uglavnom bili stradali u Jasenovcu. Tako da zapra-
vo kad se gleda skor, moram to re}i sportskim rje~nikom, srpski
nacionalisti su dobili utakmicu. Rezultat za nas sve je bio tragi-
~an kad se gleda op}enito, ali kad gleda{ na uzajamnu utakmicu
srpskih i hrvatskih nacionalista, srpski nacionalisti su dobili tu
utakmicu 10:1.
Stvorena su ta dva politi~ka mita, dva sveta neprijatelja, {to sam
ja onda nazvao – posve}enje neprijateljstva. Ja ne vjerujem da je
itko od ovih vjerskih lidera bio svjestan {to }e se dogoditi, tako da
ne bih bio spreman da ih optuìm da su oni svjesno izazivali su-
kob, ~ak ni najve}i ziloti, ~ak i oni koji su davali najmilitantnije
izjave, poput @ivka Kusti}a na katoli~koj strani, ili nekih vladika
na srpskoj strani. Nije mi uvjerljiva teza o nekakvom svetom ratu,
pa ~ak ni svijesnoj ratnoj opciji bilo koje strane. âk ni oni ekstre-
misti, ziloti, nisu bili svjesni {to }e se dogoditi u Bosni, koliko }e
se krvi proliti. Ja mislim da kada je patrijarh German govorio
1987. da se treba podjeliti, da se njemu ~inilo da bi to bilo mogu}e
napraviti mirnim putem.
U to vrijeme u cjelom svjetu dolazi do uspona klerikalnih snaga,
koje smatraju da su sve sekularne ideologije propale i da nije ta~-
no ono {to je govorio onaj sociolog Fukujama – e sad }e do}i hilja-
du godina liberalizma. Vjerski vo|e svuda su smatrale – sad dola-
zi na{e vrijeme, dolazi vrijeme religije, religija }e nas voditi u bu-
du}nost. I smatrali su da je mogu}e da se na jedan relativno miran
na~in svjet restrukturira kao neka zajednica religija, ali da religij-
ski pogled na svjet dominira, jer ga oni smatraju moralno superi-
ornim nad bilo kojim sekularnim. To je taj antisekularizam, koji i
danas dominira u svjetu. U Americi od Regana, mo`da ~ak i prije,
25.11.05. od Kartera do danas, stalno su ovi protestantski fundamentalisti
na vlasti, uz izuzetak Klintona, a ~ak i on se, budu}i da je porije-
klom s ameri~kog Juga, pravio poboàn.
Kad je patrijarh German mislio da je mogu}a mirna podjela Jugo-
|}-{|
slavije, on je smatrao da bi zaista mogli i morali svi ti crkveni vo-

|e, koji sebe vide kao nekakve nacionalne politi~ke vo|e, sjesti za-
332 jedno za stol, i biskupi katoli~ke crkve i vladike pravoslavne crkve
i da bi mogli podjeliti Jugoslaviju mirno. Kad sam ja bio sredinom
90-ih u Va{ingtonu u Institutu za mir, kad sam studirao u Ameri-
ci, onda sam sreo sarajevskog kardinala Pulji}a. Pitao sam ga da
li su, kada su se sastajali dva puta srpske vladike i katoli~ki bi-
skupi, da li su oni djelili Jugoslaviju ili su djelili Bosnu, jer slu~aj-
no u to vreme su se sastali i Tu|man i Milo{evi}. Pulji}u je bilo
strahovito neugodno, rekao je – mogu vam samo kazati da smo
razgovarali o granicama i da je inicijativa do{la od srpske strane,
i to je sve {to }u vam re}i.
Ali i dalje, ~ak i u tom trenutku, to je prole}e 1991, ~ak i tada ja mi-
slim da su se oni nadali da je mogu}e izbje}i rat. I sje}am se, ja
sam tada oti{ao u Me|ugorje, razgovarao sam sa biskupom @ani-
}em i on mi kaè – ma je, te{ko je, stvarno smo upali u dosta te{ku
situaciju, proli}e se malo krvi, ali ne}e biti tragedije. On je umro
dvije godine kasnije, tako da nisam imao {anse da mu kaèm – ni-
ste bili u pravu, jer ono {to se dogodilo jeste tragedija. I ne samo
{to nije bila mala, nego evo i sada, dok ovo nas dvoje razgovaramo,
ona jo{ uvjek traje, ona se nije zavr{ila.
Ovo {to sam pri~ao, to je na ovoj op}oj razini, e, ali sad je potpu-
no druga stvar {ta je s pojedincima, {ta je sa nekim vjerskim lju-
dima, nekim ljudima u mantijama i habitima, koji su u ratu nosi-
li i oru`je i koji su i{li kao vojni kapelani sa borbenim jedinicama
u rat.
Profesor Michael Sells, koji je kveker, koji je napisao knjigu Reli-
gija i genocid u Bosni, tvrdi da ima izjave svjedoka, da ima dokaze
da su neki sve}enici bili na mjestima zlo~ina i masakra. I on se do-
sta zalagao da se bar neki vjerski ljudi pojave u Hagu pred sudom
i do toga nikad nije do{lo; za{to, ja ne znam. Tu je Milo{evi}, tu je
[e{elj, da je ìv, tu bi vjerojatno bio [u{ak, vjerojatno i Tu|man,
ali nijednog vjerskog pojedinca nije bilo. Mislim, ja bih tu morao
napraviti razliku, nakon petnaest godina ìvota u Americi ja nika-
ko nisam za to da se netko izvede na sud zbog toga {to je ne{to re-
kao ili napisao, ali ako je sudjelovao sa nekom vojnom jedinicom
kao kapelan u nekoj operaciji, koja je vodila prema nekom masa-
kru, onda je on zlo~inac. A po Selsu i po jo{ nekima postoje svjedo-
ci koji kaù da su bili neki pojedinci umje{ani u takve stvari i on-
da me zanima koji je to imunitet koji oni imaju, {to to njima daje
tu prednost da ih se izuzme od takvih stvari, da su oni sada ne{to
specijalno. Vjekoslav
Perica
Amerikancima, na primjer, oni nisu specijalni i sad se ja pitam {to
je sa tim Ha{kim sudom, mislim, ako imaju podatke da je bilo ne-
kih pojedinaca iz vjerskih zajednica koji su zbilja, ne samo hu{ka-
li na mr`nju rje~ima, trovali narod, nego da su ba{ i osobno vodili
i sudjelovali u tome, onda bi oni trebali sedjeti u Hagu.
Kad je beatificiran Stepinac 1998, onda je te godine potpisana i
cjela serija tih ugovora izme|u Vatikana i Hrvatske i onda je regu-
liran status Katoli~ke crkve i ona je dobila zapravo sve {to je tra-
ìla. Tu|man joj je dao sve {to je traìla. Neki su od tih ugovora
potpisani u zadnji ~as pre nego {to je papa do{ao, to se i{lo na br-
zinu sa gradnjom novih crkava. Sje}am se da je bio jedan cirkus
sa rezidencijom, gdje }e papa odsjesti kad je dolazio u Split. Stara
biskupska pala~a je vra}ena biskupu jedno par tjedana prije nego
je papa tu trebao do}, i onda je biskup brè-bolje to sve dao reno-
virati i urediti tako da bi se papa osje}ao ugodno u njoj, ~ak je
uklonio jednu spomen-plo~u koja je govorila da je jedan talijanski
partizanski bataljon skupa s partizanima oslobodio Split, jer ka-
è da bi papi to smetalo. Ja ne znam za{to bi papi to smetalo, kad
je papa bio u II svetskom ratu i kad su u Poljskoj dvesta pedeset
katoli~kih sve}enika Njemci pobili. Prema tome, taj papa sigurno
nije nekakav simpatizer fa{izma i tako dalje, nego moglo bi se ~ak
kazati antifa{ista. Poljaci su bili antifa{isti.
Po mom sudu je katoli~ka crkva u Hrvatskoj privilegirana dràv-
na crkva, u to nema nikakve sumnje. U Hrvatskoj se kaè – a i pre-
ma ustavu i po dokumentima Drugog vatikanskog sabora – crkva
i dràva su odvojene, ali dio hrvatskog ustava je Tu|manov govor
o progla{enju tog ustava, u kojem on govori o boìjoj volji, boìjoj
providnosti koja je pomogla da se sru{i bezbo`ni komunizam i ta-
ko dalje. Taj monopol katolicizma i simbioza crkve s dràvom kul-
minirali su onom izjavom 2004. nuncija Losana, koji je [panjolac
i koji je sad nuncij u Hrvatskoj. On je izjavio da mu se u ovom tre-
nutku ~ini da je Hrvatska zapravo najkatoli~kija zemlja u Evropi
25.11.05. zato {to se, citiram, glas crkve slu{a u dru{tvu i u strukturama
vlasti. Pa onda jedan od lidera HDZ-a, ono kao pravi se skroman,
pa kaè – jao, {to je to krasno ~uti meni kao katoliku, meni to su-
per izgleda, ali mo`da nismo mi ipak, kao pa tu su Irci, pa tu su Po-
|}-{|
ljaci, pa mo`da su oni ipak ve}i katolici od nas, ali eto, kad kaè
nuncij, pa dobro.
334 Ja predajem jedan predmet na sveu~ili{tu u Juti, koji se zove Reli-
gija, konflikt i ljudska prava i u tom kolegiju glumimo Ha{ki sud,
glumimo su|enje Milo{evi}u. I po{to na internetu ima sve o tom
su|enju, onda ja podjelim razred u dvje grupe, obrana i optu`ba, i
onda oni to prou~avaju na internetu i na kraju imamo presudu. I
evo, ve} drugu godinu Slobo nije kriv, ve}ina glasa Milo{evi} not
guilty u Hagu, ali ne apsolutni not guilty nego not guilty u Hagu,
pred sudom Ujedinjenih nacija. Ali, kaù studenti u diskusiji i
svojim esejima, vratite ga u njegovu zemlju, dakle u Srbiju, i neka
mu se tamo sudi. A za{to oni to govore? Ve}ina Amerikanaca ne
voli neku vlast iznad njihove nacionalne dràve – u SAD je uvijek,
jo{ od Wilsona 1919, bio snaàn otpor ideji Lige naroda ili Ujedi-
njenih nacija, a danas pod Bu{om je to oti{lo u ekstremizam. Ako
postoji jedan sud koji bi bio svjetski sud, onda bi taj sud mogao
osuditi sada ameri~ke generale, koji u Iraku ~ine ono {to ~ine. Sje-
}ate se kako smo mi u~ili u {koli, je li, one ofanzive, pa do|u Njem-
ci i usta{e i zbri{u ona sela tamo po Kozari. Kad gledam ove ofan-
zive ameri~ke u Iraku onda me to podsjeti na one na{e, o kojima
smo u~ili u osnovnoj {koli. Ono, kad je Branko ]opi} opisivao
ofanzivu koja ide na njihovo selo i tako dalje, uvjek mi to do|e
pred o~i i to~no to i gleda{. To su o~igledno ratni zlo~ini i, prema
tome, kad bi bio neki pravi sud zbilja jednak za sve, onda bi on tre-
bao osuditi i njih, te ameri~ke generale, mo`da ~ak i neke politi~-
ke vo|e ameri~ke. Prema tome, o~igledno da tu ima neki problem
s tim Ha{kim sudom, dakle, mo`da u tome {to neki vjerski ljudi
kaù o tom sudu, nije samo to {to su oni zasljepljeni patrioti-
zmom pomje{anim sa religijom, pa smo mi onda pravedni, a dru-
gi su zli i mi smo `rtve, a drugi su agresori – nego mo`da je to i
protest protiv te nelogi~nosti.
Ja mislim da bi onda trebalo tu nelogi~nost oko tog Ha{kog suda
stvarno rje{iti: ili da prisile nekako tu Ameriku da se pridruì tom
me|unarodnom stalnom krivi~nom sudu ili ako ona ne}e, da se
ostane na razini sudova pojedinih zemalja, pa da se Milo{evi}u
sudi u Srbiji. Pa ako ga se oslobodi, onda srpska javnost moè iza-
}i na ulice ili se eventualno veseliti i slaviti heroje. Ne znam, ovi-
si kako ispadne.
Ima, ima dosta tu`nih stvari. Pa evo, recimo, kad sam sad ba{ u
Beogradu, zadnji put je bilo pre petnaest godina kad sam bio tu. U
tom trenutku sam bio jo{ uvjek u glavnom gradu svoje zemlje.
Evo, upravo sam zavr{io pred nekoliko tjedana ~etvoromjese~no
Vjekoslav
istraìvanje u Va{ingtonu u Vudrou Vilson centru. I onda ide{ po Perica
Va{ingtonu, onde po onom njihovom centru grada, gdje su svi oni
spomenici i tako dalje, onda ti upadnu u o~i ove ameri~ke famili-
je koje dolaze iz Kanzasa, iz Nebraske, iz cjele Amerike, one veli-
ke familije, i djeca i roditelji i bake i djede i tete, strine, svi dolaze
i svi su nekako uzbu|eni i vidi{ na njima kad posje}uju one spo-
menike, vidi{ da su u svom glavnom gradu i da su ku}i i ba{ su ne-
kako uzbu|eni i ba{ su zbilja velike patriote. I gledam ih i mislim
se – vidi{, oni su u svom glavnom gradu, u svojoj zemlji. Ja jesam
ameri~ki dràvljanin i dràvljanin Hrvatske, ali gledam, pa to ni-
je ni moj glavni grad, nije ni moja zemlja. A sad kad sam se vratio
u Beograd, e sad idem okolo i sve je to poznato, ali to vi{e nije mo-
ja zemlja, to vi{e nije moj glavni grad.
To je ne{to {to me rastuùje i onda na kraju do|e{ do one izreke
poljskog romanti~no-liberalnog nacionaliste Adama Mickiewicza,
koji je rekao kad je morao pobje}i u egzil – Litvanijo, moja domovi-
no, ti si kao zdravlje, i tek kad sam te izgubio nau~io sam te volje-
ti i cijeniti. A mi to pamtimo ovdje iz {kole kao izreku – domovino,
ti si kao zdravlje, {ta ja znam kome se pripisuje, nekom partizanu
valjda. Dakle poanta je da nema{ pojma koliko ti to zdravlje zna~i
dok ga ne izgubi{ i dok se ne razboli{. I eto, prije 1990. sam bio
zdrav, a sad sam to zdravlje izgubio. Imam osje}aj tog gubitka do-
movine, iako imam Hrvatsku koja je sad moja domovina, mada re-
konstruirana ne ba{ po mom ukusu od arhitekata koji mi se ne svi-
|aju. Domovina mi je i SAD, ~iji sam tako|er dràvljanin, ali ipak
i dalje imam tu traumu gubitka domovine. Tako da je to na primjer
ne{to {to me rastuùje i {to mi je ostalo i vjerojatno se od toga ne-
}u oporaviti, sem ako ne izmisle neke tablete protiv toga.
Svetlana Luki}:
Bio je ovo Vjekoslav Perica, a sada }ete ~uti mladog pisca Sa{u Ili}a, ko-
ji se u na{oj knjièvnosti pojavio 2000, sa knjigom Predose}anje gra-
|anskog rata. Nedavno mu je iza{la i druga knjiga, Berlinsko okno.
25.11.05. Sa{a Ili}:
Dok sam pisao ovu knjigu, bio sam poprili~no nervozan. Ja sam u
toj knjizi rekao ne{to {to ljudi ne èle da kaù. Govorim o ratnom
zlo~inu. Ko se ovde bavi time u literaturi, to je bilo pitanje koje
|}-{|
sam sebi postavio i onda sam svog junaka doveo do biblioteke, i

on ~ita Pavi}a, ~ita Petrovi}a, ~ita Toholja. To je to, ja sam pogle-
336 dao kroz prozor, iza{ao sam na ulicu, napravio sam neki prestup,
ali smatram da je taj prestup neophodno u~initi. Ali ja mislim da
to vu~e poreklo jo{ iz nekih pro{lih vremena, recimo kada su na-
pali Ki{a. On se bavio uàsno aktuelnim temama i mi danas ima-
mo tu situaciju da neki kriti~ari govore – to nije knjièvnost. Da li
su to politi~ke stvari? To su neki doga|aji.
Ja sam bio u~esnik rata, bio sam u Jugoslovenskoj ratnoj mornari-
ci. Nedavno sam ~itao odli~nu knjigu koju je Forum pisaca obja-
vio, oma` Mili{i}u. Milan Mili{i} je pesnik koji je poginuo 5. okto-
bra 1991. Ja sam 21. septembra 1991. do{ao u vojsku, oti{ao sam na
brod negde izme|u 15. i 20. oktobra i prosto ne mogu da pre|em
preko toga. Pisao sam o jednoj èni koja je pobegla iz Dubrovnika,
koja je zavr{ila u Omarskoj. I sad, ja se divim ljudima koji po~nu
da rade u fotokopirnici, u~e malo engleski, nema~ki, krenu na
univerzitet, zavr{e, ne znam, ekonomiju, postanu bankari i ne se-
}aju se vi{e ni~ega.
Svetlana Vukovi}:
Ti si bio na brodu sa koga je pucano na Dubrovnik?
Sa{a Ili}:
Ne, nisam bio na brodu s kog je pucano na Dubrovnik, ali ja znam
ljude koji su bili na topovnja~ama, ja na svu sre}u nisam bio na to-
povnja~ama. Ali sam gledao sa svog broda ujutru kako dolazi to-
povnja~a sa ratnog dejstva i mornari iznose velike ~aure i te se ~a-
ure odnose. I onda sam razmi{ljao – {ta se to doga|a i onda ~ujem
od tih ljudi, koji su na topovnja~i, da se pucalo na Dubrovnik. Kri-
stalno jasno se se}am tog jutra sa tim topovnja~ama, izvla~ili smo
te ~aure, pakovali ih i vozili. Zvani~na neka verzija je bila da je ga-
|an hotel “Ekscelzior”, jer su tamo bili zengovci. Me|utim, nisu to
NATO projektili koji su precizni, pa skinu muvu na ne znam kojoj
udaljenosti. Ja se se}am da su mi ljudi pri~ali da izlaze na pu~inu
i samo izru~uju tu sumu granata i odlaze. Nemaju oni pojma gde
ga|aju, {ta poga|aju i ko tamo stoji.
I ja se se}am tog doba u Crnoj Gori, u Boki Kotorskoj, ljudi su bili
stra{no zagrejani za rat. Se}am se da je do~ek sre}ne Nove 1992.
bio takav da je onaj koji je bio na straì morao da se krije, toliko
se pucalo, svi su bili naoruàni. Se}am se nekih rezervista koji su
~ak gutali metke, to je bilo prosto onako fanati~no oboàvanje ra-
ta. I Crnogorci moraju da se suo~e s tim, ranije ili kasnije, kao i mi
ovde sa svojim nedelima. Sa{a
Ili}
Oti{ao sam u Nema~ku i tamo sam se suo~io sa nekim svedo~enji-
ma, sa nekim sudbinama ljudi iz II svetskog rata. Hajnrih Bel pi{e o
tome u svojim esejima, kako je to izgledalo tih dana. Ljudi koje mo-
bili{u, koji odlaze, ljudi koji dezertiraju, {ta se doga|a sa njima. Ja
nisam bio dezerter, mislim, nisam bio taj hrabar tip. Imao sam osam-
naest godina, oti{ao sam u vojsku, otac je poku{avao da me oslobo-
di toga, nalazili smo razne sr~ane mane, nije funkcionisalo i onda
sam se na{ao u tome. Kada sam do{ao u Beograd, ovde su se ljudi
pravili da se ni{ta ne doga|a. To je ono, Srbija nije u ratu, mi smo za
mir. Mislim da je potrebno da se izvu~emo iz te laì. Ja uvek polazim
od sebe, ne zanima me {ta drugi misle, ja sam pisao ovu knjigu u
svoje ime. Da li }e neko u tome prepoznati ne{to ili ne}e, to je stvar
~italaca. Prosto ne moè da se ìvi predugo sa tim ose}anjima.
Ja se trenutno bavim ~itanjem Memoranduma SANU i ~itam neke
knjige koje su pisane 90-ih; mislim na literaturu koja se pisala
90-ih. Tamo pronalazim neke formulacije koje su vrlo sli~ne for-
mulacijama koje danas ~ujemo u politici. Mislim, ovde postoji
problem da mi ne verujemo ljudima koji nas gledaju sa strane, mi
ne dozvoljavamo da recimo Nemci, Englezi, Francuzi donose svo-
ja tuma~enja na{ih pisaca, smatramo da samo mi moèmo da
razumemo taj na{ problem i da je on uàsno veliki i da niko drugi
ne moè da tome doprinese ni na koji na~in, osim da ugrozi na{u
oficijelnu istinu. Ja najpre vidim to u nemo}i da se suo~imo sa ne-
kim o~iglednim istinama, kao {to su istine o zlo~inima koji su po-
~injeni. To je uàsno te{ko, to nije lako, ali postoji neko ko to mo-
è da kaè. I ako taj neko moè da kaè, ne treba ga ubiti, niti ga
proganjati, nego ga treba ~uti.
U Berlinu jo{ uvek ~uvaju sinagogu pod punom ratnom opremom.
Ja sam pomislio – pa da, kao terorizam, da ne izbije neki skandal po-
novo zbog toga, me|utim, to je normalna ~injenica, to se radi ve}
pedeset godina. Tema se}anja je velika tema u Nema~koj, prosto
poku{avaju da sebi predo~e zbog ~ega se to desilo. Meni je bilo in-
25.11.05. teresantno da mnogi ljudi, vi{e decenija posle II svetskog rata, ni-
su mogli da poveruju u zlo~ine koji su tada po~injeni. Tako je bilo
sve do trenutka kada je jedna izlo`ba pro{la kroz galerije Nema~ke,
izlo`ba o zlo~inima koje je po~inio Vermaht, odnosno oficijelna voj-
|}-{|
ska, i to je bio slom. Kad su to videli, prosto nisu imali vi{e {ta da
kaù.
338 @ivi{, ìv si zakopan, pi{e{, radi{, uglavnom te niko ne konstatu-
je, ne znam, mo`da }e{ jednog dana uspeti ne{to da kaè{ {to }e
pomeriti stvar za milimetar.
Svetlana Vukovi}:
Ti si spreman da ìvi{ tako?
Sa{a Ili}:
O~igledno da jesam. Kada shvati da nema izbora, ~ovek onda mora
da se sam potrudi da se bori na bilo koji na~in. Recimo da sam ja
sada prodavac u nekoj robnoj ku}i, {ta ja mogu da radim, mogu da
prodajem taj ve{ i mogu da idem na glasanje, mogu da odlazim na
tribine u Narodnu biblioteku ili Dom omladine, mogu da slu{am
neki radio, da traìm neke druga~ije informacije i mislim da je to
put. Mi ne moèmo da napravimo revoluciju, revolucija se dogodi-
la kada je Zoran \in|i} napravio tu revoluciju. Onda se dogodila
kontrarevolucija, ali mislim da je revolucionarni udar bio toliko
jak da je ostavio dubok trag kod jednog dela ove populacije i da mi
moramo da ra~unamo s tim. Mislim da je ostavio izuzetan trag.
Svetlana Luki}:
Stvarno to misli{?
Sa{a Ili}:
Ube|en sam u to.
Svetlana Vukovi}:
I ja isto.
Sa{a Ili}:
Ja razgovaram sa ljudima, sre}em se sa ljudima, ljudi se se}aju
ideja Zorana \in|i}a. Ipak postoji neki trasirani put, ipak postoji
neka ideja, jer da se to nije dogodilo, ja bih danas bio uàsno upla-
{en, jer onda ne bi bilo ni~ega. Mi danas slu{amo kao – revolucija
se nije dogodila, ni{ta nije ura|eno. Ja mislim da se ne{to vrlo va-
`no dogodilo, iako su u to vreme mediji podivljali i govorili kako
nikad lo{ije nije bilo u istoriji, mislim da je to upravo bio dokaz da
se ne{to stra{no va`no dogodilo. E sad, mi moramo da do|emo do
toga da se javno kaè da se to ne{to stra{no va`no zapravo dogo-
dilo i da ne budemo oni ljudi koji }e ~ekati mesiju milion godina.
Godo ne}e do}i, on je bio, do{ao, rekao {ta je imao, a vi se sad sna-
|ite, organizujte se malo u svojim glavama, ne{to ~itajte, gledaj- Sa{a
Ili}
te, pa promislite, Godo vi{e ne}e do}i. Bio je izme|u dva ~ina, po-
javio se i oti{ao.
Svetlana Vukovi}:
Zna~i, odsluìo si vojsku i onda do{ao u Beograd da studira{?
Sa{a Ili}:
Da, onda sam sa prvim talasima izbeglica i {vercera i ostalih do-
{ao u Beograd, kao jedan od biv{ih vojnika. Zapravo, ja sam upi-
sao studije pre vojske, tada je postojala klauzula – medicina, far-
macija, tehnika, ma{instvo odlaù vojsku, a vi sa knjièvnosti ide-
te u rat. E, ja sam bio te sre}e. Dolazio sam u Beograd sa jednim
traumati~nim iskustvom, a to iskustvo nisam mogao da kaèm ni-
kome, prosto to nikog nije zanimalo – mi smo te gurnuli, ti si bio
tamo za nas, sada si do{ao, mi te vi{e ne poznajemo, izvoli, sna|i
se, radi ne{to, ne zanima me uop{te. I bilo mi je zaista potrebno
dosta vremena da se konsolidujem. Majkl Mur u Farenhajtu govo-
ri o mladi}ima koje su poslali u rat da brane ~ast Amerike i koji }e
tamo biti upotrebljeni. Na kraju tog filma on pita {ta }e se dogodi-
ti jednog dana kada zaista bude potrebno da se brani ta Amerika,
a vi ste ih ovako tro{ili, pravili budalama.
Neki dan je gostovao ovaj ~ovek sa Pinka u “Utisku nedelje” i mi-
slim da je on vrlo precizno i otvoreno, bez stida rekao kakav je nje-
gov odnos prema njegovim gledaocima i mislim da je dràva ima-
la takav odnos prema svome narodu. Tu postoji problem kako da
se do|e do nekog realnog stanja, da ~ovek moè da kaè – e, ja sam
bio tamo, a da oni ne kaù – ne, nisi bio tamo. Pa ja sam imao pro-
blema kada sam vadio paso{, prvi put iz zemlje je trebalo da iza-
|em. Imao sam dvadeset sedam godina, odneo sam vojnu knjiìcu
i ona èna je rekla – pa vi nemate pe~at. Kaèm, knjiìca je i{la u
Pulu, izbio je napad na kasarnu u Puli, dogodio se rat, znate, ni-
sam mogao da dobijem pe~at. Tamo pi{e da sam u~esnik rata i sve,
ne interesuje je, ona prosto ~eka taj pe~at i kada dobije pe~at iz
1991, ona }e meni dati paso{.
25.11.05. Svetlana Vukovi}:
I onda si sa dvadeset sedam godina oti{ao, gde?
Sa{a Ili}:
Oti{ao sam u Budimpe{tu i to je bilo kao da sam imao groznicu,
|}-{|
zaista, posle toliko godina, posle toliko gluposti. Se}am se tih kro-
vova u Budimpe{ti te no}i i kako sam pomislio – pa da, to je taj
340 svet, to je ta Evropa oko nas.
Svetlana Luki}:
ûli ste od Sa{e Ili}a da je prva `rtva granatiranja Dubrovnika bio pe-
snik Milan Mili{i}. Tome je prisustvovala njegova èna, slikarka Jele-
na Trpkovi}. Slu{ate odlomke razgovora, koji smo s njom vodile 2001.
Jelena Trpkovi}:
I dan-danas, svakog dana me neko pita da li je istina da je Dubrov-
nik bombardovan. Posle toliko godina, posle toliko informacija,
ko je hteo to da zna taj zna. Bilo je pu{teno da su tamo gume gore-
le, tako da non-stop pokazujem literaturu, knjige, fotografije, pri-
~amo pri~e i poveruju, poveruju. Ali mi se desilo da bi mi èna ko-
ja ìvi u mojoj zgradi, svaki put kad bi me srela na stepeni{tu, re-
kla – jaoj, kom{inice moja, kako je stra{no, evo vi dolazite iz Du-
brovnika, tamo su va{eg muà ubile usta{e. Svaki put bih ja njoj
rekla – gospo|o, mog muà nisu ubile usta{e, mog muà su ubili
Srbi i Crnogorci, jer su Srbi i Crnogorci bombardovali Dubrovnik.
Onda bi ona rekla – ju, ju, {to je to stra{no, da bi mi slede}i put
opet istu re~enicu rekla – joj, kom{inice moja, stra{no je to {to su
usta{e uradile va{em muù, da bih ja opet ponovila ne{to {to je
stra{no izgovoriti. Treba stisnuti zube, pa re}i – mog muà su ubi-
li Srbi i Crnogorci, a ne usta{e.
Na Svetog Nikolu je na staro gradsko jezgro palo 2.000 granata,
1991. u decembru; to je bio najstra{niji dan. Tada je poginuo jedan
moj prijatelj fotograf, koji je ba{ snimao u trenutku kad je pala
granata koja ga je ubila, tako da postoji niz fotografija kako on pa-
da i Stradun koji je onako pust i sav u dimu. A okolina Dubrovnika
je sravnjenja, Konavla ne postoje, ]ilipi, to je plja~kano i paljeno.
Znam podatak da je u Herceg Novom, kad su krenuli na Dubrovnik,
od {enlu~enja, od veselja {to idu – ne znam koliko ljudi izginulo.
Znam slu~ajno pri~u o ljudima koji su u @upi dubrova~koj imali ra-
dionicu ko`nih stvari, pravili su jakne, pantalone i ko`ne suknje.
On je poginuo, a ona je sa dva mala deteta, bebe su bili jo{, autom
nekako uspela da do|e do Dubrovnika i bili smo zajedno u ku}i, jer
sam ja morala da se sklonim iz moje ku}e koja je stradala.
I iz Nik{i}a krenu vikend plja~ka{i na Konavle. I jedan ~ovek je
i{ao tako svakog puta i njemu je èna bila nezadovoljna ishodom
njegovog pohoda i stalno mu je gun|ala – ti malo donosi{, vidi
ovaj kom{ija kako donosi, a ti malo, i jedne nedelje ona po|e sa
Jelena
njim da mu pokaè kako je ona sposobna, a on je nesposoban. I Trpkovi}
u|u u tu radionicu, na prikolicu ili ne znam sa ~ime su do{li, potr-
paju jakne, kapute, do|u lepo u svoj Nik{i} i njen sin uzme jednu
jaknu, obu~e jaknu, fina, lepa, crna komotna jakna, sedne na mo-
tor i pogine. Mi smo tu pri~u ~uli u Dubrovniku i to da se sve vra-
ti u stvari je bilo samo potvr|eno, da se sve vrati.
Zadnji put je Dubrovnik bombardovan kada je pao Knin, znam da
su tada na plaù pale neke granate i da su neka deca poginula. Se-
}am se nekih snimaka one uvale pune krvi. Kako sam do{la u Be-
ograd, onda me je iste ve~eri Biljana Jovanovi}, pokojna, uhvatila
i odvela me ispred gradske skup{tine, gde su palili sve}e. Ose}ala
sam se korisno ovde, jer smo pravile neke dobre stvari, ponosna
sam na taj civilni pokret otpora, ponosna sam na taj Crni flor, ko-
ji je pravljen u ovom potkrovlju. Bila je to veoma uspela akcija.
U jednom od mojih puteva od Dubrovnika ka Beogradu, u nekom
autobusu, negde oko Virovitice mislim da je bilo, {ofer autobusa
me je prepoznao i pitao me – da li ste vi ona osoba koja je govorila
o Dubrovniku i o Milanovoj pogibiji. Naime, ja sam tada javno na
televiziji 1991, nakon Milanove pogibije rekla da je to uradila JNA.
I taj ~ovek iz Virovitice mi je rekao da sam ja njemu tada pomogla
da on javno govori o tome {ta se doga|a. Ljudi valjda nisu smeli da
upotrebe tu re~enicu – da JNA to radi.
Pa sam onda srela ~oveka, arhitektu, koji je isto bio na dubrova~-
kom rati{tu, on mi je pri~ao kako su svi vojnici koji su bili sa njim
po tim ku}ama, po tim selima, ne{to uzimali, nosili igra~ku za de-
te, zlatan lan~i} i takve stvari, a da on nije ni{ta drugo uzeo nego
kad je bio u nekoj ku}i iznad Dubrovnika da je prona{ao neku knji-
gu koju je godinama traìo. Se}am se da sam mu rekla da je vrati.
|}-{|
PE[ÂNIKFM, 02. 12. 2005.
VAJMARSKA REPUBLIKA
Ako desni~arske snage preuzmu vlast u Srbiji,
me|unarodna zajednica ne}e preduzimati posebne mere,
to }e biti srpski problem...
Razumem ljude koji }e plakati za Kosovom i ne stidim se
da kaèm da }u i ja zaplakati, ali moramo da prihvatimo
realno stanje stvari...
Intelektualac bi htio {aptati u uho politi~arima, ali on
treba da {ap}e u uho javnosti ...
Vladimir Gligorov, ekonomista

Mirko \or|evi}, publicista
@arko Puhovski iz Hrvatskog helsin{kog odbora za
ljudska prava
Branka Prpa, istori~arka
Svetlana Luki}:
Propadamo i to brzo – to nije neka velika dràvna tajna, tajna je ko je
pritisnuo papu~icu za gas. Ako se budete kretali dovoljno brzo, vi ste
spaseni, moète potpuno izma}i gravitaciji i odleteti odavde pravo u
vaseljenu. Samo da vas obavestim da je kriti~na brzina bekstva
38.000 kilometara na ~as. Nama ne{to sporijima preostaje, na pri-
mer, da se pozabavimo time za{to su nam ìvoti u ovoj zemlji pretvo-
reni u àlosnu predstavu li{enu svakog zna~aja i da proverimo da li u
ovom ko{maru mo`da i ima nekog smisla.
Sindikati javnih preduze}a su zbog spora sa vladom oko besplatne
podele akcija zapretili da }e danas na sat vremena isklju~iti parla-
mentu i struju i telefon. Evo prvog nemogu}eg izbora – da li da bude{
na strani onih koji po zakonu moraju da dobiju svoje besplatne akci-
je, ali opet – kako da bude{ na strani ljudi koji su decenijama radili u
monopolskim preduze}ima, u koja smo svi ulagali, zbog kojih su se
uzimali ogromni krediti koje svi moramo da vra}amo; koji su dobijali
stanove kad ih je mrzelo da kre~e, koji su imali letovali{ta, zimovali-
{ta i odmarali{ta svih vrsta. I sad je to kao njihovo i ja sad kao treba
da budem bezrezervno na njihovoj strani protiv ove odvratne dràve i
ove odvratne vlade koja je u~inila sve da prelaènje puta od ta~ke A do
ta~ke B i natrag, overavanje zdravstvene knjiìce, registrovanje kola
ili odjavljivanje telefonskog broja postane provera krajnjih ljudskih
sposobnosti.
Evo drugog la`nog i bezobraznog izbora pred koji nas je ove nedelje
stavila vlada – ili si za dono{enje budèta i pobedonosni nastavak
pregovora sa MMF-om ili si za korumpirane poslanike. Vlada Srbije je
ove nedelje potpuno podivljala, pozvani su i DSS-ovo sudstvo i polici-
ja da obezbede nesmetani rad parlamenta, tr~i se do pisarnice – ko }e
pre, partijski {pijuni prate svoje i tu|e poslanike da vide s kim su se i
u kojoj kafani na{li.
Mla|an Dinki} je ove nedelje van sebe, optuìo je predsednika da sa
Kari}em ho}e da ga sru{i. I {ta nam u stvari time poru~uje Mla|an
Dinki}? Da ne treba da gledamo kako on i njegova stranka i njegova
vlada u skup{tini ru{e odluku Ustavnog suda, nego da treba da shva-
timo da su svi poslanici koji ho}e da ga napuste kupljeni, i to od Kari-
}a; da, po definiciji, oni ne mogu iz nekih drugih razloga da napuste
njegovu svetu stranku. I Dinki} nam nudi la`nu dilemu – ili ste za bu-
dèt ili ste za zakon, a ako mu kaè{ da je to besramno, on }e ti re}i –
aha, ti si za to da se ne zavr{e pregovori sa MMF-om, ti ho}e{ da mom
02.12.05. jadnom, napa}enom narodu Pariski klub uzme milijardu dolara. On
nam kaè i da u dràvi postoji samo jedan tajkun Bogoljub Kari}, a ne
i Hamovi}, Beko, Lazarevi}, Mi{kovi}. Samo Kari} podmi}uje ljude, a
ovi drugi nikada, mo`da podmi}uju partije i dràve, ali pojedina~no
|}-{|
ljude – nikako.
Ovi nas vi{e ne prave ludima, oni sami su potpuno poludeli. Dinki} bi
346 za budèt – ili za bilo {ta, digao u vazduh hidrogenskom bombom par-
lament sa sve Albijani}em, samo da pro|e ono {to je on kao osvedo~e-
ni demokrata i stru~njak naumio. A gde je, boga ti, taj Ustavni sud,
gde li nam je ~asni sudija Vu~eti}, ima li {togod da nam kaè posle
ovog cirkusa?
Osloba|aju}a presuda za Ljimaja i njegovog kolegu je udarna vest i
na kosovskim i na srpskim televizijama. Albanci slave svoje suna-
rodnike za koje se osnovano sumnja da su zlo~inci. I Ta~i i Rugova
presudu Ha{kog suda tuma~e kao priznanje da OVK nije nikada ~ini-
la zlo~ine. A {ta smo mi izveli kao zaklju~ak? Rasim Ljaji} kaè da je
to potvrda dvostrukih ar{ina Ha{kog suda, tvrdi da }e Srbima te{ko
objasniti da ta presuda nema veze sa po~etkom pregovora o Kosovu.
Opet se kritikuje trenutak dono{enja presude, koja se javnosti ne}e
dopasti. Sad nam ne odgovara, a kad nam je pa odgovaralo? Na{i po-
liti~ari, pa i Rasim Ljaji}, traè da sud, kada donosi presude, vodi ra-
~una o politi~kim prilikama kod nas. Zar ba{ sad, nije nam zgodno,
zar ba{ sad kad imamo prvi krug izbora, zar ba{ sad kad imamo dru-
gi krug izbora, zar ba{ sad kad po~injemo pregovore o Kosovu, zar
sad po ovoj ki{i, zar ba{ sad na Nikoljdan, makar da je na \ur|ev-
dan.
Ko{tunica nije oti{ao u Moskvu na otvaranje Sajma srpske privrede,
uvredio se, jer nije bio predvi|en susret sa Putinom i Aleksejem. Putin
je Tadi}a primio kao predsednik predsednika. I Ko{tunica Vojislav je
predsednik – vlade, pa zar Ko{tunica Vojislav nije hteo to da bude, zar
nije u~inio SVE da bude predsednik vlade?
A da, Rade Markovi} i ve}ina osu|enih za zlo~ine na Ibarskoj magi-
strali, ubistvo Ivana Stamboli}a i poku{aj atentata na Vuka Dra{ko-
vi}a u Budvi, mo`da }e na leto biti pu{teni, ako Vrhovni sud do tada
ne stigne da odlu~i o àlbama na prvostepene presude. Jedan sudija
Vrhovnog suda je to ve} nagovestio kao mogu}nost.
Opet }emo mi napolje, da se {etamo, a vi na samom po~etku Pe{~ani-
ka slu{ate Vladimira Gligorova iz Be~kog instituta za me|unarodne
ekonomske studije.
Vladimir Gligorov:
Ne bih rekao da je to sa poslanicima ne{to sasvim izuzetno u od-
nosu na ono kako jeste ve} duè vreme. U osnovi se nastavlja isti
scenario, s tim {to je ovog puta to bilo malo drasti~nije, ali obi~no
tako i bude, kada se krene tim putem – svaki slede}i korak je ma-
lo gori nego prethodni. Ali dobro, postoji tu i dobra strana, da se
vidi kako u su{tini ~itava ta stvar funkcioni{e, ta neka koalicija Vladimir
Gligorov
izme|u policije, vlade i skup{tine.
Svetlana Luki}:
Kad ste rekli – put kojim se krenulo, kako biste vi ocenili taj put, kojim
putem su oni u stvari krenuli?
Vladimir Gligorov:
Re~ je u osnovi o vladi koja se odràva na vlasti i nepozivanjem na
normalne izvore legitimnosti, kao {to su: mandat od strane glasa-
~a, neka podr{ka u javnosti i zatim neka vrsta uspeha koji se po-
stiù. Sve to je u nekim normalnim okolnostima ono {to vladi
omogu}ava da radi normalno. Ovo je vlada koja se sve vi{e i vi{e
oslanja na nelegitimna ili ekstra legitimna sredstva. S jedne stra-
ne, tu su skandali. Kad god se pojavi problem da se ne{to uradi,
proizvede se neki skandal, kojim se onda opravdava to {to vlada
ina~e namerava da uradi, a na neki na~in se i skre}e pa`nja i me-
nja tema. A drugo je pozivanje na nacionalne interese. Meni se li~-
no to ~ini va`nijim u ~itavoj ovoj stvari, jer pored te upotrebe po-
licije, koja je ina~e uobi~ajena u Srbiji, stalno se isti~e kako ko
god ima druk~ije mi{ljenje radi protiv dràvnog, nacionalnog i jo{
kojekakvog drugog interesa. To podse}a pomalo na ono pozivanje
na interes radni~ke klase. To je otprilike put kojim se ve} odavno
krenulo i oni su sad tu gde su.
Nisam u stanju da do kraja ocenim da li se to ~ini sa izvesnom ra-
cionalno{}u ili se prosto radi o odràvanju na vlasti. Ako bi se to
radilo sa nekim komplikovanijim ili dalekose`nijim ciljem, onda
ovo vodi nekoj vrsti oslanjanja na neku vrstu populisti~ke vlade
ili populisti~ke vlasti. Da li je re~ o tome da se priprema neka ko-
alicija, recimo sa radikalima – to bi bila jedna mogu}nost, ili se
priprema jedan duì period vladavine manjinske vlade, koja se,
eto, poziva na te ekstra legalne izvore mo}i, kao {to su policija i
ostali instrumenti sile. Ili je u pitanju to ili je jednostavno do{lo
do postepenog kvarenja i rasula u vlasti. E sad, {ta je ta~no od ta
02.12.05. dva te{ko je re}i; me|utim, zaista je neuobi~ajeno, ukoliko se ne
teì nekom autoritarnom re{enju. Neuobi~ajeno je da vlada, zna~i
ministri i vlada u celini, prakti~no proizvode jedan skandal za
drugim, kojim ru{e ugled jedne institucije za drugom uklju~uju}i
|}-{|
u nekim slu~ajevima i ugled sopstvenih partija, kao {to je to u slu-

~aju G17 plus.
348 To se obi~no de{ava kao uvertira u neku druk~iju politi~ku konfi-
guraciju. Ovde bi moglo da se radi o nekoj vrsti nedemokratskog
vladanja ili koaliciji sa radikalima, jer mislim da ova druga koali-
cija takozvanih demokratskih snaga te{ko da je vi{e ostvariva, jer
tih demokratskih snaga sad te{ko da ima dovoljno, a i pitanje je
da li oni mogu na bilo koji na~in da se sloè.
Ide se sistematski na ru{enje autoriteta manje-vi{e svih ustanova
i pomalo je ironi~no kad ~ovek pomisli da je re~ o vladi koja je do-
{la sa tom glavnom parolom ili glavnim ciljem izgradnje stabilnih
institucija, a uru{ili su ih sve. Evo, sa parlamentom je to sada ve}
nepopravljivo, a sada je do{ao na red i predsednik dràve. Kao {to
vidite, Ustavni sud je prakti~no dezavuisan, jer to {to je on pre dve
godine odlu~io da je poslanik vlasnik svoga mandata, sada o~i-
gledno ne zna~i vi{e ni{ta, jer je pokazano da je partijski autoritet
ipak va`niji od autoriteta poslanika. Zna~i, sve su ustanove prak-
ti~no dezavuisane od strane same vlade i to moè da vodi samo
jednom zaklju~ku, da jedino vlada valja i da se treba pot~initi au-
toritetu jednog, drugog ili tre}eg ministra. Imam utisak da auto-
ritet samog predsednika vlade nije naro~ito jak, tako da ostaje ta
ideja da u stvari vlada centar mo}i, sve ostalo ne funkcioni{e. A ta
vlada se oslanja na nekakvu podr{ku iz inostranstva i drugih eks-
tra legalnih ili ekstra legitimnih sredstava mo}i, bilo da je to ne-
ko iz opozicije, bilo da je to crkva, bilo da je to MMF.
Logi~na posledica toga je autoritarna vlast, ali imam utisak da to
nije ono {to se moè tako jednostavno u ovom trenutku zamisliti
u Srbiji, mada ne bih to sasvim ni isklju~io, naro~ito u kontekstu
odluka koje }e se morati doneti povodom Kosova. A druga mogu}-
nost je, kaèm, sli~na onome {to je bilo i sa Milo{evi}em, a to je
koalicija socijalista i radikala sa jednim delom G17 plus i sa DSS.
Demokratska stranka je po mom mi{ljenju napravila gre{ku, de-
limi~no ve} i u vreme \in|i}a, a to je da je sve stavljeno na kartu
predsednika stranke. Sama stranka je potisnuta i, koliko sam u
stanju da vidim, i privrènost stranci od strane njenih glasa~a i
njena popularnost u javnosti, a i generalno kredibilitet stranke je
dosta naru{en. Ideja je valjda bila da bi se na drugoj strani ne{to
moglo u~initi sa popularno{}u predsednika dràve. Naravno,
ukoliko se sukob sa predsednikom dràve Borisom Tadi}em in-
tenzivira i ukoliko se i njegov autoritet dovede u pitanje, jer on za
sada jo{ uvek, bar po istraìvanjima javnog mnjenja, ostaje rela-
tivno popularna li~nost, onda je Demokratska stranka zaista sta- Vladimir
Gligorov
vljena u poziciju da ne moè bog zna {ta da uradi, tako da je onda
i ona imobilisana. I onda imamo ovu varijantu koja preostaje,
zna~i jedna eventualno otvorena ili vankoaliciona podr{ka Radi-
kalne stranke. E sad, sama Demokratska stranka ne pokazuje ne-
ku veliku sposobnost da mobili{e ljude, program u su{tini ne po-
stoji, kao ni ozbiljnija i konzistentna politika i strategija. Ne po-
stoji pre svega napor da se objedine demokratske snage u Srbiji
u zaista otvorenoj opoziciji prema ovome {to je sada. To je u stva-
ri ose}anje da Demokratska stranka ne toliko kohabitira koliko
kolaborira i to uni{tava njen autoritet i podr{ku koju bi mogla da
ima.
Ako vi ozbiljnije pogledate plan o decentralizaciji Kosova, koji se
zove plan predsednika Tadi}a, on je smislen samo u okviru neza-
visnog Kosova. Ja mislim da su autori tog plana toga svesni, jer vi
nemate nekog posebnog razloga da predlaète etnitete na Kosovu
ukoliko to Kosovo ne}e biti nezavisno. Vi nemate nekog posebnog
razloga da predlaète vrlo komplikovane sisteme decentralizaci-
je, ukoliko nije re~ o za{titi interesa srpske manjine u okviru ipak
nezavisnog Kosova. Tako da mislim da je retorika u celoj ovoj
stvari, kao i u nekim periodima za vreme Milo{evi}a, vi{e dimna
zavesa u odnosu na ono {to je realnost i {to }e se morati u~initi. E
sada, kako }e se ta diskrepanca ili taj sukob izme|u retorike i ono-
ga {to }e se morati prihvatiti kao stvarnost objasniti javnosti, bi-
}e zanimljivo da se vidi.
Mislim da ovo {to crkva govori moè da se razume samo u tom
kontekstu. Sve vi{e imam utisak da je crkva zainteresovana za
ono za {ta je i normalno da bude zainteresovana, a to su njena svo-
jina i njeni objekti na Kosovu, a ova politi~ka strana stvari se sve
vi{e pokriva upotrebom tih jakih re~i, a u stvari se kaè – to je bi-
la vi{a sila, mi smo sa~uvali ono {to smo mogli da sa~uvamo, pa
mo`da kroz 200 ili 500 godina, kako to neke vladike kaù, mi }e-
mo se od te Evrope osloboditi. Tako da i tu celu crkvenu retoriku
ja razumem u tom kontekstu. Kako to shvata javnost ja ne znam i
02.12.05. to je rizik koji takva politika sa sobom nosi. S jedne strane, narav-
no da ovi koji se tom retorikom sluè ne}e daleko dose}i, s druge
strane zaista je problem {to ima onih koji sve to shvataju bukval-
no, tako da mogu}e je da onda studenti Pravnog fakulteta krenu
|}-{|
da vi~u da je to presedan, da je razorena pravna struktura me|u-

narodne zajednice i tako redom. Zna~i, tih bukvalista moè da bu-
350 de i oni zaista mogu da predstavljaju veliki problem pre svega za
Srbiju samu, i na kraju krajeva, za ove partije koje to u velikoj me-
ri i podsti~u. Postoji jedan elemenat rizika, kakav je postojao i u
vajmarskoj Nema~koj, zaista postoji. Druk~ije je vreme, ali posto-
ji mogu}nost da, da kaèm brutalno, fa{isti preuzmu vlast. To je-
ste problem.
Svakome je ovde jasno da je stanje stvari takvo kakvo jeste i da
jednostavno nema na~ina na koji Srbija moè da reintegri{e Koso-
vo. Prema tome, jedino realno re{enje je da stanovnici Kosova pre-
uzmu odgovornost za sebe, a da Srbija ostvari maksimum intere-
sa koje ima na Kosovu. To prakti~no zna~i, je li tako, nezavisno
Kosovo, koje garantuje Srbima legitimni interes koji oni imaju ta-
mo. Postoji opasnost da se Albancima u~ini da stvari idu sporo ili
da u Srbiji do|e do preuzimanja vlasti od strane desni~arskih ili
ekstremno desni~arskih snaga. U tim okolnostima me|unarodna
zajednica ne}e preduzimati neke posebne mere. Kada je re~ o pro-
blemima na Kosovu, oni tamo moraju da ~ine to {to je njihova du-
`nost. A ako do|e do takvih promena u Srbiji, to }e biti srpski pro-
blem. Vi znate kako je to bilo 90-ih godina, sa sankcijama i tako
redom. Taj sanitarni kordon moè ponovo da se uspostavi i da se
~eka da razum prevlada u Srbiji, ako je to ikako mogu}e.
U Srbiji generalno postoji uverenje, njega podgrevaju ~ak i DS i
veliki deo intelektualaca, da su sva re{enja ili u Briselu ili u Va-
{ingtonu i kako se oni tamo dogovore, tako }e to ovde da izgleda.
Delimi~no je u pitanju bekstvo od realnosti i suo~avanja sa pro-
blemima i poku{aj da se odgovornost za odluke koje se ipak mora-
ju donositi u Beogradu prebaci na nekoga drugoga. Kad je re~ o
Crnoj Gori, o~ekuje se da odluku o tome donese Solana, kad je re~
o Kosovu, done}e je administracija u Va{ingtonu, kad je re~ o bu-
dètu odlu~i}e Perita Sorsa. Znate, to ovde prosto postaje manir u
kome se vlada.
Nikad nisam mislio da u Srbiji nije poznata istina o ratnim zlo~i-
nima. Naprotiv, problem koji vi imate u Srbiji je taj da su svi ljudi
znali i znaju {ta se radilo, ali smatraju da je to u redu. I to je pro-
blem i kada je re~ o sudu u Hagu i kad je re~ o Srebrenici i kad je
re~ o bombardovanju Sarajeva i bombardovanju Dubrovnika, kad
je re~ o onim groznim egzekucijama muslimana, izvo|enja iz vozo-
va i tako redom. To je problem, na kraju krajeva, i kada je re~ o ubi-
stvu Slavka ]uruvije. Jo{ uvek imate vo|u najja~e stranke u ze-
mlji, koji kaè da njemu nije ào {to je ]uruvija ubijen. Pa imate Vladimir
Gligorov
zversko ubistvo Ivana Stamboli}a, pa imate to {to se dogodilo Zo-
ranu \in|i}u. Ja mislim da to nije ne{to {to ljudi ne znaju i ne mi-
slim da im treba otvarati o~i. Dakle, ono u ~emu je problem sa jav-
no{}u u Srbiji nije da ona ne zna {ta se dogodilo, nego da ona pri-
hvati da sve to nije trebalo ~initi. To je po mom mi{ljenju daleko
dublji problem od neobave{tenosti, re~ je o sau~esni{tvu u zlo~inu.
Javnost u Srbiji reaguje na te ~injenice otprilike kao {to reaguju
~lanovi bande koja je okrivljena za neki zlo~in – oni negiraju zlo-
~in i svoju ume{anost i isti~u neopravdanost pozivanja na odgo-
vornost i tako redom. Kada violentno i sa drekom, kao {to pone-
kad bude na tim mitinzima na Pravnom i drugim fakultetima, lju-
di povi{enim tonom negiraju ~injenice, to je prosto znak da oni ne
èle da prihvate odgovornost za ne{to {to znaju da se dogodilo, ali
za {ta su, u trenutku kada se to doga|alo, smatrali da je u redu, a
sada to ne mogu tako da kaù.
Svetlana Luki}:
To ne}e i}i lako, kako stvari stoje.
Vladimir Gligorov:
Pa ne}e i}i, ali to je ne{to sa ~im se Srbija bori, vi vidite i sami, pa
vi tamo ìvite, ja ne, ja to gledam odavde. To je jedan sukob unu-
tar same javnosti i jedna uàsna nesposobnost da se sa time suo-
~i i nije nemogu}e da }e biti potrebno da svi ovi koji su tu na vla-
sti ili su je podràvali prosto odu, da do|u mladi ljudi, potpuno no-
vi ljudi koji nemaju ni{ta s tim i koji }e biti u stanju da se sa tim
razra~unaju. Jer ipak treba da uzmete u obzir da su danas na vla-
sti oni koji su bili na vlasti pre dvadeset godina – na ovaj ili onaj
na~in. Imate tu jo{ neke dodatke, ali u su{tini, i kad je re~ o Crkvi
i kad je re~ o Akademiji i kad je re~ o Vladi i kad je re~ o predseda-
vanju dràvom, onima koji kontroli{u zvani~ne medije, sve su to
ljudi koji su tu ve} dvadeset godina. Ne moète o~ekivati da }e oni
re}i mea culpa, moja gre{ka, je l’? Verovatno oni moraju da odu da
02.12.05. bi se ta stvar promenila, ali vi sada nemate neku ozbiljniju alter-
nativu. Demokratska stranka je imala {ansu, ali ta {ansa je i svo-
jevoljno, a pre toga i ubistvom, ukinuta.
|}-{|
Svetlana Luki}:
U prvom delu emisije slu{ali ste Vladimira Gligorova iz Be~kog insti-
352 tuta za me|unarodne ekonomske studije, a sada }ete ~uti gospodina
Mirka \or|evi}a, koga, eto, vi{e od godinu dana nije bilo u Pe{~aniku.
Kao {to znate, Sinod Srpske pravoslavne crkve povodom po~etka pre-
govora o Kosovu izdao je jedno saop{tenje. U tom saop{tenju stoji da
bi eventualno osamostaljivanje Kosova zna~ilo okupaciju. Patrijarh
je nekoliko dana potom dodao tome i – oteto-prokleto. Slu{ate Mirka
\or|evi}a.
Mirko \or|evi}:
Sumnje nema da je po~etak pregovora o statusu Kosova velik do-
ga|aj, ne samo kod nas. Vrlo je zanimljivo, rekao bih i ~ini mi se da
je to va`no naglasiti, da se ovaj problem kod nas otvorio nekako na
crkveno-politi~kom planu, mislim na saop{tenje Svetog arhijerej-
skog sinoda koje glasi – ukoliko do|e do nasilnog oduzimanja Ko-
sova, proglasi}emo okupaciju jednog dela nacionalne teritorije. To
je dva dana iza toga sam patrijarh u jednoj propovedi potvrdio upo-
trebiv{i ~ak i mnogo ja~u re~ od okupacija, on je ~ak bacio jednu vr-
stu kletve, rekao je – oteto-prokleto, neka se zna. Najpre, crkva ne
moè da proglasi stanje okupacije ve} samim tim {to je odvojena
od dràve. Onda je po~elo izja{njavanje, Veroljub Stevanovi} je
predloìo da crkva ima svog predstavnika u dràvnom pregovara~-
kom timu. Mnogi su se zagrejali odmah za to i bilo je potrebno da
pro|e desetak dana da stvari do|u na svoje mesto, da se pokaè ka-
ko crkva ne moè, ni po ustavu, ni po uzusima me|unarodnog pra-
va biti ~lan pregovara~kog tima. Zbog toga su i u crkvi povukli je-
dan polupotez unazad, pa su lipljanskog vladiku Teodosija odredi-
li da bude neka vrsta oficira za vezu, koji }e obave{tavati Sinod o
tome kako teku pregovori i u kakvom je stanju Kosovo.
Tu se zaboravlja jedna vrlo va`na ~injenica. Jednom, ne tako dav-
no, u Kumanovu, u modernom vojnom {atoru, komandant NATO
snaga, engleski general Dèkson izdiktirao je uslove i potpisan je
Kumanovski sporazum. Ve} iste ve~eri slu{ali smo vesti da su
snage NATO alijanse posele Kosovo u njegovim administrativnim
granicama, a na{e snage su bile primorane da se povuku na pede-
set kilometara od te administrativne granice. Znamo ko je onda
bio na vlasti u Beogradu, ali postavlja se pitanje za{to je crkva ta-
da, u momentu kad je okupacija stvarno obavljena, }utala. Ni re~i
tada nije progovoreno u crkvi. Sada, kada se jo{ uvek ne zna kakav
}e status Kosova biti, crkva unapred igra na jednu radikalsko-pa-
triotsku kartu.
Kad smo ve} pomenuli vladiku lipljanskog Teodosija, on je u Sino- Mirko
\or|evi}
du predsednik komisije za Kosovo, i 27. ovog meseca priredio je
svima pravo iznena|enje jednom svojom izjavom. On je rekao da
smo mi kao narod i kao crkva na~inili fatalnu gre{ku {to smo se
povukli s Kosova i sad se tamo vi{e ne moèmo lako vratiti. Tako
sada ne zavisi od nas kakav }e status Kosova biti, mi smo manji-
na i tamo ne moèmo odlu~ivati, ali od nas zavisi da li }emo kao
narod i dalje beàti odozdo i kao crkva se odatle povu}i. Drugo {to
on tvrdi, {to je tako|e novo, to je da se crkva 1999. povela za Milo-
{evi}em na~iniv{i fatalnu gre{ku koja se danas, kaè vladika, ne
moè ispraviti.
Kakav god bio status Kosova, za crkvu bi trebalo da je bitno da
ostane na toj teritoriji i, kako god se ona zvala, pa neka bude defi-
nisana i kao nezavisna dràva, da opstane kao Pe}ka arhiepiskopi-
ja i kao Ra{ko-prizrenska eparhija, na isti na~in na koji postoji na
teritorijama nezavisnih dràva kakve su Hrvatska i Slovenija. Vi-
{e od toga je samo opasna politi~ka igra u koju ulaze neke vladike,
koja nas i ovoga puta moè ko{tati skupo i koja moè, kako vladi-
ka Teodosije i kaè, ponovo kod naroda buditi la`nu nadu da je mo-
gu}e ono {to je nemogu}e. [to se same okupacije ti~e, mislim da je
tu prilika da se prisetimo i jedne stranice iz ìvota na{e crkve. Se-
tite se da je punih ~etrnaest godina na ~elu na{e crkve, dvadeset
~etvrti po redu bio patrijarh Tur~in, Makarije Sokolovi}, ro|eni
brat Mehmed pa{e Sokolovi}a, koji je imao titulu velikog vezira,
{to }e re}i predsednika ministarskog saveta u Otomanskoj imperi-
ji i druge li~nosti u Imperiji. On je ~etrnaest godina bio na ~elu na-
{e crkve i u~inio je za nju toliko mnogo koliko ~itav niz potonjih
patrijarha nije uspeo. On je pro{irio, podigao Pe}ku patrijar{iju na
nivo koji ima Carigradska patrijar{ija. Obezbedio je stepen tole-
rancije tako da je crkva mogla mirno da funkcioni{e. I to je potra-
jalo sve do 1766, kada je sultan Mustafa III ukinuo kona~no Pe}ku
patrijar{iju i Srpska pravoslavna crkva na tom prostoru nije posto-
jala do 1920.
Mi do 1918/20, kad je stvorena Kraljevina Srba, Hrvata i Slovena-
ca, nismo imali Srpsku pravoslavnu crkvu u njenom dana{njem
02.12.05. ustrojstvu. Imali smo Karlova~ku mitropoliju, koja je bila potpu-
no nezavisna i bila je patrijar{ija, na ~elu joj je bio patrijarh. Ima-
li smo Beogradsku mitropoliju, koja je imala samo mitropolita, on
je prvo bivao Grk, tek kasnije Srbin. Imali smo crkvu i u Bosni, ko-
|}-{|
ja je bila pot~injena Carigradu. Tek 1920, stvorena je jedinstvena

crkva na teritoriji dràve Srba, Hrvata i Slovenaca, dana{nja Srp-
354 ska pravoslavna crkva. Kada je Kosovo u pitanju, bilo bi bitno da
crkva ostane tamo prisutna onoliko koliko tamo naroda bude. Se-
}amo se da je uo~i Dejtonskog sporazuma iz crkve saop{teno da
patrijarh Pavle daje blanko potpis Milo{evi}u da u toku pregovo-
ra zastupa sve Srbe gde god ih ima. Osam se vladika pobunilo, tra-
ìli su smenu patrijarha, potpis je povu~en, patrijarh je ponièn,
me|utim, {ta se dogodilo – Dejtonski sporazum zaustavio je rat,
ali je vaspostavio i granicu na Drini. Mitropolit Amfilohije pro-
kleo je ruku koja je potpisala Dejtonski sporazum, jer je postavila
granicu na Drini i razdvojila Srbe. Me|utim, u realnosti ta grani-
ca je postala me|unarodno priznata granica.
[ta se tu dogodilo s crkvom? Dogodilo se to da je odigrala lo{u ulo-
gu, podgrevala je nadu u narodu da }e projekat velike Srbije biti
realizovan. Kada se crkva povodom Dejtona sukobila sa Milo{evi-
}em i sa reìmom, i to èstoko, mnogi su smetnuli s uma u ~emu
je su{tina tog sukoba. Crkva nije zamerala Milo{evi}u to {to je on
vodio ratove, nego mu je zamerala, i u tome je su{tina sukoba, {to
ih nije doveo do pobedonosnog kraja.
Kako smo mi zalutali u istoriji i kako nam se ona sveti zbog toga
zaista bi zasluìvalo poseban razgovor i to upravo u vezi sa Koso-
vom. Realne ~injenice nisu nepoznate, na{a crkva dole postoji od
1219, jer sveti Sava je tu osnovao nezavisnu srpsku crkvu. Me|u-
tim, zaboravlja se da su se ustrojstvo crkve, ne samo njena uloga
na tom prostoru nego, zna~i, njena organizacija, njen sistem to-
kom vekova menjali na dramati~an na~in mnogo puta. Manipuli-
{e se i s tim {ta se crkvi mora vratiti od imovine. Onako kako stva-
ri stoje, po istorijskom pravu i po tapijama, trebalo bi ne tre}inu
kosovskih javnih dobara, imanja, {uma i tako dalje vratiti crkvi,
nego i vi{e od polovine. Me|utim, stvari niti realno stoje tako niti
}e tako biti. Odnos prema toj svojini menjao se tokom vekova vi{e
puta, i bivao je zakonski, pravno vi{e puta ure|ivan. Ne moè se
sve vratiti, jer ako bi se sve vratilo, do{li bismo u situaciju u kojoj
se na{la na{a crkva u Sloveniji. Ona je u Sloveniji traìla da joj se
vrati imovina koja je po tapijama bila njena. Kad se pogledalo u ta-
pije u katastarskim knjigama, ispalo je da sve slovena~ke {ume
pripadaju na{oj crkvi.
Znate {ta, u Beogradu postoji islamska verska zajednica, ona po-
seduje uredne tapije po kojima je, na primer, plac na kojem je sa-
vezna skup{tina njen, da ne govorimo o jo{ ~etrdesetak lokaliteta
Mirko
koji su bili njihova zemlja. U kosovskom slu~aju, stvar je jo{ mno- \or|evi}
go komplikovanija. Kada se bude utvrdio status Kosova, primenji-
va}e se drugi klju~ od ovoga kojim se razme}u na{i politi~ari po
medijima – mi dole imamo hiljadu crkava i manastira, sva zemlja
je na{a. Nije tako, dabome, ne}e to mo}i, mora}e se na}i jedna me-
ra i unapred se zna kolika, samo u Beogradu to ne}e da se zna. Cr-
kva dole ima pravo na neku imovinu, ali celokupna zemlja ne mo-
è biti na{a. Bi}e vrlo va`no kako }e se to urediti, da li }e se tim
mestima dati eksteritorijalitet – to nije lo{a ideja. Ba{ u istoriji
Kosova imamo takvih primera.
Ima nekih naznaka u tome {to pominje vladika Teodosije, da su
na{i Srbi po~eli kona~no govoriti jezikom ~injenica, a ne jezikom
mitova, predanja, kosovskoga zaveta. Znate, mi smo time malo
karikirali sebe, mi smo sebe time malo naruìli. Dva puta izri~ito
mitropolit crnogorsko-primorski, gospodin Amfilohije, progla{a-
vao je Biljanu Plav{i} za Kosovku |evojku, pa smo videli kakva je
sudbina kosovske |evojke i {ta se s njom desilo i {ta se desilo i sa
Kosovom i sa samom devicom kosovskom.
Svetlana Luki}:
Mirko, sad sam se setila, to je prilika da proverim da li sam to sanja-
la. Kad kaèm sanjala, mislim doslovno sanjala. Dakle, Milo{evi} je u
Dejtonu izgovorio tu fantasti~nu re~enicu – pa da, Sarajevo treba da
pripadne vama muslimanima, jer ste se vi branili, a ove kukavice su
vas ga|ale sa brda, se}ate se? Onda su Srbe iz Sarajeva pozivali da se
sele, da ne pristanu na tu situaciju i to je ta scena koje se ja se}am ili
sam je sanjala – kada se kopaju grobovi i ljudi na traktorima odvoze
sanduke sa svojim pokojnicima, sa idejom da se ni mrtvi ne ostavlja-
ju u novostvorenoj dràvi.
Mirko \or|evi}:
Niste sanjali, to je bilo, niste sanjali. Realno se to desilo i ja se na-
dam da se sad na Kosovu ne}e dogoditi, jer bi to bilo li{eno svakog
02.12.05. smisla. Nadam se da se ne}e jo{ jedanput voditi ta politika trak-
torskih prikolica, na mig neke politi~ke partije, Ko{tuni~ine, ne
znam ~ije – svi Srbi do|ite u Beograd, pokupite se, sednite na trak-
tore i do|ite u Beograd. Pa {ta smo time uradili? Pazite, Kumanov-
|}-{|
ski sporazum i okupacija Kosova su bili legalan i legitiman ~in.

Svi smo gledali kako je taj sporazum zaklju~en: Milo{evi}evi ge-
356 nerali u{li su u {ator, potpisali uslove koje su im izdiktirali, uzeli
su kape, pozdravili se i iza{li. Dakle, najbolje bi bilo da se sada po-
gleda istini u o~i. Me|utim, tu ima puno te{ko}a: mnogo je zlo~i-
na po~injeno. Na Kosovu je Milo{evi}eva soldateska u onom ne-
sretnom blic-krigu po~inila stravi~ne zlo~ine i Albanci su stekli
moralnu prednost, da tako kaèm, u ovim pregovorima, a mi smo
strana koja je postradala.
To }e biti doista velika amputacija i bi}e sprovedena bez mnogo
anestezije. I kao {to kaù da jo{ dugo boli noga onog kome su je
odsekli, dugo }e nas mu~iti Kosovo i kada de facto i de jure bude
dobilo neki oblik nezavisnosti. Stvar je u tome {to smo zaista ve-
kovima tamo, nema nikog od nas koji u svesti od najranijeg de-
tinjstva ne nosi kosovske slike, kosovsku epiku. Me|utim, vre-
mena se menjaju, bi}e nu`no prihvatiti realno stanje stvari. Do-
godi}e se ne{to {to je rezultat jednog procesa koji je trajao, ta-
kav kakav je, u kojem se, to se mi bojimo da priznamo, mi nismo
najbolje sna{li, ne samo poslednjih deset-petnaest godina, nego
poodavno. Koliko god da smo vekovima tamo bili prisutni, koli-
ko god imali svetinja i kulturne ba{tine, mi nismo uspeli da Ko-
sovo doista u~inimo na{im, ali tako na{im, da i drugi koji tamo
ìve to prihvate.
Retko se nerviram, ali jednom sam bio u prilici da javno zamolim
neke na{e episkope da ne re{avaju toliko to srpsko pitanje, jer gde
god su ga dosad re{avali Atanasije i njemu sli~ni ni S od Srbina vi-
{e nema. Srbi i Albanci su dva bliska naroda, koliko god to izgle-
dalo ~udno kad se ovako kaè, ali ni mi ni oni nismo uspeli da na-
|emo jednu racionalnu formulu, nego smo do{li u situaciju da }e
danas to pitanje, budimo iskreni, morati neko sa strane da re{ava
i da nam to re{enje donese.
Svetlana Luki}:
Koliko ~esto ste bili na Kosovu i ~ega }e vama biti ào, nezavisno od
politi~kog dela problema?
Mirko \or|evi}:
êsto sam bio dole i uvek kad sam dolazio na Kosovo, ose}ao sam
da dolazim u neku zemlju koja nekako od ro|enja, ako ho}e{, iz
porodi~ne tradicije pripada meni. Uvek sam ose}ao prosto fizi~ki
pritisak te nostalgije. Ali pritiskala me je i albanska sudbina. Taj
narod je doista dole ìveo obespravljeno. Seti se onih Rankovi}e-
vih vremena, da ne idem dalje u pro{lost. Ali pitam se da li }e ba{ Mirko
\or|evi}
Albanci biti presre}ni ako Srba tamo ne bude. Koliko god mi za-
merili da sam utopista, ja mislim da }e i Albanci ose}ati potrebu
za nama. Pazite, to su dva bliska naroda, iako im je jezik razli~it.
To su narodi koji su imali zajedni~ku ba{tinu dole, u tome je
stvar. Ako Albanci budu vodili politiku da {to vi{e Srba potisnu,
duboko sam u ube|en da ne}e od toga mnogo dobiti.
Meni je Gra~anica pravo ~udo, i zbog te Simonide, ali pazite, i tu
su napravili stravi~nu legendu – Arbanas joj je noèm izbo o~i. Ne,
u izvornoj pesmi stoji – zlo~inac. Naprotiv, Albanci su sa fresaka
grebali prah, verju}i da }e taj prah biti lekovit za slepilo. Na kraju
krajeva, pogledajte, sve do Milo{evi}evog luda~kog pohoda na Ko-
sovo, srpsku patrijar{iju i patrijarha li~no, dole je obezbe|ivala al-
banska garda u onim rugovskim uniformama. Da, da, iz iste poro-
dice, od nemanji}kih vremena do danas. Tek sada u ovoj Milo{evi-
}evoj akciji sve to je likvidirano i uni{teno. înili su po~asnu gar-
du dole, smatrali su to ne~im svojim. Bi}e to trauma velika i malo
}e ko tu ostati ravnodu{an.
Ali znate {ta, mnogo je tome kriva i epska tradicija, posebno ova
patriotska, rodoljubiva ìca negovana od romanti~ara naovamo.
Mora}emo jedanput da se pomirimo s tim da Jefimija i Simonida i
Gra~anica i Visoki De~ani pripadaju na{oj kulturi, to je nesumnji-
vo, ali da pripadaju i kosovskoj kulturi, a ba{tina su i evropske
kulture. Uostalom, te na{e freske su \oto pre \ota – nije to Krleà
tek tako slu~ajno rekao. Te na{e freske i njihova paleta su na{a re-
nesansa, ogromna je to ba{tina i doista bi sad trebalo biti na visi-
ni trenutka i traìti re{enje koje bi bilo prihvatljivo i garantovalo
neki na{ opstanak. Samo se nadam da se ne}e na}i neki suludi po-
liti~ari koji }e pozvati Srbe – beìte s Kosova, to je okupacija. La-
ko je re}i okupacija, ali onda morate pozvati narod na otpor oku-
patoru, a mi da ratujemo jo{ jednom ne verujem da }emo mo}i.
Mongoli su nekad bili svetska sila, ugroàvali su i na{e krajeve,
kralj Milutin je imao muke sa njima, a danas je Mongolija zemlja
02.12.05. koja ima milion stanovnika, gotovo neprimetna zemlja. Kijev je bio
kolevka ruske dràve, a danas se u Kijevu desetak posto izja{njava-
ju kao Rusi, ostalo su Ukrajinci, Poljaci. Nazaret je danas pod arap-
skom administracijom, a to je rodno selo Isusa Hrista. Dakle, ta
|}-{|
istorijska pomeranja nisu nova, i ovde je tako. Postoje objektivni

tokovi, Albanci su narod u usponu, kod njih je porodica brojna. Po-
358 sle II svetskog rata na prvom popisu bilo je 400.000 Albanaca, on-
da se upotrebljavao izraz [iptari, a sada je to dvomilionski narod.
Menja se ta demografska slika, menja se istorijski ram, ali se mi
ljudi sporo menjamo, na{i se snovi, na{e emocije sporo menjaju. Ja
potpuno razumem ljude koji }e plakati za Kosovom. Ne stidim se da
kaèm, mo`da }u i ja u jednom momentu zaplakati, ali stvar je u to-
me {to }emo morati da prihvatimo realno stanje stvari.
Kada je u pitanju skup{tina i uop{te ta javna politi~ka scena, na-
dao sam se da }u nekako mo}i da odmahnem rukom na sve to {to
povremeno deluje kao lakrdija, ali sa velikom zebnjom to gledam,
jer vidim da je dràva razgra|ena potpuno, institucija nema, par-
lament je izgubio funkciju. I vidite sad tu sofistiku, molim vas –
pripadaju li mandati stranci ili su privatna stvar. To su pitanja ko-
ja mi ulivaju ne zebnju nego pravi strah. Neki kaù – pa to }e mo-
rati Ustavni sud da re{i. Ali stvar je u tome {to taj isti Ustavni sud
re{ava kako mu se kaè, mi ni to nemamo. Stvari idu lo{e, veoma
lo{e. Ne znam da li ba{ formula Vajmarske republike to precizno
opisuje. êsto razmi{ljam o tome i kaèm – daj Boè da ne bude ta-
ko. Mi smo se kao narod nekako fatalisti~ki predali i uìveli u sta-
ru legendu – jeste, propadamo, ali izabrali smo carstvo nebesko.
Pa nije Lazar i{ao na Kosovo da izabere carstvo nebesko, i{ao je
da opstane i da stvori ligu za borbu protiv jedne imperije koja je
osvajala Balkan.
Pustimo mi carstvo nebesko i individualno, ima vremena za to.
Pogledajte, molim vas, pune su novine da je neki tajanstveni ka-
men Tarabi}a predat gospodinu Ko{tunici. Oni dopisuju Kreman-
sko proro~anstvo, tu najobi~niju policijsku ludost. Mi smo skloni
da se predamo nekako tom fatalizmu, a to je opasno, jer u ovom
momentu ba{ treba da budemo na nogama.
Svetlana Luki}:
Slu{ali ste gospodina Mirka \or|evi}a. Srpska pravoslavna crkva se,
dakle, na temu Kosova pridruìla onima koji veruju da je ne samo mo-
gu}e, nego da je i pravedno vra}anje na stanje pre 1999. Kako kaè
slavni istori~ar Hopsbaum – nacionalizmu je svojstveno da zahteva
suvi{e mnogo vere u ono {to o~igledno nije ta~no. A u nastavku emisi-
je slu{ate predavanje koje je u Narodnoj biblioteci Srbije odrào go-
spodin @arko Puhovski iz Hrvatskog helsin{kog odbora za ljudska
prava, a tema je bila civilni, odnosno gra|anski intelektualac.
@arko Puhovski: @arko

Puhovski
Tema o kojoj bih ja htio govoriti je naravno dobro poznata, da ne
kaèmo pre`vakana, i zato je moja nakana bila da ju pomalo spe-
cificiram odrednicom o civilnom intelektualcu. Pri tom, naravno,
polazim od jedne meni jako drage i pomalo neozbiljne definicije,
koju je Sartr upotrebio u svojim predavanjima o intelektualcima
u Japanu, rekav{i da je intelektualac onaj koji se bavi ne~ime {to
ga se ne ti~e. Ja nisam intelektualac, dakle, kad se borim za svoje
interese. Ja nisam intelektualac kada se borim za svoju socijalnu
skupinu, svoju naciju, svoj rod i tako dalje. Ja sam intelektualac
kada djelujem fer. Fer, to zna~i da djelujem mimo, pa ~ak i protiv
vlastitog interesa. Intelektualci nisu oni koji pi{u najbolje pjesme
ili najbolje rasprave ili crtaju najbolje slike, nego oni koji polaze-
}i od neke propisane pozicije u javnosti djeluju.
Ve} spomenuti Sartr je nedvojbeno jedan od nekoliko najistaknu-
tijih intelektualaca XX stolje}a, ali je drugorazredni filozof. Vje-
rojatno najve}i filozof XX stolje}a Vitgen{tajn je kao politi~ki idi-
ot bio netko tko nije bio intelektualac. On nije ni novine ~itao, on
se nije bavio zajednicom. Pod kraj ìvota polusenilan, polusljep,
polugluh, Sartr po lo{em vremenu zimi u Parizu djeluje kao kol-
porter jednog opskurnog glasila maoista, koje se zove Stvar naro-
da, jer su te novine vlasti zabranile zbog revolucionarnih ideja, a
Sartr im ho}e pomo}i. Uljudni {ef policije zove De Gola i De Gol
kaè – Voltera se ne hapsi, ako ne}ete revoluciju. Policajac koji to
ne razumije kaè – oprostite, govorim o Sartru, na {ta De Gol kaè
– da, rekao sam Voltera se ne hapsi, Sartr je danas Volter. Ili kako
se to svojevremeno ovdje govorilo – hapse, bre, pesnika.
Po mojem shva}anju, civilni intelektualac je ne{to {to se pojavlju-
je u zadnjih tridesetak godina sa najprije oteànim, a posle goto-
vo kanceroznim razvojem koncepta civilnog dru{tva i disidenata.
To su oni, dakle, koji argumentiraju sa stajali{ta ne~ega {to je po
mojem sudu u biti civilnoga dru{tva naspram politi~ke zajednice,
a to je horizontalni pluralizam. To na~elo se jednostavno ilustrira
tako da se kaè – ovdje nas ima stotinu, 99 su vjernici, 1 je ateist.
02.12.05. Imamo dvije vrednosti, nemamo 99 : 1, imamo dvije ravnopravne
vrednosti. Dokle god je 1 ateist, ili 1 vjernik a svi su drugi ateisti,
imamo dvije vrednosti – brojevima se ne pobje|uje. Dok imamo
jednu osobu sa jednim tipom vrijednosti, ta vrijednost je ravno-
pravna vrijednost civilnoga dru{tva kao i svaka druga vrijednost,
|}-{|
ma koliko ju ljudi prihva}ali. S jednom ogradom – ne smiju {tetiti

360 drugima da zastupaju svoje vrijednosti, ma kakve opet one bile.
Civilni intelektualac ne polazi od ideje pobjede, od ideje ve}ine,
nego polazi upravo od ovog jednog prema 99, polazi od pozicije
koja je, to treba jasno re}i, nedemokratska. Ovaj ili ova kojega ili
koju bih zvao civilnim inelektualcem ili intelektualkom nastupa
nedemokratski, to zna~i ne nastupa u ime ve}ine i {to je jo{ va`ni-
je, ne nastupa u ime nastojanja da nu`no postigne ve}inu i na taj
na~in eventualno pobjedi. Na taj na~in ovaj, koga bih nazvao civil-
nim intelektualcem bavi se {vercanjem nekih tema s margina u
centar javne rasprave. Poku{avanjem, dakle, da se neke teme, ko-
je u jednom trenutku zanimaju nekoliko desetaka ljudi, na razli-
~ite na~ine pro{vercaju u sredi{te javne pozornosti. Pri tom, zna-
ju}i da je ~injenica da u jednom trenutku te teme mogu do}i u sre-
di{te, biti prihva}ene od ve}ine, ali da to jo{ ne zna~i da je vi{e u
pravu nego prije.
Djeluju}i na ovakav na~in, intelektualac }e veoma ~esto biti s po-
{tovanjem spominjan po svojoj hrabrosti. Me|utim, prava zada}a
intelektualca je da bude u pravu, ne da bude hrabar. Me|utim, ova
gotovo automatska povezanost pozicije intelektualca i hrabrosti
ukazuje na jednu drugu, stra{no va`nu stvar, na to da je posao do-
spjevanja do istine i prono{enje istine u javnosti veoma ~esto po-
sao koji zahtjeva hrabrost, iz jednostavnog razloga {to svako dru-
{tvo naprosto mira radi po~iva na laìma. Zato je toliko pogre{no
kad se stalno iznova ponavlja – èlimo istinu i pomirenje. Moèmo
imati ili istinu ili pomirenje, uz istinu ide uznemirenje, a ne pomi-
renje, a uz pomirenje ide neistina.
Za intelektualca vaì isto ono {to vaì za aktiviste civilnoga dru-
{tva – na{i ne mogu biti na vlasti. Oni koji su na vlasti nisu nika-
da na{i. I to je elementarno jednostavna stvar, ne zato {to su oni
lo{i, nego zato {to smo mi ko{arka{i, a oni su nogometa{i. Mi igra-
mo jednu igru, oni igraju drugu, to su naprosto druge vrste igre i
druge vrste pravila. Mi moèmo imati simpatija za jedne vi{e, za
druge manje, ali oni se bave ne~im drugim. Ina~e ne mogu, kao
Sartr, u jednom razdoblju kriti~ki govoriti o Sovjetskom Savezu,
jer bi to moglo oslabiti poziciju ljevice u Francuskoj. Ili ne mogu
kriti~ki govoriti, da se vratim na svoju omiljenu temu, o povreda-
ma ljudskih prava u operaciji Sablja, jer operacija Sablja je zapra-
vo rezultat èlje da se uspostave ljudska prava. U zagradi – to {to
nijedna policija ne moè uhapsiti tisu}u ljudi, a da ih stotinu ne
bude uhap{eno nepravedno, {to svi znaju, kao da se zaboravlja.
Prema tomu, to {to na{i hapse njihove, jo{ uvjek ne zna~i da je @arko
stvar takva da o tomu ne treba kriti~ki govoriti. Dakle, na{ih u Puhovski
tom pogledu nema i ne moè biti.
Postoje stotine knjiga koje govore o tomu da je Memorandum Srp-
ske akademije osnova srpskog nacionalizma. Taj Memorandum
prakti~ki nikakvog uticaja ni na {ta nije imao, taj Memorandum
nije bio ni objavljen u Srbiji nego u ~asopisu Na{e teme u Zagrebu.
Ono {to je, me|utim, bilo {tivo koje je stvaralo uvjet za onaj tip sr-
bijanskog nacionalizma, koji je u ratu pokazao najgore lice, bio je
knjiùljak koji se zove Knjiga o Milutinu. To je paradigma onog
bosog, samog, jadnog srbijanskog seljaka kojeg se, me|utim, ne
moè zatu}i, koji je kao junak u pozadini svih mitova koji se tada
pojavljuju. Dakle, taj tip zapravo neprimje}ene intelektualne ak-
tivnosti bio je presudan. Nasuprot tomu, na hrvatskoj strani nije-
dan intelektualni produkt nije imao nikakvo zna~enje. Briljantni
liberalno-nacionalisti~ki eseji Vlade Gotovca, uglavnom lo{i naci-
onalisti~ki romani Aralice i tako dalje, nisu imali prakti~ki nika-
kvog utjecaja. U Hrvatskoj su utjecaj imali samo politi~ki doku-
menti protiv srpskog nacionalizma ili protiv jugoslavenskog ili
protiv komunisti~kog.
Klasi~na Krleìna formula o srpskoj artiljeriji i hrvatskoj kulturi,
odnosno uljudbi, kako on kaè, obrnula se u 90-im godinama. Da-
nas je hrvatsko topni{tvo vi{estruko superiorno srpskoj artiljeriji,
ali su srpski pisci, srpski reìseri po svim me|unarodnim standar-
dima uspje{niji, ugledniji od hrvatskih. Hrvati se me|utim i dalje
smatraju kulturnim narodom, a Srbi i dalje pjevaju “Rado ide Srbin
u vojnike”. Dakle, predrasude se ne daju ~injenicama omesti, ali su
one pokazale da je, relativno gledano, odgovornost srbijanskih in-
telektualaca bila ve}a, ne zato {to su oni bili gori, nego zato {to su
bili utjecajniji, dok su na hrvatskoj strani politi~ari bili utjecajniji.
Na hrvatskoj strani prigovor intelektualcima bio je taj {to su {u-
tjeli, sa veoma malim brojem izuzetaka i nisu se usudili postavlja-
ti neka pitanja, makar logi~ke naravi. Ve} ako je politi~ki govor
bio bitan govor, onda je trebalo politi~koj retorici postavljati pita-
02.12.05. nja. Ako je na{ pokojni predsjednik Tu|man neprestance govorio
– pod a, Hrvatska nije na Balkanu, pod b, Hrvatska je regionalna
sila, onda je trebalo re}i – ako Hrvatska nije na Balkanu, onda je u
srednjoj Evropi. To zna~i da je Hrvatska regionalna sila u odnosu
|}-{|
na Njema~ku, Italiju i tako dalje – odakle vam ta ideja. I moglo se

do}i do rije~i, makar to nije bilo uvjek ugodno. Me|utim se onda
362 pojavila ova pogre{na ideja da je neintelektualno baviti se politi-
kom. A jedino intelektualno jest baviti se politikom. Ne kao poli-
ti~ar, nego na na~in intelektualca.
Onda se pojavio element takozvane moralno-biografijske kritike.
Dakle, ~itamo kriti~ki tu|e biografije, kaèmo – {to ste vi radili
1968, 1978, 1988, a {to radite sada. Taj tip kritike ima smisla u ne-
kom bulevarskom kontekstu, ali on proma{uje temu. To {to sam
do sada bio deset puta u krivu ne zna~i da jedanaesti puta ne mo-
gu biti u pravu. Za javnost se to pokazuje, da se vratim na kraju na
po~etak, tako da se shvati kako se intelektualac u javnome ìvotu
dvostruko la`no predstavlja. Prvo se predstavlja kao nekakav dje-
latni javni faktor, a to zapravo nije ili jo{ nije, i drugo, predstavlja
se kao mislilac, a to uglavnom vi{e nije. Nije faktor, ali bi htio po-
sti}i da ga se prihvati, htio bi {aptati u uho onima koji odlu~uju.
U modernom, javno demokratskom smislu, intelektualac {ap}e
javnosti u uho. Ostaje formula – od intelektualca se, koji bi trebao
govoriti u ime znanja u smislu, kako Kant kaè, javne upotrebe
uma, o~ekuje da to u~ini upravo u ime uma samog, a ne u ime svo-
jeg interesa. I to zapravo nitko ne moè, nitko ne moè odgovoriti
i ovako reduciranoj verziji intelektualca i upravo zato to stalno iz-
nova treba poku{avati.
Svetlana Luki}:
Bio je ovo gospodin @arko Puhovski iz Hrvatskog helsin{kog odbora
za ljudska prava, a sada slu{ate istori~arku, gospo|u Branku Prpa,
direktorku Istorijskog arhiva grada Beograda, koji je pre neki dan
proslavio {ezdeset godina postojanja.
Branka Prpa:
Da bi se shvatio pojam arhiva, morate da znate da je istorija pro-
ces koji negde vodi – u propast, u progres, zavisi kojim putem ste
krenuli, da li onim Domanovi}evim, pa idete za slepcem, pa ga tek
na kraju pitate – je l’ te, kuda vi nas vodite, po{to pola sela pogine,
a on kaè – ja ne vodim nigde, ja sam slep. Istorija postoji samo
ako za doga|aj postoji dokaz, ako postoji papir da se ne{to dogo-
dilo. Onog ~ega nema na papiru ne postoji. Dakle, arhiv je dokaz
da se ne{to dogodilo. Na primer, mi imamo tih trinaest kilometa-
ra dokumenata, a jedan Nacionalni arhiv Velike Britanije, Public
Records Office ima sto pedeset kilometara dokumenata, starih od
hiljadu i ne{to godina, i to u kontinuitetu. A direktor Public Re-
cords Office se ne zove direktor nego keeper, ~uvar, on je ~uvar dr- Branka
àvne riznice. Dakle, arhiv jeste dràvna riznica. Prpa
Moj sin, kad je i{ao u gimnaziju, traìo je da mu objasnim ne{to iz

istorije. Dao mi je svoj ud`benik, a ja to kad sam pro~itala, rekla
sam – zna{ {ta, sine, ti ovo lepo do|i i nau~i kao {to ovde pi{e, jer
da ti ja sad idem da kaèm da ovo {to pi{e nije ta~no, dobi}e{ jedi-
nicu ko vrata. Dakle, u materijalnom, u faktografskom smislu ti
podaci nisu ta~ni, dakle, ne govorim o vrednosnom sudu. Kada
smo radili Hronologiju moderne srpske dràve, onda najedanput
vidite da je ~ovek istovremeno u Beogradu i Istambulu. Mi smo
najedanput shvatili da recimo za osnivanje Srpske akademije na-
uka i umetnosti imamo tri razli~ita datuma, pa smo se kao istori-
~ari vratili Vladimiru ]orovi}u, molim vas, kao nekom ko je ona-
ko najkorektniji u faktografskom smislu. Istori~ar ne sme da na-
pravi materijalnu gre{ku.
E sada, utemeljiva~ nau~ne istoriografije u Srbiji, kriti~ke istorio-
grafije, pravoslavni je sve{tenik Ilarion Ruvarac u XIX veku. Ako
se se}ate, tamo negde krajem 90-ih mi smo mogli ~uti od izvesnog
pojedinca akademika kako kritikuje Ilariona Ruvarca. Zna~i, vi
imate poku{aje revizije srpske kriti~ke, odnosno nau~ne istorio-
grafije na kraju XX veka – ne svi|a im se. Istorija je tema u vezi sa
kojom svi smatraju, kao u fudbalu, da se razumeju i oni }e najslo-
bodnije da krenu da debatuju s vama, jer je zapravo polje istorije
polje onog {to se meni svi|a i {to se meni ne svi|a. Pravio je neko
anketu {ta je to 29. novembar, pa je onda sad ispalo da niko nije ni-
kad slavio 29. novembar, svi su slavili te slave, {to se ja ne se}am,
moram da priznam. Ovi mla|i ljudi nemaju pojma {ta je 29. novem-
bar. [ta to govori? Da li to govori o ideolo{kom stavu? Ne, to je bri-
sanje ponovo jednog dela istorije, znate, koja traje u drugoj polovi-
ni XX veka.
Vi ne moète tu istoriju da izbri{ete svidela se ona vama ili ne svi-
dela. Znate, istorija se dogodila i niko ne moè da je promeni, ali
niko. Zna~i, vi morate da istraùjete period od 1945, pa do recimo
1990, kao istori~ar, kao istoriografija, i pri tom da nikom ne drì-
02.12.05. te politi~ki govor i da pravite filipike od istorijske nauke, gde se
obra~unavate sa ovim i onim. To se, izvinite, nikog ne ti~e, istori-
~ar nema te boànske atribute, on nije sudija u istoriji, on je taj
koji mora da pokaè {ta se uistinu dogodilo. Sad, hajdemo ovako,
|}-{|
srpska istorija 200 godina. Imali smo Obrenovi}e, pa su do{li Ka-

ra|or|evi}i, pa su najedanput Obrenovi}i nakon majskog prevra-
364 ta, ubistva Aleksandra Obrenovi}a, postali persone non grata u
srpskoj istoriografiji.
Zna~i, prvo su se Obrenovi}i brisali gumicom, onda smo opet ima-
li gumice pa smo brisali i te Kara|or|evi}e, tu Kraljevinu. I onda
smo imali samo istoriju radni~kog pokreta. Istorija Kraljevine Ju-
goslavije je bila istorija radni~kog pokreta, van tog radni~kog po-
kreta te{ko jo{ ne{to da bi uspelo da se provu~e. E, onda je sada
pao i taj sistem i {ta sad radimo, sad bri{emo tih pedeset godina
dok je taj sistem trajao. Pa izvinite, molim vas, kakvu to istorio-
grafiju vi mislite da }emo mi imati na kraju – nema je. Pa sad bri-
{e{ i prepravlja{ rezultate II svetskog rata. Pa ne moè{ da ih iz-
bri{e{, ào mi je, prosto ne moè{, sve se to dogodilo. Pa se zna
ta~no {ta je fa{isti~ki pokret, pa se zna ta~no {ta je me|unarodna
pozicija Jugoslavije u antifa{isti~koj koaliciji. To je ~etvrta zemlja
antifa{isti~ke koalicije, posle Sjedinjenih Ameri~kih Dràva, Veli-
ke Britanije, SSSR-a smo mi, pa onda Francuska. Mi imamo ~etvr-
tu vojsku po veli~ini u antifa{isti~koj koaliciji, mi smo jedina ze-
mlja, pored Sovjetskog Saveza, koja je sama sebe oslobodila, zna-
~i dràla sopstveni front. I to su ~injenice.
A proslava {ezdeset godina od kraja II svetskog rata, to nije posto-
jalo, oslobo|enje Beograda kao datum – nije postojao. E zna~i,
hajd’mo sad, izbri{imo i to i sad u tom neprestanom brisanju, vi
zapravo ni{tite sebe. Zna~i, to je kao da imate familiju ovakvu,
onakvu, imate neke koje volite, imate neke koje ne volite, imate
neke ru`ne, neke lepe, ali postoji ne{to {to je va{e porodi~no sta-
blo, neka va{a genealogija, pa se grana amo-tamo, pa vi, hteli ili ne
hteli, te ru`ne i te {to ne volite morate da stavite na neku od tih
gran~ica, prosto zato {to jesu va{ rod. Ne moète tu gran~icu da is-
pilate, da kaète – e ne}e ova grana ovde u ovom mom porodi~nom
stablu. Vi moète s njima da ne razgovarate, ali ne moète ih li{i-
ti toga da su oni va{ rod.
E, tako vam je i istorija jednako, zna~i postoji jedno stablo koje se
grana ovako, onako, svidelo vam se – ne svidelo vam se, a onog tre-
nutka kad po~nete da pilate te grane, pa ispilate jednu, drugu, tre-
}u, ~etvrtu, petu, {estu, vi ste poni{tili sebe, vi ste poni{tili svoje
poreklo, vi ste poni{tili uop{te mogu}nost odgovora na pitanje –
ko sam ja i kuda idem. Ako se to bude radilo i ubudu}e vi ste N.N.
osoba, jer vi ste osoba koja nema istoriju, ne znate ko vam je maj-
ka, ne znate ko vam je otac, ne znate ko vam je deda, ne znate ko
vam je baba, ne znate ko vam je prababa. Ne znate ni kako se zo- Branka
Prpa
vete, na kraju krajeva.
Redefini{ite istoriju, ali tako {to }ete prvo u}i u Arhiv, pa istraì-
te, pa onda redefini{ite istoriju. Znate, svake godine iza|e nova
knjiga o Francuskoj revoluciji, istorija se uvek iznova pi{e, za{to
se iznova pi{e, zato {to neki istori~ar u jednom dokumentu pro~i-
ta ne{to {to je ovaj drugi presko~io i ovaj smatra to bitnim i onda
to istakne. I onda ima apsolutno legitimno pravo da svake godine
pi{e na istu temu svaki istori~ar novu knjigu. E dakle, ako ho}ete
da revidirate istoriju, onda morate da je revidirate na osnovu do-
kaza, zna~i na osnovu dokumenata, ali tako {to ste istraìli sve, a
ne namerno izabrali samo ne{to. Istorijska nauka je jedna moral-
na kategorija, ne moète vi sada kad je u pitanju II svetski rat ne
na}i ni jedan jedini dokument koji }e te fundamentalne ~injenice
da promeni.
Svetlana Luki}:
Na osnovu ~ega su onda revidirane uloge Ljoti}a i Nedi}a?
Branka Prpa:
Pa ne znam. Evo, ako ho}e Nedi}a da istraùju, evo im Istorijski
arhiv Beograda, pa neka poku{aju onda na osnovu ovih dokume-
nata, od koncentracionog logora, specijalne policije, da revidiraju
tu istoriju, samo ne znam kako }e, mora}e jo{ da pogor{aju tu sli-
ku, znate. Malo }e jo{ biti ru`nija nego {to je do sada islikana. Ta
slika je ru`na, stra{no. Znate, mnogo ljudi mrtvih, mnogo patnji
grada Beograda.
Evo, sad je bila neka anketa u NIN-u, pa sam ja izabrala kao izme-
|u ~etrdeset najva`nijih li~nosti u istoriji Srbije Stojana Novako-
vi}a, Jovana Skerli}a, jo{ sam i na kraju Zorana \in|i}a, ali reci-
mo sad da vi pitate mlade ljude ko je Jovan Skerli} ili ko je Stojan
Novakovi}, oni ne}e znati da vam odgovore na to pitanje. Dakle,
oni su ljudi koji u stvari sada i ne znaju {ta je to srpska tradicija,
02.12.05. a pri tom su nacionalisti, {to je sme{no, i u svom nacionalizmu su
notorne neznalice. To je prosto jedna generacija koja je izrasla u
toku ovih ratova, koja je zapu{tena, koja je jedno posttraumatsko
dru{tvo, koja je jedna lutaju}a grupa ljudi koja ne vidi svoju bu-
|}-{|
du}nost, jer te{ko i da je ima u dràvi koja ovoliko stagnira. Onda,

to je generacija koja nigde ne moè da iza|e iz ove zemlje, ja sam
366 o tome ~esto govorila, znate, ne moète od Srbije napraviti indijan-
ski rezervat kao {to ga je napravila Evropa, a onda o~ekivati da ta
deca ne}e biti ksenofobi. Nego {ta }e nego }e da budu ksenofobi.
Izvinite, molim vas, ako jednoj generaciji oduzmete potpuno mo-
gu}nost da se upore|uje s drugima, ona ne moè biti druga~ija ne-
go ovakva, a pri tom nema taj sistem vrednosti na koji moè da se
osloni. Oni glavinjaju, znate, oni prosto ne znaju vi{e za {ta da se
zaka~e. Zamislite, neonacizam u jednoj Srbiji, koja je imala jedan
od najteìh okupacijskih sistema u Evropi, u toj Srbiji vi stvarate
neonacisti~ke organizacije sa hajl Hitler. Ja sam gledala taj sajt
Nacionalnog stroja, gde debatuju o tome da Banji~ki logor u stva-
ri ne sme da se nazove logorom. Pa {ta ta deca znaju uop{te o to-
me? Je l’ oni znaju da bi se na svakog ubijenog nema~kog vojnika
ovako po ulici pokupilo sto ljudi i streljalo, nevinih ljudi s ulice?
Je l’ oni znaju to, je l’ oni znaju kako je ovo selo Skela kraj Beogra-
da spaljeno do zemlje? To su radile nema~ke okupacione vlasti. Je
l’ oni znaju za masovna streljanja u ovoj zemlji? Znate, kako se
usu|uju, sa istorijom naroda koji je bio pod takvim okupacijskim
sistemom, da veli~aju Hitlera i neonacizam? Kako se usu|uju?
E sada, usu|uju se zato {to imamo ove tlapnje tipa – Nedi} je bio
super, 27. mart je bio pogre{ka. Tako da to {to se nama de{ava, ve-
rujte, s obzirom kakva je objektivno situacija, jo{ to i nije tolikih
razmera. Ali to ne zna~i da mi nemamo sindrom Vajmarske repu-
blike. Demokratija je uvek krhka tvorevina, kad bacite jedan na-
rod na kolena, kao {to je ba~en nema~ki narod posle I svetskog ra-
ta, sa ogromnim kontribucijama, zna~i od{tetom koju je Nema~ke
morala da pla}a, kad je za{ao u bedu, nezaposlenost, onda je jedi-
no {to mu je ostalo bila utopija, super~ovek. Pa kad ste najbedniji
na svetu, onda kaète – e ja sam najbolji na svetu, ja sam najpa-
metniji, najlep{i i {ta mi moète. To je vapaj o~ajnika, dru{tva
o~aja stvaraju totalitarne sisteme a ne dru{tva blagostanja, dru-
{tva o~aja. E, a mi velikim i brzim koracima idemo ka dru{tvu o~a-
ja. Dakle, nema budu}nosti ili ako je to budu}nost, kakva je to bu-
du}nost? Da budemo 2017. mo`da u Evropskoj uniji? [ta }emo da
radimo do tada? Gde }e ti mladi ljudi da rade? Gde, kod koga? Ka-
ko }e da formiraju porodicu? Kako? Od ~ega }e da ìve? Sve su to
stra{no nezdrave situacije.
Jedna od najve}ih opasnosti, znate, u istoriji Evrope i to su poka-
zali totalitarni sistemi XX veka, ili kako je XX vek nazvala Agne{
Heler – stole}e izgubljenih nada ili stole}e zlih – to je kada ljudi iz-
Branka
gube ideju budu}nosti i kada celo dru{tvo u|e u nihilizam, a to je Prpa
stanje kad ìvite samo od danas do sutra. ôvek ne moè da ìvi
bez ideje budu}nosti, jer ìvot bez ideje o budu}nosti obesmi{lja-
va ljudsko postojanje. Bojim se da se sve to nama sada de{ava na
nivou ~ak i mentalnog i emocionalnog stanja. Vi moète masovno
da vidite da su ljudi depresivni, da je nakon ubistva \in|i}a 2003.
prosto ta dru{tvena energija, koja je bila stvorena petim okto-
brom, nestala i da smo ponovo u{li u nihilizam.
Evo recimo, sada je pitanje Kosova tu, da Srbija gubi deo svoje dr-
àvne teritorije ako izgubi Kosovo. [ta oni mogu da urade u slu~a-
ju velike pobune? Je l’ mogu ne{to da urade? E, ja se bojim da ne
mogu i moje ose}anje nesigurnosti proizlazi iz slabosti dràve, jer
je dràva ta koja nama ustavnim aktom garantuje li~nu, imovin-
sku i svaku drugu bezbednost. Onog trenutka kad institucije dr-
àve, bile one ~ak i represivne kao {to je policija, kao {to je sud-
stvo, ne funkcioni{u, i kad je cela njena institucionalna infra-
struktura jedno Potemkinovo selo, jedna papirnata tvorevina, on-
da se zaista bojite nekih doga|aja u smislu ulice, koji onda zbri{u
sve. Jedanput sam polemisala sa don Brankom Zbutegom i u jed-
nom trenutku on mi je postavio jedno naizgled retori~ko pitanje i
pitao me – Branka, {ta ho}e ìvot. Ja sam rekla – {ta, don Branko,
on je rekao – da ìvi. Prema tome, svaki ìvot ho}e da ìvi.
Ako taj ìvot biva ugroèn, on }e uraditi sve da bi opstao i to je naj-
normalniji, prirodni nagon i ìvotinja i ~oveka. Dakle, ~oveka ni-
kad ne treba dovesti u tu situaciju da se bori za goli ìvot. E, kad
krene da se bori za goli ìvot, onda znate, gde ugazi, tu trava vi{e
ne raste. I prosto, dràva i dru{tvo ne smeju da do|u u tu situaci-
ju da ìvot ho}e da ìvi. Zna~i, to mora da se podrazumeva – da ì-
vot moè da ìvi. Eto, to je ono ~ega se ja realno i objektivno pla-
{im, jer prosto morate da budete ili bolesni optimist ili da zabije-
te glavu u pesak, pa da ne vidite ono {to vidite, a to {to vidite, to
uop{te nije ~ak ni kritika, pa sad ja kao kritikujem ove politi~ke
elite, pa sad kritikujem one politi~ke elite. To vi{e nije ~ak ni te-
02.12.05. ma, sad je tema opstanak jedne dràve, jednog naroda, verujte, u
svakom pogledu. Sad se raspravlja o njenoj dràvnoj teritoriji na
primer, a onda kako }e ona u ekonomskom smislu da opstane, ka-
ko? I tre}e pitanje, koji su to njeni resursi koji }e nam omogu}iti
|}-{|
opstanak? I onda shvatite da politi~ke elite ove zemlje imaju isto-

rijsku odgovornost i ja im se ba{ ne bih volela na}i u koì sada.
368 Sve ozbiljne dràve na svetu donesu prvo zakon o kori{tenju gra-
|e, odnosno personalnih dosijea ljudi, koja su nastajala u Slu`ba-
ma dràvne bezbednosti, u na{em slu~aju politi~ke policije. Mi ni-
smo nikad imali klasi~nu Slu`bu dràvne bezbednosti, mi smo
uvek pod tom firmom imali politi~ku policiju. Dakle, ozbiljne dr-
àve prvo donesu zakon, pa onda te Slu`be dràvne bezbednosti
odlu~e da do odre|enog roka to predaju. Znate, kad dobijete gra|u
iz Slu`be dràvne bezbednosti, onda poku{ate da se raspitate {ta
drugi arhivi u Evropi rade s tim. I uzmete paradigmu demokrat-
ske dràve, dakle, dràve koja je izmislila parlamentarnu demo-
kratiju, a zove se Engleska. Po zakonima u toj zemlji, postoji sto
godina embargo na personalni dosije ~oveka, a kad traìte perso-
nalni dosije kao istori~ari, onda vam dozvolu da gledate personal-
ni dosije ~oveka daje lord kancelar li~no. Zna~i, postoji ne{to {to
se u ustavu zove neprikosnovenost li~nosti, ~ovek se {titi, pa je taj
rok u Velikoj Britaniji sto godina. âk su demografski podaci za-
{ti}eni sto godina. Sad je Public Office tek objavio demografske
podatke za Veliku Britaniju s po~etka XX veka, 1903–2003. Sto go-
dina embargo nad tim podacima.
A {ta je uradila ova dràva? Dakle, nije donela uop{te nikakav za-
kon o kori{}enju personalnih dosijea ljudi, nego je lepo dokumen-
ta dala arhivima i rekla – evo. I to se sad smatra kao krajnje demo-
kratski ~in, je l’, {to ste dali personalna dosijea ljudi arhivima i
{ta sad arhivi da rade s tim? Evo, sad je recimo Arhivu Srbije, nije
nama, dat Informbiro, to su sve ìvi ljudi. Ho}ete da vidite recimo
u svom dosijeu da vas je denuncirao ro|eni brat ili mo`da èna ili
mo`da sestra ili mo`da najbolji prijatelj, ili mo`da kum, a ìvi ste
i vi i on? [ta da radite s tim dosijeom? Ili }e u ovoj neodgovornoj
{tampi lepo do}i i objaviti personalni dosije, gde }ete videti kako
je Pera izdao @iku, kako je Mika namestio nemam pojma kome, i
sve }ete to lepo da objavite. A isto }e se videti recimo da li ste se
{valerisali ili ste mo`da homoseksualac, i to }e lepo da objave s
najve}im zadovoljstvom raznorazne novine u gradu Beogradu.
Na kraju krajeva, mi moramo da u smislu znanja kao istori~ari, u
jednom trenutku rekonstrui{emo totalitarni sistem, koji je vla-
dao na ovom prostoru, jer na primer, jedna osoba koja se zove Dra-
goslav Jovanovi}, profesor Pravnog fakulteta, osniva~ Zemljorad-
ni~ke stranke u Kraljevini, njegov personalni dosije je ovde. On je
u kontinuitetu vo|en od kraljevine, okupacijskog perioda do po-
sleratnog perioda. Dakle, bio je u zatvoru u kraljevini, pa je onda Branka
Prpa
bio osam godina u Mitrovici u zatvoru u socijalisti~koj Jugoslavi-
ji. Tako imate jedan personalni dosije ~oveka koji govori o konti-
nuitetu totalitarnog sistema na ovom podru~ju. Ako je neko imao
dosije u politi~koj policiji, za vreme kraljevine, pa za vreme oku-
pacije, pa za vreme socijalisti~ke Jugoslavije, onda vi kaète – do-
bro, pobogu, da li je ovde ikad bilo demokratije, jer imate jednu
osobu koju u kontinuitetu prate sve politi~ke policije i svaki put
zavr{i u zatvoru, u svakom sistemu.
To su stvari zna~ajne za istoriografiju, jer taj sistem totalitari-
zma mora da se rekonstrui{e, a jedan od ozbiljnih izvora za to }e
upravo biti dosijei koje je stvarala politi~ka policija; ti paralelni
svetovi, ti paralelni centri politi~ke mo}i za koje vi ne znate da po-
stoje. Svaka dràva naravno ima slu`bu dràvne bezbednosti, ali
ima kontrolu nad tom slu`bom. I ono {to mene li~no uvek obespo-
koji, to je ta lako}a s kojom mi mislimo da tako do|e{, pa onda
uzme{, pa i{~ita{. Nema lako}e, pre svega, ljudski ìvot je kompli-
kovan i sloèn, istorija je komplikovana i sloèna, nema jedno-
stavnih odgovora. I prosto, po meni, ozbiljnost pojedinca i nacije
proizlazi iz odbacivanja ideje lako}e.
|}-{|
PE[ÂNIKFM, 09. 12. 2005.
DO POSLEDNJE KAPI
MASTILA
Ja sam ve}i Srbin od tih u crnim mantijama ili od bilo
kog za tim okruglim stolom, bez obzira {to ne pla~em
svaki put kad se pomene Kosovo...
Imate slu~aj Ma~katice, gde su spaljivani le{evi ljudi
kao u nekom Au{vicu, koji je zamrznut, ali ministar
pravde urgira da se aktivira prijava protiv êde zbog
poseta Centralnom zatvoru...
Zahtevam od ove vlade da na|e na~in da Biljanu
Srbljanovi} vrati u domovinu...
Marko Vidojkovi}, pisac

Mladen Lazi}, sociolog
Ivan Nikodijevi}, slu{alac
Sr|a Popovi}, advokat
Svetlana Luki}:
Dobar dan ili dobro jutro, ovo bu|enje po ovom mraku i blatu postaje
sve zamorniji poduhvat. Bilo bi malo lak{e kada bi makar ujutru do-
ìveli kratku amneziju, tek toliko da se odmorimo, pa onda opet napo-
lje, u boj za narod svoj.
Ne znam da li ste ~uli da je identifikovan ~ovek koga je u Marmarisu
na{la turska policija. On je doìveo amneziju, nije znao ni kako se zo-
ve, nije znao ni da u Beogradu ima ènu i troje dece, jedino {to je znao
o sebi da kaè jeste to da je Srbin. Mi smo stvarno uspeli da evoluira-
mo od ~oveka do Srbina, ~ovek je ovde postao, kako neko re~e, zoolo-
{ka sablast. Postoje dakle samo nacionalni identiteti, a on, srpski
identitet ne zna da li danas da se raduje ili da se èsti {to je uhap{en
Ante Gotovina. S jedne strane je radostan, jer su uhitili usta{u, a na-
{eg |enerala nisu, a s druge strane je ljubomoran jer su Hrvati zavr-
{ili svoje obaveze prema Hagu i sad }emo mi jadni da trpimo jo{ ve}i
pritisak od Karle del Ponte. Ona je ju~e u Beogradu najavila da }e idu-
}e nedelje pred Ujedinjenim nacijama opet re}i da Srbija ne sara|uje
sa Ha{kim tribunalom.
Ko{tunica Vojislav je optuìo gospo|u Del Ponte da laè i sa svog pre-
uzvi{enog poloàja predsednika vlade Srbije poru~uje svetu da samo
zlobnici koji saradnju sa Hagom vezuju samo za aspekt hap{enja,
mogu da kaù da od aprila Srbija nije sara|ivala sa Hagom. I tako,
umesto da tog ~oveka, koji konstantno zloupotrebljava autoritet
predsednika vlade i {titi zlo~ince, srpska nacija razre{i du`nosti po
bilo kojoj osnovi, pa makar i kao maloletnika koji nije svestan toga
{ta ~ini, Ko{tunica }e biti pu{ten da u svom prometejskom ludilu na-
stavi da na le{evima gradi novu, evropsku Srbiju.
I dalje }emo sa njim nastaviti da se kre}emo po na{em omiljenom kru-
gu u kojem se smenjuju nasilje i zlo~instva. Da vas podsetim, Ko{tu-
nica je uo~i jednih predsedni~kih izbora odrào predizborni miting u
Sremskoj Mitrovici i to na isti dan kada je na drugom kraju te male
varo{i na gradskom groblju po~ela ekshumacija 102 N.N. lica, koja su
doplovila Savom u periodu od 1991. do 1995.
Ne zna se {ta }e se ta~no desiti posle izve{taja Karle del Ponte Save-
tu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Na primer, moè da se desi da se
obustave pregovori o pridruìvanju Evropskoj uniji, samo toliko.
Umesto da ponizno prizna da problemi prevazilaze njene mo}i, ova
vlada nastavlja da se tetura i radi sve {to je potrebno, samo da bi do-
09.12.05. ìvela jo{ jedan dan. Policiju je ume{ala u parlamentarni ìvot, vlada-
ju}a stranka preko svog kosovskog juri{nika Marka Jak{i}a, poru~u-
je da vladu ru{i Boris Tadi}, tj. albanski lobi. âk i nesre}ni Pahomi-
je na sudu tvrdi da taj, jo{ od Milo{evi}a sveprisutni albanski lobi,
|}-{|
spletkari protiv pravoslavlja i njega li~no.

Danas }e u Zagrebu Hrvati protestovati protiv hap{enja Ante Gotovi-
374 ne. Udruga boraca domovinskog rata je tu`na, ali ne}e se priklju~iti
protestima. Na{e udruènje boraca rata od 1990. do 1999. uru~ilo je
gospo|i Ruìci \in|i} plaketu Srpski borac, koju je posthumno dode-
lilo Zoranu \in|i}u. Dakle, ~ak je i Udruga dozvolila mogu}nost da je
njihov Ante Gotovina zlo~inac, a {ta nama kaè Ruìca \in|i} prima-
ju}i plaketu Srpskog borca – da je \in|i} poginuo za iste vrednosti
kao i dobrovoljci ratova 90-ih. Pa ne}e mo}i, smrt ipak ne izjedna~a-
va sve, ~ak ni u Srbiji.
Ovo je Pe{~anik, vi najpre slu{ate pisca Marka Vidojkovi}a.
Marko Vidojkovi}:
Nisam video scenu, ali ~uo sam da su popovi insistirali da prisu-
stvuju prvom sastanku pregovara~kog tima za Kosovo, pa su onda
i prisustvovali. [ta oni zaèle, to mora da se ispuni. Zaèle zebru
i semafor, eno ga tamo, novi sa sve leè}im policajcem. I {ta je taj
sastanak, vitezovi okruglog stola, pa pola sa popovima, pola sa
vra~evima, da im predvide {ta }e da bude. To mi je totalni srednji
vek, ali mi smo ve} odavno folklorno srednji vek, tako da se potpu-
no uklapamo i samo smo ~ekali kad }e oni da se pojave za prego-
vara~kim stolom, pa da sve bude potpuno u duhu.
Svetlana Luki}:
Za tim stolom je sedeo i Pahomije. Slu{am Bigovi}evo obja{njenje da
je svako nevin dok se ne dokaè suprotno.
Marko Vidojkovi}:
Pa da, Radovan Karadì} i Ratko Mladi} su nevini dok se ne doka-
è suprotno, to je omiljena teza legalista i dobro, hajde. Mo`da oni
imaju slab kadar, nemam pojma, ko zna kakvi su ovi drugi, mo`da
su jo{ gori, pa onda ipak ubace Pahomija tamo. ûo sam pre neki
dan da je na su|enju Pahomiju svedo~io Filaret, tako da je to pot-
puni Monti Pajton, neverovatno. Zna~i, na su|enju Adolfu Hitleru
svedo~i Gering. Mnogo je ve}i problem, u stvari, u vestima. Po~eo
sam da razmi{ljam da je to kao jedna ogromna crna hronika u
okviru koje ima{ i ovu normalnu crnu hroniku, da je neko oplja~-
kao benzinsku pumpu ili ubio babu. Ali sve vesti su ogromna crna
hronika i nisu samo na{e vesti takve, nego su globalno vesti foku-
sirane samo na lo{e vesti i na tragedije. I otprilike, svaki put kada
treba da uklju~i{ radio ili TV i treba da ~uje{ vesti, svako od nas
ima taj adrenalin – uuu, da li }e sad da bude zemljotres ili }e da se
sru{i avion na zgradu ili je bio neki bomba{ samoubica ili su ubi- Marko
Vidojkovi}
li nekog na Kosovu. Na to se jo{ doda i malo ovog na{eg lokalnog
folklora, koji vi{e spada u hroniku bizarnosti, kao {to je metal u
{e}eru i sli~ne gluposti.
I to se sve pretvori u jednu gomilu lo{ih vesti i cela nacija je neka-
ko naviknuta na lo{e vesti u poslednjih petnaest godina. Gledanje
vesti i slu{anje vesti podrazumeva gledanje i slu{anje lo{ih vesti.
Ne znam da li oni biraju samo lo{e vesti ili mo`da dobre vesti ni-
su vesti, nemam pojma, ali situacija ovde je ve} stvarno takva da
ti i kad nema{ lo{u vest, onda od neke mizerije pravi{ lo{u vest,
kao {to je drama o poslovniku o radu pregovara~kog tima za Ko-
sovo. Video sam tu sliku ju~e, Ko{tunice, Tadi}a i Solane, potpuni
{ou, Solana sa svojim nevinim osmehom drì u svakoj ruci po ru-
ku. Kako mu je Ko{tunica bio sa desne strane, desnom drì Ko{tu-
ni~inu, a u levoj Tadi}evu i onako ih dodiruje na silu, zna~i drì
ovako one ruke i dodiruje ih i sad – sva trojica se smeju. I ti gleda{
to, i onda pro~ita{ njegovu izjavu da }e sigurno jedna od strana bi-
ti veoma nezadovoljna ishodom rezultata pregovora o Kosovu, i
kao ba{ se pitamo koja, ali oni se svi smeju.
Ceo taj folklor je doveden do potpunog besmisla, te scene smo vi-
deli ve} hiljadu puta. Solana je davao naredbe za bombardovanje i
stvarao Srbiju i Crnu Goru, pomaè nam da u|emo u Evropsku
uniju, sad pomaè Kosovu da u|e u Evropsku uniju bez nas, ali
svaki put moraju svi da se smeju. A sada je jo{ i dodirivao ru~ice
Tadi}a i Ko{tunice pred kamerama. Mislim, to je sve postalo kao
nekakav bizarni gej {ou, zna{, i ljudima koji moraju to da gledaju
stvarno nije lako i ja im preporu~ujem da kada gledaju takve sce-
ne treba mnogo vi{e da se smeju. Kad se ve} njih trojica smeju, za-
{to bismo mi plakali.
Uvek imamo kao neki kamen oko vrata, to je ili dràvna zajednica
ili bela {engenska lista ili vojnici koje ubijaju ili ubijaju jedni dru-
ge ili Kosovo ili le{evi ili hladnja~e, barabe koje ovde kradu ili taj-
kuni koji kupuju poslanike ili legalisti koji prestaju da budu lega-
09.12.05. listi kad im to odgovara. Zna~i, uvek imamo neke balaste koji se
vuku godinama. E, tako }e sad i ovo da se vu~e, ja se nadam ne go-
dinama nego nekoliko meseci, pa eto, da i to zaboravimo. Prosto
mora da se odigra ta neka igra. Mada mislim da narod ovde moè
|}-{|
lak{e da svari neke stvari, ali taj politi~ki marketing bi onda mo-
gao da po~ne da propada, ono, kad po~nu narodu da tovare – e slu-
376 {aj, moèmo mi da re{imo stvar sa Kosovom za dva dana. Ali ti
stvarno moè{ da re{i{ stvar sa Kosovom za dva dana, samo kad
bi realno gledao stvari.
Nikad tamo nisam bio, niti mi je iko odande, niti imam neki pose-
ban odnos, niti ose}aj pripadanja nekakvom nacionu ili nekom
nacionalnom entitetu, ~iji je deo na Kosovu. Ja formalno mo`da
pripadam srpskoj naciji, ali materijalno sam ipak malo {iri od sr-
bovanja i koliko mi je stalo do Kosova toliko mi je stalo i do Repu-
blike Srpske ili do Republike Fantomske Srpske Krajine. Zna~i, to
je ne{to {to {teti dràvi u kojoj ja ìvim i sama ta dràva je najvi-
{e kriva zato {to joj to toliko {teti. Mislim da }e svi ti kojima je Ko-
sovo jako bitno i kojima je Republika Srpska jako bitna i kojima
su Karadì} i Mladi} jako bitni i kojima su sve te srpske zemlje i
carstvo nebesko jako bitni – zaista dovesti do toga da bude carstvo
nebesko. Takvo pona{anje u 2005. dovodi do daljeg istrebljenja
ove nacije, jer svako normalan }e gledati da zapali odavde i svako
normalan ne}e hteti da ima decu ovde i tako }e deo po deo ljudi po-
~eti da ide negde, da se utapa u neke druge nacije, u neke druge ze-
mlje.
A mi izdajnici }emo u jednom trenutku, ne znam, da pocrkamo ili
}emo i mi da zapalimo, a ovi ostali }e da umru od gladi ma{taju}i
o Kosovu. I tako, zajedno crkva, Ko{tunica i vojska ceo narod do-
vode na ivicu istrebljenja. Tako da dolazimo u situaciju da su u
stvari ljudi koje nazivaju izdajnicima u ovom trenutku najve}i Sr-
bi koji postoje u ovoj zemlji, zato {to jedini razmi{ljaju u kontek-
stu XXI veka. Ako to ne radi{, ako stalno gura{ u srednji vek, pa
Srbija }e dalje da se usitnjava i na kraju }e da ostane samo ona {u-
madijska dolina gladi. I stvarno sebe vidim mnogo ve}im Srbinom
od bilo kog od tih u crnim mantijama ili od bilo kog za tim okru-
glim stolom, bez obzira {to ne pla~em svaki put kad se pomene
Kosovo.
Politi~ki talk-shows su nikad ja~i, potpuni je cirkus kad gledam
G17 plus i DS, sada je glavna klanica na toj liniji, ali imamo i dru-
gu klanicu: DSS i Bogoljub Kari} izdajnik. Velja Ili} je ~as sa jed-
nima, ~as sa drugima, ne zna ko od koga kupuje. U stvari, svi od
svih kupuju sve, i tu nema nikoga ko nije korumpiran. Sad, jebiga,
ko ima poluge vlasti, taj }e da dokazuje da je Kari} pla}ao nekakve
poslanike. Ko ti kaè da nisu i ostali. Pa SDP je bio stranka za pot-
kusurivanje u vreme Zorana @ivkovi}a i evo, i sada je. Jednostav-
no, postoje neki ljudi koji su tu da prime pare da bi pre{li u drugi Marko
Vidojkovi}
tabor i tako ovde funkcioni{e politika.
Ne sme{ da se upeca{ u tu zamku da za nekog navija{, jer taj jebe-
ni Ustavni sud je doneo potpuno degensku odluku da su poslanici
vlasnici svojih mandata, bez obzira {to si ti glasao za stranku. I
sada, znaju}i da je ovo zemlja u kojoj }e neko rado da uzme pare,
mo`da ~ak i hiljadu dinara, da bi pre{ao u neku drugu stranku, od-
jednom se desi da neka fantomska stranka ima poslani~ki klub.
Zna~i, ovo je jedna dripa~ka zemlja i treba i}i sa prezumpcijom da
se i u parlamentu nalaze dripci, a ne gospoda. Ti kad vidi{ onaj
olo{, nema {ta da se misli{, tu je svako potkupljiv. I tebe je to ner-
viralo u doba @ivkovi}eve vlade, a sad, kad se potpuno ista stvar
de{ava, sad si u fazonu – ma da, vlasnici su svojih mandata, za{to
– zato {to me nervira DSS!
Mislim, zna{, to su gluposti i ne treba se pecati. Oni nas naravno
prave budalama i sad ja treba da branim nekakva dva anonimusa
iz G17 plus zato {to su hteli da uzmu pare ili nisu hteli da uzmu
pare ili su se dozvali pameti i rekli posle dve godine – jao, jebote,
pa G17 plus nije ono {to sam ja hteo od te stranke. I mi sad svi tre-
ba da budemo u fazonu – da, da, jeste, stvarno su poslanici vlasni-
ci svojih mandata. To je imbecilnost, izvini, daj onda da glasamo
za poslanika i da sva~iju autobiografiju ili biografiju imamo i da
je pro~itamo i da onda izglasamo. Ali sve je to deo neke dnevne po-
litike, jer ti sad za neku dnevnu politi~ku odluku cimne{ Ustavni
sud, kao treba mi, zna{, da sjebemo @ivkovi}evu vladu, pa ovaj ta-
mo donese odluku. Onda cimne{ Vrhovni sud – slu{aj, treba da mi
iza|u ovi Zemunci iz pritvora, a onda ove babe i dede u tom Vrhov-
nom sudu kuliraju dono{enje odluka. I tako, postoji izraz ra{omo-
nijada ili kako god, ali to je jedan klasi~an srpski cirkus.
Svaki cirkus je opasan i onaj {to balansira na ìci moè u jednom
trenutku da padne, a oni ve}i {mekeri igraju bez mreè, tako da i
u cirkusu mogu da se dese smrtni slu~ajevi. A u na{em cirkusu su
se de{avale, naàlost, hiljade i hiljade smrtnih slu~ajeva, tako da
09.12.05. je ovaj cirkus odavno van ikakve ravnoteè. I mislim da je jedan
op{ti kukavi~luk naroda ono {to drì taj cirkus na okupu, ali se
pribojavam da }e u jednom trenutku izlazak iz tog cirkusa da bu-
du novi izbori na kojima }e nesumnjivo da pobede radikali. Kad
|}-{|
sam slu{ao pro{le nedelje u “Kaìprstu” Pala [andora, koji je vrlo

pohvalno govorio o saradnji sa radikalima na lokalnom nivou, i
378 kad sam po~eo da slu{am neke ljude koje znam li~no, koji pri~aju
– ma daj, pa neka budu i radikali – zna~i, po~eli su i normalni lju-
di da idu sa tom pri~om. Ja mogu to da razumem, prosto ti je mu-
ka od dvadeset stranaka koje se ~erupaju svaka za svoju fotelju i
jednostavno ~ak i normalniji ljudi zaèle pomalo neku ~vrstu ru-
ku i daj bar da bude mirno, pa ~ak i da budu radikali.
Treba biti oprezan i treba ~ekati te izbore, koji }e se svakako desi-
ti. Tipujem da }e SPO na kraju ipak biti taj koji }e da zabije glogov
kolac u srce ovoj odvratnoj vladi, ali mo`da i ne}e, ne znam, ili mo-
`da svi zajedno imaju direktivu da moraju da iznesu te pregovore
o Kosovu do kraja, pa onda posle mogu i radikali da budu na vla-
sti u dolini gladi, [umadiji. Najgledanija televizijska emisija u
ovoj zemlji je “Grand {ou”, druga po redu je “Grand parada” i on-
da se zapita{ da li mo`da ipak prava vlast za ovaj narod i jesu ra-
dikali. Mogu ja da prodam 15.000 knjiga i tih 15.000 knjiga pro~i-
ta, lupam, 80.000 ljudi. To ne zna~i ni{ta, {ta je to u odnosu na
sedam ili osam miliona ljudi u ovoj zemlji? To je ni{ta. Moè nama
da bude krivo i moèmo mi da kaèmo – ne, ljudi, pravo re{enje je
ovo, ovo i ovo, ali jednostavno ti ljudi to ne}e da vide, ne èle da vi-
de i mo`da ne mogu da vide zato {to se niko njima nije na taj na-
~in bavio. \in|i}eva vlada je imala akciju Srbija na dobrom putu,
pa su {etali od grada do grada i to je bio poslednji projekat takve
vrste. Ovde je samo nov~anik na dobrom putu. I oni namerno stva-
raju toliki haos i toliki mulj ba{ zbog svoje prevelike slabosti, ne-
mo}i i nekvaliteta, pre svega. Tako da na kraju moè da se desi
privid da su radikali ti koji stvarno imaju nekakvu ~vrstu ruku i
neko re{enje, {to naravno ne da nije istina, nego ja mislim da isti
ti radikali ne bi znali {ta da rade sa ovom jebenom zemljom kad bi
im do{la u ruke. Ne bih voleo to da vidim, ali znam da oni ne bi
znali {ta da rade sa njom – gradili bi kioske!
Stvar je u tome da ne moè{ da krivi{ kera {to te je ujeo, jer mu je
to u principu u naravi. U ovom slu~aju ker je crkva, koja }e da ar-
lau~e o tome kako je Kosovo okupirano. To je njeno pravo, mislim,
ona sebi diè cenu na taj na~in, oni su tek poslovni ljudi, uvek bi-
li, od kad su nastali. Crkva je mnogo starija od bilo koje politi~ke
partije u ovoj zemlji i to je prosto i u njenoj naravi da se potkusu-
ruje sa tim srednjovekovnim re~nikom. Re~ okupacija je ipak ma-
lo modernija, pre{li su na XIX vek. Isto tako ne treba da krivi{ ne-
kog degenerika o{i{anog na}elavo u fajerci, koji je do{ao da razbi-
je antifa{isti~ki skup. To je meni potpuno isto kao navija~ “Rada”
koji je izbo navija~a “Vo`dovca”. Zna~i, nasilje na fudbalskoj Marko
utakmici, nasilje zbog toga da li je neko peder i nasilje zbog toga Vidojkovi}
{to je neko antifa{ista je meni potpuno isto, jer degenerici koji vr-
{e to nasilje imaju isti pile}i mozak, samo je bitno ko }e sada na
njih da uti~e.
To je zna~i grupa ljudi, desni~ara potencijalnih uvek ima, naro~i-
to me|u klincima, i ja sam bio jedan od njih, i svako od mojih bli-
skih prijatelja je to bio kad smo bili klinci. Ja njih potpuno, ne da
razumem, nego znam {ta im se de{ava u glavi. Kada ti nema{ per-
spektivu, kada ti je frka, kad ìvi{ bedno, kad gleda{ matorce koji
ìve bedno i kada gleda{ taj potpuni haos, nekad ti je mo`da naj-
lak{e da se u~ini{ ja~im tako {to }e{ da ode{ u cokulama i da, ne
znam, nekom bespomo}nom starijem ~oveku nalupa{ {amare. To
je prosto posledica, uzrok je vlada Srbije i samo vlada Srbije i
uvek vlada Srbije, jer je to grupa ljudi koja formalno vlada ovom
zemljom. I za svako sranje koje se desi, ja }u uvek njih da okrivim
prve, jer oni su krivi {to postoji Nacionalni stroj. Nije Nacionalni
stroj kriv {to postoji Nacionalni stroj, mislim, upravo zato {to ta-
kvih ljudi uvek ima.
Jednog dana kada neko zabrani Nacionalni stroj, pohapsi ih i ka-
zni kako treba, sutra }e oni da budu normalni automehani~ari, ~u-
vari po zatvorima, ne znam {ta, eventualno i taksisti i {ta bi ve}
ljudi njihovog profila mogli da budu. Zna~i, potpuno ok ljudi, sa-
mo kad bi se iskulirali malo. A ne moè on da se iskulira, kada dr-
àva ne radi na tome da se njeni gra|ani iskuliraju. Dràva toleri-
{e takav govor crkve. Kad bi meni neko do{ao i rekao – slu{aj, to
}e biti okupacija, ja bih rekao – slu{aj, bradonja, nemoj molim te
da mi se me{a{ u pregovore, zato {to }e{ samo jo{ vi{e da zasere{.
I nemoj mi sad pri~ati o okupaciji, }uti i pu{i, mislim, takva i ta-
kva je situacija. I {ta misli{, da }e sad Solana da se usere zato {to
je nekakav pop rekao da }e to biti okupacija – ne, on je ~ovek do-
{ao i dodirivao ru~ice Tadi}a i Ko{tunice. Mislim, ba{ ih briga.
Ima jedan potpuno frapantan detalj na ulasku u Beograd. Na jed-
nom od nadvo`njaka razapet je veliki transparent na autoputu,
09.12.05. pi{e – dobrodo{li u Srbiju – na }irilici. I ti se sad zamisli{ – jebote,
kome je, bre, ovo upu}eno, {ta bre, na }irilici, ko to moè da pro~i-
ta. To je upu}eno meni i vama dvema, mislim, to je to, razume{ –
izdajnici, mamu vam jebem, da znate da je ovo Srbija, na }irilici,
|}-{|
dobrodo{li, bre, u Srbiju. A turske kamiondìje boli kurac da li je

to sad Srbija, jebe mu se, on }e da odspava svoj autoput, probudi-
380 }e se u Be~u i ba{ ga briga. Zna~i, to je taj neki bedni srpski fazon,
kao mnogo smo zajebani. Ma jesmo, zajebani smo do mojega.
Zna~i, mi smo sada vas onemogu}ili, porokali smo vam avione,
moète da letite samo Galebovima, da zapra{ujete komarce, sjeba-
li smo vam vojsku. Mene ~ak i prijatno iznena|uje novi ministar
odbrane sa svojim kao jako zdravim stavovima, tako da umem i ja
da pohvalim Ko{tuni~in izbor, nije nikakav problem. Evo, ~ovek
stvarno do sada sve {to radi, radi potpuno onako doktorski ok, ali
ne zato {to je on ne{to mnogo dobar, nego mo`da samo zato {to je
realan i mislim da je potpuno fer ta varijanta. Jebote, ako nismo
sami sposobni da sredimo stvari u svom dvori{tu, oni }e da nam
srede sve oko dvori{ta, da naprave jedan rov, a mi }emo onda unu-
tra da imamo radikale i kioske i to je to, {ta sad da nam rade. Pre-
ko tog rova }e, budite sigurni, da presko~e i Sandàk i Vojvodina
u jednom trenutku i onda }e to stvarno da se smanji na bukvalno
beogradski pa{aluk, na ono {to mo`da i zasluùjemo, kada se ova-
ko pona{amo.
Mislim da na{a vlada ra~una da }e ne{to u nekom trenutku da se
desi, pa }e oni ipak da ispadnu malo bolji. Po mom mi{ljenju, jedi-
no {to moè da se desi, a da njima na kraju bude ok, jeste to da me-
teor opali u Zemlju i da kao svi zajedno najebemo. Onda se niko vi-
{e ne}e se}ati vlade Srbije i re}i – neko je tu kupio poslanika ili ne-
ko je tu stavio metal u {e}er. Prosto, kada bude epidemija pti~ijeg
gripa, sve je druga~ije. Ja kapiram da su oni negde u dubini du{e
postali katastrofisti, prièljkuju da se desi ne{to sa strane, da ne
moraju vi{e ljudi njih da gledaju, pa da se ratosiljaju Kosova ona-
ko usput. Mislim da se oni u stvari vi{e uzdaju u te neke natpri-
rodne elemente, nego na to da }e me|unarodna zajednica da nam
pomogne, po{to, jebiga, ta me|unarodna zajednica nama nikad
nije pomogla, ni kad je trebalo.
Kad je 1999. trebalo da zviznu Milo{evi}u tomahavk u ku}u jebi-
ga, oni jesu, ali ne u pravu, zna{. I dàbe smo mi trljali ruke i ve-
selili se kad su spi~ili CK, dàbe, oni nama nikad nisu pomogli.
Nama niko nikad sa strane nije pomogao, {to je i fer, hajde da pro-
bamo sami ne{to da uradimo. Oni jedino mogu da nam pomognu,
da ove druge malo spasu od nas samih. Iskreno mislim da smo mi
za{li sad stvarno u neku najgoru fazu tranzicije o kojoj svi pri~a-
ju, ta neka tre}a, peta godina, otkud znam vi{e. To je kod nas mi-
lionita godina tranzicije, jer smo mi, jebiga, u me|uvremenu ovde
imali tako uàsne stvari, nama sve nekako tranzicija po~inje iz Marko
Vidojkovi}
po~etka, tako da smo mi opet u nekoj drugoj, tre}oj godini. Jebiga,
imali smo i atentat na premijera... zna~i ok, sad smo opet u najgo-
roj godini tranzicije. I kako }emo mi da se izvu~emo iz najgore go-
dine tranzicije, niko naravno ne zna, zato {to su se ovde pojavili
svi najgori elementi tranzicije: i tajkuni koji su se uàsno oboga-
tili i kriminalci i {verceri droge i {verceri oru`ja i {verceri ljudi i
potpuni jedan haos.
Zna~i, sve najgore {to moè{ da ima{ u tranziciji, trenutno ima{
upravo u Srbiji. Neke zemlje nisu imale nijednu od tih stvari koje
mi imamo, nijedno sranje nisu imale, samo su malo lo{ije ìvele.
A ne, kod nas mora da bude ceo onaj folklor, jer ipak, nemojmo za-
boraviti da smo mi napravili najve}e sranje u Evropi i prosto je ne-
kako logi~no da tranzicija ide ovako kako ide i prosto je logi~no
da je onaj koji je poku{ao normalno da odradi tu tranziciju dobio
metak. Mislim, to su logi~ne stvari u ovoj zemlji, tako da ne treba
mi mnogo da se ~udimo, samo treba da budemo spremni na sve,
ali mislim da mi u principu i jesmo spremni na sve. Ne bi me izne-
nadilo da u nekoj potpuno ~udnoj konstelaciji ponovo do|e do ne-
kog bombardovanja, zna~i ne bi me iznenadilo, prosto nikad ne
odbacujem ni najgoru mogu}nost, a to je – da crkva proglasi oku-
paciju Kosova i onda nas Pahomije, Amfilohije i Filaret povedu u
kona~nu bitku za Kosovo u kojoj }emo na kraju svi izginuti. Osim
nas, koji }emo biti pametni, pa }emo glavom bez obzira da zapali-
mo u pi~ku materinu odavde.
Mislim da êdina partija upravo pikira na ljude sa najvi{e mozga
u ovoj zemlji i mislim da ljudi sa najvi{e mozga ne}e da glasaju za
tu partiju samo iz simpatije prema êdi. Niko, ma koliko on meni
bio super lik, koliko god se ja intimno slagao sa njom, ali ako ja ne
vidim da ta partija ima realne {anse ne{to da uradi, da ona ne{to
realno radi, ta partija ne}e imati svoje glasa~e. Ali ona je tek na-
stala i treba biti fer i dati tim ljudima vremena, toj ekipi koja se tu
okupila da uradi ne{to i da stvarno od sebe napravi ozbiljnu alter-
09.12.05. nativu. A ozbiljna alternativa u ovoj zemlji, evo, ja }u sad da pro-
dam recept, pa neka ga poslu{a i Demokratska stranka i Liberal-
no-demokratska partija i Gra|anski savez ili bilo ko: to jeste apso-
lutna i potpuna iskrenost i regrutovanje pre svega mladih i pa-
|}-{|
metnih snaga za ostanak u zemlji.

Ujedinjenje tih mladih intelektualnih snaga, pri ~emu pod mla-
382 dim i intelektualnim snagama ja ne mislim samo na ljude koji
umeju da naprave avion, nego mislim bukvalno na sve mlade, pa-
metne i normalne ljude, koji treba u stvari da preuzmu na sebe od-
govornost i da shvate da su oni ti koji jedini mogu da izvuku ovu
zemlju iz govana. Zna~i, niko drugi, nikakva partija, partije su se
pokazale i politi~ari su se pokazali. Mi moramo sami, jednostav-
no, ljudi koji imaju oko trideset godina moraju da budu svesni da
su oni ti koji od sad pa nadalje prave establi{ment i prva partija
koja uspe to da prepozna i koja uspe to da objedini i koja uspe da
iza|e iz tih klasi~nih srpskih strana~kih sranja, a LDP }e mene
morati da ubedi da }e to biti tako, pa }u glasati ili za LDP, zato {to
mi je to, to i to kod njih simpati~no, ili }u ponovo glasati za jebe-
ni DS zato {to nisam na{ao nijednu drugu alternativu, a oni bar
imaju neke procente.
Zna~i, to je alternativa koja se nudi ljudima u ovom trenutku. Ili
}u, ba{ ako poludim, brate, da uhvatim i da uradim ono {to sam
sve ove godine èleo – da glasam za Vesnu Pe{i}, pa ma gde ona bi-
la, makar imala na{ih 5.000 glasova, pa kud puklo, nek puklo. Ce-
la stvar je vi{e na metafizi~kom, nego na nekom politi~kom ili re-
alnom nivou. Ova zemlja je potpuna tabula raza i ti u takvoj tabu-
li razi stvarno ima{ puno mogu}nosti, ljudi toga moraju da budu
svesni. Ja mislim da ovde ima{ vi{e mogu}nosti nego u nekoj ze-
mlji na zapadu, i da napravi{ pare i da napravi{ posao, ako ima{
mozga. I to ne da krade{ i da {vercuje{, nego brate mili, da stvar-
no napravi{ ne{to ok i da pokaè{ kako moè ne{to da se uradi i
ovde. Ne zato {to si ti car, nego zato {to je ovde tabula raza i zato
{to ovde ni u jednoj oblasti ìvota ne vladaju stru~njaci, nego vla-
daju barabe.
Svetlana Luki}:
U prvom delu emisije govorio je pisac Marko Vidojkovi}, ~iji je posled-
nji roman Kandè, prodat u 15.000 primeraka. A sada govori sociolog
Mladen Lazi}, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Mladen Lazi}:
Kod nas je u toku proces, za koji sam dugo traìo naziv i nisam
uspeo da na|em pogodniji, dakle, odvija se proces degeneracije
odnosa na politi~koj sceni. Naravno, termin degeneracija nije sa-
svim adekvatan, zato {to su demokratski odnosi ovde tek bili po-
~eli da se razvijaju, pa su jedva i dostigli neki stepen u odnosu na
koji bi mogli da se degeneri{u. Me|utim, jedno vreme je u Srbiji Mladen
Lazi}
postojala i druga tendencija, uz politiku starog, primitivnog,
agresivnog, populisti~kog tipa. Mislim ovde na klicu alternativ-
nih politi~kih odnosa, koju su zametnuli Gra|anski savez Srbije i
delovi Demokratske stranke. To je kretanje bilo ohrabruju}e, s ob-
zirom na to da se ~inilo kako se pojavljuje mogu}nost izbora izme-
|u dve tendencije. Me|utim, u poslednje vreme te dve politi~ke
grupacije, koje su nagove{tavale mogu}nost civilizovanja politi~-
kih odnosa, u velikom su povla~enju. Gra|anski savez je prakti~-
no prestao da postoji kao snaga vredna pomena na politi~koj sce-
ni, ~ak i potencijalno. S druge strane, u Demokratskoj stranci
glavnu su ulogu preuzeli zastupnici ekstremisti~ke politike, da-
kle, one politike koja je prvenstveno usmerena na konfrontaciju,
i to po bilo koju cenu, pa i po cenu dono{enja neinteligentnih od-
luka koje imaju samoporaàvaju}e posledice. U tom smislu, ono
{to je danas novo na politi~koj sceni je to {to se gubi nada u njen
pozitivan razvoj.
Jedan od tih prosto neshvatljivih politi~kih poteza je povla~enje De-
mokratske stranke iz Skup{tine. Bilo je spolja{njih, ali i unutra-
{njih upozorenja iz same stranke, da je takva politika osu|ena na
propast. Ta je odluka lo{a po stranku, jer se ne vidi kako ona moè
na smislen na~in iz sada{nje izolacije da iza|e, a da to ne predsta-
vlja njen politi~ki poraz, ma {ta se u me|uvremenu dogodilo. S dru-
ge strane, ta je odluka lo{a i za celokupan sistem demokratskih od-
nosa u Srbiji, jer ona dodatno derogira instituciju parlamenta. De-
mokratska stranka tom svojom odlukom konstatuje da je parla-
ment postao mesto na kome se politika vi{e ne moè voditi. Iz toga
sledi da postoji jo{ samo jedno mesto na kojem se politika moè vo-
diti, a to je ulica. Ta stranka, naravno, nije u me|uvremenu bilo ~i-
me pokazala kako bi vodila takvu uli~nu politiku, niti to moè po-
kazati. Na kraju krajeva, danas svakako nije ni vreme za uli~nu po-
litiku. Re~ju, svojom je odlukom o izlasku iz Skup{tine Demokrat-
ska stranka obesmislila instituciju parlamenta, koja tek {to je po-
~ela da se ra|a u novijem srpskom politi~kom ìvotu.
09.12.05. Drugi primer koji ilustruje degeneraciju politi~ke scene u Srbiji je
àrgon politi~kog govora. Na~in me|usobne komunikacije na
ovoj sceni je katastrofalan, on je ispod najnièg nivoa civilizova-
nog pona{anja. Taj na~in govora ranije su izbegavali ~ak i oni
|}-{|
predvodnici Demokratske stranke koji nisu bili poznati po jakim

demokratskim opredeljenjima. Me|utim, sada su agresivnost i
384 netolerancija i za ve}inu rukovodilaca Demokratske stranke po-
stali skoro uobi~ajeni u komunikaciji s politi~kim protivnicima.
Decivilizovani jezik znak je decivilizovanja politi~kih odnosa, a to
dalje vodi decivilizovanju ukupnih me|uljudskih odnosa. Tre}i
vaàn primer degeneracije je na~in samoukidanja Gra|anskog sa-
veza Srbije. Dakle, ova stranka, koja je imala relativno malo ali
specifi~no urbano upori{te u politi~kom i dru{tvenom ìvotu Sr-
bije, re{ila je da se do samouni{tenja podredi stranci koja ne samo
{to je nova na politi~koj sceni, nego je programski potpuno fluid-
na, nema upori{te u bilo kojoj profilisanijoj grupaciji u srpskom
dru{tvu i ne poseduje za sada u politi~kom polju ni{ta osim pra-
zne retorike.
Posledica ove degeneracije politi~kog ìvota bi}e povla~enje jo{
jednog dela dru{tva iz politike, i to pre svega onog dela bira~kog
tela koje bi trebalo da usmerava razvoj Srbije u pozitivnom, demo-
kratskom smeru. Tu mislim na relativno obrazovaniji i urbani deo
glasa~kog tela.
Svetlana Luki}:
Deo grupe o kojoj govorite je svoje nade uloìo u novoformiranu stran-
ku, koju vodi gospodin êdomir Jovanovi}. [ta vi mislite o Liberal-
no–demokratskoj partiji?
Mladen Lazi}:
Ja li~no nemam poverenje u tu stranku, ne verujem da je êda Jo-
vanovi} ~ovek koji moè ne{to da ponudi politi~kom ìvotu Srbije
kao samostalan politi~ki ~inilac. Mislim da je on veoma dobro
igrao ulogu politi~kog operativca premijera \in|i}a, i da ima veli-
ke zasluge u tom smislu, od vremena studentskog pokreta
1996—1997, pa negde do 2002. godine. Me|utim, on nije bilo ~ime
{to je u me|uvremenu u~inio pokazao da je sposoban da ponudi
neku realnu samostalnu politi~ku alternativu. Na kraju krajeva,
oni koje je okupio u novu stranku su ili ljudi koji su bili relativno
marginalni unutar politi~kog ìvota, ili nemaju iskustva u politi~-
kom ìvotu. Najzad, mislim da je strana~ki poredak koji je sada
formiran u Srbiji takav da ne moè da prihvati pojavu nove stran-
ke koja nema vrlo jako upori{te. Dakle, ja li~no mislim da }e Libe-
ralno-demokratska partija biti relativno kratkotrajna, ili margi-
nalna pojava, koja ne}e ostaviti ja~eg traga u politi~kom ìvotu, a
dove{}e do dodatne fragmentacije onog {to bih mogao nazvati ci-
vilizatorskim nastojanjem na politi~koj sceni. Mladen
Lazi}
[to se ti~e stranaka koje ~ine vladaju}u koaliciju, vredna je pome-
na G17 plus, stranka koja i dalje povremeno pribegava svojoj sta-
roj politi~koj taktici izazivanja skandala bez zavr{nog efekta, da-
kle, skandala radi trenutne diskvalifikacije protivnika. Na tom
mestu prestaju njihovi politi~ki interesi, a zapo~inje ono {to ih za-
ista zanima, a to su ekonomski interesi – javni i privatni. Kad je
pak re~ o vladaju}oj stranci DSS-u, tu je i dalje najvidljivija karak-
teristika izuzetno negativna kadrovska selekcija. Dovoljno je ov-
de pomenuti nekoliko ministara iz redova stranke, a pre svega,
mislim, ministra pravde. To je ~ovek koji je, {to je jednostavno ka-
rikaturalno u odnosu na ideju pravne dràve, osu|ivao za delikt
mi{ljenja. Pored njega je ministar policije, koji nije u~inio ni{ta
{to bi doprinelo re{avanju klju~nog problema ove zemlje, sarad-
nje sa Hagom. On za vi{e od dve godine nije napravio ni jedan je-
dini pozitivan korak u tom pravcu, jer su svi dosada{nji odlasci
optuènika u Hag bili posledica politi~kih a ne policijskih proce-
dura.
Svetlana Luki}:
[ta mislite o skandalu u vezi sa mandatima dvojice poslanika G17
plus, da li je to ne{to novo u na{em parlamentarnom ìvotu?
Mladen Lazi}:
U izvesnom smislu to nije novost, to se pojavljivalo i ranije. Uslo-
ve za tu pojavu je, naàlost, na jako lo{ na~in definisao pokojni
premijer \in|i}, kad je izjedna~io politiku sa vo|enjem poslova,
sa ekonomijom. On je tvrdio da su to u osnovi dva istovrsna proce-
sa. Na taj na~in, kupoprodaja politi~kih orijentacija, ili glasova,
postaje legitimna. U tom smislu je kupovina ili preotimanje posla-
nika stara stvar. Nije novo ni kori{}enje vanpoliti~kih pritiska na
politi~ke protivnike, dakle pretnje, ucene, jer to je radio i ministar
Bati} tako|e preko tuìla{tva, a delimi~no i policije. Ali i noviji
primeri jesu vrlo slikoviti, i govore o politici koja se odvija kao
09.12.05. proces nasilja, primitivizma i populisti~kih metoda. Uzgred, u pri-
mere degeneracije politike moè se ubrojati i pojava nekriti~ke
idolatrije zlo~ina~ki uklonjenog premijera \in|i}a, kojom se
ometa objektivna analiza njegovih politi~kih poteza, koji su ~esto
|}-{|
bili, najblaè re~eno kontroverzni, i ~ine izvor nekih dana{njih

zna~ajnih problema.
386 Najzad, kao primer degeneracije mora se pomenuti i pojava Po-
kreta snaga Srbije, stranke koja nastupa direktno u ime novca, a
ne posredno, kako je ranije bio slu~aj. Tako }e, posle narednih iz-
bora, novac dobiti neposrednu politi~ku ulogu, kada ova stranka
u|e u parlament. Treba, uzgred, dodati da je taj proces degenera-
cije dobio dosta veliko ubrzanje i na svetskoj sceni. Potpuno je ne-
verovatno da u trenutku kada se premijeru Bleru zaljuljala premi-
jerska stolica, u periodu dramati~ne kritike njegovog delovanja,
kada njegove predloge u parlamentu nisu podràvali ni pripadni-
ci vlastite stranke, on dobije nagradu za politi~ara decenije. I dru-
gi primer, ovog puta iz na{eg okruènja, veoma je indikativan. Mi-
slim na kupoprodaju, koja je upravo obelodanjena, izme|u Hrvat-
ske i Austrije: pregovori za prijem u Evropsku uniju razmenjeni
su direktno za novac.
Svetlana Luki}:
Mislite na odluku hrvatske vlade da obe{teti Austrijance, kojima je
posle II svetskog rata oduzeta imovina?
Mladen Lazi}:
Da, zapanjuju}e je videti koliko se kratkoro~no danas vodi politi-
ka. U ovom je slu~aju moralo svakome biti jasno da }e transakcija
biti obelodanjena u roku od nekoliko dana. Takvi doga|aji poka-
zuju ubrzanu degeneraciju vo|enja politike na svetskom planu.
Ona je u vezi sa dugoro~nijim procesom, koji se i na nas preliva, a
to je proces degeneracije parlamentarnog ìvota, pa i demokrat-
skog politi~kog sistema u celini. To je dovelo do povla~enja do-
brog dela stanovni{tva iz javnog ìvota, do njegove potpune okre-
nutosti potro{nji, privatnom ìvotu, i do okretanja le|a politici. To
je ono {to i kod nas moè da se o~ekuje. Grupa koja bi morala biti
najopremljenija i najzainteresovanija za politi~ki ìvot, od koje bi
se najvi{e moglo o~ekivati da ga u Srbiji demokratski usmerava,
urbana srednja klasa sasvim se nesumnjivo sve vi{e povla~i iz po-
liti~ke sfere. Tako se politika prepu{ta “profesionalcima”, koji su
posve}eni skoro isklju~ivo vlastitim kratkoro~nim probicima, a
skoro zanemarivo op{tem dobru, javnim dugoro~nim perspektiva-
ma. To je uvid koji ima op{te zna~enje, ali i kretanje koje smo mi
prerano preuzeli, pre nego {to smo razvili ono {to su drugi ranije
imali, a to je stabilizovanje institucija i elementarno kultivisanje
politi~ke elite. Tako se nalazimo u situaciji da na{u politiku vode
necivilizovani ljudi, koji su daleko ispod standarda moderne biro- Mladen
Lazi}
kratije, dakle, pripadnici Radikalne stranke, Pokreta snaga Srbi-
je, da i ne govorimo o Novoj Srbiji, SPO-u i tako dalje.
U vezi s tim se, u poslednje vreme, moè ~uti od ve}eg broja na{ih
najprisutnijih – ne mogu da kaèm najuglednijih, jer oni su ~esto
daleko od stru~nog ugleda – tzv. politi~kih analiti~ara da kaù: pa
evo, radikali se menjaju, treba im dati {ansu, treba ih pustiti da se
u tom pravcu dalje razvijaju, njih }e politi~ki ìvot sam po sebi da
uredi. To je elementarna i o~evidna neistina, jer radikali nisu iz-
menili ni{ta na svom osnovnom planu delovanja, pa ni javnog na-
stupa. Njihova je politika i dalje bazi~no demago{ka i nasilna, a
oni pri tom i dalje u komunikaciji s politi~kim protivnicima insi-
stiraju na agresivnosti, na obesmi{ljavanju svakog oblika demo-
kratskog dijaloga, odnosno po{tovanja sagovornika. To je karak-
teristi~no za radikale danas, isto koliko je bilo karakteristi~no i
dok je u zemlji bio njihov vo|a [e{elj. Ovde se, zna~i, radi o ljudi-
ma koji apsolutno ne toleri{u druk~ije mi{ljenje i tu se ni{ta nije
promenilo. Jedina promena koja se na nekima od njih moè zapa-
ziti jeste izvesna naviknutost na gra|ansku garderobu. I sada
njih poku{avaju da predstave kao prihvatljive politi~ke sagovor-
nike upravo oni koji bi trebalo da ukazuju na njihovu elementar-
nu politi~ku necivilizovanost.
Jo{ jedan aktuelni doga|aj bi ovde trebalo pomenuti, jer on poka-
zuje apsolutnu moralnu tupost koja je zavladala u javnom ìvotu.
Ako je ta~no ono {to sam danas ~uo, da je u grupi sve{tenika
SPC-a koja se sastala sa dràvnom komisijom za pregovore o Ko-
sovu bio Pahomije, onda je to izvan svake pameti. Onda mi imamo
predsednika i premijera dràve koji dopu{taju da ~ovek koji, pre-
ma onome {to se pokazuje u sudskom procesu, ne bi smeo da sa
pristojnim ljudima sedne za sto ni u kafani, zaseda javno sa naj-
vi{im predstavnicima vlasti. Dakle, moralna tupost, apsolutna
obamrlost u odnosu na moralna pitanja u javnom ìvotu, to je jed-
na od najuàsnijih stvari koja se u Srbiji danas doga|a.
Pahomiju se na su|enju kao svedok pojavio Filaret.
Mladen Lazi}:
|}-{|
Da, tu su se pojavila dva najuàsnija lika pravoslavne crkve, od

kojih je jedan unapre|en, a drugi je zadrào svoju visoku poziciju,
388 koji se podupiru me|usobno i pokazuju da je vrh Srpske pravo-
slavne crkve izgubio elementarnu pristojnost.
Za ove na{e prostore karakteristi~no je kontinuirano nasilje, ali
danas je problemati~no to {to su dru{tvene snage koje su predsta-
vljale protivteù nasilju po~ele da prihvataju istu matricu delova-
nja. Napu{tanje parlamenta tako|e je jedna vrsta nasilja. To je iz-
laènje iz okvira normalne institucionalne borbe i predstavlja
pretnju da }e se pribe}i vaninstitucionalnim oblicima delovanja,
u okolnostima koje to ni na koji na~in ne stimuli{u, odnosno koje
zahtevaju upravo suprotan tip pona{anja. A uno{enje dodatne
agresivnosti u javni govor, i to ba{ od strane onih koji su bili no-
sioci mogu}nosti druga~ijeg diskursa, drugi je oblik razlivanja
tog nasilja. Jer to je ono {to se sada doga|a, nasilje se vi{e ne ispo-
ljava kao doskora, u najekstremnijim oblicima, ono se, delimi~no
razblaèno, razliva na sve sfere dru{tvenog ìvota, pa, na kraju
krajeva, i na sam moj Fakultet.
I kod nas, na Fakultetu, studenti se bune i {trajkuju, {to samo po
sebi nije ne{to novo i neprihvatljivo, ali oni pri tom po~inju da pri-
menjuju akcije koje imaju nasilne oblike. ûo sam da su ju~e si-
lom blokirali dekanat. Ometaju}i rad Fakulteta, oni svoj li~ni pro-
blem – jer, radi se o vrlo malom broju studenata – poku{avaju da
nametnu svima drugima, i to silom. Oni koji nisu podlegli tom
razlivanju, odnosno {irenju nasilja, napravili su drugu mogu}u
najgoru stvar, a to je povla~enje iz javnog ìvota. Na taj se na~in
pravi dodatni prostor nasilju. Protiv nasilja se moè boriti samo
aktivnim suprotstavljanjem na nenasilan na~in, ali aktivno. Ono
{to se u Srbiji doga|a, dakle, to je navala nasilja, dok se s druge
strane iz javne sfere sve vi{e povla~e oni koji su predstavljali al-
ternativu nasilju.
Svetlana Luki}:
Slu{ali ste profesora Filozofskog fakulteta, Mladena Lazi}a, a sada
}ete ~uti Ivana Nikodijevi}a. Ivan je, kako se to kaè, mali preduzet-
nik i manijakalno prati vesti, gleda sve – “Klju~”, “Piramidu”, “Trou-
gao”, {ta god postoji na televiziji i onda nam to dojavljuje da se i mi
malo nerviramo. Ivan je ove nedelje posebno ljut na G17 plus.
Ivan Nikodijevi}:
Oni ti jednostavno pokazuju – mi ovo moèmo i ni{ta nam ne mo-
ète, a mi vama moèmo sve. Pogotovo {to je to stranka koja se Ivan
Nikodijevi}
stalno àli na mandate, pa se àli na obaranje vlade. Stranka ~ije
se rukovodstvo treslo od uzbu|enja dok je skidalo, kako i sada ka-
ù, najgoru vladu koju smo ikada imali, vladu Zorana @ivkovi}a. A
vlada Zorana @ivkovi}a je epohalna u odnosu na ovu vladu, stvar-
no. Nema, tresli su se dok su ih skidali, pa seti se – Ksenija Milivo-
jevi}, pa {tapi} u ruci, pa ekran, pa pauza na slici, zamrznuta sli-
ka, pa evo, ovaj se ovde nalazi, ovaj ~ita novine, ovaj sad ubacuje
karticu, pa vadi karticu. Napravljena je cela akcija, kao da je reì-
rao Spilberg. Pa crveni, zajapureni i sad odjednom, kada se to isto
njima de{ava, e sad bi oni da im svi mi pomaèmo.
Kosovo je u pitanju, ali {ta }e raditi kad se re{i to Kosovo, {ta }e
raditi? Onda }e isplivati pravi problemi, koji i sada postoje, ali se
o njima ne pri~a. Da li ste gledale prvi sastanak pregovara~kog tima
na televiziji? To je tvoja velika ìvotna sre}a {to nisi gledala. Prvi
sastanak, na kome prisustvuje delegacija crkve, mada ne shvatam
{ta }e oni tamo. Onda ima{ sastav delegacije crkve. Tu je nezaobi-
lazni Amfilohije Radovi}, koji }e pretpostavljam slede}i put biti i
u ìriju za Pesmu Evrovizije, za izbor za mis. Tu je i Irinej Bulovi}
i – Pahomije. Pazi, Ceco, ~ovek koji je optuèn za ne{to tako gro-
zno i odvratno, on se nalazi tamo, sme{ka se, svi bogzna kako, ru-
kovanje, super sve. Pri tom, nema Artemija, koji je episkop ra{ko-
prizrenski, zna~i ~oveka koji je odgovoran za to, i nema Save Ja-
nji}a, koji je dao mo`da najdivniju izjavu vezanu za Kosovo i za
celu tu ujdurmu, koju ovi ne mogu uop{te da shvate, a rekao je –
nijedna crkva ni manastir dole nisu vredni jednog ljudskog ìvo-
ta. Bi}e crkava, ali jedan ljudski ìvot se gubi nepovratno.
I taj Pahomije, to je takav ne prst u oko, nego {aka, ruka, noga u
oba oka. To je potpuno neverovatno, ja nisam mogao da do|em se-
bi kad sam ga video. I stav koji ima Amfilohije – ja mogu i to, ja
mogu sve da uradim. Dajte ljudi, ako ste ve} krenuli u to, angaùj-
te se malo, valjda su ti neki mu~eni ljudi prioritet. Ne, ovo ti je ti-
pi~an primer kako se vr{i homeinizacija ove dràve i kako se mi
vra}amo tamo gde ne treba da se vra}amo. Pa mi ne smemo da se
09.12.05. vratimo ni ~etiri dana, a ne da se vra}amo vekovima unazad. I {ta
}e nam sve{tenici u tom timu uop{te? Za{to je prva ta~ka na tom
sastanku bila o~uvanje crkvenih poseda? Evo, stoti put kaèm, pa
gde su ljudi, Ceco? Mi ne shvatamo {ta je prioritet, ljudski ne
|}-{|
shvatamo {ta je proritet, mi nemamo saose}anja ni mrvicu.

A stalno se ne{to poredimo sa Hrvatskom – mi nismo predali ove,
390 a oni nisu Gotovinu – a {ta }emo sada mu~eni, kada oni jesu, da vi-
dimo {ta }emo sada. Sada smo samo mi ostali, a Karla se zainati-
la, mislim, tu nema boga, ona {ta ho}e, to i istera. Vrlo opasni sig-
nali nam dolaze sa te strane, imam utisak. Nisu nama potrebne
sankcije, nama su sankcije ako nema pomo}i, jer mi smo na tom
nivou, mi ne moèmo sami. I kad ti oni kaù – e dobro, sad je sla-
vina zavrnuta, eto ti odmah sankcija, hajde da vidimo kako }ete
sami. Pa ne}emo nikako sami, jer ne umemo i ne moèmo.
I da li je trenutak da neko poku{a da obori vladu, {to rekao Dinki}
– sada nas sabotiraju, kad mi va`ne stvari radimo. Vlada uvek ra-
di neke va`ne stvari, ne vidim da vlada treba da se bavi neva`nim
pitanjima. Stvarno mi je toga ve} preko glave i mislim da to njima
savr{eno odgovara. [to je vi{e ljudi kojima je svega preko glave i
koji su nezainteresovani, njima }e biti lak{e. Pre neki dan mi ka-
è jedan moj prijatelj – kako te interesuju stvari koje nemaju veze
sa tvojim ìvotom. Ja mu kaèm – kako nemaju, pa ne da imaju ve-
ze nego najdirektnije mogu}e uti~u na moj ìvot. Sto godina }e da
vladaju. êkaj, @ivkovi}eva vlada je imala frapantnu podr{ku u
odnosu na ovu, ali ni{ta. Ne, kaù oni, mi sad radimo va`ne poslo-
ve, uko~i}ete nas ukoliko sad budu izbori. êkaj, a to {to vi ko~ite
celu ovu zemlju to nema veze.
Ima}emo ve}ih problema sa smenom ove vlasti nego sa smenom
Milo{evi}a. Tada ti je bio jasan put i imala si jasnog protivnika, a
ovde ne, ovde se oni fantasti~no nadopunjuju. Mislim da treba de-
finitivno da zaboravimo ulicu kao vid borbe, jednostavno smo su-
vi{e umorni i nemamo impuls za izlazak na ulicu zbog bilo ~ega.
[ta, da iza|em na ulicu da se spalim kao Jan Palah. To je prosto
neizdrìvo, Ceco, ozbiljno ti kaèm, ugasili smo. I ono {to me
stra{no iritira, to je to bahato, nadobudno pona{anje, ono – mi
smo jedno, vi ste drugo, shvatite to ve} jednom. Oni su povezani
fantasti~no, kao koralni sprud, jedan koral ako strada, ode ceo
sprud. Ni{ta ne moè{ da uradi{. Ali ti na svakom koraku u stva-
ri sre}e{ ne{to od ~ega te bukvalno sve zaboli i stalno se pita{ da
li je mogu}e, ~ekaj, je l’ ima jo{ ne{to {to moè da me iznenadi – i
uvek ima.
Gledam vesti, kaè – na stanicu je pristao Plavi voz, iz koga je iza-
{ao ministar za kapitalne investicije Velimir Ili}, i na taj na~in
sve~ano otvorio renoviranu prugu Beograd–Novi Sad. E, Plavi voz,
pazi, zamisli ti kakav je to ko{mar i kakva je to èlja. [ta je bilo sa
Ivan
onim lokomotivama? Pojma nemam ko je u toj aferi sa lokomoti- Nikodijevi}
vama prav, a ko kriv, ali bih voleo da to saznam. Pa, daj, neka mi
neko objasni bilo koju aferu. Kolesara i Janju{evi}a su odmah sla-
li u Zabelu, mislim. Hajde, reci mi jednu aferu koja je isterana do
kraja, jednu jedinu. Nema, jedino je isteran Bodrum i to da nije Ta-
di} rekao u predizbornoj kampanji ne bi li se svideo ljudima, ni to
se ne bi saznalo. Ja ne znam uop{te kako turisti~ke agencije pro-
daju te aran`mane za Bodrum, mislim da se ljudima diè kosa na
glavi. Imamo lep aran`man za Bodrum – ne, ne, ne, ni slu~ajno, ja
nervni napad dobijem od Bodruma.
I onda }emo kukati {to 27 odsto ljudi izlazi na izbore, ljudi su zga-
|eni, jednostavno ne moè{ da podnese{ vi{e ovo. Pa, je l’ gleda{
ti skup{tinu nekad? Ne gledam ni ja, odmah da ti kaèm, ali sad
ne{to oko svih ovih zakona, pa tako vrtim kanale i nabasam na
skup{tinu. I kad god nabasam na skup{tinu, unutra sedi dvanaest
poslanika. Meni to nije jasno, prazna sala i jedan obi~no vodi sed-
nicu. Oni rotiraju, malo Baki, malo Markovi}, malo Igi Pop-Lazi}.
I onda pro~itam epohalnu izjavu jednog od mojih favorita, kaè
ovako – do|emo na zasedanje, pa onda bude sednica, pa se onda
zavr{i sednica, e onda se malo opu{tamo u bifeu i komentari{emo
ko u kojoj emisiji u~estvuje ve~eras, a onda ja sednem u kola u
sedam uve~e i jurim za Ni{, a emisija je u devet uve~e. I dok se ja
vratim ku}i, bude jedan ili dva po pono}i. Jesmo dobro pla}eni, ali
svaki dinar po{teno odradimo. I {ta sad da kaè{? A nema ga u sa-
li, ~ak sam primetio da i Nikola Milo{evi} vi{e ne sedi koliko je se-
deo. To je dno potpuno.
Moram opet ogor~eno da se vratim na raniji period, za koji oni ka-
ù da je najgori i najuàsniji koji je zadesio ovaj narod, a to je pe-
riod Zorana \in|i}a. Ljudi iz pravosu|a, koji su skakali zubima za
grkljan \in|i}u i vikali – mi smo sad nezavisni, potpuno neoprav-
dano sada su i progla{eni nezavisnima. Pazi, pravosu|e je bilo
septi~ka jama ovog dru{tva, kloaka ovog dru{tva i odjednom ti
sad traì{ da bude{ ono {to preko no}i ne moè{ da bude{, a ni{ta
09.12.05. nisi poku{ao sa svoje strane da pro~isti{ to pravosu|e, da se pola-
ko stvari sre|uju. Meni je stra{no ào, on nije imao nikakvu {an-
su; Zoranu \in|i}u nije pruèna {ansa, nije mu pruèn ni gram
podr{ke, Ceco. Pa ~ekaj, {ta je, preko no}i se promenilo pravosu-
|}-{|
|e? Pa nije se promenilo preko no}i. Ne moè{ ti da napravi{ [vaj-

carsku bez [vajcaraca. Valjda ne{to u psihi ovog naroda mora da
392 se promeni, valjda u mojoj glavi mora ne{to da se promeni da bih
ja bio bliè tim nekim dràvama.
Slu{am u “Insajderu” kaè Zoran Ivo{evi}, a da ne pominjem tira-
de Leposave Karamarkovi} i Vide Petrovi}-[kero, kaè Zoran Ivo-
{evi} – Zoran \in|i} je meni u jednom trenutku rekao kako posto-
je ljudi koji prodaju osloba|aju}e presude, muljaju, na {ta sam ja
njemu vrlo o{tro rekao – ako je to istina, onda je to sramota za pra-
vosu|e, a ako nije istina ili nemate dokaze to je onda sramota za
vas i za va{u vladu. On tu kaè da je \in|i} traìo da se smene ne-
ke sudije i odjednom vidi{ papir na ekranu i vidi{ njihova imena –
@ivota \oin~evi}, Tatalovi}, Albijani} – sve imena koja se sada
stalno provla~e po aferama. Pa ~ekaj, mislim, {ta }emo sad? Ni{ta,
ni{ta. I onda ti kao {lag na torti do|e Zoki Stojkovi}. Ma ne vredi,
svojom gre{kom smo propustili stra{no veliku {ansu. Dàbe {to je
500.000 ljudi bilo na ulici kad je on ubijen. Mislim da nema dana
kad ne pomislim kako bi on reagovao u nekoj situaciji, da li bi
nam se obratio povodom ne~eg ozbiljnog {to se de{ava ili bi rekao
– o tom potom. Ja se jo{ uvek nisam oporavio i kada me pitaju – ka-
ko si podneo \in|i}evu smrt, ja kaèm – pa nisam je podneo, jo{
uvek.
Nema nikoga na sceni kome moè{ bezrezervno da poveruje{, ni u
jednom jedinom trenutku. Hajde, ne mora bezrezervno, ali da ona-
ko kaè{ – ovaj mi ba{ li~i da bi to moglo da bude to. Nema, pa oni
su bramani. Ja ne znam kad sam poslednji put video Ko{tunicu da
je ne{to saop{tio, da se obratio onako toplo i ljudski i rekao kao
kralj Ibi – o, narode moj, to, to i to. Ja mislim da smo mi kao narod
pod ozbiljnom anestezijom. Sve {to iole vredi mi smo najurili. Mi
imamo svetski priznatog dramskog pisca Biljanu Srbljanovi}, sto
~etrdeset izvo|enja ima u ne znam koliko pozori{ta u ne znam ko-
liko zemalja – ona je oti{la u Francusku. Za{to ta èna ne ìvi ov-
de, {ta je ovo dru{tvo u~inilo da ta èna ìvi ovde, da je vu~emo iz
emisije u emisiju, s tribine na tribinu, da nam pomogne, jedno-
stavno. Ovo dru{tvo je moralo da u~ini sve da Biljana Srbljanovi}
bude ovde, a ne u Parizu, {vr}ka mi se po [anzelizeu i penje mi se
na Ajfelovu kulu. Mogla bi i da se vrati, ja je pozivam. Da do|e, iz
emisije u emisiju da je vu~emo, da joj to bude dru{tveni zadatak.
Eto, ja zahtevam od ove vlade da na|e na~in da vrati Biljanu Sr-
bljanovi} u domovinu.
U ovom trenutku, naàlost, nema{ neku bitnu alternativu. Vide}e-
Ivan
mo sada kada se pojavi LDP, kad krenu malo, da li mo`da ta parti- Nikodijevi}
ja moè da bude ta alternativa. Ono {to mene te{i kod te partije,
moram da kaèm, su njena dva potpredsednika Nenad Proki} i Ni-
kola Samardì}. Pitanje je da li }e oni uspeti da artikuli{u onu po-
liti~ku poruku koju su nam slali putem Pe{~anika i raznoraznih
drugih gostovanja. Se}a{ se kada je Nenad Proki}, moj idol, napi-
sao onaj tekst “Raskomadano srce \in|i}evo”. To je tekst posle
koga je trebalo da se zavr{i bilo kakva rasprava o Zoranu \in|i}u,
kraj. I onda ~ujem êdu kako govori o koaliciji izme|u Demokrat-
ske stranke i DSS-a. Pa nikada, posle \in|i}a, posle Jo~i}a, posle
Mihajlova, nikada sa njima ni{ta, bar {to se mene ti~e.
Mislim, mi smo u totalnom kolapsu. Nema pravca, nema neke ta~-
ne emocije koju si ti zacrtao – ovo bi bilo dobro, a put do toga je taj
i taj, pa imamo prepreke na tom putu, pa }emo poku{ati ovu da za-
obi|emo, ovu da presko~imo, ispod ove da se podvu~emo, pa }emo
mo`da uspeti da stignemo do tog cilja. Hajd’mo da poku{amo. E,
to je ono {to je \in|i} stalno radio – hajd’mo, hajd’mo, hajd’mo.
Sportisti znaju kako to izgleda kad te neko bodri sa strane, zato i
vole da igraju pred 100.000 ljudi, ne}e da igraju pred praznim sta-
dionom. E, tako je on stalno bodrio. A ovoga kad vidim, do|e mi sa-
moubistvo da izvr{im, puls mi je dvanaest, potpuno obamrem. Ka-
kva bi za njega bila sre}a kad bi ìveo u dràvi u kojoj su svi u
mantijama, Rubljov slika u mrtvoj ti{ini, a on to gleda i uìva. On
bi najsre}niji bio. Niko te ni{ta ne pita, ni{ta ti ne traè, nema pro-
blema. Da su njemu ponudili da bude predsednik sveta, predsed-
nik svemira, Isus, on to ne bi prihvatio – samo da bude premijer
Srbije. Jer on mora da bude ono {to je bio njegov prethodnik. On se
strese kao na 220 volti kad ~uje re~ \in|i}, stra{no je kad to vidi{.
Svetlana Luki}:
Bio je ovo Ivan Nikodijevi}, izvinjavamo se {to }emo prekora~iti ter-
min, malo smo pobrkali vreme, lo{e smo sabirali, ali uveravam vas da
vredi, ostanite do kraja sa nama, govori advokat Sr|a Popovi}.
09.12.05. Sr|a Popovi}:
Ti poslani~ki mandati, to je jako zanimljivo i ja sam stvarno po~eo
da se zabavljam prate}i {ta se tu zbiva. Danas sam video Aligrudi-
}a, to je ovaj poslanik DSS-a, kaè – mora da se utvrdi ko je kriv i
|}-{|
taj da ide u zatvor. I ta pri~a ide non-stop kako se tu sad ume{ala

policija, kako oni tu istraùju ne{to. Ja sam ~etrdeset pet godina
394 krivi~ar i ne vidim kakvo je to krivi~no delo. Kaù – podmi}ivanje.
Pa nije, podmi}ivanje je ka`njivo jedino ako je neko za neku ma-
terijalnu korist, poklon, ili obe}anje uradio ne{to {to po zakonu
nije smeo da uradi ili nije uradio ne{to {to po zakonu mora da ura-
di. Ovde su ti poslanici promenili stranku, a u tome nema ni~eg
protivpravnog. Potpuno je irelevantno da li su oni dobili za to pa-
re, stan, mesto pomo}nika ministra, nije bitno {ta su dobili, svako
moè da promeni stranku i u tome nema nikakvog protivpravnog
delovanja. Mito je mogu}e jedino ako vam neko plati kao slu`be-
nom licu da uradite ne{to {to je nezakonito.
I sada se tu, ja vidim, mito upotrebljava na jedan kolokvijalni na-
~in, dakle ne na krivi~no-pravni na~in, u onom smislu u kome vi
podmitite dete – hajde, napi{i zadatak pa }u da te vodim u bio-
skop. Pa podmitili ste ga, pa {ta, treba li sad da idete u zatvor, raz-
umete, nije to to. I vidim da se niko uop{te ne javlja da kaè – a {ta
su oni uradili {to nisu smeli i kakvo je to krivi~no delo, nego se
me{a policija, koja sad zove te ljude i saslu{ava ih. Mogu da shva-
tim i to kako se kolokvijalno upotrebljava izraz podmi}ivanje i da
moè da se sa pravom govori da li je to moralni postupak, je li ta-
ko, da li se moè politi~ki pravdati takav postupak, da li taj ~ovek
nije izgubio svaki kredibilitet da se uop{te bavi politikom, jer on
o~igledno ne postupa po svojoj savesti, nego po svom interesu.
Pretpostavka je da je on izabran da glasa po svojoj savesti, ali sve
to uop{te ne opravdava tu policijsku istragu. I pojavi se ministar
policije i obja{njava da oni te ljude saslu{avaju i stvaraju neki uti-
sak kako tu postoji neki kriminal iza toga, a niko nam ne obja-
{njava u ~emu bi se taj kriminal sastojao. I nema nikakvog krimi-
nala, nego ako postoji ne{to, to je zloupotreba poloàja od strane
ljudi iz policije, koji u ime izvr{ne vlasti zastra{uju narodne po-
slanike da ne menjaju stranke, jer }e ih oni onda saslu{avati. Ni-
{ta drugo im i ne mogu, ja vam garantujem, tu nikakav postupak
ne moè da se dogodi, nego se dogodilo to da je izvr{na vlast, koja
je do sad pritiskala samo sudsku vlast, po~ela da pritiska i zako-
nodavnu vlast, da bi dobili one glasove koji su im potrebni.
To je stvarno zabrinjavaju}e i ta izvr{na vlast postaje vrlo agresiv-
na. Po~ela je da poseè za represivnim sredstvima tamo gde im
stvarno nema mesta, i to sve iz nekog dràvnog razloga, iz neke
celishodnosti, a to, svaki pravnik }e to da vam kaè, vodi u policij-
sku dràvu. Zna~i zato da bih u skup{tini dobio glasove koji su mi
potrebni, ja saslu{avam ljude u policiji. Jo{ je gore kad pro~itate
da su onom advokatu to dvoje poslanika, Terzi}u zapretili da }e da Sr|a
Popovi}
ga izbace iz stranke. Pa, zna~i ni advokatura ne moè da bude ne-
zavisna, ne sme{ ti da zastupa{ moje politi~ke protivnike. To je
jedna totalitarna tendencija, ja ne kaèm da oni za nju imaju sna-
ge, mislim da nemaju, ali je zabrinjavaju}e {to to jeste jedna tota-
litarna tendencija izvr{ne vlasti da kontroli{e ono {to uop{te nije
u njenoj nadle`nosti.
Nekada to moète da vidite, oni shvataju pravo kao instrument
politike. To zna~i – primenjiva}emo one norme i onda kad nam to
politi~ki odgovara. Tako je i Milo{evi} radio. I vi imate sad, na pri-
mer, jedan slu~aj Ma~katice, koji je zamrznut, gde su spaljivani
le{evi ljudi kao u nekom Au{vicu. Gledao sam jedanput, prolazi
posle neke konferencije za {tampu Jo~i} pored novinara, oni kaù
– a {ta je bilo s Ma~katicom, on kaè – nemojte to da me pitate i fu-
ra dalje. A s druge strane, ministar pravde urgira da se prijava
protiv êde aktivira, da se vidi koliko puta je on bio u Centralnom
zatvoru i koliko puta se on neovla{}eno ne znam s kim sreo. Ta je
prijava va`na, ona zasluùje njegovu pa`nju, ona prijava za Ma~-
katicu spava godinama, niko se za to ne zanima.
Mislim stvarno da je to pitanje uspostavljanja pravne dràve i vla-
davine prava, mrzim to da kaèm, svi govore o tome, apsolutno
najva`nije pitanje. Pri ~emu su to dve stvari, ne znam da li se to
uvek razume. Pravna dràva bi bila dràva koja primenjuje svoje
zakone, a vladavina prava bi zahtevala da ti zakoni ne{to valjaju.
Ovde postoji veliki pritisak na pravosu|e i normalno, ova evrop-
ska komisija je zaklju~ila da se izvr{na vlast o~igledno me{a u rad
suda. Ali {ta god od svega toga vi poku{ate da le~ite, i tu je taj pa-
radoks pravosu|a, vi prvo morate da imate pravosu|e koje bi to
re{ilo, a kad pravosu|e ima problem, to je kao neki lekar koji je
sam smrtno bolestan i koji naravno ne moè sam sebe da le~i, ne-
go leì i kuka na postelji. Tako oni leè i kukaju na toj postelji, ali
nekako bi dru{tvo moralo da na|e instrumente, kako bih vam ka-
zao, ako treba revolucionarno, van postoje}ih granica ustava i za-
kona, da to izle~i.
09.12.05. Mi sad takore}i od nule to treba da pravimo, a ne znate s kim, ne
znate ko sedi u toj policiji, ne znate ko sedi u tom tuìla{tvu, ne
znate ko sedi u tom sudu, ne znate da li bi oni to sekli granu na ko-
joj sede. Mi smo se na{li u toj situaciji zato {to smo jednoga tre-
|}-{|
nutka proklamovali bezakonje i sad ne moète to da vratite tek ta-

ko, sad je to uàsno te{ko. Vidite, u situaciji koju smo imali posle
396 2000. sa sudovima, Bati} koji je bio tad ministar pravde, poku{ao
je po svojoj pameti da te sudove lustrira. Ne znam ja kako je on
skupljao te podatke ko valja, ko ne valja, on je napravio neku listu
i traìo da se ti ljudi smene. Ne znam da li mu je lista dobra, da li
je pogre{na, pojma nemam, ali je bilo jasno da neki ljudi koji su
sudili pod Milo{evi}em i sedeli u tuìla{tvima, pa jasno je da ne
mogu niti suditi, niti biti tuìoci. Smesta su sko~ili sudovi da mu
kaù – to je napad na nezavisnost suda.
Pa to bi bilo lepo da su ti sudovi nezavisni, ali ti zavisni sudovi sa-
da se brane na~elom nezavisnosti i potpuno je ta~no da je to {to je
uradio Bati} napad na nezavisnost suda i to jeste bila revolucio-
narna mera, ali drugom se metodom sudovi uop{te ne mogu o~i-
stiti. I oni su se sad zabarikadirali iza te svoje tobo`nje nezavisno-
sti, kao {to je Milo{evi} po prezumpciji nevinosti nevin tamo u
Hagu. To su sve fikcije, niti je on nevin, niti su oni nezavisni. Ali
se koriste jednom formom koja je stvorena u dru{tvima u kojima
ustanove funkcioni{u i sad se zaklanjaju iza te forme. U postoje-
}em ustavnom poretku, oni su u{an~eni tako da ih ne moète pip-
nuti – a ne valjaju.
Ja ne mislim da odatle preti opasnost, {to bi ova vlast uspostavi-
la neku policijsku dràvu, jer ona je rastrzana, ona ho}e u Evrop-
sku uniju, postoji taj me|unarodni faktor koji stalno kontroli{e.
Oni se trude da se tu nekako udenu koliko god mogu, imaju ne-
ke ko~nice, me|utim, oni stvaraju haos, oni ne stvaraju policij-
sku dràvu, oni stvaraju jedan haos u kome ljudi po~inju da se
ose}aju veoma nesigurno. E sad, opasnost je da bi se javio neko
ko }e da kaè – ja }u da zavedem red, ima sve da hapsim, kako ka-
è Toma Nikoli} – hapsi}emo i hapsi}emo. I to bi kod tog prestra-
{enog gra|anina moglo da izazove pozitivnu reakciju i da on ka-
è – radi {ta ho}e{, samo spasavaj. E taj bi mogao da zavede poli-
cijsku dràvu. Tako da ja mislim da sada{nja vlada za takvog sa-
mo priprema teren, jer je ljudima stvarno dosta nesigurnosti i
straha.
Svetlana Luki}:
To je ono kad kaù ljudi – ho}u da znam da je policijski ~as, da ne
smem da izlazim, daj mi crno na belo, ograni~i me, da znam koja su
pravila igre.
Sr|a Popovi}:
Kao kad kaù roditelji profesoru – raspalite vi njega slobodno, to Sr|a
su ti koji bi glasali na takav na~in. [ta me se ti~e, kakva ljudska Popovi}
prava, kakvi bakra~i, samo vi zavedite red i sve }e biti ok.
Svetlana Luki}:
Relativno ~esto ~ujemo od ljudi koji pripadaju nevladinim organizaci-
jama da to ne}e dozvoliti me|unarodna zajednica. Eto, kao sa Smilj-
kom Kosti}em, oni su rekli – ameri~ka ambasada ne}e da sara|uje sa
tim gradom zato {to je tamo Smiljko Kosti}. U Novom Sadu isto ne}e-
mo, zato {to je tamo Maja Gojkovi}.
Sr|a Popovi}:
A {to kaù ova deca – pa ne mogu oni da nam sa`va}u `vaku, pa
stvarno. Mi njih zanimamo u jednom vrlo ograni~enom smislu, u
onom smislu u kome smo mi neki u~esnik me|unarodnog politi~-
kog ìvota i te scene. Njih je zanimalo naravno da zaustave rat, to
ih je zanimalo, njih je zanimalo da pacifikuju ovaj prostor. Njih za-
nima iz ekonomskih recimo razloga da i ceo taj Balkan uklju~e jed-
nog dana u tu Evropsku uniju, da ukinu te granice, da se grade fa-
brike ovde sa jeftinom radnom snagom, pa to ih svakako zanima.
Ali, postoji ne{to {to se zove me{anje u unutra{nje stvari neke ze-
mlje. Tu je u pitanju njihov obzir dokle smeju i mogu da idu i ako
mi nismo voljni da tu pomo} koju oni nude primimo, pa oni }e nas
pustiti da trulimo tako kako znamo i umemo. Oni nemaju instru-
menata niti volje, ni èlje da nam ovde prave dràvu i rade ono {to
se zove nation building. A ne bi ni mogli, sem da nas okupiraju.
Svetlana Luki}:
Po~inje rasplet kosovske krize, da li je pominjanje okupacije tu samo
za na{u, unutra{nju upotrebu?
Sr|a Popovi}:
Mislim da }e vlada iz populisti~kih razloga zastupati jednu glupu
platformu osu|enu na neuspeh i onda èle da odgovornost za tu
glupu platformu i za to neuspe{no pregovaranje pro{ire na {to ve-
09.12.05. }i broj ljudi. Ne bih se ~udio kad bi se tome priklju~ili i Akademija
i Pravni fakultet, pa da bude i referendum, da se svi izjasnimo i da
posle toga niko ne bude kriv ni za {ta. Ja tako to vidim, a crkvu su
odabrali zato {to im te ankete pokazuju da crkva ima ve}i ugled od
|}-{|
njih, pa onda misle – pa mo`da }e nas crkva malo spasiti, na nju ne-
}e smeti. To je jedna farsa sve zajedno. Sve to pregovaranje, a svi
398 znaju da je to farsa i prosto je neverovatno to poziranje sa tim nji-
hovim dostojanstvenim stavovima i ponosnim i tvrdim – brani}e-
mo to do poslednje kapi, ~ega – mastila? Svi znaju kako }e to da se
zavr{i. ûjem ~esto kako je, me|u ljudima koji ovako misle kao ja
– to izgubio jo{ Milo{evi}, pa bih hteo malo njega tu da odbranim.
On jeste vodio jednu politiku prema Kosovu koja je bila osu|ena
na propast i mislim da je to bilo jasno od po~etka. Njegov na~in je
bio – ja primenim silu, oni pruè otpor, ja jo{ ve}u silu, oni jo{ ve}i
otpor, ja jo{ ve}u silu, pa tako sve dok se ne pojavi NATO i ne kaè
– dosta, bre, dosta s tom silom, ne moè tako to da se re{i.
Ali ima jedna druga stvar, ~itao sam tu skoro, ta neka nezavisna
komisija iz 1990, koju smo mi pravili da ispitamo iseljavanje Srba
sa Kosova i video sam da smo tada napisali da }e Milo{evi}eva po-
litika doìveti propast, da }e kosovski Albanci uspeti da interna-
cionalizuju svoj slu~aj kao manjinski i kao slu~aj te{kih povreda
ljudskih prava. I da je, prema tome, odgovornost za sudbinu Koso-
va bila na srpskoj opoziciji, koja je morala ve} tada da izgradi jed-
nu alternativnu platformu, da kad Milo{evi}eva politika pukne,
oni mogu da kaù – e sad, mi smo ne{to drugo, hajde da razgova-
ramo, do sada on nije hteo, mi ho}emo da razgovaramo, mi smo taj
drugi na~in re{avanja tog problema. Da su tako postupili, danas
bi oni imali neki kredibilitet. Me|utim, Ko{tunica, koji nije ni jed-
nog trenutka imao i{ta da kaè, od 1990, kad su po~ela hap{enja,
takozvane izolacije, ne znam da li se se}ate, pa do proterivanja
800.000 gra|ana preko granice, sad se pojavljuje u UN-u i kaè –
pa ovo vi{e nije Milo{evi}eva Srbija, mi smo demokrate. Albanci
mogu slobodno da mu kaù – mi ne vidimo da si ti ikad ikakvu dru-
gu politiku imao prema nama nego onu koju je imao Milo{evi}, i
toliko ti verujemo koliko smo verovali Milo{evi}u. I bi}e u pravu.
U doba kad su se te najgore stvari de{avale na Kosovu, nije bilo
medija u Srbiji koji je o tome i{ta imao da kaè, niko. Tu se {titila
dràva, to su teroristi i tu je bila ta~ka. Kako su ti ljudi postali te-
roristi, za{to su postali teroristi, ko ih je u to o~ajanje doveo, ko ih
je doveo dotle da uop{te nemaju nikakvog drugog izbora nego da
se do~epaju pu{ke, to niko nije pitao. Moja jedina nada u ovom
dru{tvu je civilni sektor: mediji i nevladine organizacije. Ovde ni-
{ta drugo zdravo ne postoji, to mi je potpuno jasno, sve ustanove
su korumpirane. Te stranke koje se gloè tamo po tom parlamen-
tu i psuju jedni druge, oni su se ipak prepoznali kao jedna politi~-
ka klasa koja ima sopstvene interese, potpuno razli~ite od intere-
sa dru{tva u celini. Uprkos me|usobnim unutra{njim sukobima Sr|a
Popovi}
gde se otimaju o plen, kada do|e stani-pani razumeju da oni u
stvari imaju jedan jedinstveni interes i da ih mi uop{te ne zanima-
mo. Prema tome, {ta god mi èleli da u~inimo, mora}emo da u~i-
nimo sami.
Svetlana Luki}:
A kako?
Sr|a Popovi}:
Kad smo govorili o tim mandatima i kad smo ustanovili da je to je-
dan moralni prekr{aj, je li tako, i da bi na to jedno zdravo bira~ko
telo, naravno, odgovorilo tako {to bi ili na idu}im izborima li{ilo
te ljude poverenja ili bi zahtevalo njihov opoziv. To je na~in na ko-
ji se te stvari re{avaju – slu{aj, ja sam glasao za tebe da glasa{ po
svojoj savesti, da me zastupa{, a ti prima{ pare od nekog da glasa{
u njegovom interesu. E, pa izvini, ja }u sad da te opozovem. Ali mi
nemamo takvo bira~ko telo, na{e bira~ko telo je toliko ubijeno i
rezignirano da ono pra{ta sve svinjarije ili ga se uop{te ni{ta ne
ti~e, pa je apstinent. I kad vi kaète – kako – pa tako {to vi morate
da obnavljate dru{tvo iz osnova, a to moè da uradi samo neko ko
je iole organizovan, a to je taj civilni sektor. I to je Pe{~anik, na
primer, tako ga ja shvatam.
Ja jo{ uvek mislim da je u petom oktobru klju~. Petog oktobra Mi-
lo{evi}a je skinulo njegovo okruènje, jer je on po~eo da ugroàva
ljude oko sebe. On je ugrozio pre svega vojsku, koju je doveo u su-
kob sa NATO-om, ugrozio je sve te takozvane biznismene koji su
se tu obogatili, koji ne mogu nikakav posao da razviju kad zemlja
propada i kad je izolovana. I upla{ili su se da moè jednog trenut-
ka stvarno da do|e do intervencije suvozemnim putem, da u|e ne-
ki okupator i da ih sve presli{a. Da se otvore ti arhivi, koje su oni
posle uni{tili, da se istraì kako je ko stekao to {to je stekao, da se
za u{i odvedu u Hag svi ratni zlo~inci. Oni su pomislili – ovaj ~o-
vek }e nas dovesti u totalnu katastrofu, hajde da ga skinemo, a
09.12.05. umesto njega }emo da na|emo nekog ko je prihvatljiv i za spoljni
svet i za ljude unutra. A za ljude unutra je bio prihvatljiv ~ovek ko-
ji }e nastaviti da {titi ratne zlo~ince, koji }e nastaviti da {titi sve
bezbednosne strukture Milo{evi}evog reìma, koji }e razviti kon-
|}-{|
tinuitet i koji }e ugu{iti svaki poku{aj da se ovo dru{tvo i ova dr-

àva temeljno reformi{u. I zato je izabran Ko{tunica, zato su sta-
400 li iza njega. Ali i njega je Pavkovi} odveo kod Milo{evi}a, vojska
dakle, najve}a fizi~ka sila u zemlji.
Vi moète da smatrate da je ta~no ono {to }ete ponekad ~uti od
SPS-a, da je 5. oktobar u stvari bio pu~. Pa jeste bio pu~, samo je
bio pu~ koji je bio maskiran prisustvom stotina hiljada ljudi na
ulici, koji su mislili da }e oni odlu~ivati o rezultatima svoje pobe-
de. Ne, oni su posluìli i kad su jedanput posluìli, niko ih vi{e ni-
{ta nije pitao, razi{li su se ku}ama i onda su institucije Milo{evi-
}evog reìma nastavile tamo gde su stale. I to je situacija koju je
poku{ao vrlo hrabro i mo`da naivno da promeni Zoran \in|i} i za-
to su ga ubili – ne moè to, nije to, nije Ko{tunica prelazni ~ovek,
ti si prelazni ~ovek. I od ubistva \in|i}a to je postalo svima jasno.
Petog oktobra mnogim ljudima nije bilo jasno, znam kad sam raz-
govarao s ljudima, imao sam tu sumnju, i nisam najbolje razumeo
to odu{evljenje jer mi je bilo jasno da je izgubio Milo{evi}, ali mi
jo{ uvek nije bilo jasno ko je pobedio. A sad je potpuno jasno ko je
pobedio, pa pobedilo je to Milo{evi}evo okruènje, oni su pobedi-
li. Oni su ga se oslobodili i ostali su na onim pozicijama na kojima
su bili kad je on bio tu. Tako se vratio i SPS, tako se sada tvrdi ka-
ko su i radikali neka nova stranka, druk~ija, {to ja nigde ne mogu
da vidim. A me|u onima koji su se na{li na ulici 5. oktobra zavla-
dalo je jedno uàsno razo~aranje i rezignacija, jer su videli da su
bili samo statisti koji su pomogli svojim prisustvovanjem na toj
sceni da Milo{evi} bude skinut, da to ne izgleda kao pu~, nego da
izgleda kao neka narodna volja, a da im je pobeda u stvari oteta,
odnosno nikad nije ni bila njihova. Naravno da ljudima to pada te-
{ko, zato {to je to bio jedan tako dramati~an doga|aj, ljudi su do-
ìveli katarzu toga dana, a onda treba sebi da kaù – sve su nas
pre{li, ni{ta se u stvari nije dogodilo.
Svetlana Vukovi}:
Ljudima ne moè da se oduzme i ne treba da im se oduzme to {to su
doìveli toga dana, ljudi iz toga mogu da crpe snagu – dobro, nije uspe-
lo, dobro, pre{li su nas, ali jako mnogo nas je toga dana bilo spremno
da pogine za ne{to va`no.
Sr|a Popovi}:
To je civilno dru{tvo o kome pri~am.
Svetlana Vukovi}: Sr|a

Popovi}
Jeste, to je ta stvar i to je velika stvar.
Sr|a Popovi}:
Jedina zdrava snaga se nalazi u tim ljudima koji su tada bili na
ulici, pod uslovom da nisu totalno slomljeni, razo~arani posledi-
cama. Ina~e, jasna stvar, to nije malo.
|}-{|
PE[ÂNIKFM, 16. 12. 2005.
BILJNI NAROD
... Igra sa Mladi}evim dosijeom se verovatno vrti oko
Ko{tuni~inog potpisa na ukazu o njegovom
penzionisanju...
Rasprava o drugoj Srbiji je uvek poku{aj da se ona
u}utka, smanji, ponizi, zapljune i na kraju ukine...
Srbija ima lice kao bog Janus, jedno lice zla i ru`no}e i
drugo lice lepo i mlado...
@arko Kora} iz SDU-a,

TV emisija Latinica o Franji Tu|manu
Dubravka Stojanovi}, istori~arka
Rasprava istori~ara Todora Kulji}a sa Drinkom
Gojkovi}, Snjeànom Milivojevi}, Miklo{om
Biroom, Sre}kom Mihajlovi}em
Branka Prpa, istori~arka
Svetlana Luki}:
U ovoj osvedo~eno demokratskoj dràvi bez demokrata, nema ni~eg no-
vog. Oni rade {ta ho}e, a mi sve vi{e ma{tamo, a sve manje razumemo.
Niko se ne buni, osim radnika “Zastave”, koji smatraju da bi dràva za-
konom morala da nam naredi da svi vozimo kragujeva~ki “jugo”. Niko
se ne buni zbog onoga zbog ~ega bi trebalo da se buni. Jedna rumunska
pesnikinja je za vreme âu{eskua napisala pesmu, koja je odmah bila
zabranjena, zvala se “Biljni narod”, a stihovi su bili: Verujem da smo
biljni narod / jer otkud ina~e smelost / da se spustimo niz tobogan sna
/ do blizu smrti, sigurni da }emo / ponovo biti kadri da se rodimo.
Verujem da smo biljni narod, jer ko je jo{ video drvo koje se buni.
Niko se ne buni zato {to su nas vlada, ministar vojni, savetnici pred-
sednika vlade, ministar policije, ovih dana ponovo osramotili. Mislim
na ovaj cirkus sa stranicama koje nestaju iz dosijea Ratka Mladi}a.
Nije nam bilo dovoljno {to {titimo ubicu i {to poru~ujemo svetu da je
general u Srebrenici napravio dobar posao, nego na~inom na koji na-
vodno sara|ujemo sa Hagom, pred svetom ispadamo i mentalno re-
tardirani. Slu{ala sam sino} izjave raznih ministara i savetnika pred-
sednika vlade i svi su zvu~ali kao da im je IQ minus beskona~no. Ne-
kima i jeste, ali su mi zanimljivi oni koji nisu glupi, koji su obrazova-
ni. Jo{ jednom se potvrdilo da kada ho}ete da branite pokvarenu i glu-
pu politiku, morate i sami vremenom postati takvi, pokvareni i glupi.
Najsimpati~niji ministar vojni je u velikim mukama, sino} je ne{to
mrmljao da }e kad se Rasim Ljaji} vrati iz Haga, u kome ina~e nije, ne-
go je u Pekingu, da }e onda svi oni da sednu, da oliù prst i prelistaju
stranicu po stranicu dosijea |enerala i vide {ta tu, boga ti, mo`da ne-
dostaje. Mo`da }e ipak sve biti u redu, jer Ljuba Tadi}, tata od na{eg
predsednika, kaè da je na{a budu}nost u prijateljstvu i ljubavi izme-
|u njegovog sina i Ko{tunice. To nam je, kaè Tadi} senior, garancija
da }e Srbija opstati kao dràva. Koraks je pre neki dan na tu temu na-
crtao karikaturu, mo`da ste je videli, tata Ljuba i ~ika Dobrica se sa
bebom Borisom igraju Leti, leti – Boris.
Nadam se da ste primetili da Koraksa vi{e nema u Vremenu. Koraks je
dobio otkaz. Zvu~i glupo, zar ne? Svetlana ima tezu da kada bi se desi-
lo da nas pogodi neki zemljotres, da nas ponovo bombarduju, da nas
pokosi pti~iji grip ili {ta god, ljudi bi mogli da rekonstrui{u istoriju
ovog naroda i celog ovog regiona i vide {ta se ovde doga|alo – i sve to
iz dve sa~uvane sveske Koraksovih karikatura i sve to bez i jedne jedi-
ne re~i. A vi na po~etku Pe{~anika slu{ate gospodina @arka Kora}a.
16.12.05. @arko Kora}:
Posle ovog izvinjenja vlade radikalima, Toma Nikoli} je celoj Srbi-
ji demonstrirao da radikali imaju mo} da nateraju Ko{tunicu da
uradi {ta god oni ho}e. Pokazalo se da oni imaju jednu pre}utnu
|}-{|
koaliciju {to je, u stvari, vi{e nego o~igledno od samoga po~etka.

Ja }u navesti samo jedan primer: kada je bilo potrebno da se neza-
406 konito oduzmu mandati dvojici poslanika G17 plus, koji su iz nji-
ma znanih razloga re{ili da otkaù poslu{nost toj stranci, onda na
sednicu administrativnog odbora radikali nisu do{li. Ne da nije
do{ao Toma Nikoli}, nego nije do{ao niko od njih, tako da je vla-
daju}a koalicija taman imala kvorum da te mandate na brzinu
oduzme. Toma Nikoli} je onda oti{ao korak dalje, on je sada poka-
zao celoj Srbiji da moè da natera Ko{tunicu da mu se izvini. Kao
{to ste videli, izvinio se Aligrudi}, ali je Nikoli} lepo rekao – meni
se u stvari izvinio Ko{tunica. Ko{tunica se obi~no nikad nikome
ne izvinjava, pa je ovo utoliko zanimljivije i pokazuje da radikali,
korak po korak, demonstriraju Srbiji da su oni u stvari prava i bu-
du}a vlast u Srbiji, sa podr{kom Ko{tunice ili bez nje.
Reakcije ljudi su èstoke, oni to doìvljavaju kao poniènje. Srp-
ska radikalna stranka je uvela psova~ki jezik, [e{elj je rodona~el-
nik tog jezika, to oni neprekidno rade, a sada kada im neko kaè
da su bitange i da ne èli sa njima da polemi{e, oni od toga napra-
ve veliku pri~u. Ali kaèm, pri~a je politi~ka i Ko{tunica je postu-
pio kako su oni i o~ekivali. Njemu je toliko stalo da bude na vlasti
sa patriotama kao {to su radikali, da je potpuno jasno da je Srbija
otvorila jedan novi krug svog puta ka dnu.
DSS, SPS i SRS imaju isto bira~ko telo, to je jedna ista politi~ka
ideja. Vi vidite jedno razumevanje za Ko{tunicu, radikali ga napa-
daju onoliko koliko moraju kao opoziciona stranka, ali ne vi{e od
toga. Mnogo vi{e strasti kod njih izazivamo Nata{a Mi}i} i ja, ia-
ko mi predstavljamo male stranke. To se de{ava zato {to mi jesmo
politi~ki druga~iji. Dakle, razumevanje izme|u radikala i Ko{tu-
nice je veliko, oni su svi na istom patriotskom zadatku koji se zo-
ve – kako sa~uvati Kosovo, kako sa~uvati Crnu Goru i kako pomo-
}i nesre}nim Srbima u Republici Srpskoj da se kona~no prisajedi-
ne matici. Tu vlada jedno lepo i prirodno razumevanje i ti sitni su-
kobi i ~arke ne treba da nas zavaraju. Tu je neprirodno da je De-
mokratska stranka po~ela sa kohabitacijom. To stvara ovu konfu-
ziju na politi~koj sceni Srbije. S jedne strane, cela ~ar{ija, odno-
sno nacionalisti~ki krugovi, guraju Tadi}a i Ko{tunicu u zagrljaj
tvrde}i da je to budu}nost Srbije, a istovremeno je zapravo jasno
da je prirodna koalicija ona izme|u radikala i DSS-a. I zato su lju-
di toliko zbunjeni u Srbiji, jer im je nejasno kako izgleda politi~-
ka scena. Ljudi ose}aju da su politi~ke karte pogre{no podeljene,
ali nikako im nije jasno o ~emu se radi.
@arko
Za mene je sukob \in|i} – Ko{tunica bio potpuno prirodan. Ko{tu- Kora}
nica je ve} 6. oktobra rekao – vojska se ne menja, Pavkovi} ostaje,
Rade Markovi} ostaje. Da je mogao, zadrào bi i Radeta Markovi-
}a kao na~elnika resora Dràvne bezbednosti do kraja svog man-
data. Ko{tunica je protestovao {to je Milo{evi} kidnapovan i izru-
~en Hagu, a to govore i socijalisti i radikali. Ko{tunica je rekao da
je Sablja bila kriminal, Ko{tunica je rekao da smo mi prebrzo hr-
lili u reforme i da su reforme, u stvari, bile korupcija. Ko{tunica je
rekao da smo mi servilni prema zapadu, za razliku od njega, koji
pokazuje svoje herojstvo. Dakle, Srbija danas ima jednu politiku
iz pro{losti, koja poku{ava da se prilagodi ovom vremenu. Ko{tu-
nica vodi Milo{evi}evu politiku u novom klju~u i onda je sasvim
normalno da radikali po~inju da demonstriraju gra|anima Srbije
da su oni pravi nosioci te politike i da je Ko{tunica tu manje-vi{e
slu~ajno i da on mora da radi sve {to mu oni kaù.
Kad do|e trenutak, gazda }e ponovo da preuzme vlast i radikali }e
Srbiju kona~no da privedu pravoj ideji, a to je ideja pravoslavne
dàmahirije, dràve u ratu sa ~itavom zapadnom civilizacijom.
Nije ta~no da je to rat samo sa zapadnom Evropom, u pitanju je
ne{to mnogo fundamentalnije. Treba ~itati Nikolaja Velimirovi}a
i videti za{to je on ljudima toliko prirastao za srce. Nikolaj Velimi-
rovi} govori protiv zapadne civilizacije, zapadne kulture, on kaè
da je Francuska revolucija dekadentna, jer je dala prava ~oveku,
poru{ila je prirodni poredak u kojem vladaju feudalci i crkva. Do-
voljno je ~itati tog glavnog ideologa na{e crkve, pa videti s koliko
mr`nje on govori o toj civilizaciji. To je sve sumanuto, naravno, ali
to je ono {to je model ovoga dru{tva i Ko{tunica poku{ava da tu
ideju progura u proces evropskih integracija, {to je nemogu}e. I
njegova nemo} proisti~e iz toga {to on poku{ava da spoji te dve
nespojive stvari. Zna~i, on je srcem i du{om na strani te antiza-
padne retorike, antidemokratskih tekovina i institucija, a istovre-
meno zna da nema nikakvu stvarnu alternativu i odatle ta njego-
va nemo} i paradoksalnost njegovog poloàja.
16.12.05. Veliki broj stvari kojima se ova vlada hvali su zakoni i projekti
biv{e vlade. Drugo, ~injenica je da je to koaliciona vlada i da tu
ipak ima stranaka koje guraju neke svoje projekte, recimo G17,
SPO, zakon o dràvljanstvu, amnestije i tako dalje. Zna~i, ta vlada
|}-{|
ipak nije proizvod samo DSS-a. I kona~no, ono {to je su{tinsko, Sr-
bija zaista, slikovito re~eno, podse}a na |aka ponavlja~a. Ne
408 znam da li to znate, ali na zapadu u {kolama nema ponavljanja.
Prosto nije predvi|ena mogu}nost da neko drop out, ispadne iz si-
stema. Sistem je nemilosrdan, ili si u njemu ili si ni{ta. Ne moè{
biti van sistema i to je ve~ita tema umetnika na zapadu, {ta zna~i
biti protivnik sistema, pored sistema, jer ili si u sistemu ili te pre-
gaze. U na{em slu~aju, zapad se pravi lud, ima tu i nekog uàsnog
prezira prema Balkanu. Moj pokojni otac, koji je bio profesor, go-
vorio je, nikad nisam saznao da li je to istina, da je jedno vreme na
nekim austrijskim diplomama pisalo – dobra za Balkan. Zna~i, sa
ovom diplomom ne moè{ da dobije{ posao u Austriji, ali moè{
na Balkanu.
Otprilike, dobro, oni treba da budu kao mi, ali znate, ipak je to Bal-
kan, va`no je da su i{li u kupatilo, probali su da se operu. Klozet
treba da je ~ist, ali dobro, ne o~ekujmo ba{ previ{e ~ist klozet kod
njih, znate kako je, to je ipak Balkan. Ubijaju kraljeve, premijere,
kolju se me|usobno. To je uàsno, taj zastra{uju}i prezir koji oni
gaje prema nama. Ja ne bih bio veseo zbog toga.
Mislim da je Evropa za nas snizila kriterijume, ona od nas o~eku-
ju minimum, znate ono – bravo, dobro si to uradio, odli~no, ovo je
bilo super, hajde sad ponovi to jo{ jedanput. Pogledajte pri~u o
Mladi}evom dosijeu, to da nije tragi~no bila bi farsa. Zna~i, {alju
tri strane, pa sedam strana, pa izbri{u dve strane, pa nema strana.
Pa slu{ajte, to je za neku novelu [tefana Cvajga ili neki holivud-
ski film, koji bi se zvao Dosije Ratko Mladi}, zna~i ono, Agata Kri-
sti, Dama koja nestaje. âs ima dosijea, ~as nema dosijea. Pri tom,
svaki va{ normalan slu{alac }e postaviti pitanje – pa ~ekaj bre,
gde je bio taj dosije. Kako to da je Vuka{in Mara{ ba{ sad na{ao se-
dam strana i ko je iz tih sedam izvukao dve? Ko je sad taj {to je
uzeo te dve strane? To je jedna farsa, ali naravno Evropa ide u svo-
je integracije i ona ne moè da ima ovde crnu rupu. Evropa ne mo-
è da bude kao rumunska zastava posla pada âu{eskua, se}ate se
one rupe u sredini zastave, na tom mestu mora ne{to da postoji.
Balkan je, voleli vi to ili ne, deo Evrope, to }e se dogoditi i Ko{tu-
nica je, kako bih rekao, namesnik me|unarodne zajednice. Ali on
nema ono {to je imao Zoran \in|i}. Ljudi su voleli sa \in|i}em da
razgovaraju, on je bio onako, znate, ìv. Toga vi{e nema, sad ima-
te ovog namrgo|enog premijera, s onom svojom svitom, svi ne{to
}ute, on mrko gleda, ikone na zidu. Me|utim, on je premijer, Srbi-
ja mora da ide napred i to je to. Zna~i, ovi prosto vuku napred |a-
ka ponavlja~a, gurkaju ga, vuku ga, nutkaju ga, nekad ga malo
ukore, povuku za u{i. Ja se uàsavam od svega toga, mene je zbog @arko
Kora}
toga sramota kao gra|anina ove zemlje. Ja bih voleo jednu vladu
koja ne {ibicari, vladu koja ne vara. Nave{}u samo primer afere
prislu{kivanja. Prislu{kuju se telefoni poslanika, legalno i nele-
galno, a istovremeno, jedan od poslova te BIA je da locira Ratka
Mladi}a. Tvoj posao je da ga locira{ i pravo je pitanje da li ti to ra-
di{, da li si ti pregledao podatke koji u BIA postoje o ranijim sklo-
ni{tima Ratka Mladi}a? Da li su ljudi koji su krili Ratka Mladi}a i
dalje u vojsci, ja kategori~ki tvrdim da jesu. Da li je to prioritet
svih prioriteta? Treba to da rade, umesto {to prislu{kuju mene ili
Zorana Janju{evi}a ili generala Obradovi}a ili Gurija i tako dalje,
{to sada rade.
To pokazuje da se oni dive Ratku Mladi}u i misle da }e on, kao {to
je branio takozvani goloruki srpski narod od du{mana i Turaka,
sada da brani Srbe od me|unarodne zajednice i sam }e se predati.
Mislim da oni iskreno veruju da }e se Mladi} jednog dana do{eta-
ti i re}i – bra}o, Srbi, kao {to sam vam pomogao u Srebrenici ubi-
jaju}i 8.000 ljudi, sad }u vam pomo}i tako {to }u vam se predati i
onda }ete vi lepo u}i u Evropsku uniju. Ja mislim da Ko{tunica tre-
ba da ga uhapsi, treba da ga traì, a on to ne radi. Taj krug oko Bu-
latovi}a i biv{ih ljudi iz kabineta Ko{tunice je vrlo blizak sa ~ove-
kom koji je vodio vojnu bezbednost, generalom Acom Tomi}em. I
sad su bliski, vi|aju se.
Podseti}u va{e slu{aoce i vas na ne{to {to je rekao general Pavko-
vi}, koji je bio na~elnik general{taba, pa mu je Tomi} na~elno bio
podre|en. On je rekao da je uzeo pismene izjave ljudi iz Tomi}eve
pratnje, u kojima su oni rekli da se Tomi} jednom prilikom sastao
na autoputu u kolima sa Mladi}em. Zna~i, ljudi iz Tomi}eve prat-
nje su dali pismene izjave, i zaklinjanja Ace Tomi}a da on ne zna
gde je Mladi} mo`da su ta~na, mo`da nisu, ali bi trebalo proveriti
kako je on tada locirao Mladi}a. Ko je, recimo, ugovorio sastanak
na autoputu, jer ja ne sumnjam da je toga bilo, {ta su oni uop{te
tada pri~ali, mi to nikad nismo doznali. Zna~i, nije ta~no da se ne
16.12.05. moè krenuti u istragu, ja sam sve ovo naveo da bih vam pokazao
licemerje ove vlasti koja tvrdi da je demokratska, a istovremeno
prislu{kuje politi~ke protivnike i ne radi ono za {ta ovaj narod,
koji je bedan i nezaposlen, odvaja svoje pare, a to je da locira glav-
|}-{|
nog ha{kog optuènika.

Ovi takozvani nacionalni intelektualci, jedan broj akademika,
410 zna~i ono {to je i Milo{evi}a iznedrilo, sada ima drugi projekat –
da su Tadi} i Ko{tunica budu}nost Srbije. Najgore je {to je i Evro-
pa prihvatila tu ideju. Zna~i, oni ne vole Radikalnu stranku, nepo-
uzdana je, prosta, malo su gadljivi ti na{i akademici, oni ne vole
ba{ taj dodir s narodom, iako tvrde da sve rade za njega. Njihov
projekat je da Srbiju u budu}nost treba da vode takozvana nacio-
nalna stranka DSS i ova proevropska stranka DS i da tako do|e i
do takozvanog pomirenja u Srbiji. Izjava akademika Tadi}a sa-
svim precizno o tome govori. Pravo pitanje je koliko }e ovo traja-
ti. Ja mislim da je Demokratska stranka verovala da }e ovaj period
Ko{tuni~ine vlasti kra}e trajati, ali ovo o ~emu govorim je dublje
pitanje. Ovo je pitanje da li je Demokratska stranka spremna da
se vrati na onu poziciju koju od nje Srbija o~ekuje. DS je stranka
s velikom infrastrukturom, \in|i} je ostavio jednu ozbiljno orga-
nizovanu stranku. Vi moète voleti i ne voleti \in|i}a, ja govorim
o njegovoj politi~koj viziji, a to nije isto. Kona~no, on je ubijen ba{
zbog te vizije.
Sada{nja politika Demokratske stranke kod ve}ine va{ih slu{ala-
ca izaziva bes, kod mene ne. Meni je ào. Ja razumem da su oni bi-
li u {oku posle ubistva svog predsednika, ~lanstvo se prosto upla-
{ilo, ali pro{lo je od tada vi{e od dve godine, njihova je du`nost da
pomognu ovoj nesre}noj Srbiji i na njima je velika istorijska od-
govornost. Ja ne preterujem. Nama nedostaje jedan snaàn proe-
vropski glas u Srbiji i Demokratska stranka bi morala taj glas
najsna`nije da izgovara. Hrabrost je re}i ono {to je rekao Mesi}
posle hap{enja Gotovine. Sanader je rekao – Gotovina je heroj, za-
sluàn je za domovinski rat, ali mi idemo u Evropu, evropske in-
tegracije, Hag, sve same oblande. A {ta je rekao Mesi}? Rekao je –
dobro, Gotovina je u Hagu, da vidimo sad ko su bili njegovi jataci
u Hrvatskoj, da i njih uhapsimo. Potrebna je hrabrost da se to ka-
è u ovoj atmosferi. To je ono {to nedostaje Srbiji. Bila je potreb-
na hrabrost 1940. jednom ne toliko poznatom francuskom gene-
ralu da preko radija kaè to {to je rekao, i to u trenutku kada je
Francuska polomljena, kada ju je izdao jedan heroj iz I svetskog
rata mar{al Peten, i napravo kvinsli{ku vladu. Dakle, jedan ~ovek
je smogao hrabrosti da kaè – Francuzi, izgubili ste jednu bitku,
niste izgubili rat, nemojte klonuti duhom. To je bio De Gol. Vide-
li ste, Francuzi su ga nedavno proglasili za najve}eg Francuza u
istoriji. Zna~i, na kraju se narod ipak okrene onom koji im govo-
ri ono {to se mora re}i.
@arko
Potrebna je hrabrost da se Srbiji kona~no kaè surova istina da Kora}
ovo {to se zbiva ne valja, da su ove politi~ke ideje retrogradne. [ta
ti vredi usvajanje silnih zakona, {ta ti vredi {to Ko{tunica uradi
ono {to zapad traì od njega, kad je dru{tvo sve zapu{tenije. Ko-
{tunica nije reformator dru{tva nego ~ovek koji poku{ava da deli-
mi~no promeni dràvni okvir, ali ono {to nama vapiju}e nedosta-
je jeste promena dru{tva, dru{tvenih vrednosti.
Sada{nja mlada generacija je kao Bodlerovo Cve}e zla, ona je izni-
kla iz tog zla ratova i jedan veliki deo nje je vrlo nacionalisti~ki
nastrojen. To je posledica nedostatka alternativnih modela. \in-
|i} je u jednom trenutku bio junak te generacije, on je ubijen i to
je bila stra{na poruka toj generaciji.
U Kaliforniji je postojala grupa psihologa, koja je prou~avaju}i in-
formati~ke modele tvrdila da najve}i broj problema u ljudskim ko-
munikacijama nastaje zbog takozvane dvostruko usmerene poru-
ke. Vi pitate nekoga – da li me voli{, a on kaè, onako besno – vo-
lim te. Na taj na~in poslate su istovremeno dve suprotne poruke
jednake teìne. êmu da veruje{, re~ima ili na~inu na koji su one
izgovorene. E, to je ono {to neprekidno radi Ko{tunica. On kaè –
treba da se predate zbog Haga, a onda ih primi kao heroje i nikad
ne kaè za{to oni treba da odgovaraju u Hagu. Ta kalifornijska
grupa je imala ambicije da objasni ~ak i {izofreniju. Po toj teoriji,
kada od rane mladosti roditelji ili bliske osobe ovako postupaju,
na kraju osoba postane {izofreni~ar, potpuno se rasturi. Ja mislim
da mi imamo tu vrstu patologije u na{em dru{tvu. Vama je nepre-
kidno nejasno {ta radi vlast. Stalno nam govori – evo je Evropa,
dolazi Evropa, Ko{tunica je bio kod Sanadera, to je bilo neverovat-
no, dvojica nacionalista razgovaraju, a kada se vrati ovde kaè –
ma kakva Evropa, {ta Evropa, radikali su na{i najpouzdaniji part-
neri, najve}i dripci na politi~koj sceni su Kora}, Mi}i}, oni su vam-
piri. Zna~i, kod ljudi vlada potpuna nedoumica {ta je tu zapravo
prava poruka. I meni se ~ini da je za mladu generaciju mnogo ka-
rakteristi~nija apatija nego nacionalizam.
16.12.05. Naàlost, u ovom dru{tvu je jo{ uvek premalo hrabrosti da se bra-
ne ideje moderne Srbije, a onaj ko je to najdoslednije branio je ubi-
jen. I ja mislim da mi jo{ uvek ìvimo pod {injelom \in|i}evog
ubistva.
|}-{|
Nemogu}e je spojiti nespojivo, a to zna~i – voditi Srbiju u Evropu,

a istovremeno kod ku}e braniti celokupan sistem vrednosti koji
412 je protivan tome. I to je tragedija srpskih nacionalista. Oni nika-
da nisu stvorili jedan alternativni model, najvi{e {to uspeju da
kaù je – ulazimo u Evropu, ali pod na{im uslovima, {to je tako|e
notorna besmislica, jer, izvinjavam se na banalnoj analogiji, kad
ide{ na svetsko prvenstvo u fudbalu, mora{ imati dresove i po{to-
vati ista pravila igre koja vaè i za sve druge. Voleo, ne voleo, mo-
ra{. Ko{tunica ho}e da nam kaè – mi ho}emo da igramo, ali ne-
}emo kako oni kaù, nego }emo ih prevariti. Mene to najvi{e pod-
se}a na one stenograme srpske skup{tine u vreme kada se s Ber-
linskog kongresa vratio Jovan Risti}. On je tamo potpisao doku-
ment kojim smo mi priznati kao dràva Srbija. I po povratku u Sr-
biju, on odlazi u skup{tinu gde ga napadaju neki poslanici. Kaè
on njima – ali ja sam to potpisao u va{e ime, a oni njemu kaù –
pa nismo te mi terali da potpisuje{, {ta nas briga {to si ti potpi-
sao, to mu kaù poslanici. On njima kaè – ali znate {ta, oni su
nas priznali kao dràvu i oni sada gledaju da li smo mi ozbiljan
narod. Ja bih te Risti}eve re~i stavio u ovu skup{tinu, umesto
onog obrenovi}evskog grba, koji nam je doneo Predrag Markovi}.
Zna~i, da su nam pred o~ima stalno te Risti}eve re~i – oni nas gle-
daju i pitaju se jesmo li mi ozbiljan narod, koji drì do svoje re~i,
do svojih obe}anja.
Ovo sa dosijeom Ratka Mladi}a je prava slika ove vlade, ta sprd-
nja, izvinjavam se na ovoj jakoj re~i, sprdnja s tim dosijeom, se-
dam strana fali, sad fale dve strane, na kraju }e faliti dva reda. Ve-
rovatno }e na samom kraju faliti Ko{tuni~in potpis na ukazu o
Mladi}evom penzionisanju – tu je cela igra. Da va{i slu{aoci ne bu-
du u nedoumici: oni ne èle da daju ceo dosije zato {to danas ne-
kom iz vlade ne odgovara da se vidi {ta je sve u dosijeu: do kada je
Mladi} primao platu, kada je penzionisan, ko je potpisao ukaz o
njegovom penzionisanju, ko je znao da on prima platu i da je time
pripadnik Vojske Srbije i Crne Gore. Tu je cela pri~a, da neko ne
misli da je u pitanju neka zabuna ili aljkavost nekog slu`benika,
ne, to je jedna prljava igra da se sakrije ne~ija odgovornost, a taj
mora biti danas na vlasti, ina~e ne bi bilo ovolikog truda da se sa-
kriju delovi tog dosijea. Ne {titi se ovde dràva, nego neko {titi
samog sebe i bojim se da ta~no znam ko je to.
Prosta istina je da Ko{tunica nije za politiku, niti za premijera Sr-
bije, niti za lidera bilo ~ega u Srbiji. On je u politi~kom smislu ka-
tastrofa Srbije. Potrebni su nam ljudi sa vizijom, sa hrabro{}u, a
ne ljudi koji se boje Evrope, koji su nesigurni pred njom i mrze je
@arko
iz dna du{e. Meni je nezamislivo da imam premijera koji je, makar Kora}
u pro{losti, napisao tekst za list koji izdaje Obraz. Kakav je to pre-
mijer koji je napisao tekst za Obraz, kakve to ima veze sa moder-
nim dobom. Pogledajte, ipak je taj Sanader dosta beskrupulozno
eliminisao najekstremniju desnicu iz HDZ-a. Mora se preuzeti od-
govornost za ono {to ti je istorija namenila kao ulogu. Ko{tunica
je jako te{ko podneo pad sa vlasti, zna~i nikad nije preboleo {to je
prestao da bude predsednik Jugoslavije i zato se on sada tako
o~ajni~ki i gr~evito drì vlasti. On izgleda ne moè da se osvesti
od onih investiranih narodnih o~ekivanja kada je bio na{ najpo-
pularniji politi~ar u XX veku.
Mi nismo imali dileme kad je @ivkovi} rekao – moramo da idemo
na izbore, izgubili smo podr{ku, svi su besni na nas, svi nas napa-
daju, hajde da raspi{emo izbore. @ivkovi} je to uradio bez pripre-
me, naglo, bio je nezgodan trenutak, decembar 2003. Ali sada to
nije bitno, ho}u da kaèm da su on i ta vlada pokazali doslednost
u tome da se ne moè vladati ako je toliko primedbi. Pa neka gra-
|ani kaù {ta èle. Ko{tunica se ne usu|uje da raspi{e izbore i to
pokazuje tu gr~evitu èlju da se ostane na vlasti, to je najbolji
portret tih ljudi. Pa ako toliko veruju u demokratiju, onda treba
da veruju i u najva`niju tekovinu demokratije, a to su slobodni iz-
bori. Nema va`nije tekovine od te. Jeste li videli {ta je Dinki} re-
kao? Najva`nije je da budèt pro|e, nema veze legalnost skup{ti-
ne. Posle takve izjave vrlo va`nog ~lana vlade, gotovo je sa demo-
kratijom.
I to je ono {to ~ini da se ose}anja ljudi kre}u od besa do nesre}e. U
takvim situacijama, savet psihologa je vrlo prost – okrenite se po-
rodici, ljudima koje volite, ali iznad svega prikupite svoju energi-
ju, borite se za one ciljeve u koje verujete. Nema apatije, borimo
se, stisnemo zube, idemo napred. Da citiram ~oveka koga, najbla-
è re~eno, politi~ki ne volim, to je Milovan Danojli}, koji je, ~ujem,
napisao ljubavno pismo Slobodanu Milo{evi}u, ali je rekao i ne{to
ta~no – svakom Srbinu kad se rodi kao da major Gavrilovi} odrì
govor u kolevci i na uvo mu kaè – ne brini za svoj ìvot, ve} si ga
16.12.05. dao za otad`binu. Sad i ja zvu~im cini~no, a ne mislim ba{ tako.
Treba i voleti i baviti se hobijem i oti}i u pozori{te i slu{ati muzi-
ku. Mi smo pokazali za one dve godine, dok je \in|i} vodio Srbiju,
da Srbija moè bolje i to je zla kob svih ovih ljudi danas na vlasti.
|}-{|
Proganja njih, kao duh Hamletovog oca, proganja njih taj nesre}-
ni, mrtvi \in|i}, zato {to im je za te dve godine pokazao da Srbija
414 moè i vi{e i bolje. To je poruka i svima nama.
Svetlana Luki}:
Veoma borbeni @arko Kora} govorio je i 10. decembra, na Dan ljudskih
prava u Centru za kulturnu dekontaminaciju, jednom od retkih mesta
u ovoj zemlji gde je taj praznik uop{te obeleèn. Evo finala izlaganja
@arka Kora}a.
@arko Kora}:
Svako od vas se pita da li je va{e subjektivno lo{e ose}anje oprav-
dano. Opravdano je, jer vi vidite {ta se zbiva pred va{im o~ima i
ose}ate bes i gnev. Idete kroz razne faze, ~as biste se tukli, ~as
padnete u depresiju, zna~i imate tipi~nu psiholo{ku klackalicu iz-
me|u agresije unutra i agresije spolja. To je zato {to vrlo dobro
opaàte da ovo dru{tvo ide natra{ke. Istovremeno, svakoga dana
sa naslovnih strana dràvnih medija dobijate saop{tenja o tome
kako zemlja u stvari savr{eno napreduje. I to sve izgleda kao Prva
petoljetka – svake nedelje, svakog meseca idemo sve vi{e napred,
sve vi{e se proizvodi, sve je vi{e investicija, samo neki ti gun|aju,
bacaju nam klipove u to~kove, a u su{tini ovom dru{tvu ide savr-
{eno. Zna~i, Mladi} }e ovih dana da se do{eta, da kaè – eto mene,
{to da vas ometam u tom va{em progresu, Goran Hadì} }e se valj-
da mu~enik setiti da isto tako do{eta. Imamo jednu luda~ku situ-
aciju da je vlast uspela, kao u Milo{evi}evo vreme, da kreira para-
lelnu stvarnost, sistem informisanja koji je u potpunoj dispropor-
ciji sa onim {to vi ro|enim o~ima vidite. Sve vi{e je nezaposlenih,
sve ve}a je inflacija, ljudi sve teè ìve, sve vi{e se kr{e ljudska
prava, sve je vi{e bitangi u javnom ìvotu, sve vi{e je afera, buda-
la{tina i kriminala, a istovremeno svakoga dana oni govore – mi
idemo napred, sve je fantasti~no, svi nam se dive.
Svetlana Luki}:
U Hrvatskoj je posle hap{enja Gotovine prili~no ~upavo, videli ste
masovne skupove podr{ke hrvatskom heroju, ali hrvatska dràvna
televizija se na to nije povukla, nego je kao pravi javni servis re{ila
da svom narodu jo{ malo stane na muku, za njegovo dobro, pa se u
poslednjem izdanju emisije “Latinica” bavila likom i delom Franje
Tu|mana. Novinarska ekipa “Latinice” dobila je posle emisije dve
stotine pretnji smr}u, a Sabor je najavio ~istke u hrvatskoj dràvnoj
televiziji.
Denis Latin: “Latinica”

o Franji
U ve~era{njoj emisiji govorimo o Tu|manu kao o ~ovjeku, te ono- Tu|manu
me {to nam je dao kao svoju politi~ku ostav{tinu. Na po~etku po-
gledajte prilog “Od generala do vladara”.
Novinar:
San o samostalnoj Hrvatskoj, isticao je Franjo Tu|man, pratio ga
je od malih nogu. Istina je malko druk~ija. Ro|en je 1922. u Veli-
kom Trgovi{}u, odmalena je uz oca ljevi~ara i stje~e njegova uvje-
renja. U partizane, one iste koji se bore protiv Nezavisne dràve
Hrvatske, kre}u zajedni~ki, otac, Franjo i brat Stjepan koji pogiba
1943. Tri godine kasnije, u tragi~nom obiteljskom doga|aju, otac
Franje Tu|mana prvo ubija suprugu, pa sebe. Doga|aj koji pripa-
da u crnu kroniku Tu|man okre}e sebi u korist, govori da su mu
oca ubile usta{ke snage. Po stvaranju Hrvatske, Tu|man }e ~esto
puta napomenuti kako je UDBA ubila njegova oca kao Hrvata i
HSS-ovca. U dvije godine zavr{ava fakultet na Vi{oj vojnoj akade-
miji i dobiva ~in pukovnika. Demobiliziran je 1960. Osigurano mu
je useljavanje u ìdovsku vilu na elitnom djelu Zagreba i direktor-
ska fotelja u novoosnovanom Institutu za radni~ki pokret. Parti-
ja ga 1968. izbacuje iz svojh redova zbog rada u kojemu omalova-
àva broj `rtava Jasenovca. Tu|man 1987. dobiva putovnicu na-
trag i kre}e u o~ijukanje sa ultradesni~arskim skupinama u hr-
vatskoj dijaspori od koje dobiva novac.
Franjo Tu|man:
NDH nije bila samo puka kvislin{ka tvorba i fa{isti~ki zlo~in, ve}
je izraz povjesnih te`nji hrvatskoga naroda za svojom samostal-
nom dràvom.
Novinar:
Hrvatska na referendumu izabire otcepljivanje od Jugoslavije. Po-
~inje rat. Tjekom rata prvi hrvatski predsjednik Tu|man uz dràv-
ni~ke poslove ne zapostavlja svoju ljubav prema sportu. Zabiljeè-
16.12.05. no je da je u jednom zagreba~kom klubu tada odigrao vi{e od pet
tisu}a sati tenisa. Tjekom predsjednikovanja useljava u Titovu vi-
lu, vozi se u blindiranom BMW-u, ljetuje na Brijunima, kupuje dva
aviona s kojima ne putuje nigdje, jer ga nitko ne poziva.
|}-{|
U~esnik “Latinice”:
416 Mislim da je ovaj prilog vrlo tendenciozan, sramotan, sramotan u
tom smislu {to poku{ava nekakvim poluistinama, podmetanjima
prikazati ~ovjeka iza kojeg stoje puno ve}a povjesna djela.
U~esnica “Latinice”:
Ja mogu konstatirati da je za mene, a i vjerujem za mnoge istomi-
{ljenike, Hrvatska u vrjeme Tu|mana bila jedna mala, nedemo-
kratska, nesimpati~na i od me|unarodne zajednice izolirana ze-
mlja.
[to vi mislite, {to je to globalizam? Oduzeli su nam tvornice, odu-
zeli su nam trgovine.
Oduzeo vam je Franjo Tu|man i njegovih dvjesta obitelji tajkuna
koje je doveo u Hrvatsku nakon 1990. Dok su ljudi ginuli na rati-
{tima, dvjesta odabranih obitelji Franje Tu|mana je plja~kalo
dru{tvenu imovinu.
Tu|man je bio karijerista, oportunista i na kraju diktator.
Gospodine Latin, ja sam znao kad sam do{ao ovdje da }emo se mi
otkliznut za pet minuta na usta{e i NDH, zbog ~ega je to?
Denis Latin:
Pogledajmo drugi prilog o Tu|manu.
Novinar:
Kada bi pri~ao o Bosni i Hercegovini, o~i bi mu odmah zablistale,
opsesija mu je bila obnova Banovine Hrvatske u kojoj je bila Her-
cegovina, te djelovi srednje Bosne i Bosanske Posavine. Da Tu|-
man nikada nije prihvatio Bosnu i Hercegovinu kao dràvu potvr-
|uje i Mirsad Toka~a.
Mirsad Toka~a:
Rezultat te njegove politike je da je Republiku Hrvatsku, zemlju
koja je isto tako bila `rtva agresije, pretvorio u agresora.
Novinar:
Dva lica predsednika Tu|mana, osim na primjeru Bosne, jako se
dobro ocrtavaju i na problemu krajinskih Srba za vrjeme Oluje. “Latinica”
o Franji
Ovim rije~ima je pozivao Srbe da ostanu: Pozivam hrvatske gra- Tu|manu
|ane srpske nacionalnosti, koji nisu aktivno sudjelovali u pobuni,
da ostanu kod svojih ku}a i bez bojazni za svoj ìvot i svoju imo-
vinu do~ekaju hrvatsku vlast, uz jamstvo da }e im se dati sva gra-
|anska prava.
U to isto vrjeme pale se srpske ku}e, ubijaju se civili. Povjesni~ar
Ivo Gold{tajn kaè kako je predsjednik Tu|man jo{ na po~etku
90-ih imao jasan plan {to se ti~e srpske manjine u Hrvatskoj.
Ivo Gold{tajn:
înjenica jest da je Tu|man u vi{e navrata poprili~no jasno govo-
rio o tome da bi za stabilizaciju hrvatske dràve i hrvatskog dru-
{tva bilo recimo potrebno da se broj Srba smanji.
Denis Latin:
Idemo dalje sa emisijom, dakle, doktore Kangrga.
Milan Kangrga:
Gledajte, mi govorimo o ostav{tini. Tu|manova ostav{tina jeste
najgolemija plja~ka koju je hrvatska dràva doìvjela od svojih pr-
vih po~etaka do danas. Mi danas ìvimo u toj plja~ki, nekoliko taj-
kuna i ljudi i tako dalje, njegovih, koje je on postavio, oplja~kali
su tu zemlju do temelja. Niti Srbi, ni Ma|ari, niti Njemci, ni Au-
strijanci nikada nas nisu toliko oplja~kali.
Ja mislim prvo da ova emisija nije fer, imate tu ~ovjeka iz Saraje-
va koji ne spominje nijednom re~ju fakte da je Izetbegovi} dva pu-
ta Tu|manu nudio podjelu Bosne i da je Tu|man to odbio.
Naàlost, bili smo svjedoci razli~itih transkripata u kojima se vr-
lo dobro vidjelo da su Tu|man i Milo{evi} dogovorno djelili Bo-
snu, da je Tu|man doista èlio ostvariti svoj san o Banovini, a po-
16.12.05. tvrde tome su mnogi na{i momci koji su naàlost bez svoje volje
bili poslani tamo.
Ali vi govorite totalnu povjesnu neistinu, i nemojte govoriti u ime
|}-{|
mojih momaka, to su moji momci, a ne va{i.

418 U~esnica “Latinice”:
Ma nemojte.
Da je Tu|man imao namjeru podjeliti Bosnu o tom nema sumnje,
prema tome mi imamo danas ono {to imamo, imamo izgubljenu
Bosnu, a mogli smo je imati u najmanju ruku polovi~no.
Da nije bilo Tu|mana i da nije bilo na{ih momaka, poloàj Bosne
bi bio katastrofa. Na koncu konca, zahvaljuju}i Tu|manu sprje~en
je genocid u Biha}u. Me|utim, ne{to drugo me u ovom prilogu za-
nima, to je kolona srpskih izbjeglica, to je tekst kojeg se ~ita, kojeg
netko ~ita, gdje predsjednik Republike Hrvatske kaè – ostanite.
Denis Latin:
Doktore Kangrga, sad }emo vidjeti jednu reportaù koja kao da je
za vas napravljena.
Novinar:
Tu|manova rasisti~ka izjava da mu èna, hvala bogu, nije ni Srp-
kinja ni @idovka, bila je jasan znak {to misli o nehrvatima. Jedan
ju je dio javnosti shvatio kao naputak za budu}e postupanje. U
glavnom gradu, u Slavoniji, u Dalmaciji, neki su ljudi nestali pre-
ko no}i. Trideset sedmogodi{nji \or|e i Vesna Ka{parevi} prona-
|eni su mrtvi na smetli{tu u @rnovnici kraj Splita.
Otac ubijenog \or|a:

Ja sam sto posto siguran da su to napravili naàlost oni koji su bi-
li sa {ahovnicom i kriòm obje{enim oko vrata.
Ovde je cjeli hrvatski narod kroz {ahovnicu i kroz kri` progla{en
nacionalisti~kim. Ja mislim, gospodine Latin, da mi ne ìvimo u
istoj zemlji. [ta da tu kaè{, samo da kaè{ da to nije istina.
Milan Kangrga:
Pazite, to je pitanje jedne uàsne historijske katastrofe koju je
Tu|man u ime hrvatskog naroda u~inio u odnosu na Srbe, na srp-
ski narod. Ja se sje}am tog dana, ja sam taj dan bio ba{ u vlaku, pa
sam se vozio dolje, to je bilo za vrjeme Oluje. Tu|man je govorio
ostanite tu, ovo i ono. Pa dajte, molim vas, {ta je bilo sa onima ko-
ji su ostali? Ta srpska sirotinja, koja je poslije, ne pobijena nego “Latinica”
o Franji
zaklana. Zamislite da je ostalo vi{e ljudi ili ~ak mnogo, pa sam Tu|manu
bog zna {ta bi se njima dogodilo, ali da li vi gospodine Veki} ili svi
mi znamo citat, imam ga tu ako ga trebate, valjda ste ~itali Tu|-
manovu knjigu. Niste, pa to je ~udno.
Ne, nisam, prodavao jesam, ali nisam ~itao, ~uvao sam, ali nisam
~itao.
Milan Kangrga:
Eksplicite Tu|man govori pozitivno o genocidu koji je on spre-
mao, spremao ga naravno prema srpskom narodu u Hrvatskoj. Pa-
zite, on to pozitivno ocjenjuje, pa kako je do{lo do preko dvadeset
tisu}a zapaljenih i uni{tenih srpskih ku}a, pa dajte, razmislite, pa
jesmo li mi kanibali?
Jeste li pro{li kroz Vukovar kad ste i{li tamo?
Milan Kangrga:
Za mene je to bila katastrofa.
Mogu ja samo jednu primjedbu, da vam citiram jednog od velikih
intelektualaca i politi~ara sa hrvatske povjesne scene, ja vjerujem
da Vladu Gotovca znate. Jedna od njegovih re~enica je bila – ne-
mojte postati isti kao i oni. Prema tome, to je trebalo voditi nas,
nama se neosporno dogodila agresija, ali to nije isprika za ono o
~emu je govorio profesor Kangrga.
Stvarno ~ovjek da zapla~e kad vidi {to se Srbima dogodilo, a zna-
te kad sam ja zaplakao – ono {to se dogodilo u [kabrnji. Imali smo
16.12.05. i [kabrnje, i Nadin, i Vukovar, da ne spominjem sve, koliko smo
mi `rtava imali u Bosni, a da to niko nije sankcionirao.
Gospodine Latin, ja vas cjenim, ali svi va{i prilozi kao da su ra|e-
|}-{|
ni u Beogradu, ja vam to moram re}i.

420 HRT:
Dobra ve~er. U Saboru je sve do maloprije bilo burno, èstoko.
Sjednica je maloprije prekinuta, ishod je neizvjestan. Tema je “Hr-
vaska radio-televizija”. Mislave, dobra ti ve~er. Ko nas najvi{e na-
pada i za{to?
Izve{ta~ iz sabora:
Cjeli lajtmotiv dana{nje saborske rasprave o hrvatskoj televiziji
bila je sino}nja emisija “Latinica”.
Vladimir [eks:
Ju~era{nja emisija, gospodo sa televizije, “Latinica”, bila je jedna
blasfemi~na krivotvorina hrvatske povjesti. O~igledno, sloboda
medija nije krivotvorenje istine na televiziji.
Saborski zastupnik:
Tamo je danas demonstracija samouvjerenog primitivizma, da-
nas je tamo prostitucija morala, istine i profesije.
Svetlana Luki}:
ûli ste kratki saètak emisije “Latinica”, u kojoj su u~estvovali po-
vjesni~ari bliski HDZ-u, profesor Milan Kangrga, a jedina gospo|a ko-
ju ste ~uli je glavna urednica Radija 101. E sad, bilo bi zgodno zamisli-
ti dràvnu televiziju Srbije na ~elu sa gospodinom Tijani}em, koja u
trenutku hap{enja Ratka Mladi}a, u udarnom terminu, pravi jednu
ovakvu emisiju o Slobodanu Milo{evi}u.
Povodom skupova podr{ke generalu Gotovini, na kojima je bilo i
mnogo mladih ljudi sa usta{kim simbolima, hrvatski predsednik
Stipe Mesi} nije }utao nego je rekao da je krajnje vreme da se prei-
spitaju {kolski ud`benici istorije i da mladi Hrvati moraju da shva-
te da se moderna Hrvatska ne naslanja na tekovine NDH, nego na
tekovine antifa{isti~ke borbe. Za razliku od nas, Hrvati imaju sre-
}e, pa imaju hrabrog predsednika. Slu{ate istori~arku Dubravku
Stojanovi}.
Dubravka Stojanovi}:
Problem tih novostvorenih dràva i uop{te svih tranzicionih drà-
va u isto~noj Evropi bio je taj {to su one u trenucima slepog anti-
komunizma poku{avale da na|u svoj identitet u ne~em suprot-
nom svemu prethodnom. Tako su gotovo sve isto~noevropske dr-
àve nalazile to u pokretima koji su kolaborirali tokom II svet-
skog rata. Dakle, ono {to je suprotno partizanima odjednom je po- Dubravka
stalo temelj tih novih dràva. To se desilo i u Hrvatskoj, tako da su Stojanovi}
ud`benici istorije koji su objavljeni odmah po Tu|manovom dola-
sku na vlast bili ~ak gori od same Tu|manove interpretacije II
svetskog rata. Tu|man je tvrdio da NDH nije bila samo kolabora-
cionisti~ka dràva, ve} da je to bio izraz, citiram – tisu}ljetne bor-
be hrvatskog naroda za sopstvenu dràvu. Ud`benici su oti{li ko-
rak dalje i u tekst su preradili ne{to {to je hrvatski nacionalizam
oduvek ponavljao, ali nije ba{ i napisao, jer to zahteva izvesnu od-
govornost, a to je da su zlo~ini u NDH bili samo reakcija na srpski
hegemonizam u Kraljevini Jugoslaviji.
Dakle, to je pisalo u hrvatskim ud`benicima po~etkom 90-ih. Zbog
velikih me|unarodnih pritisaka, deo tih re~enica je s vremenom
otpadao i onda je vrlo sme{no i zanimljivo gledati kako svakog
septembra u hrvatskim ud`benicima ode po jedna re~enica. Ova
re~enica koja opravdava usta{ke zlo~ine oti{la je prva, samo su se
dve generacije na njoj obrazovale. Tako da je tu Mesi} potpuno u
pravu, mada je ~injenica da su istori~ari oduvek to govorili, poseb-
no je bio glasan na{ kolega s fakulteta Ivo Gold{tajn, koji je stal-
no ponavljao svoju odli~nu i duhovitu formulu da Nezavisna drà-
va Hrvatska nije bila ni dràva, ni nezavisna, a ni hrvatska. Kod
nas tako|e postoji veli~anje te antipartizanske strane, u srpskom
slu~aju ~etni~ke strane. Kod nas je to u ud`benicima po~elo tek
2001. i mi trenutno ìvimo u vremenu u kome je u ud`benicima
partizanska strana progla{ena za glavnog kolaboranta, za stranu
koja je pregovarala s Nemcima, koja je vr{ila zlo~ine i tako dalje,
dok se sa ove ~etni~ke ili Nedi}eve i Ljoti}eve strane ti zlo~ini ne
vide. Imali smo ~ak i taj radikalni slu~aj da se Sajmi{te i Banjica,
gde je ubijeno na desetine hiljada ljudi uop{te ne pominju, jer pri-
rodno, ako kolaboracije nije bilo, ako zlo~ina nije bilo, onda se ne
mogu pomenuti ni `rtve.
Postoji ogroman problem tih dru{tava, koja su iz raznih razloga,
pre svega u traganju za novim identitetom novonastalih dràva,
ali i iz jednog vrlo bitnog drugog razloga – da se pokriju zlo~ini iz
16.12.05. 90-ih, rehabilitovala zlo~ine iz 40-ih. Motivi zlo~ina iz 40-ih i 90-
ih bili su vrlo sli~ni, i u prvom i u drugom periodu cilj su bile et-
ni~ki ~iste i homogene dràve. Posledica takvih ideja jeste prote-
rivanje ili ubijanje stanovni{tva koje nije etni~ki ili verski homo-
|}-{|
geno ili pripada nekim manjinama. Samim tim mi smo se zaveza-

li u ~vor, jer nepriznavanje zlo~ina iz 40-ih vodi smanjivanju ili
422 nepriznavanju zlo~ina iz 90-ih i ta vrlo neprijatna ~injenica ugra-
|ena je u nove identitete tih dràva. Ne vredi da se pravimo blesa-
vi da ne vidimo da su ti identiteti direktno suprotstavljeni svemu
onome {to te dràve deklarativno jesu, toboè evropske, toboè
demokratske, toboè reformisane i tako dalje. Tako imamo vlade
kao {to je Ko{tuni~ina, koju sigurno ne moèmo oceniti kao revo-
lucionarnu ili ekstremno reformsku, ali koja shvata gde se nalazi,
pa imamo apsurdni primer ministra prosvete Slobodana Vuksa-
novi}a, koji je zakonom propisao Bolonjsku deklaraciju. To nije
uradilo ni reformsko ministarstvo prosvete Ga{e Kneèvi}a.
Nedavno smo imali sli~an slu~aj. Pre dve nedelje iza{le su ~etiri
knjige koje pripadaju jednom velikom projektu koji je pokrenuo
Centar za pomirenje i demokratiju iz Soluna. To je projekat na ko-
me je radilo {ezdeset istori~ara iz jedanaest balkanskih zemalja.
Takvo ~udo se do sada jo{ nije desilo i stvarno mislim da je neve-
rovatno da je to uspe{no privedeno kraju. U pitanju su knjige ko-
je obra|uju ~etiri najbolnije balkanske teme – Osmansko carstvo,
dakle poznati turski jaram koji je trajao 500 godina. Druga tema
je Stvaranje nacionalnih dràva i raspad carstava na podru~ju ju-
goisto~ne Evrope. Tre}a tema su Balkanski ratovi, u kojima su se
svi sa svima sa zadovoljstvom klali i, na kraju, tu je Drugi svetski
rat. Dakle, uzete su ~etiri najteè balkanske teme, ba{ sa idejom
da se pokaè da smo mi sposobni da se bavimo svojim najteìm te-
mama i da nam nije potreban neko iz sveta da nam objasni kako
da se bavimo svojom istorijom, da mi to moèmo sami.
I mi }emo se baviti tom istorijom, ali ne tako {to }emo propisati
jednu istinu, recimo bratstvo i jedinstvo, pa }emo se sad svi izmi-
riti, smanjiti `rtve zlo~ina i posti}i istorijski konsenzus, niti }e-
mo re}i da je samo na{a istina vaè}a istina, pa su, prema tome,
balkanski ratovi bili oslobodila~ki i nikog nisu ugrozili. Naprotiv,
cilj je da se |acima pokaè da je su{tina odnosa balkanskih naro-
da sukob, da je su{tina njihovih odnosa nerazumevanje, nespora-
zum i, u krajnjoj liniji, rat. Dakle, nije balkanski rat oslobodila~-
ki, on je to za Srbe, Grke i Crnogorce, ali za Albance, Bugare, Tur-
ke i Makedonce, to je najstra{niji rat koji im se desio i to je najgo-
ra okupacija koju su doìveli. Mi imamo sukobljene istorijske isti-
ne i pitanje je {ta mi s njima ho}emo da uradimo.
Znate kako to izgleda u dosada{njim ud`benicima: imate kartu
svoje zemlje koja ima planine, reke, ravnice, zelena je, braon, {a-
rena je, a oko vas su neke plavi~aste povr{ine na kojima pi{u ime-
Dubravka
na susednih zemalja. Oni nemaju ni planine, ni mora, ni zeleno, ni Stojanovi}
crveno, ni{ta, to je jedna magma koja se nalazi oko nas i u stvari
nas iskreno ni najmanje ne zanima. E sad, mi imamo situaciju da
je sada{nje ministarstvo prosvete podràlo taj projekat i dalo odo-
brenje da te knjige u|u u {kolu. Me|utim, onda se na nekom ni-
èm nivou de{avaju, ali zaista neverovatni napadi na taj projekat.
Tu se prebrojava koliko je me|u istori~arima bilo Srba, koliko Sr-
ba je bilo me|u urednicima – tu pi{e: nijedan, pa znak uzvika, ko-
liko ima srpskih dokumenata po kom poglavlju, kolika je duìna
srpskih dokumenata u odnosu na tu|a dokumenta. Dakle, tu ima-
te jedno genetsko DNK prebrojavanje. A imate vladu koja je, svo-
jom voljom ili protiv svoje volje, odobrila projekat. Opstrukcija se
pojavljuje na nièm nivou i to je, u stvari, prava slika onoga {to
nas nepovratno ko~i, ne~ega {to je istovremeno i provincijalno i
etnocentri~no i iskreno ne vidi ni{ta oko sebe. U tom stanju duha,
zaista se oko na{ih planina i reka prostiru bele i sive magme.
U tom kontekstu, postavlja se pitanje za{to je obnovljena diskusi-
ja o tome postoje li dve Srbije. Pokretanje tog pitanja uvek se ne-
kako ispostavi kao napor da se u}utka, smanji, ponizi, zapljune i
na kraju ukine ta takozvana druga Srbija. Ako pratimo {tampu,
onda moèmo videti da se to sada pojavilo prvo u Politici, gde se
ba{ Pe{~anik navodi kao najgori mogu}i primer, pa je to sa odu{e-
vljenjem do~ekao NIN, gde je napravljeno veliko ispitivanje, iz ko-
ga smo saznali {ta razne umne glave misle o tome. Oni opet govo-
re o stranim parama, oni opet govore o izdajnicima, oni opet kaù
da su to neki ljudi koji su kulturnu i politi~ku dekontaminaciju
profesionalizovali i od toga napravili sebi posao i {to je Srbija lu-
|a, to njima vi{e para. Stvarno mi se name}e pitanje da li je druga
Srbija najve}i problem dana{nje Srbije.
Kako se to zemlja koja ne zna svoje granice, koja ne zna da li je u
zajednici dràva ili u zajedni~koj dràvi, koja ne zna ima li Koso-
vo, nema li Kosovo, koja nema Ustav, koja ne zna {ta }e sa MMF-
om, koja nema odgovor ni na jedno su{tinsko pitanje svog opstan-
16.12.05. ka, dosetila da je glavno pitanje – {ta ho}e ta druga Srbija i dokle
vi{e ta druga Srbija. Onda sam se setila ne~eg o ~emu smo jo{ ra-
nih 90-ih pri~ali u jednom malom krugu prijatelja. I se}am se da
je tada Latinka Perovi} rekla – ma lako je nama sada, glavni pro-
|}-{|
blem }e biti kada Milo{evi} jednog dana padne, kada ratovi pre-
stanu i kada takozvane demokrate do|u na vlast, tada }e napadi
424 na nas biti najve}i. I na pitanje za{to tako misli, ona je rekla – pa
znate, mi smo vrlo neprijatni svedoci. To {to smo mi sada tu i {to
smo onda bili tu, svedo~i da se tada moglo druk~ije, ali da se ve}i-
na, ne naroda nego ljudi koji ~ine javnost, nije opredelila za to
druk~ije.
Dakle, mi svedo~imo da su i oni tada mogli da izaberu druk~iju
stranu, a nisu to uradili. Mislim da je to osnovni problem, da je za-
to obra~un sa drugom Srbijom kao presudnim problemom dana-
{nje Srbije tako èstok i tako jak i da su zato danas, ~ini mi se, i
Sonja Biserko i Nata{a Kandi} i Borka Pavi}evi} gore ve{tice ne-
go {to su ikada bile, upravo zato {to su one ili Pe{~anik ili ljudi na
jo{ nekoliko takvih mesta svedoci pona{anja onih koji su danas
na vlasti i koji bi èleli da kaù da su oni bili borci za neku drugu
Srbiju. Zato {to mi postojimo, oni to ne mogu da kaù.
I mislim da je stra{no va`no podvu}i tu razliku ba{ danas, kada
imamo ovakve skandale kao {to je izvinjavanje radikalima i reak-
cije na to G17 i SPO-a, u situaciji kada nismo imali lustraciju, u ko-
joj radikalna stranka opstaje kao neki ravnopravni partner kojeg
treba uvaàvati kao najja~u stranku. Treba iskoristiti svaku prili-
ku da se bar kaè – ne, to nije ta~no. Dakle, potrebno je da bar neki
deo javnosti i neke politi~ke stranke, bilo ko, neprestano o tome
govori, jer mislim da je to za ozdravljenje ovoga dru{tva jedini put.
Svetlana Luki}:
Pro~itala sam da je Tijani} na sudu ispitivao Biljanu Kova~evi}-Vu~o.
Su|enje se nastavlja u martu, kada }e je on ponovo ispitivati. Mislim,
sve vreme gleda{ tu naopaku, nelogi~nu sliku. O~ekivali smo u tim
ulogama makar druge ljude, istu ideju, ali ipak druge ljude. Ne, nije bi-
lo potrebe.
Dubravka Stojanovi}:
Ja uvek mislim da je u pitanju odgovornost elite i prozivam isklju-
~ivo elitu. To je osnovna stvar koja je propu{tena 2000, posle pro-
mena. Moj utisak je tada apsolutno bio, mo`da nisam u pravu, da
je dru{tvo spremno da ~uje ono {to mora da ~uje, ali da elita nije
bila spremna da to kaè. Tih dana posle 5. oktobra, ja mislim da se
moglo re}i sve, i kakav je bio reìm Slobodana Milo{evi}a, moglo
se re}i i ko je ubio Slavka ]uruviju i sve ostale, moglo se re}i za{to
su i u ime kog projekta i sa kojom idejom vo|eni ratovi, da su zbog
tog projekta i te ideje ubijani ljudi koji nisu bili iste vere ili iste
nacije, da su to ratni zlo~ini. Dakle, sve ono {to je najgori talog 90- Dubravka
ih se moralo izgovoriti, elita to nije smela da uradi i mislim da to Stojanovi}
nije stvar nikakvog kompromisa u okviru DOS-a, mislim da je to
stvar neke vrlo pogre{ne politi~ke kalkulacije. Ta politi~ka kalku-
lacija ubila je Zorana \in|i}a, u krajnjoj liniji, tako da se ve} tu vr-
lo brutalno dokazuje njena pogre{nost.
A ovo dalje tavorenje je strahovito politi~ki opasno. Tu opet moè-
mo da poredimo Srbiju i Hrvatsku, s tim {to Hrvatska ima sre}u
da ima Stjepana Mesi}a. On ~ovek nema vlast, ali ima mogu}nost
da jednom nedeljno kaè {ta misli. To {to on misli o~igledno ne
odgovara toj nekoj ve}ini, koju sad vidimo po trgovima hrvatskih
gradova, koja nosi usta{ko znamenje i tako dalje, ali on uporno to
svoje pravo svake nedelje koristi. I ja se izvinjavam svima koji ka-
ù da je to zato {to je on u svom drugom, poslednjem mandatu –
on je to radio i u prvom mandatu, a i njega je zaradio tako {to je
rekao da je Hrvatska vodila osvaja~ki rat u Bosni i Hercegovini, to
je bila njegova izborna parola. Prema tome, mi takvu li~nost ne-
mamo, niti bilo koga ko takve stvari izgovara sa mesta dràve.
Posle 2000. nije vi{e dovoljno da to izgovara nevladin sektor, on }e
to da radi, to je njegov posao, ali on je, naàlost, jedini koji to radi.
A posle demokratskih promena to je bilo dràvno pitanje, dakle, da
li }e dràva priznati ratne zlo~ine, da li }e dràva priznati program
koji nas je uveo u te ratove, da li }e dràva priznati ko je sve pravio
taj program. Da li }e lustracija biti pravedno sprovedena zakonom
ili }e ona biti takva da ljudi koji su u tome u~estvovali prosto ne
smeju, da ih je sramota da pi{u dalje za vode}e dnevnike, {to se vr-
lo brzo obnovilo i oni su ponovo postali glavne li~nosti kulturnih
subotnjih dodataka i tako dalje. Dakle, to je bilo pitanje. To tada
nije ura|eno, to tada nije re~eno i ja se bojim da Srbija vi{e ne}e
imati snage da to sama sebi saop{ti. Ona }e te informacije dobija-
ti spolja, ona }e te informacije dobijati preko presuda u Ha{kom
sudu, ali to nikako nije bio na~in da se Srbija s time suo~i.
Mi smo kao stra{no pametni i mudri kada {aljemo neke poruke
me|unarodnoj zajednici. Kao kada im po{aljemo sedam strana,
16.12.05. sad dobro, nisu ba{ sve tu, neke su i prazne. To je poenta tog men-
taliteta. To je ba{ ono – zeznu}emo svet, posla}emo im, ali ne}emo
ba{ sve. [ta su mislili, da ovi to ne}e primetiti, mislim, to me zai-
sta potpuno prevazilazi. I to je negde postalo legitimno i svi se
|}-{|
prave da mi svi to znamo i da mi svi u tome u~estvujemo misle}i

da je to ba{ pametno, a pametno je poslati u svet neku poruku, re-
426 }i ne{to, u~initi ne{to {to oni èle, a mi onda jedni drugima na-
mignemo i ovde uradimo potpuno suprotno, tj. izvadimo iz Mladi-
}evog dosijea prvo sedam strana, pa ih onda kao po{aljemo, ali sa
dve prazne i tako dalje. Takvim pona{anjem mi stalno sami sebi
{aljemo poruku da nas taj svet zaista ne interesuje ni najmanje i
da je izolacija u kojoj smo proveli 90-e samo malim delom bila po-
sledica sankcija i embarga, nego da je to zapravo ono u {ta mi sa-
mi sebe neprestano zatvaramo.
Sada kada nas svi guraju u integracije, mi uvek uspemo da na|e-
mo na~in da se izolujemo i da, u su{tini, u tome ne u~estvujemo
zaista i do kraja. Odbijanje da se predaju Mladi} i Karadì} zasno-
vano je na ovim metodama unutra{njeg namigivanja i spolja{njeg
namigivanja. Dakle, namignemo onima spolja da }emo biti dobri,
a onda namignemo samima sebi da smo ih u stvari pre{li, da nam
to ne pada na pamet. To naravno nikuda ne vodi, to naravno niko-
ga ne}e pre}i, mi{ljenje tog sveta o nama je najgore mogu}e, mi to
onda vrlo ~esto jo{ i dokaèmo i vrlo je malo primera kada to de-
mantujemo svojim pona{anjem. Ja samo ne znam koja je logika
iza svega toga, ali bojim se da su to ipak ljudi koji ne znaju {ta je
svet, koji nisu bili u tom svetu, koji nisu ~itali tu {tampu, ne zna-
ju kako funkcioni{e svet, diplomatija, institucije, ozbiljne dràve,
i tako dalje, i da je to sve jedan tragi~ni nesporazum malog provin-
cijalizma, frustrirane nacije koja, za po~etak, ni ne poznaje osta-
tak sveta.
Kada se ljudi pitaju kako je bio mogu} Hitler ili kako je bio mogu}
Milo{evi} – on je mogu} tako {to ljudi }ute. Vrlo jednostavno, to
po~ne tako {to ljudi }ute. Evo, sad se po gradu pri~a da je Koraks
dobio otkaz. To je po~elo da se pri~a pre jedno dve, tri nedelje i za-
ista, ako pogledate, u Vremenu nema njegovih karikatura, a u po-
slednjem broju Vremena nema ni njegovog imena na spisku re-
dakcije. To se pri~a po gradu, ali nijedna zvani~na informacija ni-
je prosle|ena javnosti. Ali jo{ je zanimljivije da, i to je ovo o ~emu
razgovaramo, nema ni takozvanog dru{tva koje se zapitalo {ta je
s Koraksom. Dakle, niko nije rekao – eto, primetio sam, nema ga.
Zbog toga sam po~etkom ove nedelje poslala redakciji Vremena
jedno jednostavno pitanje ~itaoca {ta je s Koraksom, jer eto, to se
pri~a, njega u Vremenu nema, a mi nemamo nikakvu informaciju
{ta je sa njim i sad me zanima da li }e u ovom broju Vremena mo-
je pitanje dobiti odgovor redakcije, pa da onda iz ovog neznanja
nekako isplivamo.
Dubravka
Naravno, ako nema Koraksa u Vremenu, za mene nema ni Vreme- Stojanovi}
na i to je problem Vremena i to je problem ovog dru{tva, ali jo{ je
ve}i problem {to nema reakcije. Da li to zna~i da je nama apso-
lutno svejedno da li Koraksa ima ili nema u Vremenu? Da li to
zna~i da je nama potpuno svejedno {to je simbol otpora Milo{e-
vi}u, jer, izvinjavam se svima zaslu`nima, ali Koraksova karika-
tura je uvek i svakoga dana govorila mnogo vi{e od svih izve{ta-
ja, referata i svega {to je trebalo naravno raditi. Ono {to bi on na-
crtao je ljudima zna~ilo ne{to vi{e, to je ljude ohrabrivalo, oku-
pljalo, zasmejavalo i davalo snagu da se bore. Opet }u citirati La-
tinku Perovi}, ne{to na nju danas mnogo mislim. Ona nam je pri-
~ala kako su mnogi ljudi govorili da nisu znali za Goli otok, a La-
tinka ih je pitala – nije bitno da li si znao ili nisi znao, nego {ta
bi uradio da si znao. Dakle, nije bitno da li mi znamo {ta je s Ko-
raksom ili ne, nego {ta bismo uradili da znamo. Dakle, da li je
ovo dru{tvo videlo da tri nedelje nema Koraksa? Da li to {to se ni-
je oglasio niko zna~i da mu je svejedno ili da uop{te takve stvari
ne prime}uje ili da misli da je to stvar Vremena, a da u Vremenu
oni misle da je to stvar ovog ili onog dela redakcije, stalno zapo-
slenih ili nestalno zaposlenih. Mislim, da li svi misle da je to pro-
blem nekog drugog.
Bitan je Koraks i bitno je Vreme, ali pre svega je bitno znati da ta-
ko nastaje autoritarni poredak, tako {to se pre}uti jedna, pa dru-
ga stvar i {to su onda, u toj moralnoj otupljenosti, otvorena zaista
sva vrata i sve mogu}nosti. înjenica da to niko nije artikulisao,
da niko to {to boli nije rekao, to je ono {to potpuno otvora vrata toj
moralnoj otupljenosti u kojoj vi{e niko nema puni autoritet da
formuli{e klju~ne probleme. Klju~ni problemi ove zemlje jesu i
Kosovo i odnos sa Crnom Gorom i MMF, ali ispod svih njih posto-
ji to osnovno moralno pitanje – gde je ova zemlja, gde ona ho}e da
ide, {ta ona zapravo od sebe ho}e, a onda, ako bismo se mi oprede-
lili za demokratiju, Evropu, integracije, onda bi i ova stra{no va-
`na pitanja, kao {to su Kosovo, Crna Gora i MMF, na{la svoje re{e-
nje, jer onda bismo se mi opredelili za taj put i onda se zna {ta mo-
16.12.05. è biti demokratski okvir odnosa sa Crnom Gorom, {ta moè biti
demokratski okvir odnosa sa Kosovom.
Ali ako mi i dalje mislimo ono {to je Matija Be}kovi} napisao – da
}e Kosovo biti srpsko i kada tamo ne bude nijednog Srbina, onda
|}-{|
to nije demokratsko, evropsko, moderno i reformisano re{enje i

onda mi imamo taj konflikt o kojem govorimo. I zato mi {aljemo
428 jednu poruku svetu, a drugu poruku nama, zato namigujemo na
oba oka, zato {to mi nismo odlu~ili ko smo, {ta smo, kuda èlimo
da idemo i {ta èlimo sa sobom. Mi kao dru{tvo to nismo odlu~ili,
mi kao elita tu odluku nismo doneli i samim tim mi onda ne zna-
mo ni kuda idemo, ni {ta radimo i onda }emo zaista, kao {to re~e
Teofil Pan~i}, po drugi put izgubiti Kosovo.
Svetlana Luki}:
Bila je ovo istori~arka Dubravka Stojanovi}. Koliko sam ja videla, u
Vremenu nije objavljeno njeno kratko pitanje – gde je Koraks, tako da
jo{ uvek ne znamo odgovor na njega. Mora}emo da budemo uporniji s
tim pitanjem. Adresa je www.vreme.com.
ûli ste ranije u emisiji kako hrvatska elita raspravlja o problemima
svoje zemlje. Sli~ne rasprave su u Srbiji mo`da ~e{}e, mo`da su i bo-
lje, svakako potrebnije, ali za te rasprave skoro nikad niko ne sazna.
û}ete sada deo jedne takve rasprave, koja je nedavno vo|ena u Me-
dija centru; govore Sre}ko Mihajlovi}, Zagorka Golubovi}, Drinka Goj-
kovi}, Miklo{ Biro, Snjeàna Milivojevi} i Todor Kulji}.
Todor Kulji}:
Nema~ka nacija je u XX veku ostala zapam}ena po besprimernom
zlo~inu, ali je nema~ka misao o dru{tvu najvi{e izmeandrirala
svoj odnos prema pro{losti. Simbol toga je spomenik `rtvama ho-
lokausta, koji je otkriven u centru Berlina kao spomenik `rtvama
nema~ke nacije, kao direktna antiteza, na primer, va{ingtonskom
spomeniku vijetnamskim veteranima. To su dva brenda, dve raz-
li~ite kulture se}anja. Jedan je nema~ki, koji bih uzeo kao primer
kriti~ke kulture se}anja. Drugi je konzervativni, patriotski, mo-
numentalni obrazac se}anja, koji neguju Amerikanci. Naravno,
odmah se postavlja pitanje i rezerva – lako je velikim nacijama da
se suo~avaju sa pro{lo{}u, a kako to da u~ini mala nacija. Mislim
da ovoj primedbi ima mesta. Savremeni dru{tveno-ekonomski po-
redak je jedna hijerarhijska mreà na ~ijem vrhu su najmo}niji,
zatim slede srednji i onda najslabiji, tako da je i slika pro{losti da-
nas u svetu jedna hijerarhijska mreà, na ~ijem ~elu je hegemona
slika najve}ih, najuticajnija slika pro{losti najmo}nijih sila. To je
ta ameri~ka slika o stalnoj borbi Amerikanaca i zapadne Evrope
protiv totalitarizma u ime demokratije, o tome da su svi ameri~ki
ratovi bili oslobodila~ki i tako dalje. Moè li mala nacija, ako je
uop{te realna, da ulazi u taj brutalni hijerarhijski, hegemoni idej-
ni poredak sa nekim svojim mazohizmom? Ali, iako je nemogu}e, Todor
Kulji}
mislim da treba poku{avati.
Malo je poku{aja da se kriti~ki pri|e toj monumentalnosti i da se
pokaè da su deo na{eg identiteta podjednako i senke i zlo~ini vla-
stite nacije, a ne samo veli~anstveni ustanci. Teorijski je najpou~-
nije nema~ko suo~avanje s pro{lo{}u i ne}u preterati ako kaèm
da je levica to prva po~ela. Od poznate Adornove re~enice da se po-
sle Au{vica ne moè pisati poezija, jer je nema~ki zlo~in neupore-
div, preko nema~ke levice koja je jo{ 50-ih kao svoj slogan uzima-
la onu re~enicu – misliti na Nema~ku, zna~i misliti na Au{vic. To
je kasnije prihvatio Habermas i socijal-liberali i to se proteè sve
do finala, koje je po meni taj berlinski spomenik `rtvama nema~-
ke nacije u centru prestonice. Moè li neko zamisliti da se u cen-
tru neke dana{nje prestonice na zapadnom Balkanu podigne veli-
~anstveni spomen-park `rtvama Srba ili Hrvata? Ja mislim da je to
utopija.
Drinka Gojkovi}:
Za pedeset godina, mo`da.
Todor Kulji}:
Nadajmo se. Ja mislim da su dve okolnosti Nemcima olak{ale da
se s tim suo~e. Prvo sigurno jeste bio vojni poraz, zatim snaàn
savezni~ki pritisak, ali ponavljam, i sna`no teorijsko, dru{tveno,
filozofsko nasle|e i jedan, ako ne aktivno politi~ki, ono sna`ni
idejni pritisak levice, pre svega marksizma. Dakle, poku{avam da
sledim tezu da ne treba pamtiti samo zlo~ine po~injene nad vlasti-
tom grupom, nego se treba truditi da zlo~ini vlastite grupe, Sre-
brenica, Jasenovac, Au{vic, ostanu trajna trauma. Dobro, kaù Sr-
bi, Srebrenica se desila, ali to je bila osveta za zlo~ine nad nama.
Dobro, kaù Hrvati, postojao je Jasenovac, ali tamo nisu ubijeni
samo Srbi, nego i Romi, a sem toga, to je bio deo borbe Hrvatske
za nezavisnost. Na taj na~in se Srebrenica i Jasenovac detrauma-
tizuju. Ja se zalaèm za to da ti zlo~ini ostanu zlo~ini koji se ne
16.12.05. mogu ni na kakav na~in osmi{ljavati. To su traume, to su neupo-
redivi zlo~ini koji treba da ostanu markantne ta~ke u nacional-
nim se}anjima zbog vi{e stvari. Ako je dru{tvena grupa ili nacija
kadra da zlo~in vlastite grupe neguje kao traumu, ona je daleko
|}-{|
sposobnija za empatiju od one dru{tvene grupe koja taj zlo~in pri-

znaje, ali ga detraumatizuje time {to ga uklju~uje u jedan {iri la-
430 nac zbivanja, daje mu smisao i on tako gubi svoj traumatski ka-
rakter. Kod nas nema tradicije suo~avanja sa pro{lo{}u preko ne-
govanja zlo~ina vlastite grupe kao traume.
Miklo{ Biro:
To je nesumnjivo eti~ki ispravan pristup i sumnjam da se iko ne
slaè, ali je sa psiholo{kog stanovi{ta problemati~an. Praviti od
zlo~ina vlastitog naroda istorijsku uspomenu je kao kada }opa-
vom stalno spominjete da je }opav. Ja mislim da je prvo uàsno va-
`no kako politi~ka elita nastupa na tu temu, jer ogroman deo na-
{e javnosti, izme|u 40 i 50 odsto ljudi autoritarno se povodi za eli-
tom. Dakle, neko sa nacionalnim dignitetom, recimo da je to Ko-
{tunica, treba da kaè – ljudi, ovo je kukolj koji treba izbaciti iz
srpskog ìta. Onda }e tih 50 odsto po~eti da misli na taj na~in i
svest }e po~eti da se pomera. A dokle god ta politi~ka elita to ne ra-
di, naravno da mi dobijamo ovakve rezultate u istraìvanjima jav-
nog mnjenja, gde niko ne}e da prihvati tu ideju.
Zagorka Golubovi}:
Bu{ov stav da je rat u Iraku bio opravdan u prvo vreme je prihva-
talo blizu 70 odsto Amerikanaca, ali sada to opada.
Sre}ko Mihajlovi}:
Hteo bih prvo da saop{tim jedno iskustvo, koje sam imao prilikom
koncipiranja knjige koja je pred vama. Ja sam nastojao da sa kole-
gama razgovaram o predloènim temama za istraìvanje. Najvi{e
polemike izazvale su dve teme, jedna je ovo o ~emu je Todor Kulji}
sada pri~ao, a druga je tema kriminala u Srbiji nakon 2000. Na
ove dve teme ljudi su reagovali – a {ta }e ti to na nau~nom skupu,
kakve to veze ima sa tranzicijom. Ta vrsta nerazumevanja poka-
zana od strane kolega, da oni ne vide da su ba{ te dve teme klju~-
ne za ovo petogodi{te koje proìvljavamo, to je ne{to {to me je vi-
{e uàsnulo nego mnogi crni nalazi iz samog istraìvanja. I samo
jedna ilustracija ovoga o ~emu je Todor Kulji} govorio; odgovori
ispitanika na pitanje iz veoma sveèg istraìvanja. Ono je glasilo
– da li su Srbi tokom ratova 90-ih ~inili ili nisu ~inili ratne zlo~i-
ne; 15 odsto gra|ana kaè da nisu, 49 odsto kaè da jesu, 36 odsto
kaè – ne znam. To da polovina sada kaè da jesu, ja vidim kao na-
predak.
Drinka Gojkovi}:
Kad se govori o tom imperativu suo~avanja, potpuno se zanema- Drinka
Gojkovi}
ruje primer demokratske [panije, koja je posle Frankove smrti
konsenzusom takore}i, politi~kim i gra|anskim, odlu~ila da }e Snjeàna
Milivojevi}
pakt }utanja biti odnos prema pro{losti. Deluje kao negiranje pro-
{losti, ali nije, to je stvaranje nekog prostora da se dru{tvo primi-
ri, da se uspostave neke stabilne osnove, pri ~emu pro{lost ~eka
svoj trenutak. I u [paniji ga je i do~ekala.
Snjeàna Milivojevi}:
Ne znam da li o~uvanje traume u smislu u kome ste vi govorili ili
~uvanje traumatskog mesta moè da vodi u sakralizaciju traume.
Prosto ne znam kakvi su pozitivni efekti o~uvanja traumatskog
mesta i kako }e ono postati op{te, na{e kolektivno, zajedni~ko
mesto, ako ne iza|e u javnost, ako ga tamo ne podvrgnemo dekon-
strukciji smisla. Ja mislim da ne postoji ne{to {to bi moglo da se
nazove permanentnom kulturom suo~avanja sa se}anjem. Svi pri-
meri, sve dràve govore da se to doga|alo kada su dru{tva bila
dramati~no suo~ena sa takvim doga|ajima i onda su nevoljno, po-
sle svih strategija odbijanja, nekako ulazila u te procese i Nema~-
ka i [panija i Ju`na Afrika i Amerika, zna~i i demokratske i post-
totalitarne zemlje. I zato mislim da ako se trauma tako ~uva, to u
stvari mo`da vodi u jednu vrstu intelektualne arheologije, jedno
verovanje da tamo negde postoje neke ~injenice koje kad mi isko-
pamo i saop{timo javnosti, koja sa njima nije bila upoznata, ona
}e se sa njima suo~iti. Bez rekonstrukcije smisla tog suo~avanja
nema, jer nisu ~injenice te koje su nepoznate, strane, problema-
ti~ne, nego je takav kontekst u okviru kojeg su zlo~ini postali mo-
gu}i i, naàlost, prihvatljivi.
Todor Kulji}:
Negovanje traume nije obi~no trivijalno priznavanje zlo~ina vla-
stite grupe, niti obi~no suo~avanje i utvr|ivanje konteksta i uzro-
ka za{to se desilo to u Srebrenici, nego je negovanje traume nego-
vanje se}anja da je to {to se desilo besprimerno. Traumati~nost
se}anja se neguje u odnosu na neuporedivost doga|aja. Ono {to je
16.12.05. za nas sada najdelikatnije je Zavod za izdavanje ud`benika kao
klju~na ustanova za dekretiranje smisla pro{losti. Klju~ne odluke
u Zavodu za izdavanje ud`benika treba da donose intelektualci
priznati od javnosti i svih stranaka, a ne obi~ni strana~ki, malo
re~itiji agitatori.
|}-{|
432 Svetlana Luki}:

Ovo se sigurno nije odnosilo na Rado{a Lju{i}a. Dakle, za kraj slu{ate
jedan od dèz standarda Pe{~anika, istori~arku Branku Prpa. Slu{ate,
naime, deo njenog odgovora na pitanja albanske novinarke na sceni Ju-
goslovenskog dramskog pozori{ta, posle projekcije filma Suade Kapi}
Vodi~ za preìvljavanje u Sarajevu. U raspravi su u~estvovali novinari
i intelektualci iz svih glavnih gradova dràva biv{e Jugoslavije.
Branka Prpa:
Unutra{nji neprijatelji Slobodana Milo{evi}a i spoljni neprijatelji
Slobodana Milo{evi}a su bili svi oni ljudi koji su po{tovali huma-
nisti~ki ideal evropske civilizacije. Ja sam njega na kraju zaista
doìvljavala kao metafizi~ko Zlo i mislila sam – boè, u kojoj je on
prednosti u odnosu na nas. Kada bi me pitali za{to je on u predno-
sti, odgovarala sam da je on fantasti~no slobodan ~ovek, zato {to
on nema nijedan tabu, on nema skrupula. Mi svi kao ljudi imamo
donekle tabuiziranu svest, mislimo – ba{ nije u redu da ubijem
drugog ~oveka. Dakle, to ne postoji kao niz pravnih normi, nego
prosto kao tabu svesti – ne mogu da ubijem dete. Tu nije pitanje da
li }e me zakon sankcionisati ili ne, nego je to u mojoj svesti tabu-
izirano. Dakle, ja ne mogu to da uradim, ja ne mogu da sru{im cr-
kvu, postoje stvari koje se prosto ne rade.
E, on je bio slobodan ~ovek, on je jednostavno mogao sve da uradi
i uvek je bio u komparativnoj prednosti u odnosu na nas koji ni-
smo mogli zamisliti dimenzije zla koje je taj ~ovek sposoban da
uradi, ba{ zato {to nije imao na taj na~in tabuiziranu svest. Dakle,
njegovi neprijatelji smo svi mi ovde koji sedimo i ono {to je zajed-
ni~ki imenitelj svih nas koji smo smatrali da se borimo za huma-
nisti~ki ideal jeste da smo mi bili njegove `rtve, bez obzira da li
smo u Beogradu, Pri{tini, da li je to Bosna i Hercegovina ili Hrvat-
ska. U su{tini, njegov neprijatelj je bio zajedni~ki i, kad je zavr{io
sve svoje ratove sa svim susedima, on je krenuo u rat protiv nas i
po~eo ubijati, prvo na Kosovu, pa onda i u samom Beogradu, gde
je ubijao svoje politi~ke protivnike. Dakle, taj rat je zavr{io u Be-
ogradu onako kako je zavr{io, znamo svi.
Vrlo je va`no da se zna da je Srbija imala lice kao bog Janus, jed-
no lice zla i ru`no}e i drugo lice lepo i mlado. To lepo i mlado lice
Srbije se borilo deset godina protiv jednog reìma, to lepo i mlado
lice Srbije je izmreìlo Srbiju celim sistemom nevladinog sektora
koji je alternirao sve reìmske institucije. To mlado i lepo lice Sr-
bije je izgubilo i ìvote u direktnom okr{aju sa Milo{evi}em. Na
kraju krajeva, poslednji koji je umro na tom spisku je premijer Sr- Branka
Prpa
bije Zoran \in|i}. Zato smatram da ovakve vrste razgovora mogu
da vode `rtve, nema razgovora izme|u krvnika i `rtve. Nema post
festum legalizacije, nema te mogu}nosti da akademski, na ~a-
pras–divanu govore oni koji su u~estvovali u ubijanju ljudi ili pro-
pagirali smrt ljudi samo zbog toga {to su druge vere i nacije.
Nasuprot njima, stoji ~ovek koji se protiv toga borio i mi smo od
toga danas napravili akademsko pitanje, a to nije akademsko pi-
tanje. To je tanka crvena linija koja nas deli kao ljudska bi}a, ko-
ja deli na{u civilizaciju na ono {to je ljudsko u nama i ono {to je
varvarsko u nama i mislim da je ovo {to radimo ve~eras tek po~e-
tak jednog poku{aja da se prekine nemezis, da se prekine taj la-
nac osvete, koji u ovim podru~jima jako dugo traje. Mislim na po-
zivanja na II svetski rat, na to ko je koga, gde i kako ubio, i tako
dalje. Mi, dakle, ne smemo da dozvolimo da u budu}nosti mlade
generacije nastave taj nemezis i mi smo odgovorni za to da li }e-
mo im ostaviti put od kojeg }e oni napraviti magistralni pravac,
na kojem se vi{e nikad ne}e desiti ono {to se desilo u poslednjoj
deceniji XX veka na ovim prostorima.
|}-{|
16.12.05.
434
|}-{|
|}-{|

Pescanik FM 04

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Pescanik FM 04

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

|}-{|

Objavljivanje ove knjige pomogao je

Objavljivanje knjige 3 i 4 PE{~ANIKAFM pomogao je

CIP – Katalogizacija u publikaciji

Adresa “Fabrike knjiga”: Knez Danilova 55a, 11000 Beograd

23. 09. 2005. : BUVA TI SE SMEJE

30. 09. 2005. : LUCKY CASH

07. 10. 2005. : CRTA^ IZ TAMNAVE

14. 10. 2005. : BRANIOCI MASADE

21. 10. 2005. : PROCES

28. 10. 2005. : DOBRI DUH

04. 11. 2005. : STRAH OD LETENJA

11. 11. 2005. : ORIJENT

18. 11. 2005. : MANJE OD OVOGA,

02. 12. 2005. : VAJMARSKA REPUBLIKA

09. 12. 2005. : DO POSLEDNJE KAPI

16. 12. 2005. : BILJNI NAROD

Biljana Kova~evi}-Vu~o iz JUKOM-a

nu o dostupnosti informacija postavili pitanje ministarstvu prav-

sedni~e, kako, za{to tebi, s kojim pravom uop{te razgovara{ sa

Prazne klupe su u Hagu, a prazne klupe su i u Specijalnom sudu gde

ali bar mo`ete da ga maltretirate da celu no} ne spava. Komarci

uspela da nasmeje celu ex Jugoslaviju svojom filmskom pri~om o lju-

Biserko, @arko Kora}, Latinka Perovi} i Dubravka Ugre{i}, ali Pe{~a-

vidim, Ko{tunica je otvorio neki put tamo kod Vr{ca i ko domini-

gde je njegov autoput, kako be{e, Horgo{–Po`ega valjda, tako neka-

ja nije poznata kao stranka kontinuiteta, zna~i to nije DSS, to je

ja je mo`da lo{a, odvratna i u`asna, ali je ozbiljna. Ti sad nema{ ni

Vesna Pe{i} iz GSS-a

brane, na Kosovu je ju~e boravio i ministar vera, izvesni Radulovi},

vuku konopcima da u|e u regionalne i evropske integracije. Ili }e-

vrednosno-normativni sistem bio i kakav je taj drugi, novi, u ~ije

agencije za prodaju dr`avne imovine na unapred dogovorenim

Pre neki dan je Ko{tunica mahao knjigom, koja je kao hronika

za ministra vojnog ideolo{kog blizanca Leonida Bre`njeva. On ga

Du{ka Kova~evi}a. I bez Du{ka Kova~evi}a.

Imam utisak da, koliko god da su se ta udru`enja, sekcije, radne

Milan St. Proti} iz Demohri{}anske stranke Srbije

prijateljsku stranku; mi sa tom strankom imamo samo politi~ki spor.

Milan St. Proti}:

hrabrost u Srbiji kad jedna dnevna novina napi{e da postoji gra-

Svetlana Luki}: @arko

po~ne proces demokratizacije. Zna~i, prekretnica, novi po~etak i

{to se ~istilo na svim instancama dr`avne vlasti.

i oni su taj isti oslabljeni virus kao i Ko{tunica, nema tu velike

cijaldemokratsku, naprednu, emancipatorsku ideju? I to je para-

glavu. E sad, neko bi se uvredio, naljutio i rekao – ja radim dobru

fioci Zorana Stojkovi}a u kojoj on dr`i neke stvari, kao – nemoj ja

sta mira, da ode u advokate. Onda mora{ da postavi{ pitanje ka-

mentalne bolesti koju vidi{, koja nas predstavlja kao o~ajnike, to

vrstu paranoje i frke da se bavi{ samo pre`ivljavanjem, da se ne

Dragoljub Sto{i} iz Unije slobodnih sindikata

To je onaj trenutak kada nam se prodao kao demokrata koji sa Milo-

Ovo je Pe{~anik, a na po~etku emisije slu{ate Dragoljuba Sto{i}a,

ma, dr`i slovo novinarima na konferenciji za {tampu. Vladan Ba-

truloj skalameriji, bez ko~nica.

ubili vozili u Zoranovom BMW-u na su|enje, a voze ih ljudi koji su

~injenicu da }e Crna Gora biti nezavisna negde verovatno tokom

kom narodu. One no}i kada su objavljeni rezultati u Novom Pazaru

Jednostavno, to je re~eno tako otvoreno, gotovo uvredljivo, ali je

Srbija je postojala bez Kosova. Znate da je moderna Srbija nasta-

di}a prije [ljivan~anina, iako se to dogodilo godinu dana ranije i

imamo zakone, ali ne i preporuku da ih se pridr`avamo, vidi ovu

Vladaju}a Srbija dopustila je javno odricanje od antifa{izma, nje-