KAMERA OPSKURA- najstarija ilustracija iy 1545.

pripisan izum Bejkonu, flozofu, ali on je iskoristio arapski izvor, beleke

Alhazena.
LATERNA MAGICA- MAGINA LAMPA- daleki predak projektora, prvi put se pominje u 17.veku,u spisima Kirhnera,
koriscena u crkvenim seansama. 1870. patentiran aparat Projektor arobna lampa. Iyvor svetlosti je plamen lampe, usmeren i
pojacan ogledalom, i on projektuje slike na staklu.
PANTOGRAF- mehaniki nain spajanja paralelograma, prvi konstruisao ajner 1603. za kopiranje dijagrama razliitih
veliina.
KAMERA LUCIDA- ureaj kao pomo u crtanju, slika predmeta se projektuje na povrinu na kojoj se crta.
SILUETA- obris lika u proflu, jeftina zamena za skupe slikarske portrete.
rana hemijska otkria:
fotogrami- Vedvud i Dejvi, pioniri, eksponiraju predmete direktno na suncu.
tamnjenje srebro-nitrata- ulc, zakljuio da tamnjenje dolazi zbog svetlosti
hiposulft sode- Herel- fksirao fotografje hiposulft sodom, uveo termine negativ i pozitiv i snap shoot.
HELIOGRAVURA-heliografja 1826. najstarija fotografja, sa prozora, snimana 8sati, izumeo Nisefor Nieps, utrljavanjem
tamparske boje u nagriene povrine na ploi, dobija se pozitiv kad se odtampa. Ugovor sa Dagerom, koji e preuzeti zasluge.
DAGEROTIPIJA - 1837. izumeo Luj Dager, prvi fotografski proces koji e imati komercijalnog uspeha. Dobija se direktan
pozitiv, jedini primerak, na bakarnoj ploi sa tankim slojem srebra. Vrlo otra slika i vrlo osetljiva. Prva dagerotipija u Srbiji
1840., na prvi fotograf Dimitrije Novakovi.
KALIOTIPIJA- 1840. Tablot, Britanac, izumeo prvo fotogranini crte (fotogram), zatim i kaliotipiju (talbotipiju). Proces
podrazumeva pozitiv i negativ, ali mana je duga ekspozicija, za razliku od dagerotipije gde imamo samo unikat, bez negativa,
otar i osetljiv.
PECVAL OBJEKTIVI (PETZWALL) - 1840. Napravio Pecval, imaju blendu 3,6 za razliku od dotadanjih 17. Ovi objektivi
omoguili su portretisanja u dagerotipiji zbog brzine.
VOIGTLAENDER kamera- Voigtlaender spaja pecval objektive sa kamerom.
A.N. DE SAN VIKTOR- koristi albumin na staklu kao postupak izmeu mokrog kolodijuma i kaliotipije
L. D. B. EDVARD - standardizovao mokri kolodijum, 1851. uveo u upotrebu albumin papir (crveno brao ljubiasti tonovi,
glatka povrina), 1856. pokrenuo fotografski asopis
LE GREJ- slikar, koristi navoteni papir, tanak papir prevuen voskom, pogodniji od kaliotipije jer se papir mogao unapred
pripremiti i nije se morao razvijati istog dana (a za kaliotipiju moralo je i priprema i snimanje i razvijanje istog dana)
MOKRI KOLODIJUM- 1851. Frederik Skot Arer- biljna celuloza se nanosi na staklenu plou i osetljiva je na svetlost sve
dok se ne osui, fotograf putuje sa mini laboratorijom. Omoguava ii negativ i pozitiv. Pozitivi: tintipija, ferotipija i AM-
BROTIPIJA- na pozadini od tamnog somota, sa pozlaenim ramovima, jeftinija zamena za dagerotipiju na koju povrno lii.
Melanotipija-naziv u Evropi.
SUVI ELATINSKI POSTUPAK- 1874. Medoks, lekar i farmaceut, razvio elatinsku fotoemulziju, sa njom poinje invazija
fotografje jer fotograf ima unapred pripremljen materijal, koji moe razvijati znatno kasnije, jednostavan postupak i svako
moe time da se bavi.
KODAK - 1888. prva kodak box kamera, Dord Istman osniva kompanije. Sa rol flmom (vi pritisnite dugme, mi emo ura-
diti sve ostalo) fotoaparat dospeva u ruke amatera kao nikad ranije.
FOTO STUDIO 19.VEKA- Broj im se naglo poveava, uglavnom su u potkrovljima zgrada sa velikim prozorima zbog svetla.
Ekspozicija je spora, zato model sedi u stolici sa draem za glavu, oko njega je mnotvo dekora, simboli koji upuuju na nje-
govo zanimanje.
NADAR- uveni fotograf u Parizu, ima psiholoki pristup u portretisanju- svakoj osobi prilagodi svetlo , kompoziciju i pozu,
ne koristi dekore i rekvizite. Slikao Pariz iz balona.
DIZDERI- Carte de visite- da bi smanjio cenu portreta,Dizderi uvodi fotoaparat sa 6-8 objektiva i slika toliko poza na jedan
negativ, posle ih see i lepi slike odvojeno na podlogu.
COMPOSITE CARTE- izloene u izlozima fotoradnji, portreti linosti iz jedne sfere zajdno stavljeni (npr kraljevska porodi-
ca, doktori, naunici...)Pretea tampe.
METJU BREJDI- ameriki ratni fotograf koji tokom rata pravi i znaajne portrete ofcira i vojnika.
STEREOSKOPSKA FOTOGRAFIJA-1844. Dejvid Bruster, pronalaza kaleidoskopa, prvi primenjuje u fotografji, jednostavan
ureaj sa dva objektiva snimi dve fotografje sa pomeranjem ugla za 10-20cm, daje dubinu fotografji (3d) kada se preko stave
posebna stakla. Vrlo popunarna i koriena za sve: arhitekturu, pejzae, pornografju...
ZAETAK RATNE REPORTERSKE FOTOGRAFIJE:
RODER FENTON- 1855. snima Krimski rat, ne eksplicitne scene nasilja ve vie simboline, kao Dolina smrti.
M. BREJDI- fotografe ameriki graanski rat, pravi i portrete ofcira i vojnika.
A. GARDNER- portreti vojnika koji kreu u rat,
T. O SULIVAN- partner Gardnera, fotografe ratne frontove
DIZDERI- fotografe pobunu u Francuskoj, Parisku komunu- mrtvi komunisti u sanducima.
LEVIS HAJN- slike emigranata i dece radnika u fabrici, kojima se izborio za zakon o deijem radu, izgradnja Emipre State
Building i radnika.
ZAETAK PEJZANE FOTOGRAFIJE:
BALDUS- arhitektura, eleznice
LE GREJ- obale i nebo
BRAA BISON- gleeri
RODER FENTON- Krimski rat i Rusija
E. VATKINS- nacionalni park Josemiti, netaknuta spektakularna priroda
EDVARD MAJBRID- takoe Josemiti park (pored svojih istraivanja pokreta)
TIMOTI OSULIVAN - ameriki divlji zapad, kao i Dekson, Bel, Vatkins i Majbrid.
trenutani snimak:
EDVARD MAJBRID- snima pokret konja (tada se prvi put saznalo kako to konj pomera noge u trku), oveka kako se penje,
skae, tri...postavlja 12 kamera koje snimaju pokret.
E. MAREJ- oduevljen Majbridom, konstruie fotografski pitolj sa 12 snimka u sekundi, snima pokrete ptice, oveka (razli-
kujemo fotografje od Majbridovih po tome to su Marejevi pokreti mnogo priblieniji, stapaju se)
ALBERT LONDE- snima sa jednom kamerom i 9-12 objektiva poreanih u krug i snima duevne bolesnike u bolnici sa pro-
zora
fotografja i nauka:
ALBERT LONDE- portreti duevno obolelih za bolnicu Salpertrier
DE BOLONJE- stavlja dobrovoljcu elektrode na lice, proputa struju i snima greve
ALFONS BERTILON- radio za policiju, pokuao da odredi opti fziki izgled kriminalaca u proporcijama lica, boji koe i oiju,
i po statistikama izveo opti izgled kriminalca (danas odbaene teorije), pionir naunog pristupa u kriminologiji.
fotomikrologija poela je od Talbota, koji je snimao krila insekata.
astronomska fotografja poela 1840. kad je Draper snimio mesec.
RENGEN- rengenski snimak izumeo.
PIKTORIJALIZAM- imitira slikarstvo, jer je bilo priznato kao umetnost i cenjenije od fotografje. Intervencije na negativu, da
fotografje budu efektnije. Meko, pitko, neno, emotivno, patos.
MARGARET KAMERON- fotografe ljude iz svoje porodice, posebno decu. Divni blagi neni portreti, intimni.
LUIS KEROL- pisac Alise u zemlji uda, fotografe decu iz okoline..
ROBERT DEMAI- tipian predstavnik, fotografje lie na slike
ALVIN KOBURN- osniva fotosecesije, 1914.osnovao foto kolu u Njujorku, ima instinkt za udno, arhitektura, detalji, odrazi
u staklu
HREDERIK EVANS- satima eka savreno svetlo, veliansteve fotografje crkve.
THE LINKED RING- foto grupa, promovie piktorijalizam kao umetnost, pravi godinje salone, lanovi po pozivu. tiglic se
pridruuje. CAMERA WORK - tiglicovi asopisi, kasnije i knjiga koja objedinjuje asopise o piktorijalizmu.
POETAK DOKUMENTARNE FOTOGRAFIJE:
TOMAS ANAN- fotografje uzanih ulica
DON TOMSON- dokumentarne fotke o Londonu, najsiromanijem sloju ljudi.
BENDAMIN STOUN- osnovao Nacionalno drutvo za fotografsku dokumentaciju, eli da na fotografjama ouva obiaje i
folklor svog naroda.
EDVARD KURTIS- snima amerike indijance.
ARNOLD GENTE- portreti uglednih amerikanaca i uline fotografje
LEVIS HAJN- slubeni fotograf Nac.komiteta za rad dece, snima ovu temu i doprinosi donoenju zakona o deijem radu
AVGUST RIS- fotografje siromanih, potresna knjiga Deca siromaha.
ATGET- godinama slika stare delove Parisa, njegove ljude i arhitekturu.
fotografja u tampi- promena u pogledu na fotografju, raste joj znaaj i uticaj. U poetku su crtai po fotkama radili za novine,
ali to nije bilo dovoljno pouzdano, pa se trai nain za umnoavanje i tampu fotografje- pronaena VUDBERITIPIJA- tampa
sa olova. 1880. u Njujorku prvi put objavljena fotografja u novinama, polutonski postupak (iluzija slike tampanjem taaka
razliite veliine i gustine, od tada sve vie se koristi u novinama, da bi nakon 1.sv.rata dobila prevlast nad tekstom (LIFE asopis
to uvodi). Razvoj fotoopreme e uticati, 1. aparat za iroku upotrebu-kodak i 2.-lajka, poetak fotournalizma.
FOTOTELEGRAFIJA 1907. alje se signalom taka po taka koju ita aparat.
STREJT FOTOGRAFIJA- shvata se vrednost fotografje, realnost i tanost koju samo ona moe imati. tiglic i Stajhen.
20.vek kao veliku novinu ima ptiju perspektivu, snima se sa solitera, sa visine, i fotografje pejzaa, posebno gradskih, postaju
apstraktnije. Fotografja dobija na znaaju kroz tampu, a priznaje se i kao umetnost.Unosi se potpis umetnika.
ALFRED TIGLIC- amer. fotograf koji se zalae da se fotografja prizna kao umetnost. 1905. osniva galeriju 291 sa Stajhenom,
od 1903.-1917. izdaje asopis Camera works, 1925.osniva Intimate galery. Proleni pljuskovi fotografja.
EDVARD STAJHEN- tiglicov sarsdnik, takoe lan fotosecesije,uveo fotografju u muzej, kustos u MOMI, pravi najposeeniju
fotografsku izlobu Family of man. Jedan od pionira modne fotografje. Kreativni snimci autora i dela (npr Roden sa skulp-
turama).
*ovo je odgovor i na 1920-1940 SAD, plus jo:
F64 GRUPA- promoviu novuu estetiku velike otrine, fotkaju prirodne oblike i pronaene predmete. Ansel Adams (ameriki
zapad fotografe ) i Vilard Van Dajk.
RUSKA AVANGARDA: RODENKO- eksperimenti, fotokolai i fotoilustracije mainerije i folklora (ena na zebri, ena
vie,senka reetkasta na eni, mukarac sa LEF na naoarima). Vaan je i Maljevi sa apstraktnim idejama.
poetika URBANOG - EUGEN ATGET- Oobimna serija fotografja Pariza, zgrada, stepenita, dekoracija, ulaza, enterijeri, ljudi
na ulicama. Duga ekspozicija, zamagljenost, mistini prizvuk. Izbegava moderne delove grada.
poetika IVOTA- AK HENRI LARTIG- veseli stav, fotografje skokova, tada novina i neto udno ljudima. Sport.
kolor fotografja: u poetku su fotografje bojene rukom, zatim:
MAKSVEL- prva stalna fotografja u boji, kada se crno bela fotografja provue kroz vrveni, plavi i zeleni flter, i sve zajedno
provue kroz projektor sa bojama.
LIPMAN- Nobelova nagrada za uspenu prvu fotografsku plou u boji
VOGEL- otkrio da foto emulzija nije jednako osteljiva na sve boje i uspeo da doda osetljivost na zelene, ute, narandaste i crvene
boje na koje je emulzija bila slabo osetljiva.
BRAA LUMIJER- 1903. autohromni proces, svetlost prolazi pre emulzije kroz kolor flter- mozaino staklo premazano bo-
jama
aditivni proces- RGB- stvaranje boja sabiranjem svetla u boji
substraktni proces- pigmentni proces- CMYK- boja predmeta je energija svetlosti odbijena od datog predmeta
TEHNIKOLOR- 4 rolne flma, 3 u boji, 1 crno beo
CIBACHROM- proces za reprodukciju flmova folijama na fotografskom papiru, 13 slojeva zapeaene sa bojom koja ima u bazi
poliester. tampa nee izbledati, boja se nee pogorati tokom vremena, jasnoa boje i istina slike.
POLAROID- 1947. Edvin Lend, proces gde kamera uradi sama sve, izlazi gotova slika.
uticaj umetnikih pravaca na fotografju:
kubizam- fotograf se zanimaju za pokret i fotografu ljude kako skau, tre, hodaju. Fotograf: Majbrid i Marej.
dadaizam- fotograf se interesuju za urbani i socijalni nain. Fotograf: Men Rej.
nadrealizam- propagiranje iracionalnog, Frojd, seksulanost, dupla ekspozicija. Fotograf: Men Rej i Kertez.
konstruktivizam- veliki uticaj arhitekture, novi kadrovi, ablja perspektiva-nova snaga. Fotograf: Rodenko.
bauhaus- eksperimenti, fotokolai, duple ekspozicije, fotogrami, apstraktno. Prvi kurs o fotografji. Laslo Moholji Na
fotogram- fotografska slika bez kamere, postavljamo predmete na papir osetljiv na svetlost i osvetlimo ga i dobijamo obris.
fotokolai- fotografje nastale spajanjem vie fotografja- Rodenko.
dupla ekspozicija- spajanje dva fotografska kadra u jedan, dobijamo preklapanje.
solarizacija- korienje estetike negativa- delimino obrtanje u tonu.
distorzija slike- izoblienje objekta. Kertes- aktivi kao odrazi u ogledalima sa iskrivljenjima.
NEMAKA: BAUHAUS- eksperimentisanja, kurs vode Laslo Moholji Na i Valter Peterhans.
NEW VISION- Laslo M. Na veruje da fotografja nudi novu estetiku, nov nain gledanja na svet, nemogu ljudskom oku.
FILM AND FOTO- izloba u trutgardu 1929. oko 1000 radova raznih autora irom sveta.Na dizajnirao prostor gde su Evropl-
jani izlagali. Izloba posetila i Tokio.
ehoslovaka fotografja:
FRANTISEK DRIKTOL- Prag, aktovi i portreti od pikt. i simb. do moderne fotografje sa geometrijskim kompozicijama.
JOSEF SUDEK- fotografje Praga i mrtve prirode, uvena serija Prozor mog ateljea.
autoportret umetnika:
prvi autoportret 1839.Robert Kornelijus, dagerotipija
Hipolit Bajard- 1840. autoportret kao davljenik, iz protesta to njegov izum u fotografji nije podran od francuske vlade ve
samo dagerotipija.
20. vek: Sindi erman 70ih(potraga za identitetom kroz autoportrete), Don Koplans (aktovi), Marvin Njuman, Eliot Ervin.
Dokumentarna fotografja u prvoj polovini 20.veka:
Amerika: Volker Evans- portreti iz metroa, skriveni portret.
FSA- Farm Security Administration- projekat amerike vlade okrenut ka pomoi ruralnim podrujima, koje je velika kriza najvie
pogodila, kao svoj deo ima i fotografski projekat koji prati probleme ljudi i cilj je da prodrma ljude u gradovima, da i oni primete
probleme sela. Voker Evans (portret zene ispred neke daare), Dorotea Lang (migrant mother), Gordon Parks.
FOTO LIGA- Pol Strand i Bernis Abot, organizacija saradnje izmeu amatera i profesionalaca.
Rusija- u 20.veku zavladala je kultura mas medija ali sa represivnom kulturom SSSR.
Nemaka- 1. i 2. sv.rat, fotograf okrenuti prema ljudima, patnji naroda, Jevreja, humanistiki pristup.
Bil Brandit- student Men Reja, dokumentovao zivot ljudi u Engleskoj, u toku 2.sv.rata i sire.
Andre Kertes-jezik modernizma, nove kompozicije i uglovi posmatranja.
Brasai- Otkriva tajne i demistifkuje ljude noi na svojim fotografjama.
Modna fotografja- modni asopisi, Vogue 1914. jedan od prvih. Pre toga postojale su samo modne ilustracije.
tvorci: baron Adolf de Mejer- pozadinsko osvetljenje, meki fokus, svakodnevno okruenje ali i barokni amb. i bajkovito i
Edvard Stajhen- veliko ime, portreti Grete Garbo i devojka sa ipkom
Horst P. Horst- spaja nadrealno i realno. portret anel, ruke, korset, podvezice.
Dord Hajningen Hajn (George Hoyningen Huene)- analitiki kadrovi-plaa.
Dord Lajns- uticaj Dalija, aktovi, rogovi.
Sesil Beaton- majstor svetla, radio za Vogue i Vanity Fair. Merlin Monro sa ptiicom.
Men Rej- avangardni izumi- solarizacija i viestruka ekspozicija-
Ervin Blumenfld- eksperimenti u boji i crno beli, vana minka.
Martin Munkai- prvi izvodi modele u eksterijer, novi dinamian stil u modi. Skokovi.
Li Miler- Mej Rejova asistentkinja i Pikasova muza, kasnije i sama fotograf
naslednici:
Irving Pen- kombinuje ideje isto i prljavo, supruga kao model.
Riard Avedon- model sa slonovima.
Helmunt Njutn- provokativne i erotine fotografje
utilitarna (praktina) fotografja- revolucionarna je za prodaju stvari, reklamiranju predmeta.
Magnum- 1947. jedna od najpoznatijih agencija za fotografe, zadrava sve fotografje, osnovali Robert Kapa, Breston idr.
Associated press- 1846. osnovana u cilju da se to bre donose u Njujork vesti iz meksiko-amerikog rata.
Kandinski- mrtva priroda, reklamna fotografja, autor Pol Oterbrid. Rodenko insistitra na fotografji u reklami.
fotournalizam- fotografjhe posebno zastupljene u amerikom magazinu Life, nemakim Berlinskim ilustrovanim novinama,
i britanskom Picture Post kao i u tabloidima. Novine se bore protiv tranzistora dodavanjem sve vie fotografja. Lajka kamera i
35mm flm omoguuju sve veu brzinu prosleivanja informacija.
ratna fotografja- Robert Kapa, Breson, Robert Frank, Do Dil,...
Fotografje se koriste u propagandne, motivacione, obavetajne i dr svrhe.
2.sv.rat - propaganda fotografjom, velianje Hitlera i nacistike partije, nema slobodnih medija u Nemakoj.
U SAD Pentagon vodi tajnu politiku i brine o cenzuri.
franscuski humanizam i neorealizam- glavna osobina kooperativnost sa subjektom, jer ljudi su svesni fotografa. Breson (ulice,
prostitutke...) Andre Kertes (deformacije), Brasai (noni ivot Pariza), Eugen Smit (optimista radi za Life)
eka- Josef Kudelka- Cigani.
Amerika- Robert Frenk- knjiga Amerikanci. Stvaranje prisnijeg odnosa i kompleksnijeg pristupa.
Family of man- izloba u MOMI, Edvard Stajhen, svi aspekti ivota, roenje, ljubav, rad, smrt. 273 fotografa.
NEW DOCUMENTS-1967. izloba 90 fotografja 3 vodea predstavnika novog talasa dokumentarne fotografje: Dajana Arbus,
Li Fridlander, Geri Vinogrand. Uveli lian pristup u dokumentarnoj fotografji, vera u svet, bez predrasuda.
NEW TOPOGRAPHERS- 1975. kljuna izloba, u kui Dorda Istmana, o amerikoj pejzanoj fotografji. Kritiki i pomalo
ironian pristup odraza onog to je ameriko drutvo stvorilo. Robert Adams, Bernand i Hila Beer, Frenk Golke.
kreativna fotografja:
EKVIVALENTI- serija tiglica, kreativnost ispred komercijalizovanosti fotografje. Fotka poveanja oblaka, apstraktno.
Minor Vajt- pod uticajem tiglica.
Aron Siskajnd- grafti, apstraktne forma u svakodnevnom kontekstu.
Frederik Samer- pod uticajem nadrealnog, kojoti, iseckani papir slika.
Klarens Don laughlin- enterijeri i arhitektura, stepenita kao spirale, sve je nadrealno
Ralf Eugen Mitjard (Ralph Eugene Meatyard) scene iz svakodnevnog ivota, ene i deca, svi lie na duhove
Oto Stajnert (Steinert)- drvo u krugu
Ralf Gibson- erotine scene i knjige
Li Fridlender (Lee Friedlender) - urbani pejzai sa posterima, reklamama, ogradama...
Roy de Carava- afroamerikanac koji je fotografsao socijalne teme, svoj narod i dez muziare.
Duane Michals- ogledala sa deformacijama koje dre ljudi i fotosekvence, duple ekspozicije,crtei i tekst.
P.Vitkin- vrlo morbidan