UNIVERZITET U NIU

TEHNNOLOKI FAKULTET U LESKOVCU

KONTROLA KVALITETA ZEMLJITA
Odreivanje ukupnog i lakopristupanog
fosfora i sumpora u zemljitu

- seminarski rad -




Predmetni nastavnik: prof. dr Zoran Todorovi
Student: Milena Stojiljkovi 5231/12


Leskovac, 2013



Sadraj

1.ZEMLJITE.....................................................................................................3
1.1Graa zemljita..............................................................................................3
1.2.Cinioci nastajanja zemljita........................................................................3
1.3.Tipovi zemljita...........................................................................................4
2.KONTROLA KVALITETA ZEMLJITA................................................5
3.FOSFOR.....................................................................................................6
4.Odreivanje lakopristupanog fosfora u zemljitu..................................7
5.SUMPOR.......................................................................................................11
6.METODE ZA ODREIVANJE UKUPNOG SUMPORA U
ZEMLJITU.................................................................................................12
LITERATURA..............................................................................................17


3


1. ZEMLJITE


Zemljite je prirodno telo koje je nastalo po zajednikim uticajem atmosfere,
hidrosfere i biosfere na stenovitu podlogu (litosferu). Ono je izgraeno od organskog i
neorganskog dela. Koliine jednog i dr. dela se menjaju zavisno od osobina zemljita.

1.1.Graa zemljita
Mineralni deo zemljita se sastoji iz estica razliitih dimenzija. Zemljina masa se
deli na skeletni materijal i skeletne frakcije. Skelet ine frakcija dimenzije 0,2-2 cm (kameni
ljunak).
Sitnu zemlju predstavljaju estice: krupan pesak, sitan pesak, prakasta glina, koloidna glina.
Od sadraja estica gline i peska zavisi graa zemljita. Tako se razlikuju: ilovae, prakaste
ilovae, glinovite ilovae, peskovite gline, prakaste gline itd.
Odnost izmedju sadraja ovih frakcija predstavlja teksturu zemljita.
Zemljite ima niz fizikih i hemijskih osobina. Fizike osobine su: struktura, kapacitet za
vodu i vazduh, toplotna svojstva. Struktura prema obliku moe biti grudvasta, polietrina,
prizmatina, stubasta, lamelarna. Struktura nastaje spajanjem elemenata teksture u vee
agregate.
1.2.Cinioci nastajanja zemljita
Cinioci su:
1. Materijal od koga je zemljite nastalo
2. Klimatske prilike
3. Bioloka aktivnost(organizmi)
4. Topografske osobine zemljine povrine
Prva varijanta nastajanja zemljjita je u uslovima vlane i hladne klime, a nastajanjeno je
umskom vegetacijom, od ijeg lia nastaje kiseli humus. U ovakvim prilikama osloboeni
SiO
2
i R
2
O
3
samo delimino raguje medjusobno, a najveim delom se ispiraju. Jedan deo ve
obrazovane gline se isto tako ispira. U ovim uslovima se obrazuju glineni materijali tipa
kristalne reetke.
Pod uslovima vodenih tokova u zemljitu, dolazi do ispiranja ovih sloenih kompleksa, i
raspadaju se na sastavne komponente. POvrinski horizonti izblede, a dubinnski dobiju tamnu
boju. Ovaj proces se naziva opodzoljavanje (najvaniji proces u zemljitu). On se deli na dve
faze: nagomilavanje organske materije i ispiranje gline i seskvi oksida.

4

1.3.Tipovi zemljita
Razlikuju se sledei tipovi zemljita:
1. Grupa nerazvijenih zemljita nastala od materijala koji nose reni tokovi ili koji je
nagomilan na neki dr. nain
2. Grupa ernozema i njemu slina zemljita
3. Grupa rudih umskih zemljita
4. Grupa crvenica
5. Grupa podzovastih zemljita (pepeljue)
6. Hidrogena zemljita (smonica, livacka zemljita, ritska crnica)
7. Slana zemljita
8. Antropogena zemljita

Zemljite sadri:
- vrstu
- tenu
- gasovitu
- ivu fazu














5


2. KONTROLA KVALITETA ZEMLJITA

Cilj kontrole je ispitivanje zemljita, obrada podataka, formiranje i dopunjavanje baze
podataka o stepenu i karakteristikama zagaenja, kao i vrstama prisutnih polutanata. Pored
toga cilj istraivanja je identifikacija osetljivih i optereenih podruja, posebno u zoni zatite
izvorita i monitoring efekta zagaenja na vodu koja se zahvata za vodosnabdevanje, vodu za
zalivanje poljoprivrednih kultura, kao i na zdravlje populacije. Sistematsko praenje kvaliteta
zemljita zahteva primenu adekvatnih metodolokih pristupa i specifinu statistiku obradu
podataka, kako bi dobijeni rezultati mogli biti komparirani i vrednovani.

Zagaenje zemljita poreklom iz otpadnih voda:
otpadne vode iz tehnolokih postupaka u industriji i privredi;
vode zagaene usled poljoprivrednih aktivnosti (vetaka ubriva, pesticidi i organski
otpaci razliitog porekla);
otpadne vode iz individualnih domainstava, kolektiva, ugostiteljstva i dr.

Zagaenje zemljita poreklom iz atmosfere:
emisija iz industrijskih tehnolokih procesa;
emisija usled sagorevanja fosilnih goriva u industriji, kapaciteta za proizvodnju
energije (TO-TE), individualnih i lokalnih kotlarnica i dr.;
emisija poreklom od motornih vozila koja koriste naftu i derivate;
emisija prilikom sagorevanja razliitih organskih materijala, biomase i sl.
Zagaenje zemljita vrstim otpadnim materijalom poreklom iz privrede, domainstava,
poljoprivrede i dr.







6

3.FOSFOR

Fosfor u zemljinoj kori:

Fosfor u zeljinoj kori ima svoj ciklus koji je sastavljen iz rastvaranja jedinjenja
fosfora( fluoro apatita i hloro apatita), njihove apsorpcije od strane organizma, ponovnog
obrazovanja mineralnih fosfata, ponovne apsorpcije organizma itd.

U stenama se fosfor nalazi veinom kao apatit, iji sasta se menja u irokim
granicama. Najei su sledei: fluor- apatit, hidroksiapatit, hlor-fluorapatit, fluor- oksiapatit.
Fosfor pripada elementima rasejanog tipa i rasejan je po svim magmatskim stenama.


Forme fosfora u zemljitu:

Celokupni fosfor zemljita se deli na: neorganski fosfor, ukupni i organski fosfor.

Pristupani fosfor u zemljitu:

Ovaj fosfor predstavlja onaj deo ukupnog zemljinog fosfora koji mogu da asimiluju
korenovi biljaka. Dominantni inilac za pristupanost fosfora je pH zemljita odmosno
zasienost bazama. Pri viim vrednostima pH preovlauju soli kalcijuma koje su rastvorljive
u kiselinama od fosfata, seskvikvioksida. pH zemljita ima prvostepenu vanost za
rastvorljivost fosforne kiseline u zemljitu.
Kalcifikacija zemljita do blizu pH 7 imala je najpovoljniji efekat na pristupanost
fosfora zemljita i fosfora dodatnih ubriva. Sadraj od 1-2 % CaCO
3
najpovoljnije utie na
rastvorljivost fosfata.
Sadraj vode u zemljitu ima znaaja za pristupanost fosfora; zato su biljke vie
iskoriavale fosfor na navodnjavanim zemljitima. Za ishranu bilja je od znaaja brzina
kojom se obnavlja fosforna kiselina u zemljinom rastvoru i moe da bude 13-14 kg/h to je
nekoliko stotina puta vea od koliine fosfora koje biljke apsorbuju za to vreme.
U drenanim vodama se sreu samo tragovi fosforne kiseline. Moe se rei da se
fosforna kiselina praktino ne ispira ili samo u vrlo malim koliinama.


4.Odreivanje lakopristupanog fosfora u zemljitu
Za odreivanje biljkama pristupanih oblika fosfora i kalijuma razraen je itav niz hemijskih
metoda koje se zasnivaju na ekstrakciji ovih elemenata iz uzorka zemljita
razliitimekstrakcionim sredstvima. Kao ekstrakciona sredstva koriste se razblaene organske
i mineralne kiseline i puferni rastvori soli, za koje se smatra da iz zemljita ekstrahuju
koliine fosfora i kalijuma proporcionalno koliinama koje su pristupane biljkama.
7

Rezultati ekstrakcionih metoda se uporeuju sa rezultatima vegetacionih ogleda u sudovima i
poljskih ogleda (ubrenje fosfornim i kalijumovim ubrivima). Na osnovu tih rezultata, za
svaku metodu, utvrene su graniine vrijednosti obezbjeenosti zemljita za biljke
lakopristupanim fosforom i kalijem.
Odreivanje lakopristupanog fosfora u zemljitu laktatnom metodom po Egner-u.
Ekstrakcija se vri kiselim pufernim rastvorom (pH 3,7) 0,02 N Ca - laktata u 0,01 N
HCl. Iz dobijenog ekstrakta fosfor se odreuje kolorimetrijski.

Odreivanje lakopristupanog fosfora u zemljitu metodom po Olsen-u. Ova metoda
se najvie koristi kod karbonatnih zemljita. Kao ekstrakciono sredstvo koristi se 0,5
N NaHCO3 (pH 8,5). Iz dobijenog ekstrakta fosfor se odreuje kolorimetrijski.

Odreivanje lakopristupanog fosfora i kalijuma u zemljitu duplom laktatnom
metodom po Egner Riehm-u. Ekstrakcija se vri duplom koncentracijom laktatnog
rastvora. Iz dobijenog ekstrakta fosfor se odreuje kolorimetrijski a kalijum
plamenfotometri-jski.

AL-metoda Egner-Riehm-a se smatra pogodnijom od ostalih, jer se iz istog ekstrakta
odreuje lakopristupani fosfor i kalijum, a pogodna je za odreivanje lakopristupanog
fosfora u zemljitima sa irokim rasponom pH, od beskarbonatnih do karbonatnih zemljita
(do 15% CaCO3). U veem broju zemalja ova metoda je usvojena kao zvanina metoda.

Metoda se zasniva na ekstrakciji lakopristupanog fosfora AL rastvorom (po svom sastavu
predstavlja rastvor 0,1 N amonijum laktata i 0,4 N glacijalne siretne kiseline). Iz ekstrakta se
fosfor odreuje kolorimetrijski.

Pribor:
Erlenmajer sa irokim grlom od 100 ml i 250 ml
Mukalica
Levak
Laboratorijske ae od 100 ml
Menzura od 100 ml
Kolorimetar


8

Reagensi:
Koncentrovani AL rastvor
Radni AL rastvor (razblaeni konc. AL u odnosu 1:10)
Molibdenov reagens
Rastvor stanohlorida u aksorbinskoj kiselini (sve)
Serija standardnih rastvora za fosfor

KOLORIMETRIJSKO ODREIVANJE FOSFORA U AL - EKSTRAKTU
ZEMLJITA

U dobijenom zajednikom ekstraktu fosfor se odreuje primjenom kolorimetrijske metode.

Princip kolorimetrijske metode
Metoda se zasniva na tome da neki elementi ili supstance, kada se rastvore u odreenom
rastvarau, daju karakteristino obojene rastvore, ili obojenje nastaje kao rezultat reakcije
date supstance i odgovarajueg reagensa. Intenzitet nastalog obojenja zavisi od koncentracije
ispitivane supstance u rastvoru. Merenjem intenziteta obojenja moe se kvantitativno odrediti
i koncentracija ispitivanog elementa u rastvoru. Intenzitet nastalog obojenja se moe izmjeriti
mernim instrumentima: kolorimetrom i spektrofotometrom.
.
Princip rada kolorimetra
Princip rada kolorimetra se zasniva na Lambert-Beerov-om zakonu, koji glasi da je logaritam
apsorpcije svetlosti, koji prolazi kroz rastvor odreenog intenziteta obojenja, proporcionalan
debljini sloja rastvora i koncentraciji rastvorene obojene supstance.

Izraz ln P/P
0
nazivamo apsorbancija ili ekstinkcija, oznaava se sa A
P
0
= intenzitet upadne svetlosti,
P = intenzitet proputene svetlosti

Iz svega navedenog Lambret-Berov zakon moemo napisati kao:
A = a x b x c

9

A = Logaritam apsorpcije svjetlosti (apsorbancija)
a = apsorpcioni koeficijent
b = debljina sloja rastvora kroz koji prolazi svjetlost
c = koncentracija obojene supstance

Poto se oitanje apsorbancije vri u kivetama standardne veliine onda je i debljina sloja
kroz koju prolazi svetlost konstantna, tako da apsorbancija zavisi samo od koncentracije
obojene supstance.


1.Kolorimetar ISKRA sa serijom standardnih rastvora

2.Shema rada kolorimetra
10

Poznato je da rastvor odreene boje razliito apsorbuje svetlosti odreenih boja. Rastvor ute
boje najbolje apsorbuje plavu svetlost, rastvori plave boje najbolje apsorbuju crvenu svetlost
itd. Iz sheme kolorimetra se vidi da svetlost, pre nego to ue u obojeni rastvor (2), prolazi
kroz filtar (1) odreene boje koji se menja u zavisnosti od obojenja rastvora. Svetlost koja
proe kroz rastvor pada na detektor koji indukuje elektrinu struju, signal se umnoava i
odlazi na mera koji pokazuje odreenu vrednost apsorbancije i transparencije (3).
Transparencija predstavlja procenat (%) proputene svetlosti kroz rastvor.
Princip kolorimetrijskog odreivanja fosfora
Amonijum molibdat (NH
4
)
6
Mo
7
O
24
sa fosforom u ekstrakcionom rastvoru stvara
fosfomolibdenski kompleks koji u prisustvu nekog redukcionog sredstva (stanohlorid SnCl2
x 2H2O), stvara kompleks plave boje, iji intenzitet zavisi od koncentracije fosfora u
rastvoru. Intenzitet obojenja (adsorbancija i transparencija) se meri na kolorimetru, prvo za
seriju standardnih rastvora na osnovu ega se konstruie kalibraraciona kriva, a zatim za
seriju ispitivanih uzoraka. Kalibraciona kriva pokazuje zavisnost intenziteta adsorbovane ili
intenziteta proputene svetlosti od koncentracije fosfora u rastvoru. Ta zavisnost je do
izvjesne koncentracije pravolinijska. Kada se oita adsorbancija za ispitivani uzorak, sa
kalibracione krive se odredi koncentracija fosfora koja se izraava u mg P2O5/100 g
zemljita.

Tok analize
Hemijska analiza se odvija u 5 faza: ekstrakcija (zajednika za fosfor i kalijum), razvijanje
boje (bojenje ekstrakta), kolorimetriranje, konstrukcija kalibracione krive sa oitanjem
koncentracije i interpretacija rezultata.
1. Razvijanje boje
Od profiltriranog ekstrakta otpipetirati 10 ml rastvora i prenijeti u laboratorijsku au od 50
ml.
Iz serije standardnih rastvora koji sadre 0, 5; 10; 15 i 20 mg P2O5/100 g zemljita,
otpipetirati po 10 ml standardnog rastvora u laboratorijske ae od 50 ml.
U au sa uzorkom i seriju standardnih rastvora dodati po 15 ml molibdenovog reagensa
(amonijum molibdat) i dobro promukati pri emu se stvara fosfomolibdenski kompleks koji
je bezbojan.
Zatim dodati po 1 ml rastvora stanohlorida u askorbinskoj kiselini, dobro promukati pri
emu se rastvor boji u plavo.
Rastvore ostaviti najmanje 30 - 50 minuta u mraku da se obojenje stabilizuje, a zatim se vri
kolorimetriranje.

11

2. Kolorimetriranje
Seriju standardnih rastvora i uzorak prenijeti u epruvete (dosuti do crte).
Epruvete su standardne za svaki kolorimetar.
Pre poetka merenja kolorimetar izbadariti sa nulom, a zatim oitati transparenciju, prvo za
seriju standardnih rastvora, pa onda za uzorak.
3. Konstrukcija kalibracione krive i oitanje koncentracije
Na milimetarskom papiru nacrtati koordinatni sistem.
Na ordinati (x osa) naneti vrednosti standarda, tj. koncentraciju fosfora izraenu u mg
P
2
O
5
/100 g zemljita i to tako da 1 cm duine odgovara vrednosti 1 mg P
2
O
5
/100 g zemljita.
Poto je najvei standard 20 mg P
2
O
5
/100 g zemljita, to znai da e x osa biti duga 20 cm.
Na ordinati (y osa) oznaiti vrijednosti oitanja sa aparata tj. transparenciju tako da 1 cm na
ordinati odgovara 10% vrednosti transparencije.


5.SUMPOR

Sumpor je vrlo rasprostranjen element u mrvoj i ivoj prirodi. Po rasprostranjenosti
sumpor je 5 po redu. U stenama je prisutan u obliku sulfida i pri raspadanju vrlo brzo
oksidie. Od mineralnih jedinjenja sumpora u zemljitu, koja u nekim sluajevima mogu da
budu glavni oblik sumpora, sreu se sledea: markasit, sfalerit, halkopirit, kobaltit, gips,
epsorit.
Najvei deo sumpora se nalazi o organskoj materiji, verovatno u obliku amino
koselina, cistina i cisteina. Ispiranje sumpora iz zemljita je prilino veliko, tako da u nekim
sluajevima njegove koliine u zemljitu nisu dovoljne za gajenje biljaka. Jedan deo sumpora
se vraa iz atmosfere u kinici, ali te koliine nisu dovoljne da nadoknade gubitke. U okolini
fabrika koliina SO
3
je 135 kg/h to u velikoj meri poveava kiselost zemljita.
Oksidaciju sumpora u zemljitu obavljaju hemosimtecke bakterije. Ova oksidacija je
od velikog znaaja poto biljke sumpor mogu da apsorbuju samo u oksidisanom obliku.
Pored oksidacije u zzemljitu moe doi do redukcije sumpora. Zemljita vlanih predela
imaju 0,05 % sumpora u proseku. U aridnim i poluaridnim predelima mnogo sumpora moe
da bude u obliku sulfata Ca, Mg, K, Na. U nekim zemljitima ove vrednosti se penju i 10
000 delova na milion.
Koliina sumpora u obliku sufata je mala u zemljitima humidnih reona jer se oni
ispirjau. U aridnim krajevima mogue je nagomilavanje sulfata do toksinih granica. Koliina
sumpora se smanjuje tokom iskoriavanja zemljita i u nekim sluajevima moe da dostigne
41% mada su ova vrednosti manje oko 27%.



12

6.METODE ZA ODREIVANJE UKUPNOG SUMPORA U ZEMLJITU

Atomska apsorpciona spektrofotometrija (AAS)
Atomska apsorpciona spektroskopija (AAS) je spektroanalitika procedura za kvalitativno i
kvantitativno odreivanje hemijskih elementa koristei apsorpciju optike radijacije
(svetlosti) slobodnim atomima u gasnom stanu. U analitikoj hemiji ova tehnika se koristi za
odreivanje koncentracije pojedinog elementa (analita) u analiziranom uzorku. AAS se moe
koristiti za odreivanje preko 70 razliitih elemenata i rastvoru ili direktno u vrstim
uzorcima. U ovom sluaju se koristi za odreivanje sumpora iz zemljita.

AAS je optika tehnika koja se zasniva na principu apsorpcije elektromagnetnih talasa
(svetlosti) kojima su izloeni atomi. Slobodni atom u svom slobodnom stanju moe
apsorbovati elektromagletni talas, odnosno apsorbovati sebi svojstven, kvant energije i prei
u pobueno stanje.
Moderni instrumenti se zasnivaju na merenju naizmenine struje. Optiki sastav instrumenata
moe imati jednostruke ili dvostruke zrake. Sastav jednostrukih zraka temelji se na merenju
koliine apsorbovanog zraenja, pri prolazu kroz omota slobodnih atoma u gasovitom
stanju. Sastav dvostrukih zraka moze kompenzovati promene emisije izvora zraenja i neke
promene u osetljivosti deetektora. Rotirajue ogeledalo usmerava zrake iz izvora
naizmenino kroz cevicu s uzorkom ( zraka) i pored cevice (ref. zraenja). Zraci se
sjedinnjuju i prolaze kroz sledei deo instrumenta.





3.Skica dvozranog atomskog apsorpcijonog spetrofotometra


13

Elektronika instrumenta meri odnos inteziteta dva zraka, tako da se promene emisije zraenja
i svetlosti detektora podjednako registruju i meusobno ponitavaju. Tako sastav daje
stabilniju osnovnu liniju od koje se meri apsorbanca, odnosno bolju analitiku tanost.

Glavni delovi atomskog apsorpcionog spektrometra su:
1. Izvor zraenja
2. Atomizator
3. Optiki sastav i monohromator
4. Detektor
5. Ureaj za belene signala


Najee primjenjivi izvor zraenja u atomskoj apsorpcijonij spektrometriji je plamenik sa
upljom katodom, shematski prikazana slikom 2. Sastoji se od voloframove anode i
cilindrine katode,koje se nalaze u staklenoj cevi punjenoj inertnim gasom, npr. argonom,
pod pritiskom od priblino 100-600 Pa. Katoda je napravljena od metala koji se analizira ili
slui kao podloga za sloj tog metala.







. 4.Skica uplje katodne lampe, 1-anoda, 2-uplja katoda, 3-stakleni zid, 4-kvarcni
prozor

Primena potencijala od priblino 300 V na elektrodama uzrok je jonizacije argona i nastajanja
struje od 5 do 10 mA jer katjoni argona putuju prema katodi, a elektroni prema anodi. Kada
je potencijal dovoljno veliki, kationi argona udaraju na katodu energijom dovoljnom za
14

izbijanje nekolicine atoma metala, ime nastaje atomski omota. Jedan deo izbijenih atoma
metala nalazi se u pobuenom stanju pa emituje tipine talasne duine pri povratku u
osnovno stanje. Izbijeni atomi metala u plameniku mogu prei na povrinu katode ili pak na
zisove plamenika gde se mogu istaloiti.

Atomizacija uzoraka je prevoenje metala iz jonskog stanja u atomsko stanje, a ona moe
biti:
Plamena (ova metoda koristi toplotnu energiju)
Elektrotermika (ova metoda koristi energiju dovedenu elektrinim putem).

Atomizacija u plamenu

. Uzorak se raspruje protokom oksidansa pored kapilarnog vrha. Aerosol koji time nastaje
mea se sa gorivom i protie pored niza prepreka koje uklanjaju sve osim najfinijih kapljica.
Rezultat toga je velika koliina uzorka, koji se skuplja na dnu komore za meanje odakle se u
cevima odvodi iz kolone. Aerosol, oksidans i gorivo ulaze u plamenik s prorezom, a iji je
plamen najee dugaak 5-10 cm. Smea ispari u podruju plamena. Fino raspodeljene
vrste estice koje tim postupkom nastaju kreu se u sredini plamena. To je najtopliji deo
plamena u kojem iz vrstih estica nastaju gasoviti atomi i elementarni joni. U tom se
podruju takoe pobuuju atomski emisijski spektri.
Plamenici laminarnog protoka proizvode plamen dueg protoka. Ta svojstva pridonose
poveanju osetljivosti i reproduktivnosti pe se malo kad pojavljuje problem zaepljenja. Loe
strane takvih plamenika ukljuuju manju brzinu unoenja uzorka kao i mogunost
selektivnog isparavanja u komori to moe prouzrokovati analitike greke. Osim toga,
komora za meanje sadri potencijalno eksplozivne smee koje se mogu zapaliti ako dou u
kontakt sa plamenom.

PRIPREMA UZORAKA ZEMLJITA ZA ANALIZU
Uzorak zemljita suiti na vazduhu,zatim dobro usitniti i prosejati kroz sito veliine okceta
0,15 mm.Suiti u sunici na 1050C 2 sata i izmeriti oko 1 g i staviti u porculanski sud, zatim
dodati 6ml HCl i 2 ml HNO3 (carska voda 3:1).
Zagrevati do kljuanja, skinuti i poklopiti staklenim poklopcem.
Drati poklopljeno 2 sata, skinuti poklopac i vratiti na vodeno kupatilo da se zagreje a zatim,
filtrirati kroz filter papir u erlenmajer od 50 ml.
Kad se ohladi dopuniti do oznake destilovanom vodom.
15

Radi se i slepa proba.
Ogled se radi iz vie proba:
U rastvore se dodaje ista koliina carske vode.
0,5 mg/L
1,0 mg/L
2,0 mg/L
4,0 mg/L
Kalibracijska nula je od carske vode i destilovane vode.


CNS Analyzer


Koristi se za elementarnu analizu ugljenika, azota i sumpora iz vrstih uzoraka (zemljita).
vrsta komponenta prelazi u gasno stanje.
Uzorci u kalajnim kapsulama se uvode u cev za sagorevanje (od kvarca ili elika , ispunjen
sa slojem dihromtridioksida i sloj posrebrenog kobaltoksida) na temperaturom od 1020 C ,
u stalnom prisustvu helijuma kao nosioca , u isto vreme se uvodi ist kiseonik . Reaguje sa
kiseoniko egzotermno, na temperaturi vioj od 1800 C , to daje potpuno sagorevanje .
Sav ugljenik i azot u uzorku prelaze u CO2 i u azotna jedinjenja , ukljuujui N2 i okside
azota . Gasoviti produkti sagorevanja N2 , NOx , H2O , O2 , CO2 se uz pomo helijuma
izvode. Cev sa bakrom ima temperaturu od 650 C , to omoguava NOx gasova da se
16

otarase svog kiseonika ,bakar se konvertuje u CuO , i pojavljuje se kao ist N2 . Srebrna vuna
se koristi za uklanjanje sumpora i halogenida , a CuO ice za oksidaciju ugljovodonika .
Voda se uklanja magnezijum perhloratom , a CO2 moe se ukloniti preko selektivnog
CarbosorbTM-a . Azot i ugljendioksid su razdvojeni hromatografskom kolonom ( Porapak
KS) odranom na temperaturi izotermni . Oni eluiraju kao funkcija vremena , prvog N2 zatim
CO2 . Na kraju se vri detekcija od strane TCD ureaja . Podaci se prenose u kompjuter sa
softverom ( EAGER300 ) za dalju obradu .




































17


LITERATURA

1. dr ivota Popovi, AGRIKULTURNA HEMIJA; Univerzitet u Beogradu;
Beograd,1972

2. http://www.soilinst.rs/

3. http://www.zdravlje.org.rs/

4. Nataa Mirecki, Thomas Wehinger i Polonca Repi FAO konsultanti; PRIRUNIK
ZA


5. ORGANSKU PROIZVODNJU; Food and Agriculture Organization of the United
Nations (FAO), Podgorica 2011

6. J.J.J.M. Goumans, H.A.van der Sloot, Th. G. Aalbers; ENVIRONMENTAL
ASPECTS OF CONSTRUCTION WITH WASTE MATERIALS, Amsterdam -
London - NewYork - Tokyo 1994


7. http://www.ru.nl/

8. Praktikum iz kemije tla, Hrvatska izvor internet


9. dr Tihomir Predi,P R A K T I K U M - AGROHEMIJA I ISHRANA
BILJAKA;Banjaluka, 2011